Prekosutra je jedan u serijičetvrtaka. Crni dan za vr-hove vlasti i njihove kabi-

nete. Tada izlaze bgd-nedelj-nici, ovaj, pak, slavljenik dne-vno. Svi oni ih ispunjavajustrepnjom - reče to premijerka,kanda i predsednik, pa i nje-gova savetnica za štampu. Pre-padaju ih besomučnom kriti-kom. NJih, obvikle na umilnislavujski poj bgd-tabloida, nanjihovu objektivnost i poštova-nja dostojnu ljudsku i žurnali-stičku profesionalnost.

I, taj strah se odagnava irazblažuje popisom osamnae-stak medija, a biva i više, štoga je baš pomenuta savetnicapriložila kao dokaz neslućenemedijske slobode, koje su na-ravno uzor svetu. A mogu sedokazati i svakodnevnim po-rukama da je Srbija na sva-kom grafikonu uspeha u vrhusvega. Kao i empirijskim istra-živanjem. Kakvo je, primerice,ono REM-a da u predizbornimfurtutmama minutaža pojav-ljivanja opozicije na televizi-jama daleko nadmašuje se-kundičice (kojima, uzgred,neki bogato i trguju, ubijajućitako srpsku sirotinju) obraća-nja predstavnika vlasti i vlada-jućih partija. Na šta se oni i nežale, budući da imaju gleda-nost ne samo na ringlama bo-

ljih šporeta, već izgleda dalekoviše i na „smederevcima“.

Čudno je, međutim, zaštoonda pomenuti „slavuji“ postajuzločesti, pa zagrakću na svaki ko-legijalni medij sa onog savetni-čkog spiska. I „šire“. I to kad godovi „popisani“ (zli jezici kažu, na-nišanjeni kako se srpsko-balkan-ski izgovara „targetirani“) i ozva-ničeni kao ogledala slobode ispo-lje tu nezavisnost, profesiona-lnost i druge „epitete“ što kaplji-čno nestaju i iz rečnika. Kao da ih- nema. Te im tepa - tajkunskimediji. Logična pomisao je - to jezato da se ne uobraze.

Ništa od toga - sve gore re-čeno je „perverzna inverzija“.Čini mi se da je tako nešto - koće to popamtiti kad ne prestajeda pijačarski priča, izgovoriobaš Vučić - koji bi lako mogao

biti i predsednik da mu se„tako 'oće“ - objašnjavajućinečiju ili, možda, baš svoju je-zičku bravuru.

Nije zainat, nego, baš taformulacija dobro objašnjavaono osnovno što se s medijima(i o njima) ovde dešava. Perver-tirana inverzija: postoji, na-čelno, kao, kao bojagi, kakva-takva moderna, EU-normativaza mahanje pred svetom. Ali ustvarnosti je nema. Obično imaneku rupu, ili nema - podza-konski akt! Ima važnost naro-dne: i na tarabi piše. Što je važ-nije, i „mahači“ i hvalisavci ne-slućenom slobodom štampe toznaju. Ali, malo im je, pa do-daju amandman - pa šta?

U prilog ovoj tezi, u ovom„glasniku“, na ovaj Danasdan,bolje govore kolege. Hvala im!

LAŽNE VESTI & EKONOMIJA, EKONOMIJA LAŽNIH VESTI

Kad su cvetala obećanjaPiše: Biljana Stepanović

Strane VIII i IX

NOVINARI-METE: STEVAN DOJČINOVIĆ (KRIK):

“Služba” prati, tabloidi hajkaju

Strana X

DUGI HOD U ISTO, U DEVEDESETE

Takoreći na današnji danPiše: Gordana Suša

Strane II i III

NAJBOLJI SAMO OSTAJU! Bez posla

Novinari ne smeju da stave šalPiše: Veljko Lalić

Strana V

TEŽAK KAMEN KROZ UZAN LEVAK

Koliko dobacuje istinaPiše: Slobodan Georgiev

Strana III

IZMEĐU UREĐIVAČKIH I VLASNIČKIHPRAVA I (OVAKVE) DRŽAVE

Načelno, u minskompoljuPiše: Vesna Mališić

Strana IV

U načelu na tarabi, u pojedinostima - pa šta?

Piše: Božidar Andrejić

PREDSEDNIČE, U KAKVOMSE OGLEDALU OGLEDAŠ

Paulina Ades Mevel, portparolka Reportera bez granica

Da li se Vučiću sviđa šta vidi u tabloidima„Srbija je postala zemlja u kojoj je često opasno biti novinar“

Piše: Gojko Božović

Jedna reč je nestala iz našeg rečnika. To jereč nezavisnost. Jezik ukazuje na stanjestvari u svetu. Promene u jeziku upućuju

na promene koje su se već dogodile u stvar-nom svetu, pa potom i u našem jezičkom ose-ćanju. Kada neke reči upotrebljavamo, tosamo znači da su nam neophodne kako bismoizrazili stvari u koje verujemo i stvari kojesmatramo važnim, događaje koje izdvajamo,okolnosti i procese u kojima vidimo suštinskesadržaje našeg života. Kada neke reči ne ko-ristimo, onda je to zbog toga što nam nisu po-trebne, jer više ne izražavaju svakodnevicunašeg iskustva, ili pak imamo neke druge raz-loge da ih prećutkujemo.

Pre samo nekoliko godina nezavisnost jebila česta reč i mnogi su želeli da budu dove-deni u vezu s njom, a u decenijama pre togabez te reči nisu se mogle objasniti čitave pro-fesije i oblasti iskustva. Razlozi su jednosta-vni: bilo je više nezavisnih ljudi i bilo je više ne-zavisnosti, dok su nezavisnost i autorizovanipogled na stvarnost bili više cenjeni od uklju-čenosti u društvene, ekonomske ili političketrendove. Izbor je jednostavan: teško je bitinezavisan bez rizika, a ako rizikujete, ondasvakako niste deo trendova u društvu spek-takla i u društvu numerički iskazivog uspeha.

Nestanku nezavisnosti iz jezika pretho-dilo je širenje ideje da je nezavisnost nemo-

guća, jer je sve u nekoj vezi, svi su povezani iumreženi, iza svakog stava stoji neka moć,neki interes ili neki drugi funkcionalni raz-log. Individualna i socijalna nezavisnost setako krunila u opštoj konfuziji sumnjičenja iosporavanja. To je učinilo da čitav javni pro-stor bude ispunjen osumnjičenim ljudima iinstitucijama, što je uvek idealna situacija zademagoge. U doba populizma takva prilikanije mogla ostati neiskorišćena.

Uporedo s nestankom nezavisnosti, jošjedna mantra dobila je na snazi: „Svi su isti.“Nastala u političkoj ravni, ona se ubrzo pro-širila na sve delove društva kako bi označilada je sve isto i da su sve razlike poništene.Ako je sve isto, ravnodušnost je prirodan od-govor i pojedinaca i celog društva. Ako susvi isti, onda su, zapravo, svi nikakvi, pa jenemoguće tražiti razlike i razmišljati o pro-meni u društvu koje se našlo pred nemogu-ćim izborom.

Dve oblasti su ostale posebno pogođenegubitkom autoriteta nezavisnosti. Jedno sumediji, drugo su intelektualci. Ključnu cenuplatilo je društvo koje je ostalo bez proverlji-vih činjenica, kritičkog mišljenja i javnogmnjenja.

Intelektualci bez nezavisnosti mogu bitivrhunski stručnjaci u svojoj oblasti, ali nemogu biti pokretačka snaga društva, što su uevropskoj istoriji bili od doba prosvećenosti.Intelektualac bez nezavisnosti jeste ekspert

koji samo radi svoj posao, nezavisno od togaza koga to čini i s kojim posledicama po sop-stveni ugled i po javno dobro. Obrazovani naj-amnik bez ikakvog kritičkog mišljenja ute-meljenog u sopstvenoj profesiji.

Ako su intelektualce u javnom prostoruzamenili eksperti, nezavisne medije su za-menili tabloidi čija uloga više nije da zado-voljavaju voajerske strasti i prenose tračevenego da oblikuju društvenu stvarnost i po-željne političke tokove. Odustajući od neza-visnosti, mediji su postali oglasni prostor po-litičke ili ekonomske moći, ako se ta moć višeuopšte razlikuje. U njima se mogu pratiti obe-ležene reklame i medijski sadržaji koji su ta-kođe propaganda, ali jednostavno nisu takoobeleženi.

Nikada u svojoj istoriji mediji nisu bili iz-loženi većim rizicima i manjem poverenju.Uzroci rizika proističu iz smanjenog infor-mativnog, kulturnog i saznajnog uticaja, jersu u najvećem broju slučajeva mediji samooruđe propagande. Poverenje nije opalo samona strani gledalaca ili čitalaca, više ni samimediji najčešće nemaju poverenja u vlastitusnagu i ulogu. Otuda politička moć suverenovlada medijima, a mediji otvaraju prostor zapolitičku propagande a ne za činjenice i isku-stva stvarnosti.

Glavni prigovor ideji nezavisnosti medijasadržan je u činjenici da svaki medij ima vla-snika. Vlasništvo, međutim, nije sporno,

premda u mnogim medijima uopšte nijejasno. Bili stvarni ili prikriveni, vlasnici ne-maju samo prava nego i obaveze. Tako je i udrugim oblastima, tako je još i više u medi-jima. I urednici i novinari imaju svoje strastii uverenja, pa apsolutna nepristrasnost nijemoguća. Ni to nije problem sve dok činjeniceostaju van spora, a mediji izraz društvenih ipolitičkih razlika. Kada mediji ne izražavajurazlike koje postoje u jednom društvu, ondaoni ne samo da gube nezavisnost već i postajuslepi za činjenice.

Ma koliko bila subverzivna i podrazume-vala skupu cenu, nezavisnost je i danas mo-guća. Ona pokazuje da ljudi nemaju samo in-terese nego i odgovornost, da žele da žive a nesamo da preživljavaju, da budu u miru sasobom a ne u strahu pred bilo kojim gospo-darom. Ta nezavisnost, više od ičeg drugog, netemelji se u društvenoj poželjnosti ili u poli-tičkom dopuštenju, u dobronamernom ali po-trošnom entuzijazmu, pa čak ni u ljudskimvrlinama, koliko u profesionalnosti. Neza-visnost je odluka da se izaberu pravila profe-sije, a ne pravila podaništva, lično samopo-štovanje, a ne kratkoročni interesi. Da bi drugiverovali medijima, mediji moraju da pove-ruju u ono što rade. Nezavisnost svakako nijeprofesija, ali nijedna profesija ne može bezvlastite nezavisnosti.

Autor je pisac i glavni urednik

Izdavačke kuće Arhipelag

II

Da li su ekspertiplaćeni najamnici

Teško je biti nezavisan bez rizika, a ako rizikujete,onda svakako niste deo trendova u društvu spekta-kla i u društvu numerički iskazivog uspeha

NEZAVISNOST NIJE PROFESIJA

Predsednik tadašnje VladeMirko Marjanović, poput dana-šnje Ane Brnabić, prozivao jeopoziciju i novinare da „sve štosu uradili i što čine pokazuje dasu potpuni izdajnici, strani pla-ćenici, ubice i kriminalci“

Piše: Gordana Suša

Tih devedesetih godina govorilo se daliče na tridesete! Danas, dvadesetihovog veka, da liče na devedesete! Tih

godina su bili na vlasti ovi koji su danas! Svihpomenutih godina, s izuzetkom kratkog de-mokratskog „tajm-auta“ posle Petog okto-bra, kada su usvojeni novi zakoni o informi-sanju i elektronskim medijima i udareni te-melji nezavisnim institucijama (RRA, Agen-cija za borbu protiv korupcije, Poverenik zainformacije od javnog značaja, Zaštitnik gra-đana...), rad sedme sile je iziskivao velikinapor za opstanak između profesije, repre-sije, ometanja, gušenja i gašenja medija.

Srbija jeste zemlja ubrzane istorije u kojojse za jednu deceniju krajem prošlog veka de-silo ono što se u normalnim zemljama nijedogodilo ni za sto godina. Problem je što je toubrzanje uglavnom išlo mimo sveta, u su-protnom pravcu, pa je umesto priključenja,uglavnom bilo isključenje, ratovi, sankcije,hiperinflacija, bombardovanje, vanredna sta-nja kao deo redovnosti... Rad nezavisnih me-dija i novinara u takvim okolnostima uvekje nosio visoku dozu rizika, neki su zauvekuništeni i nestali, neki su promenili modusoperandi, neki, da li zbog prinude, straha, ko-mocije, pristali na ulizištvo i podaništvo, a

neki, kao Danas, više od dvedecenije odolevaju takvim iza-zovima. Neravnopravna borbas povlašćenim paradržavnimmedijima za opstanak na tr-

žištu, u pisanoj i digitalnoj javnosti, koštamnogih odricanja, a to najbolje znaju novi-nari i urednici jedinog dnevnog lista koji seodupire pritiscima danas kao pre dvadeset itri godine, kada je „usmrćena“ „Borba“, „NašaBorba“, raščerečen „Dnevni telegraf“, zabra-njeno štampanje „Evropljanina“, pa je i naj-duže otporan B92 završio kao bedž na jed-nom kanalu provladine Prve...

Takoreći na današnji dan važi ista metaisto odstojanje kao pre dvadeset i kusur go-dina! Crno-crvena koalicija na vlasti (mla-đahni Aleksandar Vučić bio je ministar in-formisanja) nezakonitim kaznama po in-kvizitorskom zakonu o informisanju i prin-cipu spaljivanja veštica, bez prava na žalbu,uništavala je neposlušne medije enormnimfinansijskim kaznama, danas ih uništavauskraćivanjem obavezne državne pomoćikoju dodeljuje svojim tabloidnim prijate-ljima, što je u suprotnosti sa ovom demo-kratskom idejom koja bi trebalo da podstičeneprofitna istraživanja od javnog značaja!

Najveću cenu, životom, platio je SlavkoĆuruvija, koga je ubila takva država, a naj-češće finansijski bio je kažnjavan list Danas.Tog meseca maja, takoreći na današnji dan2000. godine uhapšeno je 40 medijskih po-slenika! Većina je u policijskim stanicamaprovela po nekoliko sati, ispitivani su o svomradu, a na dan protesta opozicije u Poža-revcu, koja je tada bila ujedinjena međuso-bno, sa građanima, sa studentima i nevladi-nim organizacijama, „Otpor“ je najpozna-

tija, privedeno je 25 novinara, snimatelja ifoto-reportera. Dan ranije uhapšen je do-pisnik lista Danas i agencije Frans pres izKraljeva, Miroslav Filipović, pod sumnjomda se bavio špijunažom i lažnim vestima. Ne-zavisno udruženje novinara zahtevalo je nje-govo oslobađanje upozoravajući vlast da jeFilipović sve svoje tekstove objavljivao i pot-pisivao imenom i prezimenom, što špijunine rade... Novinare Danasa Bojana Tončića,Natašu Bogović kao i Momčila Veljkovića po-licija je privela šest sati posle Filipovića, pet-naest minuta pre ponoći, bez pismenog ov-lašćenja a navodno zbog provere identiteta,...Miroljubu Arsiću, koji je ležao bolestan ukući, pretili su telefonom, i priveli ga desetdana kasnije kada je uhapšen Nebojša Ri-stić, urednik TV Soko, zbog deljenja letaka„Otpora“ i osuđen na godinu dana zatvora!

Pripadnici MUP Srbije, u noći između 16.i 17. maja, nešto posle dva sata, zaposeli suprostorije nepoćudnog RTV Studija B, ur-banog Radio B-92, ANEMA, Radio Indexa, upalati „Beograd“. U istoj zgradi blokirali suredakciju dnevnog lista „Blic“, a sat kasnijepolicija je upala u prostorije TV Mladenovaci ugasila predajnik. Pa je usledilo gašenjeRTV Pančevo...

Zaključak Vlade o tome potpisali su idanas vidljivi akteri javne scene, Vojislav Še-šelj i Milovan Bojić! Obrazloženja ista iliveoma slična kao danas. „Kada je Studio B,nažalost, postao deo dnevne mašinerijeNATO i kada smo sa te strane čuli pozive naopšte nasilje i ubistva, Vlada je morala dainterveniše.“ (Nikola Šainović). Predsedniktadašnje Vlade Mirko Marjanović, poput da-našnje Ane Brnabić, prozivao je opoziciju inovinare da „sve što su uradili i što čine po-

kazuje da su potpuni izdajnici, strani plaće-nici, ubice i kriminalci i zato njima ne možebiti mesto u jedinstvenom frontu odbrane,obnove i razvoja“.

Tog trinaestog maja, zgusnutim napa-dima na političke oponente priključuje sepredsednik Skupštine Srbije, Dragan Tomić,i u listu „Politika“ u direktnu vezu dovodi po-kret Otpor sa italijanskim Crvenim briga-dama, insinuirajući da je lider Demokratskestranke bio u njima. Stara reč fašizam ulaziu upotrebu tada kao što se olako upotreb-ljava i sada. „Zatvorena pesnica je simbol dase sakrije fašistoidnost ili neofašizam“, penioje Tomić! „To je teroristička organizacija kojase sprema za terorističko angažovanje...“

Osnovni diskurs u totalitarnom društvuzacrtao je, kako dolikuje, glavni, Slobodan Mi-lošević govorom na Dan pobede, trpajući opo-ziciju, medije i studente u istu vreću „krvavihsaveznika“ kao malih sluga velikom okupa-toru i fašističkoj nemani! Tada su se ustano-vili i do danas „odomaćili“ izrazi za političkeneistomišljenike strani plaćenik, izdajnik, na-tolokator, soroševac... Ti, dakle državnim dik-tatom imenovani teroristi izveli su najvećinenasilni protest i smenu vladara, sa stoti-

DUGI HOD U ISTO, U DEVEDESETE

Takoreći na današnji dan

Karik

atur

a: D

ušan

Pet

ričić

Mediji su nemoćni u sistemu ukome institucije nemaju nitrunku hrabrosti i integritetada na osnovu kredi-bilnih nalaza uradeono što je njihovdeo posla

Piše: Slobodan Georgiev

Čemu služi novinarstvo i čemu novina-rstvo služi u Srbiji, te koliki je njegovuticaj, pitam se i danas dok pokuša-

vam da odgovorim na molbu kolega iz Da-nasa da za njihov specijalni broj povodom23. rođendana napišem nekoliko paragrafao tome.

Mi koji verujemo da se novinarstvom ba-vimo zbog javnog interesa i zbog toga što neznamo ništa drugo da radimo bolje, vodimose načelom traganja za istinom i smislom,ma koliko to zvučalo uopšteno i neobavezu-juće. Traganje za istinom i pokušaj da se lju-dima oko sebe objasni šta se dešava ne bi li seoni na najbolji mogući način snašli u svetu ukome žive.

Iz ovoga može da sledi da novinarstvo imajasno određenu funkciju u ljudskoj zajednici.Ono je oruđe koje ljudi koriste da bi mogli darazumeju pojave, ono je sredstvo koje lju-dima pomaže da donesu odluke.

Dakle, novinarstvo je novinarstvo ondakada ima uticaj, kada uspeva da bude neštoviše od pukog digitalnog ili štampanog za-pisa.

U nekoliko godina unazad, radeći u BIRNSrbija (13 godina) trudio sam se sa kolegamada pravim sadržaj koji bi trebalo da ostvarineki uticaj i da ljudima u Srbiji i regionu otkrijeneke stvari koje moćni ljudi žele da sakriju nebi li ostvarili svoje ekonomske i političke in-terese.

Koliko smo u tome uspevali trebalo bi dakažu drugi, ali ja mogu da tvrdim da smo uvekdali sve od sebe i borili se svim silama, svimonim što znamo i imamo od resursa, da pričekoje objavljujemo budu utemeljene na činje-nicama i svedočenjima autentičnih i kredi-bilnih izvora.

Jedna i verovatno najveća priča tog tipa bioje „Slučaj Krušik“, poslednjih meseci van fo-kusa javnosti, ali jedna od priča koje su „naj-duže“ trajale i koje su obeležile drugu polo-vinu 2019. godine.

Međutim, skoro sve u vezi sa tim „skanda-lom“ BIRN je objavio već krajem 2018. godinena osnovu dokumentacije koju je dobio od„uzbunjivača“, ali nikakve reakcije ni državeni javnosti tada nije bilo. Dakle, krajem okto-bra i početkom novembra 2018. godine jav-nost je imala „crno na belo“ sve o tome šta radiotac ministra policije koji je u to vreme bio namestu direktora jednog od sektora u Tele-komu Srbija.

Priča pokazuje da je otac ministra uklju-čen u trgovinu oružjem i da dobija oružje popovlašćenim cenama. Da Krušik vodi čovekkoji je za vreme svog mandata značajno uve-ćao svoju imovinu. Da je ministar policijemorao da zna da se njegov otac bavi i tim po-slom.

