SREBRENICA — falsifikovawe istorije · Na tim vrlo upitnim brojkama u vezi sa zlo~inom u...

SREBRENICA — falsifikovawe istorije

Izdava~i

Istorijski projekat Srebrenica

Na{ pe~at doo

Za izdava~a

Stefan Karganovi}

Milorad Vu~eli}

Urednik

Stefan Karganovi}

Dizajn korica

Du{an Zlati}

[tampa

Pekograf

Zemun

Na{ pe~at doo

www.pecat.co.rs

Istorijski projekat Srebrenica

www.srebrenica-project.com

CIP — Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

341.322.5(497.6)"1992"

SREBRENICA — falsifikovawe istorije: (zbornik kriti~kih esejapovodom œMasakra u SrebreniciŒ profesora Edvarda Hermana) / ‰odgovorniurednik Stefan Karganovi}Š. — Beograd : Istorijski projekat Srebrenica,Na{ pe~at doo, 2012 (Zemun : Pekograf). — 128 str. : ilustr. ; 21 cm

Tira` 15.000. — Str. 11–24: Srebreni~ke perspektive: postoji li {ansa zaistinu? Stefan Karganovi}. — Str. 123–126 : Pogovor / Stefan Karganovi}.— Podaci o autorima: str. 127–128. — Napomene i bibliografske refer-ence uz tekst.

ISBN 978–86–88135–15–3

a) Ratni zlo~ini — Srebrenica — 1995

COBISS.SR-ID 191597068

SREBRENICA

falsifikovawe istorije

(Zbornik kriti~kih eseja povodomœMasakra u SrebreniciŒ

profesora Edvarda Hermana)

B E O G R A D , 2 0 1 2

SREBRENICA — falsifikovawe istorije (Zbornik kriti~kiheseja povodom œMasakra u SrebreniciŒ profesora Edvarda Hermana)Copyright © 2012 by Srebrenica Historical Project. Sva prava zadr`ana.Nijedan deo ove publikacije se ne sme reprodukovati, pohrawivati ubilo kakvoj bazi podataka, ili prenositi na bilo kakav na~in, digi-talno, elektronski, mehani~ki, fotokopirawem, snimawem, ili na nekimdrugim sredstvom, niti se sme slati preko interneta ili prikazivati nainternet sajtu bez prethodne pismene dozvole izdava~a, sa izuzetkom krat-kih navoda u okviru kriti~kih ~lanaka ili prikaza.

Za dozvolu kontaktirati:Istorijski projekat Srebrenica

[email protected]

SADR@AJ

Ç. Uvod - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 9

Stefan Karganovi}: Srebreni~ke perspektive: postojili {ansa za istinu? - - - - - - - - - - - - - 11

ÇÇ. Suo~avawe sa ~iwenicama - - - - - - - - - - - - 25

Edvard S. Herman: Razmi{qawa o masakru u Srebrenici 27

Qubi{a Simi}: Srebrenica u svetlu sudskomedicin-skih dokaza - - - - - - - - - - - - - - - - - 33

@erminal îvikov: Slu~aj D. Erdemovi}a i neotkrive-na istina o Srebrenici - - - - - - - - - - - 47

Stefan Karganovi}: œKrunski svedokŒ u predmetu Ka-raxi} - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 57

Miodrag Stojanovi}: Osnovne smernice odbrane u pred-metu generala Ratka Mladi}a - - - - - - - - - 65

ÇÇÇ. Zloupotreba qudske tragedije - - - - - - - - - - 71

Aleksandar Pavi}: Srebreni~ka istina na ~ekawu - - 73

Milo Lompar: Ideologizovana krivica - - - - - - 84

Nikola @ivkovi}: Srebrenica — ili fenomen `rtavadrugog reda - - - - - - - - - - - - - - - - - 97

Diana Johnstone: The Uses of Srebrenica (sa saètkom) - 105

Manuel Ochsenreiter: Die Srebrenica-Keule (sa saètkom) 111

Çç. Zavr{na re~ - - - - - - - - - - - - - - - - - 121

Stefan Karganovi}: Pogovor - - - - - - - - - - 123

O autorima - - - - - - - - - - - - - - - - - - 127

Mapa zone Srebrenica–@epa

Ç.

UVOD

Stefan Karganovi}

SREBRENI^KE PERSPEKTIVE:POSTOJI LI [ANSA ZA ISTINU?

Stefan Karganovi}: SREBRENI^KE PERSPEKTIVE

Nedavno sam pro~itao veoma vrednu kwigu jednog izuzet-nog autora. Radi se o Bosanskom ratu Dobrice ]osi}a. Na jed-nom mestu pisac kaè:

„Mora se uloìti napor da se objektivno istraì istinasrebreni~kih doga|aja 1992–1995. godine. Ostanu li sada{webrojke `rtava, vladaju}e tuma~ewe i zna~ewe qudske tragedijeu Srebrenici i oko Srebrenice, tragedije Muslimana i Srba,Srebrenica }e silinom atomske radijacije da proizvodi samozla ose}awa i zle misli, patwu, prezir, ùdwu za osvetom obanaroda, muslimanskog i srpskog.“1

Gospodin ]osi} je pogodio u samu sr` srebreni~kog pi-tawa i to na jedini na~in koji dolikuje velikom piscu i huma-nisti: tako {to je slede}i Konfu~ijev mudri dràvni~ki sa-vet nazvao stvari wihovim pravim imenom. U ]osi}evom je-zgrovitom prikazu Srebrenice nalaze se svi elementi koji suneophodni za pravilno razumevawe i delotvorno re{avawe tognezahvalnog pitawa. Pre svega, insistirawe na kontekstuali-zaciji koje se ogleda u sme{tawu srebreni~kih doga|aja u tro-godi{wi vremenski okvir izme|u 1992. i 1995. godine, umestouobi~ajenog nasilnog sabijawa u tri dana u julu 1995. Zatim,gospodin ]osi} ukazuje na jo{ jedan aspekt „vladaju}eg tuma-

1 Dobrica ]osi}, Bosanski rat, Beograd, JP Slu`beni Glasnik, 2012,s. 267.

~ewa“, a to su sporne brojke. Na tim vrlo upitnim brojkama u

vezi sa zlo~inom u Srebrenici po~iva pravna kvalifikacija

kojom se dovodi u pitawe moralni integritet ~itavog jednog

naroda. Najzad, sa zabrinuto{}u pisac identifikuje kobne po-

sledice institucionalizacije la`ne slike i weno pretvarawe

u metaforu kroz koju }e se tuma~iti Bosanski rat kao celinu i

ocewivati uloge wegovih u~esnika. Zloba, prezir, osvetoqu-

bivost, to su samo neki od efekata koji, podrazumeva se, nika-

da ne}e mo}i da posluè kao osnova za civilizovanu koegzi-

stenciju tri verske zajednice na istom geografskom prostoru,

bile one povezane zajedni~im politi~kim ustanovama ili ne.Na{a nevladina organizacija Istorijski projekat Sre-

brenica od po~etka svoje delatnosti pre ne{to vi{e od tri go-

dine, deli pi{~eva osnovna stanovi{ta u vezi sa Srebreni-

com. Jednostavno pitawe koje mi neumorno postavqamo glasi:

{ta se dogodilo u Srebrenici? Da smo zadovoqni zvani~nim

obja{wewem, koje je svima poznato, ne bismo uop{te imali po-

trebe da to pitawe postavqamo. Sam ~in postavqawa takvog

pitawa, u zvani~noj klimi gde je jedini prihvatqiv odgovor

ve} unapred propisan, svrstava nas u tabor kriti~kih misli-

laca, dakle stavqa nas na sam rub politi~ke korektnosti. Po-

{to ne priznajemo doktrinu politi~ke korektnosti, to je po-

loàj koji nam savr{eno odgovara.Pitawe koje sluì kao ideja vodiqa u na{em radu posta-

vqa sve ve}i broj uglednih i kriti~ki orijentisanih stranih

intelektualaca. Kwiga koja je bila povod za okrugli sto koji

smo 5. aprila 2012. odràli u Ruskom domu u Beogradu, Masakr

u Srebrenici2 autora profesora Edvarda Hermana i grupe an-

glosaksonskih istraìva~a srebreni~kih doga|aja, opipqiv je

dokaz za to. Autori ovog dela razli~itih su etni~kih i ver-

skih pripadnosti i jedina pobuda koja ih objediwuje i moti-

vi{e wihov rad jeste èqa da se ustanovi i obznani — istina.U ovoj kwizi smo odmah prepoznali istraìva~ko dostig-

nu}e prvoga reda pisano na akademski besprekoran na~in. Ne

12 SREBRENICA — falsifikovawe istorije

2 Edvard Herman i grupa autora, Masakr u Srebrenici: dokazi, kon-tekst, politika, Beograd, Istorijski projekat Srebrenica, 2011.

oklevaju}i, doneli smo odluku da Masakr u Srebrenici mora

{to pre biti stavqen na raspolagawe srpskom ~itaocu.3

Odgovor na pitawe za{to smo odlu~ili da {irokoj jav-

nosti u Srbiji ovo delo predstavimo ba{ u Ruskom domu u Beo-

gradu, vrlo je jednostavan i samorazumevaju}i. Nismo mogli da

smislimo boqe mesto. Pored prilike da ambasadoru pokaèmo

da u Srbiji ima Srba, smatrali smo da tu postoji jo{ jedna

prednost, a to je da za raspravu povodom jednog ovako osetqi-

vog pitawa iskoristimo ba{ prijateqsku „neutralnu“ terito-

riju ovog znamenitog beogradskog mesta.

I

êsto sebi postavqam jedno drugo, su{tinski daleko va-

`nije pitawe: zar nekoliko stotina stvarno pogubqenih mu-

slimanskih zarobqenika u Srebrenici nije dovoqno da se svi

sloìmo o tome da se tamo dogodio teàk ratni zlo~in i da iz-

vr{ioci treba da budu procesuirani i otpremqeni na izdrà-

vawe dugotrajnih zatvorskih kazni? Razume se da jeste. Za{to

onda sudbina qudi koji su stvarno stradali kao ratni zaro-

bqenici, i kao za{ti}ena lica prema @enevskoj konvenciji,

ne predstavqa okosnicu srebreni~ke pri~e? Postavqen na ta-

kvu, empirijski neoporecivu osnovu, zlo~in bi se na{ao izvan

okvira svake razborite sumwe ili rasprave. Zlo~in je i u ta-

kvim razmerama dovoqno ozbiqan da po~iniocima budu izrek-

nute najstroè kazne, koje se po strogosti ne bi nimalo razli-

kovale od onih koje se u svakom slu~aju izri~u, ali ne sa oslon-

cem na strogo utvr|ene ~iwenice nego na jednu iskonstruisa-

nu i neutemeqenu pri~u.Iz ovih pitawa jasno proizilazi stav na{e nevladine

organizacije Istorijski projekat Srebrenica da kanonska ver-

zija doga|aja u Srebrenici u julu 1995. svakako aludira na

stvarna de{avawa, ali da ih istovremeno i falsifikuje. Za-

{to je to tako?

Stefan Karganovi}: SREBRENI^KE PERSPEKTIVE 13

3 Kwiga Masakr u Srebrenici moè se naru~iti preko Balkan Magazina,[email protected]. Sve informacije mogu se dobiti na 011 324 55 03.

Ako analiziramo sredi{we komponente iz kojih se zva-

ni~an narativ sastoji, na}i}emo dve koje se ponavqaju ad nau-

seam i koje su prakti~no zamenile „svaku razlo`nu i javnu

raspravu, svako racionalno suo~avawe sa ~iwenicama, svako

procewivawe i odmeravawe elemenata“4 ovog doga|aja koji je

izuzetno spretnom primenom kombinacije politi~kih i medij-

skih sredstava postao paradigma za kraj dvadesetog veka.5

Ako sa zvani~ne cifre srebreni~kih `rtava skinemo jed-

nu nulu, do}i }emo do jedne druge cifre, koja nimalo ne uma-

wuje teìnu krivi~ne i moralne odgovornosti po~inilaca,

ali koja ujedno ima i tu prednost da jeste u skladu sa prover-

qivim ~iwenicama. Me|u tim va`nim ~iwenicama nalaze se

raspoloìvi forenzi~ki dokazi.6 Me|utim, iako zadovoqava

sve sudskomedicinske kriterijume, taj proverqivi podatak

ima tu slabu stranu da je politi~ki neprihvatqiv. Da je gra|e-

na na cifri od nekoliko stotina `rtava, teza o genocidu osta-

vila bi vrlo klimav i neozbiqan utisak. âk i kada se uteme-

qava na cifri od osam hiqada u o~ima stru~waka ta teza osta-

je vrlo upitna,7 ali poja~ana dodatnom nulom neupu}enoj {i-


4 Milo Lompar, Duh samoporicawa, Novi Sad, Orfej, 2012, Drugo, do-puweno izdawe, s. 101.

5 Po profesoru Edvardu Hermanu to, zapravo, predstavqa „trijumfpropagande krajem dvadesetog veka“. Edward S. Herman, “The Approved Narra-tive of the Srebrenica Massacre”, International Journal for the Semiotics of Law,Vol. 19, 2006, pp. 431–432.

6 Stefan Karganovi} i Qubi{a Simi}: „Srebrenica: dekonstrukcijajednog virtuelnog genocida“ (Izdawe Istorijskog projekta Srebrenica, Beo-grad 2010.), Poglavqe 3: Analiza forenzi~kih izve{taja Ha{kog tribunala,s. 63; i Poglavqe 4: Tuma~ewe i prikaz rezultata po masovnim grobnicama,s. 83. Celokupan forenzi~ki materijal Tuìla{tva Ha{kog tribunala (3.568autopsijskih izve{taja) dostupan je na internet prezentaciji Istorijskogprojekta Srebrenica, http://www.srebrenica-project.com/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=23&Itemid=21

7 Za stav prof. Vilijama [abasa, predsednika Me|unarodnog udruè-wa stru~waka za genocid, o tome da li slu~aj Srebrenica zadovoqava krite-rijum za genocid, videti William Schabas: “State policy as an element of interna-tional crimes”, The Journal of Criminal Law and Criminology, Vol. 98, No. 3, p.953. Sudija MKTBJ Kristof Flige (Christoph Flugge) ispoqio je svoje nedou-mice u vezi sa time u “A Victory for Justice”, Der Spiegel Online, 7/9/2009,http://www.spiegel.de/international/spiegel/0,1518,635205,00.html

rokoj javnosti, doma}oj i stranoj, ona ipak znatno ubedqivije

deluje.Su{tina politi~ke i psiholo{ke operacije pod nazivom

„Srebrenica“ ne sastoji se iz ta~nog prebrojavawa stradalih

ili odavawa po~asti nevinim `rtvama, a jo{ mawe pruàwa

utehe preìvelima, nego iz grubog kori{}ewa svih raspolo-

ìvih instrumenata radi postizawa jednog precizno odre|e-

nog ciqa. U jednom drugom, ali srodnom kontekstu, profesor

Lompar je prirodu tog ciqa izvrsno definisao kao obrazova-

we „aktivne javne svesti o srpskoj krivici“.8

Ako se stvar posmatra iz tog ugla,9 mnoge naizgled nepo-

vezane komponente srebreni~kog pitawa poprimaju jasan smi-

sao i dolaze na svoje mesto kao delovi integrisane politi~ke

celine. Iz priloga u ovom zborniku o~ituju se tehnika proiz-

vodwe tog kompleksa krivice i wegovi efekti.Pored ove „unutra{we“ namene srebreni~kog narativa,

vremenom je do{la do izraàja i jedna druga i, po svojim po-

sledicama, mnogo {ira svrha koju na{a saradnica Dajana Xon-

ston obeleàva sintagmom „politi~ke upotrebe Srebrenice“.

U svom prilogu ona tu misao obja{wava na slede}i na~in: ko-

ri{}ewe na lokalnom balkanskom terenu nastranu, u domenu

me|unarodne politike Srebrenica je postala doktrinarni stub

nove prakse za agresivno ru{ewe suverenih dràva pod izgovo-

rom humanitarne akcije. Radi se, naravno, o konceptu œR2PŒ,

pravo na pruàwe za{tite, ili — kako bi neki skeptici pre re-

kli — savremeni evolutivni oblik donedavno gotovo zabora-

vqene Bre`wevqeve doktrine o ograni~enom suverenitetu. Niz

„humanitarnih intervencija“ izvedenih posle 1995. godine, sa

obja{wewem da „me|unarodna zajednica“ nipo{to ne sme osta-

ti po strani i dozvoliti doga|awe jo{ jedne „Srebrenice“, te-


8 Lompar, op. cit., s. 113.

9 Tamo gde se utvrdi krivica, prirodno se postavqa i pitawe ka`wa-vawa. Na~in kako to ~ini albanski nadrikwièvnik Ismail Kadare, biv{i,po sopstvenom priznawu, saradnik [ika i dvorski pisac diktatora EnveraHoxe, vrlo je indikativan. Kadare likuje povodom bombardovawa Srbije1999. godine i u potpunosti se sagla{ava sa tim ~inom, motivi{u}i ga po-trebom da se „Srbija kazni“. Intervju u „Novoj srpskoj politi~koj misli“,25. maj 2012. (http://www.nspm.rs/prenosimo/oslobodjenje-srbije-od-kosova.html)

{ko da bi bilo mogu}e ili da bi, bar na po~etku, to uìvalo

{iroku podr{ku javnosti zapadnih zemaqa da prethodno, kao

kvazimoralna podloga, nije bila iskonstruisana pri~a o Sre-

brenici.Iz ovoga implicitno proizilazi i slede}i vaàn uvid:

balkanski korisnici Srebrenice u Sarajevu mogu biti teren-

ski reìseri iluzije (mada i to uz svesrdnu „tehni~ku pomo}“

i pod budnim okom stranih supervizora kao {to je organizaci-

ja ICMP10) ali da je samo do wih i do promocije iskqu~ivo

wihove politi~ke agende, od uzdizawa Srebrenice na pitawe

od svetskoistorijskog zna~aja ne bi bilo ni{ta. Oni sami za

to nemaju ni mogu}nosti ni sposobnosti. U pitawu je prekla-

pawe interesa slabijih lokalnih i mnogo ja~ih i uticajnijih

stranih partnera. Zato je te{ko zamisliti da }e trenutno in-

stitucionalizovani narativ o Srebrenici nadìveti trajawe

te simbioze politi~kih interesa. To je ne{to o ~emu bi mu-

slimanska strani u Bosni i Hercegovini trebalo dobro da raz-

misli.

II

Konkretan sadràj te konstrukcije mora se strogo nau~no

ispitati i ona treba u celini da bude podvrgnuta temeqnoj

kritici. Osnove te kritike ve} su postavqene i lako su do-

stupne naj{iroj javnosti. Da navedemo samo nekoliko najva-

`nijih momenata.U intervjuu nema~kom politi~kom ~asopisu Zuerst! dr

Qubi{a Simi}, u ovom trenutku verovatno jedina osoba na

svetu koja je pro~itala celokupan forenzi~ki materijal (3.568

autopsijskih izve{taja koje su sa~inili stru~waci Tuìla-

{tva Ha{kog tribunala) sa ekshumacija masovnih grobnica ve-


10 ICMP: Me|unarodna komisija za nestala lica, (http://www.ic-mp.org/) sa sedi{tem u Sarajevu. U saradwi sa Institutom za nestale osobe BiHobavqa ekshumaciju masovnih grobnica i vr{i uparivawe DNK uzoraka. Zakriti~ki osvrt na rad ICMP videti „Laboratorija ICMP u Tuzli i zloupo-treba DNK dokaza: pitawa koja traè odgovore“, http://www.srebrenica-pro-ject.com/sr/index.php?option=com_content&view =article&id=108%3A2011-07-18-21-03-55 &catid=12%3A2009-01–25-02-01-02&Itemid=1

zanih za Srebrenicu,11 ocewuje situaciju u svom nau~nom do-menu ovako:

Pre svega, DNK analizom ne moè se dokazati ko je bioubijen u borbi a ko je bio streqan. DNK samo moè da po-mogne pri sastavqawu posmrtnih ostataka u nekoj masov-noj grobnici ili izme|u dve razli~ite masovne grobni-ce. Pored toga, DNK analiza ne moè da utvrdi vreme imesto smrti, i svakako ne uzrok smrti, {to predstavqanajva`nije pitawe za re{avawe srebreni~ke zagonetke.

