FIGURA - odstupawe od uobi~ajenog na~ina govora. Izraz originalnosti i stvarala~ki ~in. Nosi emocionalnu boju. Figure izgovora, figure iskaza - figure re~i ili tropi i figure konstrukcije, figure kazivawa.

FIGURE GOVORA (DIKCIJE)ASONANCA - ponavqawe istog vokala unutar reda, ~ime se poja~ava zvu~na

komponenta i ekspresivnost jezika, svako u~estano javqawe istog samoglasnika:

Oj dodo, oj dodole! Bolan Jovo po gori hodio. Sve jezero sve zeleno. Jeca zvono bono. Pu~ina plava spava. No samo jablanovi viti i borovi pusti ponositi.

ALITERACIJA - ponavqawe istih suglasnika ili suglasni~kih grupa, naro~ito u inicijalnom polo`aju.

Vojsku kupi Kulin kapetane. O svetski slome, o stra{ni sude (Kosti}). Cvr~i, cvr~i cvr~ak na ~voru crne smr~e. Vrh hridi crne trne / zadwi rumeni zrak.

ONOMATOPEJA - slikawe, opona{awe zvu~nih pojava pomo}u glasova.Cvr~i, cvr~i cvr~ak na ~voru crne smr~e. Ciju-ci.

IGRA RE^IMA (KALAMBUR) - dovo|ewe u vezu re~i koje su samo po glasovnoj podlozi bliske, obi~no paronimi (sli~no glase a razli~ito zna~e) i homonimi. Re~i se grupi{u po srodnom zvuku. Paronomazija - {iri pojam, obuhvata i slu~ajeve kad se re~i dovode u vezu samo zbog efekta zvu~nosti ([ta me seca sa meseca, Kosti}).

Na vuka vika, a iza vuka lisice vuku. Gde prole}e tako brzo / prole}e. Kosti}: Ve} se lati ma~a siva, I zamanu, Al' zamanu.

figure ponavqawaANAFORA - ista re~ se javqa na po~ecima uzastopnih stihova, re~enica ili

re~eni~nih delova. Kompozicijska: isti motivi na po~etku vi{e epizoda.Uranila Kosovka devojka / uranila rano u nedequ. Ujevi}, Notturno: No}as

se moje ~elo `ari / no}as se moje vje|e pote.EPIFORA - ponavqawe iste re~i pri kraju uzastopnih stihova, re~enica, re~.

delova. Car-Memede, turski gospodaru / kupi vojske koliko ti drago, / pod Stala}a

kad je tebi drago, / udri Stala} kako ti je drago (Smrt vojvode Prijezde).ANADIPLOZA - udvajawe (palilogija), ista re~ se javqa na kraju jedne i po~etku

druge re~enice, stiha.Uranila rano u nedequ / U nedequ prije jarkog sunca.

PALILOGIJA - udvajawe iste re~i, nezavisno od mesta u stihu. SIMPLOKA - ujediwena anafora i epifora.

Nit ja znadoh kad mi qeto do|a / Nit ja znadoh kad mi zima do|e. Mo`e biti da je qutit Marko / Mo`e biti da je pijan Marko. Kosti}, Samson i Dalila: U tamnici je glava naroda / U tamnici je snaga naroda / U tamnici je nada naroda.

PARALELIZAM - ponavqawe isto, sli~no ili na neki na~in simetri~no sklopqenih re~enica. Pojedini ~lanovi ponavqawa imaju ili jednaku gramati~ku strukturu ili jednak smisao.

Listak uz listak - {umica / Alem uz alem - krunica. / Cigla na ciglu - palata / Re~ca na re~cu - zavada (Zmaj)

TAUTOLOGIJA - druk~ijim re~ima ponovo se iznosi ista misao.Zato pla~em i suze prolevam.

АКУМУЛАЦИЈА - нагомилавање, термин античке реторике за асиндетско низање више појмова сличног или блиског значења, појачава афективност изражавања: смех, сузе, жеље, наде, уздисаји (Ракић). Може и полисиндетска: и поља, и горе, и баште, и врти (Ракић)

OPKORA^EWE (AN@AMBMAN) - po~etak i zavr{etak misaone celine se ne podudaraju sa po~etkom i krajem stiha. Preno{ewe iz stiha u stih, ili iz strofe u strofu. Tako se stih zavr{ava kao metri~ko-ritmi~ka ali ne i kao

1

sintaksi~ko-semanti~ka jedinica, {to izaziva prevareno o~ekivawe. Donosi razgovorni ton, utisak neobi~nosti, napetost.Koprena dubokog mira / uvija poqa i ravni. (Ili}, Ve~e). Daleke i crne, ko slutwe; i snovi / U tom mrtvoj no}i pali su na vodu.