Ali, ništa se nije dogodilo sve do trenutkakada je tu priču objavila bugarska novinarkana engleskom jeziku koja je „optužila“ Srbijuda prodaje oružje Jemenu, u kome besni gra-đanski rat.

Ona javnost u Srbiji koja se ne informišepreko najvećih TV stanica i novina sa najve-ćim tiražom zna i jasno joj je da Nebojša Ste-fanović nije mogao da ostane na mestu mini-stra, da je kredibilitet predsednika Srbije na-rušen i da bi tužilaštvo moglo da pokrene op-

sežnu istragu na okolnosti trgovine uticajemi drugih zloupotreba.

Od toga, kao što svi znamo, nije bilo ništa,naprotiv: sistem pravosuđa i bezbednosneagencije usmerili su svoje interesovanje ka ot-krivanju izvora, uzbunjivača i naš Aleksan-dar Obradović iz Valjeva bio je uhapšen i držanu pritvoru u Beogradu sve dok javnost za tonije saznala i pobunila se.

Jedna velika priča dobila je svog pravog ju-naka, čoveka koji nije pristao da ne vidi ono štose dešava u firmi u kojoj je radio i koji je vero-vao u snagu medija. Mediji, nasuprot tome,pokazali su da su nedovoljno jaki. Javnost seizborila da Obradović ne trune u zatvoru, aliod same priče o korupciji nije bilo ništa, jer suinstitucije zatajile.

Takav ishod nas vraća na pitanje: koliki jedomet tog i takvog novinarstva i svima je jasnoda nije dovoljan. A ja ću vam reći zbog čega.Mediji ne vode istrage. Mediji ne privodeosumnjičene. Mediji ne pišu optužnice, medijine vode sudske postupke i mediji ne presu-đuju.

Mediji se trude da obelodane istinu onekom događaju, da podignu težak kamen,sklone ga i pokažu šta se ispod njega krije. Me-diji su nemoćni u sistemu u kome institucijenemaju ni trunku hrabrosti i integriteta da na

osnovu kredibilnih nalaza urade ono što jenjihov deo posla, ono što je njihova funkcija udeklarativno demokratskom društvu.

Zakoni su suspendovani, institucije su blo-kirane.

U takvom poretku mediji koji rade profe-sionalno su višak i incident i kada je tako, atako je danas u Srbiji, laka su meta moćnih.Medije ne morate da gasite, novinare ne mo-rate nužno da eliminišete: dovoljno je da imuzmete glas i to je kraj.

Kada će biti drugačije, kada će sloboda iz-ražavanja biti nešto što se ceni? Onda kadato bude preduslov za postojanje ove zajed-nice. Sada i danas, Srbija je daleko od takvogdruštva.

Autor je programski

koordinator BIRN-a

TEŽAK KAMEN KROZ UZAN LEVAK Koliko dobacuje istina

III

D: Pretpostavlja se da NINne trpi oskudicu i nema lo-gističke teškoće (putovanja,fotografije itd.), pa pomaželi vam to da se lakše nositesa pritiscima za koje

znamo? Ili, neke i ne znamo?• Nas muče iste muke kao i druge medije

koji poštuju profesionalne standarde. Ali to iz-gleda, s druge strane, jača otpornost na sve vrstepritisaka, naročito finansijske. Prošlog mesecanam je prosek pokvarila jedna banka koja seoglasila u poslednjem majskom broju tako dasmo ipak imali jedan plaćeni oglas. Ne mogu dagrešim dušu i da se žalim na otvorene političkepritiske, jer nas u NIN-u niko ne zove. Izgleda dasu od nas svi odavno digli ruke. Ili znaju da nji-hovi pozivi ne bi ništa promenili pa da džabe netroše impulse.

D: Imate li utisak da je uređivačka politikavašeg magazina „jača“ i „oštrija“ od odjeka kojiima u najširoj javnosti i oštećenom i rasfroncla-nom javnom mnjenju i osećate li rizik da seobraćate manje-više istomišljenicima, ili..?

• Uvek kad pomislim tako nešto stvarnostme razuveri jer se pokazalo da nas baš pažljivočitaju i predstavnici vlasti. Čak i oni koji javno pri-čaju da ne čitaju NIN. Koliko puta su samo, većsredom, dan pre naših redovnih čitalaca, ono štopiše u novom broju komentarisali predsednik,premijer, ministri ili bar poslanici SNS. Nije li todokaz da ne pišemo samo za istomišljenike? Uzto spadam u urednike koji nastoje da uvek imajui „drugu stranu“ i ako nje nema u NIN-u, onda jeto najčešće zato što to ta „druga strana“ ne želi.Evo, na primer, premijerka Ana Brnabić mi jelično na Kopaonik biznis forumu rekla da će datiintervju za NIN. I - ništa. Rekla pa porekla! Ali jeobećala da će svaki put u Brisel nositi NIN kaodokaz slobode štampe u Srbiji. Nije li i to dokazda ne pišemo samo za istomišljenike. Na stranušto znam pouzdano da se često ono što pišemone sviđa ni nekima iz opozicije. Pa jedan opozi-cioni lider je čak javno pozivao da se ne kupujeNIN. Srećom, naši čitaoci misle svojom glavom ina njih niko ne može da utiče. U tom smislu smo„politički istomišljenici“ jer ni na nas politišari,svejedno da li su vlast ili opozicija, ne mogu dautiču. Ali, znam da svi čitaju, a mnogi se i nervi-raju, jer istina ume ponekad da boli. Pogotovokad su okruženi ljudima koji ih samo tapšu poramenu i ne bi da rizikuju da se naljute ako imkažu šta stvarno misle. B. A.

MILAN ĆULIBRK (NIN): NE ZOVU NAS, ŠTEDE IMPULSE

nama hiljada ljudi na ulicama... Zato dana-šnja vlast, sada kao onda, blati taj datum, blatimedije koji istrajavaju a među njima je iDanas. Zato i ovaj „kroki“ podsećanja na ta-koreći iste dane koji malo predugo traju! Autorka je bivša predsednica NUNS-a

i bivša članica Saveta RRA

Ilust

raci

ja: J

elen

a Ja

ćim

ović

Vlasnici, urednici i političariodavno su se našli na istom za-datku - podupiranja političkemoći aktuelnih režima

Piše: Vesna Mališić

Načelno, uređivačka politika medijskihkuća morala bi da bude nezavisna odvlasnika medija i od političkih garni-

tura na vlasti. Načelno, nezavisnost uređivačkih kolegi-

juma je poželjno naglasiti u medijskoj regu-lativi, a pravna regulativa trebalo bi da je tre-tira kao deo koncepta slobodnog informisanja,koga afirmišu Ustav i glavni medijski zakoni.

Načelno, uređivačka prava trebalo bi do-datno da budu zaštićena opštim zakonskimnormama i statutima pojedinačnih medijskihorganizacija.

Načelno, mogli bi i medijski zakoni da pro-pišu obavezu vrlo preciznog utvrđivanja od-nosa između vlasnika i novinarske redakcijekako bi se jasno znala prava obe strane u sferiprofesionalnih kompetencija.

Načelno, bilo bi važno da postoji jasan do-govor medija sa vlasnicima o kodeksu pona-šanja u vezi sa uređivačkom nezavisnošću. Jer,načelno, demokratski je standard da se vlasnicimedija, ili bože-me-sačuvaj političke garniturena vlasti, ne upliću u uređivačke politike.

Načelno, tako je to već sedamdesetak go-dina, od kada je posle Drugog svetskog rata uAmerici nastala doktrina o društvenoj odgo-vornosti štampe i od kada je u demokratskomsvetu raščišćena dilema da li vlasnici medijamogu da utiču na uređivačke odluke. Pa su se,još onda, načelno, složili da vlasnici brinu oposlovnoj politici, a novinarski kolegijumi ouređivačkoj.

Načelno i u Srbiji bi moglo da bude tako.Ali, nije!

Medijskim vlasnicima uglavnom ne padana pamet da definišu oblast profesionalne no-vinarske autonomije. A zašto bi to i radili kadje njihov interes upravo da utiču na medijskesadržaje. I to rade bez ikakvog otpora uredni-čkih timova. Vlasnici, urednici i političari oda-vno su se našli na istom zadatku, podupiranjapolitičke moći aktuelnih režima. Jer, srpski

mediji su socijalizovani u at-mosferi podaništva i servilno-sti, uz fine radove tajne državekoja je ponekad usmeravalaprocese u njima. Stasavali sukao udarnici proizvodnje laži,

brutalno satanizujući i kriminalizujući ne-istomišljenike političara kojima su na usluzi.Sigurni samo kad su u velikoj blizini s politi-čarima koji su ih do krajnje mere izdržljivostiinstrumentalizovali. Nisu uspeli da se izboreza regulisano vlasništvo ni za transparentnoposlovanje, ni za materijalni položaj svojihnovinara. Prekarni rad učinio je da su svi lakozamenjivi, zbog čega mnogi postaju sve po-slušniji. Pritisak za povećanjem tiraža, i cu-nami senzacionalizma, pretvorili su mnogemedije u političke, policijske pa i kriminalnedostavne službe, gde su anonimni izvori po-stali glavni i neupitni, u kojima se krše ljudskaprava, gazi dostojanstvo i uništava profesio-nalna i ljudska reputacija.

To je ram za sliku srpskog medijskog pro-stora u kome tržimo stazicu kojom bi trebaloda stignemo do uređivačke nezavisnosti - iz-među vlasničkih prava i države. I ima li uopšteu atmosferi u kojoj su presečene veze izmeđuetike i novinarstva jer su se u medijima našliljudi koji ne zazlužuju da budu u javnom polju,a dominiraju politički pritisci i zavisnost od fi-nansijskih centara moći, uopšte smisla da go-vorimo o oazama u kojima, uprkos okolno-stima, postoji mogućnost za načelne standardes početka teksta. I da li činjenica da je nedelj-nik NIN nezavisan u svojoj uređivačkoj politici,u koju se ne meša vlasnik kompanije, i koja jena pristojnoj i bezbednoj udaljenosti od dr-žave i politike, nešto menja u opštoj medijskojslici? Kad u Srbiji zakoni, kodeksi i strategijenisu brana da se uspostavljaju zajednički, na-silnički, vlasničko-medijsko-politički poduh-vati čiji je glavni zadatak da obezbeđuju po-dršku aktuelnom režimu i budu toljaga kojaudara po svima koji bi da je ugroze. Naravnoda ne menja, osim što ostavlja gorak ukus ose-ćanja da na primer NIN drži glavu iznad vodesamo zato da bi vlast mogla, kad stignu kri-tike iz sveta za gaženje slobode medija, da po-kazuje prstom da ima i onih koji je u Srbiji kri-tikuju. Ali, cena takve pozicije za redakcije jeveoma velika. I nju znaju svi oni sa spiskaosamnaest nezavisnih štampanih medija i por-

tala koje je u jednoj televizijskoj emisiji pore-đala savetnica za medije predsednika Ale-ksandra Vučića, žaleći se kako joj se četvrt-kom, kad izlaze nedeljnici, ne ustaje iz kreveta.

Vlasnici, naravno, očekuju od redakcije danađe način i preživi na tržištu. A NIN nemareklame, njima su počašćeni poslušni jer nepostoji zakon o reklamiranju koji bi sprečiodiskriminaciju medija. A verovatno ni najbo-lji zakoni ne bi sprečili vlasti da podignu ko-mercijalnu rampu za neposlušne. U NIN-unema izjava i intervjua sa predstavnicima vla-dajućih stranaka. NJima je zabranjeno da od-govaraju na naše pozive. Jedan predstavnikvlasti koga sam srela u pozorištu i pitala zaštone daje intervju za NIN, rekao mi je: Što da go-vorim kad ne mogu da kažem! Zato oni idu umedijske sigurne kuće u kojima nema pitanjaiznenađenja. Tamo gde vlasnik utvrđuje meruposlušnosti i servilnosti uređivačke politike.NIN nema donacija i nema dotacija. Sami smona tržištu - sa svojim tekstovima i svojim či-taocima. I sa vlašću koja ima milion načinada nam zagorča život. I ne propušta nijedan.

Tako je osveta zbog serije tekstova o trgovinioružja u koju je umešan otac ministra policijestigla u vidu nezapamćene hajke na NIN zbognaslovne strane na kojoj je Vučić na sajmunaoružanja. Nije zabeleženo da se u toku ne-koliko sati podigne kompletna borbena goto-vost vlasti - poslanici, ministri, analitičari ikonačno sam predsednik države sa optužbomda NIN poziva na njegovo ubistvo. VlasnikNIN-a, koji je u Nemačkoj, tražio je objašnje-nje i prevod teksta. I to je bilo sve. Odluka dase naslovna strana zameni belom, i da pet na-rednih brojeva takođe izađe sa opominjućomprazninom, bila je odluka kolegijuma i re-dakcije kao protest zbog napada najviših funk-cionera vlasti na slobodu izražavanja.

Snaga i otpornost medijskih kolektiva za-visi mnogo od integriteta njegovih članova.On se izoštrava, naravno, svaki put kad sebrani profesionalna autonomija. U odnosu navlasnika i u odnosu na vlast. Ali pre svega u od-nosu na istinu.

Autorka je zamenica glavnog

i odgovornog urednika nedeljnika NIN

NADEŽDA GAĆE: PRITISCI U FORMI „SAVETA“

D:  Da li i kako materi-jalne nedaće Novogmagazina utiču na rad isprovođenje uređiva-čkog koncepta i kolikose to „sabira“ sa uobiča-jenim pritiscima na pro-

fesionalne medije? A ima li nekih pritisaka navas koji ne važe za druge medije?- Najpre, redakcija Novog magaazina čestitaDanasu 23 godine izlaženja i da izlazi, ne joštoliko, već - neugasivo.Tema finansijskog uspeha, odnosno neuspehanije u vezi sa pritiscima, iako verujem da je ra-njivost medija koji se bore za preživljavanje

uvećana. Novi magazin je napravljen sa ja-snim konceptom da se zalaže za proevropsku,demokratsku, ekonomski jaku Srbiju. Želelismo to isto i sebi: da doživimo Srbiju u EU ali ida zaposleni pristojno žive od svog rada. PutSrbije ka EU je, očito, trnovit, objektivne i sub-jektivne prepreke su velike tako da je jasno štoto sporije ide, ali mi smo uvereni da i u datimokolnostima može brže i snažnije i na tome usvim tekstovima insistiramo. Za tu orijentacijui za ono što radimo smo nagrađeni brojnimpohvalama, posebno onim najdražim, odsamih čitalaca, ali istovremeno kuburimo, kaošto rekoste, sa finansijskim nedaćama, koje suza vreme pandemije samo povećane. Među-tim ti problemi, koji se u krajnjoj liniji prela-maju u životnom standardu naših novinara,većinu redakcije nije pokolebala da istraja-vamo na zacrtanom. Jedna od posledica jeodlazak dela inicijalne redakcije na neke noveposlove, ali priliv mlađih talentovanih novi-nara ih nadomešćuje. Pritisaka, bar eksplicit-

nih niti smo imali, niti bi imali ikakav uticaj nanaš rad. Ovo smem da kažem, jer smo imaliimplicitnih pritisaka kao „dobronamerne“ sa-vete i kao „nedobronamerne“ komentare nadruštvenim mrežama - i nisu nas nimalo dota-kli, jer znamo da radimo profesionalno i po-svećeno, i da finansijske nedaće posmatramokao nusproizvod želje da ne budemo navijači,nego objektivni prenosioci informacija i tu-mači društveno-političke stvarnosti. U tomkontekstu ne poznajemo ni neke druge „uobi-čajene“ pritiske na novinare.

D: Imate li utisak da je uređivačka politikavašeg magazina „jača“ i „oštrija“ od odjeka kojiima u najširoj javnosti i oštećenom i rasfroncla-nom javnom mnjenju i osećate li rizik da seobraćate manje-više istomišljenicima. Ili..?

- Ne, ne mislim da smo „jači i oštriji ododjeka koji imamo ...“. Naprotiv, verujem danajšira javnost, nažalost, nije naša publika takoda njoj ne smeta oštrina ili snaga sa kojom mikomentarišemo zbilju, nego je ne dotiče naša

potpuna orijentacija na proklamovane uređi-vačke pravce, bez kompromisa, bez bomba-stičnih naslova, bez izmišljotina i poluizmišljo-tina, bez ulagivanja lošem ukusu i, pre svega,bez zapaljive, svađalačke i navijačke retorike. Ikako je to svesna odluka, posledice su razne - ida imamo finansijske nedaće, i da nemamo ni-kakve pomoći od „navijački“ obojenih fon-dova, pa i da imamo manje prihode od pro-daje - ali je i zadovoljstvo veće da postojijedan značajan broj ljudi kome ta naša orijen-tacija odgovara. Iz ovoga bi se reklo da seobraćamo istomišljenicima, što je delimičnotačno, i ne smatram to lošim, jer se bavimo ni-jansama i detaljima u kojima se ni istomišlje-nici ne slažu i spremni smo i da pomognemočitaocima da neke dileme pitanja razreše, i da,istovremeno, učimo od naših čitalaca kada seargumentovano ne slažu u nečemu sa nama ito sa više reči od onog broja koji dozvoljavajuneke socijalne mreže.

B. A.

U TROUGLU IZMEĐU UREĐIVAČKIH I VLASNIČKIH PRAVA I (OVAKVE) DRŽAVE

IV

Načelno, u minskom polju

Karik

atur

a: M

uham

ed Đ

erle

k

Pusti različita mišljenja. Stavi na naslovnustranu i Dobricu i Latinku. Insistiraj na mo-dernom stilu pisanja i rečniku koji odgo-vara velikim medijima

Šalje: Veljko Lalić

Dragi Božo,

(Božidar Andrejić, urednik Danasa koji je naručio temuza ovaj broj)

Zadao si mi tešku temu - da pišem o novinarstvu - poštomi to uglavnom ide za novinare u penziji ili pred pen-zijom.

Mi o tome, naravno, svakog dana pričamo na kolegijumu,analizirajući ili kritikujući i svoj list, ali nekako mi nije toza javnost, dok ga ne objavi Vulin.

Što se mene tiče, novinarstvo je zanat i tale-nat. To imaš ili nemaš. A novinar je sve ono štozna. I to se vidi u svakom tekstu, u svakom pita-nju na televiziji. Sve što je neko ikad pročitao,odgledao, napisao, polemisao, nalazi se u svakojrečenici.

I ja uglavnom po tom kriterijumu biram no-vinare, a ne po onome koliki im je telefonski ime-nik, ili tome da li neko treba da ih se plaši.

Zato sam, uostalom, odavno i pobegao iz dnev-nog novinarstva, možda i na samom početkusvoje karijere kada sam '97. ili '98. prešao u ne-deljni broj Novosti, a koji sam uskoro i uređivao.

Dakle, to je moj senzibilitet. Što se tiče srpskog novinarstva, mislim da mi

imamo dobro nasleđe iz devedesetih kada su na-stale mnoge škole novinarstva, ali i kada su ta-lentovana deca zbog stanja u društvu pristajalada rade ovaj odgovorni i lepi posao i pored malihplata i dugog čekanja na stalno zaposlenje.

Danas na FPN-u 90 odsto njih planira da radiu PR-u, ili u nekom ministarstvu, što se kosi saosnovama ove profesije u kojoj nikada ne smeš daradiš za nekoga, čak ako nekad i moraš da radišs nekim.

To je najveći problem ovoga u čemu smodanas.

Novinar nikad ne sme da stavi šal! Inače svepostaje tribina u kojoj te vlast optužuje da si ne-prijatelj države, što je opasna stvar, a Tviter za-jednica za „lažnu objektivnost“, ukoliko ne pišešsamo ono što oni misle da treba da pišeš.

Zapamtio sam jednu Tijanićevu rečenicu:„Nemoj da pustim novinare da rade svoj posao.“I ona zaista, u njegovoj mračnoj genijalnosti, naj-bolje pokazuje gde se nalaze naši mediji, sa njimi naše društvo.

Uređivačka politika lista koji vodim zato jeupravo to: pusti novinare da rade svoj posao.

Pusti različita mišljenja. Stavi na naslovnustranu i Dobricu i Latinku. Insistiraj na moder-nom stilu pisanja i rečniku koji odgovara veli-kim medijima. Imaj i Rodžera Koena i Rosa Dau-

deta, kao što ih ima NJujork tajms. Juri lič-nost nedelje, umesto da o njemu pišeš iz ka-fane.

Ponašaj se kao da svake nedelje izdaješknjigu.

Mnogo sam naučio i u poslednjih pet go-dina saradnje sa NJujork tajmsom, ali i od njihove ideološkesuprotnosti, Mond diplomatika, koji takođe izdajemo. Kre-dibilitet se stiče godinama, a gubi u sekundi. Novinarskapravila tako su jasna. All the news that fit to print, stoji uzglavu ovog dnevnika, dok je najvažnije pravilo nezavisneštampe ono koje je odavno lansirao britanski Gardijan: „Ko-lumne su slobodne, činjenice su svetinja.“ Treću stvar nau-čio sam u priči sa njima: „Šta danas nije za NJujork tajms, nijenikad za NJujork tajms.“

Naravno da ne poredim nas sa NJujork tajmsom, poštosmo mi NYT ili magazin Tajm taman onoliko koliko je SrbijaAmerika.

