Susret Roman

8/13/2019 Susret Roman

1/95

Susret/romanNeboja Jovanovi

GLAVA II

POETAK KOJI TO NIJE

Tri igraa za stolom igraju preferans. Otac i dva sina. Svake Nedelje, posle ruka,popiju kafu i podele karte. To je prilika da popriaju i igraju. Najee krenu od sto"bula". Igra preferansa poinje negativnim poenima. Svi ih igrai ,poput greha u ivotu,imaju od poetka. Trebalo bi se "spustiti ispod kape", granice na kojoj se zbaci starobreme i krene u osvajanje pozitivnih poena. Da bi se igra zavrila,jedan igra morabiti"dobar" onoliko koliko su ostali igrai "loi". Ili, dvojica igraa moraju biti "dobri",onoliko koliko je jedan "lo". Kao i u ivotu. Moe se biti dobar samo u odnosu nanekoga ko to nije. Da nema zla, dobro ne bi imalo u odnosu na ta biti dobro. To estozaboravljamo kada sudimo drugima. U predstavi zvanoj "ivot", neko mora igrati i ulogunegativca. Teke su to uloge. Bez sukoba nema dobre predstave. Sve to postoji, postoji urelaciji. Kao i u preferansu. Ravnotea izmeu "dobra" i "zla" se odrava, sa blagomprednou "dobra". Tvorac igre je tako zamislio. Posle svakog deljenja, jedan uesnik,licitiranjem, preuzima igru. Zato to ima najbolje karte, ili pokuava da proe "na blef".Koliko igraa, toliko i stilova. Onaj igra koji prihvati igru, igra protiv njega. . .

Zavre partiju oko ponoi. Ponedeljak je radni dan, a oni su radni ljudi."ivot nije igra. . . " , kae stari, ". . . mada , u mnogo emu lii na ovu nau

zanimaciju. est dana radi, sedmi se odmaraj!Tako Gospod zapoveda. Hajdemo dapoinemo. Od jutra nas ekaju poslovi. "

Otac, Sveta, je krupan ovek. Pravi din. ake kao lopate. Priaju komije da nadlan moe da stavi dvanaest jaja, a da mu nijedno ne ispadne. Kau da je, dok je biomlai, mogao u rvanju, odjednom da obori trojicu. Zato ga i prozvae Sveta Trojica.

enio se dva puta. Prva ena rodila mu sina Petra. To je bilo snano, zdravo dete,rumenih obraza. Tada su iveli u planini i hranili se obraujui pare plodne zemlje. Imali

su i nekoliko ovaca, kokoaka i jednu kravu. Vie im i nije bilo potrebno. Na nesreu,dok je u umi brala peurke, enu je ujela zmija. Umrla je jadnica na putu do varoi ukojoj je radio jedini lekar u srezu. Petru je tada bilo sedam godina. Kako Bog nije dao da

on i ena imaju vie dece, Sveta je poeleo da mu se jedinac koluje. Prodao je kuu iimanje, pa se preselie u varo, izniklu na obroncima planine.

Sveta je imao zlatne ruke. Napravio je sam prvu kuu i okunicu. Poznavao jetajne stolarskog zanata. Novcem od prodate imovine, kupio je materijal i izgradio sebi

novi dom i malu stolarsku radionicu. Brzo se proulo o njegovoj vetini i potenju. Imao


2/95

je sve vie posla. On i sin mogli su lepo da ive od njegovog rada. Posle kole, kada bizavrio zadatke, sin jepomagao ocu i uio od njega da obrauje drvo. Sveta je bio strogotac. Iz straha da grad ne iskvari Petra, eleo je da njegov duh ojaa kroz rad.

"U gradu su ljudi drugaiji, " govorio je sinu. "Lepo priaju, a runo ine. estone vai ni asna re, ve neki zakoni u koje ni sami ne veruju . Dre ih se iz straha, a kre

ih kada misle da nee biti uhvaeni. . . Ovde je, sine, Zakon!U grudima. U srcu.Upamti!Re je zakon!"Petar je iveo izmeu dva sveta. Oev svet mu je izgledao jednostavan, razumljiv

i istinit. Znalo se ta je dobro a ta loe, ta se sme, a ta se ne sme, zato se sme, a zatone sme. Sve je imalo smisla i svrhu. Ponekad nije razumeo oeve razloge za nekuzabranu, ali je bio vrsto uveren da otac nita ne ini iz hira , sujete ili zle namere. . .Verovao je da otac uvek misli o njegovoj dobrobiti. I bilo je tako. Nekada su, kae jednamudra knjiga, i ljudi tako verovali Bogu. Tada su iveli u Raju. Ali. . .

Svet grada mu je bio nepoznat. Ponekad komplikovan i uznemiravajui, a ipakprivlaan, tajnovit i podsticajan. Nagonio ga je da misli na nov nain, da istine u koje jeverovao preispituje i dovodi ih u nove odnose. Postojale su i druge mogunosti, reenja.

Moda gora od oevih, ali jo neispitana i zavodljiva. Poput kockica kojima se od istihelemenata mogu praviti razliite figure. Radoznalost i potreba za stvaranjem novog,velika su iskuenja. Da li je oveka upravo ono boansko u njemu navelo na prvi greh?

Petru je bilo stalo da se pokae u novom drutvu, da stekne svoje mesto meusvojim vrnjacima. Posebno je eleo da pridobije uiteljicu, lepu i toplu mladu enu.Divio joj se, jer deca jednostavno doivljavaju lepotu i potuju je. Sofija je imala punostrpljenja sa uenicima i ljubavi za svoj poziv. Pevala je u mesnom horu i svirala naviolini i klaviru. elela je da kod aka probudi ljubav prema muzici. Zbog toga je, posleredovne nastave, drala asove klavira i pevanja, koji nisu bili obavezni. Petar se,naravno, prijavio. Redovno je odlazio na "muziko", vie da bi sluao i gledaouiteljicu, nego zbog muzike. Njen glas mu je vraao oseaj vedrine, bezbrinosti i

seanja na vreme kada jo nije znao da postoji bol , bol jaa i tea od one posle ubodapele ili razbijenog kolena.

Majka ga je uila da je sve na ovom svetu stvorio Bog. On je dobar i voli svastvorenja. Posebno oveka koga je nainio po svom liku . "Ponekad se Svevinji naljutina ljude, kao to se otac ili ja naljutimo na tebe kada si neposluan. Ljudi su Boja deca,a sva deca su, ponekad, nestana. Tvorac im prata, ako ne ine zlo. I zlo im oprosti, akose pokaju, " govorila je. . .

"A ta je to zlo? ", pitao je Petar koji nikada nije video ni osetio zlo."Bolje da ne zna, sinko. Kako da ti objasnim neto to nisi iskusio? Zlo je usuprotnosti sa Bogom i ivotom. Teko je to shvatiti. . . "Petar je bio zbunjen. "Kako moe neto biti u suprotnosti sa Bogom koji je sve

stvorio? ", Misao mu je za tren nestala iz glave, jer je potrao za velikim "lastinimrepkom", arenim leptirom koji mu je gotovo dodirnuo kosu proletevi mu pored uha.Zato bi, uostalom, razmiljao o nerazumljivim i dalekim stvarima kad je ivot lep i nadohvat ruke.

Majina smrt mu je donela bol i zbunjenost. Muila su ga pitanja koja smrt zasobom ostavlja i od kojih se ne moe pobei ni trei za leptirovima. Da li je ovakvamajina smrt kazna? Ko je kriv? Ko je zgreio? Moe li se na to pitanje uopte dobiti


3/95

odgovor? Deca ne prihvataju stvarnost u kojoj postoje pitanja na koja se ne moeodgovoriti. Neko mora biti kriv. Kako se moe desiti nesrea, a da niko ne bude kriv? Tonema smisla. Ako postoji Bog koji nas voli i uva, onda majka nije mogla umretisluajno. Da li je ona uinila neko zlo? U to nikako nije mogao da poveruje. Nije,dodue,jo uvek razumeota je to zlo, ali je oseao da je to "neto runo", to nije moglo

biti blisko majci. Nije ga mogla ni initi. U bolnici je prvi put uo za "nesreni sluaj".Shvatio je da je to sluajna nesrea za koju niko nije kriv.A moda Bog i ne postoji? Ili, moda nije takav kakvim ga je majka predstavila?

Moda ni ona nije znala? Kako je mogue da ona nije znala tako vane stvari? Sve tomu je govorila imalo je smisla i prualo sigurnost u razumevanju sveta. Sada mu se iniloda postoje dva sveta i dva Boga. Majinom smru ulazio je i u taj drugi svet u kome su gaekale i neke druge, teko razumljive istine.

Njegov veliki otac Sveta, zbog koga je ranije bio ponosan, nakon majine smrtinije mu vie bio tako veliki. Prvi put nije imao odgovor na vanopitanje. Da li je, moda,otac uinio neko zlo? Moe li se umreti zbog tueg greha? Ako majka nije zgreila, asigurno nije, i ako Bog postoji, onda On ili nije svemogu, ili nije pravedan. Ako je

pravedan, a nije svemogu, onda je zmija ujela majku bez iije krivice. Uzdrhtao je.Strano je iveti u svetu koga je stvorio neko ko ga ne moe i kontrolisati.

"Otac i majka su stvorili mene, a ipak,ja mogu da uinim neke nestalukeprotiv njihove volje. Mogu me kontrolisati samo ako i ja to hou , izljubavi, potovanja, zahvalnosti prema njima. Ako ja greim, otac e kaznitimene. Nee majku ili psa koga volim. Otac zna ta je pravedno. Sigurno nijeuinio zlo zbog kojeg je umrla majka. Ali, ja ne znam ta je zlo. Moda samuradio neto, a da i nisam znao da je zlo. Da li sam kriv ako nisam znao? Moda

Bog kanjava roditelje zbog greaka deteta koje jo ne zna ta ini. Ne razumemtakvu pravdu, ali, ponekada ne razumem ni oca, iako znam da je u pravu. Modasam ja uinio neko zlo!? . "

Naalost, taj odgovor se uinio najverovatnijim. Deca nisu kao odrasli. esto ihujemo kako prikrivaju neki svoj nestaluk reima: "Nisam ja iko . . . on je. . . ". Ali,kada se neto strano desi onome koga deca vole, najee, u dubini due, okrivljuju sebe.A krivicu je teko podneti. Dete sa krivicom se osea bezvrednim. ivotna sila u detetupokuava da ga zatiti, pletui oko krivice mree koje e je izolovati kao strano telo. Inajee se potpuno umrsi u te mree, one ije je ime "karakter", a koje, titei , postajukavez. ivot, borei se protiv bola, moe da se okrene i protiv sebe. ivotna sila jedetinjasta.

Deca veruju da njihove misli i oseanja mogu uticati na tok dogaaja u svetu .Moda su u pravu. I mnogi odrasli veruju u to, ali imaju "zdrav razum" koji takvauverenja stavlja u fioku "mate", "gluposti", "detinjarija", ili "ludosti", i time im oduzimasnagu. Da li su i misli i oseanja dela? Ovo pitanje postaje preteak teret, ako nam nekokoga jako volimo umre dok smo mali. Niko nam ne moe dati sa sigurnou taanodgovor na naa pitanja. Izgledalo je kao da je Petar, vremenom, prestao da ih postavlja.Ali, nije bilo tako. Krala su u njemu, kao prazan stomak, gladna odgovora. ovekmoe da zavara glad, da ne obraa panju na nju. Ali, ona nestaje samo onda kada se utolihranom.


4/95

Kada su preli u grad, eleo je da bude prihvaen od strane vrnjaka, koji su ga, upoetku, zvali "Seljo". Deca znaju da budu surova u zadirkivanju. Pitao se zato ga jeotac doveo u grad gde su, kako je sam rekao, ljudi drugaiji: "Lepo priaju, a runorade!" Moda je to kazna, ili otac hoe da on upozna zlo, da ga kasnije ne bi inio. Kadaje postupao kako ga je otac uio, esto bi mu se smejali i smatrali ga glupim. Isprva nije

znao ta znai re glup, pa se i sam smejao sa njima. Tu re nije nikada uo od roditelja,kao ni neke druge za koje je saznao tek u gradu. Na primer re la. Njegovi roditelji jenisu koristili. Rei slue da oznae neko iskustvo, a kako izmeu njih nije bilo lai, nijeim bila potrebna ni ta re. "La je neto to nije istinito", razmiljao je. "Ono to nijeistinito i ne postoji. Kako moe postojati neto to ne postoji? Kako moe imati ime iuticati na ljude? Da li je to ono o emu je majka govorila da je suprotno Bogu i nazivalaga zlom? Ono nerazumljivo to ipak postoji, iako ne postoji. Postoji jer utie na ljude. " Iopet mu nita nije bilo jasno. . .

Prvih dana u koli priao je grupi deaka koji su se igrali u dvoritu i pozdravio ihonako kako ga je otac uio da se pozdravljaju ljudi:"Pomae Bog momci . Ja sam Petar.elim da vam budem drug. "

"Ha , ha! ujte Selju! Pomae Bog!Bog ne postoji budalo!A ti si glupi seljak!"Uzvratio je krupan pegavi deakkoji je oigledno bio glavni. I ostali su se pridruili uismevanju, a Petar se zbunjeno smejao sa njima. Pomislio je da "budalo" i "glupi" znaineto dobro, smeno i prijateljski, iako je oseao da je njihov smeh neprijatan. Bio jespreman da poveruje kako se deca u gradu smeju na drugi nain , a da to ne mora da budeznak neprijateljstva. Znao je ta znai biti seljak, i pomislio je da se tim oslovljavanjemukazuje ast. A u vezi sa pominjanjem Boga, mislio je da je moda i ovom deaku nekoumro, pa je i on na svoj nain zbunjen. . .

