STOJAN STIV TEI BRZINA TAME Prevod:Ana Stankovi

LICA DO ANA, njegova ena MERI, njegova erka LU, njegov prrjatelj EDI, Merin drug

Vreme sadanje Mesto Juna Dakota

Veim delom radnja se odigrava u Doovoj kui. Prozor u dnu bine je okrenut ka zapadu. Na bini ne postoje vrata kroz koja ljudi moraju da uu ili izau, tako da oni mogu i treba da ulaze sa sve tri strane.

PRVI IN

Scena 1 Dnevna soba. No. Do sedi, potpuno odeven. Pui i razmilja. Zadubljen u misli, kao u transu. Iznenada se prene i ugasi cigaru. Ulazi Ana, u bade-mantilu preko spavaice. ANA.: Do. DO: Da. ANA: ta se deava? DO: Nita. ANA: Obuen si kao da... DO: Probudio sam se, proverio njenu sobu, jo je nema. Pa sam mislio... ANA: Koliko je sati? DO (Gleda na sat): Skoro e dva. ANA: I ta si naumio, da izade i da je trai? DO: Ne. Samo sam hteo da budem spreman. U sluaju da nazove ili tako neto. ANA: Sigurna sam da je sve u redu. DO: Uasna je stvar imati pamet posle ponoi. A imati i pamet i erku tinejderku - to je previe. ANA: Seam se kako sam ja ostajala na Ijubavnim sastancima do kasno u no, kada sam bila njenih godina, i ubijala se od dosade sa nekim tipom u Seviju, samo zato to sam znala da mi roditelji brinu i da ne mogu da spavaju. DO: Uveu ja njoj ponovo policijski as. I taka. Ne zanima me to joj je skoro osamnaest. Ni to joj je ovo poslednja godina u koli. Ne zanima me ta njeni vrnjaci smeju da rade. Jasno? ANA: Nemoj meni da preti. Meni ne treba policijski as. Ja sam kod kue. S njom budi strog. DO: S njom sam bio strog.

(ANA ga gleda.) DO: Pa, bio sam. ANA: Nita nisam rekla. DO: Ne, ali si zato digla obrve. Ima najbunije obrve na svetu, Ana. Kada ih podigne, to je kao kad se diu venecijaneri. Nije ti hladno u tome? ANA: Ne. DO: Biti roditelj, nema nita gluplje od toga. Seam se ta sam mislio kad joj je bilo tri godine. Do, govorio sam sebi, vreme e proleteti k'o nita ako ne pazi. Bilo je tako divno drati je u naruju. Nisam eleo da vreme proleti. Ali glupost je do tada ve prevladala. Puzim po podu, da bih je nauio da puzi. A kada naui, ja aplaudiram kao lud. A onda mi puzanje vie nije dovoljno dobro. Pokuavam da je nateram da hoda. Da vozi biciklu. Da vozi kola. Sve to sam uradio od kako se rodila bilo je da voljeno dete nauim i ohrabrim da odraste i napusti me. ANA: Toje ono to bi svi dobri roditelji trebalo da rade. DO: E, zato smo glupi. Jesi li ikada razmiljala o tome da se preselimo? ANA: Preselimo? DO: Da. ANA: Kako to misli preselimo? DO: Da se preselimo. Odemo negde drugde da ivimo. ANA: Ne misli valjda ozbiljno? DO: Ne znam. Samo sam se pitao. Zbog Merinog odlaska na koled i svega. ta nas jo ovde zadrava? ANA: Nai prijatelji. Moja crkva. Tvoj posao. Mnogo toga. DO: Nekada si esto pominjala ivot u velikom gradu. Kultura i sve ostalo. ANA: To je bilo davno. Imam tebe, kultura mi ne treba. Ma, daj. Hajdemo natrag u krevet. Posluaj onog ko zna. Jedini nain da joj se osveti to kasni je da vrsto spava kada se vrati kui. Hajdemo!

(OBOJE izlaze. Pauza a onda ulazi EDI. Odeven je drugaije i ima drugaiju frizuru nego u ostatku drame. Takoe nosi naoare koje nee nositi u ostatku drame, sve do kraja. Hoda polako i gleda oko sebe.)

EDI: Ovde je ivela jedna porodica. Skoro da sam u iskuenju da kaem nekada davno, ali od tada je prolo tek neto vie od godinu dana. Otac je bio heroj u ovom gradu. Majka je bila majka. erka se zvala Meri. (Gleda naokofo.) Ni unutranja struktura atoma ni beskonanost svemira nije za mene tako misteriozna kao to je dnevna soba u ovoj kui. Krv je prolivena na podu ove sobe. (Pokazuje.) Ba tamo. (Gleda vani.) Ne vidi se nou, ali tamo napolju je jedna ogromna meza (Brdo sa ravnim vrhom i strmim stranama, karakteristino za podneblje SAD, prim.prev.). Ide u visinu oko hiljadu i petsto stopa i jo uvek postoji jedino direktan put do vrha. Teko mi je da razumem kako je neko mogao etrnaest godina da sedi u ovoj sobi i gleda taj prizor znajui koje je zloine poinio. Priu o Dou i njegovoj porodici ne pominje vie niko u ovom gradu. Moda zato tosam odigraojednu malu ulogu u toj prii, ja nikako ne mogu da je zaboravim. Tragedija bi se dogodila i bez mene, ali ja sam, i ne znajui to, bio glasonoa, ja sam preneo vest kojom je sve poelo. Glavnih likova sada vie nema. Jedino je ostao glasonoa. Kua je na prodaju ve vie od godinu dana. (Okree se i polazi. Zastaje.) iveli su ba ovde.

(Izlazi.)

Scena 2 Dnevna soba. Dan. DO I ANA sede. MERI, nervozna, stoji ili se eta po sobi, sa knjigom u ruci.

MERI: Pa eto, svake godine imamo tu priredbu talentovanih uenika iz viih razreda. Problem ove godine je u tome to niko u mom razredu nema nikakvog talenta. ANA: Nas to nije spreavalo, kada sam ja bila u gimnaziji. DO: Mislim da je bolje bez talenta. Moi emo da sedimo tamo i opustimo se i uivamo u

celoj stvari a da se pritom ne pretvaramo kao da izvlaimo neke pouke. MERI: E pa, mi ne mislimo tako. Zato smo ove godine odluili da idemo na sigurno. Svako e izabrati knjigu koju voli i umesto predstave prirediemo itanje. DO: Hoes da kae da e se sva ta deca popeti na pozornicu i itati nam knjige? MERI: Ne celu knjigu, tata. Nae omiljene pasuse. ANA: Mislim da je to divna ideja. DO: Naravno, ako su knjige smene. MERI: Zato moraju da budu smene? ANA: Meri, zato nam prosto ne proita to to si izabrala? MERI: Nije ba smeno, Zapravo, nije uopte smeno, Zato sve mora da bude smeno, tata? DO: Nisam to rekao. Samo sam...Samo sam brbljao, duo. Pomisao na tebe, kako stoji tamo gore, sama samcita, ispred...ispred mikrofona, i svi ti Ijudi koji gledaju u tebe. Ukljueni mikrofon je kao aktivirana runa bomba to se mene tie. Tako da sam samo zamiljao sebe na tvome mestu. To je sve. Nisam mislio nita loe. Molim te. (Daje joj znak da ita.) MERI(Otvara knjigu.): Moda je ipak bolje da preskoim ovo. DO: Oseau se kao pravi kreten ako to uradi. Hajde... MERI: Iz Noksvila: Leto 1915. Od Dejmsa Ejdija. Po gruboj, mokroj travi zadnjeg dvorita, moj otac i majka su rasprostrli ebad. Svi leimo tamo, moja majka, moj otac, moj ujak, moja ujna, i ja takodje leim tamo. Prvo smo sedeli, onda je jedan od nas legao, i tada smo svi legli, potrbuke, ili na stranu, ili na lea, i razgovor tee dalje. Ne priaju mnogo, pria im je tiha, nije ni o emu posebno, ba ni o cemu posebno, ba ni o emu. Zvezde su iroke i ive, svaka je kao najumilniji osmeh, i ini se da su vrlo blizu. Moji su svi krupniji od mene, tihi su, glasovi su im blagi I besmisleni, kao glasovi usnulih ptica. Jedan je umetnik, i ivi kod kue. Jedna je muziar, i ivi kod kue. Jedna je moja majka, koja je dobra prema meni. Jedan je moj otac, koji je dobar prema meni... (MERI, nemona da zadri suze, poinje da plae. Mrzi samu sebe zbog toga. Odlazi. DO ustaje, spreman da poe za njom. Staje. Gleda u ANU. eli da ONA ode kod Meri. ANA mu daje znak da produi. MERI zastaje na drugom delu pozornice. Tiho plae, dok Do, nesiguran u sebe, ide prema njoj. Kree da je dodirne, ali naglo zastaje. ON to eli, ali zaustavlja ruku. ANA ostaje na svom mestu.) DO: ta je bilo, Merice? MERI: Oh, tata, bila sam prava budala. Toliko sam se tome radovala. Moja poslednja

godina u koli. Odlazak na koled. Nisam imala pojma da e biti ovako. DO: Ka ko ovako? MERI: Kao da iekuje da umre, tako nekako. Toliko sam volela sve to. Imala sam tebe i mamu. Imala sam mnogo prijatelja. Imala sam omiljene profesore. A sada je svemu tome kraj. Profesori kojima sam se divila vise ne zvue tako pametno. Ne znam zato. Sigurna sam da su potpuno isti kao sto su oduvek bili, a da sam ja ta koja se menja. Da ih gledam drugaije? Ne elim to. Nijedan od mojih stvarno dobrih prijatelja nee ii na koled. A oni mi vie i nisu prijatelji. Ne kakvi su bili. Kao da su svi poeli da se povlae. Svi sem Edija. Kao da smo svi poeli postepeno da se opratamo, u ratama. Uasavam se poslednjeg dana kada emo maturirati. Jednostavno se uasavam. DO: Ima jo dosta do mature. MERI: Ne, nema. Ne elim nikakvu proslavu. DO: Ko je uopte pominjao proslavu? MERI: Misli da ja ne znam? DO: A ta to? MERI: Da ti i mama pripremate neto u moju ast kada maturiram. Pripremate, zar ne? DO a. MERI: Ja to ne elim. Ne elim poklone. Ne elim slavlje. Ne elim da odem od kue. DO: Bie ti lepo. Videe. MERI: Ali nikada nee biti kaotoje bilo. DO: Da. Ali e moda biti bolje. MERI: Ja i ne traim da bude bolje. O, Boe. Opet poinjem. (Poinje ponovo da plae i izlazi. DO je gleda kako odlazi, onda se okree i gleda u ANU. Vraa se polako prema njoj.) DO: Odavno je trebalo da joj kaemo da joj ja nisam otac. Bila si u pravu, Ana. Htela si da joj kae jo dok je bila dete. Trebalo je da to uradimo tada. ANA: Kakvog smisla ima vraati se na sve to? Sada je malo prekasno. DO: Znam. Ali moda je ba u tome stvar. Mozda i jeste, zna ve, prekasno. ANA: Kada maturira. To je ono to smo konano odluili. Tako emo i uiniti. DO: Prva godina na koledu je izuzetno vana. To svi kau. A ona je tako ... to je moe poremetiti... ANA:Do. DO: Znam. ANA: Nameravali smo da joj kaemo ko zna koliko puta, ali si me ti uvek odgovarao zato to si se plaio da emo time neto pokvariti. Njen rodendan. Nau godinjicu. Boi. Uvek e se neto pokvariti. DO: E, vidi. Moda je to moj problem. Moda je to onoto ja ne razumem i nikada nisam razumeo. Bili smo tako prokleto sjebani kada smo se upoznali, Ana, a onda se sve promenilo kada se Meri rodila. Kada pomisli kako nam je bilo tada, da li si ikada sanjala, da li si ikada i sanjala da bi sve moglo ovako ispasti? ANA: Nisam. DO: Pa zato onda da dozvolimo da nam neto opet sve to pokvari? ANA: Nee ba sve pokvariti. DO: Zato je jednostavno ne pustimo da ode, da ode na koled, a da pritom ne sruimo sve to sranje na nju. ANA: Nije to sranje, Do. To je istina. Ona treba da zna istinu.

DO: A onda e sve biti divno. Da li je to ono to istina radi? ini da sve bude divno? MERI(Pojavljuje se odakle je i izala.): Tata. DO: Da. MERI: Idemo li ili ne? DO: Ja sam spreman. Mislio sam da si suvie potresena da bi ila u kupovinu. MERI: Nikada nisam toliko potresena da ne bih ila u kupovinu. ao, mama. ANA: ao. (Do i Meri izlaze, Do je griijednom rukom. Ostajemo sa ANOM sekund-dva, a onda i ONA izlazi na drugu stranu.)

Scena 3

DO ulazi nosei vetaku Boinu jelku u potpunosti ukraenu. ANA i MERl ga gledaju dok je nameta. MERI: Mrzim ovu jelku. To uopte nije drvo. Vie lii na neku orlonsku fantaziju. Kakvog smisla ima ukraavati neto to je ve vetako? DO: Sada se ali. A lepo sam hteo da izaem i iseem jedno fino drvce za nas kao to sam uvek i radio, ali si mi ti onda odrala itavo predavanje o unitavanju uma i svemu ostalom. MERI: Znam. Napravila sam stranu greku. Moemo li nekako da ga se otarasimo? ANA: Nema govora o tome da ga se otarasimo. Posle Boia ga nosimo na hemijsko isenje i uvamo ga za sledeu godinu. (DO izlazi.) MERI: Imaju sada taj novi program u skoli za koji smo se Edi i ja prijavili. Postali smo roditelji jednog daka zemlje, ili ta je ve u njemu, tekog pet kilograma. To je naa beba. I jedan od nas mora da je nosi sa sobom gde god da idemo. U kolu. U bioskop. Na trke. Svuda. Da bi nam pokazali kako je to imati bebu, za sluaj da padnemo u iskuenje. ANA : I jesi li pala u iskuenje? MERI: Ni najmanje. Sigurno se ali? Samo to e ovo poslednje polugoe biti stvarno strano. Moda e ovaj dak sa pet kila blata to moram da ga teglim naokolo bar malo da me stabilizuje. (Ulazi DO.) ANA: Do... DO: Da. ANA: Naa erka e roditi bebu. DO: To je super. Kada ti je termin? MERI: Ve sam rekla tati. DO: A ja sam joj rekao ta mislim o toj glupoj ideji, ali ta je tu je. (MERI mu lagano prilazi, ostavljajui ANU samu kraj drveta.) MERI: Tata. DO: Oooh-o! MERI: ta ti to znai? DO: Kad god mi kae "tata" na taj nain, meni zastane dah. alim se. alim se. ta je bilo?

