Sv.knez Lazar 26

7/25/2019 Sv.knez Lazar 26

1/195

asopis za duhovni preporod

Umesto uvoda

Dogmatika

Ogledi iz kanonskog i crkvenog

prava

Biblijska teologija

Umetnost i istorija

Vera i nauka

Duhovni putokazi

Aktuelne teme

Meucrkvena hronika

Godina sedma / Prizren 1999 Br. 2 [26]

Godina sedma / Prizren 1999 Br. 2 [26]


2/195

S blagoslovom Wegovog PreosvetenstvaEpiskopa rakoprizrenskog dr Artemija

Izdaje: EPARHIJA RAKOPRIZRENSKA

Glavni i odgovorni urednik:protojerej Trajan Koji

Ureivaki odbor:episkop Atanasije (Rakita)

arhimandrit Jovan (Radosavqevi)protojerej stavrofor Milutin (Timotijevi)

protojerej Zoran Grujijeromonah Simeon (Vilovski)

jeromonah Sava (Jawi)jeroakon Justin (Jezdi)

Tehniki urednik:Vojislav Jovii

Tira: 1000 primeraka

asopis izlazi etiri puta godiwe.Dozvoqeno je pretampavawe lanaka uz obavezno citirawe.

Adresa izdavaa: EPARHIJA RAKOPRIZRENSKA38400 PRIZREN, tel. 029/25426

Kompjuterska priprema AS, Beogradtampa: Novi dani, Beograd, Vojvode Brane 13


3/195

PREDSEDNICIMA, VLADAMA IPARLAMENTIMA, DIPLOMATAMA I

AMBASADORIMA AMERIKE I ZAPADNIHDRAVA

POTOVANA GOSPODO,

Piem Vam ovo otvoreno pismo, a ne znam kako u Vam gaproslediti, jer su sve telefonske (a i druge) komunikacije preki-nute sa Kosovom, to je jedan meu mnogim uspesima VaeNATO-vske intervencije na moju Otaxbinu, na moj neduni narodi na mene lino.

Za ovih 16 dana svakodnevnog bombardovawa koje izvodi Vaaavijacija postigli ste zaista sjajne rezultate. Sjajne, gledano izVae perspektive. Poruili ste mnoge kasarne i druge vojneobjekte, mnoge fabrike i civilna naseqa, iskidali ste mnoge mo-stove i radio releje, posejali ste smrt i rane, tugu i bol po mnogimdomovima i naseqima, naterali ste ceo jedan narod u podzemqe. Ito sve inite iz humanih razloga. Bili bismo Vam zahvalni da

nam objasnite u emu bi se Vaa nehumanost izrazila prema nama.Naravno da to sve nas boli. Najvie zbog saznawa da to nismoniim zasluili. Vi kaete da time elite da kaznite g-na Milo-evia. Da li zaista niste imali puta i naina da wega lino ka-znite na primeren nain, a ne sirotiwu Boiju po Aleksincu,Pritini, Beogradu, Velikoj Hoi i... ko zna gde ete to jo ura-diti.

Po meunarodnim vaeim konvencijama, a i po boanskimzakonima, ako neko kawava ili ubija decu zbog prestupa ili zlo-ina wihovih roditeqa, on je sam prestupnik i zloinac. Ako toini masovno i u ratnim okolnostima, onda je to ratni zloinac isleduje mu da bude priveden Hakom Tribunalu da mu se sudi. Kakvaje razlika izmeu takvih zloinaca i Vas, po ijoj naredbi seprosipaju hiqade tona razornog eksploziva na glave nedunog na-roda (= dece) zbog prestupa i zloina jednog oveka (= g-na Milo-evia)? Nije li i Vama mesto pred Hakim Tribunalom?

UMESTO UVODA


4/195


5/195

nagovetavalo boqu budunost za sve. I sada je to sve propalo. PodNATO bombama nije ostao ni kamen na kamenu od tih lepih, per-spektivnih slika.

Umesto toga, imamo na delu i u praksi sve ono to smo mi (Jai G-n Trajkovi) predoavali prilikom nae zadwe posete Fran-cuskoj i SAD-a (februara ove godine). Naroito smo G-i M. Ol-brajt istakli i napismeno predali ta e se desiti ako NATObude vojno intervenisao u Srbiji i Jugoslaviji. Ovde na to samo uk-ratko potseamo:

1. Intervencija NATO snaga samo bi osnaila Miloevievreim.

2. To bi bio veliki udarac za demokratsku opoziciju u Srbijii odloilo bi potrebnu demokratizaciju Srbije.

3. Izazvalo bi Miloeviev reim da preduzme odlune idrastine mere protiv onih koji drukije misle u Srbiji.

4. Dovelo bi do radikalizacije pojedinih frakcija u OVK-a,

to bi dovelo do radikalizacije i meu kosovskim Srbima iSrbima uopte.

5. Sve bi to dovelo eventualne NATO jedinice na Kosovu udelikatnu situaciju, jer bi bile posmatrane kao okupatori.

Pitamo Vas, Gospodo, ta se od toga predvienoga i od nasVama predoenoga (nadamo se na vreme) nije obistinilo posleNATO intervencije?

Izrazili smo, tom prilikom, i bojazan da bi takav razvoj doga-aja bio neproduktivan i sasvim nepotreban, ta vie i vie-struko tetan. Umesto toga ponudili smo alternativan predlog uvidu ANEKSA o kantonizaciji Kosova, koji ne bi mewao sporazumiz Rambujea, nego ga samo dopunio kako bi se u pravima na autono-miju izjednaile i srpska i albanska strana te isti postao pri-

hvatqiv.Na nau veliku alost, Vi nikada niste razumeli srpskinarod, wegovu pravoslavnu duu, tradiciju i istoriju. Prezreliste i nas, kao svoje sagovornike, koji smo Vam iskreno pristupilii istinu govorili elei da na zajedniki trud urodi plodom idonese mir na ove prostore. eleli ste da nametnete reewe poVaim merilima i principima ne vodei rauna ni o minimumunacionalnih interesa srpskog naroda. Izabrali ste vojnu inter-venciju NATO avijacije po naoj Otaxbini. ta ete time ostva-riti, kome ete sutinski pomoi, razmislite sami. Bombama se nereava i ne ublaava humanitarna katastrofa, nego se umnoa-va geometrijskom progresijom. Vaqda ste se u to uverili u zadwihesnaest dana Vae mirovne aktivnosti. Nazdravqe Vam bilo!

Nae nade u Vas, Vau demokratiju, pravdoqubivost i huma-nost pokopane su duboko u kraterima naiwenim Vaim bombama itomahavcima. Da li e ikada otuda vaskrsnuti, pitawe je sada.

PISMO 7


6/195

Hristos, iji Veliki Petak danas slavimo, stradao je i raspetod qudi kojima je iz qubavi doao da ih spasava. Oni su Ga nepra-vedno ubili i sahranili. I grob zapeatili. I strau kraj groba

postavili. Da bi spreili wegovo slavno i spasonosno Vaskrsewe.No sve wihove mere nisu pomogle. Hristos je Vaskrsao. I nama kojidanas stradamo od Vaih bombi ni krivi ni duni On je dao naduda i za nas ima vaskrsewe. Ma ta Vi inili i ma ta Vi preduzi-mali.

Mi, pravoslavni Srbi, stradajui od Vas, iskreno Vas ali-mo. Vaa pogibija je stranija od nae, jer je trajnija. Trajnija jejer ste Vi nesposobni za pokajawe za zla koja nam nanosite. Stogase mi za Vas molimo Raspetome i Vaskrslome Gospodu, ponavqajuisa smirewem i qubavqu Wegove rei sa Krsta: Oprosti im, Oe,jer ne znaju ta rade.

Hristos Vaskrse! Vaistinu Vaskrse!

09. april 1999. g.Prizren

Episkop rako-prizrenski Artemije

8 SVETI KNEZ LAZAR


7/195

BALKANSKOJ KONFERENCIJI

BON

GLAS U PUSTIWI

Svirasmo Vam, i ne igraste;alismo Vam se, i ne ridaste.

(Matej 11, 17)

Ove jevanelske rei, Gospodo, izgovorio je Sin Boji, Gos-pod Isus Hristos, dajui svoj sud o svetu ovom, uporeujui ga sa ma-loumnom decom (MT. 11, 16). Te rei najboqe izraavaju i odslika-vaju danawi poloaj i stawe nas (mene Episkopa Rako-prizren-skog, kao predstavnika Srpske Pravoslavne Crkve i g-na MomilaTrajkovia, Predsednika Srpskog pokreta otpora Demokratskogpokreta, kao predstavnika srpskog naroda Kosova i Metohije) kojigodinama zajedno obigravamo svet (zemqe Evrope, Ameriku i Rusi-ju), govorei i svedoei svuda o narastajuem problemu na Kosovui Metohiji, o wegovim korenima i neposrednim uzrocima, nudeiuz to konstruktivne predloge i naine kako da se ti problemi ree

i izbegne neviena tragedija i katastrofa koja se vrtoglavom brzi-nom pribliavala.O svemu tome detaqno sam Vam napisao i opisao u svome OT-

VORENOM PISMU politikim voama NATO zemaqa i Ameri-ke, pisanom 9. aprila ove godine, na Veliki Petak. To bee e-snaesti dan Vae agresije na nau zemqu. Danas, posle dva mesecanasilnog zasaivawa mira po bombama uzoranoj Srbiji, ne bi seimalo ta dodati, ve samo uspehe Vae bombaste intervencijetamo navedene, pomnoiti sa nekoliko desetina puta. Kako u po-gledu razarawa infrastrukture od vitalnog znaaja za jedan narod,naseqa, kola, obdanita pa sve do bolnica i stranih Ambasada(Kineske, vedske, vajcarske, Indijske...), mnogobrojnih civil-nih rtava kako meu Srbima, tako i meu kosovskim Albancima,Romima, Turcima i ostalim graanima Srbije i Crne Gore. Sve to,budui da nisu u pitawu nikakvi vojni ciqevi, gospodari rata(bez objave rata! kakve li ironije) nazivaju kolateralnim te-


8/195

tama i time umiruju svoju savest, tvrdei za svaki pojedinani slu-aj da je greka nastala promaajem nekog legitimnog = vojnog)ciqa. ak i kad gaaju i precizno pogaaju meunarodni voz, auto-

bus prepun putnika, kolone i grupe izbeglica (akovica, Koria),centre naseqa (Aleksinac, Pritina, Surdulica).

Samozvane sudije vaseqene, uvreeni i povreeni u svojojoholosti, kako to da Srbija nije pala na kolena posle dva-tri danabombardovawa (kako se oekivalo), nameravaju da idu do kraja, dokMiloevi ne prihvati sve uslove NATO-a, povue svu vojsku ipoliciju sa Kosova i vrati sve izbeglice, pa da tek onda prestanusa bombardovawem. Takva reenost ravnosilna je nameri da se is-traje u zloinu do potpunog unitewa i Srpskog i Albanskog na-roda, pa moda i itavog regiona Balkana. Jer to to oni (Ameri-ka i NATO) zahtevaju i sami znaju da je nemogue ispuniti dok bom-bardovawe traje, sve i kada bi to Miloevi hteo uiniti.

Stoga se jo jednom pitamo: Ko e uivati taj mir i demo-

kratiju koju nam donosite (ili: aqete) na tomahavkama i bomba-ma? Ko e sutra moi da ivi (a ne da uiva) na prostorima satakvom ekolokom katastrofom proizvedenom dejstvima natovskeavijacije? Da li je ono to radite i to nameravate da produitezaista u interesu onih koje titite (kosovskih Albanaca iwihove OVK-a)? Da li je mogue da ste odluni da ih titite doposledweg? Ne lii li Vam to na cinizam i crnu ironiju kojimelite da zavrite dvadeseti vek? Je li to kapija kroz koju Evropatreba da ue u trei Milenijum? Ako jeste, ta li nas tek u wemueka? Kakva li e tek to biti srea, pravdoqubivost, blagostawei demokratija! Na izmaku ovoga veka ne treba zaboraviti na, u svimnarodima poznatu poslovicu: Ko vetar seje, buru awe. Razmis-limo svi o tome dok ima vremena.

Srpska Pravoslavna Crkva i sav srpski pravoslavni narodduboko ali zbog svega to se desilo i to se deava na ovim na-im prostorima. Koreni zla, nasiqa i zloina su preduboki. Mno-go je na tim prostorima i u prolosti i u sadawosti bilo nepra-vde, mrwe, zla i zloina svake vrste. Ne samo kod jednoga naroda,nego kod svih i od svih koji tamo vekovima izmeani ive. Nonajvei zloin je, nema sumwe, onaj kada neko pokuava da za sva zlai postradawa svih naroda na tim prostorima optui i okrivi samojedan narod, i to paualno, izjednaavajui ceo narod sa poje-dincima koji pripadaju tome narodu, a koji su poinili ili su mo-gli poiniti velika nedela i zloine.

Bude li Istorija istim arinom merila i ove najnovije i ma-sovne zloine koje u ime humanizma i mira ini NATO sa Ameri-kom na elu, uinie veliku nepravdu ako ne bude pravila razlikuizmeu danas (ne)odgovornih politiara tih zemaqa i obinog na-roda koji se zgraava nad wihovim (ne)delima. Mi znamo da se i

10 SVETI KNEZ LAZAR


9/195

GLAS U PUSTIWI 11

tim narodima manipulie, da su i oni izloeni propagandnimputem mas-medija, kao i mi u naoj otaxbini. Zato se trudimo dapravimo razliku izmeu NATO politiara i naroda NATO zema-

qa. Tome nas naa pravoslavna vera ui, jer e i na Bog, kao pra-vedni Sudija, kada doe u posledwi dan da sudi ivima i mrtvima,svakome dati po delima wegovim.