"Znai mogu biti va prijatelj i igrati se sa vama? " prie im blie Petar. Pegavideak se malo izmaknu i baci na Petra grumen zemlje . Pogodio ga je u rame. Petar sezbunjeno osmehivao mislei da se deko ali i daje to poetak neke njegove igre. Sledei

grumen ga je pogodio u elo. Pegavi mu je zatim priao i grubo ga odgurnuo. Ovu porukubez rei, odmah je razumeo. Zavalio je neznanca akom, koja se,po veliini, ve bliilaruerdi njegovog oca. Tako se Pegavi u trenu naao na zemlji, neshvatajui jo ta ga jesnalo. Ostali deaci, zateeni, posmatrali su "Rieg" u praini. Nisu mogli da poverujusvojim oima o udnom preokretu situacije. Jedan meu njima, kriom je, kasnije,priao Petru i estitao mu to je tako "sredio" Rieg. On je sam to odavno eleo da uini,ali se plaio. "Pa zato se onda drui sa njim? "-udio se Petar.

Posle ovog neeljenog okraja Petru je porasla popularnost meu deacima."Nita ne razumem. . , " razmiljao je. "Hoe dase drue samnom zato to sam bio grubkao i Rii. . . Zato je dobro tui slabijeg od sebe? Jo ako je i njemu neko umro, pa jezbunjen i ljut. . . " Reio je da se izvini Riem i da ga pita ko mu je umro . Rii je odmahtuio Petra uiteljici da se bije i da postavlja luda pitanja.

"Zato si, Petre, pitao druga ko mu je umro? ", Uiteljica je slutila da se netoznaajno krije iza Petrovog razmiljanja o smrti."Zato to je rekao da Bog ne postoji . ""Ti Petre, veruje da ovek misli da Bog ne postoji zato to mu je neko umro?

"


5/95

"Da. Ja sam se to upitao kada mi je umrla mati. Ali, zbunjen sam jer ne znam

ko je onda sve ovo stvorio ako nije Bog? "

"Moj tata kae da su Boga izmislili popovi da bi ga se ljudi plaili i biliposluni, i da bi oni mogli da jedu hleba bez motike, " upade deak koji jesedeo u prvoj klupi da bi se njegova dva podignuta prsta uvek najbolje videla.

"I naunici kau da je Bog izmiljotina koju koriste neznalice kad ne umejuneto da objasne", pridruila se razgovoru devojica do njega, oiglednoponosna to je njen tata naunik koji zna odgovor, i nije od onih neobavetenih."Pa dobro. . A ko je onda stvorio drvee, ivotinje, ljude? ta kae tvoj tata? . .

. Kako ono bee. . ? Nije uenik, nego. . . naunik, " upita Petar, radoznalo,oekujui odgovor koji bi moda pomogao reavanju njegove starenedoumice.

"Ne znam. . . Nije mi o tome priao. . , " snebivala se devojica. "Kae da sammala i da je to teko objasniti deci. ""ovek koji neto ne moe da objasni deci ni sam to ne razume. Tako kaemoj otac" nije odustajao Petar.

"Ih, tvoj otac je stolar. Odakle on zna. . . " uzvratila je devojica"I Bog je bio stolar!Nekada davno kada je iveo kao ovek. "

Deca prasnue u smeh. "Bog bio stolar! Ha, ha. Petar bi hteo da njegov tata i Bog imajuisto zanimanje. . . . Ha, ha. . . "

"Pa bio je. . . majke mi. . . Pitajte uiteljicu!Zvao se Isus!", pobunio se Petar."Bogami, deco, Petar je u pravu. Isus je stvarno bio drvodelja. "

"Eto vidite!Tata kae da je Bog bio stolar kad je bio ovek zato to On mnogovoli da neto pravi", nastavio je Petar ohrabren uiteljicinom podrkom.

"E,jeste ba. Da nije moda neki stolar napravio svet!? " nije se predavala erkanaunika.

"Znate li vi moda uiteljice? Ko je stvorio svet? "Petrov pogled je bio punnade."Bog se, deco, ne moe videti, pa zato ne moemo ni znati da li postoji, iline. Moemo samo verovati da Tvorac postoji. ""Ne vidimo ni vazduh . . .pa ga udiemo", podsticao je Petar razgovor."Da, ali vazduh se moe osetiti kada maemo rukom, ili kada duva vetar. ovekpoveruje u ono to moe i sam doiveti, videti, uti, dodirnuti, omirisati. . . Anaunici to mogu da izmere svojim instrumentima. . . ""Kako je onda sve nastalo? "

"Deco moja, to je nemogue saznati. Niko ne zna kako je stvoren svet.Naunici veruju da je nastao sudaranjem najmanjih estica, atoma. . .

elemenata koji su se spajali i od njih se stvarala materija, pa se ona menjala i

stapala u sloenije oblike. . . kao kad vi slaete kockice. . , "pokuala je da objasniuiteljica. Petar je prekinu:

"Ali, ko je sklapao te kockice? "

"Naunici kau da se to deavalo sluajno. Znate ta znai ta re? Bez neijenamere. Zato je bilo potrebno mnogo vremena da bi nastalo sve to postoji. "


6/95

"Oni misle da je svet nastao sluajno? Kad ja neto kaem, pa mi se drugovismeju zbog neznanja, onda me prozovu glupanom. Da li su i nauniciglupavi? "

"Nisu, Petre. . , " nasmejala se uiteljica. Pomislila je kako je dete moda upravu. ". . . Ja lino verujem u Boga i u to da je Bog stvorio svet, ali, moe se i

drugaije razmiljati, a da to ne bude iz gluposti. Pogledaj onu stenu na vrhubrda.Na ta lii? ""Na glavu ptice, nekog orla. . . "

"Eto vidi Petre. . . A ko je nju napravio takvu? ""Niko. . ! Valjda vetar, kia. . . Tako je ispala. . . ""Naunici misle da je tako nastalo sve na svetu.Nehotinim sudaranjem estica.

Postoje neki prirodni zakoni po kojima se ponaaju ti najmanji delii materije. . .Privlae se, odbijaju, spajaju i razdvajaju. Oni jurcaju svuda oko nas, kao vi kadistrite u dvorite posle zvona. Kao muve bez glave. U potpunom neredu. Ali izvelikog broja takvih nepredvidljivih sudara nastaju i neka pravila i razliite stvari.. . Iz nereda nastaje red. "

"I iva bia? ""Da! I ona. Pravila, zakoni prirode, odravaju ono to je postalo. Ali, ponetose spontano i promeni. Ako je ta promena dobra, ako pomae da se neko biebolje snalazi u svetu, onda se promena zadri trajno. Od jednostavnihorganizama, na taj nain, nastajali su sloeniji. . . ""Ali, ko je smislio da to bude tako? Ko je odredio te zakone? "

"Naunici kau da nije niko. To su, jednostavno, zakoni prirode. Sve to sedesilo, desilo se bez nekog razloga, spletom raznih okolnosti. . . "

"A da li je ta priroda onda Bog? Da li je ona pametna kad je sve stvorila? "

"Moda. . .Ni ja se ne usuujem da to tvrdim. . . Jednostavno, ne znam. ""Dobro je. . . ", nasmejao se, sa vidnim olakanjem Petar. ". . . Nisam, znai,

samo ja glup. "Sofija se osmehnula ovoj detinjoj istoti. Pomilovala je Petra neno po glavi."Nisi ti glup, Petre. Ti si bistro i radoznalo dete. Postoje neke stvari koje ovekjednostavno ne moe da zna. One su izvan mogunosti nae pameti. "Petra je istinski obradovala izreena pohvala. Ipak, nije mogao da poveruje u

priu o sluajnostima i granicama ljudskog uma. Iskustvo mu je govorilo da je sve to jestvoreno stvoreno sa nekom svrhom , iako se, ponekad, to ne vidi jasno. Iznenada mu se

javila misao da bi se uiteljica i njegov otac mogli "sluajno" bolje upoznati i moda izavoleti? Upravo je saznao da naunici misle da je to mogue , ali da su za sluajnostipotrebni milioni godina. A toliko se vremena nije imalo. Kako nije bilo sigurno ni to da

Bog postoji, shvatio je da je neophodno da smisli to pre neto to e biti prirodno idelotvorno.

Brzo je otkrio "zakonitost". Kad god bi neko dete bilo bolesno due od dva dana,Sofija bi odlazila u kunu posetu malom bolesniku. "Otac je snaan i zgodan mukarac, auiteljica lepa, dobra i pametna. . . Valjda e se, po tim prirodnim zakonima, njih dvojespojiti kao i estice. . . " Razmiljao je Petar. U zakone je verovao, ali u sluajnosti ba inije, pa je reio da i sam poneto mora uiniti. Poalio se jednog jutra ocu da ga bolistomak i zato ostao u krevetu. Od dece je nauio ta je to la i da ona ne mora uvek da


7/95

bude loa. Posle dva dana, Sofija je dola u posetu malom "bolesniku". Otac se uzvrteo.Bio je toliko ljubazan, da je Petru izgledao smean.Nije ga jo nikad video takvog.

"udo su veliko ti prirodni zakoni. . . ", razmiljao je novopeeni istraiva". . . Eto kako 'sluaj' menja oveka. Ako ta promena bude dobra za njegovopstanak, priroda e je uiniti trajnom. Tako e moj otac postati trajno

smean. . . "Navratio je i doktor, ali nije uspeo da otkrije uzrok Petrove "bolesti". Uiteljica ihje poseivala svaki dan i ostajala uvek due. A otac je postajao sve smeniji.

"Od ega li boluje, moj Petre? ", upitala je Sofija Petra."Od namere!" glasio je Petrov odgovor.

"Kakve namere? !"

"Da spojim vas i oca. "

"Izgleda da si i uspeo u svojoj nameri. Moe sada prestati da boluje. "Vedro mu se osmehnula Sofija i poljubila ga i pomilovala po glavi. Obavestila je Svetu

da mu je "izleila" sina. Sledee godine Petar je dobio brata. Dadoe mu ime Jovan.


8/95

GLAVA III

PRIA O JOVanU

Jovan je bio blagorodno dete. Jo "od sise" umeo je da uiva u ivotu. Dobro jejeo, mirno spavao i nalazio zadovoljstvo u svemu. Kada je malo poodrastao i prohodao

ukuani su imali muke da ga zadre. Radoznao, hrlio je da, to pre, upozna svet. U tokunjegove este godine, otkrili su jednu njegovu neobinu sposobnost. Sofija je volela daokuplja decu iz komiluka. Igrajui se tako "babaore", igre u kojoj se jednom detetuveu oi neprozirnom maramom, a onda ono trai druge, primetila je da Jovan ne luta,ve da odmah pogaa. elei da proveri da, moda, Jovan kriom ne gleda ispodmarame, izmislila je novu igru. Jedno dete bi stajalo vezanih oiju, dok bi mu ostaliuesnici igre, jedno po jedno, sluajnim redosledom, prilazili s lea. Zadatak detetavezanih oiju bio je da pogodi ko je iza njega . Da bi izbegla mogunost prepoznavanjazvuka klompi, ili cipela, maliani su bili bosi. Rezultat igre je zbunio Sofiju. Svi osimJovana pogaali su ponekad, sluajano, a Jovan bez izuzetka, uvek. Jednom prilikom,dovela je troje nepoznatih klinaca, i uvela ih u igru u trenutku kada su Jovanu bile ve

vezane oi. Prili su mu s lea."Ne znam ko je to, " priznao je Jovan. " On nije iz kraja.Nikad ga nisam uo. ""Kako to misli, uo, kad on uti? Kako zna da je deko, a ne devojica? ""Devojice se drugaije uju. To se uje tu. . . kao uuuuu. . . iiiii. . . aaaaa. . . "

Pokazao je na elo.Zbunjena otkriem, Sofija je odluila da i na neke druge naine proveri ove

sinovljeve sposobnosti. Pomislila je da Jovan moda ima natporoseno izotreno ulosluha, te da razlikuje umove koji se uju dok deca diu. Jednom prilikom Jovana jesmestila u jednu sobu, a deca su ulazila sluajnim redosledom u drugu sobu. Ona jestajala pored prozora od obe prostorije, tako da je mogla sve da prati, i Jovana i dete koje

bi ulazilo u sobu. Jovan je i tada bez greke pogaao. Ali ova Jovanova sposobnost bi

nestajala onog trenutka kada bi mu odvezala oi. On bi, kao i svako radoznalo dete,usmeravao panju na stvari po sobi, a time bi zvuk koji se uje u elu nestajao. Jednomprilikom, prilazei da odvee Jovanu oi, Sofija je spustila iza njegovih lea au savodom koju je do tada drala u ruci.

"Molim te daj i meni vode. edan sam, " zamolio je Jovan."Kako zna da drim au sa vodom? ", pitala je Sofija."Ne znam kako. "

Sofija je zatim donela kamen i drvo iz dvorita i postavila pitanje:"ta sam sada donela? ""Neki kamen i drvo. "

"Kako zna? ""Video sam kroz prozor. Podigao sam maramu, " smeio se Jovan nestano."A kako si znao za vodu? "

"Kapnula mi je na nogu. Sad e ui i otac.Nosi neko gvoe. "U tom trenutku je u sobu uao Sveta sa testerom i ekiem u ruci.

