muhammed husein tabatabai

STEPENOVI DUHOVNOGPUTOVANJA

Materijalista ceo svoj zivot provodi u tamnoj dolini materijalizma. On je zaronio u more zlih zelja i uvek se baca sa ove na onu stranu, valova materijalnih veza bogatstva, zene i dece. On vapi za pomocu, ali u vinu i na kraju ne dobija nista drugo do razocarenje.

Ponekad ga dah ozivelog povetarca u ovom moru, pogladi i probudi u njemu nadu da on moze dosegnuti kopno bezbedno. No ovaj povetarac ne duva redovno. Ono je samo povremeno.

“U vasem zivotu vi dobijate neke prijatne dahove od vaseg Gospodara. Koristite se beneficiranjem njima i nemojte skretati od njih.”

Nadzorom bozanskog impulsa, pocetnik odlucuje da na nekakav ili drugi nacin prodze svet mnostva (pluraliteta). Ovo je putovanje od arifa (gnostika) nazvano sejr ve suluk (duhovno putovanje).

Suluk podrazumeva prelaziti put i sejr podrazumeva posmatrati istaknute odlike stepenova i polozaja na putovanju.

Rijazet cinovi samo-umrtvljivanja su te prireme zahtevane od ovog duhovnog putnika. Tako sto nije lako odreci se materijalnih veza, pocetnik polako kida zamke sveta mnostva i haoticno zapocinje svoje putovanje od materijalnog sveta. Uskoro on ulazi u jos jedan svet nazvan ‘berzakh’. Ovo je svet njegovih zlih zelja i unutarnjih misli. Ovde on nalazi da su materijalne veze akumulirale mnogo necistoca u njegovom srcu. Ove necistote, koje su izdanak njegovih materiajlnih veza, su proizvod njegovih pohotnih misli i senzualnih zelja. Ove misli ometaju pocetnika u potrazi njegovog duhovnog putovanja sa rezultatom da on gubi svoj dusevni mir.

Neko je dobro bio rekao da covek je uvek ovladan u njegovim jadnim mislima i uklet je idejama zarade i gubitka. Kao rezultat toga on ne samo da gubi svoju pribranost i svoj dusevni mir, nego moze takodze da ne pridaje vaznosti svom duhovnom putovanju ka uzvisenijem svetu. Ocevidno je da duhovni nemir je mnogo stetniji nego bilo koji fizicki gubitak ili bol. covek moze izbeci sudar spoljasnjih veza i interesa, ali za njega je tesko se otarasiti svojih licnih ideja i misli zato sto su one uvek sa njim.

U svakom slucaju, istinski tragac Allaha i putnik na njegovom putu nije ogorcen i obeshrabljen od ovih prepreka i smeono produzava ka svom odredistu s pomocu bozanskog impulsa, dok sigurno ne iza|e iz sveta uskogrudnosti i konfliktnih ideja nazvanih berzakh. On mora biti jako oprezan i pazljiv da ne bi neka zlobna misao mogla ostati vrebajuci iz nekog skrivenog ugla njegove svesti.

Kada su ove zlobne misli odbacene, one se obicno sakriju u nekom skrivenom cosku uma. Slabi duhovni putnik pogresno misli da je se otarasio njihove stete, ali kada je nasao put ka fontani zivota i zeli da iz nje pije, one se iznova pojave da uniste njega.

Ovaj duhovni putnik se moze porediti sa osobom koji je u svojoj kuci izgradio rezervoar sa vodom ali ga dugo nije koristio. U me|uvremenu necistoce i otpatci smestili su se na dnu rezrevoara iako odozgo voda izgleda da je cista, ali kada on si|e u rezervoar ili opere nesto u njemu, crna parcad zemlje se pojavljuju na njegovoj povrsini i on nalazi da je voda prljava.

1

Iz ovog je razloga neophodno za salika (duhovnog putnika) da koncentrise svoje misli s pomocu rijazeta i cinova samo-umrtvljenja tako da njegova paznja ne bi mogla biti odvracena od Allaha. Na kreaju kada nakon prelaska kroz Berzakh, salik ulazi u duhovni svet, on jos treba proputovati nekoliko stepenova, detalje cije cemo objasniti kasnije.

U kratko salik posmatrajuci svoje niske strasti i Bozanska Imena i Atribute postepeno napreduje dok konacno on dostigne stepen potpunog fana (samo-unistenja) koje je prelazak od njegove unistavajuce volje i tada polozaj baka (ustrajanje u vecitoj Volji Allaha). U ovom se stepenu njemu otkriva tajna vecnog zivota.

Mi ovu doktrinu mozemo takodze izvesti iz Svetog Kur’ana ako razmislimo oko odredzenih njegovih ajeta.

Nikako ne smatraj mrtvima one koji su na Allahovu putu izginuli! Ne, oni su zivi i u obilju su kod Gospodara svoga. (Sura Ali Imran, 3:169)*

Sve }e propasti sem Njegovog Lika (28:28) 1

Ono sto je u vas - prolazno je, a ono sto je u Allaha - vjecno je (Sura en Nahl, 16:96)Ovi ajeti svi zajedno pokazuju da su lik Allaha oni “koji zive u obilju kod Gospodara”.

Saglasno Kur’anskom tekstu oni nikad ne propadaju. Neki odre|eni ajeti ukazuju da lice Allahovo oznacava Bozanska imena koja su nepropadajuca.

U jednom od njegovih ajeta Kur’an sam je interpretirao Lika kao Bozanska imena i Karakterise Lik Allahov kao uzvisenu slavu i cast (plemenitost): Sve sto je zivo nesta}e, i osta}e samo lice tvoga Gospodara velicine i casti (plemenitosti).*

Svi se komantatori Kur’ana slazu da u ovom ajetu fraza “slave i casti (plemenitosti)” oznacava lik i podrazumeva lice uzvisene slave i plemenitosti. Kao sto mi znamo, lice svega je ono sto se manifestuje u njemu. Manifestacije Allaha su Njegova imena i atributi. Kroz njih stvorenje gleda u Allaha, ili drugim recima, zna Njega. Sa ovim objasnjenjem dolazimo do zakljucka da svaka egzistirajuca stvar nestaje i potrosi se sem divnih i uzvisenih Allahovih imena. Ovo takodze pokazuje da su gnostici za koje ajet, Ne, oni su zivi i u obilju su kod Gospodara svoga, se odnosi, su manifestacije izvisenih i divnih imena Allaha.

Iz gornjeg je tako|e jasno sa sta su Sveti Imami mislili kada su rekli: “Mi smo Allahova imena” Ocigledno biti vodza jedne vlade ili najveci relogiozni i legalni autoritet nije polozaj koji bi mogao biti opisan ovim recima.sta zapravo ove reci obelezavaju je stepen prelazka u Allaha, boraveci permanentno sa Njegovim likom i posajuci manifestacija Njegovih uzvisenih i divnih imena i atributa.

U vezi sa duhovnim putovanjem druga vazna i esencijalna stvar je meditacija ili kontemplacija - posamtranje (mukarabah). Neophodno je za duhovnog putnika ne ignorisati meditaciju u bilo kom polozaju od pocetka do kraja. Mora se shvatiti da meditacija ima mnogo stepenova i je od mnogo tipova. U pocetnim stepenovima duhovni putnik mora ciniti jednu vrstu meditacije i u kasnijim polozajevima drugu vrstu. Tako sto duhovni putnik ide napred, njegova meditacija postaje tako jaka da ako bi bila poduzeta od pocetnika, on bi se ili mogao predati za sva vremena ili bi poludeo. Ali nakon uspesnog zavrsetka plemininarnih stepenova, gnosticar postaje sposoban da poduzme uzvisenije stepenove meditacije. U to vreme mnogo stvari koje su mu u pocetku bile dozvoljene (zakonite) postaju mu zabranjenim.

Kao rezultat pazljive i marljive meditacije plamen ljubavi pocinje da se potpaljuje u srcu duhovnog putnika, zato sto to je urodzeni instinkt coveka da voli Apsolutnu Lepotu i

* Koristi se prevod Kur’ana od Besim Korkut.1 Allahov Lik oznacava Bozanska imena i atribute kroz koje Allah manifestuje sebe u svim mogucim egzistirajucim stvarima. Sve }e stvari nestati ali njihov lik ce ostati zato sto je to manifestacija Allaha. Jednostavnijim recima moze se reci da ‘temelj’ od kojih zavisi egzistencija stvari ne nestaje. * Prevod Besim Korkuta u ovom ajetu ne odgovara prevodu Kur’ana na engleski jezik, stoga sam smatrao neophodnim da direktno prevodim ovaj ajet kako bi se uklopio u temu ovog predmeta.

