7/31/2019 sv.petar u rimu

1/14

Obnova je zapoela1452. godine prema nacrtima BernardaRosellinnija, no radovi su tri godine kasnije, poslije smrti

pape, obustavljeni; zidovi su se uzdizali jedva metar iznadpovrine zemlje. Prije pontifikataJulija II. (1503.-1513.) nije

bilo ozbiljnijeg pokuaja da se bazilika restaurira ili pregradi.Papa se sjetio starih nacrta i odluio da ponovo zaponegradnju te je nakon 50 godina ovo gradilite opet oivjelo.Papa je odluio da obnovi drvenu baziliku na prikladanimperijalan rimski nain, kao suvremenu suparnicu rimskimkupalitima iPanteonu.. Jedan dio nove Petrove crkvevaljalo je predvidjeti kao mueniku grobnicu ilikomemorativnu crkvu. Crkve muenika bile su obinokrunog tlocrta, a upravo u to vrijeme projektirao

je BramantesiuniTempietto San Pietrou Monitoriju,janikulskom breuljku, gdje se pogreno mislilo da je svetac

bio muen. Isprva je, izmeu mnogih nacrta, Julije II.upravo odabrao

http://hr.wikipedia.org/wiki/Julije_II.http://hr.wikipedia.org/wiki/Julije_II.

7/31/2019 sv.petar u rimu

2/14

Bramanteovu crkvu u oblikuistokranoggrkog krias etiri mala grkakria u krakovima. Iznad sredita trebalo jeda se izdie golema glavnakupola koja sestepenasto uzdie oponaajui Panteon.etiri manje kupole su bile predviene zaetiri kraka kria.

Izvorni Bramanteov plan

Polaganje kamena temeljca,

medalja 16. travnja 1506

http://hr.wikipedia.org/wiki/Kri%C5%BE_(kr%C5%A1%C4%87anstvo)http://hr.wikipedia.org/wiki/Kupolahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kupolahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kri%C5%BE_(kr%C5%A1%C4%87anstvo)

7/31/2019 sv.petar u rimu

3/14

U praksi meutim crkve centralnog tlocrta nisu priklane za velike

sveanosti u kojima sujeluju tisude ljui i poslije 1514. godine, kada je

umro Bramante, za vrijeme njegovih nasljednika Rafaela (do njegovesmrti 1520.), fra Giovannija Gioconde iz Verone i Giulliana da

Sangalla promijenio se taj genijalni plan i olo je o kompromisa. Dugo

se vremena vodila prepirka ne bi li tlocrt u obliku latinskog kria bio

bolji. Velik, ruan rveni moel napravljen za Antonija da Sangalla

mlaeg, koji je umro 1546..goine, prestavlja kompromisno rjeenjenekolicine problema, naroito po nespretnom mijeanju sreinjeg

tlocrta i tlocrta latinskog kria. Njemu neostaje Bramanteov osjedaj za

klasinu jenostavnost. Njegovo najistaknutije obiljeje je neobian

most koji povezuje vestibul i glavni brod.

http://hr.wikipedia.org/wiki/1546.http://hr.wikipedia.org/wiki/1546.

7/31/2019 sv.petar u rimu

4/14

Bramante

Sangallo

Peruzzi (bramante-

raphael

Michelangelo

7/31/2019 sv.petar u rimu

5/14

Michelangelo, kojemu je papa Pavle III. 1546. zapovjedioneka nastavi gradnju, vratio se grkom kriu. Jedino je on,poput Bramantea, bio u stanju zamisliti pravo mjerilo ove

velike graevine. Njegove ideje poznate su nam snekoliko bakroreza, nekoliko njegovih crtea i drugog velikogdrvenog modela. Michelangelo je nadmaio Bramanteovprojekt jasnoom i ekonominou otvorivi tlocrt ukutovima, stvorivi tako jedinstven integrirani kri i etvorinui jedinstven interijer. Najvaniji doprinos graevini Svetog