"Kako si znao da dolazi otac sa nekim gvoem? ""uo sam ga. On uvek nosi alatke. " Smeio se Jovan, zadovoljan to je pogaao

u ovoj zabavnoj igri. Sofija je odustala od ispitivanja neobinih sposobnosti svoga sina .


9/95

Nije bila sigurna da li da se raduje, ili da strepi zbog njih. Znala je da sposobnosti koje

drugi nemaju mogu biti uzrok nesree. Ljudi ne vole one koji se od njih razlikuju. Plaeih se i mogu prema njima biti zlonamerni. Pomislila je da bi bilo bolje da vie ne obraapanju na Jovanovu darovitost. Moda sve vremenom nestane.

Polaskom u kolu, Jovan je uviao razliku izmeu sebe i druge dece. Kada su u

dvoritu igrali murke, pouzdano je znao gde se ko sakrio. Deca su to ubrzo uviala iprozvala ga Joca-vetica. Smatralo se da Jovan ima nevidljivo oko na temenu. Bio jeobeleen. I viak i manjak nas obeleavaju. Zar prosek nije prirodna tendencija?

Desilo se i to da je, nekoliko puta, pitao drugove zato su bolesni doli u kolu.Zauena deca bi mu odgovarala da je blesav i da nisu bolesna. Ali, ve sledeeg dana, tibi aci stvarno izostali iz kole zbog bolesti. Neki od njih su roditeljima i ostalimuenicima razglasili da Jovan zna maije i vradbine. Zato su poela zadirkivanja iizbegavanja.

Jovan nije voleo to se razlukuje od drugih. Kad je odrastao, shvatio je da je imaomo da uje iznutra. Drugi su videli i uli ono to dolazi spolja, sa povrinestvari i ivihbia. On je oseao kako sve oko njega razliito treperi, poput muzike koja izvire iz svega

to postoji i stvara u njegovoj glavi muziku sliku. Lepa spoljanjost je, ponekad,"zvuala" runo, a runa ponekad lepo. Postepeno je nauio da sakrije ono to je uosvojim "unutranjim sluhom". Bilo je jasno da ima viak ulo. ulo koje uje stvari i biaesto drugaijim nego to izgledaju spolja. Pitao se da li je to dar ili prokletstvo. Modaje nekakav poremeaj!? Odluio je da sve to prikrije dok ne sazna vie o svom daru. Ili osvojoj mani. Poeo je da osea usamljenost. Mogao je sa drugima da podeli samo deo odsvojih ivotnih iskustava, i to onaj o povrini stvari. Nadao se da, moda, ipak, na ovomsvetu postoji jo neko sa slinim "poremeajem" .

Na veliku radost, postojao je i jezik na kojem je mogao izraavati ta drugaiskustva, a da ga ne smatraju ludim ili "veticom". Ovaj univerzalni jezik koji nijeprevodio sutinu stvari na neto drugo, jezik treperenja i kretanja, bila je muzika. Njime

je mogao da ono to uje svojim unutranjim sluhom pretvori u neto ujno i drugima, tetako podeli jo sa nekim svoj doivljaj muzikog poretka sveta. Taj jezik je bio blizak injegovoj majci. Poduavala ga je, zadivljena brzinom kojom je uio i ulazio u tajnemuzike. Ubrzo je uoila da Jovan, svirajui neke kompozicije, menja izvesne delovemelodije, odbijajui da svira onako kako je zapisano. Zbunjivala su je Jovanovaobjanjenja. Uveravao je da ti delovi melodije nisu bili" stvarni", "tani", i da su nekiprelazi "vetaki" i "izmiljeni".

"Zar nije u muzici sve izmiljeno? U odnosu na ta su netani? U odnosu na tanisu stvarni? ", bila su pitanja koja bi Sofija postavljala.

"Ne umem da ti objasnim. Kad neto pone, onda ono ima svoj stvarni tok, svojprirodni razvoj. Ako tee tako, meni je lepo, oseam istinu. . . To je tada celina. Oseamda mora biti ba tako.Nita nije izmiljeno. . . Samo odsvira ono to uje. . . "

"Odakle uje? !""Pa, iznutra. . .Neto se sloi sa neim. Kako da ti to objasnim? Zamisli kad bihja nacrtao tebe, a ti vidi da neto nije dobro, neto zbog ega ne lii na tebe. . .

Mogu da te nacrtam i tano, a da to nisi ti. A mogu i da te nacrtam nespretno, ada to, ipak, bude ti. . . Kad uspem da ti nacrtam ono najvanije. . . duu. . . to seuje sa slike. Ono vano se ne izmilja. Mora da se uhvati. Kako bi ti meni


10/95

objasnila ta je to boja da sam slep od roenja? To je neto to je svuda oko nas. Takoje i sa muzikom koja se ne uje, a svira iznutra. "

"I ti to uje Jovane? ime? ""Kako ime? Sobom. . . to me tako gleda kao da neto nije u redu? "Sofija bi ga u ovakvim tranucima sa posebnom nenou i panjom grlila i

mazila:"Ti si moja pametna glavica i sa tobom je sve u redu. Hajde, nastavi da svira."Govorila bi glasom u kojem se oseala radost i strepnja. A Jovan ih je uo. Misli bi jojodlutale u one dane kada je otkrivala neobine sposobnosti svoga deteta i kada je joverovala je da e ovi darovi Tvorca vremenom nestati. Slutila je da Jovanov ivot neetei kao kod veine ljudi.


11/95

GLAVA IV

PITANJA BEZ ODGOVORA

Petar i Jovan su postavili sebi neka pitanja jo u detinjstvu . Nesvesno su

usmeravali svoje ivotne tokove tako da na njih odgovore . Da li je ivot svakoga od nasodreen nekom zagonetkom koju smo postavili sebi, ili je zagonetka postavljena prednas? Veina ivotnih misterija se mogu svesti jedna na drugu. U stvari, vene dilemeivota se mogu nabrojati na prste jedne ruke. A moda su sve te nepoznanice jednojedino veliko pitanje.

"Ko je kriv? ", bilo je Petrovo pitanje. U poetku se ono odnosilo na smrt majke,a kasnije u vezi sa uzrocima zla , nepravde i nevolja u svetu. Izabrao je psihologiju. Ona

mu je izgledala kao osvetljen put u dubine ljudske due.Nadao se da e u tim ponorimaotkriti uzroke patnji oveanstva, izvor krivice i naine iskupljenja. Moda se u njimanalazi Bog, a moda i \avo. ta ako se odgovori na sve ono to se deava spolja nalazeunutra? Ni sada kao odrastao, kao i onda kada je bio dete, nije mogao da se pomiri sa

injenicom da odgovora nema. Bog mu ih nije slao, ili ih Petar nije uo? Ipak, nijeodustajao. Naunici, za koje se nekada pitao da li su glupi, trudili su se da pronauodgovore mimoilazei Boga. I Petar se vremenom uvrstio u naunike. Prijala mu jeiluzija da se, postepeno i strpljivo, metodoloki ispravno, pribliava odgovoru. Teko jeiveti bez verovanja u neto. Zastraujue. Nemogue. Ipak, nije svaka opsena dostojnaoveka. Moda se ljudi, u sutini, razlikuju po vrsti izmiljotina koje biraju da bi se snaliu svetu. "Kakva je razlika izmeu iluzije i iluzije? Ako su sve one nerealnost, zato bijedna bila bolja od druge, dostojnija oveka? ",primetie neko. Moda zato to su jednelepe, a druge rune, ili manje lepe? Nije ba neki vrst argument. "Kako neistina moebiti lepa? ta ili Ko je kriterijum lepote? ", nastavie sa pitanjima nepoznati sagovornik.Lako je postavljati rebuse, a teko odgovoriti. Ljudima moe ivot proi u tome. Da se toi nama ne desi ako nastavimo. . !

"Zato su ljudi gluvi za muziku sveta? ", postavljao je pitanje Jovan. Zato je banjemu dato da" uje"? Mora da takav poklon ima neku svrhu. Moda mu je dat da bidoao do nekog otkrovenja, da bi spoznao sutinu postojanja i preneo je ljudima. Taj darga je odvajao od ljudi i inio ga usamljenim. ta da uini sa svojom obdarenou ? Ako jepredodreen za neku misiju, zato ga Bog nije i uputio? Ostajui bez odgovora, Jovan jepokuao da bar razume svoj talenat. Razmiljao je da li je to neka sposobnost koju on ,nekim udom, nije izgubio. Mogunost koju imaju i svi drugi ljudi, ali je, iz ko zna kojihrazloga, ne koriste. Verovao je da postoji jo neko ko svet doivljava kao on, i eleo dasretne takve osobe. Sluajui Bahovu i Betovenovu muziku, oseao je da nije sam. Ovivelikani su morali uti ono to i on uje, da bi mogli prepisati svoja dela iz Simfonijeivota. Ali, sa njima nije mogao razgovarati jezikom svakodnevnice, jezikom pojmova,simbola i objanjenja.Nisu mu mogli rei da li su imali slian dar. Unutranje blago kojisu krili i izraavali ga samo "jezikom" koji nita ne objanjava , ve je sam sobomrazumljiv. Jezikom Boga, Muzikom. Moe li se to to on uje prevesti na jezik rei,objasniti pojmovima koje ljudi koriste u uobiajenoj komunikaciji? To mu je izgledalonemoguim. Poeo je da traga preko knjiga. Da li je jo neko razmiljao na njegovnain, ili bar slutio. . ? Traio je odgovor u oblasti naune literature, knjievnosti,


12/95

filozofije, teologije, psihologije, umetnosti. . . Zapisivao je sve to se uinilo da bi moglobiti kao putokaz, prepoznavanje. Ne elei da gubi vreme uei neto u emu nije ninazirao odgovore na svoje pitanje, Jovan je napustio srednju kolu. Tako su ga pitanjabez odgovora ostavila van profesije.

"ta je tvoj poziv? ", poinjao bi otac razgovor.

"Sve i nita", odgovarao je Jovan. "Zna li onu priu o slepcima koji supokuavali da opiu slona? Jednome je slon bio gladak i ravan, jer mu jedodirnuo stomak, drugome je bio iljat, treem kao ue i dlakav na kraju. . . zbog

repa. . . "

"A ta je tvoj slon? ""Znau tek kada ga opipam sa svih strana. ""Od ega e iveti moj Jovane? ""Svirau. I za novac ako budem morao. Kao cvrak. ""Zato se ne posveti muzici kad je voli? Mogla bi ti u vezi sa njom biti iprofesija? "

"Nemam vremena da radim ono to znam i razumem. Hou da se bavim onim

to ne znam i ne razumem. Zna li ti profesiju koja se bavi otkrivanjemnepoznatog, a da ne ini oveka 'slepcem'?"Ja znam da poten ovek mora imati neki svoj zanat kojim hrani sebe iporodicu. One koji ga nemaju, ljudi zovu kloarima. Volim to nisi lenj. Stalnoneto radi, ita, ui. . , a opet si mimo sveta. To to eli da bude, nemaime. Moe li se ovek baviti neim to se nikako ne zove? ""Pa, to i ti ini"."ta mi pria? Ja sam stolar. Pravim to se moe videti i opipati i to sluioveku. ""Osea li da postoji neto to nisi napravio, a eleo bi? Kada ne bude viemogao da radi da li e oseati da si napravio sve to si slutio da bi imogao? ""to sam smislio, ja sam i napravio. Mada, uvek ostane neto to bih stvoriokad bih znao ta je. Tano je to da uvek ostaneneto. . . ""I, kako se to neto zove? ""Kad bih znao kako se zove, ja bih ga i napravio. "

"I tako bi ga pretvorio u stvar. Da li se potajno nada da e u tome moda uspetisledei put? "

"Ne razmiljam ba tako. . . ali, oseam da si u pravu. To su samo ponekadelje, slutnje, . . A od njih se ne ivi. ""Moda te ba to 'nebitno', sporedno i pokree, a ne zna kako se zove. taako se stolarijom bavi samo usput, da bi mogao da kae kako ima ozbiljnuprofesiju i kako si odrastao, ozbiljan ovek. To neimenovano se moe naslutitiu svemu to ovek stvara, ali lako moe da pobegne kada zaboravimo ta naspokree i napravimo od puta cilj. Svaka profesija prilazi slonu samo sa jednestrane. . . "

"Mnogo komplikuje, sinko. Ko je jo uhvatio to to ti trai? Uhvati ono tomoe, to se da uhvatiti.Neopredeljenost je katkad posledica beanja od ivota.

"


13/95

"Kao i opredeljivanje. "

"Neka ti je Bog u pomoi, sine. "Tako su braa tragala za odgovorima na svoja pitanja. Otac Sveta se nadao da e

mu se sinovi brzo poeniti i dobiti decu. Predloio im je da u dvoritu sazidaju jo dvekue. Kako su sva trojica bili vini zanatskim radovima, pored oeve, stvorie jo dve

lepe kue. Petrova je bila okrenuta prema ulici, jer je Petar voleo da mu ljudi dolaze, aJovanova je gledala na vonjak,jer se Jovan retko druio, a voleo je prirodu. U kraju suga smatrali udakom.