Jedino {to moè da pomogne da se na ta pitawa odgovorijesu autopsijski izve{taji, koji moraju biti ura|eni zasvaki set qudskih posmrtnih ostataka prona|enih u ne-koj masovnoj grobnici. Ponekad u autopsijskom izve{ta-ju govori se o samo nekoliko kostiju, u drugim slu~ajevi-ma o celom ili delimi~nom telu. Nakon {to sam proana-lizirao svaki autopsijski izve{taj koji su u periodu od{est godina sastavili stru~waci Tuìla{tva Ha{kogtribunala (1996–2002) u okviru wihove istrage vo|enena licu mesta nad svim masovnim grobnicama vezanim zaSrebrenicu, ja mogu da izvedem nekoliko zakqu~aka. Pr-vo, ukupan broj tela koja su oni ekshumirali iznosi1.923. Drugo, na 442 tela prona|eni su povezi i ligature,{to ukazuje da su ta lica verovatno bila streqana. Tre-}e, 505 tela imala su vi{estruke povrede u gorwim i do-wim delovima tela od metaka. Te{ko je tvrditi da li susve te osobe bile streqane ili su neke poginule u borbi.Dodatnih 527 osoba imale su povrede od granata, mina,


11 Na prvi pogled ovo }e zvu~ati kao ekstravagantna tvrdwa, ali je vr-lo realna. Pre dr Simi}a, koji je to u~inio u okviru svog zadatka kao ~lanjednog tima odbrane pred Ha{kim tribunalom, ove autopsijske izve{taje si-stematski nije prou~avao niti klasifikovao niko. Ve}a koja su na osnovu wi-hovog sadràja razmatrala ~iweni~no stawe svakako da nisu, kao {to se izanaliti~kih delova wihovih presuda jasno vidi. Te izve{taje nije pregledaloni Tuìla{tvo pre nego {to ih je uvrstilo u dokaznu gra|u, jer da jeste sigur-no bi sklonilo oko 1.400 gde je, prema zakqu~ku wihovih stru~waka, nemogu}eustanoviti uzrok smrti kao i jo{ nekoliko stotina autopsijskih nalaza gdese jasno o~ituje pogibija tokom borbenih dejstava i koji iz tog razloga, ume-sto da dokazuju, zapravo kompromituju kqu~ne teze optu`nice.

Prage (protivavionski top od 30 mm koji je tako|e kori-

{ten i protiv ìve sile), ili drugih artiqerijskih

oru`ja. To pouzdano ukazuje na smrt tokom borbenih dej-

stava. Za preostala tela uzrok smrti nije mogao biti

utvr|en. Prema tome, da zakqu~imo, forenzi~ka slika je

vrlo sloèna i ne odgovara onome {to bi se o~ekivalo da

je teza, da su svi ti qudi bili streqani, istinita.12

Ovim razmatrawima treba dodati jo{ i slede}e. Paralel-no sa odvo|ewem ratnih zarobqenika na mesta pogubqewa od-vijao se i proboj, u borbenom poretku i preko 60 kilometarasrpske teritorije, kolone 28. divizije Armije BiH iz enklaveSrebrenica prema Tuzli.13 Legitimni borbeni gubici kolone,koja je po mi{qewu Ri~arda Batlera, vojnog ve{taka Tuìla-{tva Ha{kog tribunala, predstavqala zakonitu metu bili sipozama{ni14 i forenzi~ki nalazi iz masovnih grobnica to ube-dqivo potvr|uju. Dakle, u najmawu ruku istraìvawem je usta-novqen — pored pogubqewa — jo{ jedan vaàn, zapravo stati-sti~ki jo{ zna~ajniji, uzrok qudskih gubitaka me|u stanovni-{tvom srebreni~ke enklave u julu 1995. U pojednostavqenomjavnom diskursu ne samo da o ovoj krupnoj temi nema ni govorave} se ona sistematski izbegava. Poginuli tokom legitimnihborbenih dejstava pre}utno se me{aju sa `rtvama pogubqewa dabi se na taj na~in dimenzije zlo~ina vi{estruko uve}ale i dabi pravna kvalifikacija genocida — {to predstavqa poentusvih ovih igara ciframa i podacima — utemeqenije delovala.

Tehnika kojom se propagandna opsena proizvodi postajevidnija kada bacimo pogled na geografski razme{taj foren-zi~kih tragova. Masovne grobnice za koje je postojala osnovanasumwa da su mogle biti vezane za pogubqewa uglavnom su skon-


12 Zuerst! (Berlin), maj 2012.; preneto u „Pe~atu“, „Toqaga zvana Sre-brenica“, 3. maj 2012.

13 Za prikaz ovog pitawa i wegove relevantnosti za objektivno sagleda-vawe ukupne slike doga|aja na podru~ju Srebrenice sredinom jula 1995, kao iza uverqiviju procenu stvarnih `rtava za razliku od borbenih gubitaka, vide-ti prilog advokata Miodraga Stojanovi}a.

14 Svedo~ewe Vilijama Batlera (William Butler) u predmetu Popovi} iostali pred MKTBJ, 23. januar 2008.

centrisane u predelu Zvornika i severno od wega.15 To su

grobnice koje su od 1996. do 2002. ekshumirali me|unarodni

stru~waci po zadatku Tuìla{tva MKTBJ i kada ih vi{e nije

bilo oni su prestali sa radom i oti{li.16 Od 2002. godine pa

nadaqe ekshumacijama se bave ICMP i Institut za nestale oso-

be BiH, ali uvid u lokacije grobnica koje te ustanove obra|uju

pokazuje da se one nalaze na putawi povla~ewa kolone 28. di-

vizije. To ne dovodi u pitawe autenti~nost tih posmrtnih

ostataka ali ukazuje na to da se najverovatnije radi o legitim-

nim borbenim gubicima. Ovo su distinkcije koje su za speci-

jaliste nesporne i jasne, ali u odsustvu odgovaraju}eg obja-

{wewa laicima su te{ko doku~ive. Brisawe tih distinkcija

iz javne svesti stvara informacionu prazninu koja je vrlo po-

godna za ciqanu projekciju obmawuju}e slike.Najzad, ovaj saètak Srebrenice bio bi nepotpun bez

osvrta na jednu neopravdano zapostavqenu, ali u svakoj po{te-

no vo|enoj istrazi nezaobilaznu, grupu aktera: izvr{ioce zlo-

~ina. Jedan od najupadqivijih u~inaka srebreni~kog hokus-po-

kusa (upadqiv, naravno, samo u o~ima specijalista koji se


15 Izuzetak ~ine grobnice vezane za kontroverzan lokalitet Kravice,na cesti Bratunac — Kowevi} Poqe. U periodu 13. i 14. jula 1995. u radijusuod svega nekoliko kilometara tu su se dogodila dva nepovezana doga|aja kojasu rezultirala qudskim `rtvama na muslimanskoj strani. Tokom proboja 13.jula do{lo je do borbenog sudara sa snagama VRS i masovnih gubitaka u kolo-ni, {to preìveli u svojim izjavama naknadno datim vlastima u Tuzli de-cidno potvr|uju. U hangaru zemqoradni~ke zadruge „Kravica“ 14. jula do{loje do pobune zarobqenika i prekomerne reakcije srpskih ~uvara, prouzroku-ju}i pouzdano neustanovqeni broj `rtava. Kanonska verzija sve stradale izoba incidenta tretira kao `rtve genocida, mada je za poginule u koloni taklasifikacija o~igledno neprimerena, a `rtve u hangaru „Kravice“ bile supobijene usled neprofesionalnosti i nediscipline ~uvara, a ne u sklopuoperacionalizacije genocidnog umi{qaja.

16 Dr Qubi{a Simi} je analizirao autopsijske izve{taje koje su sa~i-nili stru~waci Ha{kog tribunala i svoje zakqu~ke izvodio je na osnovuwih zato {to je to jedini raspoloìvi forenzi~ki materijal koji obuhvata i`rtve pogubqewa. [to se ti~e aktivnosti ICMP i Instituta za nestale oso-be BiH od 2002. pa nadaqe, tu nema {ta da se pregleda ili analizira zato{to te ustanove autopsijske izve{taje uop{te ne prave nego samo izdaju „po-tvrde o smrti“, bez detaqnog opisa iz kojeg bi se o na~inu, mestu i vremenusmrti i{ta moglo zakqu~iti.

ozbiqno ovom temom bave, ali svima ostalima donedavno skoro

nevidqiv) jeste ne samo zamagqivawe na horizontu javnosti

ve} i spre~avawe da uop{te dopre do wene svesti, o~iglednog

pitawa: kako se zovu neposredni izvr{ioci masovnih pogu-

bqewa? Gde se oni nalaze? Za{to niko ne traga za wima i za-

{to wih niko ne dira?Sve do objavqivawa 2009. godine kriti~ke studije bugar-

skog novinara @erminala îvikova Krunski svedok17 o jednom

od tih ubica, Draènu Erdemovi}u, ova pitawa, koja su po

svim pravilima logike i kriminolo{ke prakse trebalo da bu-

du na samom po~etku postavqena, nisu se uop{te mogla ~uti.

Ona su bila zasenuta procesuirawem ili potragom za „veli-

kim imenima“ iz vojnopoliti~kog rukovodstva Srbije i Repu-

blike Srpske. To sistematsko mimoilaèwe prirodne polazne

ta~ke u svakoj propisno vo|enoj istrazi odaje politi~ku zale-

|inu sveukupnog projekta.Iz îvikovqeve kwige, objavqene prvo na nema~kom, za-

tim na srpskom18 i najzad na engleskom u izdawu Istorijskog

projekta Srebrenica,19 javnost je na svoje zaprepa{}ewe sazna-

la da su svi direktni u~esnici streqawa u Pilici, jednom od

glavnih strati{ta, po iskazima Draèna Erdemovi}a vi{e od

deset godina unazad vlastima bili imenom, prezimenom i me-

stom boravka — poznati. Tako|e, da su pripadali jednoj miste-

rioznoj jedinici condottiera pod nazivom Deseti diverzantski

odred, ~iji je sastav usred èstokog etni~kog sukoba u Bosni

bio multinacionalan (sam Erdemovi} je Hrvat), ~ije je mesto u

formacijskom sastavu Vojske Republike Srpske jo{ uvek ne-

razja{weno i za koju se ni do danas ne moè pouzdano utvrditi

od koga je primala nare|ewa.Znakovito je da su se vlasti aktivirale da izvr{ioce

srebreni~kog zlo~ina pohapse i privedu nekoj vrsti pravde

tek vi{e od deceniju posle izvr{ewa krivi~nog dela i nakon

{to je îvikov uperio snaàn reflektor svog analiti~kog sve-


17 Germinal Civikov, Der Kronzeuge, Promedia: Edition BrennpunktOsteuropa, 2008.

18 http://www.srebrenica-project.com/DOWNLOAD/books/Civikov.pdf

19 http://www.srebrenica-project.com/DOWNLOAD/books/Star_witness.pdf

tla na postojawe i ulogu ove enigmati~ne grupe pla}enih ubi-

ca,20 pored wihovog vidqivog predstavnika, „krunskog svedo-

ka“ Ha{kog tribunala, Draèna Erdemovi}a. Kao {to îvikov

pokazuje, Erdemovi} je svojim la`nim svedo~ewem ispleo jed-

nu fantasti~nu pri~u koja sigurno odgovara tuìla{tvu21 ali

koja nimalo ne doprinosi sticawu autenti~nog uvida u to {ta

se dogodilo u Srebrenici.âk i povr{an uvid u postojawe i delatnost Desetog di-

verzantskog odreda dovoqno je za postavqawe tabu pitawa: ne

samo to, gde je institucionalna veza izme|u ubica i vojnog i

politi~kog rukovodstva Republike Srpske, ve} — jo{ bitnije

— na ~emu se temeqi navodna veza izme|u wihovog zlo~ina i

dràve Srbije (kojoj je parlamentarno priznawe ba{ takve ve-

ze u martu 2010. godine bilo nametnuto) i sa srpskim narodom

u celini? Ukoliko se u postojawe takve veze intenzivnije i

utemeqenije sumwa, utoliko se insinuacija o srpskoj krivici

jasnije pokazuje kao malicioznost li{ena svakog iskrenog mo-

ralnog impulsa.Ovaj rezime sasvim je dovoqan za utemeqewe razborite

sumwe u sve glavne tvrdwe iz kojih se sastoji kanonska verzija

doga|aja u Srebrenici. Iz wega se tako|e o~ituje i ogroman jaz

koji deli tu popularnu verziju doga|aja od sloène ~iweni~ne

matrice koja se ukazuje ~im se zaroni malo dubqe ispod povr-

{ine konvencionalno ponu|ene „istine“ na ovu temu. To ne

samo da u potpunosti opravdava kriti~ko bavqewe srebre-

ni~kim pitawem ve} ga nalaè kao moralni imperativ.


20 „Celu grupu“ipak bi mo`da trebalo uzeti sa izvesnom ogradom. Naprimer, komandant Desetog diverzantskog odreda, Milorad Pelemi{ vlasti-ma je i daqe formalno nedostupan, mada jeste dostupan medijskim ku}ama ko-je su sa wime u zadwe vreme uradile nekoliko senzacionalnih intervjua.

21 Erdemovi} je svedok-saradnik Ha{kog tribunala. On je 1998. godinepotpisao sporazum sa Tuìla{tvom MKTBJ o priznawu krivice gde je potvr-dio da je u Pilici li~no ubio izme|u 70 i 100 zarobqenih Muslimana a dasu pripadnici wegove jedinice, koje je imenovao, tamo ukupno streqale oko1.200. Za priznato u~e{}e u tako stra{nom zlo~inu i, za uzvrat, za preuzima-we obaveze da }e svedo~iti u korist optu`nice na svim srebreni~kim su|e-wima, Erdemovi} je dobio izrazito blagu kaznu od pet godina zatvora, od ~egaje izdrào samo tri.

III

Sada se daleko jasnije nazire odgovor na pitawe za{to su

zagovornici srebreni~kog narativa nenakloweni istraìva-

wu i utvr|ivawu ~iwenica, za{to traè „preko hleba poga~u“

i falsifikuju obim i pravnu kvalifikaciju nesumwivo po~i-

wenog zlo~ina, kada je potpuno jasno — i mi kao deùrni „po-

ricateqi“ to bezrezervno prihvatamo — da se u Srebrenici

dogodio teàk ratni zlo~in i da svi koji su u wemu u~estvova-

li, srazmerno svojoj odgovornosti, treba da budu ka`weni.Sa kriminolo{kog, pravnog ili moralnog stanovi{ta tu

nema dileme. Ostaje jo{ samo politi~ko stanovi{te ili, kako

bi se profesor Lompar verovatno pre izrazio — ideologizira-

no. Tu stvari ve} druk~ije stoje.Sa ovog stanovi{ta nisu primarne ~iwenice, ve} se tu

radi o racionalizaciji srpske krivice, sa jedne strane, i stva-

rawu pseudojuristi~ke podloge za agresivne ratove pod izgo-

vorom humanitarnih intervencija i mimo normi me|unarod-

nog prava, sa druge. Srpska krivica, da se usredsredimo samo

na taj aspekat, daleko „lep{e“ i dramati~nije zvu~i ako se

uokviri u tezu o po~iwenom genocidu. Time se bar suspenduju,

ako ne i bri{u, istovrsne, prave, krivice drugih balkanskih i

vanbalkanskih aktera. Time se postiè jo{ jedan vaàn ciq:

izvr{ewe zadatka pisawa jedne nove istorije, ne samo parti-

kularne koja bi bila ograni~ena na ratove devedesetih, nego

op{te istorije srpskog naroda, koja bi sezala stole}ima una-

zad i predstavqala integralnu reviziju svih do sada prihva}e-

nih uvida i ocena wegove pro{losti,22 sada postaje neupore-

divo lak{i.Bez barem „osam hiqada streqanih mu{karaca i de~aka“

kvalifikacija o genocidu ostavqa utisak izrazite nesuvislo-

sti i daje za pravo Noamu ômskom kada je rekao da „ako Sre-

brenica jeste genocid, onda da bi opisali ono {to se dogodilo


22 Retroaktivna „revalorizacija“ Kara|or|a sa stanovi{ta nepo{to-vawa tada nepostoje}ih @enevskih konvencija jedan je od niza primera siste-matskog poku{aja da se srpska istorija reinterpretira idu}i unazad mnogodaqe od jula 1995. godine.

u Au{vicu, moramo izmisliti neki novi izraz“. Me|utim, bez

genocida — i ovo je sinteza svega — bez poistove}ewa i isto-

vremeno relativizacije {to se evokacijom tog termina i wego-

vom primenom na Srbe postiè, nikakvo druga~ije izlagawe

srpske krivice ne bi bilo zadovoqavaju}e niti prihvatqivo.

Zakqu~ak o genocidu zato se postavqa kao aksiomati~an i nu-

àn, mimo ~iweni~nih okolnosti i ~ak uprkos wima, kao {to

je to i iznu|eno ritualno kajawe i izviwavawe svih srpskih

faktora, pojedina~nih i institucionalnih. Nametawe hipote-

ke krivice za genocid u Srebrenici bitan je uslov za svestra-

no paralisawe odbrambenih kapaciteta srpskog naroda, za

ubrizgavawe u wegovu samosvest smrtonosne doze moralne po-

metwe, za ru{ewe wegovog samopouzdawa i, utiskivawem pe~a-

ta odgovornosti za najgnusniji zlo~in, blokirawe svake vizije

koja bi ga mogla izvesti iz nezavidnog stawa u kojem se nalazi.Zna~aj Srebrenice skoncentrisan je, u prvom redu, u oba-

vezi da se na savesan i politi~ki neutralan na~in istraì i

utvrdi {ta se dogodilo u julu 1995. Da nije naknadno do{lo

do oportunisti~kih zloupotreba na politi~kom poqu, tu bi se

sva delatnost u vezi sa ovim pitawem zaustavila. Me|utim, sa-

da se suo~avamo sa jednom druk~ijom i mnogo sloènijom situ-

acijom. Faktografski prilaz srebreni~koj problematici u ve-

likoj je meri potisnut tendencioznim politi~kim narativom

koji name}e unapred propisane rezultate. Paradoksalno, za

razliku od ~iweni~ne, ta virtuelna verzija doga|aja trenutno

predstavqa glavnu pretwu ìvotnim srpskim interesima.Politi~ki interesi i okolnosti koji uslovqavaju odnos

spram ovog pitawa na me|unarodnom planu jesu va`ni, ali su

istovremeno i prolazni. Zato, empirijski odgovor na izazov

Srebrenice ipak mora i daqe ostati primaran kao teì{te

svih napora koji }e se nadaqe ulagati. Jo{ uvek preovla|uju}a

virtuelna verzija doga|aja jeste strahovito nepovoqna, ali do-

bra vest glasi da }e ona trajati samo onoliko koliko se bude

odràla koalicija interesa koja je plasirala i koja je name}e.

Srpska strana mora da ostane budna i uvek spremna da svoje in-

terese argumentovano {titi sve dok bude trajao sada{wi pri-

tisak da se fiktivna konstrukcija doga|aja pounutra{wi i


kod Srba pretvori u osnovu svih refleksa na planu spoqne iunutra{we politike.

U me|uvremenu se strpqivo i savesno mora izgra|ivatiempirijska matrica doga|aja koja u datom trenutku mora bitispremna da se popuni praznina {to }e nastati neizbe`nimraspadom virtuelnog narativa.


ÇÇ.

SUO^AVAWESA ^IWENICAMA

Edvard S. Herman

RAZMI[QAWA O MASAKRU U SREBRENICI

Edvard S. Herman: RAZMI[QAWA O MASAKRU U SREBRENICI

Postoji mno{tvo neobi~nih, gotovo neverovatnih okolno-sti koje se ti~u masakra u Srebrenici, na koje bih ovde èleoda ukaèm. Prva od wih je to da su masakr unapred predvidelilider bosanskih Muslimana Alija Izetbegovi} i ministar ino-stranih poslova Muhamed [a}irbej, koji su upozorili zapadnelidere da genocid neminovno sledi nekoliko dana pre nego {to}e bosanski Srbi u}i u Srebrenicu. Tu je i neobi~na anegdota otome kako je Izetbegovi} grupi bosanskih Muslimana iz Sre-brenice, sa kojima se septembra 1993. sastao u Sarajevu, ispri-~ao da mu je predsednik Klinton, pre toga, rekao da vojna inter-vencija NATO-a u wihovu korist moè uslediti samo ukolikobosanski Srbi u Srebrenici ubiju 5.000 Muslimana. Izetbego-vi} je takvu izjavu kasnije poricao, ali postoji najmawe osamsvedoka koji su ~uli kada je to izjavio, me|u wima i biv{i {efpolicije u Srebrenici, Hakija Mehoqi}.1

1 Vidi „5.000 muslimanskih glava za vojnu intervenciju“, Dani, 22. ju-ni 1998. Tako|e vidi Tuìla{tvo protiv Radislava Krsti}a (IT–98–33-T),transkript, 5. april 2001, p. 9480. Kona~no, vidi norve{ki dokumentarac iz2010. autora Ole Flyuma i Davida Hebditcha, Srebrenica — izdani grad (;Oslo: Fenris Film, 2010), u kojem Mehoqi} prepri~ava Izetbegovi}evu „za-pawuju}u tvrdwu“ pred delegacijom iz Srebrenice sa kojom se sastao 1993.Po~ev od 28.18 minuta, Mehoqi} kaè: „Poku{a}u da vam kaèm ta~no {ta jerekao predsednik Izetbegovi}: ’Dragi moj narode Srebrenice, kako ste?’’Dobro, kako ste vi, gospodine predsedni~e?’ ’Klinton mi je dao predlog:ako ~etnici u|u u Srebrenicu i pobiju 5.000 muslimana, NATO snage }e voj-no intervenisati protiv srpskih poloàja {irom Bosna i Hercegovine. [tavi mislite o tome?“

Neobi~no je bilo i povla~ewe 28. divizije bosanskih Mu-

slimana iz Srebrenice, kao i to {to nisu pruìli nikakav ot-

por malobrojnim Srbima, koji su je zauzeli u julu 1995. Dvade-

set osma divizija brojala je oko 5.500 qudi i bila je dobro nao-

ruàna2, iako je Srebrenica navodno bila razoruàna u okviru

sporazuma i kako bi se opravdao wen proteìrani status „za-

{ti}ene zone“.3 Malo pre ove srpske „okupacije“, osamnaest

oficira iz vode}eg kadra 28. divizije, me|u wima i lokalni ko-

mandant Naser Ori}, opozvani su iz Srebrenice, navodno da bi

prisustvovali obuci u Zenici. Mada je takav opoziv oslabio ta-

mo{we snage bosanskih Muslimana, nije ih spre~io da, radi

provokacije, napadnu obli`wu srpsku varo{icu Vi{wica ali

i nekoliko naoruànih odreda bosanskih Srba.4

Da li mo`da ovaj niz slu~ajnosti ukazuje na planiranu

zamku za bosanske Srbe, koji }e biti namamqeni da u|u u Sre-

brenicu, da se bore i ubijaju, kako bi se potom na{li optuè-

ni da su ispunili kvotu za akciju NATO-a? Neizvesno je, ali

mogu}e, iako se ne slaè sa zvani~nom verzijom Zapada o Sre-

brenici, te stoga ne moè biti predmet rasprave u zapadnim

mejnstrim medijima.Isti ti mediji, tako|e, odbijaju bilo kakvu raspravu o

prethodnom ubijawu bosanskih Srba izme|u 1992. i juna 1995,

u velikoj meri sprovedenom u napadima koje je organizovao Na-

ser Ori}, koji su pokretani iz navodno razoruàne „za{ti}e-


2 Vidi Xorx Bogdani~, œUvod u osvajawe SrebreniceŒ, u Edvard S.Herman, urednik, Masakr u Srebrenici: dokazi, kontekst, politika (Beo-grad, Istorijski projekat Srebrenica, 2011), pp. 54–61.