2

Savrsenstvo (Perfekciju). Ali ljubav materijalnih stvari zasenjuje ovu prisutnu ljubav i ne dozvoljava da raste i postane jasna.

Meditacija budi ovaj veo do konacnog i potpunog podizanja. Tada urodzena se ljubav pojavljuje u svojoj potpunoj velelepnosti i vodi ljudsku svest prema Allahu. Misticni pesnici cesto figurativno ovu bozansku ljubav nazivaju “vinom”.

Kada gnosticar produzava da poduzima meditaciju, za neko dogledno vreme, bozanska svetlost pocinje mu postajati sve vidljivija. U pocetku ove svetlosti pocinju mu bleskati kao munja za trenutak i onda nestaju. Postepeno bozanska svetlost postaje jaca i izgleda kao male zvezde. Kada se rast unapre|ije, one izgledaju kao mesec i onda kao sunce. Ponekad se one pojavljuju kao lampa koja gori. U gnostickoj terminologiji ove svetlosti su znane kao gnosticki san i oni pripadaju svetu Berzakh.

Kada je duhovni putnik presao ovaj stepen i njegova meditacija biva sve jaca, on vidi kao da su se nebo i zemlja iluminirale od Istoka do Zapada. Ova svetlost je prozvana svetlost samoga sebe i vi|ena je nakon sto je gnosticar presao svet Berzakh. Kada nakon izlaska iz sveta Berzakh prve manifestacije samog sebe pocinju da se pojavljuju, duhovni putnik posmatra sebe u materijalnoj formi. On cesto oseca da stoji pored sebe. Ovaj stepen je pocetak stepena samo-svladzenja.

Allame Mirza Ali Aga Kazi je obicavao govoriti da jednog dana kada je izasao iz svoje sobe u verandu iznenada je video sebe kako stoji mirno pored sebe. Kada je pogledao pazljivo, video je da nije bilo koze ili mesa na njegovom licu. Vratio se u svoju sobu i pogledao se na ogledalu. Nasao je da je njegovo lice prazno kao da ga i nikad nije bilo.

Ponekad se desava da gnosticar oseca kao da nije oupste postojao. On pokusava da prona|e samog sebe, ali ne uspeva. Ovo su opservacije ranih stepenova samo-svlacenja, ali one nisu slobodne od ogranicenja vremena i prostora. U slede|em stepenu s Allahovom pomocu duhovni putnik se moze uzdici iznad ovih ogranicenja tako|e i moze posmatrati potpunu realnost samog sebe. Preneseno je da je Mirza D`evad Meleki Tebrizi preminuo potpuno cetrnaest godina u Akhund Mulla Husein Kuli Hamadanijevom drustvu i primao je predavanja iz gnosticizma. On kaze: “Jednog dana moj ucitelj mi je govorio o jednom od svojih ucenika kome otad pa na dalje njegovi treninzi su bili moja odgovornost. Ovaj ucenik je bio jako trudoljubiv i vredan. Za sest godina je on sebe drzao zauzetim meditacijom i umrtljivanjem samoga sebe. I nakraju je dostigao stepen samospoznaje i bio se svukao svojih zlih osobina (strasti i pozuda). Smatrao sam prikladnim da ucitelj sam mora reci tu cinjenicu ovom uceniku. Tako sam ga poveo u kucu mog ucitelja kome sam rekao sta sam zeleo. Ucitelj je rekao: “To nije nista.” U isto vreme on je mahnuo svojom rukom i rekao: “Ovo je svla}cenje”. Taj ucenik je obicavao govoriti: “Video sam sebe svucenog od svog tela i u isto vreme osetio sam kao da neka druga osoba ista kao ja je sedela pored mene.”

Ovde bi se moglo spomenuti, da vifeti stvari kako egzistiraju u svetu Berzakh je komparativno slabo opisujuce. Od vece je vaznosti posmatrati svoje niske strasti (nefs) u apsolutno svucenom stanju, zato sto u ovom slucaju bice se pojavljuje kao cista realnost slobodna od ogranicenja vremena i prostora. Posmatranje ranijih stepenova je bilo komparativno pleniminarno i parcijalno i ovo posmatrnje je, kako bi smo rekli percepcija celine (potpunosti).

Aga Sejjid Ahmed Kerbela’i jos jedan dobro poznati i znacajni ucenik pokojnog Akhunda govori: “Jednog dana sam negde spavao gde odjednom me meko probudi i rece mi: ’Ustani odmah ukoliko zelis da vidis ’vecnu svetlost.’ Otvorio sam svoje oci i video neizmerno sjajnu svetlost kako sija svuda i u svim pravcima.”

Ovo je stepen prosvetljnja sebe. Pojavljuje se u obliku beskonacne svetlosti.Kada je uspesni salik presao ovaj stepen, on takodje prelazi ostale stepenove sa

brzinom u proporciji na briznost kojoj on pridaje meditaciji. On posmatra Allahove Atribute ili

3

postaje svestan Allahovih imena kao apsolutni kvalitet. U ovom slucaju on iznenada oseca da sve egzistirajuce stvari su samo jedinstvo znanja i da ne postoji nista do jedne jedinstvene moci. Ovo je stepen vizije Bozanskih atributa. U ovom stepenu vernik (ljubnljenik)* vidi da u svim svetovima postoji samo jedan znalac i samo jedno svemoguce bice. Ovaj stepen je daleko uzviseniji od onog svesnosti Bozanskih Atributa, stepen koji se pojavljuje u srcu, za sada duhovni putnik ne nalazi znalacko bice, mocno i zivo sem Allaha. Ovaj stepen vizije je obicno dostignut tokom recitacije Kur’ana gde citatelj oseca da neko drugi, ne on cita Kur’an. Ponekad on takodje oseca da postoji neko drugi ko slusa njegovu recitaciju. Moglo bi se zapamtiti da recitacija Kur’ana je veoma efektivno u osiguravanju ovog stepena. Vernik bi trebao obavljati nocne molitve i recitovati one sure kod kojih je sedzda obavezna, naime Sura Sed`de, Sura Hamim Sed`de, Sura el-Ned`m i Sura el-’Alak, zato sto je veoma prijatno prostreti se u sedzdu recitirajuci suru. Iskustvo je takodje dokazalo da je veoma efektivno radi ove svrhe recitovati Suru sad u nocnim molitvama cetvrtka (vuterieh). Ova karakteristika ove sure je naznacena izjavom koja se tice zasluga ove sure takodje.

Kada je vernik upotpunio sve ove stepenove i vizije, on je u okruzenju bozanskih impulsa i u svakom trenutku on biva blizi stepenu realnog samo-prociscenja, dok se ne obuhvati toliko bozanskim impulsom da je potpuno apsorbiran u lepoti i perfekciji “Istinski Voljenog.” On vise ne pridaje vaznosti samome sebi ili bilo kome drugome. On motri Allaha svuda. I bio je Allah i nista nije bilo s Njim.

U ovim okolnostima je vernik utonuo u nedokucivo more bozanske vizije.Moralo bi se zaopamtiti da ovo ne podrazumeva da sve u materialnjom svetu gubi

svoju egzistenciju. Zapravo vernik vidi jedinsvo u mnostvu. Drugacije sve nastavlja da egzistira kao sto jeste. Jedan gnostik je rekao: “Bio sam medju ljudima 30 godina. Oni su bili pod utiskom da sam uzimao udela u njihovim aktivnostima, ali zapravo kroz ovaj period ja ih nisam video i nisam znao nikog sem Allaha.”

Dogadjanje ovog stanja je od ogromnog znacaja. U pocetku ono moze doci samo za momenat, ali postepeno njeno trajanje postaje sve duze, najpre moze trajati oko 10 minute ili tako, tada za jedan sat i zatim cak i za duzi period. Ovo stanje moze postati cak i stalno (permanentno) miloscu Allaha.

U kazivanjima gnostika ovo stanje je bilo nzavano kao ‘boravljenje u Allahu’ ili “stalnosti u Allahu”. covek ne moze dosegnuti ovaj stepen svarsenstva ukoliko ne premine od sebe. U dostizanju ovog stepena vernik ne vidi nista sem Allaha.

Receno je da je postojao jedan razdragani sufija koji je bio obuhvacen bozanskim impulsom. Njegovo je ime bilo Baba Fered`ullah. Ljudi su trazili od njega da govori nesto o ovom svetu. On je rekao: “sta ja o tome mogu reci? Ja ga nisam video jos od svog rodjenja.”

U pocetku kada je vizija slaba, naziva se stanje, i njeno javljanje je iznad kontrole vernika.