Samo qudi, kada prigrabe sebi pravo da budu sudije vase-qene i ako ih na to niko nije odredio ni postavio, prave grekesvojstvene qudima izjednaavaju krivog i nedunog, unitavajusve odreda. Za takve je na veliki Vladika, pesnik i filosof We-go rekao: Kome zakon lei u topuzu, tragovi mu smrde neovje-tvom.

Mi emo i daqe svedoiti Istinu pred onima koji imaju uida uju. Borba za istinu uvek ima svoju svrhu i jednom mora dovestido rezultata. Stoga mi cenimo i podravamo svaki angaman uobraawu svetu, a i onih koji se iz sveta javqaju nama. Svedoci smoogromne energije, dirqive iskrenosti, truda i portvovanosti sakojom pojedinci svoje viewe istine aqu u svet sa nepokole-bqivom nadom u razumevawe, saoseawe i mirovni angaman togasveta. Aktivnost koja podrazumeva borbu dobrotom protiv zla,najlekovitiji je put kojim pojedinac u ovom vremenu moe poi.

Toliko sam eleo ovoga puta da kaem. Ne bih ponavqao onoto sam toliko puta govorio i to je irom sveta poznato. Ne bihak odavde upuivao bilo kakav apel ili molbu silnicima ovogasveta da prekinu sa zloinakim bombardovawem. Prepustio bi ihsudu wihove savesti i pravednom sudu Bojem, bilo da u Wega veru-ju ili ne. A mi bismo ostali sa naom verom u Boga i nadom naWegovu milost i pravdu, uvereni da e ipak Bog pokazati izlaz izovog bezizlaza ne samo za nau zemqu i na narod, nego za ceo sveti sve narode koji u wemu ive, jer zla, nepravde i zloina svuda

ima.27. maj 1999. god.Bon

Episkop rako-prizrenski ARTEMIJE


10/195

12 SVETI KNEZ LAZAR


11/195

GLAS OTACAPrepodobni Siluan Atonski

UPOZNAVAWE SA BOGOM

PREDGOVOR

U toku dvadeset vekova, od vremena svetog Jovana Bogoslovapa sve do naeg vremena, mnogi propovednici i svedoci boanskequbavi proli su ovom zemqom. Jedan od wih, upravo na savre-menik, jeste i prepodobni Siluan Atonski (1938), jedna od najve-ih linosti svetogorskog i uopte pravoslavnog monatva.

Rodio se 1866. u selu Sovsk Lebedijske oblasti velike Rusijeod pobonih roditeqa. Posle razliitih padova u prvim mlada-lakim godinama, jedno apokaliptiko viewe Presvete Bogoro-dice uticalo je na wega da se duboko pokaje i zaeli ravnoangelnimonaki ivot.

Godine 1892. doao je na Svetu Goru, u manastir Svetog Pan-telejmona, gde je ivelo tada dve hiqade monaha. Maloshimnik mo-nah postao je 1896, a velikoshimnik 1911. godine.

ivot wegov na Atonu, natopqen stalnim seawem na Boga,odlikovao se doslednou i tanou: molitva u keliji, svakodne-vna bogosluewa u hramu, bdenija, postovi, esta ispovest i boan-sko priee, itawe, trezvenost, telesni trudovi u manastirskimposlovima.

Strpqiv i dugotrpeqiv, krotak i nezlobiv, smiren i poslu-an prepodobni Siluan, zadobio je qubav i potovawe ostalih mo-naha koji su sa wim iveli, ali je primio i velike napade od za-vidqivih i dobromrziteqnih demona.

Predavi sebe u potpunosti Bogu, veoma brzo je uspeo da do-bije dar neprekidne molitve od Vladiice Bogorodice, pa i da vi-di ivog Hrista u hramu proroka Ilije, u manastirskoj vodenici.

To bogojavqawe bilo je najvanija stanica u wegovom ivotu.Od tada otro duhovno oseawe wegovo postalo je jo otrije.Oseao je nepodnoqiv bol zbog svoga greha. Tugovao je i plakao zadue koje se nalaze daleko od istine. Molio se neprestano za ceo


12/195

svet. Voleo je qude i Boga bez granica. Iako tek malo pismen, ste-kao je retku mudrost i iskustvo putem podviga i itawa. Druewesa wim bilo je izvor radosti. Wegovo prisustvo davalo je mir i

spokojstvo.Wegovo uewe, koje je zapisano u wegovim belekama, veoma je

duboko proivqeno i odnosi se na znaajna pitawa duhovnog i-vota molitve, blagodati, iskuewa, smirewa, mira, slobode, po-kajawa, qubavi, posluawa, bogopoznawa.

U molitvi i proslavqawu Boga zavrio je svoj zemaqski put.Upokojio se 11/24. septembra 1938. u manastiru svoga postriga.

Uzbudqiva wegova biografija, pisana od strane wegovog ue-nika starca Sofronija iz Eseksa (1993), kao i bogonadahnute we-gove pouke, ulovile su mnoge qude, naroito inoslavne, i uinileih da upoznaju istinitog Boga i da se vrate u krilo Jedne, Svete iKatolianske Pravoslavne Crkve. Upravo u ovom upoznavawu Bo-ga, upoznavawu koje se ostvaruje ne visokom reju i mislima, nego

podvinitvom u Hristu i iskustvom u Svetome Duhu navode sedelovi koji su sabrani u ovoj sveici. Daruju se duama koje udeda dou u poznawe tajne Boga..., u kome su sva blaga premudrosti iznawa sakriveni (Kol. 2, 23).

Sveteni manastir PARAKLIT

UPOZNAVAWE SA BOGOM

Kako da poznamo Boga

Mnogo nas voli Gospod; to sam nauio od Svetoga Duha, kojeg

mi je dao On po velikoj svojoj milosti. Ostario sam i spremam se zasmrt i piem istinu iz qubavi prema qudima. Sveti Duh, kojeg mije dao Gospod, hoe da se spasu svi, svi da upoznaju Boga.

Bio sam gori i od najprqavijeg psa, zbog grehova mojih; meu-tim im sam poeo da traim oprotaj od Boga, On mi je dao ne sa-mo oprotaj nego i Svetoga Duha. Tako, u Duhu Svetom, poznao samBoga.

Vidi qubav koju Bog ima za nas? Ko bi, zaista, mogao da opi-e Wegovo milosre?

Brao moja, padam na kolena i molim vas, verujte u Boga, veru-jte da je dao Svetoga Duha, koji svedoi u svim crkvama naim, alii u dui mojoj.

Sveti Duh je qubav. I ova qubav ispuwava sve due svetih ne-boiteqa. I isti Sveti Duh je na zemqi, u duama svih koji qubeBoga. U Duhu Svetom nebesa gledaju zemqu, uju nae molitve iprinose ih Bogu.

14 SVETI KNEZ LAZAR


13/195

*

ivimo na zemqi i ne vidimo Boga, ne moemo da Ga vidimo.

Ali kad doe Sveti Duh u duu, tada emo videti Boga, kao to Gaje video sveti Stefan (D. A. 7, 5556). Dua i um prepoznaju odmahDuhom Svetim da je On Gospod. Tako sveti Simeon Bogoprimac,Svetim Duhom, prepoznao je u malom detetu Gospoda (Lk. 2, 2532).Tako i sveti Jovan Krstiteq, Svetim Duhom takoe, prepoznao jeGospoda i ukazao na Wega qudima. I na nebu i na zemqi, Bog se po-znaje samo Svetim Duhom, ne pomou nauke. I deca, koja ne behu ui-la nikako, poznaju Gospoda Svetim Duhom. Bez Svetoga Duha nikone moe da pozna Boga niti koliko nas On voli. ak i ako itamokoliko nas voli i da je postradao iz qubavi za nas, razmiqamo otome samo u umu, ali ne razumemo kao to treba, duom, qubavHristovu. Meutim, kada nas naui, tada razumemo praktino iulno tu qubav; tada postajemo podobni Gospodu.

*

Svaki od nas moe da prosuuje o Bogu po meri blagodati Sve-toga Duha koju je spoznao. Jer kako je mogue da razmiqamo iprosuujemo o stvarima koje nismo videli ili za wih nismo uli ikoje ne poznajemo? Svetiteqi govore da su videli Boga. Ali posto-je i qudi koji kau da ne postoji Bog. Oigledno je da tako govorejer Ga nisu upoznali; meutim to uopte ne znai da Bog ne posto-ji.

Svetiteqi govore za stvari koje su stvarno videli i koje po-znaju. Ne kau, primera radi, da su videli jednog kowa dugakogjedan kilometar ili jednu lau od deset kilometara, to ne posto-

ji. I ja mislim, da, kada ne bi postojao Bog, ne bi o Wemu nikako nigovorili na zemqi. Meutim, qudi hoe da ive po svojoj voqi izato govore da ne postoji Bog, potvrujui vie tako da On posto-ji.

Dua svih qudi oseala je da postoji Bog, premda mnogi nisuznali da potuju istinitog Boga. Meutim, Sveti Duh nauio jenajpre Proroke, zatim Apostole, najzad Svete Oce i nae Episko-pe, i tako je stigla do nas istinita vera. Mi smo spoznali GospodaSvetim Duhom. I kad smo Ga upoznali, tada se utvrdila u Wemudua naa.

Poznajte, narodi, da smo sazdani da proslavqamo nebeskogaBoga, i ne vezujte se za zemqu, jer Bog je Otac na i voli nas kaomnogoeqenu decu Svoju.

Onaj koji ne poznaje blagodat, i ne trai je. Qudi su se pri-lepili za zemqu, i zato mnogi ne znaju da nita zemaqsko ne moeda se uporedi sa sladou Svetoga Duha.

GLAS OTACA 15


14/195

*

Mnogi se prepiru o veri i nema kraja tim prepirkama , dok,

umesto da se prepiremo, treba da se molimo samo Bogu i PresvetojBogorodici, i Gospod e nam dati prosveewe bez prepirki, i toveoma brzo.

Mnogi su izuavali sve religije, ali nisu upoznali istinituveru kao to treba. Meutim, onaj koji se moli Bogu sa smirewemda ga prosveti, wemu e Gospod dati da shvati koliko On voli ove-ka. Nadmeni se nadaju da saznaju sve svojim umom, no Bog im jepostavio granice.

*

Gospod je rekao: Gde sam ja, onde e i sluga moj biti... da gledaslavu moju (Upor. Jn. 12, 16; 17, 24). Meutim qudi ne razumeju Sve-

to Pismo, smatraju ga skoro nerazumqivim. Sada, kada ih nauiSveti Duh, tada sve postaje razumqivo i dua se osea kao da je nanebu. Jer isti Sveti Duh je i na nebu i na zemqi i u Svetom Pismui u duama koje qube Boga. Bez Duha Svetoga qudi lutaju i nespo-sobni su da istinski upoznaju Boga i blaenstvo u Wegovoj blizi-ni, makar i neprekidno itali.

*

O brao, molim vas i prekliwem u ime milosra Bojeg:Verujte u Jevaneqe i u svedoanstvo Svete Crkve, i tada ete oku-siti, jo ovde na zemqi, blaenstvo raja. Zaista, carstvo Boije jeu nama: Qubav Boja daruje dui raj. Mnogi kneevi i upraviteqi

napustili su svoje prestole, kada su upoznali qubav Boiju. I to jerazumqivo, jer qubav Boja je vatrena. Blagodau Svetoga Duharadost due dostie do suza, i nita zemaqsko ne moe da se upo-redi sa wom.

Koliko smo sreni mi pravoslavni hriani! Kakvog Bogaimamo! Dostojni su aqewa oni koji ne poznaju Boga. Oni ne videvenu svetlost, i posle smrti odlaze u venu tamu. To znamo, jerSveti Duh objavquje Svetima ta postoji na nebu a ta u adu.

O, koliko su dostojni saaqewa zabludeli qudi! Oni ne moguda znaju ta je istinska radost. Nekoliko puta se zabavqaju i smejuse, ali smeh i uivawe koje dozvoqavaju sebi pretvorie se u ri-dawe i alost. Naa radost je Hristos. Stradawima Svojim upisaonas je u kwigu ivota, i u carstvu nebeskom biemo veno sa Bogomi gledaemo slavu Wegovu i radovaemo se zajedno sa Wim. Radostnaa je Sveti Duh. Toliko je sladak i prijatan. On svedoi u duiza spasewe.

16 SVETI KNEZ LAZAR


15/195

*

Zemaqske stvari se postiu zemaqskim razumom, dok Bog i

sve nebesko spoznaju se samo Svetim Duhom. Zato ostaju nepristu-pana umu koji se nije preporodio.

ta nam smeta da upoznamo Boga

Neverovawe dolazi od gordosti. Gord tvrdi kako poznaje svepomou svoga uma i nauke, meutim poznawe Boga ostaje nedostinoza wega, jer se Bog poznaje samo otkrivewem Svetoga Duha.

*

Evo tajne: Postoje due koje poznaju Gospoda; a postoje due

koje Ga ne poznaju, ali veruju; postoje, meutim i druge koje niti Gapoznaju niti veruju i meu wima postoje ak naunici i intele-ktualci.

Gospod se otkriva smirenim duama. Wima pokazuje svojadela, koja su nashvatqiva za na um. Naim prirodnim umom moe-mo da spoznamo samo zemaqske stvari, pa i wih delimino, dok Bogi sve to je nebesko spoznaju se Svetim Duhom.