MERI: Zamolili su me da te pitam neto. DO: ta to? MERI: Hoe li da doe kod mene u kolu i odri govor? DO: Neu. O emu? MERI: To ti je ono kad roditelji dolaze i govore deci o stvarnim doivljajima iz njihovog ivota. DO: E to je ba lukavo. Umesto da im profesori predaju oni nateraju roditelje da dou u kolu i zavre posao. MERI: Edijev tata je ve bio, govorio je o nekretninama. DO: Ah, pa dobro. Ali ja ne dolazim u kolu. Ukoliko deca stvarno ele da saznaju neto o graevinarstvu, reci im da dou u moju kancelariju, pa emo odatle na gradilite i... MERI: Oni ne ele da saznaju neto o graevinarstvu. DO: O emu onda? MERI: O ratu. DO: Neka, hvala. MERI: Ti si jedini ratni heroj u okolini. Svi deaci sa kojima sam izlazila uvek su me saletali tim silnim pitanjima o tebi. DO: Da, uopte ne sumnjam da ste ba to radili na sastancima. Parkirali ste negde i priali o tatici. MERI: Pa vidi, kopija vijetnamske spomen ploe stie u Sijuks Folz u martu... DO: Da, itao sam o tome. MERI: Na profesor graanskog se setio da bi to bio divan povod za oiglednu nastavu na terenu. Pa je hteo da zna da li bi ti bio spreman... DO: Ne. Mislim da ne bih. MERI: Mogu li barda ponesem tvoje medalje u kolu? DO: Mislim da ne moe, duo. MERI: Nisam ih nikada videla. DO: Nema ta da se vidi. MERI: Mogu li bar jednom da ih vidim pre nego to odem na koled? DO: A zato? MERI: Ne znam. Kladim se da ih je mama videla. ANA: Ne, nisam. MERI: Mora da ih je neko video. U suprotnom, kako onda svi znaju da si odlikovani ratni heroj? DO: Zvui kao da ima neke sumnje po tom pitanju. MERI: Nemam. Samo... DO: Doi ovamo. Blie...blie... (ON je stee u ogromni medvei zagrljaj. Golica je. ANA posmatra. TELEFON zvoni.) MERI: Verovatno je za mene. (DOje dri dok ONA pokuava da pobegne. ANA se javlja na telefon.) DO: Ne, ne. Nikuda ti ne ide. ANA (U slualicu.): Halo. Da. Da, tu je. (Izgleda zabrinuto dok pokriva slualicu.) Do? DO: Da? ANA: Za tebe je. Iz kancelarije vice-guvernera. DO: Je l to neka neslana ala?

ANA: Nije tako zvualo. DO (Odlazi do nje. Uzima slualicu. U slualicu.): Halo. Da, jeste. U redu. (Pauza.) Halo. Da, jeste. Kako ste? (ON slua.) ta sam ja? Jeste li sigurni da ste dobili pravog Doa? Ako vi tako kaete. Da. U redu. Hvala vam. I vi takoe. Do vienja. (Sputa slualicu.) (I MERI i ANA ekaju.) ANA: Pa? MERI: Tata? DO: Meri, vie nisam samo tvoj tata. Ana, vie nisam samo tvoj mu. Od ovog trenutka, ja sam jedan od etvorice ljudi nominovanih za titulu oveka godine drave Juna Dakota. (Die ruke u vis.)

ZAMRAENJE

Scena 4 Kada se digne zavesa, DO je sam na sceni, pui. Ulaze EDI i ANA. EDI je u odei iz ezdesetih. Jakna za motorcikliste i zalizana frizura. Taj stil ne ide uz njegovu linost, ali ta je tu je. Treba da bude oigledno od samog poetka da EDI istinski oboava Doa kao heroja. ANA: Do, ovo je Edi. DO: Da, znam. Zdravo, Edi. EDI: Dobro vee, gospodine. Iako se zvanino nikada nismo upoznali, dozvolite mi da kaem da je prava ast rukovati se sa vama. (Rei se izgovaraju pre nego to uopte doe do rukovanja. EDI iznenada postaje svestan svoje greke. Reaguje. Zbunjen i posramljen. ANA iza Edija daje znak Dou da uradi pravu stvar. DO reaguje. uri do Edija i prua mu ruku. EDI je drmusa i moda je zadrava suvie dugo.) EDI: Neka vas ne uznemirava moja odea, gospodine. Vidite, naa igranka treba da bude u stilu ezdesetih. DO: Mislio sam da se radi o Boinoj igranci. EDI: To i jeste Boina igranka. DO: A ezdesete su sada biblijska vremena, pretpostavljam. (EDI nema odgovor.) ANA: Jesi li za malo ipsa s umakom, Edi? Meri bi trebalo da side svakog trenutka. (EDI je ne uje. ON bulji u Doa. Netoje naumio.) EDI: Mislim da u direktno prei na stvar, gospodine. DO: ta? EDI (Otvara rajsferlus na jakni. Izvlai presavijeni list novina. Ponovo otvara rajsferlus. Izvlai hemijsku olovku. Veoma brzi pokreti.): Moete odbiti ukoliko elite i ja se izvinjavam za ovu smelost, ali bih bio poastvovan ako biste stavili svoj autogram na ovu vau sliku iz novina. DO: Autogram? Ja? Ne ... ja (Ali mu ANA daje znak da to uradi.) DO: Obino to ne radim. Ali u redu. (EDI mu prua novine. Zatim mu prua hemijsku olovku. Zatim povlai natrag hemijsku

olovku. Otklanja naslovnu stranu. Stavlja je na suprotni kraj i onda daje ponovo hemijsku olovku Dou. Sve je to uraeno u jednom dahu. DO je pomalo zbunjen. ON gleda svoju sliku. Gleda u olovku. Pauza. Podie pogled ka ANI.) DO: Kako se doavola daje autogram? ANA: Samo se potpies, duo. EDI: Bilo bi lepo da napiete i 'Ediju', ali nije obavezno. (DO se potpisuje. Vraa novine Ediju. Zatim, dok mu vraa hemijsku olovku, ne moe da odoli a da je ne trgne nazad u Edijevom stilu, vrati poklopac u prvobitni poloaj, i da mu je tek onda doda.) EDI (Ubacuje novinu u dep i miluje je.): Ovo. Ovo u veno uvati. Nikada nisam bio tako blizu nekoga kao to ste vi. DO: Ni ja. (EDI samo zuri u njega i ne pomera se.) DO (Osea se sateran u oak.): MERI! EDI: Nema razloga za urbu. (Nastavlja svoj ritual oboavanja heroja. DO pogledom trai pomo od ANE.) ANA: Kako su ti roditelji, Edi? (EDI je ne uje.) ANA: EDI! EDI (Prene se. Pogleda je.): Da? ANA: Kako su ti mama i tata? EDI: Najbolje to se moe rei je: uopte nisu loe ... kada se uzme u obzir(Tu se reenica zavrava. Neke implikacije ostaju. ANA eka. Konano:) ANA: Kada se uzme u obzir - ta? EDI: Da moj otac radi sa nekretninama, da je trite nekretninama nestabilno, a moja majka nesnosna, i da je Boi pred nama... Praznici, naroito verski praznici, probude kasapina u mojoj majci, pa onda krene da ree mog oca na vrlo zabrinjavajui nain. Svia joj se da ba u ovo doba godine rezimira sve to je otac u ivotu postigao. "Na hranitelj" - tako pone da ga naziva. "Jo jedan Boi sa gospodinom Dekpotom!" I sve u tom stilu. Stvar je u tome to nikada ne znam ta e izazvati krvoprolie. Jue su to bila tatina kola. Nisu htela da krenu. Tako je poelo. Ove veeri su to bile lokalne vesti na televiziji. Obino su lokalne vesti prilino smirujue. Ako imamo sree, odigra se dovoljno horor pria na ekranu, automobilskih nesrea, poara izazvanih boinim jelkama, eksplozija cisterni sa propanom i slinih stvari, da ubede moju majku da u poreenju sa tim nesrenicima, nama dobro ide. Ali ove veeri, sluajno, prie su uglavnom bile pune nade, ohrabrujue: pronali su psa vodia jednog slepca i vratili mu ga, niko nije stradao na auto-putu, a kada je ona pria o Meza projektu dola na red... (Dolazi do promene u DOOVOM ponaanju im uje tu frazu: Meza projekat. Ne mora da bude dramatina ali se vidi.) EDI: Moj siroti otac je pogreio kad je rekao da misli kako je loa ideja graditi tamo gore, unitavati stvari. "Vidi, vidi, ko govori o unitavanju!" majka se okomila na njega. A, moj otac, znate, njemu mnogo znae ti boini praznici, i verski praznici uopte. U tom periodu on uopte ne moe da se brani. Mora da eka da dou svetovni praznici da bi uzvratio udarac. To znai da e morati da eka sve do roendana Martina Lutera Kinga pre nego to joj sve saspe u lice, iz tog razloga je on i navijao da se u ast Martina Lutera Kinga proglasi nacionalni praznik, jer bi inae morao da eka sve do polovine februara,

do Dana Predsednika, da bi konano mogao... DO (Prekida ga.): ANA! (EDI zastaje.) DO: Hoe li, molim te, da vidi sta to zadrava Meri? EDI: Nema razloga za urbu. (ANA izlazi. Pauza. ) EDI: Izvinite ako sam se malo zaneo. DO: U redu je. (Kratka pauza.) ta si ono rekao? Neto u vezi s Meza projektom ili tako neto. EDI: Da. DO: ta da? EDI: Tako je sve zapoelo. Priom o mezi. DO Ba zato te i pitam. Kojom priom? EDI: Izvinite. Mislio sam da vi, pre nego bilo ko, znate za to, gospodine. DO: Kako to misli: pre nego bilo ko? EDI: Moja majka je bila sigurna da je vae graevinsko preduzee preuzelo taj posao. Ona vas je ak uzela za primer oveka na koga bi moj otac... DO: Ne znam o emu pria, Edi. Kakav posao? Kakva pria? EDI: Onaj kanadski graditelj stambenih naselja hoe da kupi mezu i sagradi jedno od onih luksuznih naselja tamo gore. DO: Mislim da nema pojma o emu pria, Edi. EDI: Moda ste u pravu. Moda nije bio Kanaanin. Uinilo mi se da su rekli... DO: Ne moe da se gradi tamo gore. Shvata. Zabranjeno je. To je jedna od onih ... kako se dovraga to zvae... EDI: Nenaseljena povrina. DO: Tako je. Toje jedna od onih nenaseljenih povrina. EDI: Nije jo. Ne, ne. U tome je i bila jedna od poenti ove prie. Onaj Kanaanin, ukoliko jeste Kanaanin - on e povui svoj potez pre nego to se izglasa zakon o nenaseljenim povrinama. (Pauza.) Bio sam siguran da znate sve o tome. (Ulazi MERI, sa konjskim repom, moda, i odeom u stilu ezdesetih da se slae sa Edijevom. ANA ulazi za njom. MERI je puna energije, uzbuena.) MERI: Edi! Izvini to kasnim. EDI: U redu je. Zaista divno izgleda. MERI: Stvarno? Hvala. Ti izgleda opasno. EDI: Ba lepo od tebe to to kae. (MERI, puna sebe, juri preko pozornice ka Dou. Grli ga.) MERI: Vidimo se kasnije, tata. DO: Da. Lepo se provedite. Toje zapovest. EDI: Hvala vam gospodine. (Tape dep gde mu je novina.) Na svemu. MERI: ta to ima tu? ANA: Napolje. Hajmo, pokret. Lepo se provedite, ali se provodite na drugom mestu. (I kree da ih isprati.) (Svo troje izlaze. DO samo pokazuje simptome strepnje. Ne predaje joj se. Kao da se radi o raspoloenju koje moe po volji da odagna od sebe. SVETLA se postepeno gase.)

Scena 5 Vee. Boije proao. Nema Boine jelke. MERI, sedi na podu, njene kolske knjige i telefon su u blizini. Obraa se ANI, koja je iza pozornice, dok se maje oko svoje 'bebe'. ANA ulazi oblaei se. MERI: Vraamo se Edi i ja iz kole. ANA (Iza pozornice.): I... ? MERI: I tata prolazi tu kolima. Ne znam koliko me je puta pre toga video, bez obzira na to sa koliko sam dece bila, on bi zastao i odvezao nas sve kui. ak su nas jednom i policajci zaustavili zato to je imao devetoro dece u kolima. A ovog puta nije ak ni usporio. Samo je proao. ANA: Sigurna sam da te nije video. MERI: Sigurna sam da jeste. ANA: Lii li to na tvog oca da samo proe pored tebe kolima ako te je ve video? MERI: Ne. ANA: Puna mu je glava svega i svaega. Naljutila ga je ova stvar sa mezom. Nikada ga takvog nisam videla. ak ima nameru da na veeranjoj raspravi o preraspodeli zona odri govor protiv cele te stvari, a ti zna koliko on mrzi da... MERI: Obino ga ovek ni mrtvog ne bi zatekao na nekom javnom skupu. Ja ak ne mogu da ga nateram da doe u kolu i odri jedan mali govor. ANA: Moda misli da ovoga puta nema izbora. Postao je javna linost, svialo se to njemu ili ne. MERI: Pretpostavljam da je tako. A oni zaista odugovlae sa tim izborom za oveka godine. ANA: To je jo jedna stvar koja ga mui. Moe da unervozi oveka. To iekivanje. MERI: Ne radi se, znai, o meni? ANA: Kako to misli? MERI: Ne znam. Jo od Boine igranke imam utisak da sam uradila neto to mi tata zamera. ANA: Uradila neto- a ta to? MERI: Ne znam. Ali on kao da jedva eka da maturiram i odem od kue. ANA: Ma, daj, Meri. Zna da nije tako. Da se Do pita, ti nikada i ne bi maturirala. Ja sad moram da idem. Rasprava moe da se otegne, tako da se ne brine ako zakasnimo. MERI: U redu. ANA: ao. MERI: ao, mama. (EDI izlazi. SVETLO se menja od asa kad MERI ostane sama. ONA uzima svoju 'bebu'. Dri je u naruju. Ulazi LU. Obuen je kao beskunik. Nosi sa sobom svu svoju imovinu. ON je u svom privatnom vremenu i prostoru i ne vidi Meri, ali zastaje tano iza nje. TELEFON zvoni.) MERI (Podie slualicu. U slualicu.): Halo? LU: Halo. MERI: Da? LU: Da li je Do kod kue? MERI: Ne, nije. LU: Je l'to Ana? MERI: Ne, nije...