"Zato, brate ivi tako pustinjaki? Zato ne prihvata ljude? ", pitao je Petarbrata.

"Ne odbacujem ja njih. Oni ne prihvataju mene. Drugaiji sam. Imam netoto veina nema. To me ini obeleenim. Meu ljudima se oseam kaosimfonija meu narodnjacima. Veina ljudi je, Petre, gluva za muziku ivota, a

meni je teko da se pravim da ne ujem ono to ujem. ""Moda si ti, Jovane, prepotentan. Ako si darovitiji od ostalih, mogao bipoeleti da prui, a to bi te pribliilo drugima. "

"E, moj Petre, ba je ta potreba za davanjem ono to me i odvaja od ljudi. Sviele da daju, a niko da prima. ""Ne razumem to to si rekao. U stvarnosti je obrnuto. Ljudi se grabe da tovie uzmu, a ne da daju. Radei kao psihoterapeut, shvatio sam da veina

problema nastaje zbog nesposobnosti oveka da daje, ili iz sebinosti, narcizma. . . ati, Jovane, tvrdi potpuno suprotno. Objasni mi, molim te. "

"To je, brate, samo zato to govorimo razliitim jezicima. Kad bih govoriotvojim jezikom, da ti nisam brat, ti bi pomislio da sam budala. Ti moj jezik ne

uje, a govori njime da toga nisi ni svestan. ""Ma, o emu ti to Jovane? Kakav jezik? Da li ti je to nekakva metafora? ""Ja taj drugi jezik ujem i kad mi nita ne govori. . . "

"Misli li na intuiciju, neverbalnu komunikaciju? ""Vi psiholozi to tako zovete jer slutite da postoji neto to je i vamaneuhvatljivo i neobjanjivo. Prepoznajete posledice ovakve komunikacije meu

ljudima, ali ne ujete ono na emu se zasniva. ""Kako misli ne ujemo? Zar bi tu trebalo neto da se uje? ""uje se. Ne ba onako kako ujemo uima, ali ono to ja primam i oseam jezvuk, zvuna slika. Obrazac. Kao to je i muzika tema obrazac sa znaenjem.

Evo sad, ujem kako si se ti rairio i rasplinuo, spreman da prima, kao harmonijamelodiju. "

"udno je to koliko ja tebe u sutini ne poznajem. Doao sam sa namerom date malo posavetujem. Mislio sam da bih mogao da ti pomognem svojim

znanjem. Da, moda, ima psiholokih problema zbog kojih se povlai. . .pomislio sam da ti ponudim svoju sliku sveta. Da li je to ono to ti zovepotrebom za davanjem? Zbunjen sam jer si sve okrenuo naglavake. . . ""Verovatno da mnogi od tvojih pacijenata ne dolaze kod tebe da bi primili savet,

ve da bi ih sasluao, primio u sebe kao harmonija melodiju, i tako im omoguio darazviju svoju temu. Veina ljudi ima potrebu da deli savete, da ulazi u druge ipo njima se rasprostire. Malo je onih ljudi koji mogu, a i hoe, da budu harmonija, da


14/95

sluaju i primaju. . . Ti si izabrao profesiju kojom se bavi zato to imasposobnost da prima. A to je retkost. "

"Misli li da onaj koji trai tuu panju, ljubav i divljenje, u stvari, ima potrebuda daje?Nije li to samo igra rei? ""Kako se ti osea kada se nekome divi? "

"Ispunjeno. ""Ispunjen si jer si prihvatio da primi u sebe melodiju onoga kome se divi.

Prihvatio si da bude njegova harmonija, etar po kojem se iri njegov duh, njegovaneponovljiva melodija. Svaki duh ima potrebu da se iri i time daje jer ispunjavadrugog. Vi psiholozi to zovete potrebom za prihvatanjem. Prihvatanje je primanje u

sebe, i to je enski princip, materinski. , . Bogorodiin. Malo je ena i mukaraca kojiprihvataju ovu ensku stranu linosti, koji su spremni da budu harmonija drugome. Svibi da se ire, ulaze i prodiru u druge, vladaju i nameu svoju melodiju. Davanje na siluje silovanje. Kad niko nee da ih primi, ljudi se pretvaraju u siledije, ili

manipulatore koji nekom vrstom ucene prisiljavaju druge da ih primaju. Tu

vie nema harmonije i oseanja ispunjenosti. Ja ujem takav nesklad svuda

oko nas i zato se povlaim. Ljudi prave suvie buke pokuavajui da nameetnudrugima svoje lane i stereotipne melodije. Opti je mete i grabe za"duhovni prostor. " Za besmrtnost. Mislim da strah od smrti nagoni ljude na

pokuaj da nasilno ugraviraju svoj duh u druge i tako obezbede trajanje. ""Lane melodije? Misli li na rune, dosadne melodije? ""Tano. Dosadne su i rune su zato to su lane. Veina ljudi se, sarazlogom, plai da njihova stvarna melodija nee biti prihvaena. Zatoimitiraju roditelje, vrnjake, idole, poznate linosti. . . To je opteplagijatorstvo. Tako u muzici nastaju trendovi, a u ivotu normalni alidosadni ljudi. "

"Da li misli, Jovane, da je povlaenje pravo reenje? ""Opet se brate, vraa na svoju poziciju normalnog oveka, na poziciju veine.

Zar se istinski ne povlae oni ljudi koji zatvaraju svoja ula za muziku sveta, zasvoje stvarne melodije i stvarne melodije drugih? Koji ja izbor imam? Da sluamdosadnu muziku veine? Da vremenom i sam postanem dosadan i gluv? "

"Zar su ba svi takvi? ""Nisu. Deca, ivotinje i biljke nisu. I, moda, poneki redak ovek. . . Majka,otac. . . ti. "

"ini mi se, Jovane, da si napravio zatvoreni sistem miljenja koji poiva nanekim apsolutima lepote. Ti kao da ima univerzalne kriterijume prema kojimaodreuje da li je neto lepo, ili runo. Verovatno se esto i osea kao neki usamljeniBog!? "

"Pogodio si. ovek i jeste usamljeni Bog. Boji ukus je duboko u nama. Susretisa drugima su retkost, iako smo svi, u stvari, jedno. Uglavnom jedni druge

doivljavamo kao odvojene predmete, kao zbirove osobina koje moemo daprocenjujemo, razvrstavamo, da o njima sudimo i zakljuujemo. A samo seceline mogu sresti. Samo u susretu postoji bie. Susret stvara bie. On je izvorbia. "


15/95

"Vidim da je teko da ti se pribliim i razgovaram sa tobom o konkretnimstvarima. Mlad si ovek, i trebalo bi da se zabavlja, drui sa vrnjacima,devojkama. Naprotiv, ti se zatvara u svoj svet. Ne susree se. To objanjavapojmovima iz univerzalne estetike i postojanjem tajanstvene muzike koju uje

samo ti. Postavlja stvari tako kao da su skoro svi oko tebe poput ratimovanih

instrumenata, ili dosadnih magnetofona koji vrte jednu istu pesmu. ivi kao neka vrstamonaha.Nije li to izbegavanje ivota kojim rukovodi strah, a ne estetika? ""Moda je tako brate. Ali, ja ne znam ta ti zove ivotom. Ako je za uklapanjeu ivot uslov da mi ne smeta sve ono to je fal , neiskreno, a time i runo,nisam spreman na rtve i takav ivot. Vi psiholozi imate izraz-adaptacija narealnost. Za pomenuto prilagoavanje neophodno je da ula otupe, da seoseanja ukalupe i kriterijumi lepote pomere ili znatno snize. Ljudi koji na tone mogu da pristanu postaju izoptenici. Nije li to pripadanje koje se zasnivana tuposti i samoobmani. Lake mi je da podnosim samou, dok ne pronaembolji put. "

"Namee se zakljuak da sam i ja u onoj veini koja je otupela i da mi je namera

da i tebe uvuem!? ""Ne, brate. . . Ti si od onih ljudi koji ive na granici . Ti radi sa osobama kojedolaze kod tebe zato to ne mogu da se pomire sa nametnutim nainomivljenja. Oni nisu ni tamo, ni ovde. Kao most razapet izmeu dve obale kojesu mu uporine take. Most nije ni na jednoj strani. Stoji izmeu dva sveta, nadrekom vremena. To je pozicija psihologije. . . i crkve. Izmeu Boga i sveta. Ti siod onih koji pomau da se nae kompromis, da bi to manje varali ivot, i dabi im ona doza varanja na koju pristaju to lake pala. Teak je taj tvoj posao.

Pomagati ljudima da nau sebe, kad posle ne znaju ta da rade sa sobom naenim.Trebalo bi da se, umesto neurotine bede, priviknu na svakidanju nesreu. Ne,brate. Ja, kao usamljeni Bog, imam mnogo vie ciljeve od svakidanje nesree.Naravno da nisam realan, a i ne elim to da budem na ovakav nain. Prava realnost,za mene, nije statistika ljudskih neuspeha koju zovu normalom. Nije prosek. Hvala

ti, u svakom sluaju, to brine o meni. ta da ti poelim nego da uiva na svom putu.Mene eka neki drugi put. ekaju me neki pravi susreti na njemu. Moja obala.Ne elimda ivim na mostu. "

"Bog ti bio u pomoi, moj Jovane".


16/95

GLAVA V

NEUJNA MUZIKA

Petar je bio naoit, i privlaan mukarac. Volele su ga ene, a i on je ene voleo.

Umeo je da bude duhovit i zabavan, da zapeva i osvoji devojako srce. Pokuavao je daprivoli Jovana da se kree u njegovom drutvu u kojem je bilo i pametnih i lepih ena.Jovan je uporno odbijao. Kada bi Petar i uspevao da ga nagovori da doe na neku njegovusedeljku , Jovan bi utao i posmatrao skup.

"ta ti je sa bratom? ", pitale su Petrove poznanice. ". . . Tako je lep, a takopovuen. Misteriozan. Da li je stidljiv ili prepotentan? . . . Ili ga ene neinteresuju? "

"Ne znam ni sam. . . ", odgovarao bi Petar. "Kad god razgovaramo ispadne kao

da neto nije u redu samnom, a ne sa njim. ""Pa , ta ti kae kada ga pita da li ga interesuju ene? ""Kae da ga ne interesuju ene, ve jedna ena. "

"Znai li to da on ima devojku, pa ga zato ne interesuju druge!? ""Ma, nema. . . "

"Ili mu se svia neka devojka koju eli tek da osvoji? ""Nije ni to. Kae da je svaki ovek stvoren za samo jednu enu, drugu polovinubia. Jo uvek eka da se Ona pojavi. ""Mistik? Ali, kako e znati da je to Ona, ako ne ue u odnos sa njom i neproveri. . . ? "

"To je ve komplikovana pria. Jovan kae da se sve uje. Da iz svakogoveka, kao iz nekakvog ivog muzikog instrumenta, izvire muzika. Kao to seu muzici neke note, melodije. . . uklapaju, ili ne uklapaju. . . slino se dogaa imeu ljudima. Ne moraju ni razgovarati, niti initi bilo ta da bi se ulo. A on

uje!ta mogu da kaem na to? Kada mu poverujem, onda mi sav moj svetizgleda kao iluzija, kolektivna opsena u koju i ja verujem kao hipnotisan. Da li

je mogue da je itav svet gluv za sutinu ivota? Za Jovana je i Bog muziar,a sve to postoji je muzika. Materija je muzika zamrznuta brzinom kretanja.ovek je muziki instrument i kompozitor, u isto vreme. Lepo zvui, zar ne,kao nekakva literarna, filozofska tvorevina? Ali, zato smo onda gotovo svigluvi za tu unutranju muziku sveta!? Izgleda mi kao da je Jovan izgradionekakvu svoju verziju pada oveka u greh, i da je samouveren, pa ivi kao daje to realnost, a ne mit. "

"Mnogo ti je interesantan i komplikovan brat. Ti si psiholog. Trebalo bi da

zna kako da mu prie i suoi ga sa samozavaravanjem i beanjem odstvarnosti. . . "

"Eh, kada bih i ja sam bio siguran u to ta je stvarnost , a ta iluzija. . . Razgovorisa Jovanom razmekavaju moj vrsti svet. Moe li nas razum uputiti. . ? "Iako je Petar bio ovek otvorenog duha, esto je bivao zabrinut zbog brata.

Jovanovo ponaanje mu je izgledalo sve udnije. Viao ga je kako satima, u dvoritu,neto oslukuje, a zatim zapisuje u notnu svesku. Prvo je mislio da Jovan komponuje.Obradovao se. Ali, ubrzo je saznao da na notnim linijama nisu zapisane kompozicije. Na


17/95

koricama notnih blokova pisalo je: "Muziki renik prirode". Zapisi su podseali nanekakav periodni sistem elemenata, pored kojeg su, kao u svakom reniku, stajaliprevodi na drugi jezik. Jezik muzike. Poevi od helijuma kao tona C. U nekim sveskamabilo je zapisano zvuanje jedinjenja. Zastao je kod akorda koji je oznaavao vodu. Priaoje klaviru i odsvirao naznaeni grozd nota. Zvualo je melanholino, setno. . . ba kao

voda. . . i ovek sastavljen, uglavnom, od nje. Odsvirao je, zatim, akord metana.Zastraujue napet splet tonova. Zbunjivalo ga je to je Jovan koristio njemu nepoznatulestvicu u kojoj je bilo i meutonova koji nisu mogli da se odsviraju na klavirskimdirkama.