Neki se trude celog svog ivota da saznaju ta se nalazi usuncu ili u mesecu ili neto slino, ali sve to ne koristi dui.Da smo, meutim, nastojali da saznamo ta postoji unutra u oveku,tada bismo videli u dui Svetoga carstvo nebesko, dok u duigrenika tamu i pakao. I korisno je da to znamo, jer emo bitiveno ili u carstvu (nebeskom) ili u paklu.

*

Lewiv u molitvi ispituje sa radoznalou sve to vidi nazemqi i na nebu, ali ne zna ko je Gospod niti se trudi da to sazna.I kada uje pouku o Bogu, govori:

Ama, kako je mogue da upoznamo Boga? I ti od kuda Ga po-znaje?

Rei u ti: Svedoi Sveti Duh, On zna i ui nas.Ali zar je Duh vidqiv?Apostoli su Ga videli da silazi u vidu ogwenih jezika, i mi

Ga oseamo u nama. Slai je od bilo ega zemaqskog. Wega su okusi-li Proroci i govorili su narodu i narod ih je sluao. Sveti Apo-stoli su primili Svetoga Duha i propovedali su spasewe po celomsvetu ne plaei se niega, jer ih je jaao isti Duh. Isto tako Mu-enici i Podvinici odlazili su radujui se na muenitvo i na

GLAS OTACA 17


16/195

stradawe. Jer Sveti Duh, dobri i slatki, privlai duu qubaviGospodwoj. I tako dua, zbog sladosti Svetoga Duha, ne boji semuewa.

*

Mnogi qudi govore danas da ne postoji Bog. Govore tako jer usrcu wihovom ivi duh gordosti, koji im podmee lai protivIstine i Crkve Boije. Misle da su mudri, dok u stvarnosti neshvataju da takve pomisli nisu wihove, nego potiu od neprijateqa.Meutim, ako ih neko primi u srce svoje i zavoli ih, tada taj posta-je srodan sa zlim duhom. I, da ne da Bog, da bilo ko umre u takvomstawu.

Nasuprot, u srcu Svetih ivi blagodat Svetoga Duha, koja ihini srodnima Bogu. Svetiteqi oseaju savreno jasno da su duhov-na deca nebeskog Oca, i zato govore: Oe na....

*

Gordost smeta dui da krene putem vere. Nevernome dajemjedan savet. Neka kae: Gospode, ako postoji, prosveti me, isluiu Ti svim srcem i svom duom svojom. I Gospod e svakakoprosvetiti jednu tako smirenu misao i spremnost za sluewe Bogu.Meutim, ne treba da govori: Ako Te ima, kazni me. Jer ako doekazna, mogue je da ne nae u sebi snage da zahvali Bogu i da se poka-je.

Kada te Gospod prosvetli, tada e Ga dua tvoja osetiti,osetie da joj je Bog oprostio i da je voli. To e saznati iz iskust-va, i blagodat Svetoga Duha svedoie u dui tvojoj spasewe, i tadae poeleti da objavi celome svetu: Kako nas mnogo voli Gos-pod!

Apostol Pavle, dok nije upoznao Gospoda, gonio Ga je. Meu-tim, kada Ga je upoznao, tada je prokrstario ceo svet propovedajuiHrista.

Da bi se spasao, neophodno je da se smiri. Jer gordoga, makari na silu da stavi u raj, ni tamo nee nai pokoja. Ni tamo neebiti zadovoqan i govorie: Zato nisam ja na prvom mestu?Nasuprot, smirena dua puna je qubavi i ne trai prvenstvo, negoeli svima dobro i u svemu je zadovoqna.

*

Pokazali smo veliku nemarnost i nerazumemo vie da li po-stoji Hristovo smirewe i qubav. Svakako, smirewe ovo i qubavpoznaju se samo blagodau Svetoga Duha. Meutim, mi ne znamo kako

18 SVETI KNEZ LAZAR


17/195

da privuemo blagodat k nama, treba da je elimo svom duom svo-jom. Ali kako emo eleti neto to uopte ne poznajemo? Paipak, svi poznajemo blagodat, makar i malo, jer Sveti Duh pokree

svaku duu da trai Boga.O, koliko treba da molimo Gospoda da daruje dui smirenog

Svetoga Duha! Smirena dua ima veliki mir, dok gorda mui samusebe. Gord ne poznaje qubav Boiju i nalazi se daleko od Wega.Gordi se kako je bogat ili uen ili slavan, a ne poznaje traginostsvoga siromatva i svoje propasti, poto ne poznaje Boga. Nasuprot tome, onoga koji se bori protiv gordosti, pomae Gospod dapobedi tu strast.

*

Smiri sebe i voli istinu, i Gospod e ti sigurno dati da Gaupozna posredstvom Svetoga Duha. I tada e znati iz linog

iskustva ta je qubav Boija a ta qubav qudska.

*

Nemogue je da zavolimo i da upoznamo Gospoda, ako ne budemoiveli saglasno sa Wegovim zapovestima. Meutim, ovek sam posebi nije sposoban da dri zapovesti Boije. Za to je Isus rekao:Itite, i dae vam se (Mt. 7, 7). Ako ne itemo, muimo sami se-be i gubimo blagodat Svetoga Duha.

*

U borbi naoj treba da smo hrabri. Gospod voli hrabru i

razumnu duu. Ako nemamo hrabrosti i razuma, treba to da itemood Boga i da sluamo duhovnike, jer u wima ivi blagodat SvetogaDuha. Pogotovu ovek, iji je um oteen demonskim dejstvom, tre-ba posebno da bude posluan duhovniku i da nikako nema poverawau sebe samog.

Duevne nevoqe dolaze nam od gordosti, dok telesne estoputa doputa Bog iz qubavi prema nama, kao to je bilo sa mno-gostradalnim Jovom.

Veoma je teko da ustanovi da li ima u sebi gordost. Ipak,evo nekih simptoma: Ako te napadaju demoni ili te mue rave po-misli, to je znak da nema smirewa. Zbog toga, ak i da nisi prime-tio svoju gordost, smiravaj se. Ako si razdraqiv ili, kako kau,nervozan, to je istinska nevoqa. I ako boluje od gnevqivosti istrahova, izleie se pokajawem, smirenoumqem i qubavqu pre-ma bratu svome, ak i prema neprijateqima. Ko ne voli neprijate-qe, u wemu jo nije nastawena blagodat Boija.

GLAS OTACA 19


18/195

*

U zabludu pada svaki bilo zbog neiskustva bilo zbog gordosti.

I ako je zbog neiskustva, Gospod brzo iscequje onoga koji je zablu-dio. Meutim, ako je zbog gordosti, tada e dua dugo vreme da pati,dok se ne naui smirewu, i tada e biti isceqena od Gospoda.

U zabludu padamo kada mislimo da smo mudriji ili iskusnijiod drugih, ak i od naeg duhovnog oca. Tako sam i ja mislio u svomeneiskustvu, i zato sam mnogo propatio. Duboko blagodarim Bogu,to me je na taj nain smirio, to me je posavetovao i nije povukaomilost svoju od mene. I sada mislim da bez ispovesti duhovnikunije mogue da se oslobodimo od zablude, zato to je duhovniku Bogdarovao blagodat da vee i drei.

Optewe sa Bogom

Ko voli Gospoda, stalno misli na Wega. Seawe na Boga raamolitvu. Ako se ne sea Gospoda, tada se nee ni moliti; a bezmolitve, dua nee ostati u qubavi Bojoj, zato to blagodat Sve-toga Duha dolazi putem molitve.

Molitva titi oveka od greha, zato to um, kada se moli,zauzet je Bogom i stoji sa smirenim duhom pred Gospodom, kojegapoznaje dua onoga koji se moli.

Poetnik, meutim, potrebuje rukovou, jer dua, pre no todoe blagodat Svetoga Duha, ima veliku borbu sa neprijateqima ine moe sama da razlikuje da li sladost koju osea dolazi od nepri-jateqa. To moe da prosudi samo onaj koji je i sam okusio SvetogaDuha. On prepoznaje blagodat po oseawu.

Onaj koji hoe da praktikuje molitvu bez rukovoe i, buduijo u svojoj gordosti, zamiqa da moe da je naui iz kwiga, on seve nalazi u zabludi. Smirenoga, meutim, titi Gospod; tako da,ako stvarno ne postoji iskusan rukovo, ovaj pribegava odreenomduhovniku, i Gospod e ga pokriti blagodau u smirewu wegovom.Zamiqaj da u duhovniku ivi Sveti Duh, i on e ti rei ono toje korisno dui tvojoj. Meutim, ako prihvati pomisao kakoduhovnik ivi u nemarnosti i upita se: Kako je mogue da (on)ima Svetoga Duha?, doivee zbog takve pomisli svoje velikoiskuewe, i Gospod e te smiriti time to e dopustiti da pad-ne u neku prelest.

Molitva se daje onome koji se moli. Molitva koja biva samopo navici, bez skruenog srca zbog grehova svojih, nije ugodnaBogu.

20 SVETI KNEZ LAZAR


19/195

*

ovee, naui se Hristovom smirewu, i Gospod e ti dati da

oseti sladost molitve. I ako eli da se isto moli, postanismiren, ispovedaj se iskreno i zavolee te molitva. Budi poslu-an, podini se svesno stareinama, budi zadovoqan sa svim, itada e se um tvoj oistiti od sujetnih pomisli. Seaj se da te Gos-pod gleda, zato pazi da ime ne oalosti brata svoga; ne osuuj gai ne vreaj ga ak ni jednim pogledom, i Duh Sveti e te zavoleti ipomoie ti u svemu.

Sveti Duh veoma je slian voqenoj, istinskoj majci. Majkavoli svoje dete i pati zbog wega. Tako i Sveti Duh saosea, opra-ta, iscequje, savetuje i veseli. A prepoznaje se Sveti Duh u smi-renoj molitvi.

Onaj koji voli svoje neprijateqe, on e brzo poznati Gospodaposredstvom Svetoga Duha. Onaj, meutim, ko ih ne voli za wegane elim nita da piem. Meutim, alim ga, jer mui i sam sebei druge i nee poznati Gospoda.

*

U crkvama se obavqaju sveta bogosluewa i Duh Boji obita-va u wima. Dua, budui da je najboqi hram Boji, i onaj koji semoli unutrawe, za wega je ceo svet postao hram Boji. Meutim,to nije za svakoga.

Mnogi se mole naglas ili vie vole da se mole iz kwiga. I toje dobro i Gospod prima wihovu molitvu. Meutim, ako se neko mo-li, a razmiqa o drugim stvarima, Gospod ne slua takvu molitvu.

*

Neprekidna molitva dolazi od qubavi a gubi se zbog osuiva-wa, praznoslovqa i neuzdrawa. Onaj koji voli Boga, moe o Wemuda misli danonono, zato to da voli Boga nikakvo posluaweili posao nije smetwa.

*

Ja sam saznao zato je molitva laka, zato to je pomae bla-godat Boija. Gospod nas voli neizmerno i udostojava nas da razgo-varamo sa Wim putem molitve i da se kajemo i da Ga slavoslovimo.

Istinska sloboda

Svi se patimo na zemqi i traimo slobodu, ali malo je onihkoji znaju ta je sloboda i gde se nalazi.

I ja takoe elim slobodu i traim je i dawu i nou. Saznaosam da se nalazi u blizini Boga, i On je daje onima koji imaju

GLAS OTACA 21


20/195

smireno srce, onima koji su se pokajali i odrekli se svoje voqepred Gospodom. Onome koji se kaje Bog daje mir svoj i slobodu da Gavoli. Jer ne postoji nita dragocenije u svetu od qubavi prema

Bogu i prema bliwemu. U tome dua nalazi pokoj i radost.

*

Srce moje pati zbog celog sveta i molim se sa suzama za wega,da se svi pokaju i upoznaju Boga, da trae sa qubavqu i da osete sla-dost slobode u Bogu.

O, svi qudi, molite se i ridajte za grehe svoje, da bi vam Gos-pod oprostio. Gde postoji oprotaj grehova, tamo se nalazi i slo-boda savesti i qubav, makar i mala.

*

Gospod nam je dao zapovest da volimo jedan drugoga. To je

istinska sloboda: qubav prema Bogu i prema bliwemu. Tu se na-lazi i sloboda i jednakost. U svetskom poretku nije mogue da po-stoji jednakost meutim, to nema znaaja za duu. Nije mogue dasvak bude car ili stareina, patrijarh ili iguman ili direktor.Meutim, svaki moe, ma kojoj grupi pripadao, da voli Boga i da muje ugodan i to je ono to je vano. I oni koji vie vole Boga nazemqi, imae veu slavu u carstvu nebeskome i bie blii Gospo-du. Svaki e se proslaviti prema meri qubavi svoje.

*

etiri su stepena qubavi prema Bogu: Kada se ovek boji dane oalosti Boga kakvim grehom, to je prvi stepen. Onaj koji ima

um ist od ravih pomisli, dostigao je u drugi stepen. Trei je onajkada neko ima oseaj blagodati u dui. Na kraju, kada neko imablagodat Svetoga Duha i u dui i u telu, stekao je savrenu qubav.Ako je sauva, wegovi ostaci e se posvetiti kao i svih Svetiteqa.

*

Boanska blagodat ne oduzima slobodu, nego samo sarauje uizvravawu zapovesti Bojih. Adam se nalazio u stawu blagodati,ali nije mu bila oduzeta sloboda voqe. Aneli prebivaju takoe uSvetome Duhu, ali im nije oduzeta sloboda voqe.

*

Gospod je dao zemqi Svetoga Duha; i koji su Ga primili, osea-ju raj u sebi.