Ali to nas ne sprečava da kad imamo neku dilemu po-stavimo to jednostavno pitanje: „Da li bi to Tajm objavio?“

Nema bolje odbrane novinara nego da se bave novina-rstvom.

Sećam se da su me jednom pitali koliko košta da se po-vuče neki tekst. Rekao sam: „Tri juga.“ Kažu „Okej.“ Ja kažem:„Niste shvatili, uzmite tri 'juga' i pošaljite svoje ljude da po-kupuju sve Nedeljnike.“ A ukoliko nastavite da pretite, ondaodmah izlazimo u javnost...

Niko ne može da ti napravi reklamu kao država, ali uko-liko vas ona napadne, morate uvek da reagujete. Bilo da vasizbace iz biznis laundža nacionalnog prevoznika ili da ko-mentarišu vaš tekst koji vi niste objavili.

Na Tviter ne treba reagovati. To je skučeni prostor malogbroja istomišljenika u kojem svi zauzimaju stav o temamakoje ne poznaju.

A i malo podseća na sociopatiju. Poslednjih godinaispada da nezavisne medije najviše zanima šta pišu ta-

bloidi, a tabloide šta pišu nezavisni mediji. Kaoda u Americi liberali gledaju Fox, a konzerva-tivci CNN. Čemu to mučenje?

Novine su važnije od televizije. One namećuteme koje televizija prenosi. Nemate format nateleviziji da iznesete neku aferu do kraja.

I zato ja mislim da u Srbiji postoji nekolikokreatora vesti, a to nisu ni sajtovi koji fejkujuposete estradom i ubistvima, na kojima se či-taoci zadržavaju u proseku dve sekunde.

Kad neko za vaše novine izdvoji 60 dinara, ilinaše 250, to nosi veliku odgovornost.

Ali je to i jedini brend. I jedini pravi čitaoci. Što se tiče Nedeljnika, on je mejnstrim nju-

zmagazin. I ja tu nemam šta više da dodam. Toje nešto što od Evropljanina, i jedno vreme Stan-darda, u klasičnom smislu nije postojalo u Sr-biji. Mi imamo odličnu tradiciju političkih ma-gazina, ali njuzmagazine su i u bivšoj Jugosla-viji najbolje pravili Hrvati: Danas, Start, Globus.

Situacija je danas suprotna: Hrvati nemajunijedan njuzmagazin, Globus izlazi na 15 dana,dok u Srbiji danas sve novinare da okupite nebiste mogli da napravite Jutarnji list; iako su oniu staroj zemlji samo mogli da prolaze pored Po-litike.

Postojala je i priča kako je, u bivšoj Jugoslaviji,u Hrvatskoj bilo osam vrhunskih urednika, a uSrbiji 12. Čista matematika.

Danas je problem što kod nas najbolji novi-nari najlakše ostaju bez posla! I to je najtačnijilament nad srpskim novinarstvom.

Pročitao sam nedavno u odličnoj Martensovojknjizi o Ivi Andriću - a on je vrhunski novinarnemačkog FAZ-a - kako se Tito jednom pojaviona Savezu književnika Jugoslavije i pred Andri-ćem i najvećim piscima tog vremena doslovnorekao:

„Svi jugoslovenski pisci imaju slobodu izra-žavanja - sve dok ne napišu nešto štetno!“

Sve je, dakle, isto... Samo njega nema...

Pošiljalac je glavni urednik magazina Nedeljnik

VESELIN SIMONOVIĆ: IMA MEDIJA U TEŠKOM PSIHIČKOM STANJU

D: Da li portali posebnoveliki i jaki poputnova.rs /a kako (li)manji/ mogu da nado-meste manjkavosti uinformisanju javnosti ibar doprinesu da se za-

leči bolesno javno mnjenje?- Raduje me da ste portal nova.rs uvrstili u

velike i jake posle samo tri meseca postoja-

nja. Rast našeg portala, nadam se da čitaociovo neće shvatiti kao promociju, pokazuje dadobro i profesionalno novinarstvo ima„prođu“. Problem u Srbiji, a sve više i u celomsvetu, jeste što sve manje kompanija želi daulaže novac u profesionalno novinarstvo, jerlaka zabava brže donosi zaradu. Javno mnje-nje ne može biti bolesno, građani mogu bitineinformisani, zavedeni, obmanuti, ali i dobroinformisani...

Mediji, međutim, mogu biti bolesni i to teško.Većina ih je danas, ako se oni uopšte mogu na-zvati mediji, u teškom psihičkom stanju.

D: Koje su prednosti, a koje (eventualne)mane toga što se obraćate „digitalizovanoj“ciljnoj grupi i čemu se nadate od (selektiv-nog?) prenošenja vaših informacija u drugimmedijima ukoliko (i koliko) ga ima?

- Mi se obraćamo svakom ko ima makarmobilni telefon, a takvi su većina. Oni koji ne-maju ni mobilni sigurno ne čitaju, primeraradi, Danas. Odustajanjem od „digitalizovaneciljne grupe“, kako ste je nazvali, osudili bismonovinarstvo na smrt. Nadamo se da za godinu-dve profesionalnim novinarstvom postanemonajveći news portal u Srbiji.

U vašem pitanju je sadržano nekoliko pi-tanja. Selektivno prenošenje: Ukoliko jetačno preneto i uz navođenje izvora, ne pred-stavlja nam problem, a uvek je bilo i biće na-zovimedija i kvazinovinara koji znaju samoda kradu i lažu. Na našu žalost - trenutno suu većini.

D: Koji su i u čemu su različiti u odnosu nadruge pritisci zbog vašeg „izdajništva“ i „taj-kunstva“?

- Lično sam sve to preživljavao od skorosvih režima od kad sam počeo da se bavim no-vinarstvom, a ima tome 37 godina. Uvek je biloda su pritisci na medije veći što je vlast lažlji-vija. Veće su i povike na medije da su straniplaćenici i da su „tajkunski“ što je vlast gram-zivija. Sadašnja vlast obara rekorde u obe tediscipline. Nadam se samo da neće više hap-siti novinare, da neće ugrožavati bezbednostnovinara i njihovih porodica, a mogu da lajui oni i njihovi „medijski kerovi“ koliko godhoće.

Siguran sam da sadašnja vlast zna da bistradanje bilo kog novinara ubrzalo njihovpad.

Veselin Simonović je direktor i glavni iodgovorni urednik portala nova.rs

V

NAJBOLJI SAMO OSTAJU! Bez pOSLA

Novinari ne smeju da stave šal

Karik

atur

a: G

oran

Mile

nkov

ić

VI

u pravoj stvarnosti, iznenadi-ćete se, potpuno suprotno odmedija punih i sjaja i bedenašeg biznis, političkog, estrad-nog i mafijaškog krema, kao iteških ljudskih drama sa mar-gine, i dalje stanuje dobrota

Piše: Jasmina Lukač

Budući da se plate „običnih” novinara usvim srpskim medijima kreću u visiniprosečnih primanja u Srbiji, baš tako

obično i prosečno izgleda i život novinarskeporodice. Ako ste kao Davor Lukač i ja uzelivišedecenijski stambeni kredit koji vam za 45kvadrata iznosi mesečno 310 evra, i imatedvoje dece, to znači da ste u poziciji da po-smatrate i doživljavate društvo Srbije sa onestrane gde je prava stvarnost. U pravoj stvar-nosti, iznenadićete se, potpuno suprotno odmedija punih i sjaja i bede našeg biznis, po-litičkog, estradnog i mafijaškog krema, kaoi teških ljudskih drama sa margine, i daljestanuje dobrota. Uprkos svemu čemu je bioizložen, uprkos perfidnom nametanju zlihobrazaca i negativnosti, nećete verovati,narod Srbije zadržao je sposobnost da budedobar i da se međusobno ispomaže.

Naša prodica okružena je sa dva takvaprstena dobrote. U prvoj je porodica, braćai sestre koji su, za razliku od nas dvoje, li-stom poslušali roditelje i postali lekari i in-ženjeri, ili rade tražene poslove od Kanade doGane. Ali, baš zato što smo mi otišli u to ne-cenjeno i neplaćeno novinarsko zanimanje,baš zato što smo tako neodustajno „crneovce” i „bele vrane”, uvek su tu kada se de-šavaju važne stvari. I kad se ne dešavaju ro-

đenja, rođendani, polasci uškolu, mature i punoletstva,tu su uvek da pomognu, po-šalju, daruju, da pitaju štatreba, a ne da li treba.

Tu su i kuma i kumovi, po-rodični prijatelji poput gospodina MilanaRaškovića koji ni u devetoj deceniji ne želiviše nikad da vidi svoju rodnu Dalmaciju. Ikoji je „Vučićevih sto evra” poslao „curama”.Tu su i komšije sa večitim kruženjem stvariza decu ko je dorastao do kog ranca, ko jeprerastao rolere i daje dalje, nekom manjemda tek pada s njima…

Drugi prsten dobrote je, kako bi se toreklo, šire socijalno okruženje. Za razlikuod pojedinih roditelja-kritičara koji su ne-zadovoljni vaspitačicama u vrtiću, tretma-nom u Domu zdravlja, učiteljima i nasta-vnicima, kod nas je uvek bilo sasvim obr-nuto. Uvek su ljudi u tim službama našojradničkoj, uvek užurbanoj i uvek u pokretuporodici, izlazili u susret više nego što su popravilima svog posla morali. I sestra u jasli-cama koja je Uni alergičnoj na kravlje mlekokuvala na rešou kašu od čaja, džema i hleba,pošto smo ubedljivo poslednji dolazili podete. I dve učiteljice, koje su kad je Anja pošlau školu, prošetale sa njom do naše zgradeda se uvere da je put bezbedan, da je ulazbezbedan i da ona, tada jedina, koja je išlasama, zaista i može sama.

Tom krugu pripada i redakcija Danasa,jednog od retkih poslednjih samostalnih me-dija, čiji su vlasnici novinari i sindikalci, ane sitni ili krupni oligarsi. Sećam se da samse ne tako davnih godina, čudom čudila kakoJelkina Hana, dok Jelka završava štampanoizdanje, spava na foteljima u redakciji.

Nije dugo prošlo, a na tim istim foteljamasam prostirala čaršaf, da moje dve odspa-

vaju dok ja i tadašnja ekipa noćnog deska,ne uradimo drugo izdanje. I to i u roku zaštampariju, a i tako da stignemo na posle-dnju redovnu 83-osamdeset trojku, gradskiautobus koji vozi sa Vračara u Zemun. Jedante isti vozač, je nekoliko puta oklevao dakrene sa Slavije, videći kako vučem dva maladeteta tako kasno, sa pitanjem da li mi trebaneka pomoć, i ne verujući mi na reč, da samoradim uzastopne noćne uredničke smene unovinama. To smo rešili tako što sam počelada mu donosim sutrašnje izdanje Danasa.Poznati medijski putnik tog autobusa Teo-fil Pančić, ostao je potpuno van tih dešava-nja, budući da je uvek držao glavu zaronjenuu knjigu. I to bez obzira da li u autobusu imaosvetljenja ili je mrak.

Dnevni list Danas je uz to, možda i jedinamedijska kuća, koja je svake godine od svog

osnivanja darovao deci zaposlenih za novo-godišnje paketiće, tako da smo za DedaMraza uvek bili sigurni da će doći sa ispu-njenom željom.

I najzad, osim ljudske dobrote, važi i ljud-ska mudrost, da šta te ne ubije, ojača te. Upetoj godini plaćanja kredita morali smo dasahranimo „jugić” u staro gvožđe i da seodreknemo i pomisli na auto, ali je zatoDavor sa upornošću kakvu je, želim da ve-rujem imao i Nikola Tesla, odlučio da ćemosvi preći na alternativne načine prevoza. Tač-nije, na biciklizam. Ove godine mu je koronadala za pravo, a mi u kući, uglavnom imamopočetnu kondiciju za neki Tur d Frans. Jed-noga dana ćemo možda i voziti do Alpa ilibarem do Rtnja.

Jasmina je Spasa iz Danasa, urednica političke rubrike

RaDE RanKović (GLas aMERiKE): DvE DECEniJE sa ETiKEToM

1. Odgovor je svakako„da“, ali je teže odre-diti, to jest izmeriti„koliko“ utičemo! S ob-zirom da su i političariu neku ruku građani,pa čak i ovi političarina vlasti - tim „građanima“ su pre svih po-trebni ovakvi mediji, kako bi znali šta se zai-sta događa oko njih. Idealizovana i jedno-strana slika koju širi vlast preko svojih me-dija može da zavara i same političare, zbogčega su oni redovni posetioci medija kojeprozivaju da su izdajnički.

S druge strane, ohrabruje i to što gra-đani sami znaju da prepoznaju važnostprofesionalnih medija, u šta sam se ličnouverio tokom trajanja pandemije. Radiosam u nekoliko navrata ankete u Beograduo raznim temama u vezi sa korona virusomi par puta su me građani pitali za kogaradim, kome daju izjavu. „Za Glas Ame-rike“, odgovorim, na šta je usledio odgovor- „Onda može. Neću da imam veze sa ovimtabloidima!“

I običan svet počinje da prepoznaje važ-nost profesionalnih medija i ma koliko da jeto spor proces, stvari ipak idu u dobrompravcu.

2. Više od dve decenije živim i radim saetiketama „strani plaćenik“ i „domaći iz-dajnik“, pa mi one odavno zvuče kao starivic koji svi znamo i koji nikome više nijesmešan. I danas kada se to ponavlja, sadozom pretnje koja uvek ide uz ove etikete- opet je stari vic.

Teško je u ovom teškom vremenu obja-sniti tu vrstu rasterećenost u poslu - kojuimamo kao „strani plaćenici“, kada ste ogra-ničeni samo istinom i profesionalnim i eti-čkim standardima. Kada ne postoje pritiscida se radi ovako ili onako, da ovo ili onomožda i nije najzgodnije da se objavi, da nijenajzgodniji trenutak, da će neko od gore dase ljuti...

Da nije tako - ne bih se bavio ovim poslomi odavno bih izašao iz novinarstva.

3. Ovo je zapravo staro pitanje na kojemože da se odgovori kontrapitanjem - ko jeveći izdajnik - novinari stranih medija ili no-vinari raznih tabloida koji više ne znaju štaje istina, šta je vest, i koji ne shvataju kolikološeg rade svojoj državi i njenim građanima.To što se radi u pojedinim medijima mnogoje više i opasnije od izdaje profesije, tako dao „izdajništvu“ mnogo više treba da brinuljudi u tabloidima i sličnim medijima.

Istina je vrhunski čin patriotizma, kolikogod ta istina zvučala loše, teško ili nepo-voljno. Kad to shvate svi koji se bave novi-narstvom - biće bolje i samom novinarstvuu Srbiji, pa i samoj Srbiji.

STVARNOST SRBIJE IZ UGLA PRAVE STVARNOSTI

1. Više od tri godinebilo je potrebno da seomogući povratakBBC-ja u Srbiju i naBalkan. Danas, poslemalo više od dve go-dine rada, mogu dakažem da je operacija „Povratak otpisanih“uspela i da je BBC News na srpskom uspeoda nađe sebi mesto na više nego zahtevnommedijskom tržištu u Srbiji i regionu. Rezul-tat koji je ovaj tim od dvadesetak mladih no-vinara postigao dvaput je bolji od očekiva-nog, a zaslugu za to imaju i čitaoci „Danasa“,kojima su naše vesti i priče dostupne već odprvog dana našeg rada.

2. Nikada u Srbiji nije bilo lako raditi zastrani medij. Najveći broj novinara kojidanas rade u BBC News na srpskom nepamti čime smo se urednica servisa Ale-ksandra Nikšić i ja nosili tokom devedese-tih. Za njih su to priče iz davne prošlosti imožda je najbolje da tako i ostane. Kako imje rečeno tokom obuke: „Vi ste BBC novinarikoji igrom slučaja govore srpski i to je to.“Pravila koja važe za svakog BBC novinaravaže i za njih. Urednički standardi ove naj-veće medijske kuće na svetu jesu jedino o

čemu moraju stalno da vode računa, bez ob-zira da li se nalaze u Beogradu, Londonu, Ka-bulu ili bilo kom delu sveta.

Taj veliki informativni brend, BBC News,pruža ogromnu zaštitu svakom novinaru unašoj beogradskoj redakciji, ali ujedno pred-stavlja i izazov da u ovakvom medijskomokruženju, gde je više lažnih nego pravihvesti, proizvede originalni sadržaj koji će tajbrend učiniti još jačim.

3. Tokom ove dve godine BBC News nasrpskom uspeo je da ostane van sukoba„onih“ i „ovih“, „naših“ i „njihovih“, što jemožda razočaralo neke koji su očekivali„onaj BBC iz 1990-ih“. Jednostavno, nismoviše u 1990-im, digitalni mediji i društvenemreže imaju drugačija pravila i drugačijupubliku, ali urednički standardi moraju dabudu isti. Zato je ovo što sada radimo prih-vatljivo i čitaocima „Danasa“ i „B92“, pu-blici „021“ i „Južnih vesti“, korisnicima sa-rajevskog „Oslobođenja“ i podgoričkih „Vi-jesti“.

Ma koliko to možda nekima bilo čudno, nebrinu me više ni kvalifikacije „strani plaće-nik“ ili „domaći izdajnik“. Tokom 30 godinanaučiš da živiš sa tim. Dobiješ naočare, osta-neš bez kose.

Ako ćemo iskreno, više mi smeta to novo„Ćoro“ ili „Ćelo“.

1. Da li i koliko vaše prisustvo i rad u Srbiji unapređuje informisanost njenih gra-đana i „lečenje“ obolelog javnog mnjenja?

2. Da li vam je lakše ili teže zato što radite za „strani medij“, tj. strani ste „plaće-nici“ po definiciji još iz devedesetih?

3. Gde ste i jeste li na skali izdajništva koje se bezobzirno lepi na nezavisne/profe-sionalne/slobodne medije?

Dušan Mašić: BBC van suKoBa „ovih“ i „onih“

A od Milana Raškovića „Vučićevih“ sto evra „curama“...

Kraj s krajem novinarske porodice

Bele vrane i crne ovce

Foto

: Miro

slav

Dra

goje

vić

VII

Piše:

Miroslav

Jovanović

Baš u ovo vreme, davne 1977, staviosam potpis na papir koji se tada zvao„samoupravni sporazum o udruži-

vanju rada“. „Udružili“ smo se ja i novin-sko-izdavačka kuća „Svetlost“ iz mog rod-nog Kragujevca. Prosto rečeno - zaposliosam se.

Tadašnji direktor, čije je prethodno za-nimanje bilo inspektor De-bea (!), ovaj činupriličio je 25. maja, kada je zvanično bioBrozov rođendan i još zvaničnije - Dan mla-

dosti. Nema zezanja, to je bilo više od pukesimbolike.

Počeo sam kao pripravnik, sve po pravi-lima službe, sa ličnim dohotkom (izvorna ter-minologija), koji je kao pripravnički bio uma-njen dvadeset posto i isplaćivan jednom me-sečno. E, sa trećom takvom platom uputim sesa društvom u Stari Grad na Hvaru - na tro-nedeljno letovanje. Onda se na more nije išlosedam-osam dana.

Zašto navodim ovaj trivijalni detalj? Zatošto mi je umanjena plata pokrila ceo odmor,bez prebiranja po džepovima da li se negde

zaturila koja kinta, jedino je celom društvuponestalo para da u povratku vozom odSplita do Beograda noć provedemo u vagonrestoranu.

Danas bi novinar početnik, a bogme i onajsa lepim stažom, jedino mogao da računa„koliko može putnik ako ide peške...“, jersvoju platu i tri nedelje provoda na Hvaru od1. avgusta - ne može da „upari“ ni pomoćutrikova. Ne računam one koji su privezani zaVučićeve jasle.

Našlo bi se još trista primera za poređenjestandarda novinara u doba komunizma idanas, i svi bi potvrdili da je pod Titom bio bo-gatiji i sigurniji život.

Svesno sam počeo ovo pisanije naopa-čke - ne od rada, od kojeg bi po definiciji tre-balo da se živi, već od bednog novinarskog

leba, na kome preživljava gro pripadnikaove profesije.

Druga priča je iz rada.Bila je 78 -79. godina, a ja klinac novinar,

malo kurčevit, ali sa punom glavom „lekcija“genijalnog učitelja novinarstva Sergija Lu-kača. Baš po naučenom „receptu“ napravimozbiljan članak, sa dobrim, probranim sago-vornicima i potrebnim fondom činjenica, atema je bila jedna nebulozna politička fikcijada se sva gradska industrija stavi pod krovtada i inače preglomazne „Zastave“. Tekst jebio baš kritički, čak i po sadašnjim merilima.