"ta to Jovan radi? ", pitao se ponovo. "Da li on to intuitivno, umetnikipokuava da opie prirodu, ili stvarno uje to to zapisuje!? Nemogue!",

pomisli. "Kako se moe uti atom? !"Zbunjivao se sve vie prelistavajui Jovanove sveske. U nekima je naiao na

muzike zapise ljudskih oseanja, a u drugima na zapise koji su nosili imena njemupoznatih ljudi.

"Moda sve to ima nekog smisla!? Persona i znai po zvuku-per sona. . . "

Bio je okiran kada je, zaklanjajui paretom kartona ime na narednoj stranicisveske, uspevao da pogodi na koga se odnose note koje je odsvirao. Nije mogao da se

odvoji od svog otkria. Svirao je tako, stranu po stranu, sa izmeanim oseanjemradoznalosti i strepnje. Jedna melodija ga je ujela za srce. Setio se majke. Kada je sklonio

karton, proitao je svoje ime. I nadvladala ga je neka zastraujua praznina.


18/95

GLAVA VI

MARTA, MARIJA I LAZAR

Starija gospoa, koja je poslednju deceniju ivota potpuno posvetila negovanjuvrta,prva Svetina i Sofijina kominica, rastavi se iznenada sa ivotom, i tako, u kuu sa

najlepom batom u gradu, doselie se njene unuke Marija i Marta, sa mlaim bratomLazarom. Marta, vredna i otroumna devojka, preuzela je ulogu majke u brizi o netomlaoj sestri i bratu. Iako je razlika u godinama izmeu sestara bila neznatna , Marta je osvemu povela rauna jer je smatrala da Marija i Lazar imaju "nepraktian" karakter i dasu zanesenjaci. Marija je svo vreme, pored redovnih studija, provodila sa ivotinjama,svojim ljubimcima,psima i makama, koje je dovodila direktno sa ulice.

"Blago onom ko rano poludi. . . ", govorila bi joj Marta. "Sav mu ivot proe uveselju. "

Nita drugaiji nije bio, po Marti, ni Lazar. Od svih pametnih poslova na svetu,on je izabrao pesntvo, iako niko nije video veliku vajdu od toga. Da mu je pisanje biohobi, ni po' jada. Ali, Lazara nita drugo nije interesovalo. Biti pesnik je, za njega, bio stil

ivota. I pored svih kritika koje je Marta upuivala esto sestri i bratu, duboko i neno ihje volela. I sebi samoj je priznavala da joj je drago to su ba takvi . A i oni su to oseali.Kao redovni studenti, dobili su roditeljske penzije. Uz Martinu lekarsku platu, pristojno

su iveli. Marija je studirala veterinu. Time je zadovoljila sestru i opravdala svojepasionirano bavljenje ivotinjama. Smatrala je da je ono to joj je bilo u ivotu potrebnove nauila, i da je za brigu o ivim biima najvanija ljubav i saivljavanje sa njima.

"Ako razume ivot, on e ti sam rei kako da ga neguje. ", govorila bi. "Nafakultetu se ue mnoge nepotrebne stvari, a zanemaruju one sutinske. "Marija je brzo je stekla poverenje komija, posebno dece. Oni su svoje kune

ljubimce dovodili na pregled, kad god bi posumnjali da boluju. Proulo se da imaudotvorne ruke. Te iste ruke odravale su i lepotu uvenog vrta njene pokojne bake.Vreme koje bi joj preostajalo, koristila je za spremanje ispita, ne voena ambicijom, vevie sestri za ljubav. Ipak, uspevala je redovno da daje godinu za godinom na fakultetu.

Sa Lazarom je Marti bilo tee. On je smatrao da pravi pesnici ne mogu voditiobian ivot prilagoenog oveka, a da piu istinsku poeziju. Studije, ambicije, redovnodavanje ispita, po njemu, su bili za prosene, one koji knjievnost vide kao posao, zanat,profesiju. , . a ne kao poziv od Boga. Marta je smatrala ovakav stav racionalizacijom

lenjosti. Mislila je da se Lazar, moda, prepotencijom brani od neuspeha."Pa , gde su ti zbirke pesama, veliki , Bogomdani, pesnie? Kad ve nesprema ispite kao proseni, zato ne pie? Zato ne objavljuje i saekasud drugih? Lako je misliti o sebi da si genije, kad se ne izlae sudurealnosti, proceni kvaliteta. . . "

"I ti razmilja kao mediokritet, sestro, " branio bi se Lazar. "Kao da broj pesamai koliina napisanih stranica govore o vrednosti dela. Sud drugih, pogotovu onihkojima je to posao, jo manje je znak kvaliteta. Trite, reklama, esnafska borba zastatus, odluuju o sudbini dela. Koliko je stvarno velikih umetnika bilo priznato zaivota? A ne verujem i da im je bilo stalo do toga. ovek stvara zbog sebe, a ne zbogdrugih. A stvaranje nije samo ono to se materijalizuje kroz rei . . . Pesnitvo je nainivljenja o kome ostane po neki trag uoblien u stih. . . "


19/95

"I, kakva je korist od svega toga. . . ? "Prekide ga Marta.

"Nikakva. Za venost je najvrednije ono to se stvara bez ideje o nekakvoj koristi.. . "

Marti je postala neka vrsta navike da pridikuje sestri i bratu.Nije verovala da e ihsuoavanjem sa realnou bitno promeniti, a verovatno da, u dubini svoga bia, nije to

ni elela. Ispoljavala je samo brigu i ljubav, umirujui u isto vreme savest da je pokualada ih malo spusti na zamlju i usmeri ka praktinoj strani ivota, za "njihovo dobro"."Marija i Lazar imaju darove koji se ne cene dovoljno na ovom svetu. . . ",

razmiljala je, "I,ba zato su dragoceni. "Oseala je da je njena misija, vrednost njenog praktinog duha, moda upravo u

tome da omogui sestri i bratu da se izraze i opstanu takvi kakvi jesu.Niko nije umeo da je tako paljivo slua kao Marija. Marijin izuzetan dar da

prepozna svako raspoloenje, titraj na licu, i njena spremnost da drugoga primi u sebe,saosea, bili su oaravajui Marti.Njena mlaa sestra je umela da se divi ljudima, beztrunke zavisti, da se raduje tuim uspesima, da uestvuje u radostima drugih. Za Martu jeMarija bila slika nevinosti.

"Blago mukarcu koji dobije njenu ljubav, ako bude umeo da ceni njena umeai istotu. Blago deci koju ova dua bude negovala", ponavljala bi u sebi Marta.

Lazar je, na prvi pogled, liio na osobu koja se suprotstavlja autoritetima zbogizrazite elje za samostalnou. Marta je znala da se iza svega krije njegova potreba dasretne oveka kome se moe verovati, ko nije uproseen, i ije bi ideje sledio. Oseao sekao vernik bez crkve,posveenik i sledbenik bez pravog voe. Prezirao je institucije, sveto je uaureno i okotalo. Traio je idole meu pesnicima koji su iveli buntovniki.Verovao je da prave ideje mogu da promene svet, ako ih ne ubiju sledbenici slavei ih igradei oko njih institucije. Lazar je eleo da menja svet, i po tome je podseao na oca.Marta je, kao najstarije dete, dobro upamtila oca. Priseala se esto oseanja koja jegajila prema njemu. Bio je politiki disident, ovek vrste volje i vere, spreman da brani

svoje stavove ak i kada su dovedeni u pitanje ivot i sigurnost blinjih . Zavrio je uzatvoru. Pitala se da li je, kao otac porodice, imao pravo da tako ivi. Isterivao je svojeistine i vodio bitke za koje tada nije bilo izvesno da li se uopte mogu dobiti. Da li je biosebian, ili je bio heroj? Moe li se istovremeno biti i jedno i drugo. To pitanje je i daljebolelo Martu i posle oeve smrti. I otac je bio nepraktian, kao i onaj Lazar po kojem jesinu dao ime. Moda je Martina praktinost i prihvatanje Lazareve nepraktinosti iidealizma bila ravnotea i reenje. Kako sauvati i duu i glavu u ovome svetu? Koliko sedue sme izgubiti da bi se glava sauvala? Ima li u tome raunice? Ako su dua i "glava"monete, da li postoji i neka tajna kursna lista po kojoj se one razmenjuju?

Kada su preuredili kuu po svom ukusu, Marta je pozvala prve komije na ruak,da bi se bolje upoznali. Odazvali su se svi, osim Jovana. Otac Sveta se zadovoljno

smekao, hvalei umenost domaica u spremanju jela. Sofiji je, na osnovu sjaja uSvetinom pogledu, odmah bilo jasno ta mu je na umu. Procenio je da je vreme da mu sesinovi ene i da dobije unuke. Devojke su izgledale kao da ih je sam Svevinji poslao damu budu snahe. Dala mu je znak nogom ispod stola, u trenutku kad je osetila da se

sprema da to i naglas kae. Sveta nije imao smisla za diplomatiju. Bio je spreman daodmah izrekne sve to mu je na umu. Po onoj staroj "to na um, to na drum". Nije musasvim bilo jasno zato ga, ponekad, ena spreava u tome, ali je potovao i njenu volju.


20/95

Bio je siguran da Sofija nikada ne bi uinila neto to nema smisla. Sofiji je bilooigledno da se Petar i Marta, iz pristojnosti, ukljuuju u razgovor sa ostalima, a da binajradije bili sami. Provodadija im nije bio potreban.

Petrovo objanjenje Jovanovog odsustva zainteresovalo je Mariju i Lazara . Oninisu imali priliku da ga upoznaju, ali ono to su saznali o Jovanu od Petra , silno je

zagolicalo njihovu radoznalost. Marija je ve ula, od mladia iz kraja koji su pourili dase upoznaju sa njom, da je jedan od brae, njenih najbliih komija, "fin ovek", a da jedrugi "otkaen" i verovatno "lud". Pria starijeg brata o neobinim Jovanovim idejama inainu ivota , potsetila ih je na Martinu brinosti na nain na koji je ona njih opisivala .Neka udna, nepoznata, prijatna jeza prolazila je Marijinim telom. To je devojkuzbunjivalo i prestala je da postavlja Petru pitanja. A Lazar je prokomentarisao:

"Taj tvoj brat. . . Jovan, izgleda da je jedan od moje vrste. "

"E, moj Lazare. . . ", uzvrati Petar "Jovana je nemogue svrstati u bilo kojuvrstu. Valjda je zato i tako usamljen. "

Poslednje Petrove rei ostavile su dubok utisak na Lazara. Potonuo je u utanje.Nakon ovog razgovora, Mariju i Lazara je vodila ista elja, da upoznaju neobinog

oveka, Jovana.


21/95

GLAVA VII

SLUTNJE

Jovan se udaljavao od ljudi. Sve ree je razgovarao ak i sa roditeljima. Petar je,

tekom mukom, katkad uspevao da izvue iz njega po neku re. Izgledao mu je zabrinut ituan."ta te mui, brate ? ""Ljudi", nerado je odgovarao Jovan.

"Ali, ti gotovo i da ne pria sa ljudima. Kako to da te toliko brinu i aloste kadnisi sa njima u kontaktu? "

"Ti sve, Petre moj, izvre naopako. to je ovek manje sa ljudima, to ih bolje,jasnije uje. U gomili se meaju zvuci, ne razaznaju se pojedinano. . . "

"Opet ja sve izvrem. . . ", osmehnuo se Petar, i na vreme se zaustavio. Uvideo jeda e ponovo ui u raspravu sa bratom, a da nee uspeti da razume ta se u njemusutinski deava.