акростих - почетна слова стиха (строфа, пасуса) представљају неку реч или смисаону целину. абецедариј - слова се нижу по алфабетском реду : Плач Јеремијин, Приче Соломунове, Псалми. Првобина намена мнемотехничка Код нас - крајегранесије (Слово љубве), Прешерн (Сонетни венац)

POLISINDET - izme|u svih ~lanova nabrajawa stoji veznik. Svaki ~lan se ja~e isti~e.

U onome podrumu ima toliko qudi, i starih i mladih, i bogatih i siromaha, i malih i velikih, i `ena i devojaka…

ASINDET - izostavqawe veznika prilikom nabrajawa. Utisak otvorenog niza.Zuji, zve~i, zvoni, zvu~i / [umi, grmi, tutwi, hu~i - / To je jezik roda moga! Kosti}: U Delili se tako krenula / sramota, ponos, groza, qubav, strah.

GRADACIJA - nabrajawa u istom smeru, tako da jedna jedinica nadma{uje drugu. Klimaks - od slabijeg ka ja~em, antiklimaks - od ja~ih ka slabijim

od oca }e ostanuti sinu - oba }emo bratski carovati - ja }u tebi biti do koqena. Zvezdama }emo pomerit pute / suncima zasut seqenske stude / da u sve kute zore zarude / da od miline dusi polude

INVERZIJA - promena uobi~ajenog reda re~i.Osta danas na Drini }uprija.

ELIPSA - izostavqawe iz re~enice svih re~i ~iji se smisao podrazumeva, zadr`avawe onih koji nose sredi{wu misao, lapidarnost izraza.Mi o vuku a vuk na vrata. Love / a ulovqeni. / S ve~eri, tugo, / ko kome plen?

ANAKOLUT - nesklad u gradwi slo`ene re~enice, probija se sintaksi~ka konstrukcija i re~enica se nastavqa neispravno u odnosu na vlastiti po~etak. Uobi~ajeno gre{ka. Namerno - da ocrta gr~evitu uznemirenost onoga ko govori.Ve}e si mi mladoj dodijao / [etaju}i sama po ~ardaku.

APOSTROFA - prividno obra}awe. Uveli je besednici kada bi prestali da govore slu{aocima i obratili se neposredno licima ili predmetima o kojima je re~. Do`ivqaj bliskosti. Ako je izvan kruga qidi ili bogova, - u isti mah personifikacija.Padni mese~e, na krov stra}are (Davi~o)

INVOKACIJA - figura u kojoj pesnik priziva muzu ili bo`anstvo koje ga je nadahnulo. Redovna pojava u klasi~noj gr~koj i latinskoj poeziji.

RETORSKO PITAWE - iskaz u obliku pitawa na koje se ne o~ekuje odgovor. Prividno pitawe.Ciceron: Dokle }e{, Katalino, zloupotrebqavati na{u strpqivost? Zar ne vidi{ da su tvoji planovi otkriveni?

SOLILOKVIJUM - govornik postavqa pitawa i odmah sam na wih odgovara. Razgovor sa samim sobom.

EPITET - ukrasni pridev, izostavqawem iskaz gubi `ivopisnost. Ni pas gole kosti ne glo|e. U ratara crne ruke, a bijela poga~a. ru`oprsta zora (Homer)stalni epitet: crni Arapin vi{e iz grla bijela.banalni epitet: pusti snovi, rumeni obrazi

SINESTEZIJA - vezivawe osobine koja se opa`a jednim ~ulom za pojavu koja se opa`a drugim ~ulom.meki glas, Tihi i zeleni bol / kapqe na brdo i dol (Krle`a). Slan i modar miris proqetnoga mora (Du~i})

OKSIMORON - krajnost u neobi~nom davawu epiteta, spoj re~i opre~nog zna~ewajavna tajna, `ivi le{

2

АЛОГИЗАМ - ст. фиг. слична оксиморону. Намерно се руши логичка веза у гоовру да би се, спајањем противречних појмова, постигао иронични или комични ефекат: мудра будала

PERIFRAZA - opisno kazivawe, umesto jedne re~i vi{e wih, ne nazivawe pravim imenom. (Parafraza - prepri~avawe)ptice - pernati peva~i, putnici neba, Napoleon - Korzikanac

EUFEMIZAM - ubla`avawe izrazaGete: mu{karci stare a `ene se mewaju. \avo - rogati.

LITOTA - isticawe nekog pojma negirawem wemu suprotnog. Nije lo{e - dobro je. Suprotna hiperboli. Sli~no eufemizmu ali izraz samo prividno oslabquje, a fakti~ki ga poja~ava.