22 SVETI KNEZ LAZAR


21/195

GLAS OTACA 23

Moda e rei: Zato, dakle, nemam i ja takvu blagodat?Zato to se ti nisi predao voqi Bojoj, nego ivi saglasno sasvojom voqom.

*

Posmatrajte onoga koji voli svoju voqu: Nema nikada mira udui svojoj i niim nije zadovoqan. Po wemu, sve se dogaa kako netreba. Meutim, onaj koji se u potpunosti predao voqi Bojoj, imaistu molitvu i dua wegova voli Gospoda.

*

Tako se bila predala Bogu Presveta Djeva: Evo slukiweGospodwe; neka mi bude po rei tvojoj (Lk. 1, 38).

Kad bismo i mi kazali: Evo sluge Gospodweg, neka mi bude porei tvojoj, tada bi evanelske rei Gospodwe ivele u naojdui, qubav Boja bi carovala u celom svetu i ivot na zemqi biobi neopisivo lep.

Ali, premda se rei Gospodwe uju tolike vekove po celojvaseqeni, qudi ih ne razumeju i nee da ih prihvate. Meutim, onajkoji ivi saglasno sa voqom Bojom, on e se proslaviti i na nebui na zemqi.

Preveo sa grkogEpiskop Artemije


22/195

24 SVETI KNEZ LAZAR


23/195

U RASKORAKU SA SVETIMSAVOM

Skoro punih osam vekova deli nas od velikog istorijskog ina,kada je Sveti Sava osnovao samostalnu Srpsku pravoslavnu crkvu;osnovao i wom upravqao u skladu sa utvrenom i osvetanompravoslavnom praksom, sve podreujui spasewu dua. Brinuo je ospasewu ne samo i posledweg Srbina, nego i inovernika gde god i kad

god je to mogao. Sa takvim ivqewem i upravqawem obezbeivao jeblagoslove izraene u stalnom uzrastawu pravoverja, u jaawu iprocvatu Srpske drave koju su i neprijateqi morali da uvaavaju.

Jedan od osnovnih preduslova za sve te uspehe sastojao se u pri-meni nomokanonskih odredbi, tj. crkvenih i graanskih propisa,sadranih u najveoj srpskoj kwizi, koju je sm Sveti Sava uveo uupotrebu tako to je svakom episkopu uruio po primerak, da pomouwe upravqaju, sobom i drugima. U prvoj reenici objasnio je da se takwiga na naem jeziku zove Zakonopravilo, a u pogovoru iste kaese, izmeu ostalog: Svaki uiteq, tanije episkop ili prezviterili neko drugi sa uiteqskim inom, ako ove kwige ne upozna dobro,nee znati ni sm ko je. Ali ako pronikne u dubinu bogonadahnutihovih kwiga, kao u ogledalu videe i sm sebe kakav je i kakav treba da

bude, a i druge e poznati i nauiti (Iloviki prepis, izd. M.Petrovi, Zakonopravilo ili Nomokanon Svetog Save, Ilovikiprepis, 1262. godina, Gorwi Milanovac 1991, str. 398b).

Mnoge udne pojave danas, kako u Srpskoj pravoslavnoj crkvitako i u Srpskoj dravi, neizbeno nameu pitawe: Nije li blago-slov sa ovog naroda otiao upravo zato to smo potpuno zanema-rili pomenutu kwigu Svetoga Save, kao i zavete to nam je ostaviou amanet? Na crkveni i dravni ivot u stalnom je raskoraku saonim emu nas je on uio. Samo imenom, ali ne i ivqewem nasto-jimo da se nazivamo wegovim stadom. Jedan od mnogih dokaza za to jei iwenica da, sa jedne strane, imamo odluku Svetog arhijerejskogsabora Srpske crkve iz 1939. godine, koja jo uvek nije promewena,o tome da je Krmija (naziv koji se pojavio u Rusiji vek i po posleSvetoga Save), odnosno Zakonopravilo, na zvanini kanonskizbornik, a s druge strane, u praksi imamo bezbroj pojava i odlukakoje su suta suprotnost onome to uJevanequ i Zakonopravilu

DOGMATIKA


24/195

pie. Zbog takvih pojava pravoslavni vernici razliito postupaju:jedni, a oni su malobrojni, postaju vri u veri, ubeeni da je CrkvaHristova Boija ustanova koju ovek, ma kako i ma koliko ruio, ne

moe da porui; drugi, kojih ima mnogo, lako se sablawavaju ihlade u veri; trei, koji su se nedavno, i to za kratko vreme utrostru-ili u Srbiji, odlaze u starokalendarce po uzoru na Grke; etvrti,kojih takoe nije malo, postaju lak plen raznovrsnih sekti, ubaenihuglavnom iz Amerike; peti, moda i najbrojniji, u slabostima crkve-nih qudi nalaze opravdawe za svoje slabosti i ravnodunost u veri,te tako postaju duhovni leevi u Srpskoj crkvi.

Od mnogih tetnih, nekanonskih pojava, koje su odraz nepo-znavawa prave nauke i pomawkawa straha od gneva Boijeg, pome-nuu neke samo, da bih se ovde, na kraju, zadrao posebno na jednojod wih na izboru vikarnih episkopa.

Uopteno gledano, mnogi od nas u Srpskoj pravoslavnoj crkvisputamo zavesu izmeu onoga to smo duni da inimo i onogato hoemo da inimo. Lako se preputamo zabludi da smo kon-zervativni ukoliko u svest prizivamo svetootaka pravila tovode ozdravqewu due i tela, a da smo savremeni kad pokazujemokako drimo korak sa Evropom i, uopte, sa danawim kretawimau svetu. Otuda i pojava da pojedinci u Crkvi svoje obrazovawe la-ke uklapaju u neke politikoekonomske savremene tokove, negou tokove istog crkvenog ivota i sluewa. Usled takvog ponaa-wa, navukli smo iznad Srbije tamni oblak koji ve dugo zaklawasvetlost, a u hladnoj senci vuemo jalove poteze, ivei u zabludida na druge ostavqamo utiske divqewa za ono to inimo u oblas-tima zvane tolerancije, ekumenizma, humanitarne pomoi...

Upravo takvim prividom i stalnim iwewem nekakvih ustupakasvetu na tetu dobro obraenog i ograenog vinograda SvetogaSave, koji se zove Srbija, a ova bez zdrave Srpske crkve uvek je ivi

le uspeli smo da potisnemo blagoslove srpskih ispovednikapravoverja, muenika i svetiteqa. Ne moe jedna zemqa, a jo maweCrkva, da bude blagoslovena ako se u woj ne ivi sveto, i ako se negu-

je nekakva hibridna ili farisejska svetost, od koje se samo razdorimnoe. E upravo ti razdori, u Crkvi i naciji, vie od svega drugogaloste nae pretke na elu sa svetiteqima Simeonom Miroto-ivim i Savom, a teko e optereivati i nae potomke.

Zbog svega toga, nezaobilazno mi se namee mnotvo pitawa,kao na primer:

Kako bi Sveti Sava postupio kada bi se danas naao u Srpskojpravoslavnoj crkvi, videi da je u wen ivot uneto mnogo ega iz dr-avnog i politikog ivota, do te mere da na Svetom arhijerejskomsaboru, pri donoewu pojedinih odluka, imamo ak i uzdrane?!Tako neto u Crkvi je nezamislivo, jer Jevaneqe nalae da naare bude jasno da ili ne (v. Matej 5, 37), a ako smo ni vrui nihladni, nego mlaki izbquvae nas (v. Otkrivewe 3, 1516).

26 SVETI KNEZ LAZAR


25/195

ta bi Sveti Sava rekao na to to se i najosetqivije pitaweu Crkvi izbor episkopa sve ee vri po ugledu na ne retkupraksu kod raspisivawa konkursa za radno mesto ili poloaj:

unapred se zna ko e biti primqen? Na ovogodiwem zasedawuSvetog arhijerejskog sabora je to ovako sprovedeno: prvo je dogo-voreno i utvreno ko e biti izabran, a potom je, na ve svreniin, usledio, i to zbrzano, priziv Svetoga Duha.

Da li bi sabor arhijereja iz vremena Svetog Save dozvolio dase za episkopa izabere nedozreo, u veri nedouen, nezdravom eku-menizmu naklowen, porocima sklon kandidat (ast i od Boga slavadostojnima), samo zato to treba udovoqiti neijoj sujeti i pohle-pi, ili zato to monici vre pritisak?

I da li bi uz svetog Savu opstao u Crkvi, ne kao episkop ve kaomirjanin, ovek na takav nain izabran, koji tim povodom ak i pirprireuje po hotelima? U Zakonopravilu se tako neto najstroezabrawuje i kawava, a nalae se da episkop prvi pomogne sirote, ida dvaput nedeqno (sredom i petkom) obilazi zatoene. Uostalom, naijem li su znoju steene te tako i toliko potroene pare, i to u dan-ima kad narod u nametnutom ratu masovno gine i gladuje?! Ko, najzad,sme da poveri takvome brigu o spasewu dua? Re je o Filaretu. Sla-vospev Gradimira Stania i Radomira Rakia o wemu, objavqen uPravoslavqu br. 774 od 15. juna 1999. godine, odraz je negovawa pri-tvornog i zabriwavajueg duhovnog stawa u pojedinim crkvenim sre-dinama. Da li ova dvojica svesno izostavie da napiu kada i na kojinain je wihov junak diplomirao na Bogoslovskom fakultetu?

Ne kumuje li se, takvim odlukama Svetog arhijerejskog sabora,raawu nove, na proverenim pravoslavnim izvorima zasnovaneSrpske crkve? Svestan sam teine ovoga to kaem onoliko kolikosam svestan jevanelske istine o tome, da je spasewe due vrednije odsvih blaga ovoga sveta (v. Matej 16, 26). Upravo radi toga, duni smo

i obavezni da govorimo istinu, jer jedino ona ini oveka slobodnim(v. Jovan 8, 32) i sposobnim da voli (v. Jovan. 1, 1).

Kako bi se oseao Sveti Sava u Srbiji bez veronauke? Ovopogotovo to se od pojedinih svetenih lica, ak i od episkopa,uje kao obrazloewe: Nemamo kadar za tako neto! Zato se, unedostatku veronauke i bogoslovske budnosti, objavquju mnogekwige sa pravoslavnim oznakama a jeretikim porukama. Ponekadsu autori takvih kwiga, na alost, i pojedini predavai na Bo-goslovskom fakultetu u Beogradu.

Kakav stav bi zauzeo Sveti Sava prema Ustavu Srbije, potosu Srbi u wemu, kao konstitutivni element drave, svedeni na gra-ane i izjednaeni sa mawinama, a pravoslavni vernici izjednaenisa sektama? Ustavom su Srbi pretvoreni u graane, iako se wihov

jezik zove srpski jezik (ne graanski), a vera pravoslavna (ne bilokoja). Ono to smo roewem od roditeqa Srba postali Srbi, i toupravo kao takvi inimo dravu Srbiju Srbijom, to nam se drav-

U RASKORAKU SA SVETIM SAVOM 27


26/195

nim Ustavom oduzima. Zato? Zato da se ne bi, toboe, povredilaoseawa nacionalnih mawina. A ove, koristei to, od mawina posta-

ju nacije i prekrajaju granice Srbije. Iz obzira prema inovernicima,

i prema svakojakim sektama koje su uglavnom u Americi nastale, i tou novije vreme, Ustavom su Srpskoj pravoslavnoj crkvi oduzeta mno-ga vekovna prava, iako bez wenih lanova kao veinskog stanovni-tva teko da bi Srbija bila prepoznatqiva. Na proglaewu takvogUstava uestvovali su i predstavnici Srpske crkve.

Kako bi postupio Sveti Sava kad bi ocewivao kanoninostodluka sadaweg Svetog arhijerejskog sabora? Za mnoge od wihrekao bi da su, kao nekanonske, proizvele duhovnu tetu, a uz to,izazvale i nepotrebne trokove za putovawa i boravak episkopa uBeogradu. Verujui narod srpski ne moe a da ne prosuuje o dome-tu i posledicama saborskih odluka, jer se one, to je i razumqivo,najvie preko wega prelamaju, izazivajui ili sklad ili nesklad.

ta bi Sveti Sava rekao Saboru arhijereja Srpske pravo-slavne crkve kad donose odluke o premetawu episkopa sa eparhi-je u eparhiju, to kanoni najstroe zabrawuju i kawavaju? Moeli premeteni episkop da ima blagoslova na drugoj eparhiji ako jezbog toga pod tekom osudom Otaca vaseqenskih i pomesnih sabo-ra? Ne navlai li se time gnev Boiji i na narod kojim preme-teni episkop hoe da pastvuje (izraz Svetoga Save)? Upravo zbogsvega toga, za Svetog Savu je nezamislivo bilo premetawe episko-pa. On od Srpske crkve nije pravio ahovsku tablu. Nije ni mogaoda dozvoli da se iwewem izigrava ono to pie u Zakonopravilu,kwizi uruenoj svakom episkopu, koju, kako je ve pomenuto, idanawa Srpska crkva zvanino, dodue samo na papiru, dri zasvoj vaei zbornik crkvenih pravila.

Kako bi Sveti Sava postupio sa episkopima i svetenicimakoji ostavqaju svoje stado i odbijaju da wime pastvuju, za ta Sveti

arhijerejski sabor iznalazi nekanonska reewa, a time se beiwesamo umnoava? Udomqavawe izbeglih episkopa i svetenika unelo

je poremeaj kod domaeg svetenstva. Trajno udomqeni i zbrinuti,ne ele da razmiqaju o stadu koje im je bilo povereno. Prema 16.pravilu Prvo-drugog sabora u hramu Svetih Apostola u Carigradu(861. godine), ako episkop odsustvuje iz svoje episkopije due od estmeseci potpuno se liava tog dostojanstva.