"Dobro. . . pomozi mi da te shvatim. Ne elim da ti se suprotstavljam, niti da tidrim pridiku. Samo mi objasni. Boli me to to te nedovoljno razumem. ""Lako bi to bilo kada bih ja razumeo sebe. . . Ipak, da pokuam. Kada ujepoetak neke nepoznate melodije, da li nazire i kako e se ona daljerazvijati? Moe li da predvidi, da je,priblino, ak otpeva, unapred? ""Uglavnom. . . da. Kad se radi o popularnoj muzici. Tu ima ablona,plagiranja. . . Sve je, manje ili vie, na isti kalup. . .Naravno da ne bih estomogao da predvidim Baha. . . "

"Vidi, brate, tako ti je slino i sa ljudima. Obini ljudi su, kao i popularnemelodije, predvidljivi, skoro su svi na isti kalup. "

"Tano. Kao psiholog, znam da se mnogo toga moe predvideti o buduem

ponaanju oveka, upoznavanjem njegovog karaktera. Samim tim moda i budue stanjenacije, oveanstva, sveta. . . Ali, nee valjda da uniti svoj ivot patei zbog stvari kojene moe da promeni? "

"Nee valjda ti da uniti svoj ivot ne oseajui ta se oko tebe deava . Takostvara oklop neosetljivosti i nema dodir sa ljudima, iako si sa njima. Postajeovek koji ne osea, koga ne boli . . . koji nije jedno sa svetom. . . a misli da sedrui sa njim. Umereno ga povremeno bolucka, umereno se raduje, umerenopati, umereno ivi. To je samosakaenje koje naziva prilagoavanjem. Radosti bol sviraju na istim strunama. "

"Misli li da je reenje u stalnoj i potpunoj svesnosti o svemu, u punomoseanju svega to se dogaa. . ? Biti kao Bog!? Moe li to ljudsko bie? Pa,ovek bi izgoreo, poludeo. Kakva bi osoba to mogla podneti? Zato ljudirazvijaju odbrambene mehanizme, nekakve osigurae koji iskoe kada je struja

suvie jaka. U tome se mora nai mera. Mera uestvovanja, mera podnoenja. Ne radise o kukaviluku, ve o samozatiti. . . opstanku. . . "

"Veina ljudi se brani i iskljuuje i pri najmanjem bolu. Uostalom, ne vredi dagovorimo o mom nainu ivljenja i oseanja kaoda je on moj izbor. Da je tako,

mogao bih , moda, da shvatim kako je pogrean. Ja jednostavno, nemam mogunosti za


22/95

to to ti zove odbranom.Nedostaju mi 'osigurai'. ujem ljude, iznutra, direktno. Kakone razume? Da ih ujem uima, moda bih zaepio ui. Odbranio se. Ja ih ujemsobom. A sebe ne mogu da zaepim. Tako svi oni ljudi koje ujem postaju deo mene.Njihova sudbina me se tie jer su oni ja. U neposrednom sam kontaktu sa svetom.Pokuavam da nosim ovo breme, a da ne poludim. Moda sam ja, moj Petre, neki

mutant, eksperiment prirode. Da li je u pitanju prokletstvo, ili Boji dar. Ako je dar odTvorca, onda bi neemu svetom trebalo i da slui . Jo ne znam emu, ali u, nadam se,saznati. Plai me ponekad to ujem sve vie, sve ire. Melodije se, kao potoci, slivajuu reku i ine novu kompoziciju. . . Reke se slivaju u mora nacija. . . Nazirem smisao iznaenje te udne muzike. . .Ne zvui dobro. Disonantno je. Razbijena je harmonija. , .napeto je. , . kao u oekivanju eksplozije. . . Rat. . !? "

"Jo e postati i prorok!" Nasmejao se Petar."Nadam se da umiljam, u svojoj konfuziji. . . ""uje li bar i neto lepo ? ""ujem kako tvoja dua peva ljubavnu pesmu. ""Ljubavnu pesmu? Moja dua. . . ? ", Zbunio se Petar. Setio se da Jovan nije bio

na ruku u komiluku i da nije mogao da zna nita o njemu i o Marti. . ."Zaljubljen si brate. To bi i gluv uo. Ona je slina tebi. . . Ne poznajem je,ali sve se lepo uklapa. Zvuite skladno. Svirau ti na svadbi. ""Kakvoj svadbi? Poznajem je tek nekoliko sati? !"

"Ali ti se ini kao da je poznaje itav ivot. Zar ne? ""Da. Ali to je normalno kad upozna srodnu duu. U zaljubljenosti ovekprojektuje svoje ideale u voljenu osobu. . . Nalazi sebe u drugome, i zato mu se

ini da tog drugog poznaje oduvek. . . ""Psiholog u tebi ti ne da ni da bude zaljubljen u miru . . . Ti bi odmah da sve irazume,prevede u neke psiholoke mehanizme. ""Odakle mi to onda oseanje da je poznajem oduvek, ako nije neki psiholokimehanizam? ""Odatle to je stvarno poznaje due od ivota. ""Jovane, Jovane. . . Opet neka tvoja mistika. To meni, kao zaljubljenom

oveku, moe i lepo da zvui. . . Lirski. , .poetino i ezoterino. . . Prikladno zaljubavne razgovore. Meutim, psihologija nije poetina, ve realna."A ti, Petre, veruje da zna ta je realnost? ""Pa, i ti u to veruje. Svako ivi svoju ralnost, Jovane""Moda je i stvara svojim uverenjima,pa ivi ono u ta veruje. Igramo se reima.

Ljudske rei su kule. Kula Vavilonska. U svetu simbola, nejasnih znaenja, postojerazne istine i prividne realnosti. . .brojna tumaenja. Rei su samo oznakeza neto. A kad to to rei zamenjuju govori svojim unutranjim jezikom, vibracijama,muzikom, onda je istina jedna. I realnost je jedna. "

"Ali ta ja da radim, Jovane, kad ne ujem to to ti kae da uje? ""Sluaj ta ti srce apue. Gluvima treba aputati, jer ne uju buku. Bog apue.

"

"Bog. Odavno se nismo uli. Jovane moj. . . esto me dovede do oseaja kaoda sam beba koja nita ne zna o svetu. A onda se neto u meni pobuni. Mojracio. Pomislim da si ti beba koja fantazira nekakav svoj magini svet . Moje


23/95

istine, brate, funkcioniu. Pruaju mi orijentaciju. Mogu da predvidimponaanja ljudi. . . imam esto utisak da ih razumem. Mnogima sam pomogaoda nau sebe i bolje se snau u ivotu. Da li bi sve to bilo mogue da su mojaopaanja stvarnosti neistinita? ""Naravno da nisu neistinita. Samo su povrna, kao oko. Istina ima vie

dimenzija. ""Povrna kao oko? !", ponovio je Petar."Ono to vidimo okom refleksija je sa povrine stvari. Vidimo ba one bojekoje stvari nemaju. To nije mistika, ve optika. Do naeg oka se odbijajusvetlosni zraci onih frekvencija boja koje nema povrina na koju su pali.Predmet upija boje koje ima, a odbija one koje nema. Tako da mi vidimo samo

boje koje ne postoje na onome to gledamo. Crveno je sve samo ne crveno, " objasnioje Jovan sa osmehom na licu.

"Uh! Ali mi se ipak snalazimo na ovom svetu pomou tih refleksija. To toznam da crveno svetlo na semaforu ustvari ima sve druge boje osim crvene

moe me samo zbuniti u svetu odreenih znakova i znaenja . "

"Znanje o sutini stvari moe zaista zbuniti oveka koji ivi u dogovorenojrealnosti. "

"Misli li da je realnost koju veina ljudi prihvata dogovorena? ""Da. To zovemo civilizacija. "

"Onaj koji ne prihvata dogovorenu realnost, ne moe ni iveti meucivilizovanim ljudima. iveti u vie realnosti dovodi do rascepa. Nije li , onda,ipak, bolje prihvatiti dogovorenu realnost, nego biti razapet na krstu? "

"Pitaj Isusa. . . Pitaj Gospoda u sebi. Svako ko krene njegovim putem bie razapetna krst u ovom svetu. . . Na ovaj, ili onaj nain. On je Istina, ivot i Put. . . Probaj da idePutem Istine, i videe krst na Putu. "

"Valjda postoje i kompromisi? Kroz umetnost. , . stvaralatvo. . . Ii putem istine,a ne biti razapet. . . uvati istinu u sebi. . . Izraavati je u prihvatljivimoblicima. . . Ne istravati sa njom pred ljude koji je ne mogu prihvatiti. . . ""Pa, i to je, Petre, razapinjanje na krst. Neka vrsta rascepa ili izofrenije. . .

Priseti se kako smo poeli razgovor, sa neskladom izmeu tvoje i moje stvarnosti.Ako se realnosti sukobljavaju, bilo da je to u tebi samome ili u odnosu sa drugim, jednoj

od njih mora pridati manji znaaj. Proglasiti je svetom snova, umetnosti. . . mate. . . Naneki nain umanjiti njenu punu verodostojnost. Dostojnost verovanja u nju. Uvek semora odrei jedne. . . U veoj ili manjoj meri. Ostaje pitanje da li je razblaena istina jouvek istina? Da li je plemenito vino, razblaeno vodom,jo uvek to isto vino, ili neto

drugo? pricer. Ni vino ni voda nisu ono to su bili pre meanja. Tako, ni dverealnosti nisu vie realnosti. Da li postoje kompromisi, Petre, koji nam to neine? ""Ne znam. Moda se i ti i ja drimo svojih uverenja da nas 'pricer' ne birazvodnio i zbunio. Ko je ovde vino, a ko voda? Kuda odosmo, brate, ovom

naom priom? ""Tamo gde, u stvari, i jesmo. "

"Moe li se iveti i biti ovek tu gde jesmo? "


24/95

"Ako je to volja Njegova, da. On ti je neto apnuo iz srca, Petre. Pokazao ti jePut. "

"Ljubav? "

"Da! ujem harmoniju te ene u tebi. Tvoja muzika je sada punija. Ali, ujemjo neto to dolazi od nje. Muziku nekoga ko je u njoj, koga ona voli.

Obuzima me i izaziva treperenja kakva jo nisam osetio. Ko je to brate? "Petar se nasmejao jer mu je postajalo jasnije ije prisustvo je mogao da oseti Jovan u Marti.

"Moda je ovo prilika da ga izvuem iz kue? !", pomislio je."Mislim da znam koga si uo. , . ali neu ti rei sada. Morae da izae izsvoje jazbine da bi to saznao. "

"Ja ne beim od ljudi kada osetim da susret ima smisla", objasnio je Jovan."To me raduje, brate. "

"I mene. "


25/95

GLAVA VIII

ALJIVDIJA

Rano jutro. Dok je svetlost preuzimala prostor od tame, Jovan je uo zov vode.

Spakovao je svoju ribarsku opremu i krenuo da se odazove. Stigao je na svoje staromesto. Obradovao se to je sam. Skvasio je stari hleb i napravio primamu za ribe. Zabacioje tapove. Mogao je na miru da slua tiinu. Poee da se bude deca reke, kederi, kako ihzovu ribolovci. Juriali su u jatima na sve to je padalo na povrinu vode . Oko plena jekljualo. Iznenada, prenuo ga je zvuk kamenia koji je upao u vodu. Neko ga je baciopravo ispred njega. Nije se okrenuo. Zbunilo ga je to to nije uo prisustvo ljudskog biau blizini. Zatvorio je oi i pokuao da uje nepoznatog. Mir. uo se samo neki dubokibrum, dublji od najdubljeg tona. . . Neto kao kada zemlja mrmori iznutra, prezemljotresa. U vodu pade jo jedan kameni.

"Ko si ti aljivdijo? ", upita Jovan, ne okreui se."Bog", odgovori aljivdija.

"Pomae Bog, Boe", pozdravi Jovan aljivdiju, prihvatajui alu."Bog ti pomogao ovee. ""Doao si da peca, Boe? ""Tvoja dua je odavno upecana, ovee. Ono to se upeca na moje udice, postaje

slobodno. "

"Pa, zato si onda doao? ""Da askamo. ""Tek tako. . . ? "

"Ja sve i inim tek tako. ""Zar ne ini po promisli? ""inim po srcu. To ljudima izgleda kao promisao jer mojim srcem vladaharmonija. ""Zar Bog ima srce? "

"Kakav bi to bio Bog bez srca? "

"ta je tvoje srce, Boe? ""Lepota. "

"Zar nije ljubav? "

"Ljubav je krv kojom lepota struji. "

"Uvek sam te zamiljao kao umetnika kojeg pokree udnja za stvaranjem lepote."

"Dobro si me zamiljao. ""Verovao sam da si muziar. . . Da je tvoje delo simfonija stvaranja. , . simfonijaivota. Ali, nisam mogao da shvatim. . . ""Zato stvara neko ko je svemoan? ""Da!Poznaje moje misli!? ""Tvoje misli su i moje misli. "

"Onda zna ta me mui. ta sam hteo da te pitam. . . ""Znam. Zato sam i doao da askamo. Moda od tebe neto saznam o sebi. ""Ti od mene da sazna!? Zar ti nisi svemogu, sveznajui. . . Bog? !"


26/95


27/95

GLAVA IX

MARIJA I GOSPODAR MUZIKIH BIA

Marija se rano probudila. Prijatni damari podigli su je iz kreveta. Sanjala je

oveka kako prolazi pored njenog prozora. Osetila je da neznanac ostavlja za sobomenergiju koja ulazi u nju i izaziva to neobino strujanje celim telom . Prila je prozoru daproveri da li je to samo san. Muka prilika, sa rancem na leima i tapovima za pecanje urukama, upravo je zalazila iza ugla kue. "Gde je granica izmeu jave i sna? ", pomislilaje Marija. Sa sigurnou je znala ko je proao. Oseala je kako joj se telo iri i gubigranice, rastvarajui se u enju. Sila se irila njenim biem i ispunjavala ga.Neznajuitano zato, obukla se i krenula kroz dvorite ka susednoj kui. Nije se plaila tajne kojaje privlaila. Proimao je oseaj neizbenosti, a neizbenost rastvara strah ako jepustimo da ovlada biem.

Vrata su bila otkljuana. Gospodar nije smatrao da ima ita to bi trebalo dratipod kljuem. Ula je ispunjena sveanom radou kao da ulazi u hram. Soba je odisala

ljupkom nepraktinou i skladnim neredom. Posmatrala je sve sa radoznalim divljenjem.Bilo je tu i predmeta za koje nije znala emu slue, verujui da imaju neku tajanstvenusvrhu. Za veinu stvari u sobi zaista se nije moglo rei ta su i emu bi mogli da slue.Rasporeene na prvi pogled bez reda, delovale su kao da su otpad sa neke druge planete.A zatim, Marija oseti tajanstveni red koji je vladao u prostoru. I u njenom vrtu je vladao

slian "nered", ili skriveni red. Dok ga je stvarala, Marija nije razmiljala o simetriji,pravilnosti oblika, proporcijama i slinim obrascima lepote, kojima se slui veina onihkoji stvaraju vidljivi red. Vodilo ju je neto drugo. Biljke su, za Mariju, bile iva biakoja se oseaju ugodno, ili neugodno u drutvu neke druge biljke, stvorenja koja imajusvoj ukus. Razumela ih je i potovala. Prepoznala je umee Gospodara ovih stvari dauspostavi njihov harmonian poredak u prostoru. Moda im je dao i izgled koji su same

elele. Tek, "drutvo" je bilo razmeteno tako da je vladalo sazvuje u kome niko nikoganije ugroavao.