3 Dva dana po{to je Srebrenica rezolucijom Saveta bezbednosti UN(S/RES/819) progla{ena za œza{ti}enu zonuŒ, 18. aprila 1993. general bosan-skih Muslimana Sefer Halilovi}, general bosanskih Srba Ratko Mladi} igeneral Unprofora Lars-Erik Valgren (Wahlgren) iz [vedske postigli susporazum koji je podrazumevao prekid srpske vatre oko Srebrenice u zamenuza razoruàvawe bosanskomuslimanskog garnizona od strane Unprofora uokviru „za{ti}ene zone“. Vidi Marcus Tanner, œŒ, The Independent, 19. april1993; i John F. Burns, œU.N. Says Enclave Is 'Saved'; Bosnians Call It'Surrender'Œ, New York Times, 19. april 1993.

4 Bogdani~, op cit., n. 2, pp. 60–61.

5 Vidi Milivoje Ivani{evi}, Li~na karta Srebrenice (Beograd,Hri{}anska misao, drugo izdawe, 2010). U toj kwizi Ivani{evi} pi{e da

ne zone“ Srebrenice. Broj ubijenih prema nekim izvorima do-

stiè ~ak 3.262, od ~ega ogromnu ve}inu ~ine nenaoruàni ci-

vili5. Vojni zapovednik Unprofora Filip Morijon izjavio je

pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju

(MKSJ ili Tribunal) da je uveren kako je Ori}evo ubijawe

imalo „direktan“ efekat u smislu provocirawa Srba na

okrutne akcije iz jula 1995.6 Mejnstrim mediji i analiti~ari

sa Zapada ponovo su „oprezno“ izbegli da citiraju Morijona

ili da razmotre prethodne, zna~ajne masakre nad srpskim ci-

vilima u Bosni, po{to bi to uzdrmalo uvreèni stav wihove

strane da je masakr u Srebrenici bio ni~im izazvan ubila~ki

napad na bosanske Muslimane od strane demonizovanih Srba

koje je Zapad izabrao za metu.Jo{ jedna va`na odlika procesa demonizacije bili su, i

ostaju, tri sarajevska masakra u bosanskim ratnim godinama:

„masakr u redu za hleb“ iz 1992, Markale ili „masakr na pija-

ci“ iz 1994. i drugi masakr na pijaci 1995. godine. Svaki se

dogodio ba{ u trenutku kad je bilo potrebno opravdati neiz-

be`ne odluke NATO-a ili UN da interveni{u u korist bosan-

skih Muslimana. Postojali su veoma opipqivi dokazi da ih je

vo|stvo bosanskih Muslimana organizovalo protiv sopstvenog

naroda, spremno da `rtvuje svoje qude kako bi se ubrzala in-

tervencija NATO-a. Takav je zakqu~ak izveo i ameri~ki potpo-

ru~nik Xon Srej, koji je bio na licu mesta u Sarajevu,7 kao i

general ser Majkl Rouz i lord Dejvid Oven, pored ostalih, ko-

ji su delili takvo mi{qewe.8 Me|utim, ameri~ki zvani~nici

su èleli rat i, zajedno sa ameri~kim medijima, odbili su da

Edvard S. Herman: RAZMI[QAWA O MASAKRU U SREBRENICI 29

œspisak ‰Srba poginulih u okolini SrebreniceŠ sadrì imena 3.262 srpske`rtve. Prema najnovijim dokazima, pribli`no 27%, ili oko 880, ubijenihqudi bili su pripadnici vojnih i policijskih organizacija. Preostalih73% (2.382 `rtava) bili su civili” (p. 6).

6 Tuìla{tvo Tribunala protiv Slobodana Milo{evi}a (IT-02–54-T),transkript, 12. februar 2004, p. 31.975.

7 LTC John E. Sray, œSelling the Bosnian Myth to America: Buyer Bewa-reŒ, Foreign Military Studies Office Publications, Department of the Army, FortLeavenworth, oktobar 1995.

8 Vidi David Binder, œŒ, Foreign Policy, No. 97, zima, 1994–1995. Tako-|e vidi David Owen, intervju, u George Bogdanich i Martin Lettmayer, Jugo-

prihvate bilo kakav stav koji nije odgovarao wihovim poli-

ti~kim ciqevima.Da se vratimo Srebrenici: mnogi pripadnici 28. divi-

zije i brojni civili u panici dali su se u bekstvo, kroz min-

ska poqa, nailaze}i usput na vojne odrede bosanskih Srba,

{to je mnogim bosanskim Muslimanima donelo smrt, pri ~emu

je muslimanski general Enver Haxihasanovi} izjavio da je tom

prilikom poginulo 2.628 vojnika 28. divizije.9 Ipak, u tvrd-

wama o srebreni~kom masakru javqa se jo{ jedna neobi~na

okolnost, a to je da ni mediji, ni Tribunal, dok sabiraju ubi-

jene u Srebrenici, ne pomiwu niti pridaju zna~aj ovim `rtva-

ma stradalim u borbi. Od samog po~etka se tvrdi da je 8.000 na-

vodno ubijenih qudi stradalo u egzekucijama. Smrti u borbi

su izbrisane.Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju te je

smrti izbrisao pretvoriv{i ih u naknadnu bele{ku, kroz iz-

javu da se „ne moè odbaciti mogu}nost da bi odre|eni proce-

nat tela u istraènim grobnicama mogao pripadati qudima

poginulim u borbi“.10 Mogli su isto tako da kaù da se ne mo-

è odbaciti mogu}nost kako su neki od tih qudi pogubqeni:

upravo na osnovu tog va`nog pitawa mogli su zahtevati detaq-

nije ispitivawe tela koje bi omogu}ilo izra~unavawe verovat-

nih brojki u razli~itim kategorijama. MKSJ je pove}ao i broj

pogubqenih, sa nekoliko hiqada tela prona|enih u grobnica-

ma, pomo}u pretpostavke da postoje jo{ neotvorene grobnice u

kojima bi se mogao nalaziti sli~an broj tela, ~ime bi se pri-

bliìli poèqnom ukupnom zbiru. Ovo nije rad pravog sud-

skog tela, ve} pre politi~ki vo|ena i upravqana travestija

sudstva.11


slavija: rat koji se mogao izbe}i (Yugoslavia: The Avoidable War, New York:Frontier Theatre & Inc., 2000).

9 Tuìla{tvo Tribunala protiv Radislava Krsti}a (IT–98–33-T),transkript, 6. april 2001, p. 9532.

10 Sudija Almiro Rodrigues et al., , Tuìla{tvo protiv RadislavaKrsti}a (IT–98–33-T), 2. avgust 2001, paragraf 77.

11 Vidi John Laughland, (Ann Arbor, MI: Pluto Press, 2007).

Jo{ jedna neobi~na i ~udnovata okolnost je {to se odr-

àla ukupna brojka od 8.000. Ta je brojka izneta mnogo pre nego

{to su o brojnim smrtnim slu~ajevima predstavqeni ikakvi

ozbiqni dokazi, ali odràla se do danas; oni koji je zastupaju

jo{ se bore da izna|u dokaze kojima }e je potkrepiti. U ve}ini

slu~ajeva prvobitni broj stradalih u katastrofama biva pre-

teran, da bi se postepeno smawivao nakon prikupqawa dokaza,

kao {to je to bio slu~aj 11. septembra, kada je ukupan broj po-

ginulih u Wujorku sa 6.900 spu{ten na 2.700.12 Za Srebrenicu

je, me|utim, prevladala stabilnost. Obdukcijski izve{taji

koje je MKSJ predstavio izme|u 1996. i 2002. sadrè dokaze o

smrti svega 1.923 osoba, od kojih su mnoge, o~igledno, pogi-

nule u borbi.13 Posle toga, Me|unarodna komisija za nestala

lica iznela je tvrdwu da je od jula 2011. identifikovala pre-

ko 6.598 stanovnika Srebrenice koji su nestali po{to je grad

11. jula 1995. pao u ruke bosanskih Srba, na osnovu poklapa-

wa DNK izme|u posmrtnih ostataka prona|enih u takozvanim

srebreni~kim grobnicama i DNK ìvih srodnika nestalih

lica.14 Takvi dokazi, me|utim, nisu stavqeni na raspolagawe

odbrani u pravnim slu~ajevima, a dokazi zasnovani na DNK

ne prave razliku izme|u smrti u borbi i smrti usled pogu-

bqewa, niti mogu pokazati vreme i mesto pogibije.Postoje naravno i iskazi svedoka. Jedan od va`nijih bio

je Draèn Erdemovi}, koji je svedo~io na svim velikim su|e-

wima i kome je Tribunal (i wegovi sponzori iz NATO-a) pru-

ìo sigurnu luku. Radi se o pla}eniku hrvatskog porekla, ~ija

je mala grupa egzekutora sredinom jula 1995. bila na odmoru, u

okviru slu`be pri vojsci bosanskih Srba, a pla}eno im je u

zlatu po{to su obavili zadatak i, navodno, ubili 1.200 zatvo-

Edvard S. Herman: RAZMI[QAWA O MASAKRU U SREBRENICI 31

12 Vidi David Peterson, “”, ZNet, 14. jun 2004.

13 Vidi Qubi{a Simi}, œPresentation and Interpretation of Forensic Data(Pattern of Iwury Breakdown)Œ, u Stephen Karganovic, prir., (Beograd: Istorij-ski projekat Srebrenica, 2011), pp. 93–108; posebno pp. 94–104. Tako|e vidiSimi}, œAnalysis of Srebrenica Forensic Reports Prepared by ICTY ProsecutionExpertsŒ, Ibid, pp. 73–91.

14 Vidi œ613 Srebrenica Victims to be Buried at a Memorial Ceremony inPoto~ariŒ”, ICMP, 10. jul 2011.

renika, bosanskih Muslimana. Erdemovi}eva pri~a bila je neu-

verqiva, puna protivre~nosti. Nalazi sa poqa na kojima su iz-

vr{ena ubistva nisu je podràli, a wegove navodne akcije bile

su suprotne interesima komande bosanskih Srba. Ipak, on je

bio spreman da govori o ume{anosti komande, a to je wemu i we-

govim tvrdwama donelo qubav i za{titu NATO-a i MSKJ. Mada

ga je pratilo jo{ {est kolega ubica, MKSJ nikada nijednog od

wih nije pozvao da svedo~e o toj temi, a samo ga je Milo{evi}

donekle kriti~ki unakrsno ispitao. U kwizi @erminala îvi-

kova Srebrenica: krunski svedok15 nedvosmisleno je pokazano

da je svedo~io la`no i da je MKSJ u~estvovovao u wegovim la-

ìma. Isto je pokazano i u delu ~iji sam ja prire|iva~, Masakr

o Srebrenici: dokazi, kontekst, politika.16

Zapadni mediji potpuno su potisnuli dokaze iz îviko-

vqeve kwige, iako je Erdemovi} bio glavni svedok u nizu su|e-

wa pred MKSJ, ~ija su meta bili Srbi i ~iji su ishod dugogo-

di{we zatvorske kazne. Ovo jasno ilustruje ~iwenicu da mej-

strim mediji na Zapadu veoma ~esto prihvataju partijsku li-

niju i odbijaju bilo kakav poku{aj da se ona ospori — oni de

facto sluè kao propagandni sistem i u tom smislu rade sa

ciqem da obezbede pristanak na stavove vladaju}e klase na na-

~in koji je toboè svojstven totalitarnim sistemima a supro-

tan zapadnim principima. U skladu s tim, pretvorili su „ma-

sakr u Srebrenici“ u za{ti}enu zonu ~ije navodne istine slu-

è zapadnim interesima kao i interesima nesrpskih nacija

danas razbijene Jugoslavije. „Masakr“ je politi~ki trijumf:

za bosanske Muslimane, Hrvate (koji su se tada spremali da

narednog meseca zapo~nu etni~ko ~i{}ewe Krajine) i Sjedi-

wene Dràve, koje su tako mogle da opravdaju direktan napad

na Srbiju, izgradwu xinovske vojne baze na Kosovu i zapo~i-

wawe ostalih „spasila~kih misija“ i „humanitarnih inter-

vencija“ {irom Zemqine kugle. Ipak, razumni qudi bi treba-

lo da se uzdrè od dono{ewa zakqu~aka i pokaù voqu, uz ~ak

nestrpqewe, da prou~e sve dokaze.


15 @erminal îvikov, Srebrenica: krunski svedok (Beograd: Istorij-ski projekat Srebrenica, 2010).

16 Herman, Masakr u Srebrenici: dokazi, kontekst, politika.

Qubi{a Simi}

SREBRENICA U SVETLUSUDSKOMEDICINSKIH DOKAZA

Qubi{a Simi}: SREBRENICA U SVETLU…

Skoro da nijedan doga|aj u skorijoj pro{losti nije poka-zao toliki stepen rezistentnosti na vreme i na pojavqivawenovog dokaznog materijala kao {to to ~ini Srebrenica. Bezma-lo 17 godina od zavr{etka rata u Bosni i daqe je aktuelna kaoda se dogodila pre nekoliko dana i predstavqa se na neprome-wen na~in. Dobar deo svoje snage Srebrenica crpi od onih ko-ji su devedesetih godina bili odgovorni za fabrikovawe mito-va. Me|u wima, Srebrenica je svakako jedan od najve}ih. Jed-nom oblikovan mit preìveo je zahvaquju}i obilatoj propa-gandnoj podr{ci medija. Dodatnu pomo} da preìvi srebre-ni~ki mit dobija od onih koji se srebreni~kom problemati-kom bave na povr{an ili nau~no neutemeqen na~in. [to jejo{ opasnije, deluju}i pod okriqem pojedinih organizacijaili pod pla{tom me|unarodnog pravosu|a, oni vr{e nasiqenad ~iwenicama.

Te{ko je suprotstaviti se medijima, ali zato za ove drugeimamo adekvatan odgovor. Wihova sklonost ka dono{ewu proiz-voqnih zakqu~aka koji samo na kratko produàvaju ìvot sre-breni~kom mitu pruà nam mogu}nost da ih razoruàmo i da ot-kopamo i iznesemo kqu~ne ~iwenice koja se posledwih 17 godi-na bri`qivo sakrivaju od o~iju {ire javnosti. Pri tom, trebaimati u vidu da je nastojawe da se do|e do celovite slike u ve-likoj meri zakomplikovao Ha{ki tribunal svojim presudamakoje su posluìle kao platforma za nametawe jednostranog i

~iweni~no neutemeqenog stava o doga|ajima u julu 1995. u Sre-

brenici. No krenimo redom. Prvo zapetqavawe Gordijevog ~vora

desilo se izricawem presude generalu Krsti}u 2001. godine.U paragrafu 82 prvostepene presude, Krsti}evo ve}e kon-

statuje da „od vremena zauzimawa Srebrenice, poprili~no vi-

{e od 7.000 lica nedostaje“ i da se iz spleta okolnosti da za-

kqu~iti da je „ve}ina nestalih lica streqana i sahrawena u

masovnim grobnicama.“ U tom trenutku ekshumirano je po tvrd-

wama suda 2.028 tela.1 Me|utim, takva spoznaja ne spre~ava

sudsko ve}e da usvoji zakqu~ke tuìla{tva da su preostala

neotkopana i neidentifikova tela, koja se navodno nalaze u

dodatnih 18 masovnih grobnica, tako|e `rtve streqawa. Ve}e

u presudi navodi non{alantnu procenu da se u neotkopanim

grobnicama nalazi jo{ 2.571 telo, {to bi im uz gore navedenih

2.028 tela dalo broj koji bi jo{ uvek bio ispod mete od sedam

do osam hiqada, ali bi bio primereniji zakqu~cima navede-

nim u presudi. Simptomati~no je za na~in razmi{qawa suda

da se sudsko ve}e ni jednog trenutka ne bavi o~iglednim pita-

wem. Kako se do{lo do broja tela u jo{ neotkopanim masovnim

grobnica, ne navode}i ~ak ni lokalitete tih grobnica ~iji ne-

ekshumirani i neobra|eni sadràj ve}e unapred ugra|uje u svo-

ju presudu? Po inerciji sopstvenog rezonovawa, i bez dokaza,

ve}e preuzima tvrdwu tuìla{tva da se u neotkopanim grob-

nicama nalaze — `rtve streqawa.2 Istina, u paragrafu 77 u

prvostepenoj presudi Krsti}u, Ve}e prihvata da je jedan broj

qudi „mogao poginuti i tokom borbenih dejstava“, ali se ne

upu{ta u procene o broju. Rezultati do kojih smo mi do{li


1 Prvostepena presuda Krsti}u, par. 80.

2 Autopsijski izve{taji sadrè niz primera slu~ajeva koji se, da ih jesud propisno razmotrio, ne bi mogli pribrojati skupini streqanih. U izve-{tajima GL01/758B i GL01/760B sa lokaliteta Glogova stoji da su u xepovi-ma nastradalih osoba prona|eni noèvi. To ukazuje da su te osobe najverovat-nije poginule u borbenim dejstvima, jer da su bile zarobqene prilikom pre-tresa hladno oru`je bi im bilo oduzeto. U izve{taju ZJ05B189, sa lokalite-ta Zeleni Jadar, stoji da je osoba stradala od {rapnela, {to nesumwivo is-kqu~uje mogu}nost streqawa. Ovi primeri pokazuju prednost autopsijskihizve{taja u odnosu na DNK nalaze kao nesravweno pouzdaniji metod za utvr-|ivawe relevantnih okolnosti, a pre svega verovatnog uzroka smrti.

bri`qivom analizom celokupnog forenzi~kog materijala Ha-

{kog tribunala, koji smo u svojstvu ~lana jednog tima odbrane

u Hagu imali na raspolagawu, pokazuju da je 2002. godine, na

kraju terenskog rada svoje forenzi~ke ekipe, Tuìla{tvo ras-

polagalo sa ukupno 1.923 tela. U ovaj broj ulaze i grobnice ot-

kopane nakon presude izre~ene generalu Krsti}u, {to zna~i da

u vreme izricawa navedene presude nikako nisu mogli imati

2.028 tela kao {to tvrde, nego je taj broj bio mawi.Da bi bilo jasno treba napomenuti da celokupan fond

posmrtnih izve{taja koji su se nalazili na raspolagawu Ha-

{kog tribunala 2008. godine sadrì ukupno 3.568 izve{taja, i

da smo u na{oj analizi obradili svaki od wih.3 S razlogom ko-

Qubi{a Simi}: SREBRENICA U SVETLU… 35

Tabela sa prikazom kompletnih podataka

3 U svojstvu ~lana tima odbrane pukovnika Qubi{e Beare na su|ewugrupi optuènih u predmetu Popovi} i drugi u Hagu, dr Qubi{a Simi} jeimao dostup svoj sudskomedicinskoj dokumentaciji koju je koristilo Tuì-

ristim termin „3.568 izve{taja“, a ne „3.568 tela“ zato {tokada je u pitawu Srebrenica jedan autopsijski izve{taj nezna~i jedno telo. Kao {to smo u raznim publikacijama i tokomve{ta~ewa pred Sudom Bosne i Hercegovine u Sarajevu poka-zali, najve}i broj izve{taja — a to je 44,4 odsto — sadrì sa-mo mawi deo tela, ponekad samo po jednu kost ili fragment ko-sti. Posmrtni ostaci iz ove kategorije, na koje se skoro polo-vina ovih izve{taja odnosi, ne dozvoqavaju izvla~ewe nika-kvog zakqu~ka o na~inu i uzroku smrti, {to ih ~ini neupotre-bqivim za utvr|ivawe bilo kakvih sudsko-medicinskih ~iwe-nica u krivi~nom procesu. Kada se uzme u obzir da qudsko te-lo sadrì preko 200 kostiju, postaje jasno za{to se jedan autop-sijski izve{taj ovakve vrste ne moè razmatrati kao jedno te-lo. To zna~i da je broj tela, odnosno lica nastradalih od svihuzroka koja se nalaze u srebreni~kim grobnicama, daleko mawiod broja izve{taja. To se moè lako uo~iti analizom masovnihgrobnica i grafikona gde se prikazuje stawe u tim masovnimgrobnicama.4

Da bi rezultati ra{~lawivawa masovnih grobnica veza-nih za Srebrenicu bili potpuno pregledni, kao {to se na gra-fikonu vidi wihov sadràj smo podelili u pet grupa.

