SRPSKO NARODNO VEROVANJE O BILJKAMA: Tuja se sadi daleko od kue jer je otrovna

Autor: EPK

Danas, i u danima koji dolaze, podseamo se na verovanje (predanja) naih predaka o biljkama, da bismo sauvali biljni svet, a i sami sebe, kada su sa svih strana ugroeni izvori ivota i lepota ovog sveta

foto: Profimedia

Religija drvea i biljaka kod starih Srba bila je veoma razvijena. Srbi nisu bili izuzetak u odnosu na druge narode, ali je od znaaja to da se mnogo toga sauvalo do dananjih dana kroz pravoslavno hrianstvo, pre svega Badnjak i Zapis.Ovaj tekst je deo prie o narodnom verovanju i praksi kroz vekove.

foto : Wikipedia Bagrem

Bagrem nije dobro drvo i zato ne treba da bude blizu kue.Srbi su bagrem zvali nerod (bez roda).Kalemljenje bagrema je skrnavljenje.Beli luk

U narodnoj medicini, i u verovanjima kod Srba, beli luk izmeu ostalih biljaka ima poasno mesto.Na beli luk ne sme nikakva neista sila, pa je korien u ishrani i noen kao amajlija. Jedini uslov za beli luk je da se ne ljuti noktima.Od mirisa belog luka bee zmije.

foto: Wikipedia

Boikovina

Boikovina je zimzeleni liar i moe se ponegde nai u bukovim umama.Zbog dekorativnog izgleda se koristi po gradovima, ali je Srbi nisu sadili na okunicama jer je otrovna biljka, a pogotovu plodovi crvene bobice, koji mogu u prolee da prevare decu.Ovo drvo je u narodu poznato pod imenom zelenika i veoma je dugoveno.U Srbiji je najpoznatija zelenika na istonom ulazu u manastir Studenicu.

foto: Wikipedia

Bor

Bor je izrazito senovito drvo ako je sam iznikao na grobu ili u blizini.Ako je bor namerno posaen na nekom znamenitom mestu, ili ga je posadila neka vana linost (kralj), onda postaje znaajan i tu se okuplja narod.

foto: Wikipedia Bour

Po jednoj srpskoj prii, bour je prvo imao cvet bele boje, ali je na Kosovu od krvi srpskih junaka dobio crvenu boju i rairio se po Srbiji.

foto: Shutterstock

Bosiljak

Bosiljak prati svakog Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u ivotu od roenja do smrti. Bosiljak je Boji cvet i prvo se u bati posadi on, pa tek drugo cvee. Na Bogojavljenje, u vodu koja se ujutru donosi sa izvora, stavi se bosiljak, pa se istom svi ukuani zapoje. Osvetanom vodom svetenik kropi vernike i blagosilja uz pomo bosioka. U vodi u koju je potopljen bosiljak kupa se porodilja posle poroaja, kao i novoroene do 40 dana.O Boiu se izvor sa kojeg se pije voda kiti bosiljkom.Stari Srbi i Srpkinje kad idu u crkvu nose struk bosiljka i stavljaju ga pored ikone.Dva dana u godini su posveeni bosiljku: Sveti Makivej i jesenji Krstovdan. Tada se bosiljak osveuje u crkvi i uva za religijske potrebe i za lek.Dua mu na bosiljak mirie kae se za dobrog i verujueg oveka.

foto: Shutterstock

Breza

Srbi su od grana breze pravili metle.Breza je prokleto drvo jer su Spasitelja ibali brezovim granama.Od suve kore breze se prave baklje (lile) koje se pale na Ivanjdan ili Petrovdan.Iz debljeg drveta breze se u rano prolee toi sok koji se pije umesto vode.

foto: Wikipedia

Brekinja

Srbi veruju da je Isus Hrist razapet na krstu od brekinjinog drveta. Brekinjino drvo se smatra prokletim pa se plodovi ne jedu svei, a samo drvo se ne see, niti na vatru stavlja. Ko bi odsekao brekinju razboleo bi se, ili ukoio, ili naprasno umro. Ako se neka grana sama odlomi, od tog drveta se prave jarmovi, ili unovi za razboj.

