6

Моћан, богат и славан »Име славног човека на нашој планети је слично словима исписаним на песку, међутим карактер без мрље трајаће целу вечност«. (Непознати писац) »Јер каква је корист човеку ако сав свет добије а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за своју душу?« (Матеј 16,26)

7

Магична реч Неке речи магично звуче. Узмимо један пример: »Успех«. То

је савремена реч која нас подсећа на сукобе, падове, победе, хероје. Та реч је стално присутна у ушима амбициозних људи. Она прожи-ма људе; ретки су они које она оставља равнодушним. Док смо млади размишљамо о своме успеху, када остаримо, молимо се за успех деце, унучади...

Глаголу успети приближан је по значењу латински израз »exire«, који значи изаћи. Успети значи изаћи из анонимности, из масе непознатих, створити себи име. Име на првој страници дневне штампе, великим крупним словима, као што су она у светлећим рекламама на Менхетну. Што име буде чешће виђено, то ће успех бити већи.

Да ли успех значи само појављивање имена у новинским чланцима?

Да ли је знак успеха следећа реклама из часописа: мушкарац, стар тридесетак година, обучен у одело - модел Пјера Кардена, излази из великог и скупог ресторана са кредитном картицом у руци, у пратњи лепе девојке, обучене у костим Шанел са Картјеовим накитом, и који заједно крећу према најновијем спортском БМВ-у? У даљини се види приватни авион који их чека. Да ли то значи успети у животу? Да, са једне стране гледишта. Чињеница је да се успех у данашњем друштву цени по богатству, моћи и слави.

Зарадити доста новца Пре неколико година извршена је анкета међу 290 000

америчких адолесцената која се односила на њихову будућност: 76% је одговорило да желе да зараде доста новца, 56% желе да помогну сиромашнима. Године 1966. рађена је прва таква анкета, а њени резултати овако су гласили: 83% желе бољи, квалитетнији,

8

богатији живот, док је 69% било спремно да помаже сиромашнима. Ово испитивање показало је да је савремена омладина на Западу осетљивија према материјалним вредностима од генерација из 60-их година. Из свог искуства могу рећи да су млади данас мање окренути идеалима. Код младих увек постоји жеља да буду корисни, да чине добро. Када сам био студент, богатство ми је изгледало као препрека која омета правду. Сматрао сам да богати представљају зло а сиромашни добро. Делио сам мишљење чији је аутор филозоф Роже Гароди, који је овако говорио: »Свет је подељен на две категорије, сиромашне и богате, тлачитеље и тлачене.«

Животно искуство ме је научило да није све тако једноставно. Пред очима ми је увек слика једног просјака који тражи милостињу. То се догодило у Индији. Шта сам могао да учиним за њега? У џеповима нисам ништа имао осим авионске карте, фотографског апарата, путничке торбе са 30 кг разних сувенира и слику породице која ме је жељно очекивала у Европи. У његовим очима видео сам да жели да ми каже: »Како се усуђујеш да кажеш да немаш ништа!«

За сиромашне богатство је у исто време увреда и сан. Не покушавајте да му кажете да оно није форма успеха. Свесно или подсвесно, сви ми желимо богатство. Неки верници сматрају да је богатство доказ Божјег благослова и наклоности.

Бог велики доброчинитељ За време једног боравка у Њујорку, на радију сам слушао

емисију у којој је неки свештеник убедљиво говорио: »Ако желите богатство, љубав, здравље, дођите Господу, Он ће испунити и освојити ваша срца.« То је рекламна порука популарне религије која Бога претвара искључиво у великог материјалног доброчинитеља. Да је све тако једноставно, Исус се не би родио у штали. Живео би у палатама и своје ученике обасипао поклонима: кључ од банке дао би Матеју у руке, а Јуди фабрику скупоцених сувенира.

9

На тај начин обезбедио би лагодан живот својим ученицима. Ова идеја је потпуно супротна истини. Не можемо замислити

апостола Павла да живи у луксузу и богатству, да се на својим путовањима вози лимузином у пратњи снажних телохранитеља. Међутим, треба знати да је у Христово доба богатство сматрано као доказ Божје наклоности. Што је човек био богатији, то је био сигурнији да ће ући у Божје царство. Ученици су у то веровали, али Исус их је изненадио изјавом: »Како је тешко богатима ући у царство небеско.« (Марко 10,23) Грчка реч преведена као богатство је »chremata« што по Аристотелу представља »ствари чије се вредности могу исказати новцем«.