Ocigledno jaki duhovni putnik je onaj koji uz posmatranje ovih stanja motri svet mnostva, takodje i dobro izdrzava sa svetom jednoce i svetom mnostva u isto vreme. Ovo je veoma visok polozaj i ne moze ga se dostici lako. Mozda ovaj polozaj je rezervisan samo za Poslanike i neke druge odabrane ljude koji su omiljeni Allahu i koji mogu reci: “Stanje moje relacije sa Allahom je takvo da i najomiljeniji andjeo ga ne moze dostici”, i u isto vreme izjavljuje: “Ja sam ljudsko bice kao i vi.”

Neko moze reci da samo Poslanici i Imamt mogu dosegnuti ovim uzvisenim polozajevima. Kako je moguce za ostale da dosegnu do njih? Nas odgovor je da Poslanstvo i Imamat su nesumnjivo specijalna odredjenja do kojih ostali ne mogu dopreti. Ali polozaj ‘apsolutne Jednoce’ i preminjanja u Allaha koje je nazvano vilajet nije ekskluzivno rezervisano

* Asik ili zaljubljenik je cesto upotrebljivani termin kod gnostika.

4

samo za Poslanike i Imame, koji su zvali svoje sledbenike da pokusaju da dostignu ovaj polozaj savrsenstva. Sveti Poslanik (s.a.a.) je trazio od svog Ummet-a (Muslimanska nacija) da sledi njegove korake. Ovo pokazuje da je moguce i za ostale da takodje da napreduju prema ovom polozaju, ili takva instrukcija ne bi imala znacenja.

Kur’an kaze: Vi u Allahovom Poslaniku imate divan uzor za onoga koji se nada Allahovoj milosti i nagradi na onom svijetu, i koji cesto spominje Allaha. (Sura el-Azhab, 33:21)

Postoji izvestaj u Sunitskim knjigama da je jednom Sveti Poslanik (s.a.a.) rekao: “Da niste brbljivi i skrusenih srca mogli biste videti ono sta ja vidim i cuti ono sta ja cujem.”

Ovaj izvestaj pokazuje da pravi razlog ne postizanja ljudske savrsenosti su djavoljske misli i porocni cinovi. Saglasno izvestaju siitskog izvora, takodje, Sveti Poslanik (s.a.a.) je rekao: “Da nije sejtanskog (satamskog) tumaranja po njihovim srcima, ljudska bica mi mogla videti kraljevstvo nebesa i zemlje.”

Jedan od karakteristika ovog visokog ljudskog polozaja je to da onemogucuje pojedinca da ga zadrzi i da razume bozansko kraljevstvo shodno njegovom kapacitetu. On postize znanje o proslosti i buducnosti univerzuma i moze dominirati i kontrolisati sve, svuda.

cuveni arif (gnostik), sejh Abdul Kerim el-D`ili pise u svojoj knjizi ‘Savrseni covek’, da je jednom bio obuzet takvim stanjem da je osecao da je bio sjedinjen sa svim ostalim egzistirajucim stvarima i da je mogao sve videti. Ovo stanje je trajalo vise nego momenat.

Ocevidno je to tako zato sto preokupacija vernika sa njihovim fizickim potrebama ne dozvoljava da ovaj polozaj traje dugo.

Dobro poznati sufija kaze da se covek otarasi tragova materijalnog razvoja jedino 500 godina nakon svoje smrti. Ovaj period je ekvivalentan polovini dana bozanskih dni. Allah je rekao: A samo jedan dan u Gospodara tvoga traje koliko hiljadu godina, po vasem racunanju (Sura el-Had`, 22-47)

Ocigledno je da milosti (blagoslovi) sledeceg sveta i bozanske darezljivosti su nebrojivi i neograniceni. Reci koje su izrazavale njih su kovane sa ekspanzijom ljudskih potreba. Zbog toga je nemoguce izraziti sve bozanske istine i milosti recima. sta god da je bilo, receno je samo simbolicno i metaforicno. Nemoguce je izraziti uzvisenije istine recima. Receno je: “Vi ste u najtamnijem svetu.” Saglasno ovoj tradiciji covek zivi u najtamnijem od svetova (zemlji) stvorenog od Allaha.

covek stvara reci kako bi udovoljio svojim dnevnim potrebama na temeljima onog sto vidi i oseca u materijalnom svetu. On nema znanja o relacijama milosti i duhova, ostalih (drugih) svetova i radi toga on ne moze stvoriti reci za njih. Zbog toga ne postoje podesne podesne reci, u bilo kom svetskom jeziku, koje bi mogle izraziti uzvisenije istine i koncepte. Sada posto je nase znanje ograniceno i nase misljenje je sa nedostacima, kako se ovaj problem moze resiti?

Postoje dve grupe ljudi koje su govorile o uzvisenijim istinama. Prvi je onaj Poslanika. Oni su imali direktan kontakt sa ne-materijalnim svetovima, ali oni takodje kazu: “Nama Poslanicima je naredjeno da govorimo ljudima shodno njihovom intelektualnom kapacitetu.” To znaci da su oni primoravani da izrazavaju istine na nacin, razumljiva obicnom coveku. Radi toga su oni izbegavali da opisuju prirodu duhovnih svetlosti i njihovu brilijantnost. Oni nisu govorili o istinama nerazumljivim za coveka. Oni su samo koristili reci kao raj, hurije i dvorci istine o kojima je receno: “Nijedno ih oko nije videlo, niti je uho culo i niko nije imao ni misao o tome.” Oni su cak i priznali da istine ostalih (drugih) svetova su neopisujuce.

Druga grupa je onih koji su napredovali duz puta opisanog im od Poslanika i razumeli istine shodno njihovim mogucnostima. Oni su takodje koristili figurativni stil.

Iskrenost Odanosti (Vere)

5

Mora se upamtiti da bez bivanja iskrenim, na putu Allaha, nije moguce dostignuti do duhovnih polozajeva i stepenova. Istina se nemoze razmrsiti, duhovnom putniku, ukoliko on nije potpuno iskren i usmeren u njegovoj veri.

Postoje dva stepena iskrenosti. Prvi stepen je sprovoditi sve religiozne naredbe u ime Allaha samo. Drugi stepen je, odati celokupno sebe ekskluzivno Allahu. Prvi stepen je naznacen sledecim ajetom:

A naredjeno im je da samo Allaha oboz`avaju drzeci veru cistim za Njega. (Sura el-Bejjina, 98-5)*

Drugi stepen je naznacen sledecim ajetima:Samo nece oni Allahovi robovi koji su Mu bili odani. (Sura es Seffat, 37:128)Postoji dobro poznata Poslanikova tradicija o efektu toga da, ko je odrzao sebe cistim

radi Allaha za 40 dana, vrelo mudrosti ce teci iz njegova srca na njegov jezik.Ova tradicija takodje aludira drugom stepenu iskrenosti.Kur’an je na odredjenim mestima, opisao cin (delo) kao salih (cestit i pobozan). Na

primer rekao je: “Ko god je ucinio salih (cestito i pobozno) delo.” I na nekim drugim mestima ono spominje ljude kao salih. Na primer, na jednum mestu kaze: Zaista je on bio jedan od salih (poboznih). Slicno, ono je ponekad opisalo kao iskrenim i ponekad coveka kao iskrenog. Ocigledno je da ljudska iskrenost zavisi od njegova dela i on nemoze biti iskren u svojim delima ili u svemu onome sta radi ili govori. Allah kaze: K Njemu se dizu lijepe rjeci, i dobro djelo On prima (Sura el-Fatir, 35-10)

Mora se upamtiti da covek koji dostigne stepen licne iskrenosti, obdaren je sa odredjenim, pouzdanim karakteristicnim kvalitetima koje nisu posedovane od drugih.

Vazna karakteristika koju on zadobija je ta, da saglasno tekstu Kur’ana, on postaje imun od dominacije sejtana (Sotone). Kur’an navodeci sejtana govori: E tako mi dostojanstva Tvoga, - rece -, sigurno cu ih sve na stranputicu navesti, osim Tvojih medju njima iskrenih! (Sura el-Hid`r, 38-83)

Jasno je da Allahovi iskreno odani robovi su ovde bili iskljuceni, ne zato sto je sejtan bio primoran od Allaha da to cini. Oni su bili iskljuceni zato sto, zahvaljujuci njihovom dostignucu polozaju 'jedinstva', sejtan nije mogao dalje imati kontrolu nad njima. Tako sto su ovi ljudi ucinili sebe cistima radi Allaha, oni vide Allaha ma gdje god bace svoj pogled (oci). Ma kakav oblik sejtan prisvojio, oni vide manifestaciju Allahove uzvisene slave (Glorije) u tome. Zbog toga je sejtan priznao jos iz pocetka, njegovu slabost nasuprot njih. Drugacije, njegov posao je da zavodi djecu Ademovu i da ih vodi na stranputicu. On nema milosti ni za koga.