АМФИБОЛИЈА - двосмисленост неког исказа која настаје као последица двојаког значења неке речи. Заснива се на хомонимији и полисемији или двосмисленој грам. конструкцији. Стилистичари одбацују кад се јавља као грешка против јасности (Дете ујело прасе). Као игром речима, постиже се хумористички и сатирички ефекат. Отићи далеко (претерати и буквално), смирити (Прича о кмету Симану).

KOMPARACIJA (PORE\EWE) - jedno od naj~e{}ih i najjednostavnijih stilskih sredstava, dovodi u vezu jednu pojavu sa drugo u kojoj je neka zajedni~ka osobina ja~e izra`ena.Junak hrabar kao lav. Na poqu jesen stoji ko gorda carica i bajna. Voz se zgr~io kao zga`ena zmija.razvijeno pore|ewe (epsko) - Homer: Ajant sa lavicom koja brani svoje lavi}e. Element je retardacije.poredbeni venci - re|awe ~itavih nizova slika u kojima se porede razli~ite osobine prikazivane pojave

SLOVENSKA ANTITEZA - razvijeno pore|ewe. Pitawe, ponu|en odgovor, odricawe, ta~an odgovor.[to se bijeli u gori zelenoj…

ANTITEZA - pore|ewe dva pojma po suprotnosti, su~eqavawe krajnosti. Aristotel: Suprotnosti je lako razumeti, naro~ito ako stoje jedna do druge. Pove}ava jasno}u i snagu izraza.Ko visoko leti, nisko pada. Gde ja {e}er sijem / Tu otrov izrasti / Gde ja pevat mnijem / Tu }u u pla~ pasti (Jak{i})

PARADOKS - prividna protivure~nost, nelogi~nost iza koje se krije dubqi smisao. Sro~en u vidu antiteze.Prazna je torba te`a od pune. Radovi}: Ima li razlika me|u ateistima? Ima, i to velikih. Nije svejedno koje je vere bog u koga ne verujemo.

FIGURE ISKAZA - na podlozi obi~nih re~i i normalno uobli~enih re~enicaTROP - re~ koja se uzima u prenesenom zna~ewu, umesto odgovaraju}e, stupila je neka druga koja joj nije sinonim. Da je re~ upotrebqena u prenesenom zna~ewu zakqu~uje se na osnovu konteksta.

METAFORA - trop koji se zasniva na sli~nosti. Prenos po analogiji. Aristotel: Pore|ewe je, na primer, kad Homer ka`e, govore}i o Ahilu: Baci se kao lav, a metafora kad se rekne: Lav se baci. Kvintilijan: svaka metafora, ako ve} zauzima prostor ne~eg drugog, mora kazivati vi{e od onoga {to je sa tog mesta potisnula. Slo`ena metafora - podudarnost u vi{e osobina.Dva cvijeta u bostanu rasla / Plavi zumbul i zelena kada. No}na se kandila gase.

KATAHREZA - upotreba neadekvatnih metafora, ~ime se gre{i protiv jedinstva slike (kamen natopqen krvqu)

METONIMIJA - zamena pravog pojma novim na osnovu stvarnog odnosa wima ozna~enih pojava (logi~ka bliskost). Dodir dveju pojava u prostoru i vremenu. Uzrok i posledica (di}i sidro - krenuti), oru|e i radwa (hteti hleba bez motike - bez rada). I materijalni simbol (seda kosa - starost, ~asni krst - hri{}anstvo)Celu je ku}u iglom izdr`avala. Obu~e se lijepa djevojka / Sve u svilu i `e`eno zlato. Ne mogu srcu odoleti (deo tela zamewuje ose}awe)

3

SINEGDOHA - metonimija izvedena na liniji kvantiteta. Deo - celina, jednina - mno`ina.Bonaparta po{ao na Rusa.

HIPERBOLA - figura preterivawa. Pripisivawe stvarima neke osobine koju one imaju u mawoj meri. Bitan stilski element patosa.Mawi od makovog zrna. [to je nebo da je list artije. Da se jadna za zelen bor vatim / i on bi se zelen osu{io. Drzne{ li daqe, ~u}e{ gromove / Kako ti{inu zemqe slobodne / Sa grmqavinom stra{nom kidaju.

АНТОНОМАЗИЈА (лат. прономазија) - називање ствари другим именом. Исус - Галилејац, тврдица - Кир Јања. Ако се име замењује синтагмом - перифраза.