Usudila se da dodirne neke od predmeta. Prvo je dotakla one koji su je podsealina ve poznato, ono to ima ime u ovom svetu. Zbog ica zategnutih na asimetrinoporeanim lukovima, Marija je pomislila da su to nepoznati muziki instrumenti.Pomilovala je neno strune. Istovremeno, javili su se predmeti iz drugih delova sobekoji, pomislila je, pripadaju istoj porodici. Poskoila je od uzbuenja i radosti. Zatim jeprimetila malu palicu uvijenu filcom na vrhu. Uzela ju je u ruke brino, kao da je arobnitapi, i kucnula njome lagano po ravnim i glatkim povrinama predmeta pored kojih jestajala. Postajala je svesna da je pokrenula interesantan muziki razgovor. Panju joj jeprivukla i udobna fotelja oblih, enstvenih oblika. Krenula je ka njoj. Tonovi su laganoprelazili u tiinu. Sela je u fotelju i zatvorila oi. Tog trena, kao da su svi tajanstvenipredmeti oiveli. Pomislila je da je neko iznenada uao i naalio se sa njom proizvodeisve te zvuke. Otvorila je oi i ustala. Oko nje se prostirala samo tiina. Ponovo je sela izatvorila oi. Predmeti su opet zasvirali svoju neobinu muziku, govorei joj o sebi, osvrsi svoga postojanja, o obliku svoga zvuka i zvuku svoga oblika, o tajni kretanja i tajni

postojanja.


28/95

"Sve to postoji je muzika. . . ", javio se bljesak u njenim mislima. ". . . Muzikazgusnuta u oblike. . . u materiju. Ja sedim na prestolu sa kojeg Tvorac ovih

zvunih bia razgovetno uje muzike apate stvari, tajnu o njima samima iodnosima. . . apate venosti. . . "Vetar je odkrinuo ulazna vrata koja nije dobro zatvorila za sobom. Uplaila je

pomisao da se Jovan vratio kui. Ustala je i krenula urno prema izlazu. Zastala je jo natren, zavukla ruku u dep, u kome je uvek nosila hranu za ptice iz vrta, i izvadila dvemandarine. Spustila ih je na sto i izala u dvorite. Iznenada, preplavio ju je oseaj kaoda se naga kupa u moru svetlosti. Kada je ulazila u kuu skoro da je bio mrak, a u tami semoe sakriti i tajna.Neoekivani susret sa svetlou otkrio je tajnu srca.

"Tvorac muzikih bia je gospodar moga srca",proaputala je. Uinilo joj se da senjen apat uo do neba i da se sa njim i Tajna ulila u beskonanost. Kao fuga.


29/95

Sunce je slavilo pobedu nad tamom i pokazivalo sa arom svoju nadmo, dok seJovan vraao kui. Tragovi borbe, poput krvi poraenog, mogli su se videti jedino jo urosi koja je kvasila njegove cipele, dok je hodao kroz visoku travu. Pobednik nije suiosamo rosu, ve i Jovanova usta. Muila ga je e. Krupnim koracima se pribliavao kuii razmiljao o aljivdiji.

"Ko god da je, ovek ili Bog, vredan je bio susreta. Pokrenuo me je razgovor sanjim. ", razmiljao je Jovan. ". . . Tako spontan i tako direktan. . . Bez uvoda iokolianja, kojima su ljudi inae skloni u razgovaru sa nepoznatim. . . Pa i sapoznatim. Zato se izgubio kada sam hteo da mu vidim lice? ", Nasmejao se. "Pa,

ko je jo video lice Boga? aljivdija se ba uiveo u ulogu. . . Ili sam ja to razgovaraosam sa sobom? Svejedno.Niko jo nije video ni svoje lice direktno, ve samo kao odrazu ogledalu, vodi. . . ili neijem oku. Zato bi ovek, koji ne moe da vidi svojelice direktno, mogao da vidi Boije lice? I Ono se moe videti samo kao odraz. . . Krozdrugog. Tako, verovatno, Bog u nama vidi sebe kroz svetlost u neijem oku. "e ga je muila sve vie, pa je ubrzao korake. Zaokupljenost mislima o Neznancuskratila je put.

"Ali, zato ga nisam uo pre nego to je bacio kameni? ovek moe direktnouti svoj glas, kao i glas drugih ljudi. Zvuku nije potreban odraz. uo samnjegove rei, ali ne i muziku njegovog bia. . . Svaka muzika koja se uje govorje onoga to je realizovano, . . materijalizovano. . . uoblieno. Ostvareno kaomogunost u nekom trenutku, u prostoru i vremenu. . . Moda se zato i ne moe

uti Boije bie. Kao ni sama muzika. Samo dela su dostupna ulima. "Zastao je prolazei pored prozora kue najbliih suseda. Osetio se sveano. Kao

mladoenja. Osmehnu se pri pomisli da je to zato jer u kui ivi Petrova budua nevesta .e ga povue dalje. Brim korakom prelazio je preko latica rua posutih po stazi . Za tovreme, iza zavese, kao struna po kojoj svira zaljubljena dua, radosno je podrhtavalomlado ensko telo.

Kada je uao u sobu, Jovan je ugledao mandarine.podarile su mu kapljice ivotai okrepile ga. Osetio je potrebu da svira. Navirao je snano neki unutranji izvor,nezadrivom silom vodei njegove ruke po dirkama. Dodirivao ih je onako kako samozaljubljeni mladoenja moe milovati svoju ljubljenu nevestu.Nastade arolija. Stvari suupijale zvuke due svog tvorca, vibrirajui sa njom istovremeno, svedoei o onome tose ne moe zaboraviti. to se upisuje u venost. . .


30/95


31/95

"Da li neko koga voli ima pravo da pogine da bi ispunio zahtev svoje vrline?To me pita, Marta? "

"Da. Ima li pravo da rtvuje ivot, ili da ga rizikuje, ako je izvesno da se bitkane moe dobiti? Da li rtvovanje ima opravdanje samo u tome da se ispunivrlina? "

"Ako bi smo tako kao ti razmiljali, onda bi na hrabrost imali pravo samo jai.Oni za koje je sigurno da mogu pobediti. ""Tako je, Petre. Pravo na junatvo, borbu na ivot i smrt, imaju samo oni kojimogu pobediti. I oni koji nemaju nekoga ko ih voli. I Gospod ree:"Svaki kojisebe uzvisuje bie ponien, a koji sebe ponizuje,bie uzvien. "Lazar, koji je uao neujno i pratio deo razgovora , nije vie mogao da izdri a da

se ne ukljui:"Vi, ene, razumete rei Gospodnje najee onako kako vam u trenutkuodgovara. U elji da sauvate ivote onih koje volite, a za koje verujete davam zato i pripadaju, sklone ste da ih tumaite na svoj nain, ili da ih potpunozaboravite. A On je rekao i ovo:"Nisam ja doao da donesem mir, nego ma.

Jer ja sam doao da meem razdor izmeu oveka i oca njegova, i izmeu keri imateri njezine, i izmeu snahe i svekrve njezine. ovek e svoje ukuane zaneprijatelje imati. Ko ljubi oca svoga ili mater svoju vie nego mene , nije mene dostojan.I ko ljubi sina svoga ili ker svoju vie nego mene, nije mene dostojan. Ko ne uzmekrsta svog i ne poe za mnom, nije mene dostojan. Ko uva ivot svoj, izgubie ga, a koizgubi ivot svoj mene radi, opet e ga nai. ", izrekao je Lazar u zanosu.

"Ali On nije tatina, ve Istina. On je Ljubav, a ne ponos. Na duhovni ma jemislio Gospod, Lazare moj, a ne na gvozdeni. Ko se eleznog maa lati, odnjega e i umreti. Zar nije Isus to rekao Petru kada se ovaj latio maa da njegaodbrani? "

"Zar nije On svojoj majci naneo bol rtvujui se za ljude!? Zar to nije primerkoji treba slediti? ", uzvrati Lazar."Njegova rtva je imala svrhu. On je Bog i pobednik. Znao je da e bitipobednik. Samo pobednici imaju pravo da rtvuju ivot. Gubitnici koji to ine, a

znaju da moraju izgubiti, gordi su. Uzdiu sebe preko mere koja im je data. Ovo jecarstvo Kneza ovoga sveta. Ovde se caru daje carevo. . . a Bogu Boje. "

"Koja je mera oveka, sestro? Da li je svakome ista mera odmerena? On nas jenazvao sinovima Bojim. Ima li neto iznad toga? Prilii li sinovima Bojimkukaviluk i ponienje? Zar nije lik heroja taj koji je ouvao samopotovanjenaroda? Svest o tome kakav je to narod koji raa takve ljude . Nije li tonajvea zatita u godinama ponienja koje moraju doi? Izvor nade idostojanstva? "

" Monici ovoga sveta te ne mogu poniziti, Lazare. Seti se ponienja koja jeGospod podneo. On, koji to nije morao. U duhu Ga nisu mogli poniziti.

Ponienje moe naneti samo sam sebi. Unienost je stanje duha, a ne netoto dolazi iz spoljanjeg sveta. ""Upravo to neu da dozvolim, Sestro. Da sam sebe ponizim. Zato i idem udobrovoljce!", uzviknuo je Lazar i krenuo prema vratima.

"Ne razume, brate! Stani!"


32/95

"Ne razume ti, sestro!"Petar je ostao nem, a Marta je, oajna, zautala.


33/95

"Nekada se ratnik morao boriti samo sa strahom i tugom to moda vie neevideti one koje voli. . . ", razmiljao je Lazar, utuen posle razgovora sa sestrom."Umesto da budu ponosne, dananje ene, sestre, majke, misle da suizneverene. Da li trebalo da se zbog toga oseam krivim!? Zato ba ja? ! Kakvo

pitanje!'Neka se bore drugi!'To hoe da mi porue! Zar bi i jedno zlo na

svetu ikada bilo zaustavljeno, kada bi se suprotstavljali samo jai? !Zar samo pobedaopravdava hrabrost? !Da li je mukost isto to i praktinost? Kakav je ovo svet!? Zar suideali postali privilegija budala i ludaka? ! Neodgovornih!? . . . ", raspravljao je sam sa

sobom, idui na razgovor za koji je znao da e biti jo bolniji od predhodnog."O Boe, moe li me mimoii ova aa!? ", izgovorio je pred vratima svoje drage.Milica je volela svog Lazara zanesenjaka. Volela je vrline njegovog vitekog srca

i zanos sa kojim ih je iveo. Ako se, uopte, moe rei zato neko nekoga voli i ta voli uvoljenom biu. Ljubav nije samo oseanje. Ljubav je Susret. Bie Susreta. Ljubav nije niTi ni Ja. Ni ono to se deava u meni. Niti ono to se dogaa u tebi. Nije ni zbir tebe imene. Ljubav je potpuni Susret. Novoroeno Bie celine u koje je sve ukljueno. itavnovi svet. Ali, ona je neto vie i od zbira proetih delova . Kao to je muzika neto vie

od zbira nota koje je sainjavaju. Misterija celine. Kako to da celina moe sadrati onoega nema u njenim sastavnim delovima? Iz ega izvire to to je novo?

ivot, ponekad, donese sukob sa voljenim biem upravo zbog onih osobina kojevolimo kod njega. Moemo li iz ljubavi traiti, od osobe koju volimo onakvom kakvajeste, da ne bude ono to jeste? Ima li Ljubav vea prava od Slobode? ta iz ega nastaje?Ljubav, iz Tebe i Mene, ili Ti i Ja, kao linosti nastajemo iz Susreta, iz Ljubavi? Ono toje prvo, iz ega drugo ishodi, trebalo bi da ima prvenstvo onda kada se mora napravitiizbor.

Milica i Lazar su imali ovaj put razliite odgovore na isto pitanje . Bie ljubavi sepodelilo u sebi. Koji god odgovor da je istinit, neko je nekoga morao izdati, oseali su tooboje. Ljubav ili Sloboda? Da li se izmeu toga moe birati? Postoji li, uopte, jedno bezdrugog. inilo im se da se mora izabrati. ta god da su jedno drugom rekli, vraali su setamo odakle su poli. Koliko god da su verovali u ispravnost svojih rei, oboje su seoseali krivima zbog njih.

Bie raa bie. Iz Susreta Ljubice i Lazara zaelo se novo Bie. Ni jedno ni drugonisu to znali onog dana kada je Lazar saoptio svoju odluku voljenoj eni. "Da li bidrugaije mislio i postupio da smo tada znali. . . ? ", pitala se Milica, priseajui se danakada su ljubav, bol, strepnja i ljutnja delili njeno srce.


34/95

GLAVA XI

ASKANJE SA BOGOM

Radost je ispunjavala Jovanovo srce. Sve je zvualo drugaije. Melodije su

sustizale jedna drugu, preplitale se, grlile. . . Udaljavale se i ponovo spajale u svojojpolifonoj igri. Igra se nastavila i u snu. Probudilo ga je obilje nota. Traile su da buduzapisane. "Iz koje je stene probio ovaj izvor Boanske muzike? ", pitao se. Setio sealjivdije. Da li e ga ponovo sresti ako ode na staro mesto? Krenuo je sa nadom i sanovim pitanjima.