Urednik ga odobri, novine izađu i već istogdana obaveštavaju me da hitno, sa direkto-rom „debeovcem“, idem kod gradskog se-kretara komiteta. On me do tada nije pozna-vao. Dok se vozimo, „debeovac“ mi ređa svepo spisku, da je mogao, činilo mi se, odmahbi me u aps strpao jer zbog jednog „nado-budnog“ novinarčića mora na ribanje u ko-mitet. A ja, iskreno, ladan ko špricer, nekabude šta bude - ubeđen sam da ništa lošenisam uradio.

Sekretar komiteta bio je, vredno je da mupomenem ime, LJubiša Damnjanović zvaniČabraja, čovek ne sa nekim zavidnim obra-zovanjem ali, žargonski, sa izvanrednim ke-falom i sklon političkom soliranju.

Ulazimo ja i „debeovac“ kod njega, on nassrdačno dočekuje, a moj debeovac od ne-

rvoze rumen ko bulka. „Mali, jesi li ti ovopisao“, obraća se sekretar meni dok u rucidrži novine okrenute na stranici sa mojimtekstom. Ja mu potvrdno odgovaram, on memeri onako zabrađenog i čupavog, dok „de-beovac“ sedi kao na iglama. Na kraju izusti:„E, ovako treba da se piše!“

Ja kuliram, mada nije da mi nije milo,ništa ne odgovaram, a moj debeovac od za-leđene face pravi kez od uva do uva, odjed-nom drugi čovek i kreće u kontraakciju:„Pa, ajde, LJubiša, ovo da zalijemo po jed-nom.“

Ovaj primer, naravno, u ono vreme bio jeredak izuzetak i ne navodim ga kao dokaz daje u Brozovo vreme novinarstvo bio ugodanposao. Daleko od toga, znalo se šta je bilonedodirljivo: prvo, sam Tito, onda SKJ, sa-moupravljanje, nesvrstana spoljna politika.Tada je novinar zvanično bio „društveno-politički“ radnik, a podrazumevala se „mo-ralno-politička podobnost“, što će reći -puna lojalnost jedinoj vladajućoj partiji.

Dobijali su novinari i packe, uglavnomod organa ili pojedinaca SKJ - od „drugarskekritike“ do najdrastičnije kazne - isključe-nja iz partije, za one koji su bili članovi, a ve-ćina je morala da bude.

Redakcija „Svetlosti“, koja je tada biladobro uigran tim školovanih i uglavnommlađih novinara, iks puta je dobijala ta-kozvane radne grupe od ljudi iz komiteta,ondašnjeg SSRN-a, boračke i omladinske or-ganizacije, čiji je zadatak bio preslišavanjeurednika i novinara, uvek zbog nekog „pro-blematičnog“ teksta. Bili su to grupni, uglav-nom večernji sastanci od po nekoliko sati,koji su umeli da se pretvore u žustre ver-balne šorke, ali u granicama pristojnosti.

Kada poredim to vreme sa ovim dana-šnjim - razlike su drastične. Sa političkim„inspektorima“ razgovarali smo licem ulice, svako je branio svoje stavove, polemi-salo se, ali uljudno, uz uvažavanje ličnostii jezikom kulturnih ljudi. Hoću reći, nije bilopoganog etiketiranja, novinari nisu bili niizdajnici, ni strani plaćenici, ni tajkunskiposlušnici, ni bagra ili šljam.

Mnogo toga od pre tri-četiri decenije nijeza poređenje sa ovim danas. Jednostavno,druga su vremena, politički sistemi, ideo-logije, pa i medijske tehnologije, ali neštoveoma bitno i te kako je uporedivo. To jekvalitet novinara.

Nekada se u ozbiljne redakcije ulazilo uzozbiljnu i stručnu selekciju, često su i ško-lovani novinari morali da honorišu dok sene dokažu i dobiju radnu knjižicu. Radili supotom sa iskusnim i pedagoški potkovanimurednicima, svi su bili u obavezi da poštujupravila i principe novinarstva, koji su inačeuniverzalni, pismenost se podrazumevala,koliko i opšte i stručno obrazovanje.

A danas? Odokativno procenjujem dabar polovina onih koji se zovu novinarimazapravo to nisu. Profesija je opako infici-rana neznanjem - sve do diletantizma - „pi-scima“ koji su polipismeni ili nepismeni,partijskim poslušnicima i podrepašima,sklonošću podmićivanja, prevrtljivošću.

Ja sam zato odavno zagovornik teze dasu za jadno stanje našeg novinarstva naj-veći krivci sami novinari. Nikada i nigde po-litičari i drugi moćnici nisu gotivili novi-nare, naprotiv, ali ako samo manjina izbranše ume i hoće „da im pokaže zube“,onda je jasno zašto je stvar propala.

Aleksandar Vučić više puta se ofirao dabi da postane Tito broj dva. Dabome da toneće uspeti, ali će zato sve činiti na jačanjusvoje harizme - jačanjem autokratije. Akobih, na kraju, morao kao novinar da se iz-jasnim između dvojice diktatora - JosipaBroza i Aleksandra Vučića, odgovorio bihoriginalnim stihom: „Što je više kleveta ilaži, Tito nam je miliji i draži.“

Autor je glavni urednik

Kragujevačkih novina

KAD NISMO BILI NI JADNI, NI GLADNI,NI BAGrA, NI šLJAM

Tri nedelje na Hvaru sa početničkom platom

... a na „ribanju“ sekretar komiteta: „E, ovakotreba da se piše!“

Karik

atur

a: G

oran

Mile

nkov

ić

Sloboda medija u Srbiji je do-vedena u pitanje i pre epide-mije

Kovid epidemija dovela je ozbiljno u pi-tanje slobodu medija na mnogo na-čina. Ključni alat koji je korišćen jesu

zakoni o „lažnim vestima“ koji su se pojav-ljivali na sve strane a koji su donošeni pod iz-govorom borbe protiv dezinformacija o vi-rusu. Takvi zakoni su veoma opasni: u naj-boljem slučaju oni predstavljaju poziv novi-narima da se samocenzurišu, a u najgoremsu sredstvo za hapšenje i pritvaranje novi-nara - kaže u razgovoru za Danas Skot Gri-fin, zamenik direktora Međunarodnog in-stituta za medije (IPI), sa kojim smo razgo-varali o opasnostima sa kojima su se medij-ski radnici suočavali poslednjih meseci.

Te opasnosti, predstavljene kroz podatkeMeđunarodnog instituta za medije, koji jepratio napade na medijske radnike širomsveta, pokazuju da su do 3. juna bila 233 na-pada na medijske radnike. Među njima naj-više je bilo hapšenja (86), zatim verbalnihodnosno fizičkih napada (63) i cenzure (34).Pri tome najugroženiji su bili mediji u Ev-ropi, gde se odigralo 66 napada, i Aziji (64).

Na koje sve načine je sloboda medija bilaugrožena poslednjih meseci?

Kovid epidemija dala je priliku vlastimada preuzmu kontrolu nad porukom koja seplasira. Odmah na početku, kada nije bilomoguće održavati konferencije za medije,

imali smo primere da pojedine vlade doz-voljavaju samo određenim medijima da po-stavljaju pitanja ili da „filtriraju“ pitanja izodređenih medija. U nekim slučajevima ovoje bila posledica nove i haotične situacije.Međutim, u nekim drugim, očito je da su po-jedine vlade zloupotrebile krizu kako biuspostavile kontrolu nad informacijama.Ključni alat koji je pri tome korišćen jesuzakoni o „lažnim vestima“ koji su se pojav-ljivali na sve strane a koji su donošeni podizgovorom borbe protiv dezinformacija ovirusu. Takvi zakoni su veoma opasni: u naj-

boljem slučaju oni predstavljaju poziv no-vinarima da se samocenzurišu, a u najgo-rem su sredstvo za hapšenje i pritvaranjenovinara. U ostalim prilikama, vlade suograničile pristup informacijama - otkazi-vane su pres-konferencije, odbijani su raz-govori sa novinarima, zabranjivano jezdravstvenim radnicima da razgovaraju samedijima, privođeni su novinari zbog krše-nja mera karantina.

Kako ocenjujete slobodu medija u Srbijitokom epidemije, ali i pre toga?

Sloboda medija u Srbiji je dovedena u pi-tanje i pre epidemije, pogotovu ako imamou vidu negativne kampanje i uznemiravanjekritički nastrojenih novinara. Tokom krize

Srbija je preduzela veoma zabri-njavajuće korake kako bi se uspo-stavila kontrola nad informaci-jama, kao što je na primer uredba,kasnije povučena, koja zabranjujelokalnim vlastima da novinarimadaju informacije o virusu. Ovo jebio neprihvatljivo sprečavanje radamedija, a opasnost se kasnije po-kazala i u kratkom pritvaranju no-vinarke Ane Lalić, koja je premanašim saznanjima takođe bila nemeti negativne kampanje i pretnjina internet. Zabrinuti smo i zbogograničenog pristupa novinara vla-dinim pres-konferencijama i po-dacima koje ima vlast, kao i zbognepoštovanja rokova za pružanjeinformacija.

Šta nam je epidemija otkrila oslobodi medija u svetu i njenoj važ-nosti u vremenima krize?

Da je važnija nego ikada ranije.Mediji moraju biti slobodni da bimogli da pruže javnosti relevantneinformacije o ovaj opasnosti pozdravlje. Ali i više od toga. Mi tre-nutno prisustvujemo zdravstvenoji ekonomskoj krizi bez presedana,uz različita ograničenja osnovnihljudskih prava kakva nisu posto-jala za naših života. Sve ovo može

imati duboke dugoročne posledice po dru-štvo. Ko će ako neće mediji obezbediti po-dlogu za raspravu o ovim stvarima, za de-bate o merama donetim radi sprečavanja ši-renja virusa, za bavljenje ekonomskim po-sledicama i za analizu kako društvo trebada se uzdigne iz krize. Ovo je upravo trenu-tak kada nam treba otvoren i slobodan raz-govor podržan činjenicama i različitim mi-šljenjima. Na kraju, same vlasti imaju inte-res da postoje slobodni mediji koji uživajupoverenje javnosti. Građani - bar oni koji živeu slobodnim društvima - skloniji su da prate

uputstva koja imvlast pruža o kriziako znaju da jesavet koji dobijaju

prethodno prošao kroz filter kritičkog novi-narstva.

Gde je situacija najalarmantnija u po-gledu ograničavanja slobode medije?

Problem je globalne prirode. U pojedi-nim delovima Azije, pogotovu Kine i Jugoi-stočne Azije, na delu je otvorena cenzura,dok indijske vlasti koriste pravno zastraši-vanje da targetiraju kritičko izveštavanje.Posebno je alarmanta situacija u Rusiji, gdeje vlast ojačala sredstva koja se koriste uborbi protiv tzv. lažnih vesti, i gde je regu-latorno telo za medije primoralo novinskekuće da izbrišu članke koji dovode u pita-nje način na koji se vlast bori sa krizom. UEvropi stanje je zabrinjavajuće u nekoliko

zemalja, pogotovu u Mađarskoj, koja je po-slednjih deset godina na sistemski načinurušavala medijske slobode, a u kojoj jetokom krize donet novi zakon o „lažnim ve-stima“ koji preti kaznom zatvora do pet go-dina novinarima i drugima. Taj zakon je većkorišćen za zastrašivanje korisnika socijal-nih mreža. Fides i oni koji je podržavajublate kritičke novinare, ne dozvoljavaju impristup informacijama i sredstvima po-trebnim za izveštavanje o krizi. Posebno jealarmantno videti tako nešto u zemljamaEU. Takođe smo veoma uznemireni zbogodluke Turske da oslobodi 90.000 zatvore-nika kako bi se poboljšali zdravstveni usloviu zatvorima a da pri tome iz tog oslobađa-nja isključi novinare i druge političke zat-vorenike, stavljajući tako njihovo zdravljepod rizik.

„Srbija je postala zemlja u kojojje često opasno biti novinar“

Piše: Milica Radenković

Odgovornost svakogpredsednika je da vodi,da pruža primer osta-

lima sa kojima deli moć, i dabude inspiracija samim gra-đanima. Na izvestan način, to

je ono što vidite reflektovano u medijima,skoro kao u ogledalu. Pitam se da li se pred-sedniku Vučiću dopada slika koju vidi kadaotvori Informer, Kurir ili uključi TV Hepi -ističe Paulina Ades Mevel, portparolka Re-portera bez granica (RSF), odgovarajući napitanje Danasa šta bi rekla predsedniku Sr-bije kada bi sada imala priliku da razgovarasa njim. Ona istovremeno dodaje da ne sma-tra da bi išta trebalo da mu kaže.

Paulina Ades Mevel prethodno je bila še-fica kancelarije Reportera bez granica (RSF)za Balkan i deo tima RSF koji se sastao saVučićem u januaru 2019. godine. Nakon togsusreta, tokom koga su se s Vučićem složilida medijska situacija nije idealna, međutimne i o tome koliko zapravo nije idealna, sti-gao je novi izveštaj RSF. U tom izveštaju(2019) Srbija je pala za 14 mesta na Svet-skom indeksu medijskih sloboda. Taj pad

nastavljen je i naredne godine, pa tako sadameđu 179 zemalja zauzima 93. mesto.

Paulina Ades Mevel odgovarala je na pi-tanja Danasa putem mejla o trenutnom sta-nju medija u Srbiji, ali i ostalim zemljama, tekrizi i pritiscima koji su došli sa korona vi-rusom.

Poslednji izveštaj RSF beleži „Posle šestgodina pod vođstvom Aleksandra Vučića,prvo kao premijera, a potom kao predsed-nika, Srbija je postala zemlja u kojoj je čestoopasno biti novinar i gde lažne vesti postaju

sve vidljivije i alarmantno popularnije“. Dali smatrate da su Aleksandar Vučić i njegovavladajuća partija direktno odgovorni za padmedijskih sloboda u Srbiji?

Ko je drugi odgovoran nego onaj ko držimoć? Znam za istraživanje po kome su uBeogradu, na primer, više od polovine drža-

vnih sredstava namenjenih medijima dobilitabloidi koji imaju najveći broj prekršaja ko-deksa novinara, poput napada i lažnih vesti.Pri tome, ovi mediji su nekritički nastrojeniprema vladajućoj partiji. Takođe, što je šo-kantno, u Skupštini Srbije se mogu čuti spi-novi protiv nezavisnih medija. Na kraju, nezaboravimo da je inspirator napada na Mi-lana Jovanovića i možda Željka Matorčevičabio u to vreme jedan od najistaknutijih čla-nova vladajuće partije (Dragoljub Simonović,bivši predsednik Grocke i nekadašnji član

Glavnog odbora SNS-a, prim. aut.). Ispraviteme ako grešim, ali mislim da u predgrađuBeograda još uvek postoji ulica koja nosi imeDragoljuba Simonovića.

RSF se sastao sa Aleksandrom Vučićem2019. Šta se desilo nakon tog sastanka? Da liste nastavili da imate komunikaciju sa pred-sednikovim kabinetom i da li se bilo šta pro-menilo u pogledu medijskih slo-boda?

RSF veruje da razgovor o do-brobiti medija i novinara u nekojzemlji ne sme da zavisi od jedneosobe. Imamo komunikaciju sapredsednikom Vučićem i njego-vim kabinetom, ali i sa drugim re-levantnim donosiocima odluka.Takođe, ponekad biramo da iza-đemo u javnost sa našim upozo-renjima dok u drugim situacijamamislimo da ćemo bolje postupitiako razgovori ostanu privatni.Jedan od naših najvažnijih zah-teva u Srbiji odnosi se na zaštitunovinara. Oni ne smeju biti napa-dani, a oni koji ih napadaju mo-raju biti brzo dovedeni pred licepravde. Sudski procesi koji uklju-čuju novinare su takođe veomavažni i mi sa velikim interesova-njem pratimo slučaj Milana Jova-novića kao i apelacioni postupaku slučaju Slavka Ćuruvije.

Kako ocenjujete slobodu me-dija u Srbiji poslednjih nekolikomeseci? Svedočili smo blaćenjunezavisnih novinara u medijimanaklonjenim vlasti, hapšenjimazbog navodnog širenja panike...

Poslednjih nekoliko mesecizaista su bili izuzetni zbog globalne pande-mije. Kao i u mnogim drugim zemljama, i uSrbiji smo videli pokušaje umanjivanja me-dijskih sloboda. Neka od najtežih kršenjamedijskih sloboda bili su zaključak vlade(da javnost o kovidu 19 može informisatisamo Krizni štab, prim. aut.) koji je usvo-jen ali potom i brzo povučen, pritvaranjeAne Lalić, konferencije za štampu bez pri-sustva novinara. U poređenju sa drugimzemljama u regionu, izgleda da novinari uSrbiji trpe veći broj verbalnih napada. Po-

sebno je zabrinjavajuće to što se napadi, bla-ćenje i napori da se uništi reputacija novi-nara, odnosno medija sprovode kroz ta-bloide i televizije.

Zašto je pandemija korona virusa donelaveći pritisak na medije?

Pandemija nam je pružila nove dokaze ovažnosti borbe koju vode Reporteri bez gra-nica za slobodan protok vesti i informacija.Verbalni napadi, arbitrarna pritvaranja, pov-lačenje akreditacija - u svim delovima svetaautoritarni režimi nisu uspeli da odole pri-lici da iskoriste krizu bez presedana kako biuspostavili ili pojačali kontrolu nad medi-jima i kako bi učvrstili cenzuru. Izgovora pritome nije nedostajalo: izbegavanje stvara-nja panike, borba protiv uzbunjujućih laž-nih vesti, ubeđivanje javnosti da poštujezdravstvena uputstva i naravno projekto-vanje slike predostrožne i efikasne vlasti,kako bi se građanima ulilo poverenje. U„ratu“ protiv opasnosti po javno zdravlje, onikoji dovode u pitanje zvaničnu verziju mogubiti predstavljeni kao neprijatelji nacije kojaje u opasnosti.

Šta nam je epidemija otkrila o važnostislobodnih medija i problemima sa kojima sesuočavaju?

Postoji jasna veza između ugnjetavanjamedija kao deo odgovora na pandemiju imesta koje jedna zemlja zauzima na RSFlisti. Kina (177. mesto) I Iran (koji je za tri

mesta pao na 173) naveliko su cenzurisali iz-veštavanje o širenju korona virusa. U Iraku(koji je pao za šest mesta na 162) vlast je odu-zela dozvolu emitovanja Rojtersu na tri me-seca nakon što su objavili priču u kojoj do-vode u pitanje zvanične brojeve o korona vi-rusu. Čak i u Evropi, premijer Mađarske Vik-tor Orban (Mađarska je imala pad od dvamesta do 89) doneo je korona virus zakon ukome su predviđene kazne do pet godina zat-vora za lažne vesti, što je potpuno prena-glašena i prisilna mera.

IXVIII

PREDSEDNIČE, U KAKVOM SE OGLEDALU OGLEDAŠPANDEMIJA PROTIV NOVINARA

Lažne vesti se šire poput virusa„Poput samog virusa, glasine i lažne vesti ne znaju za granice i zagađuju društvene medijedok onlajn platforme, ograničene vidljivosti, pokušavaju da promovišu pouzdane izvore infor-macija. Između 20. januara i 10. februara ove godine postavljeno je dva miliona poruka na Tvi-teru. Među njima sedam odsto je širilo teorije zavere o korona virusu. Istovremeno, čak 74odsto korisnika interneta su zabrinuti zbog „lažnih vesti“ na društvenim mrežama, dok se njih64 odsto okreće tradicionalnim medijima kako bi dobili pouzdane informacije“, kaže PaulinaAdes Mevel.

Hleb od tri dinara nismo videli,ali smo se raznih drugih čudanaslušali

Piše: Biljana Stepanović

Udržavi Srbiji zapatila se specifična„kultura lažnih vesti“. Osam godinavlast predano, savesno i bez viška

skrupula radi na tome. To podrazumeva,pre svega, da nemate klasičan, odranije poz-nat odnos prema činjenicama koji bi zah-tevao da one budu tačne. Čak suprotno -svakog dana ispaljuju se potpuno netačni,ili u najboljem slučaju tek delimično tačnipodaci koji pothranjuju sliku kako smo naj-bolji, najjači, najbrže rastemo, tokom ko-rone i svetske krize najsporije padamo i tone više u regionu, to smo prevazišli, nego usvetu.

Što se ovakve tvrdnje kose ne samo sačinjenicama, nego i sa elementarnom logi-kom, nije od značaja. Propagandna mašinaradi, sto puta ponovljena laž u glavama bi-rača postaje istina, zarobljeni mediji (dr-žavni, privatni ili državnim novcem priva-tizovani, svejedno) tu novu „istinu“ prenose

i besomučno ponavljaju,a ovih nekoliko profesio-nalnih medija koji još po-kušavaju da lažnim ve-stima suprotstave pravečinjenice, dopiru samodo onih kojima je sve

jasno i koji to sve već shvataju. Oni za vlastnisu ni bitni - ima ih malo i ne mogu namništa.