foto: Wikipedia

Brljan

Brljan je drvo ljubavi do smrti, jer se obavija oko drugog drveta koje se na kraju osui. Granice brljena se stavljaju u venie koje prave devojke.Na Boi se brljanom kiti kua, jer tada ima plodove i lie.Brljan se koristi u narodnoj medicini.

foto: Dragan Vasi

Vinova loza

Samonikla vinova loza je senovito drvo i moe nii iz groba. Poznata je loza svetog Simeona na Hilandaru.Kalemljena vinova loza je sveto drvo i od plodova (groa) se dobija vino koje je lek i hrana. Osveenjem, vino je krv Hristova kojom se prieuje narod.Zatitnik vinove loze i vinogradara je sveti Trifun.Na lozi se spaljuju sveci.Kad su spaljivane moti svetog Save na beogradskom Vraaru, nijedna vatra nije bila dovoljna da se spale moti Svetitelja, dok nisu donete gide i okoti iz vinograda.

VrbaVrba u srpskim verovanjima i religiji ima znaajno mesto.Vrbovim granicama se udaraju (ibaju) deca i odrasli na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti i pri tome govore uz smeh: Rasti kao vrba.Praznik vrbe je Lazareva subota Vrbica, kada se osveuje u crkvi.Kora bele vrbe je lekovita kod nazeba i temperature.Vrba iva sa svojim pupoljcima je vesnik prolea.im vrba ozeleni (vrbopuc), narod veruje da kod ena poraste polna elja.

foto: Wikipedia Glog

Srbi su verovali da je glogov tap (kolac) najmonije sredstvo protiv vampira i zlih duhova demona.Cvet i plod gloga se u narodnoj medicini upotrebljavaju za leenje srca.GrabOlistalim granicama graba momci i devojke kite kue i kapije o urevdanu da bi lake nali branog druga.

foto: Wikipedia Detelina

Srbi, a i jo neki narodi, verovali su da detelina sa etiri lista donosi sreu onome ko je nae.Detelina sa dva lista takoe ima maginu mo i pomae da se nae zakopano blago.Srbi su smatrali da je detelina jedina biljka koja nije lek ni od ega.Detelinu ne treba sejati, ni kositi, o mladom mesecu.

foto: Wikipedia Dren

Dren je drvo koje prvo cveta u prolee, a poslednje daje zrele plodove u jesen.Dren se povezuje sa zdravljem i njime se kiti o urevdanu.O Bogojavljenju se daje deci da pojedu drenov cvet da bi bili otporni i zdravi.

foto: Wikipedia

Dud

Crni dud potie iz Turske, a beli iz Kine. Obe sorte duda imaju lekovita i hranljiva svojstva.Nije dobro za kuu i ukuane ako se ile duda podvuku pod kuu, cela kua e izumreti i opusteti.

foto: Wikipedia Ivanjsko cvee

Vrlo omiljeno livadsko cvee u srpskom narodu. Prema hrianskoj mitologiji ono je posveeno svetom Jovanu letnjem i Bogorodici. Od ivanjskog cvea i drugog livadskog cvea se na Ivanjdan (7. jul) pletu venii i stavljaju na ulazna vrata od kue ili pod jastuk za miran san.

foto: Profimedia Jabuka

Bosiljak se od mirisa daje, jabuka se od milosti daje.Jabuka je simbol prijateljstva i ljubavi prema blinjem i Srbi su je rado jedni drugima nosili na dar. Pre Petrovdana (12. jul) se nisu jele jabuke.Jabuicu u grlu imaju mukarci, a ene nemaju.Sadnja i kalemljenje raznih sorti jabuka (slatke, miriljave ili kisele), kod Srba je znailo obavezu i ast. Ko nije kalemio voke, nije smeo ni da ih see.Jabuka je sastavni deo svadbenih i verskih ceremonija.