LU: Nije li to ... nee biti da govorim kojim sluajem sa Doovom erkicom, Meri? MERI: Da, bie. Mislim, da, ja sam. A ko ste vi? LU: Ja? Ja sam, igrom sluaja, tvoj kum, eto ko sam ja. MERI: Nisam znala da imam kuma. LU: Ima, ima. Ja sam taj. Stvar je u tome, Meri, kad ima kuma kao to sam ja, to nije ba isto kao kad iznenada otkrije da ima kumu koja je vila i koja ispunjava elje, i tako to. Hou da budemo naisto u tom pogledu. Kada bih mogao, ispunio bih ti sve elje, ali poto ne mogu, bilo bi mi mrsko da ti dajem lane nade. Mora da ti je sada ve...koliko? ... skoro osamnaest. MERI: Da, skoro. LU: Neverovatno. Poslednji put kada sam te video bila si neto manja od vekne hleba. Dodirnuo sam ti obraz prstom i bilo je kao da sam dodirnuo pare pite od bundeve, bio je tako mekan. U svakom svuaju, pozdravi Doa od mene. MERI: A kako se vi zovete? LU: Lu. Reci mu da je zvao Lu, vai? MERI: U redu. LU: Laku no, Meri. MERI: Laku no. (ONA sputa slualicu. LU izlazi. MERI sada sedi na istom mestu, sa bebom u naruju.)

ZAMRAENJE

Kasnije te noi. DO, stoji na prednjem delu pozornice, pui. Na sebi ima odelo i kravatu. ANA, pomalo umorna, sedi vie ka pozadini pozornice. DO: Zar sam bio ba toliko uasan? ANA: Pa jesi. Sve si ih izribao. Od gradonaelnika i skuptine, do sreskog naelnika i odbora. ak si se okomio i na daktilografkinju zato sto je jadnu enu bilo sramota da zapie kad si rekao ono: "U ta buljite, koji moj?" DO: Ja to rekao? ANA: Moda ne umem da pogodim ton glasa, ali mislim da te tano citiram. Od svih prisutnih, jedino su novinari izgledali sreni dok si govorio. DO: Te svinje. ANA: Nije liilo na tebe, Do. Obino se ne trudi svesno da okrene ljude protiv sebe. DO: Nisam to radio namerno. ANA: Zamalo i mene da prevari. Izgledao si reen da ih sve natera da se oseaju glupo to ti se dive. DO: A i sve to divljenje. Nikada ga nisam traio. ANA: Moda ne kroz rei. Ali u svemu to si radio, poev od obezbeivanja sezonskih poslova za decu, do izgradnje onih igralita po fabrikoj ceni, do sponzorisanja... DO (Ne eli da uje.): Da. Da, znam. ANA: Ne treba toga da se stidi, Do. DO: Ne stidim se. To naprosto nije bogzna ta. Nije vano. ANA: Ono to jeste vano, to je zato si izgledao tako tvrdo reen da za samo jedno vee uniti ono za ta su ti bile potrebne godine da postigne. DO: Gomila praznoglavih bitangi. Sve te fine prie o "potrebama zajednice" i "napretku" i kako moramo da uveamo "poresku osnovicu" zato to smo u "ivotnom

naponu". Kojesta! Pohlepne svinje! Kad bi bar govorili istinu, kad bi jednostavno istupili i odmah otvoreno priznali da ih jedino interesuje da dobiju pare kolaa zvanog Meza projekat, e, onda bih mogao da imam nekog potovanja prema njima. Uspeli smo da unitimo sve ostalo u tom naem "ivotnom naponu". Zato ne bismo potedeli mezu. Neka samo bude tu. Pa da moejno da je gledamo i oseamo se dobro to smo imali snage da negde stavimo crtu. to nam je neto na ovom svetu sveto. ANA: Zato im sve to nisi rekao umesto to si ih napadao i nazivao ih pogrdnim imenima? DO: Ne bi sluali. ANA: Imao si ih u aci, Do. Svi su oekivali od tebe da preuzme inicijativu. DO: Znai, sada u ja biti kriv ako izglasaju projekat i ponu da grade tamo gore. ANA.: Nisam to rekla. DO: Ti izgleda ne shvata da ivim u nekom udnom stan]u potpune neizvesnosti od kada je poela ta glupost sa ovekom godine. Da sam znao u ta e se sve to pretvoriti, rekao bih im da se nose sa svojom nominacijom. Kao da sam neki eksponat na izlobi, gde god da krenem ljudi me gledaju kao da kau, "pazi, eno ga ". Na raspravi danas, nisam jo ni seo, a reporteri su se s]atili oko mene. ta mislim o dolasku kopije vijetnamske spomen ploe u Sijuks Folz? Planiram li da idem? Dao bih im materijal za fantastinu priu ako bih otiao. Kao da nisam bio u ratu, ve igrao u nekoj uvenoj fudbalsko] utakmici. Nisam ak ni seo, a ve su ... grunuli na mene sa tim glupostima, i ti hoe da budem smiren i ubedljiv, a meni sve vreme glava puca, i samo se trudim da izdrim, dok sedim tamo u odelu i kravati, da mi naisto ne prsne. Ponekad, ne uvek, ali ponekad, Ana, oseam se da bih mogao nekoga da ubijem. ANA: Ne, ne bi. Ti si samo... DO (Prekida jer iznenada besan.): Nemoj da mi prias ta sam ja! Je l' ti jasno! ANA: Jasno. (Baca kljueve na pod i odlazi.) (Kada ANA izade, DO ide i sipa sebi pie. Ispija ga na eks. Kree da sipa jojedno. Ulazi MERI. Omotala je oko sebe neki pokriva za krevet u indijanskom stilu i nosi svoju "bebu" u naruju. Zastaje kada ugleda Doa. ON se okree, sa piem u ruci, i poinje da ga pije. Zastaje kada je vidi.) DO: ta radi ovde? Nisi bila u svojoj sobi kada smo se vratili. Mislio sam da si negde izala. MERI: Nisam mogla da zaspim u svojoj sobi. Onda sam isprobala svaku sofu i krevet u kui. Na kra]u sam zaspala u gostinskoj sobi.. DO (Aludirajui na pie.): Samo sam jedno uzeo, duo. To je sve. Ne bi trebalo da kaemo majci, da je ne sekiramo, vai? MERI: Vai. (Popije ga.) MERI: Kako je bilo na raspravi? DO: Deja igra. MERI: Mogu li da popriam sa tobom? DO: Nemoj sad, duo. Bolje uzmi bebu i vrati se u krevet. Priaemo sutra. Zeleo bih da budem malo sam. MERI (Sprema se da krene, ali ne ide.): Jedan ovek je zvao dok nisi bio tu. DO: Koji ovek?

MERI: Rekao je da se zove Lu. (DO prepoznaje ime, ali pokuava da obuzda svoju reakciju.) DO: Lu? MERI: Rekao je da je on moj kum. (DO uti.) MERI: Je I' on stvarno moj kum? DO: To ... to ti je kao neka ala, duo. Vidi, bio sam toliko lud od radosti one noi kada si se ti rodila, da sam naprosto morao da proslavim. Vikao sam i pevao i pucao iz pitolja u vazduh. Lu! Ja sam otac! A onda, kad smo se napili, poeo je da me grli i salee: Hej, Do! Mogu li da budem kum tvojoj curici? Mogu li, molim te? Pa sam mu rekao, naravno da moe. To ga je stvarno usreilo. MERI: On je, znai, tvoj stari prijatelj? DO: O, da. Ja i Lu... mi... mi se znamo jo od... Je li ostavio broj? MERI: Nije. DO: Je li rekao odakle zove? MERI: Nije. DO: Zvao je tek onako, kol'ko da se javi? MERI: Tako neto. Kako to da nikada ranije nisi spomenuo njegovo ime? DO: Bili smo u ratu zajedno, a ti zna kako ja... ne volim o tome da priam. MERI: A zato ne? DO: Zato. Zato to ima stvari koje skupo plati da bi ih saznao. A ja prezirem ljude koji misle da e ih dobiti tek onako, za dabe. Uz ruak, zna. Dok ekamo kafu i dezert. "Reci mi, Do. Kako je bilo tamo? Kako je stvarno bilo?" Nekada su me to stalno pitali. Ne vie tako esto, ali jedno vreme... Vidi, Meri, postoje svakakve vrste pohlepe, ali po mom miljenju ta je najgora. Pohlepa da saznaju od mene za dabe ono to me je skupo kotalo da nauim. Pokuavam da ih ne mrzim, ali ipak mrzim takve ljude. MERI: I ja sam te nekada pitala. DO: Da, jesi. MERI: Nisi me valjda mrzeo zbog toga, tata? DO: Kakvo je to glupo pitanje? Kako bih mogao tebe da mrzim? MERI: Ne znam. Oseam se stvarno udno. DO: To je zato sto se udno oblai. Pogledaj se samo! Lii na neto to turisti slikaju. Odea je opasna. Uzmi mene, na primer. Obukao sam ovo odelo i kravatu i toliko sam se naljutio da sam hteo da zadavim sve one ljude tamo. Da sam samo obukao demper, bilo bi sve u redu. MERI: Spopadaju me nekakve udne misli. Ne znam samo odakle dolaze. Ne znam ta da radim sa njima. (Samo to ne zaplae.) DO: Nemoj tako. Molim te. Nije to nita. ta god da je, nije nita. Jednostavno odrasta. A kada pone da odrasta ponekad ti dou ta "oseanja" i bubice. Seam se da sam ih i ja imao kada sam bio tvojih godina. To su samo oseanja, nita drugo. Proi e. MERI: Nita se nije promenilo, zar ne, tata? DO: ta to pria? MERI: Jo uvek sam tvoja mala devojica, zar ne? DO: Ne, duo. Sasvim si odrasla. MERI: Ne mislim na to.

DO: Nego na ta? MERI: Jo uvek me voli, zar ne? DO: Nije valjda da stvarno oekuje da odgovorim na takvo glupo pitanje? Ako ti, od svih ljudi, posle svih ovih godina, ne zna... MERI: Zar ne moze da mi prosto odgovori? DO: Ne, ne mogu. Ako ti sama ne zna odgovor, emu pria? (ONA se sprema da krene.) DO (Gubi kontrolu.): Ne! Ostani gde si! Da se nisi pomerila! (ONA se ukopa u mestu, sa bebom u rukama. DO odjuri sa pozornice. ONA je i dalje nepomina. DO se vraa, nosei neto u rukama. Ide do nje.) DO: Ume li da uva tajnu? MERI: Umem. DO: Dobro. Onda e ovo biti naa tajna. Ti misli da zna ko si, ali ne zna. eli li da sazna ko si ti u stvari? MERI.: Plai me, tata. DO: Hoe da sazna ili nee? MERI: Hou. DO: Ti si heroj. Shvata. Ne samo da si me usreila kad si se rodila. Ti si mi spasila ivot. Umirao sam, Merice, a ti si me spasila samo zato to si se rodila. Tako da je ovo za tebe. (ON joj uruuje ono to je bilo u njegovim rukama. ONA pogleda i ustukne.) MERI: Ovo su tvoje ratne medalje, zar ne? DO: Da. Izvoli. MERI: ao mi je to sam te pitala za njih. Nisam htela da... DO: Evo, uzmi ih. MERI: Ne mogu. DO: elela si da zna da li te volim. Dajem ti svoj odgovor. MERI (Uzima ih.): Oh, tatice. (MERI gleda medalje, eli da ga zagrli, ali je ON spreava jednim snanim pokretom ruke. ON sad jednostavno ne moe da se grli. ON izlazi. ONA stoji sa bebom u naruju i medaljama u aci. SVETLA postepeno blede.)

Scena 7 TELEFON zvoni u tami. SVETLA se pale. Vee. ANA, obuena za sveanu priliku, die slualicu. ANA: Halo? Da, jeste. Da. U redu. Hvala vam. (ONA sputa slualicu. Kraa ili malo dua pauza. Ulazi DO. Do pola je obukao veernji sako. Zavrava oblaenje u toku ove scene.) ANA: Kola samo to nisu stigla. DO: To je bila greka. Jedini razlog to sam ih uopte iznajmio je to sam mislio da bi Meri uivala da se provoza po gradu u limuzini. Pretpostavljam da ima vanije stvari da radi. ANA: To nije istina i ti to zna. DO: Ona ne ide s nama, je l' tako?