Исус каже да богатство није доказ Божје наклоности, зато додаје: »Лакше је камили проћи кроз иглене уши, него богатоме ући у царство Божје. Ученици се врло дивљаху говорећи у себи: ко се дакле може спасити?« (Марко 10.25,26) Ја потпуно схватам то питање, јер ако се они који су видљиво благословени налазе у опасности да не буду спасени, ко ће се онда спасити? Апостоли су се следећи Христа надали да ће победити на обе стране: да ће бити и богати и спасени, имати живот вечни, а овде на Земљи богатство и све предности. Ко може пожелети бољу религију? То је религија која одговара људском срцу.

Зашто не би било тако?! Зар није боље бити богат, леп, здрав него сиромашан, ружан, болестан? Сиромаштво није идеал, већ несрећа. Оно је доказ да нешто није у реду, да негде постоји не-правда. Где је проблем са богатством? Будимо јасни, Христос не одбацује богатство само по себи, већ важност која му се у животу приписује и начин на који га користимо. Богатство није увек благослов, као што многи верују, оно са собом доноси велике опасности. Зашто?

10

Велика одговорност Љубав према новцу може покренути сву нашу снагу, обузети

наше срце и наше мисли. Ту се крије опасност. »Нико не може служити Богу и мамони«, каже Исус. Богатство нам може дати лажну наду да се све може купити. Истина је да се новцем може доста купити. Није ли корупција болест којом се може описати савремено друштво у коме је новац господар? Грчки филозоф Шилон имао је право када је рекао: »Помоћу камена испитујемо чистоту злата, али се преко злата показује доброта или поквареност људи.«

Праве вредности су: пријатељство, љубав, правда, мир, нада, живот, а све то не може се купити. Ова чињеница подсећа на славног грчког милијардера који је на самрти рекао: »Успео сам у свему што сам започео изузев у животу.« Апостол Павле свестан те животне истине пише: »Богатима на овоме свету заповедај да се не поносе нити уздају у богатство пропадљиво, него у Бога живога који нам све даје изобилно за ужитак.« (1. Тимотију 6,17) Успех је много више од богатства, не само што даје смисао животу, већ утиче на процват целокупне личности. Богатство је велика од-говорност. Што је човек богатији, то ће бити одговорнији за начин на који користи своја добра. Једнога дана Господ ће затражити одговор од оних који се богате преко патње и смрти других. Доћи ће дан у коме ће Господ судити свима од трговца дрогом до трговца оружјем.

Међутим, богат човек може бити прави благослов за друштво, за сиромашне, за свој град и државу. Понекад размишљам: »Када бих био милијардер, или само милионер, учинио бих небројено много корисних ствари.« У глави имам дугу листу пројеката. Могао бих да финансирам школе, здравствене установе... Али, нисам милионер. Можда је то боље за моје спасење. Зашто? Зато што је прави живот нешто много више од материјалних добара. Можда би богатство од мене направило нападног, жељног власти, користољубивог човека. Изгубио бих мир и без сумње пријатељство својих ближњих.

11

Чежња за силом Ниче је написао: »Где год да сам наишао на живот, срео сам

жељу за силом.« Ово његово запажање није потпуно погрешно. Сваки човек сања да поседује делић моћи, силе.

Гледајући свог малог сина како покушава да укроти дивљег коња, Филип Македонски је рекао: »Сине мој, Грчка је мала за тебе. Ти треба да освојиш свет.« Александар је касније отишао у освајање света. Врата Кине и Индије су се отворила пред њим. За десет година на својим походима прешао је 20 000 километара. Сан је све више постајао стварност. Имао је тек 30 година. Три године касније је умро, он који је себе сматрао божанством, онај кога ниједна војска није могла да заустави, изгубио је битку против смрти. Истина се показала. Он није био Бог.

Какве год титуле себи приписивао, човек на крају свог пута увек наиђе на смрт. Пре него што је Александар умро, његови генерали који су били окупљени око њега, тражили су да сазнају ко ће бити његов наследник. Будућност његовог великог царства била је на коцки. Могао је да одговори: »Мој син, моја жена, мој најбољи пријатељ.« Међутим, са чудним осмехом на лицу, славни освајач одговорио је једном једином речи: »Најјачи.« Генерали су поделили царство.