Druga pojedinost je, da iskreno odani robovi Allaha, ce biti izuzeti od obracuna na Sudnjem Danu. Kur'an kaze: I u rog ce se puhnuti, i umrijece oni na nebesima i oni na Zemlji, ostace samo oni koje bude Allah odabrao. (Sura ez-Zumar, 39-68)

Ovaj ajet definitivno pokazuje, da odredjena grupa ljudi ce biti spasena od uzasa Sudnjeg Dana. Kada zdruzimo ove ajete sa drugim ajetom koji prikazuje: Kako ste radili, onako cete biti kaznjeni! A Allahovi iskreni robovi posebnu }e opskrbu imati. (Sura es-Saffat, 37:39-40), postaje jasno kakva ce to grupa biti. Iskreno odani ljudi nemaju potrebe da se dovode na obracunavanje. Oni su vec osigurali veciti zivot kao rezultat njihovih meditacija, samo-prociscavanja i neprekidnih cinova molitvi. Oni su vec presli obracunavanje i sudjenje i tako sto su bili nadvladani na putu Allahovu, oni imaju obilje kod svog Gospodara.

Nikako ne smatraj mrtvima one koji su na Allahovu putu izginuli! Ne, oni su zivi i u obilju su kod Gospodara svoga. (Sura Ali Imran, 3: 169)

* (p.p.) Poradi nepoklapanja prevoda Kur’ana na engleskom jeziku s prevodom Kur’ana od Besim Korkuta, prevodilac je bio primoran da direktno prevede ovaj ajet sa originala, na engleskom jeziku.

6

stavise, naveden je samo onaj koji prisutan nije. Ovi ljudi su vec prisutni cak i pre pocetka Sudnjeg Dana, jer Allah kaze da oni imaju obilje kod svog Gospodara.

Treca pojedinost je ta, da na Sudnjem Danu ljudi ce generalno biti nagradjivani ili obestecivani za svoja dela. Ali oni iskreno usmereni ljudi ce biti nagradjeni nagradama iznad njihovih dela. Allah kaze:

Vama se nece uzvratiti nego o onome sto ste cinili izuzev iskreno usmerenih robova Allahovih. (Sura ez-Zumar, 39:40)p.p.

Ako se tvrdi da ovaj ajet podrazumeva, da samo gresnici ce se kazniti za svoje grehe, mada nagrada data cestitima ce potpuno biti darovana njima od Allaha, mi cemo reci da ovaj ajet generalan u svojoj konotaciji, i ne odnosi se ekskluzivno na gresnike. stavise, ne postoji kontradikcija izmedju Allahovih nagrada i Njegove naklonosti, posto Allahove milosti podrazumevaju da On ponekad visoko nagradjuje za mala dela. Ono kaze da ono sta ce Allah darovati Njegovim iskreno usmerenim robovima, bice cista milsot, a ne uopste nagrada za ma kakvo delo.

Jos jedan ajet govori: U njemu ce imati sto god pozele – a od Nas i vise. (Sura Kaf, 50:35)

Ovaj ajet izrazava da stanovnici Dzenneta (Raja) ce imati sve sta covek pozeli i zamisli. Ne samo to, Allah ce darovati njima ono sto oni ni ne mogu zamisliti ili pomisliti. Ovo je pitanje vredno razmatranja.

cetvrta pojedinost je, da ova grupa zauzima tako visok polozaj da njeni pripadnici mogu slaviti Allaha na naj svojstveniji nacin.

Allah kaze: Hvaljen neka je Allah od onog kako Ga oni predstavljaju, sem onog sto iskreno usmereni robovi kazu o Njemu. (Sura es Saffat, 37: 159-160)

Ovo je najuzviseniji polozaj koji covek moze da zauzme.Gore navedeni detalji pokazuju, da kakve su blagodati ovog zadnjeg stepena irfana

(gnoze). Ali, mora se drzati u pameti da ove blagodati mogu se zadobiti samo kada neprekidna odanost, duhovna putnika dostigne stepen samo-prociscenja, kako bi se mogao nazvati onim koji je izginuo na Allahovu putu i moze postati podesan za ngradu sehida*

(mucenika). Isto kao sto i na bojnom polju, mac kida vezu izmedju tela i njegove duse boreci se protiv prozdrljive duse. Zarad ovog razloga, on stice pomoc od svoje duhovne moci umesto koriscenja fizicke snage.

Na pocetku svog duhovnog putovanja, vernik mora voditi asketski zivot i mora konstantno posmatrati beznacajnost, uzaludnosti sveta i stoga mora pokidati veze sa svetom mnostva. Kada ce njegova zainteresovanost svetom prestati, nijedna ga materijalna dobit nece zadovoljiti, niti ce za bilo koji materijalni gubitak zaliti.

Da ne bi ste tugovali za onim sto vam je promaklo, a da se ne biste previse radovali onome sto vam On dade. (Suar el-Hadid, 57:23)

Ravnodusnost o sreci i tuzi, ne znaci da se duhovni putnik ne oseca srecnim cak i oko nagrada Allaha niti tuguje za bilo cim sto moze uzbuditi Njega, jer sreca za Allahovim nagradama nije rezultat njegove ljubavi za ovosvetskim trivijalnostima kao sto su bogatstvo, polozaj, cast, slava itd. On voli nagrade Allahove zato sto je obasut Njegovom miloscu.

Nakon prelaska ovog stepena vernik oseca da jos zarko voli samog-sebe. Ma kakav napor i vezbe cinio, rezultat je njegovog samo-ljublja. covek je sebican po prirodi. On je uvek spreman da zrtvuje sve ostalo radi samog sebe. On bi bio voljan da sve unisti u ime svog opstanka. Za njega je tesko spravljati se sa ovim prirodnim instinktom i da nadvlada svoju sebicnost. Ali dokle god ne cini tako, on ne moze ocekivati da da bozanska svetlost

p.p. Kao prethodna primedba u vezi direktnog prevoda.* Za detaljniji opis znacenja reci “sehid”, procitaj delo Dr. Ali seriatija, “A Discussion of Shahid” – IRIS 1986, P.O. Box 35844, Huston Texas 77235, USA.

7

manifestuje sebe u njegovom srcu. Drugim recima, ukoliko ne procisti svoju individulanost, duhovni putnik ne moze uspostaviti vezu sa Allahom. Radi toga je za njega neophodno, prvo da probudi i krajnje porazi duh sebicnosti tako da ma sta god radio, je uradjeno cisto u ime Allaha i njegov osecaj samocljublja se moze pretvoriti u ljubav prema Njemu.

Zarad ove svrhe neophodan je neprekidan napor. Nakon prelaska ovog stepena, vernikova privzenost svojoj dusi je svrsena. Sada, ma sta god on cinio, cini radi Allaha samo. Ako on jede kako bi utolio svoju glad ili obezbedjuje osnovne zivotna potrebe, on cIni tako samo zato sto njegov Beskrajni Ljubljeni zeli od njega da produzi svoje zivljenje. Sve njegove zelje postaju podredjeni Volji Allahovoj. To je razlog zbog cega on traga za nekom cudotvornom (izvanrednoj) moci za sebe. On veruje da, on nema prava da poduzima bilo kakvu duhovnu vezbu s namerom da zna proslost ili da porice dogadjaje iz buducnosti ili da prakticira citanje misli ili da prelazi velike daljine u veoma kratkom vremenu ili da nacIni promene u univerzalnom sistemu ili da okrepljuje svoje pozudne sposobnosti, zato sto takvi cinovi se ne izvode kako bi se Allah zadovoljio, niti se mogu motivisati iksrenim verovanjem u Njega. Oni podrazumevaju samo, samo-obozavanje i izvedene su kako bi se zadovoljile necije razuzdane strasti, iako osoba o kojoj se tice moze da ne priznaje ovu cInjenicu i mada on moze, naizgled, biti iskreno odan Allahu. Ali, saglasno sledecem ajetu on samo obozava svoje strasti. Dali si video onoga koji svoju strast bogom cini? (Sura el-D`etije, 45:23)p.p.

Radi toga, duhovni putnik mora preci sve stepenove haoticno i ucini najbolje, kako bi postigao kompletnu kontrolu nad svojom tastinom. Mi cemo kasnije unaprediti razgovor o ovoj temi.

Kada vernik dostigne krajnji stepen, on postepeno pocinje da gubi interes o samom sebi i konacno zaboravi totalno sebe. Sada on ne vidi nista sem beskrajne i vecite lepote njegovog Istinski Ljubljenog.