A sve je počelo davnih dana kad su ta-dašnji radikali, a sadašnji naprednjaci načelu sa Aleksandrom Vučićem, sa položajaopozicije nesmetano po medijima (sada-šnjoj opoziciji nezamislivo) obećavali hlebza tri dinara, samo da dođu na vlast. Mnogisu im poverovali, oni su došli na vlast i takoje procvetala ekonomija obećanja. Hleb odtri dinara nismo videli, ali smo se raznihdrugih čuda naslušali.

Prvo je lično Aleksandar Vučić obećaopenzionerima da im penzije nikako, ni pokoju cenu, neće smanjivati. A onda suupravo penzije smanjene. Šta možemo, fi-skalna konsolidacija, penzionerima je ser-virana priča da oni spasavaju državu kojaumalo da propadne zbog bivše vlasti koja jesve upropastila, a oni stigli u poslednji časda nas cimnu nazad sa ivice provalije. Od te

se priče, inače, ne odustaje do dana dana-šnjeg iako bivši, popularni „žuti“ nisu navlasti već osam godina.

Ekonomskih obećanja smo se baš na-slušali: o tome da je izgrađeno više putevanego u Titovo vreme, o tome da smo eko-nomski tigar regiona (iako je prosečni pri-vredni rast u poslednjih sedam godinasvega 2,3 odsto, što nas drži na začelju re-giona), o tome da smo šampion u privlače-nju stranih investicija (bez pominjanja ko-liko smo, zbog čega i sa kojim efektom pla-tili dolazak pojedinih investitora) i takosvaki dan.

A onda je došla korona. Pandemija je za-desila ceo svet, ekonomske posledice, pro-cenjuju stručnjaci, biće ogromne. Neki čaktvrde i nezapamćene. Videćemo, kriza nastek čeka, svi su u neizvesnosti. Svi, osim Ale-ksandra Vučića i Siniše Malog. Prvo je na-stupio Vučić: već u aprilu izjavio je da „eko-nomski dobro stojimo i da ćemo ove godinebiti najbolji u Evropi“. Baš mi. Od svih ze-malja. Onda je na teren istrčao Siniša Mali:„Srbiji pomoć ne treba jer su naše javne fi-nansije zdrave i stabilne i velike pozajmicenam nisu potrebne“, komentarisao je mi-nistar finansija okolnost da se Srbija nijeprijavila za hitne kredite kod MMF-a i Ev-ropske unije.

Ovo je izrečeno u vreme kad se zemljaveć zaduživala i na domaćem i na među-narodnom tržištu kapitala i do sada dogu-rala do nešto preko tri milijarde evra. Re-balansom budžeta predviđeno je ukupnozaduženje od 7,5 milijardi evra za ovu go-dinu, ako i to bude dovoljno. Samo što sugrađani Srbije čuli izjave Aleksandra Vu-čića i Siniše Malog, a nisu čuli ove cifre.

Ima doduše i jedna lepa i okrugla, ušimabirača ugodna cifra koju im je saopštio ličnopredsednik Vučić - prosečna plata u Srbiji

će već 2025. godine biti 900 evra. Skoro pakao u Sloveniji. Orlići i ostali čauši svojskisu zapeli da tu srećnu „vest“ što više putaponove. Pa kako, pitao bi neko još uvek trez-ven. Pa lepo. Da li je naš predsednik obećaoplatu od 500 evra? Jeste. Da li je obećanjeispunio? Jeste. Koga briga što nam je osamgodina trebalo da povećamo prosečnu(dakle statističku) platu za jedva 140 evra,a sad ćemo za samo 4-5 godina da je pove-ćamo za 400 evra. Šta vredi da ekonomistiu marginalnim glasilima objašnjavaju kakoje to nemoguće? To jedino znaju oni kojiispaljuju takva obećanja i oni koji se joštrude da dokažu da su lažna.

Idu izbori, narod voli lepe vesti i okruglecifre, pa mu treba to i dati. Kome su potre-bne činjenice? Sasvim je jasno da ovu vlastdrže ako ne isključivo, a ono presudno -mediji. I zato se vlast ovako grčevito bori zakontrolu nad medijima i gleda da svaku inajmanju rupicu ne samo zapuši, nego daje zalije betonom. Pukotine u informaci-jama, odnosno lažnim vestima kojima smozasuti, znače i pukotine u vlasti. Narukuim ide i činjenica da je procvat „fake news“ili lažnih vesti svetski fenomen.

Ali!U svojoj suštini ovaj izraz je oksimoron.

Ne postoji lažna vest. Ako je vest, onda jeistina. Ako je lažna, onda nije vest. „Da, pašta“ - završen citat predsednika! Nisu namni potrebne vesti, nego dobro upakovanapriča da ekonomija cveta. Zato se ovde i nepodstiče nego se suzbija ekonomija znanja,a promoviše se ekonomija lažnih vesti, dabi se narod držao u neznanju, pa time i upokornosti. Ali to je sad jedna druga priča,koja se na ovu prirodno nastavlja.

Autorka je glavna i odgovorna

urednica „Nove ekonomije“

LAŽNE VESTI & EKONOMIJA,EKONOMIJA LAŽNIH VESTI

Kad su cvetala obećanja

Paulina Ades Mevel, portparolka Reportera bez granica

Da li se Vučiću sviđa šta vidi kada otvori tabloide„Nemojte da ćutite“

Skot Grifin poziva novinare da prijave napade jer je to najbolji načinda se profesija izbori za svoju slobodu. „Nemojte da ćutite. Ovo neznači da treba da započnete kampanju ako ste napadnuti. Ali možetenapad prijaviti organizacijama čiji je posao da se zauzimaju za slo-bodu medija, kao što je IPI. Mi smo deo nekoliko organizacija pod na-zivom „Brzi odgovor na medijske slobode“ (Media Freedom RapidResponse), koje prikupljaju informacije o napadima na novinare krozplatformu „Mapiranje medijskih sloboda“ (Mapping Media Freedom)i koordiniraju odgovor na te napade, putem zagovaranja, pravne ipraktične podrške. IPI je takođe član Platforme za zaštitu novinara Sa-veta Evrope (Platform for the Protection of Journalism), koja takođeprikuplja informacije o napadima na medije i traži zvaničan odgovorod države u kojoj se napad desio. Što više znamo o napadima na no-vinare, bolje možemo zajedno da se borimo“, kaže Grifin.

Milica Radenković

Skot Grifin, zamenik direktora Međunarodnog instituta za medije (IPI)

Proleće opasnih zakona

Skot GrifinPaulina Ades Mevel

Foto

: Med

ija c

enta

r

Foto

: You

tube

scre

ensh

ot

X

Piše:

Nataša

Bogović

Izveštaj Evropske komisije o napretku Sr-

bije u evropskim integracijama ove go-

dine će zbog pandemije korona virusa

kasniti i biće objavljen tek na jesen, potvr-

dio je komesar za proširenje Oliver Varhelji.

Ipak, nedoumica gotovo da i nema – ako se

izuzme poglavlje u vezi s briselskim dijalo-

gom, bolne tačke će i dalje biti vladavina za-

kona, pravosuđe, borba protiv korupcije, suo-

čavanje s prošlošću i nadasve – stanje u me-

dijima - bezbednost novinara, vlasništvo nad

medijima i njihovo finansiranje, reklamni

prostor, uloga REM-a...

I svaki put kad Srbija otvori poneko po-

glavlje, deo javnosti uglas skoči s pitanjem

„kako, pored ovakvog stanja u medijima, vide

li ovi u Briselu šta se dešava“. A prethodni

komesar za proširenje Johanes Han gotovo

je redovno propuštao da se jasno odredi o

tim pitanjima.

Izvesno je da problem godinama postoji,

da ima tendenciju da se kreće od lošeg na

gore, da se skandali i kršenja zakona samo

gomilaju – kako javnost ogugla na neki ne-

kažnjeni potez, po pravilu usledi neki još dra-

stičniji koji takođe odlazi u prepunu riznicu

nerešenih slučajeva. Brisel je problem pre-

poznao i ukazuje na njega. Od 2000. Evrop-

ska unija je podržala medije u Srbiji sa naj-

manje 36 miliona evra, trenutno su u toku

projekti koji se odnose i na obuku u javnim

servisima RTS i RTV, na jačanje kapaciteta

Saveta za štampu, obuku u pravosuđu za efi-

kasnije rešavanje „medijskih“ sporova...

Uprkos tome, stanje se i dalje ne menja

jer ne može Brisel da primenjuje zakone u

Srbiji, ne može da kažnjava medije, u savetu

REM-a ili u RTS ne sedi Tanja Fajon...

Nakaradno shvaćen pojam slobode

štampe i uređivačke politike u sveprisut-

nom maniru zamene teza svakodnevno

daje nove razloge zbog kojih je izvesno da

je medijska sfera u Srbiji daleko od ure-

đene. Tako na pitanje o gostovanju jed-

nog poslanika na RTS odgovor biva „onda

bismo morali da pozovemo i samohranu

majku“, pozivanje na nezavisnost odgo-

vor je na svaku vrstu kritike rada REM-a,

pa i one o izveštajima o izbornoj kampa-

nji za koje se i bez brojnih instrumenata

za praćenje vidi da su netačni....

Napor Evropske unije da prenese isku-

stva o uređenju medijskog prostora skoro

da je traćenje vremena jer primena izo-

staje, a odluke u medijskoj sferi koje su su-

protne i evropskim tekovinama, ali često i

propisima Srbije pravdaju se onim nismo

„mi“ (sadašnja vlast) uveli rijalitije u Sr-

biju, mi nismo imali nijedan medij i slično.

Pritom, čini se da građani nisu dovoljno

zainteresovani za ovu temu, da se često u

javnosti čuje svi su oni (mediji) isti, a borba

za slobodu govora i medija pokušava da se

predstavi kao pitanje koje se tiče novinara

i medija i njihovog nastojanja da se do-

mognu što veće gledanosti, čitanosti, ali i

finansija.

Na prvi pogled to nije tako jer svaki pro-

test u Srbiji – a poslednji slučaj takvog be-

smislenog čina bio je protest antivaksera -

kao da počinje i završava se ispred RTS.

Ipak, zainteresovanost za medije se pre-

kida kada budu ispunjeni „svoji ciljevi“, a

borba za istinski slobodne medije prestaje

da bude u fokusu onog časa kada neki

medij postane „naš“.

Sve to dovelo je do stvaranja ko bajagi

nezavisnih tela i institucija. Tako Srbija

ima ko bajagi REM koji ko bajagi odlučuje

i ko bajagi nadgleda rad elektronskih me-

dija, Savet za štampu čije odluke mogu, ali

ne moraju da se poštuju, zakone koji

mogu, ali ne moraju da se primenjuju,

javni servis koji gleda samo kako da ga

niko ne gleda...

Kao što u Srbiji za sve postoji paraleli-

zam – nevladine i vladine nevladine or-

ganizacije, udruženja i paralelna struko-

vna udruženja, tako i Srbija i Evropska

unija zapravo žive u paralelnim sveto-

vima. I iako je deklarativno Srbija na ev-

ropskom putu, paralelni svetovi se, kao i

u geometriji – nikad ne sretnu.

Tu Brisel nije i ne bi trebalo da bude od

pomoći – jer EU je po definicija zajednica

uređenih država, a ne policajac ili stara-

telj nezrelog društva krhke i neuspostav-

ljene demokratije koji na dnevnom nivou

mora da uspostavlja red.

Pa šta onda Brisel radi? Za sada gleda,

konstatuje i čudi se. I ne razume bojkot in-

situcija kao put ka njihovom uspostavlja-

nju, ne razume pojam nekažnjivosti funk-

cionerske kampanje, zna šta su tabloidi,

ali ne razume kako je nemoguće sankcio-

nisati govor mržnje i etiketiranje sa nji-

hovih stranica i nacionalnih frekvencija...

Jer za početak dovoljno je primeniti

zakone. A bez primene zakona, šta će Sr-

bija u EU?

Autorka je dugogodišnja

novinarka i urednica Danasa,

sada novinarka „Insajdera“

HALO, EVROPO, KAKO SE ČUJEMO Ko bajagi institucije

Ako se izuzme poglavlje u vezi s briselskim dijalogom, bolnetačke u Izveštaju EK će i dalje biti vladavina zakona, pravosuđe,borba protiv korupcije, suočavanje s prošlošću i nadasve – sta-nje u medijima. Ono se i dalje ne menja jer ne može Brisel da pri-menjuje zakone u Srbiji, ne može da kažnjava medije, u savetuREM-a ili u RTS ne sedi Tanja Fajon...

STEVAN DOJČINOVIĆ (KRIK):„SLUŽBA“ PRATI, TABLOIDIHAJKAJU

D: Vi ste možda i rekor-deri u tome koliko Vas iostale novinare KRIK-aprate takozvane„službe“. Koliko to i nakoji način utiče na vašrad?

- Od 2015, kada je KRIK osnovan, imamoproblema sa domaćom obaveštajnom služ-bom BIA. Praćeni smo na ulici, u kafićima,tajno su nas slikali, a dogodila se i epizodakada su ljudi iz BIA, prerušeni u radnike Tele-koma, pokušali da nam instaliraju internet ukancelariji. Najveći napad na nas su napravilikada su pro-SNS tabloidu Informer dali infor-macije o nama, koje je BIA skupila tajnim pra-ćenjem i prisluškivanjem, da objavi u serijalu ukojem su me u javnosti pokušali predstavitikao saradnika kriminalaca, stranog špijuna, te-roristu i sektaša koji se kači na kuke i posećujesado-mazo događaje. Sem na nas, udaraju i nanovinarske izvore koje, ako ih otkriju, otpusteukoliko rade u državi ili pokušaju da ih optužeza krivična dela.

Sve to je ogroman pritisak na svakodnevninovinarski rad, a bezbednosna zaštita, nažalostuzima sve veći deo radnog dana. Novinari netreba da budu mete bezbednosne agencije ito što nas i kolege iz drugih medija BIA obra-đuje, jasno pokazuje da ne živimo u demokra-tiji, da je obaveštajni sektor stavljen u funkcijupartije na vlasti.

D: Da li su, u vezi s tim, prijave nadležnimorganima ikada davale rezultate i da li makarpružaju psihičko rasterećenje i veći osećaj bez-bednosti Vama i kolegama?

- U Srbiji nema pravne zaštite od nelegitim-nog i nelegalnog praćenja i prisluškivanja. Jasam protiv BIA podneo pritužbu Zastitniku gra-đana još 2016, ali, evo, četiri godine kasnije tajslučaj nije rešen. BIA ne želi da Zaštitniku gra-đana dostavi neophodne podatke na osnovukojih bi on mogao da utvrdi da li je bilo oprav-dano moje praćenje. Iz te institucije su slali višeurgencija obaveštajnoj agenciji da dostavi po-datke, ali, prema poslednjim informacijamakoje mi je Zaštitnik saopštio, oni nikad nisu sti-gli. Postoji i odbor u Skupštini koji treba da kon-troliše rad bezbednosnih agencija, ali on neradi svoj posao. To i nije čudno jer ljudi iz SNS-avode taj odbor i u njemu čine većinu. U njemusedi i Vladimir Đukanović, koji verovatno i likujekada obaveštajne agencije prate novinare, sobzirom da je i sam novinare prozivao da suagenti stranih obaveštajnih službi. Kada se suo-čite sa ovim neradom institucija i bude vamjasno da nijedna od njih ne može ili ne želi davas zaštiti, samo osećate još veći pritisak.

D: Da li vas ta činjenica najviše svrstava u„izdajnike naroda“ i „strane plaćenike“ ili je,obrnuto, zainteresovanost državnih bezbed-nosnih službi posledica te nametnute ocene?

- Kad nekog nanišane da je izdajnik i straniplaćenik, to dobro prolazi u našem narodu i toje oproban scenario još stare jugoslovensketajne službe koja je na taj način „ocrnila“ metupre nego što je preduzela mere protiv nje. Tajnačin obračuna sa onima koje vladajuća partijane kontroliše, gde spadaju i retki novinari, po-slednjih godina postao je jako popularan. Klju-čni izvođači su udruženi obaveštajna agencija,koja praćenjem skuplja informacije o žrtvi, i ta-bloidi, kojima se dostavljaju te informacije ikoji od toga prave hajke. Ko želi da vidi primerkako to u praksi izgleda, neka pročita serijalkoji je o meni Informer objavio 2016, sa sve na-slovima - „Mafija udara na porodicu Vučić“,„Sado-mazo francuski špijun“, „Dojčinovićukao teroristi zabranjeno da uđe u Rusiju“...

Ivana Nikoletić

Iz stalno aktuelne arhive devedesetih…

autora Ludwika Wincenty Gadomskog,

jednog od osnivača Danasa

Piše:

Tatjana

Lazarević

Zašto uporno koristite naziv Kosovoumesto Kosovo i Metohija?“ Zato što suto podaci Kosovskog instituta za javno

zdravlje.„Molim?“„Šta vas tačno sprečava da koristite tačan

naziv?“„Zašto forsirate Sever Kosova umesto se-

verni deo Kosova i Metohije?“Zato što Metohija geografski nije na Se-

veru Kosova.„Stvarno? Zanimljivo tumačenje. Šta je

tačno Centralno Kosovo?“Koristimo oba.„Zašto koristite oba?“Zato što se koriste oba. Zato što različite

strane, pojedinci ili institucije, koriste razli-čite termine. Koristimo posebno i Metohija.

„Koliko albanskih medija koristi naziv Ko-sovo i Metohija?“

To nije pitanje za nas. Odgovaramo na onošto se tiče naše redakcije.

„Gde i kada je odlučeno da se koriste obanaziva?“

Poput nekadašnjeg zlatnog doba srpskoghardtoka, jedne večeri nas je posle objavevesti o dnevnoj kovid 19 statistici iz Prištine,na Tviteru pitanjima rešetao izvesni Eko-nomski migrant, virtuoz na kamiončelu, Par-tizanov zilot. Umesto ignorisanja pitanja ja-vnosti, u najboljoj veri da se još uvek nisaminficirala mutiranim virusom hibridnog elit-izma umiruće profesije, odlučila sam da nainfantilno osnovna pitanja odgovorim na istinačin - jednostavno i iskreno. Ionako mi in-spiracija za pisanje ovog teksta nikako nijenadolazila.

„Ah, izvinjavam se, sada sam ispitao kovas je osnovao i ko vas finansira... Sve mi jejasno. Moja je greška što neselektivno za-praćam sve što dolazi sa Kosova i Metohije.Alal vam pare!“

Potom i rekapitulacija:„E sad ovako, dragi drugari... Neko vreme

pratim nalog ŽKoSSevnews jer prosto želimda imam informacije sa Kosova i Metohije,pa iz tog razloga pratim sve što naleti. Danasmi je upalo u oči da prečesto, umesto Ko-sovo i Metohija, koriste samo Kosovo prili-kom izveštavanja... postavim pitanje, pa izi-ritiran još par pitanja što možete videte uss (fotografije). Ovakvi odgovori su me na-terali da vidim ko stoji iza ove agencije. Saz-najem da je u pitanju izvesna nevladina or-ganizacija, koja se na svojoj Fejsbuk stra-nici čak i hvali svojim finansijerima. Posta-viću i taj ss... Sve to postoji u Kosovskoj Mi-trovici!!!“

Pa overa:„Hej, Žavucic, ŽKoSSevnews ti je strana

agentura u Kosovskoj Mitrovici. Znam daznaš, ali volim da znaš da još neko zna. Poz-dravi keramičara!“

Dakle, egzekucija u nekoliko minuta - zi-lotovski odsečno, smešteni smo u tamu hadakao tipična nesrBska aždaha, dok je virtuozĐorđe na svetom kamiončelu poleteo u be-linu raja za zaslužne duše i blokirao nas. Di-gitalna ekonomičnost na delu.

Preostalo mi je samo da po sećanju, kaosvoju zlehudu sudbinu prigrlim jedinu preo-stalu reč sa ličnog pečata virtuozovog Tvi-ter svitka, koja nije opisivala njenog junaka,već je dodeljena nama: migrant, onaj bez te-

ritorije. To jest, bez Metohije, ili i Kosova iMetohije.

I zaista, kud god se mrdnem, čuknu me uglavu ko u tikvu bez korena.

U istom danu i u dalje dobroj veri danisam hibridni profesionalac, već da bašti-nim oldtajmerske vrednosti dijaloga i debate,odobrila sam objavljivanje teksta kolumnisteiz Prištine o tome zašto novinarka javnog

servisa Kosova „nema pravo“ da koristi reč„Metohija“. Tekst Fadilja LJepaje „Profesija,pravo i pravda“ jedna je u nizu serije kolumnisrpskih i albanskih intelektualaca na našemportalu koju smo pokrenuli nakon što je no-vinarka RTK nedavno dobila drugu opomenuzbog toga što je u izveštavanju koristila Me-tohija, a što je u njenom kolektivu protuma-čeno kao širenje rasne i verske netrpeljivosti.Suštinski, ovaj incident nije ništa drugo do si-likonska modla u koju se izliva bipolarnostdva naroda, naizmenično na štetu jednog idrugog, već decenijama.