foto: Wikipedia Javor i klen

umski javor je drvo lepo za drvodeljstvo i od njega su se pravile gusle koje su kao zvuni instrument bile sastavni deo ivota i tradicije kod Srba.Livadski javor ili klen je zatitno drvo za okunicu. Ako iznikne na mei, udutu, to je dobar znak za domaina da e domainstvo napredovati.Iz debljeg drveta javora i klena narod je u prolee toio sok buzu.

foto: Wikipedia

Zova

Kod Srba, a i kod nekih drugih naroda, zova je demonsko drvo.Kora, list, cvet i plod imaju primenu u narodnoj medicini.Na osuenom drvetu zove, zimi, raste lekovita peurka poznata pod imenom Judino uvo.Tamo gde u nekom redu nie zovino drvo, nalazi se plitak podzemni vodeni tok.

foto: Wikipedia

Jasen

Srbi su imali veliko potovanje prema ovom drvetu zbog velike sopstvene snage. Od jasenovog drveta su pravljeni razni upotrebni predmeti, a u staro vreme lukovi.Kad pod jasenom voda izvire, to je srea za taj kraj.

foto: Wikipedia

Karanfil

Karanfil je cvet ljubavi.Na Boi se ujutru karanfilom okiti izvor ili bunar sa kojeg se pije voda.

foto: Shutterstock

Kopriva

Srbi se o urevdanu are koprivom radi zdravlja, a deca se peckaju koprivom uz smeh i sa nadom da se nee razboljevati.Kopriva je samonikla biljka i korisna je kako za ljude, tako i za stoku.Kopriva se u jelu okusi prvo na isti ponedeljak ili Mladence (22. mart) i koristi u ishrani na razne naine sve do svetih Konstantina i Jelene (3. jun).Da bi kopriva nikla i dogodine na nekom mestu, pri koenju se ostavlja neki struk da sazri i pusti seme.Kopriva moe da zameni konoplju u izradi tekstilnih vlakana.

foto: Wikipedia Krin

Krin je drao u ruci Arhangel Gavrilo kad je javio Devi Mariji da e zaeti Isusa, pa se zato zove Bogorodiin cvet.Krin se sadi po batama na Cveti.Koren od krina je lekovit.

foto: Wikipedia

Leska

Leska uva od groma, jer je od Isusa blagoslovena.Na urevdan se od leskovih granica prave krstii kojima se tite kue i imanja od zlih i opasnih sila. Jedna grana se rascepi noem, pa se kroz nju protne druga i tako se napravi krsti.Pod leskom se ponegde moe nai okamenjena munja u obliku kamene loptice do veliine jajeta, crne ili sive boje, sa mirisom na barut. Ko je nae smatra se da je naao sreu i treba da je uva.

foto: Wikipedia

Lipa

Lipa je kod Slovena bila sveto drvo, pa samim tim i kod Srba.Lipa se sadi daleko od kue (bar 100 m) i ona svojim mirisnim cvetovima osveava okolinu i daje pelama dobru pau, a one lipov med koji je bio osnovna sirovina za pravljenje medovine.Lipov ugalj preiava vodu, a lipovim ugljem u prahu se odlino iste zubi i desni.

foto: Wikipedia

Ljubiica

Ljubiica u svom imenu nosi sav njen znaaj za lepa oseanja.Cvetove ljubiice su ene poklanjale muevima, a devojke momcima, da bi se uvek ljubili (voleli).

foto: Wikipedia

Neven

Kultna biljka koja se esto pominje u narodnim enskim ljubavnim pesmama.List nevena se moe koristiti za salatu.Cvet i list se koriste za spravljanje raznih lekovitih melema.