U prvoj grupi nalaze se tela ili posmrtni ostaci u koji-ma su prona}eni povezi preko o~iju i/ili ligature.

Drugoj grupi pripadaju tela kod kojih je prona|en metakili povrede nastale od metka. Takve povrede ne upu}uju na de-cidne zakqu~ke o na~inu smrti jer su mogle nastati kako to-kom borbenih dejstava, tako i tokom streqawa zarobqenika,ali ne iskqu~uju ovo posledwe.

Tre}oj grupi pripadaju tela kod kojih nije bilo izolova-nih povreda od metka nego su uz metak prona|eni i metalnifragmenti razli~itih vrsta ~ije se poreklo sa sigurno{}u ne


la{tvo Ha{kog tribunala. Dr Simi} jer tako|e svedo~io u svojstvu ve{takapred Sudom Bosne i Hercegovine u predmetima Jevi} i drugi, Pelemi{ i Pe-ri}, i Dragan Ne{kovi} i drugi.

4 Detaqan presek i analiza svih srebreni~kih masovnih grobnica do-stupni su na: http://www.srebrenica-project.com/index.php?option=com_con-tent&view=category&layout=blog&id=23&Itemid=21 Na istom mestu postavqe-no je svih 3,568 autopsijskih izve{taja forenzi~ara Ha{kog tribunala.

moè odrediti ili ~ije poreklo vodi od granate ili mine. U

ovoj kategoriji nalaze se i tela gde su prona|eni samo razli-

~iti metalni fragmenti.êtvrta grupa odnosi se na kompletna ili skoro komplet-

na tela kod kojih nije bilo mogu}e utvrditi uzrok smrti.Posledwa, i najve}a grupa, jesu zapravo izve{taji gde su

prona|eni samo mawi delovi tela, vrlo ~esto samo jedna kost,

ili izolovano stopalo u ~izmi, butna kost, patela i sli~no. U

toj kategoriji nalazi se ukupno 1.583 izve{taja od ukupno 3.568

koliko su forenzi~ki stru~waci Tuìla{tva Ha{kog tribu-

nala sa~inili, ili izraèno procentima — 44,4 odsto. Taj

broj jo{ vi{e dobija na zna~aju ako se uzme u obzir da u 92,4

odsto izve{taja iz ove kategorije, forenzi~ari Tribunala ni-

su utvrdili uzrok smrti.Na osnovu analiziranih obdukcionih nalaza i izvedene

klasifikacije wihovog sadràja, profesionalno odgovorno mo-

gli bi se izvu}i slede}i zakqu~ci o verovatnoj sudbini lica

na koja se ovaj materijal odnosi.

1. Prva grupa sastoji se od 442 tela na kojima su prona}e-

ni povez preko o~iju i/ili ligature na rukama. Prema slobod-

noj proceni suda, kada je re~ o ovakvim izve{tajima, te osobe

mogu se tretirati kao streqane.

2. Kod 655 tela prona|ene su povrede koje se u foren-

zi~kim izve{tajima vode kao povrede nastale od metka i na osno-

vu samo te okolnosti nije mogu}e precizirati da li su te osobe

streqane ili su podlegle povredama zadobijenim tokom borbe-

nih dejstava, ili je do smrtnog ishoda do{lo na neki drugi na-

~in. Me|utim, na osnovu opisa povreda u autopsijskim izve{ta-

jima, za oko 150 `rtava u ovoj grupi moè se sa visokim stepe-

nom sigurnosti re}i da nisu stradali od pu{~anog zrna zato

{to pokazuju obrazac povre|ivawa koji po svojim karakteristi-

kama, u smislu veli~ine defekta na kostima i izraène frag-

mentacije kostiju, vi{e odgovara dejstvu Prage ili nekog sli~nog

oru`ja nego dejstvu obi~nog pu{~anog zrna.5


5 Na primer: defekti na lobawi uz fragmentaciju ve}u od 10 sm. ilifragmentacija lopatice sa prelomom susednih {est rebara, {to se moè na-

3. Za izvestan broj `rtava (477) moè se sa prihvatqivim

stepenom profesionalne sigurnosti re}i da nisu bili streqa-

ni jer je kod wih utvr|eno prisustvo {rapnela i drugih metal-

nih fragmenata, koji ne vode poreklo od metka ili ~ije poreklo

pouzdano nije utvr|eno. Ovakvi izve{taji navode na zakqu~ak

da je jedan zna~ajan broj `rtava nastradao tokom borbenih dej-

stava, odnosno tokom povla~ewa 28. divizije ABiH ka Tuzli.

4. Za 411 tela nije bilo mogu}e utvrditi da li se radi o

pogubqewu ili ne zato {to su ta tela nekompletna i ne moè

im se ustanoviti uzrok smrti. Ovoj skupini tako|e pripadaju

i tela na kojima nisu prona|eni nikakvi tragovi projektila,

pa samim tim uzrok nasilne smrti nije ni mogao biti utvr|en.

5. Posledwa i najve}a skupina izve{taja, ukupno 1.583,

sadrì ne tela ili znatne delove tela, nego samo po nekoliko

kostiju. Na osnovu takvih izve{taja, kao {to je napred navede-

no, nije mogu}e izvu}i nikakve zakqu~ke, tim pre {to veliki

procenat tih izve{taja ne opisuje nikakve traume. Ovo potkre-

pquje i ~iwenica da u 92,4 odsto slu~ajeva u ovoj grupi u

autopsijskim izve{tajima koje su sa~inili sudsko-medicin-

ski stru~waci Ha{kog tuìla{tva uzrok smrti zvani~no nije

mogao biti utvr|en.

Na osnovu navedene slike, koja je veoma heterogena, mogu-

}e je izvesti slede}i zakqu~ak. Da je ta~no da ogromnom ve}i-

nom posmrtni ostaci u srebreni~kim masovnim grobnicama

pripadaju pogubqenim licima, kao {to se u optu`nicama i

presudama Ha{kog tribunala i Suda BiH tvrdi, o~ekivalo bi

se da }e pregled autopsijskih izve{taja pokazati uglavnom jed-

noobrazan tip rawavawa, u skladu sa tom hipotezom. Empirij-

ski dokazi, naprotiv, ukazuju na izuzetnu raznovrsnost u

obrazcu rawavawa i u op{tem stawu posmrtnih ostataka. Da-

kle, hipoteza nije potvr|ena.


}i u forenzi~kom materijalu. Videti slu~aj No RV02 /308B u forenzi~komarhivu Ha{kog tribunala. U forenzi~koj terminologiji, karakter ovakvihpovreda se opisuje kao burst out rana, {to u ve}ini slu~ajeva iskqu~uje obi-~an metak.

Kontrolna analiza

I pored ~iwenice da su ovi rezultati vi{e nego jasni,smatramo da bi bilo od op{teg interesa da izvr{imo jo{ jed-no istraìvawe jer nam prethodno nije dalo sasvim pouzdanuvid u ukupan broj stradalih. Zbog velike koli~ine izve{tajakoji sadrè samo po nekoliko kostiju, èleli smo da rezultateproverimo i na drugi na~in, te smo pribegli dodatnom ispi-tivawu. Jedan od na{ih osnovnih ciqeva je da utvrdimo {tota~nije ukupan broj tela u navednim masovnim grobnicama.

Osnova od koje smo krenuli bila je prebrojavawe lobawai butnih kostiju. S obzirom na to da su u velikom broju slu~a-jeva lobawe smrskane ili raspar~ane, ponekad i na vi{e od 20kostiju, taj pristup se nije pokazao plodnim pa smo pre{li naprebrojavawe butnih kostiju u svih 3.568 autopsijskih izve-{taja forenzi~kih stru~waka Ha{kog tribunala. U na{em is-traìvawu prebrojali smo sve desne i leve butne kosti, kao ifragmente butnih kostiju gde se moglo utvrditi da li pripa-daju desnoj ili levoj kosti. Za jedan mali broj fragmenata(ukupno 28) zbog wihove veli~ine nije se moglo utvrditi da lipripadaju desnoj ili levoj butnoj kosti.

Kao {to se iz tabele moè videti, rezultati ovog istra-ìvawa u izuzetnoj meri se poklapaju sa prethodnom analizom.Primenom obe metodologije utvr|eno je da je ukupni broj telaprona|enih u navedenim masovnim grobnicama mawi od dve hi-qade, preciznije negde izme|u 1.919 i 1.923. Ova ukupna cifraza sve grobnice — da naglasimo — obuhvata obe kategorije li-ca, kako one koji su mogli biti streqani tako i one koji su ve-rovatno poginuli tokom borbenih dejstava. Ovim je na{a teza,na koju smo u glavnom istraìvawu ukazali, a to je da se znatanbroj izve{taja (44,4 odsto) koji se sastoje iz fragmenata nemoè ni aproksimativno tretirati kao telo, potpuno dokaza-na. Broj takvih izve{taja, da jo{ jednom ponovimo je 1.583. Ka-da broj tih izve{taja (1.583) oduzmemo od ukupnog broja „slu-~ajeva“ za koje stru~waci tribunala vode obdukcioni proto-kol (3.568) dobijamo cifru od 1.985 tela razli~ite kompletno-sti, {to se u prihvatqivim okvirima poklapa sa rezultatimana{e kontrolne analize sa osloncem na butne kosti, koja nam


daje merni opseg od ukupno izme|u 1,919 i 1,923 usmr}enih

osoba u masovnim grobnicama koje su vezane za Srebrenicu.

Masovne grobniceDesna butna

kostLeva butna

kostFragment

kosti

Lipqe 131 131 4

Ravnice 221 224 1

Glogova 275 273 2

ân~ari cesta 233 240 3

Kozluk 318 315 0

Hoxi}i cesta 155 156 2

Cerska 146 146 0

Nova Kasaba 56 56 0

Laète 110 110 0

Pilica 115 115 0

Zeleni Jadar 116 113 1

Brana 31 32 15

Kowevi} Poqe 12 12 0

Ukupan brojbutnih kostiju

1.919 1.923 28

Ako je svrha ekshumacija na terenu i autopsijskih izve-

{taja koje su sa~inile sudskomedicinskih ekipa Tuìla{tva

Ha{kog tribunala bila da pruì dokumentovanu podlogu za

tezu o streqawu sedam do osam hiqada zarobqenih osoba nakon

pada srebreni~ke enklave u julu 1995, zadati ciq nije postig-

nut. Iz wihovih nalaza jasno proizilazi da nekoliko stotina

lica verovatno jeste bilo streqano, ali na osnovu takvog fo-


renzi~kog materijala nije mogu}e potkrepiti cifru koja se na-vodi ne samo u optu`nicama nego i u nekoliko ve} pravosna-`nih presuda MKTBJ.

Od 2007. godine, po~ev sa predmetom Popovi} i drugi,standardni pristup koji je karakteristi~an za sudsku medici-nu u krivi~nim slu~ajevima — autopsijski izve{taji sa detaq-nim opisom povreda i op{teg stawa posmrtnih ostataka — pre-me{ten je u drugi plan. Zamewen je rezultatima DNK uparivawakoje je obavio ICMP, Me|unarodna komisija za nestala lica usvojim laboratorijama u Bosni i Hercegovini. DNK nalazipredstavqeni su Ha{kom tribunalu (i ve}e je to usvojilo) kaonapredna savremena metoda za re{avawe kqu~nih pitawa u vezisa doga|ajima u Srebrenici. Istovremeno, autopsijski izve-{taji diskretno su skloweni sa horizonta javne pa`we.

Nagli gubitak zna~aja autopsijskih izve{taja predsta-vqa ~iwenicu koja je sama po sebi od velikog zna~aja. Povredei wihovi uzroci, implikacije prona|enih projektila od minai granata, kao i druge sli~ne forenzi~ke pojedinosti, prestalisu da bivaju aktivan predmet sudske rasprave. Novina se sastojiiz slede}eg: u predmetu Popovi} i drugi pred Ha{kim tribuna-lom, tehnologija DNK uvedena je kao primarno sredstvo zautvr|ivawe broja streqanih `rtava i dokazivawe da se u Sre-brenici dogodio genocid.

Nastranu to, {to je vi{egodi{wi istra`iva~ki rad naterenu u ekshumirawu masovnih grobnica i sastavqawu foren-zi~ki zna~ajnih autopsijskih izve{taja time ba~en u zasenak.Na velika zvona, izvo|eni su dokazi nove vrste. U presudi upredmetu Popovi} govorilo se o 5.336 identifikovanih stre-qanih lica a „potencijalno“ o 7.826,6 povezivale su se pri-marne sa sekundarnim i tercijarnim masovnim grobnicamapri ~emu su se koristili argumenti do tada nepoznati u sud-skomedicinskoj praksi u nastojawu da se cifra streqanih {tovi{e pove}a.

Prakti~ni u~inak ove velike predstave, ako bi nenau~nepremise na kojima po~iva bile prihva}ene, jeste to da bi poku-{aji da se analiti~ki ra{~lani sudbina stradalih Muslima-


6 Popovi} i drugi, prvostepena presuda, par. 624.

na iz srebreni~ke enklave posle 11. jula 1995. bili prakti~no

obesmi{qeni. Ako bi problematika bila zatvorena u okvire

DNK uparivawa, poginuli tokom borbenih dejstava postali bi

nevidqivi zato {to su jedino autopsijski izve{taji materija-

lan dokaz koji razja{wava wihovu sudbinu.7 Stvarno streqa-

nim licima prikqu~ilo bi se mno{tvo drugih, koji to nisu

bili. Nastradali iz svih kategorija bili bi izme{ani ne radi

utvr|ivawa istine nego radi postizawa propagandnog efekta.Mi smo ovu novu taktiku odmah prepoznali i upozorili

smo javnost da je za rasvetqavawe doga|aja u Srebrenici DNK

tehnologija beskorisna. Ona ne pruà odgovore na dva glavna

pitawa koja se postavqaju u kontekstu utvr|ivawa krivi~ne

odgovornosti: uzrok smrti i vreme smrti. DNK moè da bude

vrlo koristan u svom domenu: identifikacija stradalih i po-

vezivawe razbacanih posmrtnih ostataka iste osobe. Me|utim,

o uzroku ili prirodi povreda koje su dovele do smrtnog isho-

da, {to je u mnogim slu~ajevima kqu~no za razlikovawe stre-

qanih od poginulih tokom borbenih dejstava, DNK tehnologi-

ja ne moè da kaè — ni{ta.Drugi vid zloupotrebe DNK analize koji je nakon ova-

kvog uvo|ewa ubrzo do{ao do izraàja jeste nau~no neutemeqe-

no povezivawe raznih grobnica u funkciji uporno zacrtanog

ciqa da se broj mrtvih koji bi se mogli vezati za Srebrenicu

pove}a. U tu svrhu, na osnovu prisustva delova jednog ili dva

tela iz sekundarne grobnice za koje se utvrdi pozitivna DNK

veza sa primarnom, celokupni sadràj tih masovnih grobnica,

bilo da su one sekundarne ili tercijarne, sabira se sa primar-

nom. To moèmo ilustrovati na primeru Pilice, jer od svih

grobnica ona se ponajvi{e pomiwe kako pred Ha{kim tribu-

nalom tako i pred Sudom BiH. Jedno od mojih svedo~ewa u


7 Va`nost autopsijskih izve{taja, koji sadrè podatke o obrazcu ra-wavawa, za utvr|ivawe uzroka i na~ina smrti ovih dana dobila je potvrduposle misterioznog pokoqa preko 100 civila u sirijskom gradu Huli. Jednastrana tvrdi da su stradali `rtve artiqerijskog napada vladinih snaga nacivile, dok druga tvrdi da su vinovnici zlo~ina pobuwenici, i da su ga iz-vr{ili sa propagandnom namerom da za zlo~in bude optuèna vlada. [ta godbilo na stvari, ovo ilustruje zna~aj i implikacije pouzdanih odgovora naovakva pitawa u sli~nim situacijama.

svojstvu ve{taka pred Sudom BiH odnosilo se upravo na ovu

masovnu grobnicu.Masovna grobnica Ekonomija „Brawevo“ — Pilica kao

primarna sadrì 115 tela. To je minimalan broj tela na osno-

vu prebrojanih butnih kostiju, ali on moè biti i za nekoliko

tela ve}i s obzirom na to da je bilo izme{tawa u sekundarne

grobnice pa zato postoji mogu}nost da su neka tela nekomplet-

na. DNK analizom koju je obavio ICMP identifikovane su 124

osobe, {to u ovom slu~aju ne predstavqa zna~ajnu razliku. To

je daleko mawe od 1.200 tela za koje je Draèn Eremovi}, kao je-

dan od kqu~nih svedoka — u~esnika Ha{kog tribunala u ovom

zlo~inu pred sudom tvrdio da je bilo streqano na Ekonomiji

„Brawevo“ u Pilici. Da bi se nadomestila razlika izme|u ma-

terijalnih dokaza i Erdemovi}eve nepotkrepqene tvrdwe,8 su-

du je bilo predo~eno re{ewe u obliku DNK nalaza. Naime, po-

red gore navedenih 115 lica, ili po tvrdwama ICMP 124 lica,

kori{}ewem rezultata DNK uparivawa utvr|eno je da jo{ 32

lica prona|enih u sekundarnim masovnim grobnicama vodi

poreklo iz Pilice. âk kada bi ovakva analiza bila prihva}e-

na, novi broj stradalih od oko 150 lica i daqe je daleko mawi

od 1.200. Kreativni name{tenici ICMP zato su pribegli sle-

de}oj dovitqivoj konstrukciji: ako se uparivawem DNK za jed-

no telo utvrdi da se wegovi delovi nalaze i u primarnoj ili u

sekundarnoj grobnici, onda se celokupan sadràj sekundarne

masovne grobnice pripisuje primarnoj bez obzira na to {to ni

za jedno drugo telo u toj sekundarnoj masovnoj grobnici nema

DNK poklapawa.Takvim na~inom povezivawa u ovom konkretnom slu~aju

vol{ebno se stiglo do broja od 1.052 lica za koja se sada tvrdi

da vode poreklo iz masovne grobnice Pilice. Da bi se to po-

stiglo, u ovom konkretnom slu~aju primarnoj grobnici su pri-

pisivane tercijalne grobnice koje ~ak nemaju ni jednu direkt-

nu DNK vezu. Na takav na~in, navedenoj primarnoj grobnici u

Pilici pridodate su sekundarne grobnice ân~ari cesta 5,


8 Po oceni prof. Edvarda Hermana,ti, i mnogi sli~ni, stavovi li{enimaterijalnog pokri}a predstavqaju œbare assertionsŒ, ili œgole tvrdweŒ.

Kamenica 6 i Kamenica 10, bez ikakvog upori{ta u DNK ana-

lizi.Primera manipulacije DNK rezultatima je bezbroj. Da-

nas postoji ~ak i mogu}nost izrade la`nih DNK profila koji

sasvim ubedqivo deluju i koje je bez posebne opreme te{ko

prepoznati.9 Kako god, mit o univerzalnoj i nenamenskoj pri-

meni tehnologije DNK je sru{en i Sudu u Sarajevu (a uskoro i

Tribunalu u Hagu) saop{teno je da DNK nije relevantan za re-

{avawe srebreni~kog pitawa. Nema sumwe da }e protagonisti

srebreni~kog mita uraditi sve {to je u wihovoj mo}i da ga

odrè i za{tite od nau~no utemeqene kritike {to duè.