ANA: Samo zato to eli da te vidi na televiziii. DO: ta, to je bolje nego da me gleda uivo? ANA: Celog ivota te gleda uivo. Nikada te nije videla na TV-u. Isplanirali su itavu urku povodom tog dogaaja. Bie svi prijatelji iz kole, pica, pivo, vatromet. DO: Zvui bolje nego tamo gde mi idemo. Mogli bismo posle i da svratimo do njih. ANA: eli li to? DO: Pa, naravno. Da joj moda priuvamo klinca dok igra i dok se provodi. ANA: Ej, nemoj ponovo da poinje sa tim. DO: Dobro je to e ove godine da maturira. Ta kola poinje da bude malo previe udna za moj ukus. ANA: Mislim da im je taj program odlian. Stvarno mislim. Meri i Edi nisu jedini koji su se prijavili, zna. DO: Ma, znam. Video sam ih ve. Idu u kolu i tegle u rukama one sulude dakove (Neudobno mu je u smokingu. Mekolji se.) Ova prokleta stvar ne stoji kako treba. ANA: Sam si kriv. Hteo si poto poto da iznajmi smoking. Meri i ja smo lepo htele da poemo s tobom da kupi sebi smoking, ali si ti odbio. DO: Da kupim smoking? Jesi li poludela? To bi sigurno sve izbaksuziralo. Odemo na tu proslavu, ja ne dobijem nagradu i pukne glas na sve etiri strane: "Do kupio smoking, a nita od nagrade." Sluao bih to do kraja ivota: "Hej, Do. Gde ti je smoking?" Neka hvala. ANA: Do? DO: Da? ANA: Imam neki gr u stomaku. DO.: I ja ga imam. Nita strano. ANA: Pa, vidi, otkrili smo da treba samo da obue odelo i kravatu, i odmah postaje pobesneli manijak koji vrea ljude. S obzirom da ima taj problem, ne smem ni da pomislim ta te sve ovaj smoking moe naterati da kae. DO: Ne brini. Neu morati nita da kaem. ANA: Daj, Do. Molim te. Reci mi istinu. Sigurno ima pripremljen neki pristojni govori, pun zahvalnosti, je l' tako? DO: Hoe li prestati sa tim? Sigurno e mi izmalerisati kad tako pria. Ima li pojma ta Bog radi ljudima koji pripremaju govore zahvalnosti pre nego to saznaju da su neto osvojili? Takve situacije su Boija ideja dobrog provoda. (uje se ZVONO na ulaznim vratima. DO gleda na sat) Poraniemo. Reci vozau da saeka. Ne elim da stignem tamo i prodajem zjala. ANA: Zato se ne bismo provozali malo? Zna ve. Da se opustimo. DO: Ja sam oputen. (ANA ide do vrata. Izlazi. DO zavrava sa oblaenjem. Okrenut ka publici. Ulazi ANA. Posle krae pauze ulazi LU. Obuen je kao ranije. Nosi svoje stvari.) ANA: Do. DO: Da? (Kraa pauza, a onda se okree.) LU: Do. (LU baca svoje stvari na pod. iri ruke samo donekle, kao da vrlo oprezno nudi ili iekuje zagrijaj.)

ZAMRAENJE

Scena 8 U tami, ujemo buan aplauz pun entuzijazma. Sve je glasniji i glasniji a onda poinje da slabi. U tom trenutku, reflektor pada na DOA koji stoji ispred mikrofona i dri u ruci nagradu za oveka godine. Nije pijan, ali je pio. DO: Hvala vam. Hvala vam. Mnogo hvala. (Aplauz prestaje.) Nikada nisam pomislio... Nisam unapred pripremio govor zato to... pa... moja ena e vam rei zato nisam, u sluaju da vas interesuje. (ON je pronalazi u publici i pokazuje na nju.) Eno je tamo. Sve e biti u redu, duo. (On se smei. Prestaje. Tiina traje za samo sekund-dva predugo.) Znam da bi bilo najbolje da se samo zahvalim i da se gubim odavde, ali nije uvek lako uiniti pravu stvar. ak i kad znate ta je prava stvar. Naroito kad znate. (Opet uti. Gleda u publiku. Tiina traje previe. On gubi panju publike i mada je malo popio, uoava to. Gleda u nagradu. Zastaje. Prua je prema publici.) Ja nisam veoma skromna osoba. Ne volim nikome da dugujem zahvalnost. Vidite. Kada bih mogao, stvarno bih voleo da vam kaem da nemam kome da budem zahvalan. Oseao bih se mnogo bolje kada bih mogao to da kaem. Ali naalost, ima previe svedoka tamo napolju koji znaju da nije tako. Dozvolite mi onda re dve o zahvalnosti pre nego to pone veera i prionemo uz piletinu. Za mene se kae da sam ovek koji je uspeo u ivotu bez iije pomoi. Tako je pisalo u novinama, a uli ste i neke od govornika veeras da isto to ponavljaju. Mislim da ste nepravedni prema sebi kada to kaete. Kao to svi znate, karijeru sam poeo negde ezdesetih godina, prevozei ubre sa jednim od mojih ratnih drugara. Pre nego to sam uao u gradevinski biznis, bio sam u ubretarskom biznisu. to me dovodi do zahvalnosti. eleo bih da vam se svima zahvalim jer mi je vae ubre, vaa prljavtina i otpaci, koje je neko morao da odnese negde, bilo gde, i zakopa, da ga ne biste gledali, omoguilo novi poetak u ivotu. Hvala vam. (Sekund-dva on moda eka aplauz. Niko ne aplaudira. On polako odlazi u tiini.)

ZAMRAENJE

Scena 9 U Doovoj kui, kasnije te noi. MERI na kauu, sa bebom pored sebe. Glasan ratni pokli je trgne i istog trenutka ulaze DO i LU, a za njima ANA, nekoliko koraka iza njih. DO nosi Lua na leima i tri, klie, juri pored Meri, mae svojom nagradom, a onda tri po celoj dnevnoj sobi. Sve je to vrlo neobino za MERI, ali ANU vie nita ne moe da iznenadi. DO: Neka sam proklet, jo imam tu snagu. Jo uvek to mogu. Pogledaj me. Evo kako sam to izveo. Ba ovako. Spasio sam ivot Luu i postao heroj. (Podvriskuje i smeje se i tetura se.) Zar nije tako, Lu? Zar ti nisam spasio ivot? LU: Jesi, Do. Jeste mi spasao zivot. DO: Ba ovako. Neprijateljska vatra svuda oko nas. Misli na neprijatelja. (ON to ponavlja, ovog puta kao ratni pokli.) Mis-li na ne-pri-ja-te-lja-a-a-a! (ANA stoji odmah pored MERI: DO, sa Luom na leima, tri, tetura se, smeje se, urla. Spotie se. Kolena poputaju. im on posrne, LU, kome je sve vreme bilo neudobno tamo gore, brzo koristi priliku i silazi. Okree se prema MERI i ANI.)

LU: Veoma mi je ao ako je moj dolazak... DO: Nema potrebe da se izvinjava. Ovo je moja kua. Ja sam je sagradio. Meri. Ovo ovde... ovo ovde je tvoj kum! Lu. Lu, Meri. LU: Ne brini, Meri. Tvoj tata je samo popio jednu aicu vie. Nisu hteli da me puste na banket zbog ove odee. Pa sam ga saekao u tom baru i tu smo popili nekoliko tura. DO: Nisam bio pijan jo od one noi kada se Meri rodila. Zar nije tako, Ana? ANA: Tako je. DO: To je bila pijanka. U ast mog malog uda! Za moju Mericu! Sea li se te noi, Lu? LU: Kako bih mogao da zaboravim? Kakva no! Bila si mekana majuna stvarica, ne vea od ovoga... a sada, pogledaj se samo... prelepa mlada dama. DO: Ne samo mlada dama. Ona je i majka. Ovo ovde je njena beba. Nismo sasvim sigurni ko je otac, ali ne mari. Deava se to i u najboljim porodicama. (ANA obavija ruke oko MERI i sprema se da je izvede.) ANA: Hajdemo na spavanje. DO (Pokuava da ih sprei.): Ma daj. Nemojte da idete. ANA: Moram da legnem, Do. DO (On je ne puta. Miluje je na flagrantno egzibicionistiki nain.): Daj! Ne ponaa se ba kao vrlo ljubazna domaica. ANA: Nije mi do toga da budem ljubazna. DO: Onda odglumi. ANA: Ne glumi mi se. Pusti me. (On nee da je pusti. Ona se naglim trzajem oslobaa, i dok to radi, saplie DOA i ON se zatetura malo unazad. Uvreen, on je oamari. ANA eka deli sekunde a onda mu uzvraa udarac svom snagom, nadlanicom preko lica. DO delom pada od tog udarca, delom glumi nokaut. ANA se sprema da izae.) ANA: Meri! (Ali MERI stoji kao ukopana.) ANA: MERI! (Ovog puta ton njenog glasa i celo njeno dranje pokazuju da nee tolerisati neposlunost. MERl kree za njom. OBE izlaze.) DO: Kakav udarac! Ume ona da te obori s nogu. ( Smeje se svojoj ali. Ponovo imitira udarac.) LU (Kriv, zabrinut, ne zna ta da radi niti kako da razume sve ovo.): Sve je ovo u neku ruku novo za mene. Nisam se ba druio sa porodicama u zadnje vreme, ni boravio u dnevnim sobama. Da li se vam se ovakve stvari esto deavaju? DO: O, da. Sve vreme. Ne sekiraj se. LU: Samo se nadam da nije zbog mene, zato to... DO: Prestani da kuka i da se izvinjava! Prokletstvo, Lu, mislim, nek ide doavola. Pogledaj se. Samo se pogledaj. ta si ti, neka protuva? LU (Pokuava da sauva dostojanstvo.): Vie mi odgovara termin: gradski beskunik. DO: Protuva, eto ta si ti. LU: Radije mislim o sebi kao o... DO: Protuva! Zato sam ti spasio ivot? Samo da bi ga ti onda upropastio? Da bi postao protuva? LU: Zadovoljio bih se sa "skitnica", ako ne traim previe.

DO: Protuva! LU: Ako ba insistira. DO: A pogledaj mene. ovek godine. ovek cele proklete godine. (Gleda nagradu. Iz razliitih ugiova.) Na ta ti ovo lii, Lu? LU: (Uzima je. Gleda je. Iz razliitih uglova.): Hmm. DO: Nije mukarac, ta kae ? LU: A nije ni ena. (Baca jo jedan pogled. Pronicljivo.): To je moderna umetnost. DO: ta je to? LU: Kladim se da je to to. Moderna... apstraktna umetnost. (LU seda.) (DO sputa glavu na Luovo krilo. Zatvara oi.) LU: To je post neto... ne znam. Ne elim da umanjim vrednost tvojoj nagradi, ali mislim da sam video verziju ba ove iste stvarice, visoku kao dvospratnica, negde u nekom industrijskom parku. ta kae na taj i2raz, industrijski park. To su ti oni pojmovi, da ti se zamrsi mozak. (Ponovo gleda u nagradu.) Zanimljiva stvar kod beskunika... (Klimne giavom prema Dou.) Protuva. Veina nas, u stvari, devedeset devet posto nas beskunika (Opet mahne glavom u Doovom pravcu.) Protuva, ili bar devedeset devet posto onih beskunika (Jo jednom mahne glavom.) protuva koje sam ja sreo, veoma su konzervativni kada se radi o urbanoj umetnosti. Jedan primer. U ikagu se nalazi najvei Pikaso na svetu ali zadnji put kada sam tamo prolazio, nisam video nijednog... (Jo jednom klimne glavom.) ni jednu protuvu da spava ispod njega, ili pored njega, ili ak u njegovoj blizini. Isto vai za sva ostala "remekdela" moderne umetnosti... Verujem da ih tako zovu i u svim drugim gradovima koje sam posetio. A opet, kad pogleda one tradicionalne kipove u tim istim gradovima... general Grant, uzepe Verdi, Simon Bolivar, tu ti sve vrvi od sortiranih beskunika (Opet klimne glavom.) protuva koji spavaju oko postolja. I golubovi, primetio sam, kao da vie vole tradicionalnu od moderne umetnosti. Jedini izuzetak u celoj ovoj teoriji je Henri Mur. Izgleda da se i ptice i ... (Jo jednom klimne glavom.) protuve oseaju kao kod kue sa Henri Murom. To zahteva potpunije objanjenje, ali ga ja nemam. Naprosto tako izgleda. Seam se kada sam zaspao u nekom parku i video kroz jednu od onih rupa na nekoj Murovoj skulpturi kako izlazi mesec. Moda, iako nisam ba siguran, ali kada se sve uzme u obzir, moda se radi o onim ploicama sa natpisom, moda je tu ta velika razlika. Veina modernih urbanih umetnika dananjice gaji animozitet prema ploicama. Animozitet? Da, to je to. Samo postave neku skalameriju i ne pada im na pamet da ti kau ta to predstavlja kog avola. to nije sluaj sa tradicionalnim delima. Nije bogzna ta, ali lepo je, zna, kad ima neko tivo za itanje, pre spavanja. Neku finu ploicu. Simon Bolivar, 1783-1830. Oslobodilac Ekvadora, Venecuele i Perua. Naui neto iz jstorije na taj nain. Ne moe da kodi. A onda, tu je i hronini problem adrese. ak i ako je neko beskunik, (Klimne glavom.) protuva, bez stalne adrese, ipak je na neki nain lepo provesti no sa ploicom iznad glave. A ako na ulici naleti sluajno na neke stare prijatelje preko dana, pa poeli da se nae sa njima uvee, moe da im kae gde si odseo a da ne potroi pola sata opisujui neko moderno remekdelo koje izgleda ovako ili onako, ali ne ba tako, a nema ak ni prokleti natpis da ti kae ta je to. Da je Bog, Stvoritelj, bio moderni umetnik, danas ne bismo znali kako se ta zove u svetu, zato to nita ne bi imalo ime, jer Bog, iako nadahnut tokom stvaranja, na kraju ne bi imao pojma ta je to to je stvorio. U, bre! Ne znam kako da ovo nazovem. Mrzim definicije, neu da mi se pripisuje jednoznanost. Hou rei, mogu samo da zamislim Mojsija kako silazi niz planinu i nosi u rukama one