Mora se imati na umu, da je esencijalno za duhovnog putnika da postigne kompletnu pobedu nad sejtanskim hordama razuzdanih strasti, ljubavi za moc, slave i uobrazenosti. Nie moguce postici savrsenstvo, ukoliko je neki trag samo-ljublja ostao, poradi toga je zabiljezeno da mnogi istaknuti ljudi, cak i nakon dugo godina vezbi i neprekidnih radnji ibadeta, nisu mogli postici perfekciju u irfanu (gnozi) i bili su porazeni u bitci protiv svoje pojavne licnosti. Razlog je bio taj, sto njegovo srce nije bilo potpuno procisceno i beznacajne strasti su bile sakrivene u nekom cosku njegova srca, iako je bio pod utiskom da svi njegovi zli kvaliteti su bili iskorenjenim. Rezultat je bio takav, da u vreme testiranja (ispita),suzbivene strasti su jos jednom podigli svoje glave i poceli su rasti, s rezultatom da se jadni vernik obarao u zlim vremenima.

Uspeh protiv niskih strasti zavisi od Allaha i ono se ne moze postici bez Njegove pomoci.

Receno je, da je jednog dana pokojni Bahrul 'Ulum bio veoma veseo. Jedan ga je upitao za razlog toga, on rece: ''Nakon 25 godina neprekidnih cijenja ibadeta, sada sam nasao svoja dela slobodne od razmetanja.'' Lekcija u ovoj prici je vredna, doboro je zamptiti.

Takodje se treba upamtiti da duhovni putnik mora ostati veran Islamskim odredbama od samog pocetka ukrcavanja na put irfana, do njenog kraja. cak ni najmanje odstupanje nije dozvoljeno od zakona. Ako nadjete da neko, uprkos tvrdjenju da je arif, ne sledi sva Islamska pravila i nije striktno pobozan i cestit, moze se ceniti kao munafik (licemer) i varalica. No ako pocini gresku i ima valjani razlog da opravda njegov los postupak, onda je to nesto drugo.

Velika je laz i kleveta drzati da Islamski zakonik prava moze biti ignorisan od vali (Muslimanskog sveca). Sveti Poslanik (s.a.a) je drzao najuzviseniji polozaj medju svim bicima, ali on se idalje pridrzavao odredbama Islama do zadnjih momenata njegova zivota.

p.p. Kao prethodnja napomena u vezi prevoda Kur’ana.

8

Radi toga je apsolutno pogresno govoriti da vali nije obavezan da se pridrzava zakonu. U svakom slucaju, moguce je reci da obican covek obozava Allaha kako bi upotpunio svoje potencijale, no vali obozava Njega, zato sto njegov visok polozaj zahteva od njega da tako cini. Preneseno je, da je Ajsa rekla Svetom Poslaniku (s.a.a.): “Kada je Allah rekao o tebi: Da bi ti Allah ranije i kasnije krivice oprostio, (Sure el-Feth, 48:2), pa onda zasto sebe toliko naprezes sa obavljanjem radnji ibadeta (obozavanja)?” Sveti Poslanik rece: “Zar da ne budem zahvalan rob Allahov?”

Ovo pokazuje da odredjene osobe, obozavaju Allaha, ne, radi upotpunjavanja svojih potencijala, nego da bi pokazali svoju zahvalnost Allahu.

Stanje koje duhovni putnik iskusava i svetlosti koje on posmatra, morale bi ga uvoditi u njegovo sticanje odredjenih crta i kvaliteta. Drugacije, jednostavna promena u njegovom stanju nije dovoljna. Duhovni putnik se mora potpuno otarasati svih ostataka ljubavi ovosvetskog u sebi posredstvom meditacije i neprestanim cinovima poboznosti. Nije moguce postici polozaj cestitosti i cistoce bez zadobijanja (sticanja) njihovih kvaliteta. Malo iskliznuce, po pitanju meditacije i poboznosti, moze kostati duhovnog putnika ogromnim gubitkom. Sledeci ajet baca svetla na (rasvetljava) ovu tacku: Muhammed je samo poslanik, a i prije njega je bilo poslanika. Ako bi on umro ili ubijen bio, zar biste se stopama svojim vratili?. (Sura Ali Imran, 3:144)

Radi toga, duhovni putnik mora iscistiti svoje srce i ocistiti sebe, unutarno i spoljasno, tako da bi bio omiloscen drustvom cistih dusa.

Allah kaze: Ne grijesite ni javno ni tajno. (Sura el An’am, 6:120) Postupajuci saglasno ovom ajetu, duhovni putnik mora prelaziti sve ove polozaje, koje

ga onemogucavaju u dostizanju stepena iskrene poboznosti. Ovi stepenovi su kratko nabrojani u sledecim ajetima: U vecoj su casti kod Allaha oni koji veruju i koji se iseljavaju i koji se bore na Allahovu putu zalazuci imetke svoje; oni }e postici sto zele. Gospodar njihov im salje radosne vijesti da ce im milostiv i blagonaklon biti i da ce ih u dzennetske basce uvesti, u kojima }e neprekidno uzivati, vjecno i zauvijek ce u njima boraviti. Uistinu, u Allaha je nagarada velika. (Sura et-Tevbe, 9:20-22)

Saglasno ovim ajetima postoje cetiri sveta, koja pre prethode svetu iskrene poboznosti: (i) Svet Islama, (ii) Svet verovanja, (iii) Svet emigracije, i (iv) Svet Dzihada na Allahovu putu. Saglasno Poslanikovoj tradiciji u kojoj je receno:

“Mi smo se vratili od manjeg dzihada u veliki dzihad (sveti rat)”, duhovna putnika borba je veliki dzihad, i kao takav njegov Islam mora biti veliki Islam i njegovo verovanje mora biti veliko verovanje. Nakon prelaska stepenova stepenova Islama i verovanja, on mora sakupiti veliku hrabrost kako bi bio sposoban da emigrira u drustvu unutrasnjeg glasnika (poslanika) s pomocu spoljasnjeg glasnika ili njegovog naslednika. Stoga, on mora poduzeti samo-umrtvljivanje, kako bi mogao postici status osobe ubijene na Allahovu putu.

Duhovni putnik mora imati na umu da od pocetka njegova duhovna putovanja do stepena samo-umrtvljivanja, on se mora suociti sa mnogo prepreka koje su stvorene ili od coveka ili sejtana. On mora prolaziti kroz svetove velikog Islama i velikog verovanja, pre dostizanja stepena samo-umrtvljenja i dostizanja statusa mucenika (sehida). U duhovnom putovanj veliki Islam, veliko verovanje, velika emigracija i veliki dzihad, su pripremni stepenovi koji prethode krajnjem stepenu. Glavne prepreke na putu ovim stepenovima su nazvane veliko nevernistvo i veliko licemerstvo (munafikluk). Na ovom stepenu, mladji vragovi ne mogu nastetiti duhovnom putniku no Iblis (Sotona), koji je njihov vrhovni vodja, i dalje pokusava da preprecuje njegov napredak. Radi toga, prolazeci kroz ove stepenove, on ne

9

treba misliti da je van opsanosti. Dokle god, on ne prodje gore pomenute “velike svetove”, Iblis ce produziti da preprecuje njegov put. Duhovni putnik mora odrzavati svoju zivahnost i cuvati se Iblisa, kako nebi bio umesan u veliko nevernistvo i veliki munafikluk. Nakon prelaska velikog Islama i velikog verovanja, duhovni putnik poduzima veliku emigraciju i tada radnjama samo-umrtvljivanja prelazi u dolinu onih koji su iskreno odani Allahu. Neka nam Allah podari sve ove uspehe?

DVANAEST SVETOVA

Na temeljima onoga sto je gore navedeno, vernik koji izvrsava duhovno putovanje mora proci kroz 12 Svetova pre dostizanja sveta iskrenosti. Imena ovih svetova su: mali Islam, veliki Islam, uzviseni Islam, malo verovanje, veliko verovanje, uzviseno verovanje, mala emigracija, velika emigracija, uzvisena emigracija, mali dzihad, veliki dzihad i uzviseni dzihad. Neophodno je poznavati karaktersitike ovih svetova i biti svestan prepreka i barijera sa kojima vernik mora da se suocava dok napreduje ka njima. Kako bismo ucinili nase glediste jasnijim, kraktko cemo opisati ove svetove.