Možda će se i ovaj urednički potez da seslobodom govora priđe arhimitu ispostavitikao infantilno gubitnički, ali mi na um, evo,za već 40 godina kosovske krize, ne naležerezervna misao u odnosu na to da tamo gdevlada tabu, caruje neznanje, a ljudsku pri-stojnost kosi strah od drugog i drugačijeg jerse iz njega rađa mržnja; i toga da elite imajuobavezu da svoja društva izvedu iz jednog idrugog ćorsokaka.

LJepaja je u svojoj striktnosti pridržavanjaslova kosovskog ustava i zakona priznao daje ipak tolerantan, te se ograničio samo navreme koje novinarka provede na radnoj duž-

nosti, ostavljajući joj na volju da van radnihsati govori slobodno ono što misli, ali je našečitaoce zato opomenuo i da „skoro 100 odstograđana iz albanske zajednice i većina dru-gih nacionalnosti na Kosovu to ne vide kaopitanje slobode izražavanja“... već kao „pre-kršaj za koji se snose posledice“... kao „po-java koja iritira građane albanske i druge na-cionalnosti“. Ukoliko se ova tema posmatra

kao „pitanje (ne)pravde, onda za takve stvarise treba (iz)boriti politikom“, posavetovao je.

Kada 95 odsto površine tela zahvati irita-cija spoljnih alergena, reakcija organizmabude đavolski burna, pomislila sam, i samasklona alergijama. Šta je radila srpska poli-tika u vreme kada se pisao kosovski ustav? Uvreme kada se pripremala integracija? Odvremena kada su Srbi postali nezaobilaznideo kosovske vladajuće koalicije? Samu sebesam istovremeno stavila na muke rešetajućise pitanjima, premda više retoričkim no štosam bila raspoložena da domišljam preciznenovinarske odgovore.

Usred insistiranja sa raznih strana nastriktnoj primeni rodoljubivo puritanskesemantike, misli su mi srećom skrenule uGoraždevac i Osojane. Mladi urednik jedi-nog lokalnog medija na srpskom jeziku izMetohije - Radio Goraždevca, Darko Dimi-trijević, koji sa suprugom i dve dražesne, vi-sprene devojčice živi u plodnoj ravnici krajBistrice, okružene mitskim planinama ibarem sa toliko nedaća koliko je grandio-zna i njena lepota, zaličio mi je na mogućučarobnu formulu opstanka i srpske i ko-sovske leksike: Istrajava dovoljno blizu Vi-

sokih Dečana, sa sunarodnicima, sa jedinimkolegom u studiju i uz svoju porodicu, da jemoguće da i Metohija opstane. Dovoljno jeblizu Peći, Kline, Prizrena, Prištine, Grača-nice i Kosovske Mitrovice da suživot podelisa saradnicima, poznanicima i prijateljima,i da tako odmeri breme prošlosti generacijeočeva, ali i dobije šansu i specifičnu težinusvog doba sa čime će moći da utiče na bu-dućnost svoje dece.

Konačno, u istom danu me je dočekao

predizborni spot supersonične sile Srbije,

svevišnja tri S, sa porukom za decu Srbije.

U njemu nisam videla našu decu. Bu-

dućnost Srbije prestala je da se od severa

ka jugu prebrojava u Vranju, onako kako

će se brojati glasovi na lokalnim izborima

u junu.

Učinilo mi se da dole vidim onu praznutikvu, koju sve češće viđam u vremenskimprognozama RTS i Pinka. Da ne ostanem ibez profesije, pa da pitam autore ovih digi-talnih sadržaja:

Zašto ni onaj drugi ustav nije mapiraodecu Metohije? Redakcije sunčeve zrake,oblake i kišu nad Kosovom?

Već sledećeg dana isto pitanje je kružilodruštvenim mrežama ovde na Kosovu, ra-zumljivo, lokalni Srbi su postavljali ovo pi-tanje: Čija su deca odavde? A u smiraj istog,voila, na stranicama čelnika Srpske liste i ak-tivista osvanuo je brže-bolje sklepani hibrid:Za decu Kosovske Mitrovice, za decu Zve-čana, za decu Pomoravlja, za decu Gračanice,za decu Štrpca, za decu u Gori, za decu Me-tohije I tako sve do Vranja...

Ali! Čija su deca Kuršumlije, Bujanovca,Medveđe, Preševa, Raške, Kosovske Mitro-vice, Štrpca, Gračanice....? Čiji je hidrome-teorološki zavod zadužen za ustavnu pream-bulu Srbije?

Autorka je urednica portala

Kossev iz Kosovske Mitrovice

XI

DEO TERITORIJE ILI PROFESIJE?

„Kud god se mrdnem, čuknu me u glavu ko u tikvu bez korena“

Kad napišeš Kosovo, izdaješ KosmetKada 95 odsto površine tela zahvati iritacija spoljnih alergena,reakcija organizma bude đavolski burna, pomislila sam, i samasklona alergijama. Šta je radila srpska politika u vreme kada sepisao kosovski ustav? U vreme kada se pripremala integracija?Od vremena kada su Srbi postali nezaobilazni deo kosovske vla-dajuće koalicije?

Prazna tikva: Rupa na mapi kao

sve češće u TV prognozama

XII

Pet glavnih prepreka u raduJužnih vesti

Kriju odnas ikad palerasvetuPoslednjih godina javlja sestrah građana i stručnjaka dajavno govore za naš portal.

Volja i želja da budu tu i informišu gra-đane na pravi način i da obavljaju svojposao profesionalno - nikada ne

manjkaju među novinarima Južnih vesti. Za10 godina rada stekli smo ugled i, ono što jenama najvažnije, poverenje publike. Ipak,kako su rasli uticaj i čitanost, javljale su se irazne prepreke.

Prva barijera, koja je iz godine u godinusve jača, jeste zatvorenost i netransparent-nost u radu institucija, odnosno nadležnih.Gradske uprave, lokalna preduzeća, kao iona republička, izbegavaju da nas infor-mišu o događajima i ne odgovaraju na našapitanja.

Tako građani ostaju uskraćeni ne samoza odgovore o urbanizaciji Niša, radu in-spekcija, upotrebi službenih kola, često i zaservisna pitanja poput gradske rasvete ilideponija.

Najbolja ilustracija ovog ponašanja ja-vnih funkcionera, koji ne osećaju obavezuda pruže informacije od javnog značaja, jeste

Piše:

Jelena Canić

Milanović

Piše:

Katarina

Živanović

Za lokalni medij iz Grocke Žig infošira javnost Srbije verovatno nebi ni čula da novinaru ovog por-

tala Milanu Jovanoviću krajem 2018.nije spaljena kuća, i to samo zbog togašto je radio svoj posao - istraživao ipisao o krađi, korupciji i nepotizmu uopštini, na čijem čelu je bio DragoljubSimonović. Ovaj visoki funkcioner jeupravo osumnjičen kao nalogodavacpaljenja kuće. Suđenje je toku i priličnoje mučno jer odbrana od žrtve poku-šava da napravi krivca i da ga diskre-dituje.

Jovanović je kobne noći kada mu jezapaljena kuća bio u njoj sa suprugom.Pukom srećom su ostali živi jer su pret-hodno na vrata ispaljena dva metka.To ih je probudilo te su na vreme po-begli kroz prozor i spasili se sigurnesmrti. Kuća je izgorela do temelja, a jav-nost je ostala zaprepašćena činjenicomda Simonović nije optužen za pokušajubistva.

Zašto je priča o Jovanoviću i malomlokalnom mediju bitna? Zato što je onaparadigma o stanju u Srbiji uopšte, osituaciji sa medijima i o tome kolikokod nas vredi ljudski život. Čini se, uop-šte ne. Osim ako niste bliski saradniknekog lokalnog šerifa, a takvih je u sva-kom gradu i svakoj opštini, ili niste članSNS-a. Ono što lokalne kabadahije radeu svojim sredinama, državni funkcio-neri rade svim građanima. Nekažnjeno.Poražavajuće je i to da je Jovanovićimao dokaze o tome da Simonović pla-nira njegovo ubistvo još dve godine prepaljenja kuće. Da je sve dokaze dosta-

vio policiji i tužilaštvu, ali ga niko nijepozvao a kamoli zaštitio. O mutnim ra-dnjama i kriminalnim planovima pred-sednika opštine Grocka Jovanović je uviše navrata pismeno obavestio pred-sednika Srbije Aleksandra Vučića i pre-mijerku Anu Brnabić. I oni su ostalinemi, kao i brojni drugi funkcioneri,Agencija za borbu protiv korupcije...Zato sve ono što se dogodilo Jovano-viću ide svima njima na dušu.

Portal Žig info čine Željko Matorče-vić, glavni urednik, mladi, beskompro-misni novinar, i njegov stariji kolegaMilan Jovanović, policajac u penziji.Ovaj dvojac je savršen tandem za ot-krivanje zakulisnih radnji i brojnihmalverzacija koje su se godinama do-gađale u opštini. I sam Matorčević jebio na "listi za odstrel", a brutalno jeprebijen neposredno pre nego što je Jo-vanoviću zapaljena kuća. Za naš list jegovorio kako izgleda saradnja sa sta-rijim kolegom, koji je više od 30 godinabio zaposlen u MUP-u Srbije.

- Milan je pravi policajac, operativac.Nikada ne bi napisao nešto za šta pret-hodno nije sakupio čvrste dokaze. Prepisanja teksta, on pregleda gomilu do-kumentacije. A i na terenu je nena-dmašan. Sećam se kada je otkrio aferu"Gročansko naselje", danima je tuma-rao po šipražju oko Srebrnog jezera iuspeo da sakupi dokaze o tome da Dra-goljub Simonović i svi visoki funkcio-neri opštine Grocka tamo imaju vile.Jednom me je vodio kroz to granje imulj, jedva sam izdržao. Da sam znaošta namerava, ne bih ni krenuo na putsa njim - duhovito je o svom kolegi pri-čao njegov mladi urednik.

Jovanović je najviše pisao o kra-đama Dragoljuba Simonovića. "Imamopolicijski zapisnik da je u svojoj poro-

dičnoj kući krao električnu energiju,tako što je vršio potrošnju struje vanbrojila", ispričao je Jovanović. Govorioje i o slučaju čuvara groblja u Vrčinu,koji je sa ličnim dohotkom od 25.000dinara na tenderu kupio komunalnopreduzeće u Grockoj, sa svim maši-nama, koje je potom prebacio u firmu"Graditelj", čiji je vlasnik upravo Simo-nović, a vodi je njegova ćerka. Ta firmase bavi svim građevinskim i komuna-lnim poslovima u opštini. Jovanović jepričao i o tome kako je Simonović uMaloj Ivanči tašti napravio ogromnukuću, sebi kupio dva vojna džipa za lov,supruzi novu "tojotu", sinu džipa, sebi"škodu"... "Do pre šest godina se grebaoza cigarete, sada mu je kuća od 1.000kvadrata, kako?", upitao se Jovanović.Jedan od tekstova na portalu bavio senepotizmom - supruga tadašnjeg pred-sednika Grocke je savetnica u opštini,snaja glavna za legalizaciju, prijatelj zaobrazovanje, prija za vodovod, sinovacza smeće...

Ipak, najveću buru izazvala je pričau vezi sa gasifikacijom opštine. Po ugo-voru, ona je trebalo da bude završenakrajem 2014. godine, ukupno koštajući29.360.000 evra. Na ugovoru je potpisDragoljuba Simonovića, a gasifikacijado danas nije urađena. Žig info je po-stavio pitanje - gde su pare.

Istraživačko novinarstvo na načinna koji to Žig info radi trebalo bi da uđeu udžbenike. A zatvor bi trebalo da po-stane mesto na koje odlaze svi vlasto-dršci koji krše zakon, uzimaju ga uruke i divljački se obračunavaju sa kri-tičarima i političkim neistomišljeni-cima. To će se sigurno desiti kada po-stanemo uređena država. A kada će tobiti, nažalost, niko ne zna niti može dapredvidi.

Žigosanje Žig infa

XIII

ćutanje načelnika Gradske uprave Niša LJu-biše Janića. Nakon što duže od godinu dananije odgovorio ni na jedno pitanje Južnihvesti, tražio je da mu se umesto telefonom ilimejlom, pitanja uruče poštom. Pisma smoposlali, ali odgovora i dalje nema.

Brojni direktori, većnici i političari ne jav-ljaju nam se, ne žele da pruže informacije, aposebno na lokalu kreirana je klima da jesvima, sem njima, dozvoljeno na govore zanovinare Južnih vesti. A jedan od čestih iz-govora lokalnih funkcionera je da nisu na-dležni, te onda prebacuju loptu na republi-čke ustanove, koje su još više zatvorene i težedostupne lokalnim medijima koji nisu u cen-tru dešavanja - Beogradu.

Velika prepreka su i politički pritisci sakojima se Južne vesti susreću poslednjihgodina, a koji su menjali forme. Od prozivkisa smo “strani plaćenici”, preko pretnji, doozbiljnog administrativnog uznemiravanja- brojnih ispekcija koje su nam dolazile navrata, a potom i jedfnogodišnje poreskekontrole .

Kada radite u malim sredinama, poputnaših dopisnika iz Pirota, Vranja, Leskovcai Prokuplja, poteškoća jeste što svi znaju sve.Koliko to u ponečem novinarski posao, to-liko i otežava, jer i vas svi znaju, te se ukolikonapišete nešto kritički i osetljivo, možete za-brinuti za svoju i bezbednost svoje porodice.Tako dolazimo do situacija da se novinarimaindirektno preti otkazima njihovim najbli-žima, “savetuje” da baš ne “čačkaju” tu pričujer “svi znaju gde žive”.

Problem koji je sve veći poslednjih go-dina jeste strah građana i strah stručnjakada javno govore za Južne vesti. Tako radnicirado zovu, pišu pisma i mejlove i žele da namukažu na probleme, ali nerado se potpisuju.Isto je i sa stručnjacima - plašeći se da će do-biti otkaz ukoliko izjave nešto što ne odgo-vara vladajućem režimu, izbegavaju da go-vore javno.

Tako smo u jeku epidemije korona virusaimali brojne nezvanične informacije od le-kara Kliničkog centra koje su bile potpunosuprotne onome što se zvanično saopšta-valo. Ali, niko od njih nije želeo da govoriimenom i prezimenom. Time smo došli u si-tuaciju da vagamo između zvaničnog i ne-zvaničnog, obaveze da obaveštavamo i info-mišemo, ali ne i nađemo pravu istinu.

Peta prepreka u radu Južnih vesti, a zbogkoje su mnogi lokalni mediji ugašeni, jeste fi-nansiranje. Medijski konkursi su samo pa-ravani za isplatu pogodnih medija, a i ogla-šavanje je otežano jer se na lokalnu mnogiplaše da se reklamiraju na našem portalu. Sdruge strane, lokalni mediji vrlo teško moguda dođu do nacionalnih reklamnih kampa-nja kako bi ostvarili prihod.

Ipak, naša uređivačka politika se nemenja. Koliko god da nezavisnost ima visokucenu, ekipa Južnih vesti je tu da prepoznateme i radi u interesu građana. Svojim inte-gritetom i profesionalnošću lomimo sve pre-preke.

Autorka je zamenica glavnog i odgovornog urednika Južnih vesti

ZORAN SEKULIĆ (FONET):KONKURENCIJA SU NAM DVADRŽAVNA KABINETA

Svrstani smo ukategoriju "me-šovitih neodrži-vih sistema", ukojoj pravimodruštvo Azer-

bejdžanu, Rusiji, Belorusiji,Bosni i Hercegovini, Bugarskoj,Kazahstanu, Severnoj Makedo-niji i Tadžikistanu

D: Kad bi se naša medijskla situacija i si-stem poredili, na primer, sa onima u VelikojBritaniji, u čemu bismo najviše zaostajali zanjima?

- Mada tradicionalno priznajemo samoodmeravanje sa najvećim i najrazvijenijim,što bi, kada je Evropa u pitanju, mogli dabudu mediji u Velikoj Britaniji, Nemačkoj iliFrancuskoj, medijska situacija u Srbiji za-pravo najviše zaostaje sama za sobom.Prema međunarodnom indeksu održivostimedija, on je u Srbiji prošle godine bio niži

nego u poslednjoj godini Miloševićeve vla-sti. Svrstani smo u kategoriju "mešovitih ne-održivih sistema", u kojoj pravimo društvoAzerbejdžanu, Rusiji, Belorusiji, Bosni i Her-cegovini, Bugarskoj, Kazahstanu, SevernojMakedoniji i Tadžikistanu.

D: Da li ista odstojanja i "društvo" važe iza novinske agencije?

- Dve privatne novinske agencije, nastaleiz očaja kao moralni i profesionalni nalog uvreme raspada i ratova u Jugoslaviji, za slič-nim agencijama u drugim zemljama najvišezaostaju u godinama i novcu. Prednjače, me-đutim, u neprijateljskom okruženju u kojemrade. Čudom opstaju više od 26 godina, alisu generacijski ostarile, produkcijski preop-terećene i tehnološki sve teže hvataju korak.Uz to su i finansijski iscrpljene i zadužene.Profesionalno i etički ipak su bolji deo me-dijske scene Srbije. Ako ništa drugo, ne stidese sebe samih.

D: Da li je vama i Beti lakše kad za kon-kurenciju imate Tanjug koji ne postoji?

- Tanjug nije konkurencija, država je kon-kurencija, preciznije dva, ako ne i samojedan njen kabinet. Gašenje Tanjuga zvani-čno je obznanjeno pre skoro pet godina, aliga se pokrovitelji uporno ne odriču ni pokoju cenu. Kako sada izgleda, fantomski ćei dalje beskonačno postojati, suprotno za-konu i odluci Vlade koja ga održava u životu.Sa privilegovanim Tanjugom na diskrimi-natorskom medijskom tržištu, privatnimnovinskim agencijama lakše je do(samo)uništenja.

Nikada nije bilo uzbudljivije vreme zanovinarstvo, a s druge strane medijinikada nisu bili dosadniji, nešto

poput konfekcijskog odela. Uvek isti i pred-vidivi, a realnost je sve samo ne dosadna ipredvidiva.

Savremeni život i tehnologija tradiciona-lnom novinarstvu pridodali su jednu novudimenziju - interaktivnost. Čitaoci se više nesvađaju sa televizorom ili psuju omiljene no-vine dok ih čitaju udobno zavaljeni u fotelju,već na sajtu napišu komentar vidljiv svima,a na društvenim mrežama novinarima"saspu sve u brk".

A gde su tu mediji? Gde je tu istina i javniinteres u svetu stranačkih botova koji po in-strukciji "napadaju" sajtove kad dobiju do-javu o tekstu koji se neće dopasti "onima savrha".

Epidemija korona virusa pokazala je daje svet danas više nego ikada globalno selo ida nešto što se dešava na jednom kraju svetaimaće i te kako odloženo dejstvo na suprot-noj strani sveta.

Ako je svet postao tako mali gde posledicesvakog događaja mogu biti velike, kolika jeonda Srbija?

U Beogradu svaka jača vest odjekne u dru-gim delovima zemlje kao rafal. I dok se me-diji u Beogradu dele na režimske i one druge,zaokupljeni temama koje na svakodnevniživot tzv. običnog čoveka i nemaju ama bašnikakav uticaj, internet portali iz različitih

krajeva Srbije ostaju poslednji svetionici slo-bodnog novinarstva.

Biti nezavisan medij u manjim sredinamamnogo je teže nego u Beogradu, jer se u njimasvi znaju, samim tim prekršaji su vidljivi "golimokom", a pritisci da se prikriju mnogo jači.

Južne vesti: Oči i uši južne Srbije

Južne vesti, internet portal iz Niša, uspeoje ono što svaki lokalni mediji sanja, a štomalo kojem polazi za rukom. Prešao je okviresvog atara baveći se temama iz svog dvorišta.Retko šta može da im promakne na radaru,što neminovno dovodi i do borbe sa različi-tim pritiscima. Uspevaju da odolevaju i da seizbore za nezavisnost istovremeno ostajućina strani građana i javnog interesa. Oni sujedan od primera najbolje onlajn profesio-nalne prakse, poštujući profesionalne stan-darde, kombinujući "tradicionalno" sa gra-đanskim novinarstvom koristeći društvenemreže na internetu.

Magločistač: Pravovremene informacije sa terena

Protesti "Jedan od pet miliona" koji su odr-žavani prošle godine više meseci pokazali sukako mali plamen građanskog bunta i otporamože da se brzo proširi na celu zemlju. Ta-kozvani "veliki mediji" često nisu u moguć-nosti da dobace u svakom trenutku do sva-kog kraja zemlje. Zato u vreme medijskogmraka lokalni mediji i portali pokazuju sekao nezamenjivi izvor relevantnih informa-cija sa samog terena. Upravo kao takav se po-kazao subotički portal Magločistač. Ono štoje većini lokalnih medija nedostatak, po-stavljanje nepravovremenih informacija, Ma-

gločistaču nikako nije bio, pa su tako infor-macije tačne i relevantne stizale odmahnakon završenog protesta.