Da li bi Sveti Sava bio u zajednici sa Svetskim savetom cr-kava, koji zaista jeste zbir svih jeresi, u ijim zamagqenim oimaak ni ene-svetenici nisu za osudu, kao ni brak homoseksuala-ca? (Neka mi oproste Bog i Sveti Sava to mu ime pomiwem saonima od kojih bi on kao od neastivog pobegao).

Kako bi postupio Sveti Sava sa srpskim episkopima, sve-tenicima i vernicima koji se mole zajedno sa jereticima? Postu-pio bi onako kako pravila pravovernih Otaca nalau: izvrgnue iiskquewe iz crkvene zajednice.

28 SVETI KNEZ LAZAR


27/195

ta bi rekao Sveti Sava Saboru Srpske crkve na to to jedozvolio (ako je dozvolio) svom episkopu da sa predsednikom SAD,g. Klintonom, uestvuje na nekakvom molitvenom doruku? Za

koju stvar su se molili? Za uspostavqawe novog svetskog poret-ka? Za uspeh u razarawu Srbije?

Jesu li se pitali srpski episkopi koji su ili u posetupapi, zato Sveti Sava nije hteo da ode u Rim, iako je bio relati-vno blizu wega, putujui u Sveta mesta sve do Sinaja? to se tiepiskopi nisu prethodno zapitali i to, zato je Sveti Sava uZakonopravilo uneo spise o latinskom krivoverju? Umesto toga,danas pojedini prieqkuju i rade na pripremi terena za poseturimskog pape Beogradu, bez obzira to nas nijedan papa, kroz ita-vu nau istoriju, ama ba nikakvim dobrom nije zaduio. Napro-tiv. Danas se istie nekakva mirotvorna uloga pape u ovim naimratnim nedaama. Smatra se da je upravo u ugroenosti, na koju smosilom obesnih naterani, najboqa prilika da se, uz ostalo (kao to

je, na primer, izbor nedostojnog za episkopa), i papina posetaSrbiji provue. Smuen je i razbijen srpski pravoslavni narodmnogo ime, a sa papinom posetom e se jo vie razjediniti.

Da li bi u danawem srpskom svetenstvu Sveti Sava pre-poznao svoje uenike, poto veina od wih malo vremena ima zaduhovne razgovore sa vernicima, a neumorni su u razgovorima kadse povede re o politici, automobilu, stanovima, devizama...? Mno-gima od wih kao osnovno merilo o tome koliko je ko vernik slue,na alost, rezawe slavskog kolaa i osveewe vodice, umesto da tobude prevashodno sveta tajna ispovesti i priea.

Ima li opravdawa za onu prihvaenu od strane Srpske crkvemogunost, pruenu od drave, da svetena lica sa carinskim ola-kicama uvoze vozila iz inostranstva? Drava je time postigla

odreeni ciq. Trebalo je da osiromaeni narod posmatra utrki-vawe u kupovini luksuznih kola (neki i po dvoja), kojima se lakorobuje i posveuje pawa vea nego to se posveuje crkvenokanon-skim obavezama. ta je Crkva sa tim postigla na duhovnom poqu?Zabeleene pojedine krae tako kupqenih kola treba da nam slueza opomenu i nauk.

ta bi Sveti Sava rekao pojedinim srpskim episkopima koji,uzurpirajui Boije pravo, olako, prerano, i za ivota, jedne qudesvrstavaju u Raj (obino laskavce izraz svetog Simeona Solun-skog), a druge u Pakao? Na odluke donete u gnevu, bilo da se kawavasveteno lice (poznavao sam svetenika iz Mostara koji je jedanaestgodina bio lien priea), bilo svetovwak, Sveti Sava bi podse-tio na zabranu svetog Jovana Zlatoustog o tome, da vernika ne trebaprokliwati (

O d gioV

IwnnhV crus\stomoV, tV o1koumnhVdidskaloV prostssontaV n' mn naqemat7zomen nqrwpon pi-st\n..., Cod. Sinaiticus No 1603, f. 194b).



28/195

ta bi Sveti Sava rekao Svetom arhijerejskom saboru toodrava i proiruje nekanonsku ustanovu zvanih vikarnih episko-pa? On takve nije postavqao. Ovo je ono pitawe to sam napred

najavio, na kojem hou posebno da zadrim pawu italaca.

* * *

Na ovogodiwem zasedawu Svetog arhijerejskog sabora Sr-pske crkve izabrano je nekoliko vikarnih episkopa. Po tome bi sereklo da se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi ta praksa proiruje pougledu na praksu naroito u Ruskoj i Rumunskoj pravoslavnoj crkvi.

Iz istorije crkvenog prava zna se da je u drevnoj Crkvi posto-jala ustanova horepiskopa (cwrep7skopoi) ili seoskih episkopa, okojima se govori u pravilima: 13. Ankirskog sabora (IV vek), 14. No-vokesarijskogsabora (IV vek), 89. Vasilija Velikog (+ 379), 8. i 10. An-tiohijskog sabora (IV vek), 14. Sedmog vaseqenskog sabora (VIII vek).

Oni su postavqani u mawim mestima, van grada u kojem jeepiskopsko sedite. Zavisili su od podrunog episkopa u gradu.Wihova zaduewa su bila drugorazrednog znaaja u odnosu na punaepiskopska prava i obaveze. Nisu mogli, po reima Zonare poz-natog komentatora crkvenih pravila u XII veku da daju blagodatDuha Svetog (mhd tn crin to? PnemataV parcein dunmenoi(Rllh ka9 Potl, Sntagma 3, 92). Starali su se o siromanima.Mogli su da postavqaju ipoakone, atce, pojce, i zakliwae. Izu-zetno i po odobrewu nadlenog episkopa mogli su da rukopolauprezvitere i akone.

Istorija crkvenog prava zna i za nekanonsko postojawe epi-skopa pomonika (bohqo9 p7skopoi) i episkopskih vikara (pisko-piko9 p7tropoi), koji su postavqani radi ispomoi ostarelim epi-skopima, ili episkopima ija je eparhija bila velika.

Crkveni ivot i sva praksa posvedoili su da postojawetakvih episkopa izaziva nesklad i smutwe. Meu prvima je svetiVasilije Veliki to posvedoio kad se u 89. pravilu poalio naprekoraewa datih ovlaewa horepiskopu. Prema prevodu N.Milaa, navedeno pravilo glasi:

Mnogo me alosti, to su ve i pravila otaca zaputena ito je iskquen iz crkava svaki red; pak bojim se, da malo po malo,ako takva nemarnost bude stupala ovim putem, ne dou u potpunuzabunu crkveni poslovi. Sluiteqi crkve, po starom obiaju, kojise utvrdio u crkvi bojoj, primali su se samo poslije najmarqivi-jega ispitawa, i najtanije se razabiralo wihovo vladawe, da nije-su opadai, da nijesu pijanice, da nijesu skloni k kavgama, i da livaspitavaju mlae svoje, kako bi kadri bili uporavqati svetiwom,bez ega niko nee vidjeti Gospoda (Jevr. 12, 14). I ovo su ispiti-vali prezviteri i akoni, te bi o tome izvjetavali horepiskope,koji bi uvi mnijewa pouzdanih svjedoka i poto bi o tome ob-

30 SVETI KNEZ LAZAR


29/195

znanili episkopa, tada bi tek ubrajali dotinoga crkvenosluite-qa u svetenstvo. Sada pak, vi ste prije svega iskquili nas, i ne-ete ni da nas o tome izvjestite, nego ste svu vlast sebi prisvojili.

Za tijem, zanemarivi u najveoj mjeri ovaj posao, dopustili steprezviterima i akonima, da koga oni hoe, i bez ispitawa nainaivota dotinih, nego po pristrasnosti, ili iz rodbinskih obzira,ili po kakvom drugom prijateqstvu, uvode u crkvu nedostojne... (N.Mila, Pravila kan\neV Pravoslavne crkve s tumaewima,kw. II, Novi Sad 1896, 430).

Postojawe horepiskopa, vikarnih ili pomonika episkopa ra-no je istisnuto iz crkvenog ivota upravo zato to dva episkopskadostojanstva ne mogu naporedo i istovremeno biti u jednom gradu. Jerepiskopsko dostojanstvo, po svojoj prirodi, ini jedinstvenu punou.Ne moe biti vie ili mawe episkop, u smislu da je pri rukopo-loewu jedan primio veu, a drugi mawu blagodat Duha Svetoga.

Danawe odluke Svetog arhijerejskog sabora o izboru vikar-nih episkopa nekanonske su. A donete su zbog neije sujete i plano-va da taj neko, kao budui patrijarh, ima to vie svojih qudi.Nekanonske su takve odluke zato to:

1. Oci Prvog vaseqenskog sabora u Nikeji (325. godine) u 8.pravilu izriito nalau da ne budu dva episkopa u gradu (4na mn t p\lei do p7skopoi sin).

2. Oci Prvo-drugog carigradskog sabora (861. godine), u 16.pravilu kau, izmeu ostalog:

Zbog razliitih raspra i zabuna, to se dogaaju u crkvi bo-joj, neophodno je ustanoviti i ovo, da se ni pod koji nain ne po-stavqa episkop u onoj crkvi, koje je predstojnik jo iv i jo je usvojoj asti, osim sluaja, da je on sam dobrovoqno podneo ostavkuna episkopstvo. Pak i tada treba najprije do kraja dovesti kanoni-ko ispitawe uzroka, zbog koga se dotini eli ukloniti sa epi-

skopstva, i tek ako on bude svrgnut, neka se drugi na mjesto wegastavi na episkopstvo... (N. Mila, isto, str. 291).

3. Oci etvrtog vaseqenskog sabora u Halkidonu (451. godi-ne) propisali su da bez naznaewa ne treba rukopolagati nikogaN. Mila, tumaei ovo pravilo, istie:

Iz 15. ap. pravila i 15. pravila I vaseqenskog sabora mi doz-najemo, da se svaki episkop, prezviter i akon smatrao uvijek ruko-poloenim za jedno odreeno mjesto, za jednu odreenu crkvu, asudei po tekstu pomenutoga pravila I vaseqenskoga sabora moramodrati, da nije u vrijeme nikejskoga sabora doputeno bilo, ilibar nije uobiajeno bilo postavqati koga za episkopa, prezviteraili akona, bez odreenoga mu mjesta slube... (N. Mila, isto,kw. I, str. 340).

Za koju ivu eparhiju i kako su naznaeni novoizabrani vi-karni episkopi, i gde e im biti sedite? Nee li i drugi epi-skopi, naroito oni sa veim eparhijama, zaeleti takoe da imaju



30/195

32 SVETI KNEZ LAZAR

svoje vikare? Dokle bi nas odvela takva tetna i nekanonska po-java?

Neka se zna i to, da nije preporuqivo da u eparhiji jednog

episkopa bez dozvole propoveda drugi episkop, kako se ne bi po-kazao uiteqnijim (izraz Svetoga Save) od domaeg.

Dosta davno, tanije 1975. godine, napisao sam:Oci Trulskog vaseqenskog sabora (692. g.) odluili su da je

najboqe i najvanije da i ubudue ostanu bezbedni i ouvani...kanoni sv. apostola, vaseqenskih i pomesnih sabora i sv. otaca,radi terapije dua i isceqewa od strasti (pravilo 2). Na Sedmomvaseqenskom saboru (787. g.) sveano se izjavquje: ...radosno primamoboanske kanone i u potpunosti i nepokolebivo wihove propise

utvrujemo, koji su izloeni svetim trubama Duha... Zvaninopotvrena istina o kanonima kao delu Duha Svetoga, potpuno oprav-dava stalnu budnost i nepotednu borbu Crkve kroz vekove, da ihouva neizmewive i nedirnute (M. Petrovi, Nomokanonski pro-pisi o popuwavawu uprawenih eparhija (episkopija) i premetajuarhijereja, Pravoslavna misao, Beograd 1975, 1314).

U istom radu (str. 13) rekao sam i neto to moe ovde daposlui kao zakquak:

Umesto da se, po uewu otaca Sardikijskog sabora (342/3. g.),zlo iz samog temeqa iskoreni (pravilo 1), pribegava se odbraninekanonskog postupka i tako opti interesi Crkve postaju rtvaqudske sujete. emu poetak nije dobar, za odbacivawe je i sveostalo, kako kae Vasilije Veliki (pravilo 19. Sedmog vaseqen-skog sabora). Mnogo puta se i pored postojeih crkvenih kanona,koji su puni pravinosti i spasonosnog ovekoqubqa, izmiqaju idonose propisi suprotni wima, bez obzira to izvitopereno pra-vilo ini izvitoperenim i ono o emu propisuje. Episkopskavlast je autoritativna i pravina, ili boqe reeno spasonosna, sa-

mo ako je u okvirima evanelskih i kanonskih naela. Sila, zasno-vana protivno ovim naelima, sama sebe osuuje i postaje nemonapred snagom pravoslavnog uewa.

Neizmeriva je duhovna snaga Srpske crkve ako se pravilnousmeri. Pred takvom snagom teko opstaje nepoten ovek, bilo dase bavi politikom ili crkvenim stvarima, jer zlo ne moe une-dogled da potiskuje ono to je dobro i sveto.