Veliki Islam podrazumeva potpunu pokornost Allahu, ne kritikujuci bilo koji Njegov postupak i verujuci svim ubedjenjem, da ono sto se desava nije bez neke prednosti (koristi) i ono sto se ne desava nije pozeljno. Imam Ali (a.s.) nagovestava ovu tacku, kada kaze da Vernik ne samo sto ne treba imati primedbu prema bilo kojoj Bozanskoj direktivi ili dekretu nego takodje, nebi trebao osecati cak ni u njegovom srcu, nezadovoljstvo o bilo kojoj od njih. Allah kaze:

I tako Mi Gospodara tvoga, oni nece biti vjernici dok za sudiju u sporovima medjusobnim tebe ne prihvate i da onda zbog presude tvoje u dusama svojim nimalo tegobe ne osjete i dok se sasvim ne pokore. (Sura en-Nisa, 4:65)

Ovo je stepen uzvisenog Islama. Na ovom stepenu Islam bi trebao prodreti u dusu vernika i potpuno nadvladati njegovim srcem i zivotom.

Kada je vernikovo srce iluminirano svetloscu uzvisenog Islama, ne samo da njegovo srce svedoci da je sve od Allaha, no on takodje i fizicki posmatra ovu istinu. Drugim recima, on cesto vidi sa ocima svog srca da je Allah sveprisutan i svesnajuci. Ovaj stepen je nazvan, onaj vizije i uzvisenog Islama. No, kako duhovni putnik jos nije dostigao savrsenstvo, on mora da se suocava sa mnogo materijalnih prepreka, posebno kada je zauzet svojim prirodnim potrebama, stanje nepazljivosti ga nadvlada. Radi toga, neophodno je za njega da koristi moc svoje volje tako da polozaj vizije, za njega postane permanentna osobina i da ne bude uznemiravan od ostalih svojih aktivnosti. Iz ovog razloga, neophodno je da gura polozaj uzvisenog Islama od srca u dusu, tako da ovaj elementarni polozaj moze postati potpuno razvijen, upravljajuci sve unutrasnje i spoljasnje sposobnosti. Ovo je stepen, koji je od arifa nazvan, polozajem dobrocinstva (ihsan). Kur’an kaze: One koji se budu zbog Nas borili Mi cemo, sigurno, putevima koji Nama vode uputiti; a Allah je, zaista, na strani onih koji dobra djela cine! (Sura el-Ankabut, 29:69)

I takav borac na putu Allahovu, ne moze naci upravljanje i blizinu Allahovu dok ne dostigne stepen dobrocInstva. Istaknuti drug Svetog Poslanika, Ebu Zer Ghifari jednom ga je upitao sta oznacava dobrocinstvo. Sveti Poslanik rece: “Da obozavas Allaha kao da ga vidis

10

Ako ti ne vidis Njega, On sigurno vidi tebe.” Drugacijim recima, covek bi morao obozavati Allaha, kao da vidi Njega. Ako on nije u mogucnosti da obozava Njega na ovaj nacin, onda je to nizi stepen obozavanja. Dokle god vernik ne dostigne stepen uzvisene vere, on je samo slucajno odenut polozajem dobrocinstva. U ovom polozaju, on izvodi cinove ibadeta sa odusevljenjem i zanosom. Njegova dusa, natopljena verom, stavlja sve njegove organe i sposobnosti u njihovu pravilnu sluzbu. Organi i sposobnosti jednom kontrolirane, ne mogu se nepokoravati dusi, cak i za jedan momenat. ;to se tice vernika koji su dostigli stepen uzvisene vere, Allah kaze: Ono sto zele – vjernici ce postici, oni koji molitvu svoju ponizno obavljaju, i koji ono sto ih se ne tice izbjegavaju. (Sura el-Mu’minun, 23:1-3)

Samo ce onaj covek biti zauzet trivijalnim stvarima, koji je njima zainteresiran. Duhovni putnik koji je dostigao do stepena uzvisene vere i kome dobrocinstvo je postala navika, ne moze biti naklonjen bilo kakvoj sujeti, jer nijedno srce ne moze voleti dve kontradiktorne stvari u jedno i isto vreme. Allah je Licno rekao: Allah nijednom covjeku dva srca u njedrima njegovim nije dao. (Sura el-Azhab, 33:4)

Ako nadjemo da vernik gubi svoje vreme na zabavama, lako mozemo zakljuciti da on nije potpuno odan Allahu i da njegovo srce nije slobodno od licemerja, koje je u ovom kontekstu nazvano i uzviseno licemerje, koje je u suprotnosti sa uzvisenom verom. Kao rezultat ovog licemerja, covek se ne ophodi shodno njegovom unutrasnjem podsticaju, nego je vodjen razumom, probitaznoscu ili predosecajem sa zebnjom. Sledeci ajet odnosi se na ovu vrstu licemerja: Kada ustaju da molitvu obave, lijeo se dizu. (Sura en-Nisa, 4:142)

Kada duhovni putnik dostigne stepen uzvisene vere, nijedan trag licemerja u njemu ostao nije. Njegovi postupci i dela nisu vise vodjene nepouzdanim direktivama razuma niti ikakvim predosecajem, probitaznoscu ili konzervativizmom. Svi njegovi postupci su, tada motivisane unutrasnjim odusevljenjem, srdacnom naklonjenoscu i istinskom ljubavlju. Jedanput, kada duhovni putnik dostigne stepen uzvisene vere, on mora biti spreman i za usviseniju emigraciju. Postoje dve strane ove emigracije: prva je telesna emigracija, koja podrazumeva odricanje od drustvenih odnosa sa gresnima, i druga je, emigracija srca koja podrazumeva, ne-drugovanje sa njima. Duhovni putnik, ne samo da treba da napusti sve navike, obicaje i prakse koje ga odvracaju od teznje ka Allahovom putu, nego mora takodje ne voleti njih, iz dna svoga srca. Takvi obicaji i navike su vecinom uvezene iz zemalja nevernika. covek ziveci u materijalistickom drustvu, postaje zatvorenikom mnogih obicaja i navika, rasprostranjenih medju svetovnim ljudima, oblikujuci temelje njihovog drustvenog vladanja. Na primer, postao je obicaj postovati osobu koja na akademskoj diskusiji cuti kao neznalica. Mnogi ljudi smatraju kao znakom njihove eminencije, da sede na celu skupa ili da idu ispred drugih dok setaju u drustvu. Lep govor i laskanje su nazvane kao lepo ponasanje, i ophodjenje suprotno ovim obicajima, opisano je kao ruzno ponasanje i vulgarnost. Duhovni putnik s pomocu Allaha, treba ignorisati takve nastrane i cmizdrujuce ideje. U ovom pogledu, on i ne treba posvecivati paznje cak ni kriticizmu onih koji sebe nazivaju velikim naucnicima. Postoji izjava u Kulejnijevom Dzami’ju po autoritetu Imam Dzafer Sadika (a.s.), da je Sveti Poslanik (s.a.a.) rekao: “Postoje cetiri stuba nevernistva: pohlepa, strah, srdzba i gnev.” U ovoj tradiciji, strah podrazumeva strahovanje da ce ljudi biti gnevni ako njihove pogresne ideje i pogresni obicaji budu suprostavljeni.

U kratko, duhovni putnik mora reci zbogom svim ovim navikama, tradicijama i obicajima koje preprecuju njegov napredak prema Allahu. Arifi ovo drzanje (stav) ‘ludilom’, zato sto ludaci takodje pridavaju slabo interesovanje i malo paznje popularnim navikama i tradicijama i ne mare sta ce ostali ljudi reci. Ludak ce prionuti svom licnom nacinu, ne plaseci se bilo kakvog suprostavljanja.

Sledeci svoj uspeh u emigraciji i otarasujuci se rasprostranjenih obicaja, duhovni putnik ulazi u polje velikog dzihada, koje podrazumeva borbu protiv sejtanskih hordi. cak i u ovom

11

stepenu, duhovni putnik je i dalje zarobljenik svog samo-ljublja, nadvladan od svojih strasti i niskih zelja i zbunjen strahovima i brigama, gnevi i razocarenja. Ako mu se bilo sta, sto mu nije po volji, dogodi, on je uznemiren i oseca se povredjenim. Da bi nadvladao sve svoje brige, tuge i boli, duhovni putnik bi trebao traziti Bozansku pomoc i slomiti sile straha, gneva i pohlepe. Izbavljajuci se od svetovne dosade i briga, on ce uci u svet uzvisenog Islama. Tada ce osetiti da on, kao da je preovladao citavim svetom, da je siguran od smrti i nestanka i da je slobodan od svih vrsta konflikata. On ce pronaci u sebi nevinost (cistocu) i glamur, ne povezanu sa ovim poniznim svetom. Na ovom stepenu vernik postaje potpuno nezainteresovan, za ovim prolaznim svetom, tako kao da je mrtav. Sada on zapocinje novi zivot. On zivi u svetu dobrote, ali sve vidi u obliku andjeoskog sveta. Materijalne stvari ne mogu mu dalje ciniti zla. Tako sto je dostigao srednji stepen samo-uskrsnuca, veo se postepeno spusta pred njegovim ocima i on moze videti mnogo skrivenih stvari. Ovaj polozaj je nazvan, onaj velikog Islama. Kur’an jasno upucuje na ovo sledecim recima:

Zar je onaj koji je bio u zabludi, a kome smo Mi dali zivot i svjetlo pomocu kojeg se mdju ljudima krece, kao onaj koji je utminama iz kojih ne izlazi? A nevjernicima se cIni ljepim to sto oni rade. (Sura el-An’am, 6:122)

Onome ko cini dobro, bio muskarac ili zena, a vjernik je, Mi cemo dati da prozivi lijep zivot, i, doista, cemo ih nagraditi boljom nagradom nego sto su zasluzili. (Sura en-Nahl, 16:97)

Moralo bi se upamtiti, da sta vernik posmatra u ovom polozaju, moze stvoriti osecaj laznog ponosa i kao rezultat toga njegov najveci neprijatelj, odnosno njegovo samoljublje moze poceti da mu se protivi. Postoji tradicija koja kaze: “Vas najsmrtonosniji neprijatelj je samoljublje koje je unutar vas.”