tablice u post-modernom umetnikom stilu. Ni jedne jedine rei na njima, ali sve vrlo konceptualno. Evo vam, deco Izrailja. ivite u skladu sa ovim. (DO se mekolji, budi i die u sedei poloaj.) DO: O emu to pria? LU: Mislio sam da spava. DO: Uuh, ovee. Glava mi je kao eleznika havarija. Hajde. Idemo na spavanje. (LU ustaje prvi. Pokuava da pomogne DOU da stane na noge, ali DO ne eli ni da uje. DO se spotie nekoliko koraka. LU ide za njim: gleda oko sebe kao da je u muzeju, rukama pokazujui levo i desno.) DO: Prestani da blene. LU: Samo razgledam. (ONI zastaju. DO pokazuje u pravcu iza pozornice.) DO: Tamo su ti sve stvari. Moes tamo da spava. LU: Laku no, Do. (DO uti. Pauza, tokom koje se LU ne pomera. Kada krene, DO prua ruku. Zgrabi ga. Povue ga unazad.) DO: Zato si doao ovamo, Lu? LU: Pa, uvidevi da sam se obreo u komiluku... DO (Drmusa ga pomalo.): Samo mi reci, u redu? LU: Pratio sam Zid, Do. DO: Kakav zid? LU: Pa, Zid. Spomen plou, zna ve. Toliko je popularna, svaka drava eli da je vidi. Ne znam da li si uo, ali da bi udovoljili svima, nisu imali druge nego da naprave ove mini-spomen ploe. Zidovi Sinovi, tako ja njih zovem. Eto u kakvim vremenima ivimo. ak i zidovi imaju potomstvo. ak se i zidovi kreu. DO: Da, znam, znam. Znam sve o tome. LU: I mislio sam da zna. Eto ta radim. Pratim Zidovog sina dok obilazi naciju. Smatram ovo putovanje svojim oprotajnim vojnim zadatkom. Ono me je dovelo natrag u Junu Dakotu. U Sijuks Folz. U sluaju da te zanima, Zidov sin je obavio super posao u Sijuks Folzu. DO: Ne zanima me. Zanima me samo jedna stvar, Lu. (Vue i drmusa LUA.) LU: Doi u i na to. U svakom sluaju, dok sam bio u Sijuks Folzu, sluajno ponem da itam novine koje su mi sluile kao pokriva, kad u odeljku za biznis naiem na tu priu o tom tipu iz Kanade koji planira da gradi kue tamo gore na mezi. (Pokazuje u tom pravcu.) DO: Znam gde je to. Znai zbog toga si doao. Da mi ispria sve o tome. U sluaju da ne znam. Da li si se brinuo to moda ne znam? LU: Da, brinuo sam. Jo uvek brinem. DO: ini mi se, Lu, da bi ovek u tvom poloaju trebalo da ima toliko drugih briga da sasvim zaboravi na mezu. LU: Trebalo bi, slaem se. Ali ivimo u tako neobinim vremenima, kada se zidovi kreu a parkovi se industrijalizuju, da, ma kako udno to zvualo, ja jednostavno nisam mogao da je zaboravim. Ono to smo radili tamo gore. DO: Mislim da nisam bio dovoljno jasan. Evo ta hou da kaem, Lu: Zaboravi celu stvar. I ne samo to. Kapira. Ja sam sad malo pijan i kada se istreznim, sutra ujutru, planiram da zaboravim da smo ak i priali o ovome. Shvata?

LU: Da, mislim da shvatam. DO: Dobro. 'ku no, Lu. LU: Laku no, Do. (LU izlazi. DO ostaje.)

ZAMRAENJE KRAJ PRVOG INA

DRUGI IN

Scena 1 Sat kasnije. Doov smoking lei na podu. DO, u otkopanoj kouiji, pije kafu. Ulazi ANA. Opet je u svojoj svakodnevnoj odei, sa zimskim kaputom preko. Mogla je da proe tik pored njega, poto je nije primetio. ON se okrene i ugleda je. DO: Mislio sam da spava. Kuda si krenula? ANA: Nikud. Upravo sam se vratila. DO: Kao da sanjam. Odakle si se to vratila? ANA: Odvela sam Meri do Edija da prenoi kod njega. DO: ta si uradila? (Pauza.) Brinula si se to je u sopstvenoj kui? ANA: Da. DO: Shvatam. ANA: Nisam znala koliko daleko e stvari otii ovde. DO: Pa si morala da je zatiti, je l' tako? ANA: Tako je. DO: Shvatam. Od mene? (ANA poinje da podie njegov sako.) DO: Ostavi to. (Ali ga ona ne slua. ON ga istrgne iz njenih ruku i baca ga ponovo na pod.) Rekao sam ti da ostavi taj jebeni sako. Ostavi ga. Od mene? Morala si da je zatiti od mene? ANA: Da. DO: ta si joj rekla? ANA: Da ne brka nasilje koje je videla sa nedostatkom ljubavi meu nama. DO: Sve one noi. Sve one noi to sam ih probdeo, brinui da li e se bezbedno vratiti kui, a sada je kua mesto kojeg se treba bojati, a ja - ja sam opasnost u ivotu moje Meri. To boli. ANA: Znam. (Tiina.) Gde je Lu? DO: Spava. Izgleda da mora da bude gost u ovoj kui da bi mogao da spava. Ima jo kafe u kuhinji ako hoe. ANA: Neu. DO (Gleda na runi sat): Gde si bila sve ovo vreme? Do Edijeve kue se zaas stie kolima. ANA: Vozila sam se po gradu. Prola sam pored bara u kojem smo se upoznali pre toliko godina. DO: Malo si skrenula sa pravca. ANA: Da. Sea li se te noi? DO: Malo mi je previe tih noi kojih se seam.

ANA: Bio si pijan. Ja sam bila pijana. A kada si mi rekao da se zoves Do, bila sam sigurna da lae, ali sam bila tako... nekako... nije mi bilo vano. On lae. Pa ta? Bili smo dvoje iskorienih ljudi, spremnih da ponovo budu iskorieni te noi, a ipak, te iste noi rekao si mi da me voli. Sea se ta si rekao? DO: Ne. ANA: Reci mi ponovo. DO: Zato? ANA: Molim te. DO: Oh, Ana. ANA: Molim te. DO (Nije mu prijatno da to radi, aii poputa.): Bilo je mrano. Vodili smo ljubav u mojoj sobi. Pruio sam ruku i upalio svetlo zato to sam eleo da te vidim. I rekao sam ti: Radio sam ovo mnogo puta sa mnogim enama. Ali nikada ranije nisam video. Nisam video ljubav koju stvaram u neijim oima. Sada vidim ta radim, u tvojim oima, Ana. I zbog toga te volim. ANA: Oboma nam je to bio prvi put, ta vrsta ljubavi. Mislim da ak nismo ni znali koliko je sve pogreno dok se nije desilo ono pravo. Bili smo toliko sreni kad smo otkrili da se nae krhotine mogu opet sastaviti, da nismo ni marili kako se spajaju. Mislim, u urbi da volimo i da budemo voljeni, te nae krhotine su se nakrivo spojile. Oko jedne lai. DO: Ima i gorih stvari u ivotu. ANA: Volela bih da sam unapred znala da u te sresti. ivela bih drugaijim ivotom. uvala bih se za tebe. Sada ne bi imao ta da prizna svojoj erki, zato to bi ona bila tvoja, sva tvoja, a ja znam ta ovek poput tebe misli o tome. Ako ona ne moe da bude sva tvoja, mogu ja. Ali ta la nas razdvaja. Dok je Meri rasla, i la je rasla. Zamalo da joj kaem u kolima veeras, ali nisam elela da to uradim bez tebe. DO: Trebalo je. Moda bi joj bilo lake kada bi saznala da ovek koga je veeras videla nije njen otac. Poklon za maturu, malo preuranjen. Videla si Lua. Zna li ko je on? Upravo ga gleda. Oduzmi mi Meri i sebe, i ima Lua. ANA: Nizata na svetu se to nee desiti, Do. DO: Lako je tebi da bude hrabra. ANA: Lako. Da kaem erki da sam bila sa toliko mukaraca da ak ne znam ni ko joj je otac. Da joj kaem da sam nastavila tako, ak i kada sam znala da mi je u stomaku. Bog zna ta bi se desilo sa nama dvema da nisam srela tebe. Zar ne vidi? Nisi samo ti bio spaen. Ti si spasao i mene i nju. DO: Deava se da te spasi pogrean ovek. Moda ova la nije ista za nas dvoje. Moda je moja la drugaija. Moda je kao udica. Moda bih morao da krvarim da bih je izvukao. ANA: Svi emo krvariti, svaki na svoj nain, ali moramo to da uradimo.

DO: Ne, ne moramo. Ti, Meri, moj dom, to je sve to imam. Ne igraj se sa tim, Ana. Ne diraj u to. Molim te. ANA: Ne mogu. Ti zna da te volim, ali tu je taj... taj oseaj: elim da te volim jo vie. Da volim Meri jo vie. I oseam, ako hoemo da napravimo mesta toj ljubavi, da bi rasla, onda moramo sve opet da slomimo i pokuamo da pravilno sastavimo. Ova ljubav je kao ivo dete u meni. Ona je tu i eli da raste. Ne oduzimaj mi je, Do. (ONA brizne u pla.)

DO: Nemoj, Ana. Molim te. (Grli je.) Sluaj. Sluaj. Rei emo joj. Vai? im ode Lu, sve emo joj rei. (Ljuljaju se zagrljeni dok SVETLA blede.)

ZAMRAENJE

Scena 2 Jutro. Doruakje na stolu. Postavljenoje za etiri osobe. ANA i MERI sede za stolom. Ulazi DO. Zastaje, iznenaen to vidi MERI. DO: Mislio sam da si jo uvek kod Edija. MERI: elela sam da dorukujem kod kue. DO: Strano mi je ao. Zbog svega. (Njegovo izvinjenje se ne prihvata, niti se odbija. Upija se polako. Ali je napetost za stolom nestala.) ANA: Mogu li da dobijem eer? MERI. (Dodaje joj ga.): ta je sa Luom? DO: Verovatno spava. Pusti ga da spava. ANA: Danas imamo to prikupljanje dobrovoljnog priloga u crkvi. Ceo dan u prodavati ebad na parkiralitu. Meri e biti u koli. Ide li ti na posao? DO: Naravno da idem na posao? to pita? ANA: Nisam elela da izgleda kaoda svi beimood njega. DO: Ne brini za Lua. Popriau sa njim. Koliko znam, on e verovatno hteti jo danas da krene dalje. (Ulazi LU. Nosi sve svoje stvari kao da se sprema da ode. Zastaje na izvesnom odstojanju od stola.) LU: Dobro jutro. (Svi otpozdravljaju. LU baca svoje stvari na pod, ali stoji u mestu. ANA se naginje preko stola i apue neto Meri na uvo. MERI ustaje i prilazi Luu.) MERI: Hoete li da nam se pridruite? LU: Imao sam utisak da sam se ve pridruio. Mislim, evo me. MERI: Da dorukujete s nama. LU: Ah, shvatam. Da dorukujem. Ne. Ne, hvala. (Pokazuje rukom prema Ani i Dou.) Bas lepo od vas dvoje to me nudite. Ali ja nikada ne dorukujem. (MERI hoe da se vrati za sto. LU je zaustavlja.) LU: Izuzev kad unapred znam da neu da ruam. U tom, i jedino u tom sluaju, prihvatam doruak. I tu lei dilema, ako ba hoete. Jer teko je proceniti, kada mi ljudi nude doruak, da li mi stvarno nude doruak per se, doruak kao takav, doruak radi doruka, ako znate na ta mislim, ili mi zapravo kau, jasno i glasno, da nee biti ruka. Nekada sam razbijao glavu, pokuavajui da protumaim ponude. Da interpretiram istinu, ako ba hoete. Ponekad sam bio u pravu. Ponekad bih pogreio. Pa sam na kraju zakljuio da je iskrenost najbolja taktika. Jedini ispravan postupak je bez uvijanja rei u emu je stvar. to u ja sada i uiniti, mlada damo. Hoe biti tako ljubazna da mi kae: Ide li i ruak uz ovaj doruak? (MERI se okree ka stolu za dalja uputstva. LU gleda u stranu. I DO i ANA klimaju potvrdno glavom.)

MERI: Da. Ide i ruak. LU: Onda u preskoiti doruak. Hvala ti. (Okree se ka stolu.) Hvala vam. (Rukom daje znak Meri, kao pravi dentlmen, da se vrati za sto.) Samo izvoli. (MERI se vraa na svoje mesto. LU ih gleda dok pokuavaju da nastave sa dorukom. Svi oseaju njegov pogled. Teko im je da jedu.) LU: Molim vas. Nastavite sa obedom. Ne stojim ovde i ne buljim u vas zato to sam gladan. Gladan hrane. Zaista nisam ni malo gladan. Hrane. Nego eto, ima ve neko vreme da nisam video ovako neto, a prizor je tako lep. Porodini doruak. Dobro je znati da je jo uvek kao u stara vremena. Porodica... zapoinje novi dan. Sede na okupu za stolom. Vreme doruka. Ima neto epsko u tome. Kao neka scena iz Tolstoja. Iz "Rata i mira". Meni je dobro. Bie ruka. Posmatrau doruak. (I posmatra. Tiina. Traje jo nekoliko krajnje neprijatnih trenutaka. Na kraju je LU taj koji ne moe da podnese tiinu.) Znam ta mislite. Svi ste se obukli i spremni ste da izaete im zavrite sa dorukom, da radite stvari koje inae radite, i sad mislite: ta emo sa Luom? Ja mislim da je jedino ispravno bez uvijanja prei na stvar. Hajde da jednostavno bacimo karte na sto, i iznesemo sve na videlo. Kao prvo, ja znam da nije ba zabavno da vam Doov stari ratni drugar tek tako bane u kuu. Dou nije zabavno, a vama dvema jo manje. Govorim vam sve ovo da biste znali da ja znam. Glavno pitanje nije zato sam kog vraga ovde, ve koliko dugo planiram da ostanem. Zar ne? Znam ja. Odgovor na to pitanje je sledei. Ne dugo. Uopte ne dugo. Jedan... moda najvie meseca. (Smeje se.) alim se. Samo se alim. (Ponovo zavlada tiina na nekoliko trenutaka. DO gleda na svoj runi sat.) DO: Zakasnie u kolu, Meri. (MERI ustaje. ANA takoe.) ANA: Bolje i ja da krenem. (Daje Dou prijateljski poljubac u obraz.) Vidimo se veeras. (ANA ukljuuje i LUA u ovaj pozdrav. Izlazi. Merine stvari su sve tu. Ona uzima svoje knjige. Uzima bebu. Prepunih ruku, ona daje poljubac Dou.) MERI: ao, tata. DZO: ao, Merice. (ONDA prilazi Luu.) MERI: ao, Lu. LU: ao, Merice. (Dok ona odlazi): A kako se zove beba? MERI: Jo nema ime. LU: Ako pametno odigram ovu ruku, moda ponovo budem kum. (Smeje se.) (MERI izlazi. LU i DO ostaju sami i oseaju to. LU postaje primetno nervozniji.) LU: Kakva divna devojka. I vidi se da te mnogo voli. DO: Zato ne bi? Ja sam joj otac, zar ne? LU: Da. Da, naravno da jesi, Do. Nisam mislio nita loe. (Iznenadna pauza.) Kakva kua! Palata, ni manje ni vie. Trudim se da ne blenem, ali teko je. I ... i koliko dugo ivi ovde? DO: Skoro etrnaest godina. LU: I ti ... ti si izabrao ba ovo mesto. DO: Da. Ja sam kupio ovu zemlju. Ja sam sagradio ovu kuu. LU: I za sve to vreme, tih etrnaest godina, da li ti je ikad zasmetalo kad pogleda tamo napolje i ... (ON pokazuje rukom prema mezi.) DO: Ne, nikada mi nije smetalo. LU: ta je uinjeno uinjeno je i ne moe se ispraviti. DO: Tako neto.