foto: Profimedia

Orah

Kad na Svetog Iliju (2. avgust) zagrmi, pocrvljae orasi.Orasi su sastavni deo postavke na stolu za Badnji dan i Boi.Od ploda sitno samlevenog oraha Srbi su cedili ulje za jelo (10 kg oraha = 1 litar ulja).Orahovo drvo nije dobro u blizini kue, kako zbog ila, tako i zbog senke koja pada na kuu. Nije dobro sedeti u hladovini orahovog drveta.

foto: Wikipedia

Perunika

Perunika ili Bogia, kako su je Srbi zvali, povezana je sa gromovnikom Perunom.Perunika raste na planinama kao samonikla, a inae je omiljen cvet koji se gaji na okunicama.U narodnoj medicini se koristi koren perunike.Devojka je divlja perunika lepa je i nepristupana.

foto: Rojters

Penica

Penica je potisnula jeam i proso koji su bili glavna hrana kod Srba do XVII veka.Penica je, pre svega, osnovna i neizostavna rtva u mrtvakom kultu predaka (panaija).Penica je sastavni deo krsne slave kola i koljivo (beskrvna rtva).Na slavski kola koji se ukraava raznim simvolima stavlja se otisak Slova kao izraz hristoljublja.Penini hleb, osvetan i iseen na komade, daje se vernicima posle svete Liturgije kao telo Hristovo.Venii od peninog klasja se stavljaju pod ikonu: Pogau lomili, Bogu se molili.Penina zrna podstiu oiljavanje granica rue, ruzmarina, tise i sl., ako se stave u zemlju i na to mesto zabode granica uz zalivanje.

foto: Profimedia

Rua

Mirisna rua je cvet ljubavi i rado se sadi na okunici.Rua se sadi i po grobovima, a naroito na grobovima devojaka i ena.U raju ima najvie bosiljka i rua.Na urevdan i druge letnje slave se u spremljeno koljivo (kuvana penica),koje se nosi u crkvu, stavi rua na mesto svee, a zamenjuje sveom pre obreda seenja kolaa.

foto: Profimedia

Ruzmarin

Ruzmarin je svadbeno cvee i zato kua koja ima momka ili devojku za udaju, treba da ima drvo ruzmarina. Uoi dana venanja, devojke prave cvetove kojima e biti svaki svat zakien.

foto: Wikipedia

SmiljeSmilje je devojako cvee i one se njime kite.Smilje se esto upotrebljavalo za lino ime, a spominje se u narodnim pesmama.

foto: Wikipedia

Tisa

Tisovo drvo uiva posebno potovanje kod Srba kao zatitno drvo.Tisa je dugoveni etinar i ima plodove u obliku crvenih bobica veliine trenje. Svaki deo drveta tise je otrovan u sirovom stanju, pa i plodovi.Drvo tise se ne see. Od grane drveta tise koja moe da ima i 100 godina, prave se zatitne amajlije u obliku krsta, ili nekog drugog oblika, i nose se radi zatite od zlih duhova i raznih opasnosti.Najbolje drvene kaike za jelo su od suvog drveta tise.

foto: Wikipedia

Tuja

Tuja se, kao ukrasno i zimzeleno drvee, sadi po grobljima i daleko od kue, jer je otrovna. Kada se nalazi na okunici, utie loe na decu i ona esto poboljevaju, a da ni sami ne znaju od ega.

foto: Shutterstock

Hajduka trava

Kod Srba, hajduka trava ima vano mesto kao lekovita biljka za leenje rana.Smatra se da su je otkrili hajduci.

foto: Wikipedia

Hrast

Srpski narod je prema hrastu imao veliko potovanje. Ispod hrasta se okupljao narod radi molitve, kao i pri donoenju vanih odluka od zajednikog interesa. Danas su to gorostasni hrastovi Zapisi sa urezanim krstom gde su se u vreme seoskih i gradskih litija odravali molitveni skupovi za zdravlje stanovnitva, za zatitu useva od nepogoda, kao i za zatitu stoke.Ko posee Zapis, snai e ga nesrea, pa i smrt.Kora i plod hrasta (ir) se koriste za lek i za ishranu.