Zastao je, za trenutak, pored prozora komijske kue. Na prozoru je stajalamandarina. Kada je, predhodnog dana, naao mandarine na svom stolu, mislio je da ih jemajka ostavila. Oseao je da je voka na prozoru namenjena njemu. Ali, zato bi majkaostavila mandarinu na komijskom prozoru? Moda je i ovo delo nekog aljivdije? Kogod da je to uinio, zahvalan mu je. Prijatan, osveavajui ukus zamenio mu je jutarnjugorinu u ustima. Omirisao je prste jo vlane od sokova.

"Kakav sklad!", ree u sebi. "etiri mirisna tona rasporeena u intervalimavelikog septakorda. Mirisni Ge major. Ni setno kao mol, ni pobedniki kaodur. . . pravi miris za rano jutro. "

Stavio je kore od mandarine u dep, elei da ponese sve sa sobom, i krenuo kamestu Susreta. Smestio se i nesvesno ponovio sve radnje iz predhodnog dana. Postao je

svestan nastajanja rituala i nasmejao se sebi.

"Ako uinim isto, dogodie mi se isto!? Ne znam ta je od onoga to sam iniojue uticalo da se desi ono to se desilo. Zato u ponoviti sve. Eto zato i kako ljudistvaraju rituale. . . "

ekanje je potrajalo. Vreme je sporo proticalo, a aljivdija se nije pojavio.Nijedan kameni nije upao u vodu. Uinilo mu se kao da uje prigueni smeh.

"A, Ti si tu? !""Tu sam. "

"Od kada si ovde? "

"Oduvek. "

"Pa, to nisi bacio kameni? ""alim se sa tobom. ""Jue si se alio bacajui kamenie. ""E, danas se alim tako to ne inim ono to sam inio jue. ""Rituali, dakle, nisu od neke koristi za susret sa Tobom? "

"A zato bi bili? ""Ne znam. Ljudi veruju da ih rituali. . . obredi. . . vode ka Bogu. Ja u to nisam

nikada mogao da poverujem, ali, eto, uhvatio sam sebe kako stvaram rituale ne

bih li Te prizvao. "

aljivdija se nasmejao. "Ko je do tebe doao preko rituala? ", upitao je Jovana."Niko. "

"Rituali, dakle, nisu od neke koristi za susret sa tobom? "

"A, zato bi bili? ", uzvratio je Jovan uz smeh.


35/95

U tom trenutku, umesto da potone, plovak se iskrivio, a zatim legao na povrinuvode u horizontalni poloaj. Kao kada udica dodirne dno. Znao je da se riba uhvatila izaplivala prema povrini, podiui, tako, plovak. "ak i na pecanju, suprotni znacimogu imati isto znaenje. . . ". Stavio je ribu u uvarku, ne okreui se premasagovorniku da ovaj ne bi nestao kao proli put. Namestio je mamac i ponovo zabacio.

utali su neko vreme."Zato uti? ",prekinuo je Jovan tiinu."Sluam muziku koju si doneo u sebi. ""I Ti si, znai, od moje vrste!? I Ti uje unutranju muziku!", uskliknuo je Jovanradosno. Kada je shvatio ta je rekao, prasnuo je u smeh zbog svoje naivne

iskrenosti.

"Oprosti meni, prirodno prepotentnom stvoru, to sam Tebe, Boga, svrstaou svoju vrstu. Nije to izraz nepotovanja, ve bliskosti. Moda bi pre trebaloda prema Tebi oseam strahopotovanje. Ali, ne nalazim u sebi strah od Tebe.

Pravo potovanje stvara bliskost. ""Zato te i volim, ovee.Ne moe se biti blizak sa onima kojih se plai. "

"Da. Tako je. Zato su moni usamljeni. "Ponovo su zautali i razmiljali o usamljenosti."Kae da si sluao muziku koju sam Ti doneo. Predpostavljam na ta misli. Ali,

ja sam imao utisak da si je ti doneo meni. Posle naeg susreta, kada sam se vratio kui,doekala me je muzika kao da mi je dola u goste. Nisam je ja stvarao. Jednostavno meje saekala. "

"ta si uo? ""Predivnu harmoniju koja se irila mojim domom. Nosila je u sebi akordebliskosti, razumevanja, ljubavi. . . erotike. Kao ena. ""Odzvidi onda neto od toga to si uo. ""Kako se moe harmonija odzvidati? Zvidi se melodija. Ona je odreena.Harmonija je rasplinuta, ona je ambijent, inspiracija. , . mogunost. . . Kaoena. Atmosfera koja treba da bude ispunjena i odreena melodijom. Kaoena mukarcem. ""I, ta si ti uinio? ""Ispunio sam je svojim melodijama eljnim da se ire okruene duom harmonije. "

"Kao to mukarac odreuje i ispunjava enu? ""Da!Kao mukarac enu!""Lepo vas je sluati. Prijate mi. ""To je, dakle, Put do Tebe? ", zakljuio je zadovoljno Jovan."Da. Sam si rekao da sam muziar. ""Sve to si stvorio je muzika koja, dalje, sama sebe stvara. ovek je Tvojastruna. . . I muziki instrument, i kompozitor. Stvorio si iva muzika delakoja stvaraju. Moja oseanja i misli su muzika. Ta ena koju poznajem po muzici

njenog bia, iako je moje oi jo nisu videle. . .Na susret je muzika.Kakav si veliki Ti majstor igre, moj Boe!"

"Hvala ti, moj ovee!""Sve to budem ikada stvorio bie u slavu Tvoju!"


36/95

"Bog s tobom, ovee. ""ovek s Tobom, Boe. "


37/95

GLAVA XII

SNOVI ILI STVARNOST?

Jovan je krenuo kui ispunjen velianstvenou stvaranja. Otvorio je vrata svoga

bia, sva svoja ula, primajui u sebe sklad, lepotu Bojeg dela. Ali, kako se udaljavaood mesta susreta, muzika je postajala sve tunija. Osetio je kako mu se u grudi uvlaiteskoba. Kroz prozore due, irom otvorene da prime svetlost Lepote, prodirale su senke,nuni pratioci svetlosti koja pada na materijalna bia.

"Odakle izviru sve te senke tuge i bola koje zatamnjuju svetlost Bojeg dela?",pitao se Jovan gledajui u senku svog tela koja je ila ispred njega.

"Ali, ovek nije svoja senka, iako mu je ona priivena za pete. Kada je Bog izanas, mi kao da jurimo svoju senku. Kada je On pred nama, kao da senka prati

nas. Jedino onda kada je Sunce Boijeg lika iznadnas, kada smo u istoj liniji,spojeni nevidljivom strunom, mi stojimo nad svojom senkom. . . ovek, tada, upotpunosti zaklanja svoju tamnu pratilju. ", pokuao je Jovan da se mislima odbrani od

oseanja. esto nam misli i za to poslue. Teskoba koja mu je sve vie ispunjavala grudibila je jaa od odbrana koje je um stavljao naspram nje.

"Postoje li dileme koje ni Bog ne moe da rei? Suprotnosti ugraene u srpostojanja? ", pitao se Jovan, udei se odakle to pitanje u njegovoj svesti. Sa

ovim mislima stigao je i do kue svojih suseda. Srce mu se steglo od bola. Tada mu jepostalo jasno. "Ova muzika je duboki bol nekoga koga volim, i primam u sebe. ta sezapravo deava? !"

Petar ga je ekao u radnoj sobi. Jovan je odmah uoio tragove nervoze nanjegovom licu, iako je Petar bio od onih ljudi kod kojih je unutranji nemir gotovoneprimetan.

"Da li su majka i otac dobro? !"

"Dobro su. Zato me to pita, Jovane? ""Neka strepnja se uvukla u mene. Iznenadila me je tvoja poseta, i izraz tvoga

lica. ta te mui, brate? ""Sumnje, . . snovi, . . stvarnost. . . Sve mi se zbrkalo u dui. Ne znam ta damislim i u ta da verujem. Ja sam ovek od akcije. Teko podnosim sumnju.Kada sam siguran u ono u ta verujem , ne plaim se da delujem, bez obzira naposledice. Lake mi je da se borim sa neprijateljem , nego sa sumnjom. San kojisam sanjao prole noi je bio tako snaan i tako realan. . . Oseam da i ivim tajsan. "

"ta si sanjao, Petre? ""ta misli, ta moe da toliko uzdrma jednog Petra?Nose li naa imenasobom i nau sudbinu ? ""Verovatno. Ako ovek ivi svoje ime. ""Sanjao sam sebe kao uenika velikog Uitelja, velikog oveka. Tako velikogda bih, bez dvoumljenja, dao svoj ivot za Njega!""I zato si se latio maa da ga odbrani. . . ? !""Vidim da razume. Ne znam da li je to identifikacija sa imenom, ali. . . nije nivano. Neu da analiziram svoj san. Izvadio sam ma i odsekao uvo vojniku


38/95

koji je doao da ga uhapsi. Verovao sam da radim pravu stvar. Da titim Dobro,hrabro se suprostavljajui zlu. Zar nije onaj koji se ne suprotstavlja zlu onda njegovsauesnik? "

"Ali, Uitelj nije mislio tako? ""Uitelj je zacelio uvo vojniku, a meni naredio da vratim ma u korice. 'Ko

se maa lati, od maa i pogine', rekao mi je. 'Zato mi ne dozvoli dapoginem za tebe!? ', zavapio sam. 'Zato to hou da ivi za mene', odgovorioje. 'Pre nego to ponovo bude sanjao, tri puta e me se odrei. . . ' Zabolelesu me njegove rei. Pobunio sam se:' Zato mi to govori, Uitelju, kad zna da

bih ivot dao za tebe, i da te se nikada neu odrei!? ime sam ja zasluio takvu ulogu?!'Pogledao me je pogledom jagnjeta i odgovorio: 'Ulogu si zasluio svojom odanou iverom. ' ' Zar u te se zbog odanosti odrei!? Zar u te zbog vere izdati? !', izletelo je,kao krik, iz mog grla. 'Razni su naini da se slui Dobru, moj Petre!Neka svako ispunisvoj. ' "

"Teku ti je ulogu Uitelj poverio, moj Petre, steno Boja. Imao je veru u tebe. ""Sino sam gledao u nebo. Bilo je vedro. Video sam dve velike sjajne

'zvezde' na zapadu i na istoku. Nisam im se obradovao. I avo ima svojezvezde, pomislio sam. Ljudi su mu ih napravili. Neastivi ne moe da stvara,ali ljudi mogu. Tako on, preko Bojih stvorenja, postie svoju mo. Svoje'zvezde'. "

"Misli na satelite, Avakse, koji svetle na naem nebu? . . . Ili misli napetokraku? "

Petar se nasmejao Jovanovim reima. "Nisam mislio na petokraku, ali je i onaiz avolje kuhinje. Kao i sve ono to tei da uniti bogomdane razlike izmeuljudi. "

"ekao si me sa nestrpljenjem. Kakvu si pomo hteo od mene, brate? ""Ovo je vreme tekih odluka. Ti zna da sam ja praktian ovek. Realan. Trudim

se da razumem svet, deavanja u njemu i pravac u kojem se kree. Upinjem se dashvatim svoje mesto u poretku, mesto svog naroda. Da predvidim ta e se desiti i tanam je initi u ovom haosu. Da to i kaem. Da delujem. Razumno! Govori se dasmo nebeski narod. Mnogi su, zbog vere u te rei, ve otili u nebo. Moramo bitipraktiniji, moramo preiveti, odrei se ako mora i svetinje. Dok ne doe pravo vreme zaborbu. . . Zbog ivota koji se ne sme osipati. . . "

"Odrei se svetinje i biti praktian. Kao Petar? Prvo odricanje. Da li se toostvaruju rei uitelja iz sna? " Jovan se nevino nasmejao bratu."Ja jesam Petar. Ispuniu ulogu koju sam dobio. ""Znam da hoe.Nisi mi samo rekao zato sam ti i ja potreban. ""Ti vidi ono to ja ne vidim, i uje ono to ja ne ujem. . . ""Da li ti oekuje da otklonim neke sumnje? Da ti potvrdim da si u pravu? Koja te

muka zapravo mui, brate? ""Lazar se prijavio u dobrovoljce. Razumem njegovu odluku i oseanja. Marta iMarija su oajne. Ako dobro vidim, Lazar ini ludost. Izvadio je ma, kao i ja usnu. I moje je srce okrenuto ka Istoku, kao i njegovo, ali mi je razum usmeren

ka Zapadu. Zapad je mona sila obljutavelog duha, a Istok nemoan da nampomogne. Da li mi, mali narod, uvek moramo voditi bitke velikih? Da li smo


39/95

ba mi dijamant kroz koji se prelamaju svetlost i tama u svojoj borbi? Ili je tapria, taj mit, jedna velika obmana? . . . Samoobmana? ""Svako srce ljudsko je mali dijamant, Petre. "

"Ali, ko je u pravu? ija je istina istinita? ""Budi kao Eho, i razumee. Odzvui u sebi Njegove rei. "

"I ti govori u poreenjima. Kao Uitelj. Zato mi ne kaete jasno tamislite i ta se oekuje od mene? ""Reeno ti je. Dato ti je. Ima ui

Susret Roman

Documents

Transcript of Susret Roman