LU: Jedina nada za koju znam, to je budunost. Budunost je kao beba koja eka da se rodi. Sama nevinost. ovek, pa ak i ovek kao to sam ja, moe postati, ako nita drugo, otac svoje budunosti. ta je uinjeno, uinjeno je, znam, i ne moe se ispraviti, ali ono to jo uvek nije uinjeno ... (Pauza.) ta ti misli, Do? DO: O emu? LU: O tom Kanaaninu koji hoe da gradi tamo gore. DO: Mislim da je to loa ideja. Bio sam protiv od samog poetka. LU: Dobro za tebe, Do. I ja tako mislim. Loa ideja. Neko to mora da im kae. DO: ta da im kae? LU: Koliko je to loa ideja. DO: Ve sam im rekao. LU: Stvarno? DO: Da. LU: Rekao si im? DO: Da. LU: ta si im rekao? DO: Koliko je to loa ideja. LU: I ta su oni rekli? DO: Mislim da me nee posluati. LU: Zato ne bi? DO: Zato to ne ele. LU: Iako si im rekao istinu? DO: Koju istinu? LU: Pa zna ve ... istinu. DO: Koju istinu? LU: Koliko ih ima, Do? DO: Mnogo. LU: A koliko si im ti rekao? DO: Nekoliko. LU: Nisi im rekao sve? DO: Ne, nisam sve. LU: Moda ti je to bila greka, Do. DO: A ta to? LU: Neki su ljudi glupi k'o no. Nekoliko istina nije dovoljno da im privue panju. Takvi ljudi, pa njima su glave kao gume za sneg. Zna ve ta mislim? Mora da ih gaa svim istinama, takve ljude. Za njih je nuno da uju apsolutno svaku od tih istina, od prve do poslednje. DO: Uradio sam sve to sam mogao. LU: Tako se i ja ponekad oseam. Eto, mislim, uradio sam sve to sam mogao. A onda se odmorim, i ponovo razmislim: Pa, moda bih mogao jo neto da uradim. Moda bi trebalo da ... DO: Lu! Pogledaj me. Prestani da se vrpolji. Stani mirno i pogledaj me. LU: To e ve biti tee, ali ... Da vidimo ... (Savlauje se. Staje mirno. Gleda u Doa.) DO: Ponavljam. Uradio sam sve to sam mogao. uje li ta ti kaem? Sve to sam mogao. Vie ne mogu. Shvata li? LU: Da, mislim da poinjem da shvatam. Uradio si, iz onog to si mi rekao, sve to si

mogao. DO: Tako je. LU: To je sve sto moe da oekuje od bilo kog oveka. Ako je uradio sve to je mogao, ne moe da trai od njega da uradi vie, jer da je mogao da uradi vie, on bi to i uradio. DO: Ja imam enu. Imam Meri. LU: ovek mora da misli na svoje blinje. DO: Da, mora. LU: Ali ta je sa mnom? DO: Ne znam, Lu. Kako ta je sa tobom? LU: Ti si uradio sve to si mogao, a ja nisam uradio ba nita. A ja nemam enu i nemam dete i sigurno nemam nadu da u ih ikada imati. Razume ta hou da kaem? Ti sve to ima i uradio si sve to si mogao. Moda je sada na mene red. ta ako bih ja hteo da nastavim gde si ti stao i ... DO: I rekao im jo nekoliko istina? LU: Da. DO (Prilazi mu. Vidi se suzdrana pretnja u nainu na koji hoda.): Ti si ovde u prolazu. Ja nisam. Ja ovde ivim. I niko meni nee da preti u mojoj sopstvenoj kui. LU: Ja ti ne pretim, Do. DO: Ni ja tebi ne pretim, Lu. Samo ti objanjavam kako stvari stoje sa mnom. Jasno mi je kako stoje s tobom. (Vadi novanik. Vadi odatle sveanj novanica i daje ih Luu.) LU: emu to? DO: Siguran sam da e ti koristiti. LU: ta bih ja s tim? DO: ta god eli. LU: Ja elim previe toga, Do. Ne izgleda loe ta hrpica para to mi je nudi, ali ja elim neto mnogo, mnogo vie. DO: U redu, ja sad moram na posao. Kada se vratim, nastaviemo gde smo stali. LU: Ja znam gde smo stali. DO: I ja, i ba odatle emo nastaviti. (DO se sprema da krene.) LU: Pre nego to ode. Imam neto za tebe. (Poinje da eprka po svojim stvarima.) Nee ti oduzeti ni minut. Nameravao sam da ti ga dam jo sino, ali ... (Nalazi to neto. Vadi pitolj. Prua ga Dou.) Izvoli. (DO ga gleda.) LU: Tvoj je. Iz njega si upucavao mrak one noi kada se Meri rodila. Bio sam pomalo ljubomoran, a ti pijan, pa sam ti ga ukrao. Mislio sam ... Ne seam se ta sam tad mislio, ali to je jedina stvar koju sam ukrao u ivotu. DO: Nisi ukrao. Uzeo si ga. Znao sam da si ga ti uzeo. LU: Moda si ti znao da sam ga uzeo, ali ja znam da sam ga ukrao. DO: Moe da mi ga ostavi pre nego to ode. LU: Vai. Tako u i da uradim. Pre nego to odem. DO: Koliko sam mogao da shvatim, elee da to pre krene dalje. LU: Zidov sin sutra odlazi iz Sijuks Folza i ja idem s njim. (DO klima glavom. LU ostaje, sa pitoljem u ruci. Okree se prema mezi. Samo stoji i gleda.)

ZATAMNJENJE

Scena 3 Kasnije tog popodneva. Pozornica je prazna. Ulaze EDI i MERI. On nosi knjige. ONA nosi bebu. MERI: Upamti sad. Dozvoljavam ti da se upozna s njim samo zato to si obeao da mu nee postavljati glupa pitanja. EDI: Viao sam beskunike i pre. Znam kako da se ponaam. (MERI gleda po sobi trazei Lua. Prestaje.) MERI: Edi. EDI: Da? MERI: Kriju li tvoji roditelji neke tajne od tebe? EDI: Nadam se. Hou rei, stvarno se nadam da ima neto vie u njihovom ivotu od onog to viam svaki dan. (Gleda po sobi.) Pa, gde je on? MERI: Ne znam. EDI: Moda je otiao. MERI: Da, tata je rekao da moda ve danas ide. (Doziva ga.) LU! Lu! (Pauza. Oboje ekaju. Nita. Iznenada, ali punom brzinom, ulazi LU. Njegov ulazak je tako iznenadan, kao da je trei stigao niotkuda, da EDI od zaprepaenja isputa knjige na pod. LU staje. Gleda u Meri i Edija. Pljesne rukama. iroki osmeh.) LU: ta to ovde imamo? Punu sobu dece. Oprosti mi. Bio sam u kupatilu kada sam uo da me zove. Tatina. Puka tatina. Gledao sam se u ogledalu. Prolo je dosta vremena od kada sam imao itavo ogledalo samo za sebe, pa sam bio oduevljen kad sam otkrio da izgledam mnogo bolje nego to sam mislio. (Ediju.) Kako ste? MERI (Pobedonosno, obavlja upoznavanje.): Lu, ovo je moj prijatelj, Edi. Edi, Lu. EDI: Drago mi je to smo se upoznali, gospodine. Meri mi je toliko toga priala o vama. LU: O tebi nije rekla ni re, Edi, ali zadovoljstvo mi je. Kakav sam dan imao danas. Avanture jedna za drugom. Prvo, zvoni telefon. I ko je tu da se javi? Ja. Suvino je rei da godinama to nisam radio. I tako diem ti ja slualicu. Halo, kaem. I jo nisam ni svestan toga, a ve poinje avantura broj dva. Poziv je za mene. Na telefonu je tvoja majka, Meri. Kae mi da je kupila itavu gomilu namirnica i da ih upravo dovoze. I stvarno, sat i neto kasnije, ulazno zvono zvoni. I ko je tu da otvori? Opet ja. Zvono na ulaznim vratima! Kao neto iz moje mladosti. Otvaram jednom rukom i ugledam tog zbunjenog mladia, dri kartonske kutije. Prepune namirnica. Samo se potpiite ovde, kae on. E to je ve bilo previe lepo da bi bilo istinito. Sama ideja da se ja negde potpisujem, da stojim na pragu neke kue i potpisujem svoje ime na nekom papiru, pa to je kao neka uvena istorijska scena. MERI: Jeste li ruali? LU: Nameravao sam, ali onda je nazvala tvoja mama i rekla da emo veeras jesti svi zajedno, a ta pomisao, razume, da e biti veere, to iekivanje, ako ba hoe, bilo je tako prijatno da sam otkazao ruak. (Iznanadna inspiracija.) Zna ta? Hajde da napravimo urku. Da proslavimo. MERI: Ja sam spremna. ta proslavljamo? LU: To to si se vratila iz kole. MERI: Ja dolazim iz kole svakog dana. LU: Ali ja nisam tu da to vidim. Da sam znao otprilike vreme tvog dolaska, ekao bih

ispred ulaznih vrata, samo da bih doiveo to uzbuenje da te gledam kako se vraa kui. EDI: Da, ba takvi su i moji roditelji. LU: Takvi i treba da budu, Edi. Kad samo pomislim. Ulice pune dece. Vraaju se svojim kuama. Svakog dana, parada. A roditelji ih ekaju rairenih ruku. (Ove slike teraju EDIJA da ustukne emotivno, ako ne i fiziki, a moda i jedno i drugo.) LU: ta sve ne bih dao, kada bih imao neto da dam, samo da ... Evo opet poinjem. Uvek elim vie. Javio sam se na telefon. Otvorio sam ulazna vrata. Potpisao sam se za namirnice. I sve to u istom danu! ovek bi pomislio da u biti zadovoljan. Ali, ne! Neki demon pohlepe goni me da elim vie. Sada, na primer, pokuavam da te privolim da mi da bebu da je malo drim, pod isprikom, isprikom? Da, pod isprikom da si se ti sigurno umorila drei je. Mora da si se umorila. MERI (Smei se. Prilazi mu.): Moete da je drite. LU: Ne bi trebalo da me podstie. (Brise ruke o pantalone. Paljivo uzima bebu. Vidi se emocionalna reakcija. Gleda Meri i Edija.) Nemojte da me tedite. Recite mi istinu. Kako izgledam? MERI: Ba kako treba. LU (Sad mu je malo lake, dok dri bebu.): Stvarno? Lako i prirodno? MERI: Veoma. LU (eta po sobi sa bebom u naruju.): Ba je slatka i teka. MERI: Ima skoro pet kila. Edi i ja smo se odvezli izvan grada i iskopali neto malo one iste prerijske zemlje. EDI: Morali smo da budemo tamo ve u pola est ujutru, da bismo poeli sa kopanjem ba kad izlazi sunce. Merina ideja. elela je da od svega toga napravi neki mistini ritual. Netaknuta zemlja i tako to. LU: Dobro ste uradili. To je, znai, Majka Zemlja, zar ne? Stvarno je tako zovu. Mislim, postoji Majka Zemlja i Otac Vreme, a onda mi ostali. Sveta je to stvar, ovo ovde. Zbog nje se oseam tako ... Kako da objasnim? (Pauza.) Postoje. U ovom ivotu. Postoje udni tereti i tovari. I kad ih ima, osea se laki. A kad ih nema, osea se kao natovaren. Nauna zajednica ne moe to da odgonetne. Jednom sam tako sedeo na jednoj klupi u Riversajd Parku u Nju Jorku, kada odjednom, ni od kuda, jedna ptiica mi slete na koleno. Koliko moe jedna ptiica da bude teka? Nita. Ali je uinila da se ja osetim bar dvadeset pet kila laki. Podigla mi raspoloenje. Ova beba. Ista stvar. (On je privije uz sebe, i skoro da se rasplae, ali umesto toga, koristi svoje raspoloenje i prenosi ga na bebu. Okree glavu u stranu i savreno oponaa bebin pla.) ( MERI se zabavlja. EDI pokuava da se zabavlja. LU glumata po sobi, naizmenino plaui kao beba i govorei utenim glasom odraslog oveka.) LU: Ua-a-a-a! Evo, evo. Nemoj da plae. Ua-a-a! Ne, ne plai. Pssssst! Ne brini, bebice. Sve inimo da svet bude dobar za tebe. Da, tako je. Sve to moemo. Neemo te izneveriti. ! (On je ljulja sa puno ljubavi, moda sa previe ljubavi za Edijev ukus. On ne moe to da podnese. Daje Meri znak da odlazi, moda pokazuje na svoj sat ili neto slino. Preutni dogovor izmeu njih. EDI izlazi. LU se suvie uneo da bi primetio. Njegova glava je nadvijena nad bebom. Ljulja je u naruju. MERI mu polako prilazi.) MERI: Prestala je da plae. LU: Da, ali samo privremeno. eka da vidi da li u odrati re. Nikada nita ne obeavaj bebi ukoliko nema nameru da obeanje ispuni. One upamte svaku re koju im kae.