PRILOG

Dr Tomas Parsons, direktor Forenzi~kih studija u Me-

|unarodnoj komisiji za nestala lica ‰ICMPŠ u Sarajevu, usta-

nove koja igra vode}u ulogu u prikupqawu i obradi materijala

za DNK analize u vezi sa Srebrenicom svedo~io je 22. marta

2012. na su|ewu Radovanu Karaxi}u. Tokom unakrsnog ispiti-

vawa Parsons je na pitawe optuènog potvrdio da DNK ana-

liza ne pruà nikakve informacije o okolnostima smrti. Po-


9 Ovo je u forenzi~koj praksi tako izraèn problem da je izraelska bi-olo{ka laboratorija Nucleix iz Tel Aviva proizvela opremu koja sa visokimstepenom pouzdanosti razlikuje prave od, do neprepoznatqivosti falsifi-kovanih, la`nih DNK rezultata. Po{to laboratorija ICMP u Tuzli, koja sebavi DNK uparivawem i ~ije rezultate Ha{ki tribunal uvaàva, ne dozvoqa-va nezavisnim laboratorijama da kori{}ewem istih uzoraka verifikuju we-ne rezultate, tvrdwe ICMP o hiqadama identifikacija srebreni~kih `rtavapostaju vrlo sumwive. Me|utim, u presudi u predmetu Popovi} i drugi, par.624, pretresno Ve}e MKTBJ izri~ito napomiwe da se wegova presuda temeqina neproverqivim DNK podacima ICMP, ili „golim tvrdqama“, kako bi seizrazio profesor Herman.

sle izvornog teksta ispitivawa na engleskom, u produètku

navodimo i srpski prevod.

Prosecutor v. Karadzic, trial session, Thursday, 22 March 2012, Tran-

script, p. 26633

5 Q. ‰InterpretationŠ Thank you. Do we then — should we then

6 understand that your position is that those DNA profiles that you

7 established and linked to the events in Srebrenica in 1995, should we

8 understand — or can you tell us whether you have established the manner

9 of their death?

10 A. The manner of death has been established in a very, very large

11 number of those cases by the pathologists in question. But the manner of

12 death played no role in the establishment of this list.

13 Q. Thank you. And do you know that the indictment here, one of the

14 charges is unlawful killings and executions.

15 So is it your claim that those people whose DNA profiles you have

16 established were killed in an unlawful manner and did you separate that

17 from those who were killed in action?

18 A. The ICMP does not concern itself with whether — with the legal

19 question of how these people were killed or — particularly with whether

20 their deaths were lawful or not. I'm reporting on the identifications

21 that have been made with regard to mortal remains recovered from these

22 graves.

Dr. Parsons was the director of the forensic sciences for the

International Commission for Missing Persons which operates a

highly experienced DNA laboratory system active since 2001.

‰Transcript (Unofficial), Prosecutor v. Karadzic, 21 March 2012,

p. 2 and 3Š

Prevod na srpski jezik

Tuìlac protiv Karaxi}a, glavni pretres, ~etvrtak, 22 mart 2012,

Transkript s. 26633, alineje 10 — 22.

Pitawe Radovana Karaxi}a: …moète li nam re}i da li ste usta-

novili na~in wihove smrti?


Odgovor Tomasa Parsonsa: Na~in smrti je bio utvr|en u vrlo ve-

likom broju tih slu~ajeva od strane patologa. Me|utim, na~in smrti

nije igrao nikakvu ulogu u proizvodwi ovog spiska.

Pitawe Radovana Karaxi}a: Kao {to vam je poznato, jedna od op-

tu`bi ovde odnosi se na protivpravno ubijawe i streqawe. Dakle, da li

vi tvrdite da su ti qudi ~ije ste DNK profile ustanovili bili ubijeni

na protivpravan na~in i da li ste ta lica razdvajali od osoba koje su po-

ginule u borbi?

Odgovor Tomasa Parsonsa: Me|unarodni komitet za nestale osobe

se ne bavi pitawem kako su te osobe bile ubijene, niti da li je wihova

smrt bila zakonita ili ne. Ja pru`am izve{taj o identifikacijama koje

su bile obavqene u vezi sa posmrtnim ostacima koji su bili ekshu-

mirani iz masovnih grobnica.

Tomas Parsons je direktor forenzi~kih studija u Me|unarodnoj

komisiji za nestala lica ‰ICMPŠ


@erminal îvkov1

SLUÂJ D. ERDEMOVI]A I NEOTKRIVENAISTINA O SREBRENICI

@erminal îvkov: SLUÂJ D. ERDEMOVI]A

Jugoslovenska policija uhapsila je 2. marta 1996. godineu Novom Sadu dva vojnika armije Republike Srpske (RS), Dra-èna Erdemovi}a i Radoslava Kremenovi}a. Oni su zatraìliu Beogradu kontakt s predstavnicima Me|unarodnog tribunalaza biv{u Jugoslaviju (MTBJ) da bi saop{tili Tribunalu o ne-kom vojnom zlo~inu u Bosni, u kojem je Erdemovi} li~no u~e-stvovao. Pre nego {to su uhap{eni, wih dvojica su 1. martarazgovarali sa dvoje zapadnih novinara: Vanesom Vasi}-Jene-kovi} iz AVS i Reno @irar iz pariskog ~asopisa Figaro. 13.marta Figaro je objavio veliki ~lanak o Erdemovi}u. U tomtekstu Erdemovi} tvrdi da se dogovorio sa istra`nim sudijomTribunala, da Tribunal ne podigne optu`nicu protiv wega. UHagu }e Erdemovi} biti samo svedok, a ne i optuèni. Posletoga }e se preseliti sa svojom porodicom u jednu od zapadnoe-vropskih zemaqa.

Jugoslovenske vlasti su 6. marta po~ele sudsku istraguprotiv Erdemovi}a i Kremenovi}a. Erdemovi} je priznao da suu julu 1995. godine, on i jo{ sedam boraca iz sastava 10-og di-verzantskog odreda Armije RS, streqali kod sela Pilice uBiH oko 1.200 civila muslimanske nacionalnosti. 7. martaglavni tuìlac Tribunala Ri~ard Goldstoun zatraìo je od

1 Predavawe na Me|unarodnom simpozijumu o Srebrenici i Ha{komtribunalu odrànom u Ruskoj akademiji nauka u Moskvi 22–23. aprila 2009.godine.

jugoslovenskih vlasti da oba vojnika isporu~e Tribunalu. 30.marta avion jugoslovenskog avioprevoznika prevezao je Erde-movi}a i Kremenovi}a u Hag. 22. maja Kremenovi} je oslobo|eni vratio se u Beograd, jer tuìla{tvo Tribunala nije imalopotrebu za wim kao svedokom… 29. maja Tribunal je podigaooptu`nicu protiv Erdemovi}a. Optu`nica se po sadrìni ni-je razlikovala od one podignute protiv Erdemovi}a u NovomSadu. 29. novembra 1996. godine, sudsko ve}e Tribunala osudi-lo je Erdemovi}a na 10 godina zatvora za ratne zlo~ine i zlo-~ine protiv ~ove~nosti. 5. marta 1998. godine, drugo sudskove}e smawilo mu je kaznu na 5 godina. U avgustu 2000. godineErdemovi} je iza{ao na slobodu. Za u~e{}e u ubistvu 1.200qudi, on je odleào tri i po godine. Na osnovu programa Ha-{kog tribunala za za{ti}ene svedoke Erdemovi} sada ìvi sanovim prezimenom negde u Severnoj Evropi. Povremeno se Er-demovi} pojavquje u Hagu kao za{ti}eni svedok u svim proce-sima koji se odnose na takozvani genocid nad bosanskim Mu-slimanima.

Sve {to znamo o masovnom ubistvu kod sela Pilice u ju-lu 1995. godine, zasnovano je iskqu~ivo na priznawu DraènaErdemovi}a. Sudska odluka o wegovom slu~aju od 29. novembra1996. godine doneta je po ubrzanoj proceduri (guity plea). Taprocedura je rezultat dogovora izme|u okrivqenog i tuìoca.Okrivqeni daje œiskreno priznaweŒ koje moè da posluì kaodokaz protiv drugih lica, a tuìlac na osnovu tog priznawamoli sud da izrekne {to je mogu}e mawu kaznu za okrivqenog!Erdemovi} — je glavni svedok Tribunala. œIskrenoŒ priznaweErdemovi}a omogu}ilo mu je da se ne pojavi na unakrsnom is-pitivawu, a sud ima jedini zadatak — da mu odredi — visinukazne! Kada se ima u vidu ogromna teìna toga zlo~ina, ~iwe-nica da je sud œpriznaweŒ Erdemovi}a uzeo kao dovoqan dokaz,izgleda malo ~udno. Procesni kodeks Tribunala o~igledno do-zvoqava takav rad.

Nekoliko re~i o tom va`nom svedoku œgenocidaŒ nad bo-sanskim Muslimanima. Draèn Erdemovi} ro|en je u Tuzli, ugradu sa ve}inskim muslimanskim stanovni{tvom. Majka mu jebila Hrvatica, a otac Srbin, a on se izja{wava kao bosanskiHrvat. Erdemovi} je napustio vojnu slu`bu u Jugoslovenskoj


narodnoj armiji (JNA). Godine 1991. on radi kao policajac u

Republici Hrvatskoj. Kada se u aprilu 1992. godine vratio u

Tuzlu, agonija Jugoslavije bila je u punom jeku, kao i gra|an-

ski rat, koji je zahvatio Bosnu. Erdemovi} je ponovo pozvan u

JNA, no on prednost daje ukqu~ivawu u Armiju BiH, gde su ve-

}inom Muslimani. Krajem 1992. godine on ostavqa tu Armiju

i odlazi u Armiju bosanskih Hrvata (HVO). U prole}e 1993.

godine Erdemovi} ponovo mewa uniformu prebaciv{i se u RS

i prijavquje se za slu`bu u Armiji RS. Wega su primili u jed-

nu novu vojnu jedinicu, upravo u 10. diverzantski odred, koji

je direktno pot~iwen Glavnom {tabu Armije RS, a sastav od-

reda je bio multietni~ki. Erdemovi}ev vod tog odreda imao je

tridesetak boraca, me|u kojima je bilo nekoliko Muslimana,

nekoliko Hrvata, jedan Slovenac i dva Srbina.Sudskom odlukom Me|unarodnog tribunala za biv{u Jugo-

slaviju o slu~aju Erdemovi}a prihva}eno je kao dokazano da je

16. jula 1995. godine Erdemovi} u~estvovao u ubistvu oko 1.200

Muslimana. Saglasno tvrdwama Erdemovi}a, to masovno ubi-

stvo bilo je izvr{eno po naredbi Glavnog {taba bosanskih Sr-

ba, jer je 10. diverzantski odred bio direktno pot~iwen Glav-

nom {tabu. O tom zlo~inu Erdemovi} je svedo~io u nizu proce-

sa: na procesu protiv samog sebe (31. maja, 19. i 20. novembra

1996), na podizawu optu`nice protiv Karaxi}a i Mladi}a (5.

jula 1996), protiv generala Krsti}a (22. maja 2000), protiv Slo-

bodana Milo{evi}a (3. maja 2003), protiv V. Popovi}a i protiv

drugih oficira Armije bosanskih Srba (4. maja 2007) i na su|e-

wu Radovanu Karaxi}u (27. i 28. februara 2012). Sva ta svedo~e-

wa nalaze se u materijalima otvorenim za dostup u arhivi Me-

|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju. Pored toga postoje

i istra`ni zapisnici o pregovorima koje je Erdemovi} vodio sa

islednicima Tribunala. Oni nisu dostupni, ali ja i wima ras-

polaèm. Raspolaèm i svedo~ewima Erdemovi}a iznetim 6.

marta 1996. godine pred jugoslovenskim sudijama u Novom Sadu.

Iz svih tih dokumenata moèmo sastaviti slede}u sliku masov-

nog ubistva:

Osam vojnika iz sastava 10. diverzanskog odreda Armije

RS ubili su 16. jula 1995. godine 1.200 Muslimana iz Srebre-

@erminal îvkov: SLUÂJ D. ERDEMOVI]A 49

nice. Ubistvo je izvr{eno na teritoriji farme sviwa Brawe-vo, kraj sela Pilice, negde oko 40 kilometara severno od Sre-brenice. @rtve su dovozili autobusima. Prvi autobus, u komeje bilo 50–60 mu{karaca, uzrasta od 16–60 godina, stigao jenegde izme|u 10 i 11sati. Ubice su izvodile iz autobusa grupepo 10 `rtava. To je va`no: stalno po 10 qudi. Ruke `rtava subile vezane, neki su imali i poveze na o~ima. @rtve su prvomorale da daju li~na dokumenta, da ih ostave u uglu neke gara-è. Zatim su ih ubice vodile do mesta ubijawa koje se nalazi-lo sto-dvesta metara od autobusa. Tada bi se ubice postrojilena 20 metara od `rtava i pucale u wih iz automata kala{wi-kov pojedina~nim pucwima. Kontroli{u}i da li je svako zai-sta ubijen, oni bi na kraju krajeva i iz pi{toqa dotukli sveone koji su davali znake ìvota. Posle toga su izvodili izautobusa slede}u grupu od 10 `rtava. Eto tako, bez posebnihkontradiktornosti Erdemovi} je ponavqao svoje svedo~ewe ozlo~inu u svim svojim svedo~ewima. Ubice su se s vremena navreme odmarale. Pu{ili su, pili rakiju. Erdemovi} je razgo-varao s nekim Muslimanima. Jedan je poku{ao da beì, susti-gli su ga i ubili. Neki vojnici su tukli i poniàvali svoje`rtve. Sve to je traìlo vreme. Do 15 sati posle podne svi supobijeni. Na livadi je leàlo 1.200 le{eva.

To je nemogu}e. Nemogu}e je za pet sati ubiti 1.200 qudi,na na~in koji je opisao Erdemovi}. To zna~i, da je 120 grupa po10 `rtava, svaka bila streqana za dva i po minuta. @rtve sumorale da pro|u 100–200 metara do mesta ubijawa. Pre togaoni su im oduzimali li~na dokumenta, tukli su ih i ponià-vali, potom ih streqali, proveravali da li su svi ubijeni ivra}ali se u autobus za slede}u grupu od 10 `rtava. Sve to ura-diti za dve i po minute! I jo{ su odmarali, pili i pu{ili.Ako je za streqawe jedne grupe, recimo, trebalo najmawe 10minuta, mada je i to nerealno, prebrzo, onda bi tu trebalo1.200 minuta ili 20 sati! Bilo koji normalan sudija mogao jedo}i do tako jednostavnog ra~una. Sudije Tribunala — nisu!Oni su prihvatili mogu}nost da je 120 grupa po 10 qudi ubije-no za mawe od pet sati. Koliko je qudi ubijeno na tom mestu?Patolozi Me|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju eks-humirali su na tom mestu 153 le{a. To je korpus delikti. Pro-


na|eni li~ni dokumenti pokazuju da je re~ o Muslimanima iz

Srebrenice. To je uàsan vojni zlo~in i svi odgovorni za to,

treba da budu ka`weni. Erdemovi} je stalno ponavqao 1.200

`rtava i sud je to prihvatio kao istinu.œIskrenoŒ priznawe Erdemovi}a u svih wegovih 12 vari-

janti proèto je serijom drugih protivre~nosti i apsurda. Ni-

kada i nijedan normalan sud ne bi prihvatio to œsamoprizna-

weŒ za autenti~no i istinito. Evo najkra}ih i najva`nijih

protivure~nosti:Na prvom saslu{awu, pred jugoslovenskim sudom, Erde-

movi} je kao datum ubistva naveo 20. jul 1995. godine. Wegov

drug Kremenovi} potvrdio je taj datum. Zatim je u Hagu Erde-

movi} neo~ekivano izmenio svoju izjavu i promenio datum —

16. jul 1995. godine. Za{to je Erdemovi} izmenio datum koji je

u Beogradu naveo — drugim koji je naveo u Hagu?Erdemovi} je tvrdio da je u aprilu 1994. bio primqen u

10. diverzantski odred u zvawu vodnika i da je bio desetar,

ali u martu 1995. godine — oduzet mu je ~in zbog neposlu{no-

sti. To je bio uzrok {to je on u vreme ubistva, toboè, bio

obi~ni vojnik — redov. Kao redova primorali su ga da izvr{a-

va naredbe i nije se mogao suprotstaviti streqawu. To je la`.

Za vreme streqawa Erdemovi} je bio vodnik i nikada nije bio

degradiran. To se jasno vidi iz dokumenata koje sud ima na ras-

polagawu, ali niko ne pita svedoka za{to je izmislio to de-

gradirawe.

Erdemovi} tvrdi da je streqawe izvr{eno po naredbiratnog komandira, starijeg poru~nika Milorada Pelemi-{a. Samo streqawe odvijalo se pod komandom Brana Goj-kovi}a. Gojkovi} je obi~an vojnik, redov, ali po tvr|ewuErdemovi}a on je komandovao odeqewem koje je izvr{ilostreqawe. U svim izjavama Erdemovi} govori o œkoman-diru Gojkovi}uŒ. Iz isledni~kih zapisnika vidimo jo{neverovatnije stvari. Kad Erdemovi} nabraja imena sed-morice vojnika, koji su streqali pod komandom œredo-vaŒ, on spomiwe poru~nika Franca Kosa. Poru~nik Kosbio je komandir voda 10. diverzantskog odreda, koji se sa-stojao iz dva voda. Izgleda da je za vreme streqawa redov


Brano Gojkovi} bio komandir poru~niku Kosu i vodniku

Erdemovi}u. Iz zapisnika se jasno vidi da islednici uop-

{te ne veruju Erdemovi}u. Sve je to apsurd, ali svejedno,

tako je i ostalo u zapisniku. Niko u sudu nije poku{ao da

sazna od Erdemovi}a kako je mogu}e da redov komanduje

odeqewem u ~ijem sastavu su poru~nik i vodnik. Taj ap-

surd sud uop{te ne zanima.

Erdemovi} tvrdi da je, nedequ dana posle streqawa, rat-

ni komandir Pelemi{ organizovao atentat na wega. Pe-

lemi{ je saznao da se Erdemovi} sprema da se pojavi u

Tribunalu kao svedok masovnog ubistva. Zato je Pelemi{

naredio jednom od u~esnika ubistva, Stanku Savanovi}u,

da ubije Erdemovi}a. U jednom baru u Bijeqini, Savano-

vi} je dobio pi{toq i tri puta pucao u Erdemovi}a. Te-

{ko rawen Erdemovi} pre`iveo je nekoliko operacija u

Beogradu. Iz zapisnika istra`nih sudija mi saznajemo

ne{to drugo. U jednom baru u Bijeqini bila je tu~a pija-

nih vojnika iz 10. diverzantskog odreda. Sva|a se zavr-

{ila pucwavom i ~etvorica su rawena. Jedan od rawenih

bio je i Erdemovi}. Isto tako, i Savanovi} je te{ko ra-

wen. Nikakvog atentata nije bilo. Za vreme unakrsnog sa-

slu{awa Erdemovi}a koji je vodio Slobodan Milo{evi}

mo`e se saznati pone{to vrlo interesantno. Erdemovi}

je potvrdio da su neki od u~esnika streqawa u Srebreni-

ci dobili novac i zlato, a drugi nisu dobili ni{ta.

Takva i druga apsurdna izmi{qawa i protivre~nosti u

svedo~ewima Erdemovi}a mogu se lako objasniti. Ko je

dao naredbu za streqawe, kako je izvedeno streqawe, koji

je broj `rtava, kakvi su motivi toga zlo~ina? Sva ta pi-

tawa mogu se objasniti ako se ispitaju i stanu pred sud

svi u~esnici masovnog ubistva. I tu dolazimo do onog

najva`nijeg. Jo{ za vreme prvog saslu{awa u Novom Sadu

Erdemovi} je nabrojao imena i prezimena svih svojih sa-

u~esnika. On ponavqa wihova imena u svojih desetak sve-

do~ewa. U~esnici tog masovnog ubistva: Franc Kos, Mar-

ko Bok{i}, Zoran Gorowa, Stanko Savanovi}, Brano Goj-


kovi}, Aleksandar Cvetkovi} i Vlastimir Golijan. Nared-

bu za streqawe dao je ratni komandir Milorad Pelemi{.

Nad Pelemi{em vi{i poloàj komandira imao je Petar

Salapura, {ef Obave{tajnog odelewa Glavnog {taba RS.

Prema tvrdwama Erdemovi}a, 10. diverzantski odred ni-

je mogao ni{ta uraditi bez poznatog pukovnika Salapu-

re. Sva ta imena su poznata tuìla{tvu Tribunala jo{

od marta 1996. godine. Kako je mogu}e, da Tribunal ni do

danas nije podigao optu`nice protiv tih lica?2

Jedan jedini put sudije su pitale Tuìla{tvo gde su svi

ti sau~esnici Erdemovi}a i da li je istina da protiv

wih ne}e podi}i optu`nice. To je bilo 19. novembra 1996.

godine. Sudija Klod @orda izrazio je pred tuìocem Mar-

kom Harmonom ~u|ewe suda zbog tih okolnosti, jer je ce-

la optu`nica protiv Erdemovi}a zasnovana u potpunosti

na wegovom samopriznawu. Gde su wegovi neposredni pret-

postavqeni, pitao je @orda. Gde su ostali u~esnici toga

masovnog ubistva, koje je Erdemovi} prozvao poimence?