Miodrag M. Petrovi


31/195

EVAGRIJE PONTIJSKI(OKO 345399)

LINOST

Evagrije Pontijski je bio prvi veliki sistematizator mona-

kog uewa o molitvi i pisac koji je origenistiku metafizikuuveo u monaku duhovnost kao weno trajno iskuewe. Evagrijevabiografija je zanimqiva> ona otkriva oveka koji se mnogo boriosa samim sobom. Roen je u Pontu u Maloj Aziji oko 345. god., u poro-dici horoepiskopa. Od malena je bio prijateq kapadokijskih Otaca.Sv. Vasilije Veliki je proizveo Evagrija za teca, a posle Vasili-jeve smrti, Evagrije se od 379. g. nalazio u blizini Sv. GrigorijaBogoslova u Carigradu. Od Grigorija je primio akonski in iostao je akon do kraja ivota. Kod Grigorija Bogoslova je upotpu-nio i svoje veoma iroko opte i crkveno obrazovawe i smatrao gaje za svoga glavnog uiteqa. Grigorije mu je bio vrsta duhovnogstoera. Ali posle wegovog odlaska iz Carigrada, u vreme arhi-episkopa Nektarija, Evagriju se dogodio duhovni pad, strasna vezasa nekom enom. Uspeo je da se iz toga izvue, ali tek bekstvom uJerusalim. U Jerusalimu je doao u dodir sa monakim avanturis-tima, bogatom Melanijom Rimqankom i Rufinom Akvilejskim.Tamo je postao i monah, ali se kod ovih nije zadravao, nego jeotiao u Egipat oko 383. g., i za stalno se nastanio u Nitrijskojpustiwi, u monakom nasequ zvanom Kelije. I ovde je imao dobroguiteqa Makarija Velikog. Strogo se podvizavao i postao je poz-nat kao veliki uiteq ivota. Umro je dosta rano, 399. g.

KWIEVNA DELA

Evagrije je posedovao blistavo filosofsko i bogoslovskoobrazovawe. Uz to se odlikovao i velikim literarnim darom. Na-

pisao je mnogo dela. Poznata su ova: 1) Praktiar (Praktikos),spis u sto glava, koji predstavqa uvod u praktini podviniki


32/195

monaki ivot. 2) Gnostik (Gnostikos), delo u pedeset glava, nas-tavqa se na Praktiara a sadri uputstva za monaha koji je dosti-gao stepen gnostika. 3) Gnostike glave, najvanije Evagrijevo

delo, koje sadri wegovo dogmatsko i asketsko uewe. Podeqeno jena est centurija od kojih svaka ima po dvadeset glava. Delo je ucelini sauvano samo na sirijskom i jermenskom jeziku. Inae,Evagrije je prvi pisac koji je u hriansku kwievnost uveo anrcenturije zbirka od sto kratkih poglavqa ili definicija. 4)An-tiritikos, u osam poglavqa, govori o osam mislenih iskuewa inainu wihovog savlaivawa. Sauvan je samo u sirijskom i jer-menskom prevodu. 5) Metrike izreke, pouke monasima koji ive uzajednici. 6) Pouke devstvenicama, namewena onima u opteiu.7) Pisma, na sirijskom i jermenskom sauvano ih je ezdeset etiri.Najpoznatije mu je pismo Melaniji, zbog jeretikih stavova izne-senih u wemu. 8) Osnove monakog ivota, iznosi najosnovnijeuslove za monaki ivot. 9) Tumaewa Svetog Pisma, od wih suostali brojni odlomci u katenama. 10) Zbirka izreka, sauvana podimenom Sv. Nila Ankirskog. 11) Monahu Evlogiju. 12) O raznimzlim pomislima 13) O osam zlih duhova. 14) O molitvi, u 153 glave.

UEWE

Evagrije je formulisao svoje uewe uglavnom itajui Orige-na. Otuda, iako kod wega ima nesumwivo dosta elemenata iz zdra-vog monakog iskustva egipatskih monaha, kao to kae ep. Ata-nasije Jevti, to je iskustvo kod wega uklopqeno u jedan zaokru-en spekulativni sistem, koji ima svoje filosofsko i bogoslovskoporeklo u sistemu Origenovom. Zato je potrebno najpre da se

pogleda ukratko Evagrijev filosofsko-bogoslovski sistem da bise onda moglo razumeti i wegovo asketsko-mistiko uewe.A ovo su kqune take toga sistema. Svet je najpre postojao

kao Enada, jedinstvo istih umova, duhova, stvorenih od Boga jed-nakim. Umovi su iveli u jedinstvu sa Bogom, u sutinskom po-znawu i sozercawu Boga, koji je esencijalno Monada. Ali onda suumovi pali, jedinstvo sa Bogom je prekinuto. Taj prvi pokret, uda-qavawe od Boga, izazvao je velike promene u ivotu i prirodi umo-va. Raspalo se i wihovo meusobno jedinstvo i postali su razlii-ti. Izgubili su sutinsko znawe Boga, koje su ranije imali, i po-stali su due. Svakoj dui dodeqeno je odgovarajue telo, premastepenu sopstvenog pada, i stvoren je za wih, tek tada, ovaj svet.Tela imaju ne samo qudi, nego i druga umna bia koja su pala an-eli i demoni. Dakle, Bog je dvaput stvarao svet: prvi put samoumni, a drugi put telesni svet. Glavnu ulogu u spasewu palih umovaima Hristos. Ali, ko je po Evagriju Hristos? On jeretiki odre-

34 SVETI KNEZ LAZAR


33/195

uje Wegov identitet. Hristos je samo jedan od umova, a ne Bog, alion je jedini um koji nije otpao od Boga. Ostajui trajno u zajednicisa Bogom Logosom, Hristos je pritekao u pomo svojoj paloj brai.

Kroz wega je najpre izvreno stvarawe sveta i tela, drugo po redustvarawe, a onda je i sam on dobrovoqno, ne po neophodnosti, uzeotelo kako bi kao uiteq pomogao palima da se vrate sutinskomznawu Boga. A samo to vraawe odvija se u dve etape. U prvoj e sesva umna bia, ukquujui i demone, uzdii u anelsko stawe i ima-e neka duhovna tela. Tada e Hristos vladati nad wima. Ali wego-vo carstvo e prestati u drugoj etapi napredovawa umova: umovi estei jednakost sa Hristom, koju su nekada imali, i zajedno s wimee opet uestvovati u sutinskom znawu Boga. Tada oni, naravno,nee imati telo, jer e biti ukinuta svaka materija.

U ovom jeretikom okviru Evagrije je uspeo da razvije asket-sko-mistiko uewe od ogromnog znaaja za sveukupnu hrianskuduhovnost. Duhovni razvoj hriana prolazi kroz tri faze: 1)

aktivni ivot, borbu za bestrae apatiju, 2) poznawe prirode,tvari 3) sutinsko poznawe i sozercawe Boga.

Borba za bestrae pretpostavqa u isto vreme i rat sa demo-nima jer oni podupiru strasti (Evagrijeva analiza pojedinih stra-sti otkriva u wemu izvesnog psihologa). Vrhunac praktinog uspo-na je bestrae, ali wegova kruna jeste qubav, koja se samo iz be-straa javqa. A qubav Evagrije opisuje kao uzvieno stawe ra-zumne due u kojem ona nita od ovoga sveta ne moe da voli ko-liko voli Boga.

Na drugom stupwu duhovnog puta um se kroz poznawe onemudrosti koju je Bog posejao u tvari uvebava za poznawe Boga.Dakle, to je prelazna faza.

Teoloko poznawe je krajwe odredite podvinikog puta.Teologija, to jest poznawe Svete Trojice i molitva predstavqajuistu stvar. Evagrije kae: Ako si bogoslov, onda se istinskimoli, a ako se istinski moli, onda si bogoslov. Bestrae nijedovoqan uslov za istu molitvu, potrebno je da se um oslobodi joi od svih misli i slika, jer sve to prua bilo kakvo obaveteweo tvarnom svetu udaqava um od Boga. ak i iste misli moraju bitiizbaene iz uma kada se on istinski moli. Um postaje potpunoobnaen gimnos. Tada je on mesto za Boga, Bog po blagodati. Onvidi svetlost bez forme, koja se kod Evagrija naziva svetlostumna, a ponekad i svetlost Svete Trojice.

Meutim, kao to zapaa V. Loski, viewe Boanske svet-losti u oboenom umu za Evagrija predstavqa krajwu taku uspona,od koje se ne moe ii daqe. Kao i kod Origena, ovde nema ekstaze,nema izlaewa iz sebe, iznad uma; nema vie nikakvog boanskogprimraka ili poznawa kroz neznawe. A sa druge strane za Sv.

EVAGRIJE PONTIJSKI (OKO 345399) 35


34/195

36 SVETI KNEZ LAZAR

Grigorija Nisijskog i svetootako predawe uopte, zajednica saBogom prua oveku monost bezgraninog uzrastawa.

Evagrije je zasluan za ideju umne molitve. On je prvi

upotrebio taj izraz. Molitva treba da bude neprestana, neprekid-no optewe razuma sa Bogom. Upravo tako se mole monasi, wima jemolitva osnovno zanimawe. Oni pruaju najsavreniji primer ka-ko se postie Evagrijev mistiki ciq. Monah je ovek koji je odsvega odvojen i u harmoniji sa svima, kae Evagrije, jer se kroz na-laewe harmonije sa Bogom u usamqenikoj molitvi uspostavqaharmonija i sa celom vaseqenom.

Crkva je izvrila procenu Evagrijevog uewa. Jeronim Stri-donski bio je prvi koji je Evagrija optuio za origenizam. Zajednosa Origenom i on je osuen kao jeretik na Petom vaseqenskomsaboru (553). Osudi podlee naroito wegova hristologija. Aliwegov uticaj je i daqe ostao moan u oblasti hrianske duhovno-sti, kojoj je zadavao mnoge tekoe, no i znatno bogatio. Sveti Ma-ksim Ispovednik i pisci slini wemu umeli su da se koriste Eva-grijem i pored wegovih jelinskih zastrawewa; meutim, u sudovecrkvenog Predawa ono to je dobro kod wega a ono to je loeizbacujui van. Evagrijeva neprestana umna molitva, na primer,ostala je u molitvenom predawu Crkve, ali tako to je stavqena ukontekst ispravne hristologije i spojena sa Isusovom molitvom.

episkop Atanasije (Rakita)


35/195

APOFATIKI KARAKTERNAINA POSTOJAWA LICA

SVETE TROJICE(po Sv. Vasiliju Velikom)*

UVOD

Odreeni grki teolozi teei da stvore mostove komuni-kacije sa savremenom filosofskom miqu, a osobito sa egzisten-cijalistikom i personalistikom problematikom, i smerajui dana ovaj nain izvre uticaj na filosofiju posredstvom teologije,istakli su na osnovu uglavnom pravoslavne Trijadologije onto-loku dimenziju linosti, koja se nalazi, po wima, u postojawudvaju ontolokih elemenata: qubavi i slobode. Ovi elementi iz-raavaju, po wihovom miqewu, ne samo izvantrojini nain od-nosa Boga sa svetom nego i unutartrojini nain postojawa (tr\poV0prxewV) Boga kao triju boanskih lica1.

Svakako glavni predstavnik ovoga pravca, Visokopreosve-

eni Mitropolit Pergamski g. Jovan Zizjulas** , u asnom i trudo-

* Predavawe odrano 7.7.1992. u toku 11. Patrolokog Simpozijumaodranog u Makri - Aleksandrupoli (5-9 Jula 1992), sa temom Vasilije Veliki.Wegov bogoslovski doprinos nekad i danas. Treba da bude objavqeno u Zbornikuradova ovoga Simpozijuma, koji se nalazi u pripremi za tampu.

1 Vidi Iw. Zhziola, Ap\ t\ proswpe8on e1V t\ pr\swpon. H sumbol tVpaterikV qeolog7aV e1V tn nnoian to? prospou, u Haristria e1V timn to?Mhtropol7tou GrontoV Calkhd\noV Mel7twnoV, Qessalon7kh 1977, str. 299 i daqe,302 i daqe; J. D. Zizioulas ,Being as Communion. Studies in Personhood and the Church, NewYork 1985, str. 40 i daqe, 44 i daqe, 83 i daqe; Mhtropol7tou Pergmou Iwnnou, T\e3nai to? Qeou? ka7 t\ e5nai to? nqrpou. Ap\peira qeologiko? dial\goufl, uSnaxh, br. 37 (1991), str. 11 i daqe;Cr. Giannar, T\ Pr\swpo ka7 ErwV, Aqna1976, str. 32 i daqe; Isti, \ , u , br. 2(1982), str. 40 i daqe; Isti, Alfabhtri tV p7sthV, Aqna 1984, str. 48 i daqe, 93 idaqe.

** U naoj bogoslovskoj javnosti Mitropolit Pergamski Jovan Zizjulasvai za neprikosnoveni autoritet. Osim znatnog broja wegovih radova koji su


36/195

qubivom svom pokuaju da prikae ontologiju linosti uteme-qenu trijadoloki, odbacio je potpuno apofatiki karakter na-ina postojawa lica Svete Trojice, tvrdei da je ovaj apofatizam

naspram tri boanska lica ne samo nepojmqiv nego i opasan2.Visokopreosveeni veruje da pojam apofatizma koji je pre-

ovladao u novijoj pravoslavnoj teologiji jeste pogrean i da seduguje misticizmu slavenofilskog predawa sa glavnim predstavni-kom Vladimirom Loskim3.

Po Visokopreosveenom apofatizam otaca odnosi se ugla-vnom na sutinu (o


37/195

to kako postoji Bog, tj. na nestvoreni nain postojawa lica Sve-te Trojice. I ovo ini zajedniko uewe svih velikih otaca Cr-kve6. Najkarakteristiniji predstavnik ovoga uewa, koji ga razvi-

ja zaista iroko po prvi put u istoriji otake teologije, jestesveti Vasilije Veliki. Apofatizam predstavqa za wega najprik-ladnije oruje, sa kojim e se suprotstaviti stavu Evnomija da po-znaje ne samo sutinu Boiju nego i taan nain postojawa Sina iSvetoga Duha.