ALUZIJA - upu}ivawe na neki poznati doga|aj ili na neko delo, lik ili situaciju (Pirova pobeda), zaobilazno podse}awe na ne{to dovoqno poznato. Nagove{taj, element reminiscencije, pristupa~na samo onome ko je dovoqno upu}en. ^esto u osnovi satiri~nih dela, naro~ito u politi~koj i dru{tvenoj satiri. (Vo|a, Stradija)Qudska komedija - Bo`anstvena komedija; Hristi} ^iste ruke - Sartr Prqave ruke (na gomilu koja ceremonijalno pere ruke i razapiwe Isusa)

INSINUACIJA - aluzija koja nosi kriti~ku opasku ili optu`bu. Obi~no podmetawe iz pakosti. Uloga u satiri~noj kwi`evnosti.

SIMBOL - u Heladi znak za raspoznavawe. Polovina predmeta. Gete ga protivstavqa alegoriji. U alegoriji pisac tra`i posebno kao primer op{teg, bitna je misaona poruka a sama predstava biva neva`na, u simbolu se pogled zadr`ava na onome p{ta je i kako je predstavqeno. Obiqe konotacija. Umesto ideje postoji nagove{taj, smisao se vazda sluti, a nikad se ne da jasno odrediti. Oli~ewe pojma. Ako mu se zna~ewe ustali, gubi poetsku ~ar, postaje amblem - lovorov venac - slava, jagwe - nevinost. U toj dubini / Plavoj / I bez ruba / Tra`io sam, odavno / Goluba. (privr`enost ne~emu izgubqenom, sve {to se vinulo.

FIGURE KAZIVAWA (figure misli) - postaju vidne ako se posmatraju u odnosu na normalno izlagawe.

PERSONIFIKACIJA (licetvorenije) - animizam, pridavawe svemu qudskih mo}i i obli~ja. Primarna u stvarawu mita. Basna naro~ito.Livada kraj reke sawa. Qut jatagan o pojasu re`i.

ALEGORIJA - kazuje jedno re~ima, a drugo po smislu. Isprva metafori~ko zna~ewe ~itave re~enice za razliku od pojedine re~i. Raskorak izme|u doslovnog i prenesenog prote`e se na govornu celinu. Dvojewe doslovnog i apstraktnog zna~ewa, razlikovawe slike i pojma. Sve pojedinosti teksta svaka za sebe ta~no odgovaraju svom pojmovnom adekvatu, pravom smislu teksta. Ako se podudara samo u celini, a da se ne moraju podudarati pojedinosti, onda je to parabola. Omiqena u sredwem veku i baroku. ^esto u satiri. Svift Guliverova putovawa. Domanovi}. Mit mo`e alegorijski da se tuma~i, ali mu to nije su{tina. U wega se verovalo. Najskrivenije zna~ewe u zakonetki. Svojstvena basni. Vila gnezdo tica lastavica, vila ga za 9 godina / a jutros ga po~ela da razvija. / Dolete joj siv zelen sokole…

PARABOLA - najmawe skriveno zna~ewe alegorije, pou~na pri~a za narod. O seja~u i semenu.

IRONIJA - figura re~i i figura misli - treba razumeti obrnuto od onoga {to se govori. Razobli~avawe, otkrivawe nali~ja. Intonacija. Kontekst.Siguran kao vrbov klin.

PARODIJA - ironi~no preuzima elemente postoje}eg spisa ili cele vrste kwi`evnih napisa. Parodira izrazite crte ili pi{~ev manir poja~ava di dovodi do karikature.

TRAVESTIJA - neki kw. tekst ili tradiciju izla`e podsmehu zaodevaju}i ozbiqnu sadr`inu u neprimeren oblik.

4

HUMOR - podrazumeva izvesno saose}awe sa predmetom podsmeha. Sa`aqewe za qudske slabosti. ^ehov, Nu{i}, Ki{on. Crni humor - smeh kroz suze, najmawe vedrine.

GROTESKA - dobija priznawe tek u romantizmu. Povezivawe i su~eqavawe neskladnih oblika - obele`je moderne umetnosti. Elementi poznati, celina zbuwuje. (od katehreze). Kafka. Izobli~ewe. Stvarawe grotesknog je igra sa apsurdom.

BURLESKA - igra smeha tako {to se uzvi{ena tema obra|uje na komi~an na~in ili trivijalna izla`e podignutim tonom. Oblik groteske. Gargantua i Pantagruel.

APSURDNO - proisti~e iz na~ina kazivawa koje nije ni drugozna~no ni vi{ezna~no, ali ni jednozna~no u obi~nom smislu. Smisao besmisla. Preostane samo ono zna~ewe koje nepostojawe zna~ewa, na paradoksalan na~in, nosi u sebi. Kazivawe nije figurativno, jer nema odstojawa izme|u slike i zna~ewa. Kao da se ruga obi~noj qudskoj razboritosti, te`i da sa`me nerazumnost sveta. Obezli~ewe. Jonesko, ]elava peva~ica, po~iwe scenama iz uxbenika Engleski bez muke, od smislenijih ka sve mawe smislenim.

5