Mark Harmon je odgovorio da Tuìla{tvo radi na tom

pitawu i da }e podi}i optu`nice protiv svih. Od tada je

pro{lo 13. godina.3


2 U trenutku kada je autor îvikov ~itao ovo predavawe u Moskvi, to jebilo ta~no ali od tada, ta~nije od kako je wegova kwiga Krunski svedok bilaprevedena na nekoliko jezika i po~ela masovno da cirkuli{e, stvari su se do-nekle promenile. Vlasti su se najedanput „prisetile“ ostalih u~esnika ubi-stva u Pilici koje je Erdemovi} imenovao i po~elo je wihovo hap{ewe. (FrancKos uhap{en 20 aprila 2010; Vlastimir Golijan, Stanko Savanovi} i ZoranGorowa uhap{eni 26 februara 2010; Marko Bo{ki} uhap{en 29 aprila 2010.)Marko Bo{ki} je „iskreno priznao krivicu“ kao Erdemovi} i osu|en je na 10godina; Kosu, Golijanu, Savanovi}u i Gorowi je pred Sudom BiH u Sarajevuorganizovano farsi~no su|ewe bez ozbiqnog ulaèwa u ~iweni~no stawe nakoje se optu`nica poziva; Brana Gojkovi} je jo{ uvek u begstvu; a AleksandarCvetkovi} se nalazi u Izraelu i predmet je postupka za izru~ewe. Zakasnelo iisforsirano krivi~no gowewe ovih lica posle decenije i po, mada su od samogpo~etka bili poznati, poja~ava sumwe u vezi sa pozadinom celog slu~aja. [tose ti~e komandanta Odreda, Milorada Pelemi{a, on se „krije“ ali ga medijilako pronalaze. Navodno je nedostupan jedino vlastima.

3 Po{to je Ha{ki tribunal prestao da podiè nove optu`nice jo{2004. godine, on je sada po ovom pitawu — kako bi se to na engleskom reklo —

Tribunal je ~vrsto odlu~io da Erdemovi} bude jedini ko-

ji }e svedo~iti o masovnom ubistvu. Tribunal ne èli da

sudi sau~esnicima Erdemovi}a. Evo jednog primera. U

avgustu 2004. godine u Bostonu je bio uhap{en Hrvat Mar-

ko Bok{i}, koji je pijan autom pregazio ~oveka i pobegao

sa mesta doga|aja. Mediji su saop{tili o incidentu i je-

dan bosanski Musliman prepoznao je Bok{i}a kao u~e-

snika masovnog ubistva kod Pilice. Godine 1998. Bok-

{i} je dobio politi~ki azil u Nema~koj, a posle godinu

dana iselio se u SAD. Prilikom popuwavawa dokumenata

za ulazak u SAD Bok{i} nije pomenuo da je sluìo u Ar-

miji RS. Bok{i} je naveo neta~ne podatke u formularu za

preseqewe u SAD, {to je tamo ozbiqan prekr{aj. Ame-

ri~ki novinari su pitali Tribunal da li }e traìti iz-

ru~ewe Bok{i}a u Hag. 26. avgusta 2004. godine, savetnik

Karle del Ponte, Anton Nikiforov odgovorio je da su

Tribunalu ograni~ene mogu}nosti i da se on ne moè ba-

viti œsitnom ribomŒ. Tribunal mora da se usredsredi na

rukovode}a lica, izjavio je on u ime Tuìla{tva i Tri-

bunala. Marko Bok{i}, u~esnik ubistva 1.200 qudi je —

œsitna ribaŒ.

Milorad Pelemi{, komandir 10. diverzantskog odreda,

koji je, po re~ima Erdemovi}a, dao naredbu za masovno

ubijawe, ìvi u Beogradu i daje intervjue. Tribunal zna

gde je on, ali se Me|unarodni tribunal za biv{u Jugosla-

viju za wega ne interesuje. Pelemi{ je — sitna riba. Pu-

kovnik Petar Salapura, {ef vojne Obave{tajne slu`be

Vojske RS i komandir diverzantskog odreda, bio je sve-

dok u Hagu na procesu V. Popovi}u. Niko nije suprotsta-

vio wegovo svedo~ewe svedo~ewu Erdemovi}a. Salapura

je bio u Hagu i otputovao odatle, a da ga niko nije pitao

za ubistvo 1.200 qudi u selu Pilica. I Salapura je œsit-

na ribaŒ. Franc Kos, komandir voda u kojem je bio Erde-

movi}, i neposredni u~esnik ubistva, radi kao vodoin-


off the hook. Vru} krompir Erdemovi}eve druìne preba~en je Sudu BiH u Sa-rajevu.

stalater u Bijeqini. Tribunal on ne zanima. Stanko Sa-vanovi} je bio osu|en u Beogradu na pet godina zatvora zasilovawe i trgovinu ènama iz Moldavije. Tribunal znagde je on, ali ga to ne brine. Tribunalu su va`na samosvedo~ewa Erdemovi}a.

To je pravi skandal, dame i gospodo. Zamislite da osamhuligana u Amsterdanu pretuku na smrt nekog ~oveka ibace ga u kanal. Posle godinu dana, jedan od ubica se po-kaje, preda se policiji, iznese sve dokaze, prizna sve inavede imena ostalih u~esnika ubistva. Sudija dirnutwegovim kajawem osudi ga na dve-tri godine zatvora, alise uop{te ne zainteresuje za druge u~esnike zlo~ina. Za-mislite kakvo negodovawe bi taj sud izazvao protiv sebeu medijima i u dru{tvu. A u pomenutom slu~aju re~ je o1.200 ìvota.

Dozvolite da svedemo ra~un. Svedo~ewa Erdemovi}a o ma-sovnom ubistvu kod Pilice u junu 1995. godine su ne{tokrajwe protivure~no i neta~no. Istina o tom zlo~inu bi-}e poznata tek onda kada svi weni u~esnici budu saslu-{ani, i kad budu odgovorali za u~iweno. To je obavezabilo kog suda. Ipak Me|unarodni tribunal za biv{u Ju-goslaviju ne pokre}e optu`nice protiv ostalih u~esnikaubistva, i ~ak ih i ne saslu{ava kao svedoke. Kako je tomogu}e? Sasvim je jasno da Me|unarodni tribunal za biv-{u Jugoslaviju ne èli da otkrije istinu o tom masovnomubistvu. Za{to? Nemam odgovor na to pitawe. Mogu samoda to konstatujem kao ~iwenicu i da dopustim slede}upretpostavku: Tribunal ne èli da pozove na saslu{awesau~esnike Erdemovi}a, jer }e wihova svedo~ewa pokaza-ti da Erdemovi} govori neistine. Samo Tribunal moèda objasni za{to ne èli da ispita uzroke ubistva kodSrebrenice. Ali Tribunal }uti. Jo{ tu`nije je {to }utii na{a zapadna javnost.


Stefan Karganovi}

„KRUNSKI SVEDOK“ U PREDMETU KARAXI]

Stefan Karganovi}: „KRUNSKI SVEDOK“

Dugo o~ekivano svedo~ewe uìvo, i unakrsno ispitivawena su|ewu Radovanu Karaxi}u, najva`nijeg srebreni~kog sve-doka Ha{kog tribunala, Draèna Erdemovi}a, najzad se dogo-dilo 27. i 28. februara 2012.

Moè da zvu~i ~udno da bi pojavqivawe kqu~nog svedokada li~no svedo~i u jednom procesu i bude podvrgnut unakrsnomispitivawu moglo predstavqati problem ili senzaciju. To jeosnovni princip civilizovanog pravosu|a: optuèni ima pra-vo da se suo~i sa svedocima protiv sebe i da im postavqa pita-wa. Za Ha{ki tribunal, me|utim, vaè druga pravila.1 Pre ne-{to vi{e od dve godine, pod naslovom Krunski svedok, bugarskianaliti~ar @erminal îvikov napisao je razornu kritiku Er-demovi}evih svedo~ewa u raznim srebreni~kim predmetima. Utoj kwizi, prvo na izvornom nema~kom, zatim u srpskom i engle-

1 Specijalna pravila koja normalno pravosu|e ne poznaje vaè i uOdelewu za ratne zlo~ine Suda Bosne i Hercegovine u Sarajevu. Na su|ewuErdemovi}evim sau~esnicima u zlo~inu, Kosu i drugima, ¼krunski svedok½Erdemovi} je — odbio da svedo~i. Umesto da upotrebi svoje ingerencije i damu naredi da pristupi, prvostepeno ve}e sudinice Mire Smajlovi} u Re{e-wu od 7. septembra 2011. kaè da su ¼branioci optuènih pozvani da se pi-smeno o~ituju o pitawima koja bi postavili ovom svjedoku u unakrsnom ispi-tivawu, koja pitawa }e uz odobrewe Vije}a, biti prosle|ena u dràvu reloka-cije u kojoj Draèn Erdemovi} trenutno boravi½. Unakrsno ispitivawe sve-doka ne li~no nego po{tom nova je tekovina koju pravosudna praksa dugujeSudu BiH u Sarajevu. Re{ewe sarajevskog ve}a u predmetu Kos nalazi se usrpskom delu internet prezentacije www.srebrenica-project.com, pod datumomod 25. maja 2012.

skom prevodu, îvikov je izneo brojne laì i nedoslednosti uErdemovi}evom iskazu. Posledica ove kompromituju}e analizebilo je povla~ewe Erdemovi}a kao svedoka u Hagu i pred kloni-ranim „sudom za ratne zlo~ine“ po uzoru na Ha{ki tribunal uSarajevu.

U posledwe vreme, pred oba suda, sa odobrewem sudskogve}a, Tuìla{tvo nudi samo transkript Erdemovi}evog svedo-~ewa ali izbegava da ga dovodi da uìvo svedo~i i bude izlo-èn rizicima unakrsnog ispitivawa. Ve}a spremno prihvatajuto ne~uveno kr{ewe osnovnih procesnih prava optuènih itako je trebalo da bude i u Karaxi}evom predmetu. Me|utim,Karaxi}eva odbrana je na to uloìla o{tar prigovor i — naop{te iznena|ewe — Ha{ko ve}e u tom predmetu donelo je od-luku da Erdemovi} ipak mora da svedo~i li~no.

Da se podsetimo, Erdemovi} je bio pripadnik misterio-znog Desetog diverzantskog odreda, multinacionalne jedinicekoja je u svom sastavu imala Srbe, Hrvate, Muslimane i Slo-vence, i to usred ogor~enog etni~kog rata, i koja pored toganije imala jasan status u formacijskoj {emi Vojske RepublikeSrpske niti je ikada bilo do kraja definisano odakle je pri-mala nare|ewa. Sam Erdemovi} je po nacionalnosti Hrvat kojije, pre nego {to se pod nejasnim okolnostima prikqu~io VRS,sluìo i u druge dve vojne formacije u bosanskohercegova~-kom gra|anskom ratu: HVO i ARBiH. Posle srebreni~kih doga-|aja u julu 1995, Erdemovi} se obreo u SR Jugoslaviji, gde je1996. bio uhap{en i odakle je, posle mesec dana provedenih ubezbednoj ku}i srpske DB, na sopstveni zahtev izru~en Ha{komtribunalu. U Hagu je tvrdio da je na lokalitetu Pilica sa jo{sedmoricom kolega iz odreda u~estvovao u ubijawu oko 1.200zarobqenih Muslimana, od kojih je za izme|u 70 i 100 izjavioda ih je li~no pobio. Za ovaj teàk zlo~in, bio je osu|en nasvega pet godina zatvora, od ~ega je odleào tri. Za uzvrat zaovako blagu kaznu, prihvatio je da svedo~i u korist Tuìla-{tva u svim predmetima koji se odnose na Srebrenicu.

Zna~ajno je da je Erdemovi} jo{ pre desetak godina iden-tifikovao sve svoje kolege i da je svo vreme, do objavqivawaîvikovqeve kwige, wihov identitet, kao i mesto boravka (saizuzetkom Brane Gojkovi}a, koji se nalazi u bekstvu), bilo op-


{te poznato. Me|utim, ni sudovi zaduèni za procesuirawe

ratnih zlo~inaca ni lokalne vlasti na teritoriji dràva biv-

{e Jugoslavije nisu u~inili ni najmawi napor da se ta osum-

wi~ena lica privedu, sve do pojavqivawa kwige @erminala

îvikova. Tada su se muwevitom brzinom dali na posao, ali sa

o~iglednom namerom da se stvar zaba{uri tako {to bi usledio

novi niz nagodbi sa tuìla{tvom, ~ime bi se samo potvrdile

Erdemovi}eve tvrdwe, ili u slu~aju odbijawa optuènih da

prihvate krivicu po tom osnovu, su|ewa koja bi se zavr{ila

predvidqivim pravosna`nim presudama koje bi se potvrdile

to isto.Zato je svedo~ewe Erdemovi}a uìvo u predmetu Karaxi}

bilo od izuzetnog zna~aja. Su|ewe generalu Mladi}u sada }e

biti posledwa prilika da se iskaz ovog la`nog svedoka, na ~i-

jim se tvrdwama temeqi ve}i deo iskonstruisanog srebreni~-

kog narativa, efikasno i javno raskrinka.Erdemovi}eva pri~a toliko je {upqa da je kao nepravnik

koji se sam brani dr Karaxi} uspeo da za zapisnik izvu~e neke

zna~ajne podatke.Pre svega, po ovom unakrsnom ispitivawu ispada da Er-

demovi} vi{e nije siguran koliko je zarobqenika bilo stre-

qano u Pilici. On je na to pitawe odgovorio ovako: „Gospodi-

ne Karaxi}u, ja nisam brojao koliko ih je bilo streqano. Ja ne

mogu dati odgovor na to pitawe…Ja nikada nisam rekao da je

ta cifra ‰1.000 do 1.200 zarobqenika, {to je tvrdio u ranijim

iskazima, n. p.Š egzaktna. Uvek sam govorio da je to procena.

Mo`da sam rekao — u redu, mo`da sam pove}ao broj, ali to je

bio moj utisak tada zato {to je meni to isuvi{e dugo trajalo.

To je meni trajalo ve~nost, sve {to se dogodilo toga dana“.Po saètku Erdemovi}evog iskaza koji je ponudio tuì-

lac, streqawa su po~ela 16. jula oko 10 ~asova pre podne i tra-

jala su do 15 ili 16 ~asova istog dana. Pod Karaxi}evim una-

krsnim ispitivawem, Erdemovi} je izjavio da zarobqenici ni-

su po~eli da pristiù do ne{to posle 11 ~asova, {to zna~i da

je streqawe moglo trajati 4 do 5 sati.Daqe, Erdemovi} je rekao da su zarobqenici bili stre-

qani u grupama od po desetoro, i da su bili izvo|eni iz auto-

Stefan Karganovi}: „KRUNSKI SVEDOK“ 59

busa i sprovo|eni na strati{te koje je odatle bilo udaqeno

izme|u 100 i 200 metara.Ova potvrda je vrlo va`na iz dva razloga. Pre svega, to po-

tvr|uje matemati~ki prora~un @erminala îvikova, da je za

svaku grupu od po desetoro zarobqenika na raspolagawu bilo

samo po 2,5 minuta da iz autobusa budu odvedeni na strati{te i

postreqani, {to je neverovatno. Drugo, to se direktno kosi sa

izjavama navodno „preìvelih“ koje je tuìla{tvo Suda BiH

izvelo da svedo~e posle objavqivawa îvikovqeve kwige sa

o~iglednom namerom da obesmisli wegov razoran matemati~ki

prora~un. Ta dva svedoka tvrdili su, jedan, da su zarobqenici

bili izvo|eni u grupama od po 25 i da je streqawe trajalo do

„kasno posle podne“, a drugi, da se radilo o grupama od po sto i

da je proces trajao „do zalaska sunca“. Ova posledwa varijanta

je, o~igledno, najpovoqnija za Tuìla{tvo zato {to je u julu

mesecu, kada sunce kasno zalazi, ubedqivo vremenski najkomot-

nija da bi se posao mogao obaviti u zadatom roku.Na dobro pitawe dr Karaxi}a, „Koliko je vremena treba-

lo grupama od po pet ili deset da si|u iz prvog autobusa?“,

svedok Erdemovi} neve{to odgovara: „Ne znam, ne mogu da od-

govorim na to pitawe.“[teta je {to dr Karaxi} o~igledno nije bio obave{ten o

razli~itom svedo~ewu vol{ebno „preìvelih“ pred sudom u

Sarajevu, da bi Erdemovi}a mogao konfrontirati sa wihovim

iskazima i zatraìti za zapisnik Erdemovi}ev komentar.2

Karaxi} zatim Erdemovi}u postavqa vrlo va`no pitawe:

koje su dimenzije poqane gde se streqawe odvijalo. Na to, Er-

demovi} odgovara: „Ne mogu da se setim veli~ine tog podru~ja.

Zaista me to nije zanimalo“.Mo`da nije, ali to jesu vrlo zna~ajna pitawa. Ako znate

koliko vam treba vremena da streqate grupe od po deset zaro-


2 Jedan od preìvelih sa Pilice, Ahmo Hasi}, posvedo~io je u predme-tu Popovi} i drugi (6. septembra 2006.) da su zarobqenici bili dovezeni nastrati{te u sedam autobusa (Transkript, s. 1190) i da se u svakom od autobu-sa nalazilo „po pedesetak“ lica (Transkript, s. 1198). Matematika je opetnajve}i protivnik ove srebreni~ke konstrukcije jer 7 h 50 = 350. To moè daobjasni prisustvo 137 ekshumiranih ¼slu~ajeva½ ali je neuklopivo u pri~u o1.200 pogubqenih `rtava.

bqenika, to vam daje osnovu da izra~unate koliko ih je moglo

biti streqano za ~etiri ili pet sati, koliko Erdemovi} tvrdi

da su egzekucije trajale. Ako znate dimenzije prostora gde su

se egzekucije odvijale, onda moète i da procenite koliko je

tela moglo da stane na toj povr{ini.Zakqu~ak je jasan: procena od 1.000 do 1.200, kojom se ve}

vi{e od deset godina operi{e, i koja je ve} ugra|ena u mnoge

presude Ha{kog tribunala, nije utemeqena ni na ~emu. Erde-

movi} i Tuìla{tvo ne pruàju nikakav racionalan osnov za

tu procenu.Ali ne samo to. Na osnovu analize forenzi~kih izve{ta-

ja stru~waka tuìla{tva Ha{kog tribunala koji su 1996. i

1997. radili ekshumacije u Pilici, tamo su prona|eni posmrt-

ni ostaci najvi{e 137 osoba.3 Razlika izme|u te cifre i one

koju navodi Erdemovi} nije zanemarqiva.Pored toga, tokom Karaxi}evog unakrsnog ispitivawa iza-

{lo je na videlo i to da su se na vojnom poqoprivrednom do-

bru „Brawevo“, gde su bila izvr{ena ova streqawa, neke ma-

sovne grobnice nalazile od ranije (Transkript, s. 25387 —

25389). Zaprepa{}uju}e je da je dr Karaxi} propustio da isko-

risti nalaz dr Qubi{e Simi}a, izveden na osnovu uvida u fo-

renzi~ki materijal stru~waka ha{kog Tuìla{tva iz 1996–1997.

godine, da se me|u ekshumiranim qudskim ostacima na tom lo-

kalitetu nalazi srazmerno veliki broj potpuno raspadnutih

le{eva. Po{to je poznato da proces raspadawa traje 4 do 5 go-

dina, ovo je veliki signal za alarm. Vrlo je malo verovatno da

su ti ogoqeni posmrtni ostaci mogli pripadati qudima koji

su bili streqani samo godinu dana ranije.Podjednako je zanimqiv Erdemovi}ev iskaz u vezi sa mo-

tivom iza ovih ubijawa. Optu`ba je, podsetimo se, za genocid.

Genocid je zlo~in namere da se ciqna grupa istrebi kao takva,

i motiv je zato kqu~na komponenta u dokazivawu tog delikta.Karaxi} postavqa direktno pitawe: „Da li ste u wih pu-

cali sa namerom da uni{tite Muslimane u Bosni kao etni~ku

grupu, da ih istrebite kao narod?“ Erdemovi}ev odgovor je


3 U pitawu su „slu~ajevi“ koji mogu ali ne moraju da se odnose na pojedno telo.

glasio: „Ne, gospodine Karaxi}u“. Karaxi} je zatim pitao da li

je iko iz Erdemovi}eve jedinice imao nameru da istrebi Mu-

slimane. Na to Erdemovi} odgovara: „Gospodine Karaxi}u, ja se

ne se}am, ali ne verujem da smo toga dana raspravqali o namera-

ma da se istrebe Muslimani. Nismo o tome razgovarali. Ne se-

}am se da sam o tome pri~ao sa bilo kime iz moje jedinice“.U produètku svedo~ewa, Erdemovi} je izjavio da je ko-

mandant wegove jedinice, Milorad Pelemi{, bio korumpiran

i da je koristio Deseti diverzantski odred za li~no boga}ewe.