A) APOFATIKI KARAKTER NAINAPOSTOJAWA SINA

Evnomije, kao to je poznato, odbacivao je Nikejsko uewe oraawu Sina iz sutine Oeve (

k tV o


38/195

energijom Oevom. Po wegovom miqewu Otac je izrazio nepo-sredno voqu i equ svoju samo pri raawu Sina8. Drugim reima,iako Evnomije naziva Sina roenim (gennht\n) ili porodom

(gnnhma)9, smatra ga jednostavno kao neposredni rezultat ener-gije Oca, razlikujui ga na taj nain od ostalih stvorenih bia,koja su dola u bie energijom Sina10.

Tako, dok je Arije prihvatao dve ontoloke kategorije, tj. ne-roenost i nestvorenost za Oca i roenost i stvorenost za ostalastvorewa, Evnomije, poto je razlikovao ontoloki roenost odstvorenosti, prihvatio je tri ontoloke kategorije: neroenost zaOca, roenost za Sina i stvorenost za sva ostala stvorewa koja sudola u bie Sinom (di to? U2o?)11. Ontoloka razlika izmeuroenosti i stvorenosti sastojala se za wega u razliitom nainupostojawa wihovom: roeno je dolo u bie (st\ e5nai) energijomneroenog Oca, a stvoreno energijom roenog Sina. Shodno tomeontoloku vrednost i razliitost ovih triju ontolokih kate-

gorija nije odreivalo wihovo proishoewe ili ne proishoewe iznebia u bie, kao kod Arija, nego samo osobiti nain wihovogpostojawa12. Drugim reima Evnomije je razlikovao tri naina po-stojawa bia, koji su se poklapali odgovarajue sa sutinom trijugorwih ontolokih kategorija i nisu se mogli shvatiti nezavisnood wih. Zato je i razlika naina postojawa izmeu Oca i Sinainila za wega uzrok wihove razliitosti.

40 SVETI KNEZ LAZAR

8 Vidi E


39/195

Nasuprot tome po Vasiliju Velikom osobiti nain postojawaOca i Sina ne podrazumeva wihovu razliitost, jer ne predodre-uje wihovu sutinu koja je zajednika, nego samo wihove razlii-

te ipostasi. U ovom smislu nain wihovog postojawa ini wihovaipostasna lina svojstva (0postatik 1dimata), tj. wihove karak-teristine ipostasne osobenosti, po kojima se upravo i prepoznajuove dve boanske upostasi13. Poto ova lina svojstva ine, kaoto karakteristino govori Vasilije Veliki, prosto neka osobe-na svojstva koja se uoavaju u sutini Oca i Sina, zato moemo daimamo jasno i odreeno znawe ove dve boanske ipostasi, a da nebudemo prinueni da prihvatimo neko razlikovawe u wihovojzajednikoj sutini14.

Osim ovoga raawe Sina iz sutine Oeve (k tV o


40/195

niavajue predstave dogaaja roewa i da budu prihvatane samoone koje prilie boanskoj i nestvorenoj prirodi20. Ne treba, pri-meuje Vasilije Veliki, da neko bude privuen strastima stvore-

nih i smrtnih bia i da smatra nepromenqivu i neizmenqivu su-tinu Boiju podlonu strastima i neizbrojnim promenama pro-menqive i nestabilne prirode21. To je neprilino i pogrdno da sena taj nain izjednaavaju vena sa trulenim i prolaznim, tako dase smatra da bestelesni Bog raa na strasni nain, kao i telesnabia. Veni i besmrtni Bog ima svojstva i naine postojawa koji serazlikuju potpuno od trulenih i smrtnih bia22. Svakako bestra-sni nain boanskog raawa posvedoava se po svetom Vasiliju iiwenicom da se Sin u Svetom Pismu naziva Logos, upravo zatoto proizilazi iz Oca bestrasno (paqV), kao i misao iz naegauma23. Sledstveno tome raawe Sina ne treba da se povezuje, kao kodEvnomija, sa voqom i energijom Oca nego sa wegovom sopstvenomsutinom.

Ali osim iwenice da se Sin po svetom Vasiliju raa be-strasno iz sutine Oeve i nain wegovog postojawa ini onokarakteristino svojstvo, kojim postaje poznata ipostas wegova,ipak ne moemo da poznamo taan nain boanskog raawa, kojiprebiva po sebi neizreciv i nepojmqiv sasvim24. Raawe Sina odOca ini nedostinu i nepojmqivu tajnu, koju stvoreni qudski umnije mogue da istrai. Ukoliko uporstvuje na istraivawu ovetajne, postii e ga sigurno duhovno slepilo; pretrpee netoslino onome oku koje hoe da vidi itavo sunce i nalazi se u opas-nosti da izubi vid25. Poto tajna boanskog raawa ne podleestvorenim kategorima prostora i vremena, nije mogue da ga pojmium i da ga izrazi jezik. Kao posledica toga, podvlai Vasilije Ve-liki, ne treba veno i neizrecivo raawe Sina od Oca da bude pre-dmet detaqnog istraivawa, nego da se potuje u utawu26. Stav

utawa je najprikladniji odgovor spram tajne boanskog raawa.Ali apofatiki karakter tajne boanskog raawa ne znai

po svetom Vasiliju da bi trebalo da napustimo veru u Oca i Sina27.

42 SVETI KNEZ LAZAR

20 Vidi isto, 24, PG 29, 625 C; 10, PG 29, 589, C.21 Vidi isto, 23, PG 29, 621 BC.22 Vidi isto, 23, PG 29, 621 C. Vidi i Epistol 52, 3, PG 32, 696 A.23 Vidi E1V t\ En rc n L\goV 3, PG 31, 477 BC.24 AnatreptikV to? Apologhtiko? to? dussebo?V e


41/195

Ako bismo mogli, primeuje, da shvatimo sve i da smatramo ovo tonam je nepojmqivo kao jeftino i beznaajno, tada ne bi trebalo daoekujemo platu vere i nade. Kako bismo mogli, pita, da budemo

dostojni blaenstava koja se odnose na one koji veruju u ono to sene vidi, kada verujemo samo u stvari razumqive naim umom28; tre-balo bi svagda da imamo u vidu da je nain raawa Sina od Oca ne-poznat stvorenim biima a poznat samo Ocu koji je rodio i Sinukoji se rodio, dakle nestvorenim licima Svete Trojice. udskoznawe u odnosu na nain boanskog raawa sastoji se u svesti da jenain ovaj potpuno neshvatqiv29.

B) APOFATIKI KARAKTER NAINAPOSTOJAWA SVETOGA DUHA

Isti stav koji je drao sveti Vasilije spram naina posto-jawa Sina, ima i spram naina postojawa Svetoga Duha, opovrgava-jui tvrdwu Evnomija da je Sveti Duh tvar.

Na osnovu razlikovawa koje je uneo, kao to smo videli, uarijansku ontologiju, Evnomije je stigao do stvorenosti Duha nanain isto silogistiki. Poto se, tvrdio je, sva bia razdvajajuu tri ontoloke kategorije, neroenosti, roenosti i stvorenos-ti, i Sveti Duh ne moe da bude niti neroen niti roen, jer ovekategorije ine odgovarajue ontoloke kategorije Oca i Sina,tada ne preostaje nego da pripada treoj ontolokoj kategoriji, daje dakle tvar30. Shodno ovom shvatawu stvorenost wegova (tj. Duha)predodreuje se saglasno prema Evnomiju od osobenog naina wego-

APOFATIKI KARAKTER POSTOJAWA LICA SV. TROJICE 43

28

Vidi AnatreptikV to? Apologhtiko? to? dussebo?V E


42/195

vog postojawa u odnosu na Oca i Sina. A ovo zato to Duh po wemunije postao niti neroeno (gennhtV), kao Otac, niti roe-no (genntwV), kao Sin, nego je doao u bie od energije Sina,

kao prva i najvea wegova tvorevina31.Sveti Vasilije slae se sa Evnomijem da Sveti Duh nije niti

neroen niti roen, jer ove kategorije saiwavaju odnosna nepri-asna (koinnhta) ipostasna lina svojstva Oca i Sina i izraa-vaju osobiti nain wihovog postojawa. Ovo meutim ne znai da jeSveti Duh tvar32. Naprotiv; svedoanstva Svetoga Pisma potvrujuda je Duh iznad tvorevine33 i ishodi od Oca nestvoreno34. Po-to se pribrojava (sunariqme8tai) zajedno sa Ocem i Sinom imaistu sutinu sa ova dva boanska lica i sledstveno tome je nestvo-ren35. Zato je i po prirodi (fsei) svet i nepojmqiv po sutini,kao to su Otac i Sin36.

Pod prizmom ovih teolokih pretpostavki silogizam Evno-

mija da je Sveti Duh tvar, poto nije niti neroen niti roen,predstavqa, po Vasiliju, obmawujui sofizam i laqivu besmi-slicu37. Da bi potvrdio svakako sofistiki karakter Evnomi-jevog silogizma, Vasilije Veliki navodi dva analogna primerasilogizama, iz kojih proizlaze besmisleni zakquci, kao na pri-mer da sunce ne postoji, jer ne poznajui sutinu wegovu nemoguenam je da ga svrstamo ili u prosta ili u sloena tela, ili da nevidimo, jer ne poznajemo taan proces gledawa38.

44 SVETI KNEZ LAZAR

postojao pokuaj da se dokae stvorenost Duha dijalektikim metodom i sa bibli-jskim svedoanstvima. Poto se meutim ovaj paragraf izgubio veoma rano,zamewen je sa nekim drugima koji rezimiraju takoe verno odnosno uewe Evnomi-jevo (vidi Untersuchungen ber die Schriften des Eunomius, Wittenberg 1908, str. 11 i daqe).Nije iskqueno meutim da gorwi odlomak predstavqa slobodno od strane Vasili-ja Velikog iznoewe odnosnog silogizma Evnomijevog koji se nalazi u danawemobliku teksta Apologhtik\V. (Vidi u E


43/195

Ovaj Evnomijev silogizam duguje se, po Vasiliju, iwenici daEvnomije precewuje sposobnosti ovekova uma sa time to prihva-ta wegovu sposobnost da razrei problem postojawa Svetoga Duha.

Tako wegov silogizam se ne razlikuje ni u emu od jedne logikekrasnoreivosti39. Nasuprot apsolutnom gnoseolokom optimi-zmu Evnomija Vasilije istie sa naglaavawem ograniene gnoseo-loke sposobnosti ovekova uma. Sve si istraio, pita retori-ki Evnomija, sve si svojom logikom izanalizirao? nita neis-traeno nisi ostavio? sve si umom dokuio? sve si svojim razumomobuhvatio? poznao si ono to je pod zemqom? poznao si ono to jeu dubini?40. Postoji jo mnogo stvari koje ne moemo da poznamo.Znawa koja imamo na primer o funkcijama naega organizma, pri-meuje Vasilije, odraavajui nauno znawe svoje epohe, su nepot-puna; ne znamo niti kako vidimo niti kako razmiqamo niti kakonastaju nae misli, da li ih izgrauje ili ih raa dua41. Zato, kaoto zakquuje sa apsolutnom logikom doslednou spram svoggnoseolokog kriticizma, ako bih tvrdio da nam je sve pojmqivoznawem, verovatno bih se stideo da priznam neznawe; sada nam jemeutim mnotvo stvari, ne samo onih koje se uvaju u buduem vekuza nas, niti onih koja se sada na nebesima deavaju utajeno, nego aki o onima koja postoje u naem telu nemamo izvesno i nesumwivoznawe42.

Ograniene gnoseoloke sposobnosti qudskoga uma ine zaVasilija Velikog filosofsku osnovu, na kojoj temeqi svoje ueweza nemogunost poznawa naina postojawa Svetoga Duha. Poto,kao to naglaava, ne moemo da saznamo sve u odnosu na stvorenabia, nije dostojno uewa niti predstavqa sramotu da ispovedimobezopasno neznawe i za nain postojawa Svetoga Duha koji jenestvoren43. Kao i nain raawa Sina, tako i nain postojawa Sve-toga Duha ostaje po svetom Vasiliju nepoznat.

Kako treba meutim da razumemo ovaj apofatiki stav svetogVasilija spram naina postojawa Svetoga Duha? Moda znai daVasilije previa u konkretnom sluaju trijadoloko znaewe bib-lijskog mesta Jn. 15,26, po kojem Duh ishodi od Oca? - Nesumwivone. Mnoga mesta wegovih dela svedoe jasno da ima ovo biblijsko


39 Vidi kao gore, 7, PG 31, 613 C - 616 B.40 Isto 6, PG 31, 613 A.41 VidiAnatreptikV to? Apologhtiko? to? dussbebo?V e


44/195

mesto sasvim ozbiqno u vidu, da zasnuje jasno i neporecivo prois-hoewe Duha od Oca i vezu po sutini koja postoji izmeu wih44.Koristei naravno i mesto Ps. 32,6 (Reju Gospodwom nebesa se

stvorie i duhom usta wegovih sva sila wihova), koje tumai tri-jadoloki, kao i sveti Atanasije45, ne zadovoqava se gorwim me-stom Jovanovog Jevaneqa, da bi potvrdio samo proishoewe Duhaod Oca i sledstveno tome nestvorenost wegove prirode, nego pris-tupa i razlikovawu osobitog naina wegovog postojawa od nainapostojawa Sina. Konkretno Duh, kao to razjawava, proizlazi odOca ne raawem kao Sin, nego kao Duh usta wegovih46. Osim ovogaistie sa osobitim naglaskom da gorwa biblijska mesta pokazujusamo po prirodi zajednicu i srodstvo (o1kei\thta) Duha saOcem ali ne nain wegovog proishoewa koji ostaje neizreciv47.Iako dakle na osnovu biblijskih mesta Jn. 15,26 i Ps. 32,6 odreujenain postojawa Svetoga Duha, tako da se razlikuje od naina pos-tojawa Sina, naglaava izriito da nain postojawa Duha, kaouostalom i nain postojawa Sina, jeste nepoznat i neiskaziv. Tokako Otac raa Sina i ishodi Duha predstavqa nadprirodnu tajnu,koja ne moe da bude shvaena od stvorenih bia.