Radio 021: Medij koji pamti Miloševićevo vreme

Radio 021 iz Novog Sada je najpouzdanijiizvor sa teritorije ovog grada i Vojvodine. Na-stao je u vreme režima Slobodana Miloševićasa idejom da se pokrene gradska informativnaradio-stanica, otvoren, slobodan i medij neza-visan od uticaja tadašnjeg političkog establi-šmenta. Preživeo je i jedan je od medija koji jeuspeo da se prilagodi savremenim tehnologi-jama, ali ne nauštrb profesionalnih standarda.Od jednako uspešnog radija nastao je infor-mativni sajt sa dnevnim informacijama izNovog Sada, Vojvodine, Srbije i sveta.

Insajder: Ekskluzivne vesti u trci za dnevnim informacijama

Kultna istraživačka emisija Insajder sepreselila u kako oni kažu bezgranični pro-stor interneta, jednako uspešno, kao što radeistraživačke emisije, koje su postale prepoz-natljiv brend i otkrile brojne afere kojih jeretko ko želeo da se dotakne. Pored sjajnogistraživačkog rada, Insajder na svom sajtuuspeva da dođe i do ekskluzivnih informa-cija u svakodnevnoj trci za dnevnim vestima.

Peščanik: Ako vam je dobro, onda ništaPeščanik je uspeo za sve ove godine, iako

je "proteran" sa B92, i uprkos svakodnevnimbitkama za golu egzistenciju, da sačuva svoju

autentičnost koja je prepoznatljiva i onimakoji nisu fanovi trajnog raskidanja sa nasle-đem devedesetih. Iako živimo u vreme pam-ćenja zlatne ribice koja zaboravi sve ono štoje videla čim obrne jedan krug oko akvari-juma, a zvanične statistike govore da je pro-sek zadržavanja na svim sajtovima oko triminuta, oni koji čitaju Peščanik provode satena ovom sajtu.

Glas Šumadije: Kada novinari neće da ćute

Glas Šumadije je nastao kao portal novi-nara koji, kako kažu, ne žele da ćute i koji suubeđeni da nema te istine koju treba sakritiod građana. A kako to izgleda kada novinarine žele da ćute, pokazuju i najnovije pretnjedopisniku Danasa i saradniku ovog portalaZoranu Radovanoviću, zbog serije tekstova oZastava oružju u kojem ukazuje da je fabrikau lošem stanju, da su dugovanja velika i dase ne uplaćuju doprinosi.

Autonomija: Pluralizam mišljenja

Autonomija je portal Nezavisnog društvanovinara Vojvodine. Ideja Autonomije je dapopune sve one praznine koje su nastale umedijskoj sferi Vojvodine i Srbije u ovim tur-bulentnim godinama koji svi živimo posle-dnjih trideset godina. Što bi rekli popularniinternet gurui, Autonomija je pronašla svojunišu kao alternativa "uređivački zaroblje-nim", državnim ili komercijalnim medijima",kako bi omogućila pluralizam informacija, ipokretanje debate u društvu o brojnim na-gomilanim tabu temama.

Autorka je novinarka Danasa(https://www.danas.rs)

Svetionici u bezgraničnom prostoru

Kad se svaKom može sKresati u brK

Izbor: Bojana Bačić

XIV

Na teritoriji Paraćina deluje ne-koliko lokalnih medija, više ihje u neposrednoj okolini, pa jenovac nekako ravnopravno te-ritorijalno usmeren, polovinaParaćinu, polovina drugima

Jelka Jovanović

Svi mediji koji su aplicirali i ispunili for-malne uslove konkursa dobili su novacopštine Paraćin, rekao je novembra

2018. Saša Paunović, predsednik te opštine,odgovarajući na pitanja građana na Fejsbukstrani Danasa o konkursu za projektno sufi-nansiranje medija.

Istu rečenicu Paunović bi mogao ponovitii danas, pošto je rešenjem o raspodeli sred-stava za projektno sufinansiranje proizvo-dnje medijskih sadržaja, na predlog tročlanekomisije, svih 38 aplikanata sa ispravnomdokumentacijom i ove godine dobilo pomoć.Neki 10.000 dinara, neki više miliona, ali sviimaju parčence medijskog budžetskog ko-lača Paraćina. Koji, uzgred, sa 12 miliona di-nara nije beznačajan u poređenju sa opšti-nama slične veličine i razvoja, ali je dalekood zahteva medijskih udruženja da bude barjedan odsto ili sna od dva procenta za infor-misanje.

Na teritoriji Paraćina deluje nekoliko lo-kalnih medija, više ih je u neposrednoj oko-lini, pa je novac nekako ravnopravno terito-rijalno usmeren, polovina Paraćinu, polovinadrugima, među kojima su mediji iz susednihJagodine i Ćuprije, nešto daljih Kruševca, Za-ječara i Niša, pa preko Beograda do NovogSada i Šapca.

Lokalni RTV sistem Kanal M sa svoja trimedija iz opštinske kase zavredeo je pet mi-liona dinara, TV tri, radio i internet po mi-lion, uz još jedan ugovor o plasmanu projektana talasima RTV Kanal M. Ne bi to bilo čudno- a i na tragu prakse da najuticajniji lokalnimediji najdublje zagrabe - da vlasnik KanalaM od pre dve godine nije znameniti RadoicaMilosavljević, koji slovi za jednog od najvećihmedijskih mogula u Srbiji pošto je prilikomobavezne privatizacije pre nekoliko godinapazario mnoštvo lokalnih RTV-stanica (nesvojim novcem, kako se ispostavilo...). I bezsumnje je privrženik, a može biti i dužnikvladajuće Srpske napredne stranke, koja, me-đutim, nije vladajuća u Paraćinu. U svakomslučaju, RTV Kanal M je prodat posle čudnogsaopštenja tadašnjeg vlasnika Dejana Mi-hajlovića da se ograđuje od lokalne vlasti (!),što je dalo poseban pečat „profesionalnoj“orijentaciji te kuće.

Sem RTV-a Kanal M još su dve kuće sa se-dištem u Paraćinu ušle u konkursnu raspo-delu novca.

Opština Paraćin je izuzetak i kada je upitanju odnos prema medijima tokom jošaktuelne epidemije korona virusa - ane-ksima ugovora svim medijima je rok za rea-lizaciju projekata produžen za onoliko vre-mena koliko je trajalo vanredno stanje. Izaove pohvalne prakse krije se i notorna či-njenica da je tokom vanrednog stanja obu-

stavljeno plaćanje koje nijedirektno u funkciji borbeprotiv epidemije, pa tako isufinansiranje medijskihprojekata, što je praktičnonaloženo Uredbom Vlade

Srbije o promeni rokova u upravnim po-stupcima za vreme vanrednog stanja, nakoju se pozvalo Opštinsko veće. SlovaUredbe, međutim, malo ko se držao, barkada je reč o obavezama prema medijima,tako da je produžetak roka, zapravo, ustu-pak koji i Opštini daje mogućnosti da kon-soliduje budžet i plati ugovorne obaveze.Treba još reći da je dosadašnja praksa Pa-raćina u tom smislu besprekorna.

Pošto smo u predvečerju formulisanjanovih zakonskih odredaba u medijskom pa-ketu, na primeru Paraćina, uz sve uočenemane prilično različitom od drugih u Srbiji,moguće je izvući nekoliko zaključaka za ru-briku „država i mediji“. Jasno je, prvo, da Pa-raćin nije primer zlou-potrebe javnih medij-skih sredstava u pro-motivne političkesvrhe, mada valja rećije pre dve godine biloprimedaba na dodelunovca jednom tekosnovanom mediju.

Na prvu loptu se nemože pohvaliti praviloda novac dobijaju svikoji konkurišu saurednom dokumenta-cijom, pošto to dero-gira suštinu projekt-nog sufinansiranjakao oblika (male) dr-žavne pomoći medi-jima da kroz projekteproizvode i sadržaje zakoje nemaju dovoljnokapaciteta ili novca, aod javnog su interesaza građane tog podru-čja. Napokon, mini-malna svota koja jeodređena - za ovu go-dinu 10.000 dinara! -jedva da pokriva tro-škove koje konkurisanje iziskuje, pa se teškomože smatrati podrškom.

No, ono što prevazilazi uobičajenu pra-ksu u Srbiji jeste da na budžetski novac Pa-raćina mogu računati i mediji koji nisu „po-dobni“, odnosno nisu iz političkog šešira ilišinjela vlasti. To bi bio ili će, preciznije, bitiogroman plus kada uz tu vrstu nepristra-snosti obavezno bude išao i kriterijum va-ljanosti projekta; ovako je Paraćin na do-brom putu, što u sadašnjim okolnostimanije malo.

Može se naravno pretpostaviti da jeovako ustanovljena praksa svojevrsni kom-promis sa nezdravim političkim i medijskimokruženjem u Srbiji. No, izvesno je da Pa-raćinci ne doprinose aktivno opštem politi-čkom i medijskom okruženju čiji je glavniproizvod gola propaganda, sa izraženimudvorništvom kao metodom javnog komu-niciranja.

TV Šabac redovno prenosi sed-nice Gradske skupštine, gdeviše od 80 odsto vremena kori-ste odbornici SNS

Dragan Eraković

Kao grad duge i bogate kulturne tradi-cije Šabac se može pohvaliti da je iz-među dva rata ovde izlazilo više od

30 listova i časopisa. U potonja vremena,„zlatnih osamdesetih godina“, jedini ne-deljnik, „Glas Podrinja“, imao je tiraž i do25.000 primeraka, a Radio Šabac bio naj-slušanija stanica u SFRJ. Ali, desilo se na pri-mer da 2000. godine predsednički kandidatDOS-a Vojislav Koštunica nije mogao da go-stuje na Radio Šapcu čak i da se plati ko-mercijalna cena.

Od tada lokalnu vlast preuzele su prode-mokratske snage, a to je vrlo vidno i po me-dijskim slobodama, pogotovo poslednjih ne-koliko godina Vučićeve ofanzive na medije.Tako je TV Šabac jedina televizija koja je di-rektno prenosila sve protestne šetnje u Beo-

gradu, a u improvizovanom studiju gosti supored predstavnika opozicionih stranaka bilii eminentni kulturni i javni poslenici koji tonisu mogli u većini prestoničkih medija. Uemisiji „Necenzurisano“ autorka AntonelaRiha pozivala je i predstavnike republičkevlasti, ali se niko od njih nije odazvao. Sličnoje bilo i sa emisijom „Srbija danas“, takođeiz beogradskog studija.

Predstavnici SNS, ovdašnji funkcioneripojačani u poslednje vreme ministrima i vi-sokim stranačkim funkcionerima javnoističu da u Šapcu vlada medijski mrak i danemaju pristupa šabačkim medijima. Istineradi, TV Šabac redovno prenosi sednice Grad-ske skupštine, gde više od 80 odsto vremenakoriste odbornici SNS, a takođe i ostali ša-bački mediji izveštavaju sa ovih sednica. TVŠabac i „Glas Podrinja“ redovno zovu pred-stavnike SNS za pojedine teme, ali se nije de-silo da se oni odazovu na ove pozive. Nedelj-

niku „Podrinske“ SNS jeostao dužan više od 200.000dinara za prošlu izbornukampanju, ali bi svakakovoleli da predstavnici SNSodgovore na neka važna pi-

tanja kao na primer: ko je i kako prenosio ko-rona virus; zašto su zaraženi porodilište i in-fektivno odeljenje u Šabačkoj bolnici kao iPoštanska štedionica; ko je i kako raspola-gao lažnim pečatom Kriznog štaba za vremepoplava 2014. godine... Uz to, PovereništvoSNS u Šapcu ne zove redakcije ovih medija nakonferencije za novinare.

Konkursi za medijske projekte ovde se re-dovno objavljuju, a na raspolaganju je gotovojedan odsto gradskog budžeta, odnosno 36miliona dinara. Ovde, za razliku od većinedrugih lokalnih samouprava, članovi komi-sije su predstavnici reprezentativnih novi-narskih udruženja. Pa, na primer „Podrin-ske“ su dobile sedam miliona dinara za pro-jekat „Šabac, grad Jevrema, Luke, Vinavera inaših potomaka“, a prethodnih godina to subili projekti o opstanku mladih na selu ili par-ticipiranje građana u odlučivanju. TV Šabacdobila je deset miliona dinara, sredstva jedobio i treći šabački nedeljnik, „Čivija“, kao isportski list „Sport u Podrinju“.

Deo sredstava pripao je i TV As, gde ša-bački naprednjaci imaju plaćeni termin, i toveć duže vreme, mada je stranačka promocijazabranjena izvan izbornog ciklusa. Ono štoodlikuje šabačku medijsku scenu je otvore-nost, a najbolji primer bilo je vanredno sta-nje, kada su svakodnevno redovno održavanekonferencije za novinare, i to je direktno pre-nošeno na TV Šabac. Međutim, na ovim kon-ferencijama vidno je bilo odsustvo prore-žimskih medija. S druge strane, kada je bilaodbačena lista SNS za lokalne izbore, ovdesu se pojavili ne samo predstavnici ovih me-dija iz Šapca nego su dolazili novinari iznekih drugih i manjih sredina.

Privatizacija je znatno doprinela uruša-vanju medijskog sektora u Srbiji, ali ovde uŠapcu mediji su dostigli zavidnu cenu. Takoje „Glas Podrinja“ u prvi mah prodat za oko700.000 evra, ali poslednja rata nije uplaćena,i list se ponovo našao na licitaciji. Ovoga putacena je bila vrlo pristojnih 180.000 evra. TV iRadio Šabac prodati su takođe za visokusumu od oko pola miliona evra. I za razlikuod nekih ranijih vremena kada su novinari uŠapcu mahom bili muškarci, sada u novina-rstvu dominiraju koleginice. Pre tri decenije,na primer, u dopisništvima RTS, Radio Beo-grada, Novosti, Politike, Ekspresa bili suisključivo muškarci, a znatan deo činili su izajedničku redakciju „Glasa Podrinja“. Sadase muški poslenici u novinarstvu mogu iz-brojati gotovo na prste jedne ruke.

I grad se dostojno odužio novinarima.Tako je za rekordno vreme završena sva pa-pirologija da ulica gde je i dom štampe, saredakcijama RTV Šabac i „Glasa Podrinja“,dobije ime po Zoranu Amidžiću, SretanuIliću, Bori Petroviću i Dejanu Milićeviću,ubijenim tokom izveštavanja; nekadašnjaMačvanska ulica ponela je ime po novinarui pesniku Dragiši Penjinu, kao i ulica poredGimnazije LJubisava Andrića; jedna ulicadobila je ime po osnivaču prvih šabačkihnovina Andriji Slavuju, a odskora tu je i ve-lelepni Vinaverov trg, u spomen na zname-nitog književnika i novinara Stanislava Vi-navera.

„NEPRIJATELJ“ FINANSIRA PROTIVNIKE KOME JE SVETLO SVETLO, A KOME JE MRAK

Paraćin,ni propagande, ni udvorištva

U Šabac, na slobodu

XV

Piše:

Vuk Jeremić

Gordana Božić, direktorka „Kragujeva-

čkih novina“, tek nedavno se vratila

na posao, pošto najstariji nedeljnik u

Kragujevcu nije izlazio tokom 52 dana van-

rednog stanja. Kako ističe, prvi opipljiv novac

dobili su od države u paketu mera za opora-

vak privrede. „Trenutno imamo troje stalno

zaposlenih i četvoro honoraraca, koji su go-

dinama unazad u proseku primali između

osam i deset hiljada dinara na par meseci.

Funkcionišemo isključivo na entuzijazmu i

trudimo se da opstanemo“, kaže.

Pomoć države, međutim, presušuje kra-

jem jula, nakon čega sledi povratak u redo-

vno stanje, koje, prema rečima GordaneBožić, nije bezbrižno.

„Broj oglašivača, koji je i inače mali, u

manjim sredinama je još manji. Pritom, kako

mi slovimo za opozicioni medij, malo je onih

koji imaju petlju da nam uplate oglas. Da

stvar bude gora, grad Kragujevac već pet go-

dina ne raspisuje konkurse za finansiranje

medijskih sadržaja“, kaže Božić dodajući da

se uzdaju u evropske projekte i sitne oglase

koje su pravna lica u zakonskoj obavezi da

objavljuju.

Prema anketi koju je početkom aprila

sprovela Asocijacija lokalnih i nezavisnih

medija „Lokal pres“, svega deset odsto lo-

kalnih medija koji su učestvovali u istraži-

vanju reklo je da bez pomoći države ili do-

natora može da preživi naredna tri meseca.

Trideset odsto njih navelo je da ima sred-

stva za održavanje rada tek za narednih

mesec dana. Najugroženiji su elektronski

mediji, gde čak 87 odsto ispitanih ističe da im

je opstanak ugrožen. Značajno bolje ne stoje

ni štampani mediji, u kojima 77 procenata

ispitanika nije sigurno da li će isplivati na

površinu, ali ni onlajn mediji (66 odsto).

Uzroci ovako sumorne statistike su sma-

njena prodaja oglasnog prostora, otkaziva-

nje ugovora od strane oglašivača i neplaća-

nje sredstava iz donacija.

„Kada ljudima spomenem mogućnost

uplaćivanja oglasa, oni me gledaju belo. Kažu

mi 'sačekaj prvo da sastavim kraj s krajem,

pa ćemo da vidimo za oglase'. Cela ova go-

dina će biti jako problematična“, kaže Dra-gan Đorđević, predsednik Upravnog od-

bora „Lokal presa“ i direktor regionalnog

lista „Sremske novine“. Probleme medija

nakon izbijanja epidemije razlaže na dve ce-

line - otkazivanje gotovo svih ugovora za ob-

javljivanje reklama i drastično smanjenje ti-

raža.

„Pritom, troškovi proizvodnje uopšte nisu

pali. Mediji su se odlučivali na različite stra-

tegije kako bi pregurali ovaj period. Neki su

smanjili broj strana i proredili izdanja. Neki

drugi su se koncentrisali na elektronska iz-

danja. Međutim, neće svi moći da se vrate na

kolosek jednom kada ovo prođe, tim pre što

je određen broj medija već bio na ivici pro-

valije“, ističe Đorđević.

A kao što se određeni broj medija nalazi

na ivici, isto može da se kaže i za određenu

kategoriju novinara. Prvi na udaru eko-

nomske krize, kaže Dragan Milanović,

predsednik Granskog sindikata kulture,

umetnosti i medija „Nezavisnost“, biće slo-

bodni novinari, takozvani frilenseri, i oni koji

su honorarno angažovani u medijima. „Tek

će da bude problema, mnogi od njih će ostati

bez posla. Mi ćemo tek krajem godine biti u

stanju da sagledamo razmere krize sa kojom

se suočavamo“, navodi Milanović.

Nastupajući talas krize, ističe Milanović,

samo će okrznuti zaposlene u javnim servi-

sima i velikim kućama. Potres će se, s druge

strane, najsnažnije osetiti u malim sredi-

nama u kućama koje nemaju političku po-

zadinu. „Ti mediji neće moći da računaju na

projekte, u meri u kojoj su to činili ranije, a

oglašavanje je već bilo problematično, ima-

jući u vidu neformalnu zabranu da se rekla-

miraju u određenim medijima“, kaže Mila-

nović.

Problemi ekonomske samoodrživosti u

medijskoj sferi svakako nisu skorijeg da-

tuma. A malo ko je tako precizno skenirao

kako se nemogućnost rešavanja ovih pro-

blema preslikava na život novinara kao

knjiga „Od novinara do nadničara. Prekarni

rad i život“ objavljene početkom 2016. go-

dine. Urednik knjige, sociolog Srećko Mi-hailović napominje da je u istraživanju „ne-

zanemarljiv broj novinara rekao da, kada bi

ponovo mogao da bira profesiju, izabrao

neku drugu“.

Anketirajući više od 1.100 novinara Mi-

hailović je došao do podatka da tri petine

njih pokazuje zabrinjavajuće prekarizovani

rad i život. Dve su, kaže, osnovne karakteri-

stike toga. „Prva jasna osobina je nesigurno

radno mesto, odnosno nesigurna mogućnost

da se ono pronađe. Drugi aspekt je profesio-

nalnog karaktera i tiče se mogućnosti da mi-

slite svojom glavom. Dakle, prekarizovan rad

novinara podrazumeva da on ne može da

piše ono što misli da treba, već je prinuđen

da radi isključivo po diktatu urednika ili vla-

snika medija“, ističe Mihailović.