Petra to ga je genijalni kipar pridonio bila je blistava, uzasvu veliinu, besteinski djelujui,kupola iznad papinskogoltara (visoka 138 metara). Kupola je poduprta apsidijalnimgalerijama, a iznutra je nose etiri masivnastuba, svaki uetvorini sa stranicama od 18 metara. Kamena rebra koja sediu iztambura s kolonadom dvostrukih stupova, da bi

nosila lanternu na vrhu, poveavaju njen dinamini odnos.Nakon njegove smrti 1564. godine, rad je preuzeo GiacomoDella Porta1573.godine, koji je poneto promijenio projekt.Kupolu su dovrili Michelangelovi nasljedniciod 1588. do1593. godine, dugo nakon njegove smrti, ivjerojatno laku i iljastijeg oblika nego to je on elio.

http://sh.wikipedia.org/wiki/Michelangelohttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Pavle_III.&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Bakrorezhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Crte%C5%BEhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kupolahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Stub&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Tambur&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Stuphttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1564.&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Giacomo_Della_Porta&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Giacomo_Della_Porta&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1573.&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1588.&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1593.&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1593.&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1588.&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1573.&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Giacomo_Della_Porta&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Giacomo_Della_Porta&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1564.&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Stuphttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Tambur&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Stub&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Kupolahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Crte%C5%BEhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Bakrorezhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Pavle_III.&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Michelangelo

7/31/2019 sv.petar u rimu

6/14

Michelangelo u Rimuo 1534. Najvaniji projekti:

Campidoglio i crkva Sv. Petra

7/31/2019 sv.petar u rimu

7/14

Michelangelo preuzima gradnju crkve Sv.Petra 1546.

nakon A. da Sangalla

Michelangelov projekt, 1546.-64.

Projekt

A.da Sangalla

Bramante,1506.

7/31/2019 sv.petar u rimu

8/14

Michelangelova kupola

Kako ju je on

zamislio-

zaobljenija

7/31/2019 sv.petar u rimu

9/14

Za gradnju najveeg hrama bilo je potrebno puno novaca, a taj novac jenajveim dijelom potjecao odtrgovine oprostima.Godine 1606. zapovjedio je papa Pavle V.neka se vrate obliku latinskog kria s

namjerom da se osigura vie prostora. Tada jeCarlo Madernogradio uzdunulau katedrale i baroknu fasadu i tako modificirao cijeli odnos kupole i proelja.Danas se Michelangelova kupola, gledajui iz blizine, skriva iza masivnebarokne fasade. Ispred fasade je portiks pet vrata koje vode u baziliku, na ijemvrhu su konjanike skulpture Konstantina (Bernini) i Karla Velikog(Cornacchioni).

Tek poslije posvete crkve, 18. studenog 1626., Bernini, nasljednik Maderna, dadovri graevinu i itav njen okoli. Berninijevo je djelo visokitabernakul iznadglavnog oltara, ali prije svega njemu se ima zahvaliti za dananji izgled Petrovogtrga. Pravi umjetnik gradnje osnovao je prekrasne kolonade sa 284 stupa i 88nosaa koji okruuju u svoj svojoj cjelini taj jedinstveni trg. Bernini je, takoer,napravio i nacrte za 162 svetaka kipa nabalustradi. Obelisk 25 m visok, u

sredini trga, potjee iz Egipta.Kaligula je ukrasio njime Neronov cirkus.Godine 1586.transportirali su ga na dananje mjesto i ondje ga postavili.

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Indulgencija&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1606.&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Pavle_V.&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Carlo_Maderno&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Portikhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Bernini&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Tabernakul&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kolonada&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Balustrada&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Obeliskhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kaligulahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Neronhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1586.&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1586.&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Neronhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kaligulahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Obeliskhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Balustrada&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kolonada&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Tabernakul&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Bernini&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Portikhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Carlo_Maderno&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Pavle_V.&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1606.&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Indulgencija&action=edit&redlink=1

7/31/2019 sv.petar u rimu

10/14

Motiv pilastara velikog rea: zaelje Sv. Petra

i palae na Campidogliu

7/31/2019 sv.petar u rimu

11/14

Trg sv. Petra

Bernini

-Kolonade sa 284 stupa i

88 nosaa koji okruuju

trg.-Bernini je, takoer,napravio i nacrte za 162svetaka kipana balustradi.

-Obelisk 25 m visok, u

sredini trga, potjee izEgipta

7/31/2019 sv.petar u rimu

12/14

Bernini

162 svetaka kipana balustradi.

7/31/2019 sv.petar u rimu

13/14

Dananji izgle bazilike sv. Petra

7/31/2019 sv.petar u rimu

14/14