foto: Wikipedia

Cer

Pored hrasta, i cer ima izvanredan znaaj kod Srba. esto se bira za Zapis, a iskljuivo se uzima za Badnjak i prinosi kui na Badnji dan. Sa cerovom granicom se dara vatra, te kada se pojave iskre, blagosiljaju se ukuani kao znak radosti Hristovom roenju.

foto: Shutterstock

uvarkua

Ova biljka raste na stenama u planinama Srbije.Kad se posadi u neku posudu i stavi na kuu, ona je prava uvarkua, jer uva kuu od groma i, uopte, od svake nesree.

foto: Wikipedia

imir

imir je zbog svoje sile otpornosti veoma cenjen kod Srba.imir se ne sadi na okunici jer je otrovna biljka.U zapadnom svetu, a i po gradovima, koristi se za dekoraciju parkova, jer je zimzelen, a kronja se moe oblikovati.

foto: Profimedia

ljiva

Gde ljiva napreduje, tu je dobro za gradnju nove kue.Kad se novoroene okupa, prospe se voda na rodnu ljivu. Za bolji rod, na ljivu se stavlja Boina slama. Kad na Boi pada kia, rodie ljiva.

Razno biljeBojenje jaja za Vaskrs je prava radost, pa se u tu svrhu koriste ljuske crnog luka koje daju prirodnu crvenu boju. Jaja se, takoe, oblau listovima raznih biljaka, pa se posle bojenja dobija lepa ara.Bilje razno se upotrebljava za pletenje venia za urevdan i pri litijama za obetine i namenjuje se za zdravlje i uva do sledee godine.

Senovito drvo

Po verovanju Srba, drvo (na groblju), ili biljka iznikla na bojnom polju (kosovski bour), pripadaju kakvoj Dui ili kakvom zlom ili dobrom demonu (brest, zova, bor, jasen, bagrem, ipurak i sl.), pa se pri sei takvog drveta posebno vodi raun da ne doe do povreda.Pri sei Badnjaka obavezno se prinosi rtva bacanjem ita i donoenjem hlepia koji se ostavlja na panju.Drvo izniklo uz postojee, smatra se senovitim.

Kune biljke

Srbi nisu gajili biljke u kui i prostorijama za stanovanje, jer su smatrali da to nije zdravo za ukuane.Kult rastinja kod Srba ima vanu ulogu od roenja pa do smrti, u mnogim poslovima, u radne i praznine dane, u veselju i alosti, u ljubavi i prijateljstvu, u ouvanju zdravlja, u odbrani od zlih sila i demona i u sticanju svake sree.Ova pripovest je svedoanstvo o mudrosti naih predaka da se vodi rauna o biljkama i da se biljni svet uva, a sa njima i voda, vazduh, zemlja, ivotinje i sam ovek.

Danas, i u danima koji dolaze, podseamo se na verovanje (predanja) naih slavnih predaka o biljkama, da bismo sauvali biljni svet, a i sami sebe, kada su sa svih strana ugroeni izvori ivota i lepota ovog sveta.Ovo je uputstvo naih predaka kako treba iveti sa prirodom.Ko prekri ta uputstva iskazana kroz verovanje, susree se se nedaama, razbolee se, pa i umreti u mukama, ili iznenada. Ko ne potuje poruke predaka, ugasie mu se kua, nee imati mukih glava, pokrie mu korov imanje i nee nai put za spasenje svoje i svoje dece.

Dananja nauka trebalo bi da se bavi istraivanjem i dokazivanjem ovih verovanja i shvati njihovo ivotno znaenje za dananje vreme.Danas, kada su mnogi zaveti prekreni, posledice su pogubne sada, a pogotovo u bliskoj budunosti.Gde god nae zgodno mesto, ti drvo posadi,a drvo je blagorodno, pa e da nagradi.

(Narodnamedicina.com)