Исус је рекао: »Јер каква је корист човеку ако сав свет добије а души својој науди?« (Матеј 16,26)

За три године владаћу светом У току путовања по Европи, често сам пролазио градовима у

којима су се сачували многи трагови наполеонске ере. У Португалу, Шпанији, Немачкој, Чешкој. У Чешкој сам обишао славно ратно поље Аустерлиц. После те легендарне победе, Наполеон је написао: »За три године владаћу светом«. Десет година касније догодио се Ватерло.

12

Александар, Цезар, Наполеон мислили су да су достигли врхунац успеха. Да ли су успели у свом животу? Ученицима који су размишљали о власти, Исус је рекао: »Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим. Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи, и који хоће да први међу вама буде, да буде свима слуга.« (Марко 10,42-44)

То је одговор на питање како се хришћанство слаже са идеологијама које заговарају силу као начин владавине. Апостол Павле пишући хришћанима у Филиби износи истину: »Ништа не чините упркос или за празну славу, него понизношћу чините један другог већег од себе.« (Филибљанима 2,3)

Углед...! »Ако желите да напакостите пријатељу, пожелите му славу«,

одговорио је један свештеник новинару који га је интервјуисао. Ретки су случајеви у којима човек успева да споји славу са једноставношћу. Ми можемо занемаривати новац, запостављати силу, али захтевати углед, популарност.

И најубеђенији могу бити осетљивији пре на славу него на новац. Када сам одлучио да следим Христа, моји пријатељи мислили су да сам изгубио разум. Када сам им рекао да желим да постанем религиозан, сматрали су да је та моја одлука социјално самоубиство, крај свих амбиција. Понекад сам се питао шта сам могао учинити да бих барем мало повратио кредит у њиховим очима.

Видите, чак иако према моћи и новцу останемо равнодушни, можемо се показати веома осетљивим када је у питању углед. Људи због угледа упропашћују своје животе. То је замка.

У Христово доба, фарисеји, група религиозних, посебних људи, упала је у ту замку. Волели су титуле: Оче, Докторе, Учитељу... и увек прво место у друштву. Зашто? Да би били виђени. »У друштву сам са важним личностима, поред њих ме милиони људи могу видети на ТВ-у. Постаћу славан, сви ће ме

13

препознавати. Нисам ни богат ни моћан, али сам овде међу славнима и великима.«

Ако једног дана реагујемо на овакав начин, сетимо се Христових речи. Он је говорио: »Тешко вама фарисеји, јер волите прва места у синагогама и почасна места на гозбама и јавним местима.« Зашто су они тако чинили? Господ нам одговара: »Сва дела своја чине да их виде људи.« То је болно, веома болно, али у исто време помаже нам да јасније сагледамо вредности. Многи људи упуштају се у ову игру спремни да продају своје достојанство за тренутак »славе.« Они који се уздају у Цара над царевима морају бити високо изнад таквих дела.

Исус није тражио такав углед. Одбио је моћ, богатство, популарност. Он није имао јавне рекламне кампање, није делио посетнице, није носио ниједну универзитетску титулу. Рођен је у штали, као најсиромашнији, био је разапет као разбојник и тајно погребен. Међутим, апостол Павле каже: »И толико бољи поста од анђела колико славније име од њиховог доби.« (Јеврејима 1,4)

Задржите пажњу на основном Жељом за угледом, популарношћу, можемо изгубити основно

тј. прави, истински живот; онај о коме нам Библија говори; живот који нам даје унутрашњи мир, наду, и коме смрт не може наудити. Тај живот не можемо ни купити, ни освојити, јер га сами по себи немамо. Тај живот се налази у Богу, Исусу Христу. Христос је једном рекао: »Ја сам пут, истина и живот«, и додао: »Ко у мене верује, живеће.« Господ нам је даровао живот који се никада неће завршити. Морамо га свим срцем прихватити. »Прихвати вечни живот«, пише апостол Павле свом ученику Тимотију.

Успети у животу није само боље живети од осталих, имати више новца, више моћи, бити славан. То је много више. То је живети заувек са Господом.