U ovim okolnostima, vernik je u opasnosti od uplitanja u veliko nevernistvo, sem ako je pomognut i zasticen od Allaha. Sledeca tradicija odnosi se na ovu vrstu nevernistva. “Samoljublje je najveci idol.” Bilo je ovo idolopoklonstvo od kojeg se trebalo zastiti, zbog kojeg je i Poslanik Ibrahim (a.s.) rekao Allahu kada je molio: “Spasi mene i moje sinove od obozavanja idola.” Ocevidno, nezamislivo je da ce Poslanik Ibrahim (a.s.) ikad obozavati bilo koji izmisljeni idol. Bila je ova vrsta idolopoklonstva od koje je Sveti Poslanik (s.a.a.) takodje trazio utocista, kada je rekao: “Allahu, trazim utociste u Tebi od skrivenog politeizma.”

Radi toga, vernik mora svim srcem priznati svoju poniznost i potpuno se otarasi ideje samopouzdanja, tako da nebi pocinio veliko nevernistvo i mogao uspeti u dostizanju velikog Islama. Neki arifi tokom njihovog zivota su cak i izbegavali korisititi rec “ja.” Neki drugi, sve sto je dobro pripisivali su Allahu i samo ono sto se nije moglo pripisati Allahu, oni su pripisivali sebi. Oni su koristili, prvo lice u mnozini zamneice, dok su govorili o nekoj stvari koje bi se moglo pripisivati samim sebima i Allahu isto tako. Oni su izveli ovu metodu iz price o Poslaniku Musau (a.s.) i Khiziru (a.s.). Kizhir rece: sto se one ladje tice, - ona je vlasnistvo siromaha koji rade na moru, i ja sam je ostetio jer je pred njima bio jedan vladar koji je svaku ispravnu ladju otimao. (Sure el-Kahf, 18:79)

Tako sto se cin zenidbe ne moze pripisivati Allahu, on je pripisao sebi i koristio je prvo lice u mnozini zamenice.

sto se onog djecaka tice, - roditelji njegovi su vjernici, pa smo se pobojali da ih on nece na nasilje navratiti, a mi zelimo da im Gospodar njihov, mjesto njega, da boljeg i cestitijeg od njega, i milostivijeg. (Sura el-Kahf, 18:80-81)

Ako neka namera cinjenja dobra, nekome, je pripisljiva Allahu, onda je pripisano Njemu.

Nalazimo da Poslanik Ibrahim (a.s.) pripisuje bolest sebi i lecenje Allahu.Vernik ne treba ostaviti kamen, ne prevrnut, kako bi dostigao stepen uzvisenog Islama

i spraviti se samo-uobrazenoscu.

12

Hadzi Imam Kuli Nakhdzevani, je bio uctelj u irfanu Aga Sejjid Aga Kazia, oca pokojnog Aga Mirze Ali Kazia. On je upotpunio svoj trening u moralu (ahlak) i irfanu u rukama Sejjid Kurejs Kazvinija. On kaze da kada je ostario, jednog dana on vide da on i Iblis su stajali na vrhu jednog brezuljka. On je predje rukom preko svoje brade i rece Iblisu: “Sada sam ja starac, molim te postedi me ako mozes. Iblis rece: “Pogledaj na ovu stranu .” Sejjid Kazvini je govorio da, kada je pogledao na tu stranu, on vide tako dubok canac da ga je hladna jeza prosla kroz ledja. Pokazujuci na canac Iblis rece: “Ja nemam simpatije niti milosti prema ikome. Kada bih jednom mogao poloziti ruke na tebe, ti bi pao na kraj ovog canca iz koje nikada nebi mogao pobeci.”

Sledeci velikom Islamu, je stepen velike vere, koje podrazumeva tako silni uspon uzvisenog Islama da moze transformisati znanje istine u cistu viziju njega. U medjuvremenu, duhovni putnik krecuci se od andjeoskog sveta (‘Alem Melekut), ulazi u duhovni svet (‘Alem Dzebarut). Za njega je vec, veliko samo-uskrsnuce zauzelo mesta i on sada vidi prizore duhovna sveta.

Odonda, duhovni putnik mora emigrirati iz svoje licne egzistencije, koje ce postati totalno odbacena od njega. Ovo njegovo putovanje ce biti od njegove licne egzistencije ka apsolutnoj egzistenciji. Neke evlije (sveci) su izrazili ovaj pojam govoreci: “Napusti sebe i dodji.” Sledeci ajet Kur’ana nagovestava na to: A ti, o duso smirena, vrati se Gospodaru svome zadovoljan, a i On tobom zadovoljan, pa udji medju robovr Moje, i udji u dzennet Moj. (Sura el-Fed`r, 89:27-30) U ovom ajetu, dusa je bila opisana kao sadrzaj i adresa kao takva. Pozivani su da se pridruze rangu odabranih ljudi Allaha i udju u dzennet.

Duhovni putnik je sada upotpunio stepen velikog dzihada i usao je u svet pobede i osvajanja, koji je stab zadovoljstva, ali jos nije kompletirao proces samo-prociscenja i otud ima potrebu za ukrcavanjem u uzviseni dzihad. Zarad njegovih nedostataka, on i dalje nije apsolutno slobodan. Njegovo mesto je i dalje u jedinjenju nagovestenom u Kur’anskom ajetu, “na mjestu u kome ce biti zadovoljni, kod Vladara Svemogucnoga” (Sura el-Kamar, 54:55) Ovde “Vladar Svemoguci” odnosi se na Allaha.

Nakon ovog stepena, duhovni putnik bi trebao voditi rat protiv ostataka, tragova, njegove egzistencije i otstraniti ih potpuno, tako da bi mogao zakoraciti u polje apsolutnog ‘jedinstva.’ Ovaj svet nazvan je, svet(om) osvajanja i pobede. Duhovni putnik mora proci kroz dvanaest takvih svetova, pre nego sto uspe u usvojivanju stepenova velike emigracije i velikog dzihada, i pristupi u polje iskrenosti. Tada ce se on nazvati uspesnim i pobednikom i uci ce u svet iskrenosti i sjedinjenja Mi smo Allahovi i mi cemo se Njemu vratiti. (Sura el-Bekare, 2:156) Za njega je veliko samo-uskrsnuce vec zauzelo mesto. On ce uci u svet totalnog preminuca od sebe nakon presecanja velova tela, duse i svega odredjenog i ustanovljenog. On ce imati jednu nogu u svetu bozanstva, i on ce proci stepen Svako zivo bice ce smrt okusiti. (Sura Ali Imran, 3:185) Osoba koja se nalazi u stepenu preminuca od sebe, mada svesno ziva, ipak u jednom smislu ce biti mrtva. Zarad toga, ticuci se Imam Ali (a.s.), Sveti Poslanik (s.a.a.) je rekao: “Ko god zeli videti mrtvog coveka hodajuci, neka gleda Ali ibn Ebi Taliba.”