Po Erdemovi}u, „…u Bijeqini su kolale glasine da je Pele-

mi{ primio ne znam koliko kilograma zlata koje je bilo na|e-

no u Srebrenici, i da je to razlog za{to nas je poslao da ubije-

mo te civile“.Iz ovoga jasno provejava sugestija da je Deseti diverzant-

ski odred izvr{io zlo~in zato {to je neko podmitio koman-

danta da svoju jedinicu upotrebi u tu svrhu. Zna~i da zamisao

nije potekla kroz redovan lanac komandovawa. Za{to bi Mla-

di} Pelemi{u nudio materijalni podsticaj da sa svojom jedi-

nicom streqa zarobqenike, ako je jednostavno mogao da mu to

naredi?Po Erdemovi}u, Brana Gojkovi}, koji je navodno nepo-

sredno komandovao grupom koja je streqala u Pilici, primio

je nare|ewe od nekog „visokog, korpulentnog prosedog potpu-

kovnika u uniformi VRS“. Pre svega, i to je jedna od anomalija

u Erdemovi}evim ranijim iskazima na koju je îvikov skrenuo

pa`wu, a na {ta je Karaxi} propustio da se osvrne, ispada da je

Gojkovi} — koji je bio obi~an vojnik — na izvr{ewu jednog tako

va`nog zadatka komandovao Erdemovi}u i Kosu, koji su bili

oficiri! Zatim, ~udno je da Erdemovi} i daqe tvrdi da ne moè

da identifikuje tog oficira. Karaxi} je propustio da svedoka

podseti da je svedo~io u predmetu Popovi} i da je u tom predme-

tu u prvostepenoj presudi 2010. godine Ve}e zakqu~ilo da je taj

misteriozni potpukovnik — Vujadin Popovi}.Pored Popovi}a, na optuèni~koj klupi u istom predme-

tu bio je i Qubi{a Beara, drugi kandidat za istu ulogu. Kara-

xi} je propustio da Erdemovi}u postavi va`no pitawe: da li

jedan od te dvojice odgovara opisu potpukovnika koga je 16. ju-


la 1995. video u Pilici, ili je Ve}e u tom predmetu izvelo po-gre{an zakqu~ak jer se radi o nekoj tre}oj osobi?

Najzad, nekoliko zanimqivosti iz Erdemovi}evog svedo-~ewa u predmetu Karaxi}. On je rekao da je 16. jula, posle stre-qawa, me|u pripadnicima streqa~kog stroja izbila tu~a, i daje ~ak do{lo do kori{}ewa oru`ja u me|usobnom sukobu. Erde-movi} je izjavio da je Stanko Savanovi} (jedan od ubica) izva-dio pi{toq i po~eo da puca na wega i neke druge pripadnikejedinice. Me|utim, i to je vrlo interesantno, Erdemovi} tvr-di da se „ne se}a“ {ta je izazvalo ovu tu~u. Te{ko je poverova-ti da bi neko mogao da pripuca na vas, a da se vi ne se}ate po-voda. Karaxi} u unakrsnom naga|a, a tu verovatno nije dalekood istine, da je povod tu~e samo mogla biti raspodela novcakoji je Pelemi{ primio za izvo|ewe masakra.

Jo{ jedna zanimqivost, koju je Erdemovi} potvrdio, biloje da su neki pripadnici Desetog diverzantskog kasnije biliodvedeni od strane francuske obave{tajne slu`be u Zair, gdesu obavqali razne zadatke. Drugi pripadnici iste grupe u~e-stvovali su nekoliko godina kasnije u zaveri da se ubije Slo-bodan Milo{evi}.

Ovo su sve vrlo ~udne i simptomati~ne stvari. Da li seErdemovi}, uprkos Karaxi}evom relativno slabom unakrsnomispitivawu, ipak donekle raspri~ao?4


4 Adaptirano po tekstu objavqenom u Novoj srpskoj politi~koj misli6. marta 2012, http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/karad-zic-je-iz-erdemovica-izvukao-premalo.html

Miodrag Stojanovi}

OSNOVNE SMERNICE ODBRANEU PREDMETU GENERALA RATKA MLADI]A

Miodrag Stojanovi}: OSNOVNE SMERNICE ODBRANE …

Moj zadatak i tema moga izlagawa je da izloìm strategi-ju koju odbrana generala Mladi}a èli koristiti u predmetupred MKSJ.1

Prije svega èlimo da se pozabavimo pitawem pojma ge-nocida i obiqe`ja ovog najteèg krivi~nog djela, kako smo tosvi mi u~ili. Za postojawe genocida potrebno je da su ispuwe-ni uslovi iz Konvencije o genocidu, a oni u konkretnom slu~a-ju moraju zadovoqiti osnovne standarde, a to je: postojawe po-sebne namjere, odnosno dolus specijalis da se istrebi potpunoili djelimi~no jedna etni~ka, rasna ili vjerska skupina. Po-tom je potrebno da postoji u takvim radwama za{ti}ena grupakoja mora biti jasno definisana kao etni~ka, rasna ili vjer-ska. I, pod tri, ciq cjelokupnih konkretnih radwi koje pred-uzima optuèni jeste izvr{ewe genocida i to se mora nalazi-ti u osnovi ovog krivi~nog djela. Po{tuju}i ~lan 2. Konven-cije o genocidu, taj ciq nije ubijawe qudi samo po sebi, negoubijawe qudi mora imati za svrhu da se u potpunosti ili dje-limi~no uni{ti jedna za{ti}ena grupa „kao takva“.

1 Referat autora na okruglom stolu na temu monografije Edvarda Her-mana i drugih autora, „Masakr u Srebrenici: dokazi, kontekst, politika“,Izdawe Istorijskog projekta Srebrenica, Beograd, 2011, u Ruskom domu u Be-ogradu 5. aprila 2012.

Polaze}i od ovakve definicije, odbrana Ratka Mladi}asmatra da Tuìla{tvo tokom ovoga postupka mora dokazati sva-ki od bitnih elemenata, mens rea i actus reus kod optuènog,generala Mladi}a.

Za{to to isti~emo?Naime, ova odbrana se na{la u jednoj moralnoj, a ujedno i

istorijskoj dilemi: ima li uop{te pravo da negira da je u ope-raciji „Krivaja 95“ u i oko Srebrenice po~iwen genocid? Ovoisti~emo cijene}i ~iwenicu, koje je ovaj branilac svjestan, daje dosada{wa praksa MKSJ i Suda BiH, kao i Me|unarodnogsuda pravde u sporu BiH protiv Srbije, utvrdila postojawetakve ~iwenice.

Ovaj branilac je svjestan pravosna`nosti presude u kojojje potvr|eno postojawe genocida u predmetu Krsti} (paragraf143), u predmetu Br|anin u presudi àlbenog vije}a paragraf355, u presudi Blagojevi}–Joki} kako u prvostepenoj tako i udrugostepenoj presudi, u odluci Me|unarodnog suda pravde od26. 2. 2007. godine u paragrafu 297, gdje je ~iwenica o postoja-wu genocida prakti~no preuzeta iz predmeta Krsti}, te u od-lukama Suda BiH u predmetu Stupar i drugi, te u presudi upredmetu Milorada Trbi}a.

No, kako smatram da je cjelokupni predmet i istraìvaweistine o ovim doga|ajima u dijalektici i u stalnom kretawu kanovim saznawima, smatrao sam da je moja istorijska obaveza dakrenem od po~etne teze da su nova saznawa i nove okolnosti uvezi sa ovim doga|ajem meni dale za pravo da tvrdim da je brojqudi stradalih u doga|ajima u i oko Srebrenice u planskim, si-stematskim i organizovanim ubijawima mawi od onoga koji jedo sada kori{ten u sudskim odlukama. Za{to je ovo bitno?

Kao {to sam naprijed naveo, bitan elemenat genocida je-ste potpuno ili djelimi~no uni{tewe jedne za{ti}ene skupi-ne. Nije sporno da su Bo{waci u BiH za{ti}ena grupa. Sled-stveno tome, postojao bi genocid kada bi oni, kao za{ti}enagrupa, bili istrebqeni u znatnom dijelu, kako to traì ~lan2. Konvencije o genocidu.

U svojoj optu`nici Tuìla{tvo u kontekstualnom dije-lu generalu Mladi}u stavqa na teret da je imao za ciq „da dje-

limi~no istrijebi grupu bo{wa~kog naroda, prisilnim pre-


mje{tawem oko 40.000 ène djece i staraca i pogubqewimapo kratkom postupku izme|u 7.000 i 8.000 mu{karaca Bo{wa-ka“. Ovaj tekst i ovaj broj pogubqewa bio je dovoqan za sve go-re citirane presude da ga procjene kao „zatirawe za{ti}enegrupe u znatnom dijelu“.

Nakon ovih presuda, ova odbrana je uz pomo} vi{e zva-ni~nih institucija u Republici Srpskoj i nevladinih orga-nizacija koje se bave istraìvawem doga|aja u i oko Srebreni-ce, kao i vlastitim radom, do{la u posjed vi{e materijalnihdokaza i dokumenata, te iskaza relevantnih eksperata iz oveoblasti, koji mogu jasno govoriti o tome da ova teza Tuìla-{tva o pogubqewima po kratkom postupku ovolikog broja mu-{karaca Bo{waka — nije elementarno ta~na.

Po{tuju}i svaku `rtvu, izraàvaju}i iskreno àqewe zasvakim izgubqenim ìvotom, ne èle}i povrijediti bilo ko-ga, ovaj branilac mora ukazati na ~iwenicu da je stvarni brojznatno mawi.

Ovo iznosim iz sqede}ih razloga. Mislim da nije ni spor-no, da je mje{ovita kolona 28 divizije Armije BiH krenula uno}i 11. na 12. juli 1995. iz {ireg reona sela Jagli}i i [u-{wari u proboj prema teritoriji pod kontrolom drugog korpu-sa Armije BIH. Na taj put, prema izvorima Armije BiH, a kojesud ima u spisu, krenula je grupa od oko 12–15.000 vojno spo-sobnih mu{karaca, od ~ega je oko 5.000 qudi bilo pod oru`-jem. Kolona je imala za ciq da se probije kroz teritoriju kojuje kontrolisala Vojska Republike Srpske (VRS) i da u borbe-nom poretku probije linije odbrane i spoji se sa jedinicamaDrugog korpusa Armije BiH. To je klasi~na vojna operacija.Potpuno je legitimna i poznata u vojnoj doktrini. Ako je totako, a jeste, onda je i borba sa kolonom 28. divizije od straneoruànih snaga Republike Srpske, bili oni VRS ili MUPRS, potpuno legitimna borbena aktivnost.

Obaveza je VRS da ne dopusti takav manevar drugoj zara-}enoj strani i takva aktivnost VRS potpuno je legitimna, akao posqedica sukoba dvije zara}ene strane nesumwivo je bilo`rtava koje su nastale upravo tokom takvih borbenih dejstava.Sve te `rtve bukvalno se podme}u „kao kukavi~ije jaje“, kao`rtve pogubqewa po kratkom postupku, kako to kaè tuìlac,

Miodrag Stojanovi}: OSNOVNE SMERNICE ODBRANE … 67

i kao `rtve zbog kojih treba neko da odgovara. I kona~no, kao

`rtve koje uve}avaju ukupan broj stradalih i time opravdavaju

tezu da je ciq bio potpuno ili djelimi~no uni{tewe jedne na-

cionalne skupine. Sve `rtve iz kolone predstavqaju rezultat

aktivnih borbenih dejstava i ne mogu se podvesti pod katego-

riju ratnog zlo~ina. Svi stradali u koloni poginuli su na

razli~ite na~ine i to: kao rezultat aktivnih borbi vo|enih

izme|u dvije zara}ene strane, kao stradali u minskim poqima

kroz koje je kolona prolazila, kao stradali u me|usobnim suko-

bima pripadnika kolone, kao stradali u zadesnim ubistvima i

samoubistvima. Ako imamo u vidu da sa dana{wim danom broj

evidentiranih nestalih osoba koje su identifikovane ili jo{

uvijek nisu prona|ene, ili su prona|ene a nisu identifikova-

ne, iznosi ne{to vise od 7.000, od ~ega je do sada identifiko-

vano 4.827 nestalih qudi (iskaz dr. Rifata Ke{etovi}a u pred-

metu Pelemi{–Peri} pred Sudom BiH, na pretresu od 19. 4.

2010. godine) s razlogom se postavqa pitawe: koliko je strada-

lih qudi rezultat aktivnih i legitimnih borbenih dejstava?Ovdje je mjesto da pomenem i dokumenat kojeg je ova od-

brana ulo`ila u dokaze spisa, a to je izvje{taj posmatra~a UN-

PROFOR-a za sjeveroisto~ni sektor Tuzla, sa potpisom Edu-

arda Xozefa ‰Edward JosephŠ koji govori da je „do 3.000 qudi

poginulo na putu, ve}inom od mina i VRS. Nepoznat broj je za-

robqen, a nepoznat broj je oti{ao u @epu. Jedan broj wih po-

~inio je samoubistvo.“2

U drugom dokumentu kojeg je ova odbrana ulo`ila u doka-

ze spisa, u izvje{taju UNMO (posmatra~ka misija UN) koji no-

si datum od 17. 7. 1995. godine, sa potpisom kapetana Hasena

‰HassanŠ), procjewuje se da je u koloni 28. divizije oko 3.000

qudi nastradalo od minskih poqa, snajpera i zasjeda koje je

postavqala VRS.3

Tre}i dokument koji govori o broju qudi stradalih u ko-

loni jeste izvje{taj kojeg je Armijski general Enver Haxihasa-


2 United Nations, Sector NE Tuzla, Civil Affairs, 17. juni 1995, s. 2. Doku-menat Ha{kog tribunala, ERN R043–3424.

3 UNMO Daily Sitrep, 18. juli 1995, autor Capt. Hassan. Dokumenat Ha-{kog tribunala, ERN R0038723.

novi} podnio Predsjedni{tvu BIH i koji je general Haxiha-

sanovi} citirao na su|ewu generalu Krsti}u pred MKSJ4 gdje

ovaj svjedok kaè da je 2.628 pripadnika te divizije poginulo

tokom proboja. Vje{tak Tuìla{tva u ovom predmetu, Richard

Batler, na pretresu pred Sudom BiH od 19. 9. 2011. godine na

pitawe ovoga branioca kaè da je wegova procjena o broju stra-

dalih u koloni 28. divizije bila izme|u 2.000 i 4.000 qudi.

Taj isti vje{tak je svjedo~e}i pred MKSJ u predmetu Popovi}

i drugi tako|e potvrdio da broj od ne{to vi{e od 2.000 qudi

zvu~i razumno imaju}i u kontekst borbe i intenziteta tih dej-

stava.5

Kona~no, u kwizi Karla Bilta, mirovnog pregovara~a za

vrijeme rata i kasnije Visokog pretstavnika u BiH, „Put mi-

ra: Napor za mir u Bosni“ istaknuto je slede}e: „Vjerovatno je

vi{e od 4.000 qudi izgubilo ìvote u brutalnim zasjedama i

{umskim borbama na rubovima cesta i dolina izme|u Srebre-

nice i Tuzle, dok je kolona poku{avala da do|e do sigurno-

sti“.6

Dakle, ako su ovi dokumenti ta~ni, ako su ovo legitimna

borbena dejstva i ako su ovo legitimne `rtve borbenog angaò-

vawa dvije zara}ene strane, onda ni jedan razuman presuditeq

ne moè prihvatiti stav Tuìla{tva da je po kratkom postup-

ku pogubqeno izme|u 7.000 i 8.000 Bo{waka, kako to Tuìla-

{tvo tvrdi. Sve to daje za pravo i ovoj odbrani da ustvrdi da,

kada se od ukupnog broja nestalih osoba oduzme broj legitim-

nih `rtava borbenih dejstava, nije ispuwen jedan od bitnih

uslova za postojawe genocida, a to je istrebqewe jedne za{ti-

}ene skupine u znatnom dijelu.U istoriji ~ovje~anstva nije poznat genocid u kome je or-

ganizovano sistematski ubijeno 3.000 do 4.000 qudi jer taj

broj ne zadovoqava standard potpunog ili djelimi~nog uni-

{tewa jedne grupe. Svi smo u~eni da genocid jeste po~iwen

Miodrag Stojanovi}: OSNOVNE SMERNICE ODBRANE … 69

4 Tuìlac protiv Krsti}a, 6. april 2001, Transkript, s. 9532.

5 MKTBJ, Popovi} i drugi, 23. januar 2008, Transkript, s. 20251, redo-vi 6–8.

6 Karl Bildt, Peace Journey: The struggle for peace in Bosnia, Weidenfeldand Nicholson, London, 1998, s. 66.

nad Jermenima, gdje je stradalo milion pripadnika jedne naci-onalne skupine, tako|e nad Jevrejima, gdje je uni{teno nekoli-ko miliona pripadnika te skupine, kao i u Ruandi, gdje je stra-dalo preko milion pripadnika jedne za{ti}ene skupine.

Me|utim, kada je re~ o Srebrenici, istorija i pravna na-uka tek }e doneti kona~ni sud o tome da li je ili ne ovdje is-puwen standard za postojawe ovako te{kog djela, kao {to je ge-nocid.


ÇÇÇ.

ZLOUPOTREBAQUDSKE TRAGEDIJE

Aleksandar Pavi}

SREBRENI^KA ISTINA NA ÊKAWU

Aleksandar Pavi}: SREBRENI^KA ISTINA NA ÊKAWU

Ve} skoro 17 godina zapadni — a naàlost, i doma}i,„srpski“ — mas-mediji prvu polovinu jula koriste za ritual-no obeleàvawe navodno „najve}eg masakra u Evropi posle Dru-gog svetskog rata“, podse}aju}i onaj (sve mawi) deo globalnogi doma}eg auditorijuma koji jo{ uvek veruje u wihovu „nepri-strasnost“ da se 11. jula obeleàva jo{ jedna godi{wica „ge-nocida u Srebrenici“, kada su snage Vojske Republike Srpskepri zauzimawu tog isto~no-bosanskog gradi}a navodno pobile„oko 8.000 muslimanskih mu{karaca i de~aka“ u leto 1995. go-dine. îwenica da, ~ak i posle skoro dve decenije, ne postojematerijalni dokazi koji potkrepquju ovu propagandnu tvrdwune mewa ni{ta, po{to je Srebrenica postala, koliko god tozvu~alo ~udno za mesto koje je pre gra|anskog rata u biv{oj Ju-goslaviji brojalo jedva 6.000 stanovnika, ne samo jedan od stu-bova zapadne politike prema biv{oj Jugoslaviji, a pogotovoSrbiji i srpskom narodu, ve} i jedan od stubova globalne(geo)politike zapadnih sila, na ~elu sa SAD. Po re~imaaustralijskog analiti~ara Gali Hasana, na nivou Balkana Sre-brenica se koristi „kako bi SAD–NATO imale 'humanitarni'izgovor da demonizuju Srbe i obezbede podr{ku javnog mwewaza vojnu intervenciju u regionu“. Ne mawe va`no, na global-nom nivou, koriste}i „srebreni~ke razloge“, zapadne sile susebi dale svojevrsnu „licencu“ da reaguju „preventivno“, ukorist „neza{ti}enih civila“ {irom sveta (usput „uni{tava-ju}i sela da bi ih spasli“, kako je glasila ~uvena ameri~ka

krilatica iz Vijetnamskog rata) kako se, navodno, „Srebreni-ca vi{e nikad ne bi ponovila“. Ovaj fenomen je lepo saèt odstrane britanskog istraìva~a, Tare Mekormak:

“Od Kosova 1999. do Konga 2005. Srebrenica se isti~ekao kona~ni dokaz da je Zapad moralno obavezan da vojno inter-veni{e u konfliktnim situacijama. Xek Strou (nekada{wibritanski ministar spoqnih poslova) je branio zapadnu in-tervenciju u Makedoniji 2001. koriste}i Srebrenicu kao pri-mer {ta se de{ava kada se Zapad ustru~ava da interveni{e.Liberalni komentator Dejvid Aronovi~ je upotrebio isti ar-gument da bi opravdao svoju podr{ku vojnoj akciji u Iraku.Govore}i o ubistvu 60 kongoanskih vojnika od strane vojnikaUN, general UN Patrik Kamert je iznosio argumente u koristsna`ne vojne intervencije, zbog 'lekcija iz Srebrenice, Soma-lije i Ruande'.”

Slu~aj Libije iz 2011. predstavqa jo{ jedan primer ovenove imperijalne metodologije. Ameri~ka Dràvna sekretarkaHilari Klinton pozvala se na sli~no opravdawe za NATO na-pad na Libiju i svrgavawe ovda{weg reìma, hvale}i se da„svet nije ~ekao da se desi jo{ jedna Srebrenica u mestu zva-nom Bengazi“, ve} je, razume se, uni{tena jo{ jedna zemqa dabi se „spasla“ — {to se moè i videti iz sada{we haoti~ne ikrvave realnosti ratom-razorene Libije, zemqe u kojoj su, dopre posledweg „talasa humanosti“ iz pravca Zapada, gra|aniuìvali najvi{i prose~ni ìvotni standard na celomafri~kom kontinentu. A svedoci smo da se sli~an scenariopoku{ava primeniti i u Siriji.