14

Право богатство Судећи према схватању наших савременика, богатство, власт

и слава представљају замке успеха. Али, Бог нам може више дати. »Јер ако смо Његова деца«, како пише апостол Павле, »онда смо Његови наследници, наследници Божји и сунаследници Христови.« Тешко можемо проценити значење титуле »Наследници Божји.« То је изванредно, пред том титулом принчеви и принцезе могу се постидети. То није нека поетска мисао или грешка у изражавању. Исти апостол пише хришћанима у Коринту: »Зато нико да се не хвали човеком, јер је све ваше... Свет, или живот или смрт, или садашње или будуће: све је ваше.« Али пазите: »Ви сте Христови а Христос Божји.« (1 Коринћанима 3,21-23) Само припадност Христу чини од нас бића са посебном судбином.

Милиони људи трче за свакаквим похлепним гуруима, тражећи револуционарне методе које ће им омогућити да имају власт над собом, природом и другима. Они сматрају да је Библија књига чије је време прошло, а Христос мртви бог. То није тачно. Исус је жив. Он ће поделити своје царство са својим ученицима. Није ли то невероватно? Међутим, то је истина. У заједници са Исусом Христом, Бог нас је довео у живот да бисмо у небеском свету царовали са Њим. Земаљска власт је безначајна према ономе што нас чека. Апостол Павле понавља Исусова обећања: »Заиста вам кажем да ћете ви који идете за мном, седети на 12 престола и судити над 12 колена Израиљевих.« (Матеј 19,28) Ја не тражим толико. Живети у свету у коме бол, патња, неправда, смрт неће постојати, у коме ћу поново видети оне које сам волео, Исуса коме сам служио и у кога сам веровао, довољно ми је. Овим речима Господ нам каже да нећемо бити само пуки туристи у том свету, већ његови становници.

Немојмо оцењивати успех на основу критеријума које је створио наш материјални свет. Они неће вечно трајати. Гледајмо изнад, јер ће се наш успех показати тек у вечности.

15

Најсрећнији човек На почетку своје владавине, Крез, најбогатији лидијски цар

позвао је у свој двор Солона славног атинског законика. Богатство лидијског монарха било је огромно. Он је показао свом госту своје ризнице и поставио му следеће питање: »Ко је најсрећнији човек кога си у свом животу срео?« Солон му је рекао неколико имена. Један зато што је погинуо за своју отаџбину, други зато што је во-лео своје родитеље за које се бринуо. Крез је био изненађен што није чуо своје име, прекинуо га је и рекао: »А, ја? Зар не верујеш да сам најсрећнији човек на свету?« Солон му је одговорио: »Не-могуће је рећи да је неки човек срећан, јер корача према смрти.« Охоли владар одмах је отерао свог госта.

Успех је један део среће, зато не задовољавајте се величанственим успехом који ће вас можда већ сутра оставити у још већој збрци. Тражите успех целокупног живота, не жртвујући живот због неког краткотрајног успеха.

Три године после Солонове посете, Персија је освојила Сард. Крезово богатство је разграбљено. Пре смрти присетио се речи свог славног госта. Кроз сузе је викао: »Солоне, Солоне, Солоне.« Персијски цар Кир га је чуо и заинтересовао се. Прекинуо је извршење смртне пресуде и затражио да му Крез исприча целу причу. Задивљен причом и речима мудрог Атињана о срећи, поми-ловао је Креза и поставио га за саветника.

Сликарско платно Пре неколико година у Лондону је продата слика чија је цена

превазилазила све дотадашње рекорде. Слика се звала »Дуга«. Носила је Ван Гогов потпис. За време свог живота, славни сликар продао је само једну слику. То није била ова слика. Ван Гог је умро у беди проводећи своје последње тренутке уз флашу алкохола. Једна слика пронађена је чак у кокошињцу једног његовог пове-риоца. Слика је затварала рупу на жичаној огради. Права вредност његових дела призната је тек после његове смрти.

16

Наш живот је као платно неког сликара. Потребно је време и одрицање да би се створило ремек - дело које ће се тек у вечности правилно вредновати.

Са вечношћу као перспективом, од свога живота можемо створити право ремек - дело. Можда нећемо никада бити богати, моћни, славни. Наша имена можда неће бити исписана у именицима славних и речницима. Али да ли је то катастрофа? Наравно да није. Најважније је да наша имена буду записана у небеским књигама. То ће бити доказ да смо заиста успели у животу. У правом, бескрајном животу са Исусом Христом. Тај живот неће имати краја.

Прво начело

Да би успео у животу немој никада помешати успех са влашћу, богатством, славом. Ако се понекад и сусретну и преклопе, то не значи да су пријатељи.