Objasnjenje: Duhovne odlicnosti i njeni znaci i znacaj koji su kratko, bili iznad spomenuti, su milosti koje su darovani od Allaha ekskluzivno za sledbenike Zadnjeg Poslanika, Muhammeda, neka je mir na nj i celjad njegovu. Zasluge i svarsenstva koje duhovni putnici prethodnih ummeta (naroda) su mogli postici, su bile ogranicene prirode. Nakon preminuca od sebe, oni su mogli posmatrati Bozanska imena i atribute, ali nisu mogli napredovati nista dalje. Razlog je bio u tome, sto najuzvisenije stepen njihovog irfana je bila maksima, “Nema drugog boga do Allaha” sto je podrazumevalo verziju Allahovi najlepsih imena i atributa. Drugacije, duhovni putnik Islamskog ummeta je dostigao posebne uzvisene polozaje koji se ne mogu opisati recima. Razlog je u tome sto najuzviseniji stepen njihovog

13

irfana je bila maksima, “Allah je daleko iznad opisanog.” Duhovni progres Muslimanskog vernika, posto je povezano sa ovom maksimom, stepenovi koje on moze da prelazi su jako visoki da bi bili objasnjeni. To je razlog sto, cak, i prethodni Poslanici nisu mogli ni da zamisle polozaj, uzviseniji od onog vizije Bozanskih imena i atributa, sa rezultatom da su oni morali da se suocavaju sa mnogim poteskocama i tegobama i bili su u mogucnosti da ih se otarase, samo dozivajuci polozaje duhovnog starateljstva Svetog Poslanika, Imam Ali (a.s.), Fatima Zehre (a.s.) i njihovog potomstva. Duhovno starateljstvo ovih licnosti je bila ta, koja je izvodila prethodne Posalnike od njihovih problema i briga. Iako prethodni Poslanici su do odredjenih granica bili svesni visokih polozaja Imama (a.s.), i zbog toga su ih dozivali, no do kraja njihovih zivota, oni nisu znali njene katakteristike. Neki Kur’nski ajeti pokazuju da samo Poslanik Ibrahim (a.s.), jednom ili dva puta, je posmatrao uzvisenije istine, ali samo trenutacno. Permanentna vizija njih ce biti samo u drugom svetu.

Pre navodjenja Kur’anskih ajeta u podrzavanju naseg pitanja, moglo bi se pomenuti da tekst Kur’ana pokazuje jasno da pozicija iskrenosti, takodje ima nekoliko stepeni, posto jedan broj Poslanika koji su drzali ovaj polozaj do odredjene granice, nisu mogli da dospeju do uzvisenijih stepenova, radi cega su iamli obicaj moliti se Allahu. Na primer Kur’an kaze o Poslaniku Jusufu da: Jer je on bio Nas iskreni rob. (Sura Jusuf, 12:24) Ipak je on moleo Allaha govoreci: Daj da umrem kao musliman i pridruzi me onima koji su pravedni!p.p. (Sura Jusuf, 12:101)

Molitva pokazuje da on nije dostignuo polozaj radi kojeg je on molio tokom svog zivota i tako je molio kako bi bio dodeljen njime nakon njegove smrti. Dali ce njegova molitva biti ispunjena u buducem svetu, Kur’an je cutljiv po ovom pitanju. Poslanik Ibrahim je drzao visoku poziciju u polozaju iskrenosti, ipak se on moli govoreci: Gospodaru moj, podari mi znanje i uvrsti me medju one koji su pravedni (Sura e{-su’ara, 26:83)

Ovo pokazuje da polozaj pravednih je uzviseniji od one iskrenosti. Radi toga je Poslanik Ibrahim (a.s.) zeleo da se pridruzi onima koje su zauzimali taj polozaj. Allah nije odgovorio na njegovu molitvu na ovom svetu, ali mu je obecao dodeljivanje zatrazenog polozaja u buducem svetu: A Mi smo njega na ovom svijetu odabrali, i na onom ce biti medju pravednima (Sura el-Bekare, 2:130).

Moze se napomenuti da polozaj pravednosti zbog kojeg su prethodnji Poslanici ~ceznuli, je razlicno od onog sto je bilo darovano na Poslanika Ibrahima i njegove potomke saglasno sledecem ajetu: I poklonismo mu Ishaka, i Jakuba kao unuka, i sve ih ucnismo pravednima. (Sura el-Enbija, 21:72)

Ovu vrstu pravednosti su svi uzivali ukljucujuci i licno Poslanika Ibrahima (a.s.). No on je i dalje molio kako bi bio pridruzen pravednima. Ovo pokazuje da je on zeleo nesto uzvisenije od onoga sto mu je vec bilo dodeljeno.

cto se tice toga da Sveti Poslanik (s.a.a.) i neke druge osobe, tokom njihovih zivota, su zauzimali ovaj uzviseniji polozaj, je jasno iz sledeceg ajeta: . Moj zastitnik je Allah koji Knjigu objavljuje i On se o pravednima brine. (Sura el-A’raf, 7:196)

Saglasno ovom ajetu, prvo Sveti Poslanik (s.a.a.) priznaje da je Allah njegov Zastitnik i tada izjavljuje da njegov zastitnik je On koji brine (pomaze) i zasticuje pravedne. Ovo takodje pokazuje zasto su prethodni Poslanici cinili svoje molitve kroz posredovanje Imama i kakav su visok polozaj drzale ove pravedne osobe kojima cak i veliki Poslanici kao Ibrahim su zeleli da im se pridruze.

sto se tice cinjenice da su veliki Poslanici dostigli stepen iskrenosti, moze se na razlicite nacine zakljuciti od brojnih Kur’anskih ajeta. Kur’an jasno govori da samo ljudi iskrenosti mogu hvaliti Allaha na prikladan nacin. Allah kaze:

p.p. U prevodu na engleskom jeziku stoji “pravedni” umesto “dobri”, kako je preveo Besim Korkut!

14

Hvaljen neka je Allah i daleko od onoga kako Ga oni predstavljaju, sem iskreno odanih robova, ciji slucaj je drugaciji. (Sura es Saffat, 37:159-160)p.p.

Naredjijuci Poslaniku (s.a.a.) da hvali Njega, Allah kaze: Reci: "Hvala Allahu i mir robovima Njegovim koje je On odabrao!" sta je bolje: Allah ili

oni koje Njemu ravnim smatraju? (Sura en-Naml, 27:59)Kur’an citira Poslanika Ibrahima kako slavi Allaha sledecim recima: Hvala Allahu koji mi

je u starosti podario Ismaila i Ishaka; Gospodar moj, uistinu, uslisava molbe. (Sura Ibrahim, 14:39)

Poslaniku Nuhu je bilo naredjeno da velica Allaha sledecim recima: Pa kad se smjestis u ladzu, ti i oni koji su uz tebe – reci; "Hvala Allahu, koji nas je spasio naroda koji ne vjeruje! (Sura el-Mu’minun, 23:28)

Ticuci se odredjenih eminentnih Poslanika, Kur’an jasno govori da oni drze polozaj iskrenosti. O Poslaniku Jusufu (a.s.) Kur’an govori: Jer je on uistinu bio Naj iskreni rob. (Sura Jusuf, 12:24)

O Poslaniku Musau ono govori: I spomeni u Knjizi Musaa! On je bio iskren i bio je poslanik, vjerovjesnik. (Sura Merjem, 19:51)

O Poslanicima Ibrahimu, Ishaku i Ja’kubu Kur’an govori:I sjeti se robova Nasih Ibrahima i Ishaka i Ja’kuba, sve u vjeri cvrstih i dalekovidnih. Mi

ih posebno obdarismo vrlinom jednom: da im je uvijek bio na umu onaj svijet. (Sura Sad, 38:45-46)

Saglasno sledecem ajetu sejtan ne moze stetiti coveku, iskreno posvecenom Allahu: "E tako mi dostojanstva Tvoga," – rece -, "sigurno cu ih sve na stranputicu navesti, osim Tvojih medju njima robova iskrenih!’ (Sura Sad, 38:82-83)

Samo oni koji nisu zahvalni Allahu su zavedeni od sejtana:Pa cu im sprijeda, i straga, i zdasna i slijeva prilaziti, i Ti ces ustanoviti da vecina njih

nece zahvalna biti!’ (Sura el-A’raf, 7:17)Ticuci se odredjenih Poslanika, Kur’an govori da su oni odabrani od Allaha: I Mi mu

poklonismo i Ishaka i Jakuba; i svakog uputismo – a Nuha smo jos prije uputili – i od potomaka njegovih Davuda, i Sulejmana, i Ejjuba, i Jusufa, i Musaa, i Haruna – eto, tako Mi nagradjujemo one koji dobra djela cine – i Zekerijjaa, i Jahjaa, i Isaa, i Il’jasa – svi oni su bili dobri – i Ismaila i El-jese’a i Junusa i Luta – i svima smo prednost nad svijetom ostalim dali – i neke pretke njihove i potomke njihove i bracu njihovu – njih smo odabrali i na pravi put im ukazali. (Sura el-An’am, 6:84-87)

p.p. Ajet 160, Sure 37 je direktno preveden sa engleskog jezika sa ranijom primedbom.

15

16