Pred nezavisnim medijima, napominje

Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog

udruženja novinara Srbije i osnivač nedelj-

nika „Kikindske“, nalaze se tri puta. „Jedan

je da se priključite horskom izveštavanju i

postanete propagandno glasilo vlasti. Drugi

je da dignete ruke, kao što su to učinile

'Vranjske', koje su bile simbol nezavisnog lo-

kalnog medija, jer prosto više nisu mogli u

ovakvim uslovima da rade. I treći put je da

nastavite da radite, jer je to jedino što umete

da radite, i da se nadate da ćete dobaciti do

boljih dana“, ističe Bodrožić.

Mnogi mediji na lokalu već su odabrali

jednu od prve dve opcije, što je, prema re-

čima predsednika NUNS-a, možda i ključna

razlika u odnosu na medijsku scenu iz de-

vedesetih godina. „Veliki mediji su i za vreme

Miloševića bili pod kontrolom, ali je postojala

jaka lokalna mreža nezavisnih medija koji

su razgrtali taj medijski mrak i krunili po-

pularnost vladara. Danas toga nema. Trži-

šte ne postoji, odnosno vlasti ga kontrolišu.

Oglašivači zaobilaze nezavisne medije, a

konkursi za sufinansiranje medijskih sadr-

žaja, na kojima se deli ogroman novac za

naše standarde, služe za nagrađivanje po-

slušnih i bogaćenje lica bliskih vlastima koji

su privatizovali medije“, kaže Bodrožić do-

dajući da je ohrabrujuće to što su evropski

fondovi nešto izdašniji nego prethodnih go-

dina, pošto su i „oni uvideli da je lokalna me-

dijska scena potpuno devastirana“.

Slično viđenje ekonomskog stanja u me-

dijima deli i državni sekretar u Ministarstvu

kulture i informisanja Aleksandar Gajo-vić, ocenjujući pomoć koju država trenutno

obezbeđuje medijima kao nedovoljnu i ogra-

ničenu. NJegovo mišljenje je da bi država tre-

balo značajnije finansijski da pomogne me-

dijima, a kao metod predlaže model javno-

privatnog partnerstva. „Ne razumem zbog

čega je to toliko strašno, kada slična rešenja

postoje u velikom broju zemalja. Država u

tom slučaju ne bi imala nikakvog uticaja na

uređivačku koncepciju, ali bi imala određe-

nog udela vlasništva u medijima“, navodi

Gajović. Radna grupa koja je radila na izradi

medijske strategije, dodaje on, propustila je

da predvidi mogućnost formiranja javno-

privatnih partnerstava. Međutim, ova mo-

gućnosti i dalje postoji, imajući u vidu da je

u planu izmena i dopuna medijskih zakona.

A da li će ova ideja pronaći svoj put do za-

kona treba sačekati najmanje nekoliko me-

seci, dodaje Gajović, imajući u vidu da Srbiju

iščekuju parlamentarni izbori, a potom i let-

nja pauza.

Kriza, s druge strane, verovatno neće

imati toliko razumevanja za specifične pri-

like u Srbiji. Udariće svuda, a kao i obično,

najviše će boleti one koji su i u „normalnim“

okolnostima sklapali kraj s krajem. U slu-

čaju medija to su oni mali i nezavisni koji još

uvek pokušavaju da se pridržavaju principa

profesionalnog integriteta. Da li će u dola-

zećim mesecima cena tog profesionalnog

obavljanja posla postati previsoka, ostaje da

se vidi.

NI POSTKOVIDNA „NOVA REALNOST“ NIJE REDOVNO STANJE

Nezavisni mediji u nedostatku vazduha

PARE IZ PROTOČNOG BOJLERA NISU ZA SVAKOG

Piše:

Vlado

Madžoski

Tranzicija medija, koja je otpočela tamo

negde pre dvadesetak godina, od dr-

žavnog ka privatnom vlasništvu, bar

u Zaječaru, nije donela neki boljitak demo-

kratiji, a još gore su prošli novinari i ostalo

osoblje medijskih kuća. Sa sigurnih „drža-

vnih jasli“ većina medija je prešla u priva-

tne ruke, a njihovi vlasnici i nisu baš mnogo

marili za prava i primanja novinara.

Mediji su, grubo gledano, još tih godina

podeljeni u dve kategorije - na one koji su

uz lokalnu vlast, te su dobijali velike novce

iz gradskog budžeta i javnih preduzeća (za

besmisleno reklamiranje monopolskih ko-

munalnih firmi), te su postali i pravi proto-

čni bojleri za „pranje para“ u korist gradske

vrhuške.

S druge strane postoji grupa od nekoliko

onlajn medija koji jedva ili nikako ne „krpe

kraj sa krajem“ jer se, zaboga, usuđuju da

kritikuju loše poteze vlasti. Među njima su

„Glas Zaječara“, „Zaječar online“, „Tina“.

Spisak medija koji kritički pišu o brojnim

brljotinama, kriminalnim potezima i de-

lima gradske vlasti se tu mahom završava.

Naravno, cena za objektivnost je u činjenici

da ovi mediji ne dobijaju niti jedan dinar

na konkursima za informisanje od javnog

značaja za razliku od ovih prvih koji

„masno“ naplaćuju svoju naklonost i žmu-

renje pred brljotinama lokalne vlasti. Valja

reći da za ovu godinu još nije završen po-

stupak, ali se već zna da će najviše para do-

biti TV stanica na čijem čelu je šurak gra-

donačelnika Ničića.

U ovakvim okolnostima veoma zna-

čajna za „opozicione medije“ bila je sara-

dnja sa BIRN-om i „Južnim vestima“, koji

su bili nosioci projekta 'Razvoj demokra-

tije i podizanje nivoa profesionalizma lo-

kalnih medija u Srbiji'. Sa ovog područja

učestvovali su „Glas Zaječara“ i „Zaječar

online“. Prema rečima Miljka Stojanovića,

novinara „Glasa“, učešće u ovom projektu

je bilo od velikog značaja za ovaj lokalni

elektronski medij. Broj poseta sajtu je

udvostručena (1,2 miliona za pola godine),

kvalitet tekstova je podignut kao i profe-

sionalni odnos prema događajima u Zaje-

čaru.

Urednik „zajecaronline“ rekao nam je da

su i oni veoma zadovoljni pomenutom sa-

radnjom. Da nije bilo učešća u dva njihova

projekta ova mala medijska kuća ne bi pre-

živela. Posebno ističu da su zahvaljujući

BIRN-u podigli kvalitet tekstova koje su ob-

javljivali, da su mogli da se tehnički bolje

opreme i da je 14 meseci saradnje bilo od vi-

talnog značaja za ovaj medij.

Trenutno ne postoji nijedan projekat koji

bi pomogao malim, pre svega, elektronskim

medijima i ukoliko ih ne bude u skorije

vreme, svi „opozicioni“ mediji će doživeti

tužnu sudbinu - gašenje, a zatim sledi me-

dijski mrak.

Prema anketi koju je početkom aprila sprovelaAsocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokalpres“, svega deset odsto lokalnih medija koji suučestvovali u istraživanju reklo je da bez pomoćidržave ili donatora može da preživi naredna tri me-seca

Sa sigurnih „državnih jasli“ većina medija u Zaječaru prešla je u privatne ruke, a njihovi vlasnicii nisu baš mnogo marili za prava i primanja novinara

„Masno“ se naplaćuje naklonost

XVI

Kaže ovako: „Vučić: Đilas i Šolak hoće daunište Telekom“; „Vučić: Šolak i Đilasmnogo besni i nervozni“; „Vučić: Šolak

i Đilas su hteli medijski monopol“; „Vučić: Fil-mom 'Vladalac' Đilas, Šolak i Mišković hoćeda kažu da sam đavo i đubre“; „Vučić: Ja samnjihova meta. Đilas, Šolak i Mišković ne moguda se dogovore“; „Vučić: Moje tetke iz Kanadesu Đilas i Šolak“; „Vučić: Sudije najglasnije ko-mentarišu u Đilasovim i Šolakovim medi-jima“; „Vučić: Đilas, Šolak i Mišković ne moguda se pomire što sam došao na vlast“; „Vučić:Država glupa treba da izgubi sve, samo Šolaki Đilas da budu bogati“; „Vučić: Šolak i Đilas or-ganizatori blokade“.

Pa onda:

„Vulin: Đilas, Šolak i Mišković svakog danapozivaju na ubistvo Vučića“

„Vulin: Vučić će pre poginuti nego dozvo-liti da Šolak, Đilas i Mišković zavladaju Srbi-jom“

„Vesić: Đilas i Šolak preko medija pokuša-vaju da utiču na politički život Srbije“

„Jovanov: Đilas i Šolak organizovanim kri-minalom stvorili SBB“

„Holanđani sumnjaju da Đilas i Šolak perupare“

„Kakvi lažovi! Evo dokaza da su Đilas iŠolak zabranili da se N1 emituje na Super-nova“

„Đilas i Šolak dotakli dno: SBB turskim se-rijama sakrio film 'Progon'“

„Ludilo: Zbog Đilasa i Šolaka vlast traži dase zove za 100 evra?“

„Šolak i Đilas na svojoj N1 prikazuju Srbekao najgore zločince! (VIDEO)“

„Šolak i Đilas tajno kupuju TV Prva i O2!“„Da li su ijedan respirator kupili milijar-

deri Đilas i Šolak?“„Đilas, Šolak, Jeremić, Obradović jedva sku-

pili nekoliko stotina građana“„... uvođenje medijske cenzure koju spro-

vode Šolak i Đilas...“„Šolak opet šokirao Srbiju! Igra golf na

Bledu i baš ga zabole za muke Srba!?!“„Petreus, Đilas i Šolak preuzimaju domi-

naciju nad medijskim prostorom“„CNN hoće da oduzme licencu N1 zbog mal-

verzacija Đilasa i Šolaka“„Šolak kopira Vučića“„Šolak kao balkanski Eliot Karver, socio-

patski medijski mogul“I na kraju:

„Za neuspeh košarkaške reprezentacijekrivi su Đilas i Šolak“

***Ako ste uspeli da sve ovo da pročitate,

svaka čast na mentalnoj izdržljivosti. Spremniste za život u Srbiji u kom se dnevna doza Đi-lasa i Šolaka prima kao terapija antibiotikomprotiv bakterije zdravog razuma.

Čemu služi ovaj dvojac bez kormilara? Ne-razdvojni kao Mirko i Slavko, prototipi svegaherojskog i ideološki vrednog u doba najvišeguspona jugoslovenstva, izmišljeni drugariĐilas i Šolak crtaju se kao njihov crni antipod,simbol svega samoživog i društveno šteto-činskog u ovo vreme zenita naprednjačkeideologije šibicarenja.

Kao što svaki dobar strip ima i junaka iantijunaka, tako i naš glavni protagonista uulozi predsednika Srbije, Aleksandar Vučić,mora imati smrtne neprijatelje, trenutno ovajduo opasnih zlikovaca. Zato Đilas, Šolak (iepizodno pridruženi Mišković) pozivaju naubistvo Vučića, ali će Vučić pre poginuti negoSrbiju prepustiti njima. Scenario verno pratiprekaljenu holivudsku blokbaster mustru,koja već decenijama donosi brda para studi-jima. Tako su naši negativci okrutni milijar-deri koji hladno posmatraju dok Srbija umireod smrtonosnog virusa, odbijajući da svoj

novac daju za spasonosne respiratore. Mi-steriozni mastermajnd na udaljenoj lokacijivan zemlje igra mondenski golf, dok za tovreme naš čovek iz naroda jede „izvanrednuboraniju“.

Dok u omraženoj Sloveniji Šolaka zaboleza Srbiju, Vučića zabole za šniclu - naš glavniglumac deli parče hleba s vojskom i ruda-rima pod zemljom. Kako scenario napreduje,negativci nanose sve više zla dobrim ljudima,okrećući publiku protiv sebe. Ne samo da imje konačni cilj da zavladaju Srbijom, u čemuim na putu stoji agent 007 kojeg zato bezu-spešno pokušavaju da ubiju, već čine i nizmanjih usputnih nepravdi i zločina: uništa-vaju Telekom, sanjaju o medijskoj dominaciji,iza kulisa upravljaju političkim životom, bavese organizovanim kriminalom, peru pare,tajno kupuju televizije, manipulišu i pod-meću laži o sopstvenom narodu kao grupinajgorih zločinaca. Izdajnici kakvi su, upr-kos silnom novcu uspevaju da okupe tek ša-čicu ljudi oko sebe, a tako moralno kljakavini sami ne mogu da se međusobno dogovore,sem kad ih ujedinjuje mržnja prema glav-nom junaku.

Karakterologija likova iz filmova oDŽejmsu Bondu, jedne od najuspešnijih film-

skih franšiza na svetu, godinama se tolikoverno preslikava u medijskim opisima ovogdvojca da je Alo smatrao da je publikaspremna da poveruje čak i u direktno pore-đenje: „Šolak kao balkanski Eliot Karver, so-ciopatski medijski mogul“, uzviknuo je ta-bloid. Negativac je tako postao megaloman-ski bolesnik, bez trunke saosećanja za ljude,spreman da izazove rat da bi svrgao aktuelnuvladu i postavio novu, marionetsku, koja ćemu dozvoliti da samo on zgrće bogatstvo po-sredstvom svoje medijske imperije, kao što jeto pokušao Karver u „Sutra ne umire nikad“.

Predsednik Srbije je i sam igrao na ovukartu antagonizacije naroda, utiskujući mulogičku konstrukciju „oni pobeđuju samo akovi gubite“: „Država glupa treba da izgubi sve,samo Šolak i Đilas da budu bogati“, ponavljanam Vučić.

Ali, kako to već holivudski priručnici pro-pisuju, negativac i sam mora da izokola pri-zna moralnu/fizičku/intelektualnu nadmoćglavnog lika, a u krajnjim varijantama po-kušava da se poistoveti sa njim izjavamatipa „ti i ja nismo tako različiti“, samo da bibio posramljen nekom jasno odrečnom re-plikom. U našem filmu ovakvih prilika zadijalog nema, jer glavni junak izbegavasvaku vrstu TV susreta, a ni antagonisti na-vraga nisu skloni da hvale prvu zvezdu

filma, što ovdašnjim scenaristima dosta ve-zuje ruke.

Ostaje nam da se zapitamo zašto je bašovaj par pobedio na kastingu za najvećegzlikovca. Đilas je očit izbor, pa će pratilacoštrog oka uočiti da je u onom periodu kadse povukao iz dnevne politike i novinskapaljba preseljena na neke druge ljude, kaošto se i kod Saše Jankovića recimo povuklaonog trenutka kad je digao ruke od PSG-a,a na čelo pokreta došao Sergej Trifunović.Tad je nestao stari dobri Sale Prangija, a sti-gli su nam naslovi „Došli divlji, oterali pi-tome“, jer je valjda i Sale bio pitoma pran-gija. Kako se u politiku vratio Đilas, vratilase i Šolak - Đilas osovina zla. Šolak je, me-đutim, ipak zagonetniji. Sva je prilika da neznate kako se zove, još manje kako izgleda,a najmanje kako govori. Tako enigmatičani dalek, on je idealan zlikovac, ali to nije raz-log da se političar okrene protiv toliko bo-gatog čoveka. Kao i kod Miškovića, razlogje neki drugi. Za vlasnika Delte se priča dase onomad udružio sa Nikolićem u namerida smeni Vučića i (da li je to verovatno) zapremijera postavi Beka. Kako su sva trojicazatim završila, znamo. Blistava je to de-monstracija Vučićeve političke veštine i

odlučnosti. Ili brutalna, ako vam je takodraže.

Da li je Šolak nešto slično skrivio? Moždai jeste. Možda zaista finansira Đilasa. Ili s njimfinansira ostatak opozicije. Ili se zamerio ku-povinom Đilasove Dajrekt medije. Ili ga Vučićstvarno vidi kao vrhovnog urednika N1. Da libi njegovo „popusti malo“ bilo dovoljno damač „američke CIA televizije“ otupi? I zaštoon to neće da izgovori? Ili je u pitanju SBB izaštita Telekoma? Ne, zaštita Telekoma si-gurno nije, mada bi Šolak sigurno voleo daeliminiše glavnog konkurenta. A opet, za Ju-najted grupu SBB je u Srbiji sve, pa zašto ondane popuste kod N1? Sem ako bi mir bio sku-plji od rata? Ili je u pitanju nešto sasvimdrugo? Izvesno je samo da je nešto konkretno.Nešto vredno neprijateljstva. Ili je po sredivelika prevara, koliko dijabolična toliko i mae-stralna. Nismo mi ljudi za to. A opet, ko zna?

Upotreba Đilasa i Šolaka JUGOSLAV ĆOSIĆ:„KAbLOVI“ zA dOpreMANJeJedNOUMLJA I „dIJALIzAMOzGA“

Falsifikovanesaglasnosti sta-nara za razvla-čenje Teleko-movih kablovapo zgradama,

baš se tako čini, kao da su ubrojnim objektima interno do-neti lex specialisi (za ukidanjeSbb)

D: Kad se pogledaju kalemovi Telekoma pobanderama gradova u Srbiji, kanali po ulicamai radovi zamašnih razmera, pa onda zahteviEPS u vezi sa opremom SBB na „njihovim stu-bovima“, čovek pomisli da je, kako je počelo,ovde moguće da nezavisni provajderi i kablov-ske televizije i nekom merom vlasti (lex specia-lis?!) budu „ukinute“ ili bar ometane. Da li jetakva bojazan realna?

- Realna je. Pošto imamo primere falsifiko-vane saglasnosti stanara za razvlačenje Teleko-movih kablova po zgradama, baš se tako čini,kao da su u brojnim objektima interno donetilex specialisi. Asfalt u Beogradu izgleda kao icela Srbija, raskopan zbog kablova i okrpljensvuda. Kablovi su ipak tema za naše investitorejer mi smo novinari.

Nisu međutim problem samo pravi kabloviu fizičkom smislu. Problem su pre svega, u me-taforičnom smislu, vazdušni kablovi, odnosnofrekvencije, kojima se građanima Srbije do-prema jednoumlje. To je svojevrsna „dijalizamozga“. I to je tema za nas, za medije. Tome sesuprotstavljamo jer verujemo u ideju medij-skog pluralizma a ne u propagandu.

D: Ako je prva teza u ravni simbolike, da li jeona ipak - i koliko jači i ubedljiviji - pritisak u od-nosu na druge kojima ste evidentno izloženi?

- Evo kratkog priručnika... Uvek je najjači inajefikasniji argument - argument sile i moći.Ako ne mogu da promenim tvoj pristup, ondaću da te odsečem. Tako je N1 nestao iz stotinahiljada domaćinstava. Kad ne znaš šta drugoda radiš, najjednostavnije je da pritisnešdugme za brisanje. Ako ne znaš kako da zau-staviš nezavisne novine, najefikasnije je da podpretnjom ozbiljnih konsekvenci obeshrabrišsve potencijalne oglašivače kako bi taj medijdoveo na rub egzistencije.

Na istraživačke portale pošalji vojsku botovai obori im sajt. Sve ih neprekidno napadaj iohrabri ludake da im prete preko društvenihmreža. Organizuj sve to a onda izađi i u naj-moćnijim medijima kaži da to osuđuješ i da satim nemaš nikakve veze.

D: Režim, potpomognut vođinom partijom,često je nezamislivo bezobrazan, besprizoran inemilosrdan, pritom i „destruktivno maštovit“u namerama da naudi neistomišljenicima. Nosili to bojazan da i naša profesija u obavljanjusvog posla bude zaražena izvesnim revanšiz-mom i „osvetoljubivošću“ prema vlasti?

- Posle promena i 2000-e, ozbiljni mediji suse mnogo više bavili novom nego bivšom vla-šću. Tako i treba da bude. Da je među ozbilj-nim medijima bilo revanšizma, ova vlast, kojaje danas na vlasti, nikada ne bi došla na vlast.Da se ozbiljni mediji pre 2012. godine nisu ba-vili pre svega tadašnjom vlašću, ova današnjabi i dalje bila opozicija. Aleksandar Vučić bi idanas bio samo večiti kandidat za gradonačel-nika Beograda, a Tomislav Nikolić bi još sedeona stiroporu. Ivica Dačić ne bi bio potpredsed-nik vlade i ministar, već bi pisao memoare.

B. Andrejić

Nerazdvojni kao Mirko i Slavko, prototipi svega herojskog i ideo-loški vrednog u doba najvišeg uspona jugoslovenstva, izmišljenidrugari Đilas i Šolak crtaju se kao njihov crni antipod, simbolsvega samoživog i društveno štetočinskog u ovo vreme zenitanaprednjačke ideologije šibicarenja

Piše: Aleksandar Milošević

Ovaj dodatak pripremile su kolege koje u njemu pišu. U tome im je pomogla lektorska, dizajnerska

i urednička ekipa: Ana Rončević, Jelena Jaćimović, Ivan Damjanović i Božidar Andrejić. Iza svega stoji izdavač Dan graf d.o.o sa „tajkunom“Dušanom Mitrovićem na čelu.

Ilust

raci

ja: J

elen

a Ja

ćim

ović