(Primeuje da nema Edija.) Tvoj prijatelj je otiao. MERI: Da, morao je da ide. (LU predaje bebu natrag Meri.) MERI: Moete jo malo da je drite, ako elite. LU: I elim i ne elim. Imam dugaak jezik. Ako ponovo pone da plae, obeau svata, i ta u onda? Bolje je ti uzmi. MERI (Uzima je.): Poznavali ste mog oca mnogo pre nego to sam se ja rodila, zar ne? LU: O, da. Do i ja se odavno znamo. Mi smo stari drugari, Do i ja. Zapravo. ekaj malo. Samo minut. (Pretrauje po depovima. Vadi neki koverat. Vadi slike iz tog koverta.) Fotografije! (Daje ih jednu po jednu Meri uz propratne komentare.) Evo nas ovde. Logor za obuku regruta. Ovo je tvoj tata. Ovo sam ja. A ovo je ... neki drugi tip. Evo nas opet. U punoj uniformi. Eno tamo. A to sam ja pre rata. Ovde opet ja sa mojom devojkom Viktorijom. Viki. Ljubav mog ivota, to bi rekli. A gledaj sad ovo. To sam ja i moja rok grupa. Nazvali smo grupu po mojim kolima, evi Nomad. A ovo su moji mama i tata. (Nema vie slika.) I to je ivot. (ON se smeje. MERI dri sve slike u rukama. LU dri koverat. Stavlja koverat u dep.) LU: Zato ih ne zadri neko vreme? Moe da ih gleda, a da ti ja ne visim nad glavom. Uzeu ih pre nego to krenem. MERI: Hvala. LU: Nema na emu, Meri. MERI: Izgledate tako sreni na ovim slikama. LU (uje, ali ignorie implicitno pitanje.): Ne elim da zabijam nos u tue stvari i stvarno me se ne tie, ali je li to deak ili devojica? MERI: Deak. LU: Tako sam i mislio. Plae kao deak. Ima li neku ideju kako e da se zove? MERI: Ne. (Iznenada joj sine ideja.) U stvari, ve ima ime. LU: Stvarno? MERI: Da. Zove se Lu. LU (Do sada je uspeno obuzdavao oseanja, ali je sada potpuno skrhan. Pokuava da vlada sobom, ali ne moe.): Oh, ne. Nisam na to ciljao. Kunem se da nisam. MERI: Znam. Ali, on se zove Lu. LU: I tako ... Lu i dalje ivi. Ne mogu to da prihvatim. To je previe. Lu i dalje ivi. Ja to ne zasluujem, ali neka te Bog blagoslovi. Moram da ... (Ne moe da se odlui u kom pravcu da krene, ali napokon bira pravac i izlazi.) (MERI ostaje sama. Dri bebu.)

ZATAMNJENJE

Scena 4 Dnevna soba. Mnogo kasnije te noi. MESEINA obasjava unutranjost. DO i LU sede. Pue. Sve Luove stvarisu kraj njega. Tiina. Onda LU pokazuje rukom. LU: To je ono to ja zovem pun mesec. Stoji tamo na samom vrhu meze kao neka kristalna kugla. DO (Jedva da je pogledao.): Da, ba lepo. LU: Boe, kakav sam dan imao danas. Bio je to jedan od onih dana. ak je i jedna beba

dobila ime po meni. Je I' ti Meri rekla? Zove se Lu. DO: Aha, jeste. Lu, mlai. LU: ta kae na to? Uvek kum. Nikada Bog. (Pauza.) DO: Rekli smo, nastaviemo gde smo stali. Sea li se gde to bee? LU: Tu negde oko mog odlaska. Moe da se opusti, Do. Upravo to i planiram da uradim. Odlazim za par minuta. DO: Ne budi glup. Nee valjda da ide usred noi. LU: Zna kako je. Kada dolazi, moe da doe na hiljadu naina, ali kada odlazi, to mora da ispadne kako treba. Posle svega to je tvoja Meri uradila za mene, mislim da ne bih mogao da se oprostim s njom, a da je ne slaem i ne kaem joj, "Vidimo se uskoro," ili tako neto. Ne elim da je laem. DO: Nije moja stvar, Lu, ali moda ne bi trebalo da se i dalje mota oko tih putujuih spomen-ploa. LU: Znam. DO: Pusti ih. LU: Moda i hou. A ti ipak nisi doao u Vaington, a? Kada su otkrivali, ili kako se ve to kae, onu pravu. DO: Nisam. LU: Traio sam te tog dana. DO: Nisam imao elju da je vidim. LU: Svi veterani su bili tamo. DO: Lepo s njihove strane. LU: Kao velike kamene stranice iz neke knjige, eto kako je izgledala. Stranica za stranicom. Nadao sam se da u pronai svoje ime na nekoj od njih. DO: O emu pria? Nisi valjda poludeo, ovee? LU: Nisam tako o sebi mislio. Ali sam kao takav dospeo sutradan u novine. Toliko sam se nasikirao to nisam mogao nigde da pronaem svoje ime, da sam pokuao da ga izgrebem u kamenu otvaraem za konzerve. Dva marinca su me odvukla odande. Nisu me povredili, ni nita slino. Vrlo fini momci i ak im je bilo nekako ao to moraju da rade to to rade. Ja sam vam, momci, N.U.A, nestao u Americi. Dajte mi neku adresu. "Ne moemo da vam dozvolimo da to radite, gospodine." Oslovili su me sa gospodine. Divni deaci. Savreni marinci. "Ne moemo da vam dozvolimo da to radite, gospodine. Zid je samo za one koji su umrli. Nije za one koji su preiveli, gospodine." Momci, rekao sam im, kunem vam se i dajem vam svoju asnu re da nisam preiveo. Ako mi ne verujete, samo pitajte neke od ovih veterana ovde koji su me znali kada sam bio iv. Oni e vam rei. Bilo kako bilo, izaao sam u novinama. Bez slike. Samo mala pria. Psihiki poremeen veteran pokuao da oskrnavi spomen plou. Bolelo je kada sam to proitao. (Naglo ustaje.) Pretpostavljam da je bolje da krenem. DO: Ma hajde, Lu. Tri sata ujutru. Saekaj jo malo. LU: Mogao bih da se predomislim, ako ekam. Spasio si mi ivot. Ne mogu da te izneverim. A opet, ne mogu nita da uradim a da te ne izneverim. (Kree da dohvati svoje stvari, ali zastaje pre nego to ih podigne.) Reci mi, Do. Moda ti to razume. Kako to rade? DO: A ta to? LU: Zna ve. Kako odluuju? Kao da se svi sastanu i onda odlue. Od sada,

postupaemo s veteranima kao sa smeem. Tek to se privikne na to, oni se predomisle. Od sada pa nadalje, smatraemo ih herojima. Znam da e se opet predomisliti. Ve se osea kako se stvari zaotravaju. Dali smo vam spomenik u Vaingtonu i paradu u Vol Stritu, ta jo hoete? Ne zna ta te eka, je li, Do? DO: Ne. (LU kupi svoje stvari. Sprema se da krene. DO vadi sklopljeni koverat iz svog zadnjeg depa.) DO: Evo ti neto da ... LU (Staje. Isputa stvari na pod. Uzima koverat.): ta je ovo? DO: Sitnica. LU (Gleda u kovertu. Impresioniran.): ovee. to due ostajem, vie mi se para nudi. Kada bih mogao da vam se nakaim na jo par dana bio bih bogata. DO.: Niko te ne tera odavde. Ali ti zna kako stvari stoje. LU: Naravno da znam. (Stavlja koverat u dep.) Mogu li da te zamolim za jednu uslugu? DO: Samo kai. LU: Hoe li da se moli za mene? Ne mislim sad. Samo ponekad. DO: To ne mogu, Lu. Bio si sa mnom kada sam poslednji put pao na kolena i molio se. Zarekao sam se posle toga da to vie nikada neu uiniti. I nisam. I neu. LU: I ja. Zakleo sam se i ja ba to isto, ali nisam izdrao. Za sve su krive one crkvene kuhinje i njihove dobrotvorne supe. Supa, Spasitelj i smetaj za no, tako smo ih zvali. S vremena na vreme pojavio bi se neki svetenik i rekao bi nam da smo svi deca Boija. Mislim da je to bilo presudno. to me je neko nazvao neijim detetom. Ne smeta ti to verujem u to, zar ne? DO: ta ima meni da smeta. LU: Malo mi je lake ako mislim o sebi kao o jednom od sinova Boijih. DO: Onda tako i misli, Lu. LU: Daje mi pravo da se alim. To to mislim o sebi kao o nekome ko ima oca. Nita tako ne pomogne oveku, nego kad se tu i tamo iskali na tatu. (Smei se. Podie svoje stvari.) Bilo je bajno. Moji srdani pozdravi Meri i gospoi. I tebi, poto te volim vie od svih i poto ti dugujem ... DO: Nita ti meni ne duguje. LU (Odlazi.): Da, dugujem ti. A poto ti dugujem. I poto ti ne moe da se moli i poto sam ja sluajno jedan od Boijih sinova ... (Zastaje.) uiniu neto za tebe. (Baca svoje stvari na pod.) Ovo su neki ve inili pre mene, ali ba me briga. Rei u ti ta u uiniti za tebe, drue moj. (On iznenada vadi svoj pitolj.) Umreu za tvoje grehe. Slobodan si. DO: Lu! (Do tri prema njemu, ali cev je ve u Luovim ustima i pre nego to Do stigne do njega, nastaje ZAMRAENJE. U tami, ujemo PUCANJ. A onda tiina.)

Scena 5 Dnevna soba. Nekoliko dana kasnije. Dan. EDI sedi nasred pozornice, okrenut prema publici, i dri bebu u rukama. Moda je ljulja polako, mada to moda radi da bi sebe smirio. Vrlo je ukoen i zabrinut Ulazi DO. Zadubljen u misli. U odelu i kravati, ali olabavljuje kravatu dok hoda. Vidi Edija, i u tom trenutku EDI postaje svestan njegovog prisustva i istog asa ustaje. DO ga gleda. Tiina traje nekoliko sekundi. DO: ta ti radi ovde?

EDI: Nita. Hou rei, ekam da se Meri vrati. Vaa ena je rekla da mogu da je saekam ovde. DO: ta je loe u tome da je saeka kod svoje kue? EDI: Tamo je loe sve to je inae tamo loe. (DO sipa sebi pie. Kao da je oamuen.) EDI: Otac je tamo. Ima grip. Majka ... pa ... Uskrs je na pragu, a ini mi se da sam vam ve jednom prilikom pomenuo prilino katastrofalne propratne efekte koje verski praznici, ili sam pretpraznini period, imaju na nervni sistem moje majke. Upravo je rasturala oev ivot kada sam izaao, i poredila ga sa ivotom onih pilotskih T.V. programa koji propadnu jer ih glavne stanice nikad ne prihvate: "Nema za tebe novih epizoda. Ni gostujuih zvezda. Ni nove serije..." DO: Previe pria. EDI: Naravno. Da. Nervi. DO: Zbog ega si nervozan? EDI: To je neka vrsta generike nervoze. Mislim da ima veze sa mojim ivotom. DO (Gleda na sat. Izgleda da jedva slua Edija.) Opelo bi trebalo da poinje ba sada. (ON kao da pije za Luovu duu i ispija pie u jednom gutljaju.) EDI: Meri je rekla da ete se nai s njima u crkvi. DO: Takav je bio plan. Ali sam se predomislio. Nisam mogao da odem. EDI: Razumem. DO: ta si rekao? (Zvui skoro kao pretnja. EDI ustukne nazad.) EDI: Nita. (DO poinje da priprema sebi jo jedno pie.) EDI: I ja sam nameravao da idem, ali je Meri bila protiv toga da nosimo bebu na sahranu, a poto neko mora da ga uva ... DO: To je moj unuk. Lu mlai. Je l' tako? EDI (Nije siguran ta da odgovori. Da li da se nasmei? Ili ostane ozbiljan? Odluuje se za neku nervoznu srednju varijantu.): Pa valjda je tako. DO: A ti si otac! EDI: Pretpostavljam da jesam. DO: Ne zvui mi veoma sigurno. I prestani da bulji tako u mene. (EDI skree pogled. DO pije svoje pie na eks.) EDI: teta to vam se ne sviam, gospodine. DO: E da, iva alost. EDI: Nije da vas krivim. Da sam ja na vaem mestu, da sam takva veliina, i i ja bih eleo nekog muevnijeg za svoju erku. Ako vam je to neka uteha, ja sam samo privremena pojava. Meri ide na koled, ja ne. Bez obzira na moje elje, ovo nee biti jedna od onih veza to preive razdvajanje. (Do sipa jo jedno pie.) EDI: Kako stvari sada stoje, krenuu tatinim stopama i potraiu sebi karijeru u udesnom svetu nekretnina. (Zauti.) (DO i dalje stoji na istom mestur sa piem u ruci, udubljen u misli. Izgleda da je ak i zaboravio da ima pie u ruci.) EDI: (Gleda ga. Napravi mali korak prema njemu. Staje.): Veoma mi je ao. DO: ta kae?

EDI: Oseam gubitak, a jedva da sam ga poznavao. Vama mora da je uasno teko. DO (Postaje svestan svog pia.): ta? (Ispija ga.) EDI: to je Lu to uradio u vaoj kui. Verovatno vas je to podsetilo na ceo onaj komar. DO: O emu pria, Edi? Kakav komar? EDI: Rat. DO: Nemam komare u vezi s ratom. Rat je bio puka zabava. EDI: Teko mi je da u to poverujem, gospodine. DO: Zabava. EDI: Ja stvarno ne znam mnogo o tome, ali ... DO: Naravno da zna. EDI: Video sam nekoliko filmova. DO: Onda zna sve. EDI: Siguran sam da to nije sve. DO: Manje-vie. EDI: Da li ste ikada bili ranjeni u borbi? DO: Jednom. EDI: Mora da je mnogo bolelo. DO: Jo uvek boli. EDI: Stvarno? DO: Da. EDI: Hoete da kaete da vas sada boli? DO: Da. EDI: Mnogo vas boli? DO: Da. Voleo bi jo neto da sazna? (Pauza.) EDI: Jeste li ... jeste li ikada morali nekoga da ubijete? DO: Ne znam da li sam morao ... ali sam ubio. (Sipa sebi jo jedno pie.) EDI: Stvarno? DO: Da. EDI: To nije bila jedna od onih svireposti, nadam se? DO: Ne. Prosto ubijanje. EDI: I kakav ... kakav je oseaj kad ... izistinski ... DO: Ubija nekoga? EDI: Da. DO: Deija igra. EDI: Teko mi je da u to poverujem. DO: Linije od onoga to se meni dogodilo u ratu? Da li to pokuava da mi kae? EDI: Veoma mi je ao, gospodine. Molim vas. DO: Ja sam javno vlasnitvo. To sam ja, a? Knjiga iz biblioteke? EDI: Nisam hteo da ... DO: Skidaj pantalone, Edi. Daj da ti vidimo muda. Daj da ih vidimo, Edi. (Puta kragnu EDIJEVE kouije i, dok EDI pokuava da pobegne, DO ga estoko zgrabi za jaja. EDI vrisne od bola. Zamalo da ispusti bebu, ali se trudi i uspeva da je zadri. To ga ini bespomonim.) DO: Eto kako je bilo. A hteo bi da ja sebi otkinem muda i da ti ih pokaem. (Izgleda da DO stee jo jae. EDI isputa uasan krik. DO sklanja ruke i puta ga.