ZAKQUAK

Nakon ovoga to smo rekli proizilazi, smatramo, neusiqenoda apofatiko posmatrawe naina postojawa lica Svete Trojiceod strane Vasilija Velikog ne duguje se nekom prikrivenom wegov-om teolokom agnosticizmu ili ak verovatnim neoplatonikimuticajima, nego predstavqa neposrednu gnoseoloku posledicuontolokog razlikovawa stvorenog i nestvorenog, koje saiwava

krajeugaoni kamen dogmatskog uewa wegovog i naroito wegoveTrijadologije. Sledstveno tome apofatiki karakter naina pos-tojawa lica Svete Trojice za Vasilija Velikog, kao uostalom i zaitavo otako predawe, ne samo da nije nepojmqiv ... i opasan, kaoto tvrdi Visokopreosveeni Mitropolit Pergamski g. JovanZizjulas, nego ini sutinski elemenat pravoslavne Trijadologi-

46 SVETI KNEZ LAZAR

44 Vidi E1V t\n 32 Yalm\n 4, PG 29, 333 B; Kat Sabelliann ka7 Are7ou ka7tn Anomo7wn 6, PG 31, 612 BC; 7, PG 31, 616 C; Epistol 125, 3, PG 32, 549 C; Per7Ag7ou PnematoV22, PG 32, 108 A; 38, PG 32, 136 C; Uporedi Per7 Ag7ou PnematoV46, PG 32, 152 AB.

45 Vidi Pr\V Serap7wna 1, 31, PG 26, 601 A; 3, 5 PG 26, 632 BC; 4, 3, PG 26, 641BC.

46 VidiPer7

Ag7ou PnematoV

46, PG 32, 152 B.47 Vidi Per7 Ag7ou PnematoV46, PG 32, 152 AB. Vidi i E1V t\n 32 Yalm\n 4,

PG 29, 333 B.


45/195


je. To kako postoji Bog kao Trojica, dakle nain postojawa licaSvete Trojice predstavqa nedostinu i nepojamnu tajnu i neotkriva se u Ikonomiji. Ono to se otkriva u Ikonomiji jeste oso-

bitost postojawa lica Svete Trojice i lini karakter wihovihenergija; ne i nain wihovog postojawa. Suprotan stav teoloki jeneodriv i potpuno stran pravoslavnom otakom predawu.

Prevod iz kwige: Gewrh7ou D. Martzlou, Orq\doxo d\gma ka7qeologik\V problhmatism\V. Meletmata dogmatikV qeolog7aV. Qes-salon7kh, 1993.

Prevod sa grkog: Jeromonah Simeon


46/195

48 SVETI KNEZ LAZAR


47/195

SRPSKA CRKVA U ZAGRQAJUJERESI

SRPSKOJ JAVNOSTI

Teko mi je da napiem, a jo tee da preutkujem neto oemu ne sme da se uti. ini mi se, trebae mi nebrojeno mnogo

strana da iskaem istinu. U pitawu je jedna reenica i, moda,jedan bezizlaz. U pitawu je jeres u Crkvi.

U opasnosti smo da izgubimo Srpsku crkvu kao pravoslavnu.Naime, po reima Svetog Vasilija Velikog (Posl. 191), im jeuvedena jeres, uklonio se odmah i predstojnik dotinoga mjesta aneo, i crkva se takva pretvorila u obinu kuu.

Aneo koji se uklawa kada se uvede jeres i bogohuqewe u Cr-kvu odreenoga mesta i oblasti, nije aneo linosti, ve je to pre-poznatqiv peat pravoslavnosti, tj. dar i blagodat Boija na ove-ku predstojniku dotinoga mjesta, po kome je on kao episkop iz-vor svih Tajni Saborne crkve, kroz koje se spasewe dobija. Ukla-wawem toga dara Boijega Crkva prestaje biti Crkvom, nebozem-nom ustanovom, i sva postaje samo zemna tvar, tj. obina kua. A

ovek od koga se taj dar Boiji uklonio zbog jeresi, nije vieepiskop ni u kom crkvenom smislu.U Srpsku crkvu je uvedena jeres!! To je neko morao proglasiti,

a nije. Smrtna i zarazna bolest ve je paralisala nau Crkvu, aniko to da objavi. Lekari proglase epidemiju gripa, a gle u Cr-kvi Svetih Simeona i Save, nema episkopa, ni jedan se ne nae, daproglasi da je u Crkvi jeres. Zato? Zato to je jeres u wima; jednisu je uveli, a drugi su omamqeni ravnodujem i malodujem!

Ravnodunost je uzrok zla, jer prorok kae: Ne razlikujuSveto od oskvrwenoga (Teodor Studit, 10. odg. monahu Metodiju).Sveti Oci su uvek upozoravali da se sjemena jeretikoga kukoqa...maem Duha sa korenom upa (13. kanon IX pom. sab.). Jeres se izo-bliava dok je jo seme i to sa korenom, tj. sa onim ovekom, kojihoe u Crkvu da uvede jeres. Seme jeresi se upa maem Duha, tj.istinom prave nauke. U Srpskoj crkvi vie ne vidim episkopa samaem Duha o pojasu. Ako li koji i ima ovaj ma, zato ga ne digne

OGLEDI IZ KANONSKOG I CRKVENOG PRAVA


48/195

protiv jeresi? Zato ga nosi? Jer, ova jeres u Srpskoj crkvi, pre-stala je biti seme, i u ilav korov je izrasla.

Ravnodunost Srpskoga episkopata razvila je aktuelnu jeres

ekumenizma do one krajwe take, u kojoj episkopi ne razlikujuSveto od oskvrwenog. Stare jeretike nazivaju hrianima i Cr-kvom; sa wima obrazuju Svetski savet crkava. I, uz sve to daju obra-zloewe i kau da to nije ekumenizam, nego evaneqski ekum-enizam, tj. ekumenizam qubavi. Qubavqu mire i ujediwuju Sveto ioskvrweno, rtvujui Istinu.

Verujem... u jednu Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu (IXl. Nikeocarigradskog Simvola vere). Ovo je Sveto, da je Crkva je-dna u svetosti, jedna u celosnoj sabornosti, i jedna u celosnoj isti-ni apostolske nauke i porekla. Skvrne jeresi, nasuprot, nikakonisu u Hristu saborne, jer svaka jeres mora biti anatemisana (1. ka-non II vas. sab.) i odvrgnuta od same vere (1. kanon Vas. Vel.). Jere-si nemaju kriterijum (silu) sabornosti, i ne mogu se sa Crkvom me-

ati ili bilo ta zajedniko sa wom imati. Evaneqski ekume-nisti su izmislili qubav kao ono to moe nezavisno od istine dogmata i kanona, da sabere Crkvu i jeresi. Meutim, kakva je toqubav mimo dogmata i kanona? Po tome znamo da qubimo djecuBoiju kad Boga qubimo i zapovijesti wegove drimo. (I Jovan 5,2.). Nije qubav kriterijum dogmata i kanona, tj. zapovesti Boijih,nego su dogmati i kanoni kriterijum qubavi.

Qubav mimo Istine dogmata i kanona jeste lana qubav;jeste izmiqena qubav. Nee biti, o episkopi, da je svaka hria-nska qubav ekumenska, tj. saborna. Samo je jedna qubav ekumenska,tj. saborna, a to je Istina. Zalud drugu izmiqate. Drugog temeqanema, a ovaj ve pada na vas. Jer drite Crkvu u krilu ekumenisti-kog Svetskog saveta crkava. Time ispovedate da Crkva nije kato-lianska, tj. posvudna i svecela bez jeretika; time i jeretike pri-znajete za svete i apostolske. Vaa qubav mimo istine, temeq jezloj teoriji grana, po kojoj je Pravoslavqe tek jedna od grana Cr-kve. Vi zaista ne razlikujete Sveto od oskvrwenoga.

Zato to je Srpska crkva u lanstvu Svetskog saveta crkava,zato nas NATO bombarduje. NATO je danas sluga Boijega gneva. Ito je znak da nas Bog jo smatra sinovima, dok nas kara i zove pame-ti i pokajawu od greha, a najtei greh nae Crkve je jeres. I slavaBogu na tome to nas kara.

Ali, ako episkopat Srpske crkve, uprkos svemu Boijemu sta-rawu, ostane tvrdokoran u zastrawivawima, a bombardovawe pre-stane, bie to katastrofa. Bie to znak da nas i Bog ostavi, da seukloni aneo Crkve od nas, boqe rei od vas, o episkopi! Jer, kadni batine ne pomognu, onda je propast blizu.

lanstvo Srpske crkve u Svetskom savetu crkava je pre svegaotvoreno dogmatsko pitawe. Ono zahteva dogmatski odgovor, jer se

50 SVETI KNEZ LAZAR


49/195

SRPSKA CRKVA U ZAGRQAJU JERESI 51

jeres maem Duha upa. Takav odgovor je pruio Sabor Srpskecrkve 1997. godine, usvojivi odluku o istupawu Srpske crkve izSvetskog saveta crkava i obrazloewe iste odluke. Ovo obra-

zloewe je danas redak primer bogoslovskog i pastirskog ouvawaPredawa Svetih Otaca. Uz brojne konstatacije, tu se kae, da jelanstvo Crkve u Svetskom savetu crkava eklisioloki, dakle dogmatski, neprihvatqivo.

Sabor Srpske crkve je 1998. godine pruio novi odgovor napomenuto pitawe. Taj drugi odgovor nije bogoslovski, nego poli-tiki. On se sastoji, prvo, u nespremnosti Sabora da zatiti svojuprologodiwu odluku od falsifikovawa, negirawa i neizvra-vawa iste i, drugo, u usvajawu Solunskih zakquaka kao i u otpo-slawu delegacije Srpske crkve u Harare na zasedawe SkuptineSvetskog saveta crkava. Sutina Solunskih zakquaka sastoji seu traewu radikalne reorganizacije tog Saveta. Obrazloewe zalanstvo u wemu, kao i eklisioloke posledice koje iz tog lanst-va proistiu, ne nalaze mesta u ovim zakqucima. A u Harareu dvanaa predstavnika su izabrana u Centralni odbor Saveta.

Drugim odgovorom Sabor je, napustivi raniju svoju odluku iweno obrazloewe, u Srpsku crkvu uveo jeres. Recite vernicima, jeli u prvom ili u drugom sluaju odluivano po dejstvu Duha Svetog?Ma kako da se reorganizovao Svetski savet crkava, lanstvo Crkveu wemu je povreda IX lana Simvola vere, i priznaete, jeres!

Da bismo sauvali Srpsku crkvu kao pravoslavnu, moramo is-tupiti iz Svetskog saveta crkava. I to ne pretwom raskola, negopruajui dogmatski odgovor jeresi ekumenizma. Raskol se razre-ava politikim metodama. Jeres se pobeuje jedino bogoslovskimodgovorom. Stoga se moramo drati odluke Sabora o istupawu izlanstva u Svetskom savetu crkava, i wenog pravoslavnog obra-zloewa. U protivnom, imamo jeres u Crkvi!!!

Ma ta episkopi mislili o toj svojoj odluci danas, mi moramopo woj postupiti, tj. istupiti iz reenog Saveta, sa episkopimaili bez wih! Sveti Atanasije Veliki kae: Boqe je okupqati sebez wih (bez episkopa nevernih Predawu, prim. .K.) u hramu mo-litvenom, nego sa wima kao sa Anom i Kajarom, biti baen u geenuogwenu (V. Sveti Knez Lazar, br. 16, str. 138).

eqko Kotoranin


50/195

52 SVETI KNEZ LAZAR


51/195

DA LI JE BOG TVORAC ZLA?

(Pedeset godina SSC Harare 1998. godine)

Van slubenog programa Skuptine SSC u Harareu, ali kaovrsta okupqawa /padare/ stavova uticajnih struja SSC, u okviruSkupa u Harareu, odrana je 9. decembra 1998. godine /po novom ka-lendaru/ rasprava, sa koje je na Internet prezentaciji 8. Skup-

tine SSC /http://www.wcccoe.org.wcc/assembly/pre30. html/ pred-stavqen tekst Homoseksualci hriani trae da se na teolo-kim kolexima izuava seksualnost. Ovaj tekst predstavqa bogo-slovski konceptapologiju homoseksualnosti. Ujedno, to je tewahomoseksualnog pokreta da bude priznat za sudeonika u Crkvi, ilida kaemo, za crkvenu mawinu. Od strane SSC reeni kon-ceptapologija homoseksualaca nije osporen; ta vie, homosek-sualci, izraavaju nadu da e u budue wihovi stavovi i teologijabiti ukqueni u slubeni program SSC.

Kada govore o seksualnosti, homoseksualci podrazumevaju ihetero i homoseksualnost. Oni kau: Prinudna heteroseksual-nost treba da bude dekonstruis

Sv.knez Lazar 26

Documents

Transcript of Sv.knez Lazar 26