EDI, bez daha i presamien, ali vrsto drei bebu u naruju, polako izlazi, jeei i borei se za vazduh. DO sklanja pogled sa njega. Prilazi stolici, i uzima flau i au. Seda gde je Edi sedeo. Svetla se menjaju da pokau da vreme prolazi...)

Scena 6 Kasno poslepodne. ANA, ija je panja podeljena izmeu nekoga s kim se rastaje ispred kue i DOA, polako prilazi DOU. Oprezno. ANA: Do. DO: Da? ANA: Edi je tu napolju. ta se desilo? DO: Hteo je da uje o ratu. Pa sam mu ispriao. ANA: Plae. DO: Toje tuna pria. ANA: Jesi li ga povredio? DO: Da. ANA: Namerno? DO: Da. ANA: Zato? DO: Ne znam. Jednostavno ... ANA: Ne lii na tebe ... DO: Naravno da lii. ANA: ... da povredi deaka koji ne moe da se brani. DO: Naravno da lii. Mislim da ba lii na mene. Moda nameravam da povredim razne ljude i to vrlo uskoro i vrlo gadno. ANA: Nemoj vie da pije. DO: Dobro. Kako je bilo na sahrani? ANA: Veoma tuno. Nikoga nije bilo sem Meri, mene i svetenika. DO: Nisam mogao da nateram sebe ... ANA: To je u redu. DO: Gde je Meri? ANA: Napolju. Sa Edijem. Moda bi trebalo malo da legne. DO: Palo mi je na pamet. ANA: Moda bi to bilo najbolje. DO Pomisao da odem u krevet, da zaspim, to mi ne smeta. Ali pomisao da u morati da se probudim i da ponovo budem "Do", i da budem "Do" celog tog dana, to ne mogu da podnesem. Nekada sam to odlino radio. Umeo sam da odradim "Doa" stvarno dobro. Ali nemam vie volje da njega glumim. ANA: Htela sam samo da kaem da bi moda bilo bolje da ode u krevet pre nego to Meri ue. Razume. DO: Da. U pravu si. (Ustaje. Zatetura se malo. Ulazi MERI, sa bebom u naruju. Nee ili ne moe da natera sebe da pogleda Doa i, koliko god da mu je loe, ON je toga svestan.) MERI: Nisam uspela da ga uteim, jo plae. DO.: Prebolee on to. MERI: Nije hteo ak ni da mi kae ta se dogodilo. Samo je uporno ponavljao da je bilo

uasno i nepravedno. DO: Pa i bilo je, na neki nain. MERI (Jo uvek ne moe da ga gleda.): Oboavao te je. DO: Bog i mlade devojke moda mogu da podnesu oboavanje. Ja ne mogu. (Zatetura se prema njoj. ONA ne moe da ga gleda. ANA pokuava da stane izmeu njih, ali je DO lako uklanja s puta.. Staje. MERI gleda u zemlju. DO pokuava da joj uhvati pogled.) DO: O, ne. Nije valjda da me se plai, Meri? ANA: Do, hajdemo na spavanje. (Ali DOOVA panja je usmerena na Meri.) DO: Zagrli me. MERI: Ne mogu. DO: Samo malice. MERI: Ne mogu. DO: Molim te. MERI: Ne sada. DO: Ba mi je sada potrebno. U, glava mi se sve ... Molim te. (Ali MERI odmahuje glavom i gleda u stranu, jos vre privijajui bebu uz sebe. DO je gleda neko vreme. Mogao bi da poe u dva pravca: da izae ili da krene ka njoj. ON iznenada eksplodira. epa bebu iz njenog naruja. MERI vriti. DO podie bebu visoko iznad glave i iz sve snage je zavrljai na pod. utira je, reen da ubije. Dak sa zemijom se ili otvara ili puca. Sadraj se prosipa po podu. Posle prvog vriska, MERI je toliko preneraena da je zanemela. Paralisana je od tuge i uasa kao da je beba bila stvarna. U prosutoj zemiji vidimo neto nalik na fotografije. MERI se sputa na kolena gledajui ono to je od njih ostalo. DO, istroen, stoji tamo, ni pijan ni trezan,i gleda ta je uradio. Sunce je veoma nisko, obasjava sobu pre zalaska. DO i dalje gleda dole u pod, gde MERI klei. ON se savija, a onda ne moe da izdrzi i sedne na pod, dodiruje rasutu zemlju, i gleda fotografije, pokuavajui da shvati smisao svega toga.) DO: ta je sve ovo? MERI: Zemlja koju smo iskopali ... i neke nae slike ... tvoje i moje i mamine ... i Luove i ...

DO (Vadi jednu fotografiju iz zemlje. Gleda je.): Oh. Pogledaj samo ovo. Nas troje. (ON brie sliku i daje je Meri. ONA je uzima, ali jo uvek ne moe da ga pogleda.) MERI: To je bilo moje malo blago. Stvari koje sam volela. I tako, kada sam nosila bebu, nosila sam i sve svoje srene uspomene. Tako sam ... (Ali ne moe da nastavi.) DO (Nalazi jo jednu sliku. Gleda je.): Evo ga Lu. Evo Lua sa Viktorijom. To mu je bila devojka. MERI: Rekao mi je. DO: Njegova devojka iz rodnog kraja. Oh, Lu! (Brie sliku, privija je na srce, jeca.) Oh, Lu! (Pauza.) Nismo bili nita posebno, ja i Lu. Bili smo kao i svi ostali momci. Radili smo isto to i oni. Rekli bi nam, idite tamo. I mi smo ili tamo. Rekli bi nam da idemo negde drugde, i mi smo i tamo ili. (SUNCE e zai dok on govori. Nastae SUMRAK, a onda e pasti NO. Treba da osetimo ovu promenu.) DO: A onda je dola jedna no. Kao i svaka druga no. I mi smo izali u tu no i krenuli tamo negde gde su nas poslali. Bilo je drvea kada smo stigli, ali onda je postalo tako

mrano da vie nismo mogli da vidimo drvee. A onda smo ih uli da dolaze. (Pauza dok oslukuje.) Jo su daleko, ali ih ipak ujemo. Avioni. Znamo, nai su, poto druga strana nema avione. Pribliavaju se. Lete nisko. Gledamo gore. Iekujemo. Sve su blie i blie. Ui nas bole, toliko su glasni. Kao da smo u kutiji, a iznad glave nam poklopac od buke. A onda se sve zaljulja i zatrese, i odjednom je svuda vatra. Drvee koje nismo mogli da vidimo. Sada ga vidimo. Gori kao parafinske krpe. Ti avioni. Gaaju nas nai sopstveni avioni. Mi trimo. Beimo od vatre, ali ima tu neto gore od vatre. Taj miris. Ima neeg uasnog u tom mirisu. Tako da trimo, ali pokuavamo da ne diemo zato to se u vazduhu osea neto strano. Lu je pogoen i pada. Diem ga i uprtim ga na lea i opet trim. Preko leeva, kroz balegu i vatru, zadravajui dah a onda vie ne mogu da izdrim. Sve to mogu je da se batrgam, i da se trudim da ne udiem taj vazduh, ali ga ipak udiem. Oh, Boe. Poinjem da vritim i padam na kolena. Dragi Boe. Smiluj se, spasi nas! A Lu misli da sam naao reenje i pridruuje se. Nas dvojica. Tamo. Na kolenima. Molimo se Bogu. Spasi nas. Preklinjemo te. Spasi nas od naih. (Pauza.) Ali nismo bili spaeni. Bili smo izvueni. Tako su sutradan ujutru nazvali ono to su nam uradili. Izvukli su nas, tako su to nazvali. Prebacili su nas helikopterom do bolnice. Dali su nam one silne hemikalije i sve ostalo. Stavili su nas pod one velike rentgen aparate da nekako isteraju otrov to su nam ga avioni ubacili u tela i u tom procesu postali smo sterilni. Mala sporedna posledica leenja. MERI: Tata! DO: Ne, ne tata, duo. Zar ne razume? ANA: Oh, Do. Nisam znala. Nisam nl znala ta sam traila od tebe. DO: U redu je, Ana. Vidi, Meri. Zaljubio sam se u tvoju majku jo one prve noi kad sam je upoznao. Pokuao sam kasnije da se izvuem. Kako bee, Ana. Posle dve nedelje, tri nedelje. Pokuao sam ... Rekao sam ti, da te volim, da. Ali da ne elim da se enim. Da ne elim porodicu. Nai nekog drugog, rekao sam ti. Zar nisam? ANA: Da, jesi. DO: Umirao sam od elje da imam porodicu, ali sam znao kako stvari stoje sa mnom. A onda mi je tvoja majka rekla, Do, rekla je, ja sam trudna. I eto, tu je ta ena koju volim i u utrobi nosi dete. Nije moje. Rekla mi je da nije moje. Kao da se odjednom ukazala vizija doma. Porodice. Meri, voleo sam te od trenutka kada sam uo da postoji. I nisam mogao rei ne toj ljubavi. udo, rekao sam Luu. Jedna poslednja iva semica u meni izbegla je unitenje i ula u enu koju volim i napravila dete. Lu, zagrlio sam ga. Oeniu se Anom. Postau otac. A Lu, vidi, Lu je bio moj drugar. Znao je da laem, ali me je toliko voleo da je pristao na udo. eleo je da veruje da je to istina. to smo bili pijaniji, to nam je lake bilo da poverujemo. Nije bilo stalnog posla za nas posle rata. Za mene i Lua. Nekako nismo izgledali dovoljno pristojno za stalan posao, ak ni kad smo bili trezni. Ali zato su tu bile one fine, ugledne kompanije, a njima je trebalo nekoliko pouzdanih Ijudi koji ne postavljaju pitanja. Imali su neto ega su hteli da se otarase, i nije ih bilo briga gde se to baca. Veliki crni kontejneri za naftu, vrkom puni. Znali smo da imamo posla se jezivim stvarima. Ali se nismo plaili. Vie se niega nismo plaili. Plaali su nas po barelu, i to ba dobro plaali, a mi smo sve vreme bili ba dobro pijani. Kad bi pala no, kao ova sada, odvezli bismo se do gore. Ima upljina i rupa i napuklina gore na mezi i tu smo prosipali ono iz kontejnera. Kao da smo izlivali smrt na barel. Znali smo da je u kontejnerima bila smrt,

ali je bio dobar oseaj dok smo to radili. Ravnali smo raune. Opet je bio rat, samo to smo ovog puta mi gaali nae. I ba kao to je danju bio dobar oseaj voleti te, Ani, tako je nou bilo dobro napiti se i mrzeti i sipati tu smrt u one rupe. Hajmo sad, na eks! Jedva sam ekao da sunce zae, pa da se napijem i ponovo mrzim. Ja i Lu, zbijali smo ale dok smo to radili, ak smo u tome podsticali jedan drugog. Majka Zemlja, tako je Lu zvao mezu. Ja sam je zvao Majka Drava. Evo ti, majice. Jo jedna tura, mi astimo. Radili smo to iz noi u no, iz nedelje u nedelju, vie od pet meseci, ali ma koliko se upinjali da mrzimo, nikako nam nije bilo dosta. eleli smo jo vie da mrzimo. Vie je otrova bilo u nama nego u svim onim kontejnerima zajedno. Hteli smo onu vrstu mrnje koja skrnavi ivot. Neku venu mrnju smo hteli. Da se osvetimo za sve. I poslednje noi tamo gore, pronali smo nain kako da mrzimo. Popeli smo se na vrh onih praznih kontejnera. Gledali smo se i cerili, dok smo sputali pantalone do kolena. Onda smo se dograbili za onu stvar i psovali dok smo radili ta smo radili. Evo ti, mamice. Evo ti! I iikljali smo svoje mrtvo seme u one mrane rupe, i onako ve pune smrti. Evo ti, mama. Da vidimo kakva e se deca izroditi iz ovoga. Evo ti tvoja sledea generacija, mama. Da vidimo kako e ti se dopasti ti sinovi i keri. Sve sam to eleo. eleo sam taj uas svim svojim srcem. Ali vie ga ne elim. elim da povuem re, da ponitim sve. elim da ponitim, a ne znam kako. Ne mogu vie da podnesem. Srce mi je ... ANA: Pusti ga da se slomi, Do. DO(Jekne od bola.): Meri! (Pada na kolena ispred nje.) Drago dete, ija god da si, oprosti mi. MERI: Volim te, oe. DO: Nisam ja niiji otac, duo moja. MERI: Da, jesi. Ti si moj otac. I ja te volim. Reci mu, mama. Reci mu koliko ga ja volim. ANA: Vie nego ikad, Do. (ANA i MERI prilaze Dou. Svo troje stoje nepomino, zaustavljeni u pokretu. Ulazi EDI. Obuen kao na poetku drame, i ne gleda u porodicu, niti je vidi. Gleda u publiku. Edi je osvetljen. Porodica nije. On zastaje na rubu pozornice. EDI: Meri mi je rekla da neizostavno idem, i ja sam otiao. (Iza njega jo uvek u tami, DO ustaje i okree se prema publici.) EDI: Drugi su doli iz nekih svojih razloga. Mala dvorana je bila puna ljudi iz grada. Bio je to poslednji dan rasprave o tome kojoj zoni treba da pripadne meza i Do je bio poslednji koji je uzeo re. (DO i njegova porodica polako kreu napred ka rubu bine, prema svetlu.) EDI: Popeo se na podijum u pratnji svoje ene i Meri. Bilo je nekih problema sa mikrofonom i Do je prvo morao da vie da bi ga uli. Govorio je o problemu vode ako bi se nastavilo sa meza projektom. Rekao je da bi bunari morali da se prokopaju kroz stenu do zemlje ispod, ali, ak i ako tamo bude vode, da e biti zatrovana. Rekao je da zna