Potpadawe pod ovu psihozu koju su nametnuli zapadni kor-porativno-imperijalni mediji i politi~ari zna~ilo bi i pri-znavawe poraza pred cini~nim gebelskovskim geslom: da hiqa-du puta ponovqena la` na kraju postaje istina. To bi ozna~ilone samo kapitulaciju pred „Velikim bratom“ ve} i poraz qud-skog duha uop{te. Sre}om to se ne}e desiti. O tome svedo~e nesamo kwige poput one koji je priredio sada ve} legendarni ame-ri~ki profesor Edvard Herman, „Srebreni~ki masakr: kontekst,dokazi, politika“, koju sa~iwavaju ozbiqni istraìva~ki ra-dovi stranih, zapadnih stru~waka, ve} i filmovi poput doku-mentarca norve{kog rediteqa Ole Fliuma, „Srebrenica: izda-


ni grad“, koji uglavnom sa bosansko-muslimanskog stanovi{ta

baca jedno sasvim novo svetlo na celu pri~u o Srebrenici.Ne moè se a ne primetiti i ~iwenica da je svoje prvo

javno prikazivawe u Srbiji Fliumov film doìveo — u Ru-

skom domu u Beogradu. Dakle, ne na RTS-u, „javnom servisu

evropske Srbije“, koji je novcem od pretplata gra|ana Srbije

otkupio prava na film da bi ga zatim drào u fioci vi{e od

godinu dana. I, tako|e zanimqivo — ne u nekom od kulturnih

centara nekada{wih „zemaqa-bastiona slobode“, poput SAD,

Velike Britanije, Francuske… To nam tako|e govori koliko

se svet u dve decenije posle pada Berlinskog zida su{tinski

promenio. Umesto, kako se tvrdilo i verovalo, da duh slobode

i istinoqubivosti krene sa Zapada ka Istoku, o~igledno je da

stvari sada stoje zapravo obrnuto — Istok je taj koji nudi uto-

~i{te za skrivene, neprijatne istine ili bar potrage za wima.

Mo`da je i ovo prilika da se podsetimo gde je Tre}i Rim za-

pravo bio lociran, jer se ~ini da jo{ samo tamo postoji civi-

lizacijski impuls koji moè da posluì kao brana novom svet-

skom (bes)poretku.U na{em tragawu za istinom o Srebrenici, moramo nepre-

stano imati na umu ~iwenicu da se, u prirodi stvari, uzrok uvek

smatra bitnijim od posledica. Ako se ho}e re{iti neki prob-

lem, ili ako se èli suo~avawe sa wegovim posledicama, prvo

se mora krenuti od uzroka. U svetu koji je stvoren posle Drugog

svetskog rata, u kojem je me|unarodno pravo doìvelo svoj najve-

}i razvoj, logi~no se nametnula potreba suo~avawa sa posledi-

cama tog, najve}eg sukoba u istoriji sveta, potreba za wegovim

definisawem, ne samo na ad hoc ve} i na univerzalnoj bazi —

dakle definisawe i same prirode rata i ratnih zlo~ina — koje

bi bilo ugra|eno u budu}i korpus me|unarodnog prava. Iz po-

sleratnih su|ewa glavnim nacisti~kim zlo~incima (1945–1946),

takozvanih Nirnbur{kih procesa, proiza{la su i takozvana

Nirnbur{ka na~ela, koja je 1950. kodifikovala Komisija za me-

|unarodno pravo, na osnovu Rezolucije 177 Generalne skup{ti-

ne Ujediwenih Nacija, kao „Na~ela me|unarodnog prava prizna-

ta u Poveqi Nirnber{kog tribunala i presudama Tribunala“. U

Na~elu VI Nirnber{kih na~ela, definisani su „zlo~ini koji

Aleksandar Pavi}: SREBRENI^KA ISTINA NA ÊKAWU 75

su ka`wivi prema me|unarodnom pravu“. Na prvom mestu, pod(a), navedeni su „zlo~ini protiv mira“:

“(i) Planirawe, priprema, zapo~iwawe ili vo|ewe rataagresije ili rata koji kr{i me|unarodne ugovore, sporazumeili garancije;

(ii) U~e{}e u zajedni~kom planu ili zaveri radi izvr{a-vawa bilo kog od akata pomenutih pod (i).“

U vremenu iza ratova koji su se vodili na tlu biv{e Ju-goslavije tokom 1990-ih, gore navedeni deo Nirnber{kih na-~ela je — poni{ten, bar kada je re~ o onome {to se zove „me|u-narodno pravo“ i wegovo bavqewe tim sukobima, oli~eno uMe|unarodnom krivi~nom sudu za biv{u Jugoslaviju, takozva-nom Ha{kom tribunalu. To je bio mo`da prvi, zlokobni znak,da pad Berlinskog zida nije ozna~io dolazak „zlatnog doba de-mokratije, mira i slobode“, kao {to se o~ekivalo, ve} zapravo,ne{to suprotno, jedan „vrli novi svet“, ~ije uàsno lice po-staje sve vidqivije sa produbqivawem krize koja je po~ela dazahvata svet na kraju prve decenije 21. veka.

U svakom slu~aju, o~igledno je da zemqe koje su bilekqu~ni spoqni ~inioci jugoslovenske krize — a i potowi po-kreta~i osnivawa Ha{kog tribunala, tj. zapadne sile predvo-|ene sa SAD, nisu videle interes u tome da se taj novi instru-ment me|unarodnog prava koji su u Hagu kreirali bavi i wimasamima, tj. da ispita izvorne „zlo~ine protiv mira“ u koje sumo`da i one same bile ume{ane, a koji su predstavqale inici-jalnu kapislu za izbijawe ratnog poàra u biv{oj Jugoslavijipo~etkom 1990-ih. A u to vreme (Tribunal je osnovan 1993) ni-je bilo ni sile koja je mogla ili èlela da se zapadnim silamau tom wihovom naumu suprotstavi. Jer, dve nezapadne sile-~la-nice Saveta bezbednosti UN, Rusija i Kina, nisu bile ni ono{to su bile samo deceniju ranije, ni ono {to }e (ponovo) po-stati samo deceniju kasnije — sile bez kojih se ne moè kroji-ti nijedan istinski „svetski“ poredak.

Dakle, kada bi se, kojim slu~ajem, Ha{ki tribunal kon-stituisao u sada{wem vremenu, pitawe je da li bi uop{te imogao da se konstitui{e — a, ako i bi, te{ko da bi mogao daima isti oblik. To samo po sebi ve} navodi na zakqu~ak da


priroda tog tribunala nije univerzalna (na kraju, i sam Ha-{ki tribunal je definisan kao „ad hoc“ sud), i da je pre slikaodre|enog odnosa snaga u odre|enom istorijskom trenutku. Sobzirom da je to slu~aj, i da je danas odnos snaga u svetu bitnodruk~iji, jo{ vi{e se name}e potreba da se kriti~ki posmatraceo sukob u biv{oj Jugoslaviji, tj. cela tematika kojom preten-duje da se bavi i Ha{ki tribunal, preko kojeg se ta slika (jo{uvek) prvenstveno i oblikuje — {to sada iznova postaje aktu-elno u ha{kom postupku protiv biv{eg komandanta Vojske Re-publike Srpske, Ratka Mladi}a.

Svet, dakle, nije vi{e unipolaran, i, stoga, same „vred-nosti“ koje je taj unipolarni svet poku{ao da nametne kaouniverzalne — ali, na àlost, vi{e snagom sile i novca negosnagom prava i argumenta — jo{ mawe treba da budu tako treti-rane u sada{wem trenutku. Ako je, dakle, Ha{ki tribunal, uinteresu sila koje su ga stvorile, izostavio da se bavi prvou-zro~nim zlo~inima, na prvom mestu zlo~inima protiv mira, tone zna~i da se time ne treba baviti, i da de{avawa u biv{ojJugoslaviji ne treba gledati kroz tu prizmu — pa i prvenstve-no kroz tu prizmu — bez obzira na jo{ uvek neprobojni zid me-dijske blokade koji se uzdigao. A sve to u sklopu jednog novog,objektivnijeg, pa {to ne re}i i revizionisti~kog gledawa nastvar. Jer, u vreme interneta i sve brìh komunikacija i de-{avawa, logi~no je i da pojave raznih revizionizama dobijuodgovaraju}e ubrzawe, da poretci i stavovi koji su vaìli presamo jednu deceniju ve} budu smatrani za anahronizme. Revizi-onizam sam po sebi ne mora da zna~i ni{ta lo{e — naprotiv!— ako u wegovoj osnovi leì potraga za istinom ili ponovnimsagledavawem de{avawa posle slegawa pra{ine koju su podiglivihori istorije.

Dakle, za po~etak, kao {to je Katon stariji zavr{avaosvaki svoj govor re~ima „uostalom, Kartaginu treba razoriti“,tako i svako daqe tragawe za istinom o Srebrenici i doga|aji-ma koji su se u woj desili tokom jula 1995 — a i ranije, trebane samo zavr{iti ve} po~eti stavqawem srebreni~kih doga|a-wa, kao i ~itavog rata u Bosni i Hercegovini, u pravi kon-tekst. Drugim re~ima, ono {to treba neprekidno ponavqati,na~elno, u samom za~etku, svakom prilikom, je to da su i rat u


Bosni i Hercegovini i doga|awa u Srebrenici posledice jed-nog ogromnog, jo{ uvek neka`wenog zlo~ina — zlo~ina protivmira, iz kojeg su proiza{le sve potowe strahote od po~etka1992. do zakqu~ivawa Dejtonskog mirovnog sporazuma, kao isva zla krv koja se stvorila i stvara nestabilnim i nera{~i-{}enim stawem koje se gaji u Bosni i Hercegovini od Dejtonado dana{wih dana. Jer, to je taj prvi zlo~in, bez kojeg svi po-towi ne bi bili mogu}i. A taj zlo~in protiv mira po~inili su1) Savezna Republika Nema~ka i Vatikan, svojim protivzako-nitim priznawima Slovenije i Hrvatske u decembru i januaru1991, {to je predstavqalo neposredno kr{ewe Helsin{kog za-vr{nog akta iz 1975. godine o nepovredivosti granica, osimmirnim putem, kao i Poveqe Ujediwenih Nacija, i {irom otvo-rilo put {irewu rata sa Hrvatske na BiH, 2) SAD, svojim ni-{ta mawe protivzakonitim priznawem Bosne i Hercegovine uaprilu 1992, 3) Alija Izetbegovi}, nekada{wi predsednik bo-sanskih muslimana, i glavni lokalni izvr{iteq zlo~ina pro-tiv mira u BiH, koji je, svesno i ciqano, propustio vi{e pri-lika za smirivawe situacije u BiH, pre nego {to je rat u tojbiv{oj jugoslovenskoj republici buknuo u martu 1992. godine,kao i u kasnijim fazama, kada su ratna razarawa jo{ uvek moglada budu ograni~ena i sam rat skra}en. Naravno, Izetbegovi} tonije ~inio sam, niti se prvenstveno uzdao u sopstvene snage,ve}, kako navodi ameri~ki obave{tajac Xon [indler (u svojojkwizi Nesveti teror), citiraju}i bosansko-muslimanske iz-vore, u „zna~ajnu ameri~ku vojnu pomo}“, posredstvom koje muje ciq bilo zauzimawe „bar 45% Bosne“. Ovo je primetio iglavni pregovara~ tada{we „me|unarodne zajednice“, lord Dej-vid Oven, koji je izjavio da je Izetbegovi} povukao svoj potpissa mirovnog plana za BiH, jer se „ose}ao ohrabren ameri~kimstavovima da odugovla~i dok ne dobije boqu ponudu“.

Sve ovo je va`no neprekidno isticati ne samo iz poli-ti~kih, ve} i iz psiholo{kih i iz nau~nih razloga. Psiholo-{ki gledano, pristajawem na to da se, bez ovakve prethodneograde, bavimo problemom Srebrenice onako kako su ga posta-vili po~inioci izvornog zlo~ina protiv mira i inicijatorirata agresije, mi sebe u startu stavqamo u defanzivan polo`aj,gr~evito se bore}i da pobijemo propagandne tvrdwe koje dola-


ze upravo od izvornih ratnih hu{ka~a i po~inilaca vrhovnogzlo~ina. A sa nau~nog stanovi{ta, bez ovakve prethodne ogra-de, mi dozvoqavamo da nam agresivna politika i propagandave{ta~ki ome|e poqe na{eg ispitivawa, da nas svedu na ba-vqewe posledicama izvornog, neka`wenog i jo{ uvek uvelikoignorisanog zlo~ina, i to tako da su izvorni zlo~inci ti kojioptuùju a mi smo ti koji se branimo i nalazimo dokaze u na-{u odbranu, bave}i se ve{ta~ki suènim poqem koje obuhvatasamo jednom od posledica wihovog — a ne na{eg — izvornogzlo~ina. Drugim re~ima, uìvqavali bi se u ulogu kolonijal-nih objekata, uro|enika i divqaka koji nemaju svest o bilo ~e-mu izvan granica svog rezervata.

Dakle, tek kada izgovorimo odgovaraju}u ogradu na samompo~etku (na primer: „Nema~ka, Vatikan, SAD i Alija Izetbe-govi} su odgovorni za sve {to se desilo u Bosni i Hercegovi-ni posle februara 1992, ukqu~uju}i i de{avawa u Srebreni-ci“) — moèmo da pre|emo i na sekundarne posledice izvor-nog zlo~ina protiv mira i zapo~iwawa rata agresije, ukqu~u-ju}i i doga|awa vezana za Srebrenicu, da probamo da ustanovi-mo i {ta se tu desilo, {ta je propaganda, {ta istina, {ta sezna a {ta se ne zna. Uz razumevawe da svako daqe istraìvawenije samo puko, forensi~ko tragawe za istinom, ve} i iskaz po-{tovawa prema svima koji su nevino stradali na tom podru~ju,prema svima onima koji ne bi stradali, pa i onima koji ne bibili primorani da ratuju na tom podru~ju da nije zapaqen — azatim i odràvan — poàr op{teg rata.

Zadràvaju}i, dakle, svest o prvobitnom uzroku stvari,ono {to je bitno da znamo je da, kada se pa`qivo i po{teno is-traè, ~ak i sekundarne posledice tog izvornog zlo~ina, nakoje nas imperijalni gospodari sada{weg trenutka èle ogra-ni~iti, ukqu~uju}i i doga|aje u Srebrenici iz jula 1995, opetnu`no ne stvaraju sliku koja je povoqna po zapadne sile i wi-hove lokalne saradnike i izvr{ioce. Strogo se drè}i ~iwe-nica i samo onog {to je nepobitno utvr|eno, moè se bacitiozbiqna, da ne kaèmo fatalna senka sumwe na „zvani~nu ver-ziju“ doga|aja u Srebrenici — {to je, razume se, jo{ jedan raz-log za{to su i ovakvi napori predmet ignorisawa stranih idoma}ih mas-medija. îwenica ima mnogo, i bez wih se ne mo-


è pokrenuti ni inteligentna rasprava, a ni kriti~ko razma-

trawe Srebrenice. Tome u prilog, za kraj, prilaèmo i jedan

relativno kratak podsetnik, koji sadrì osnovne ta~ke i pita-

wa koje treba da ima na umu svako ko ima istinsku èqu da sa-

zna {ta se desilo u Srebrenici u julu 1995. A to kome }e ta,

kona~no utvr|ena istina da {teti ili koristi ne treba da nas

zanima. Da li su ~uvari dana{wih mas-medija i poretka, koji

spre~avaju da se pitawe Srebrenice otvoreno pretrese u javno-

sti, bez predrasuda i unapred donesenih zakqu~aka — spremni

da kaù isto? Zasad je odgovor o~igledno — negativan. Zato }e-

mo mi to ovde uraditi umesto wih, vo|eni geslom da }e glas

milion puta ponovqene istine ipak odneti kona~nu pobedu.

15 osnovnih ~iwenica i pitawa o Srebrenici

1. Jedini neposredni izvr{ilac zlo~ina u Srebrenici u

julu 1995. koji je osu|en od strane Me|unarodnog tribunala za

ratne zlo~ine za biv{u Jugoslaviju (tzv. Ha{kog tribunala) je

Draèn Erdemovi}, Hrvat iz okoline Tuzle, za kojeg je i sam

Tribunal utvrdio da je nije dovoqno psihi~ki stabilan da se

moè podvrgnuti unakrsnom ispitivawu. Sklopio je dogovor

sa Tuìla{tvom, na osnovu kojeg je dobio preseqewe u neiden-

tifikovanu zapadnu zemqu i promenu identiteta, i osu|en je

na minimalnu kaznu od 5 godina zatvora (i to za navodno u~e-

{}e u streqawu vi{e stotina qudi!), na osnovu sopstvenog

priznawa, ~iji je sadràj nekoliko puta mewao. Kqu~na ta~ka

dogovora sa Tuìla{tvom bio je uslov da mora svedo~iti pro-

tiv srpskih optuènika kad god bude bio pozvan. Nema razloga

da i jedna srpska dràva treba da preuzme odgovornost za zlo-

~ine u koje je bosanski Hrvat Erdemovi} bio ume{an, i to na

osnovu wegovog kontradiktornog i nepouzdanog svedo~ewa.

2. Erdemovi} je navodno pripadao tzv. Desetom diver-

zantskom odredu Vojske Republike Srpske, multinacinalnoj

jedinici koja je u svojim redovima imala Srbe, Hrvate, Slo-

vence i muslimane. On je pred Ha{kim tribunalom imenovao

jo{ sedam pripadnika te navodne jedinice, koji su navodno u~e-

stvovali u streqawima u okolini Srebrenice u julu 1995 — od


kojih su se neki tako|e borili u Africi kao pla}enici zapad-

nih vojski. Ha{ki tribunal nikada nije podigao optu`nicu ni

protiv jednog od tih lica, niti ih pozvao za svedoke. Iskqu~i-

vo oslawawe Ha{kog tribunala na nepouzdanog i kontradiktor-

nog Erdemovi}a ukazuje da je svrha ha{kog procesa bila da sa-

krije a ne da iznese sve raspoloìve dokaze vezane za Srebre-

nicu.

3. Na Memorijalu u Poto~arima kod Srebrenice zapisan

je broj „8372…“, koji treba da predstavqa ukupan broj srebre-

ni~kih `rtava — ali se priznaje da taj broj ukqu~uje i one ko-

ji se jo{ vode kao „nestali“, {to zna~i da o wihovoj sudbini

ni{ta ta~no nije utvr|eno, a tri ta~ke posle ovog broja treba

da zna~e da broj nije kona~an. Kako se za nestale moè tvrditi

da su „`rtve genocida“ ako na wima nije izvr{ena obdukcija,

i ako se jo{ uvek ne zna da li su svi „nestali“ zapravo mrtvi?

4. Tokom 2010. su ~ak i neki bosansko-muslimanski zva-

ni~nici bili prinu|eni da brojku od „8.372“ dovedu u pita-

we: a) Mirsad Toka~a, predsednik Istraìva~ko-dokumentaci-

onog centra iz Sarajeva, izneo je dosad nedemantovanu tvrdwu

da se na spiskovima „`rtava“ nalazi „500 ìvih Srebreni~a-

na“, dok je dodatnih 70 lica na tim spiskovima stradalo na

drugim mestima i u drugo vreme; (6) direktor Memorijalnog

centra u Poto~arima Mersed Smajlovi} i direktor Centra za

nestala lica BiH Amor Ma{ovi} su tako|e izneli da je u Po-

to~arima sahraweno oko 50 osoba koje su stradale jo{ 1992. a

koje su „u bliskom srodstvu“ sa onima koji se vode kao `rtve

streqawa; v) Hakija Mehoqi}, ratni {ef policije u Srebre-

nici, izjavio je da je „qut na sve koji su u Memorijalnom cen-

tru sahranili 75 osoba, a koje nisu poginule u julu 1995. godi-

ne“; g) uz sve to, postoje i ozbiqne indicije da je u Poto~ari-

ma ~ak sahrawen i jedan broj Srba, {to se zasad ne moè utvr-

diti jer sarajevske vlasti ne dozvoqavaju ekshumaciju sahra-

wenih u Memorijalnom centru u Poto~arima. Za{to dokazi o

manipulacijama sa brojevima `rtava u Srebrenici ne uti~u da

se preispitaju brojke koje se neprestano vrte po medijima?


5. Po proceni na~elnika general{taba armije BiH Enve-ra Haxihasanovi}a na su|ewu generalu Vojske Republike Srp-ske Radislavu Krsti}u (6. 4. 2001, Transkript, s. 9532) u po-vla~ewu me{ovite muslimanske kolone 28. Divizije iz Sre-brenice za Tuzlu poginulo je 2.628 vojnika i oficira ABiH(dakle, ovde nisu ura~unati civili). U izve{taju Unproforaod 17. jula 1995. ukupni gubici kolone se procewuju na oko3.000 a Karl Bilt (pregovara~ me|unarodne zajednice tokomsukoba a posle rata Visoki predstavnik u BiH) u svojim memo-arima ih procewuje na oko 4.000. Prema svim zakonima rata,ovo su bile legitimne `rtve ratnih dejstava. Dodatno zani-mqiva je i ~iwenica da je veliki broj iskopanih tela za kojase tvrdi da su „`rtve genocida“ na|en upravo na lokalitetimagde su se odvijale borbe srpskih snaga i muslimanskih snaga upovla~ewu. Skandalozno je da se legitimne `rtve ratnih dej-stava dan-danas nekriti~ki svrstavaju me|u „`rtve genocida“u Srebrenici samo da bi se ve{ta~ki odràla brojka od „pre-ko 8.000 `rtava“.

6. Utvr|ivawe uzroka smrti tela ekshumiranih na {irempodru~ju Srebrenice je od 1996. u rukama dve organizacije:Komisije za nestala lica BiH (osnovane od strane vlade rat-nog muslimanskog predsednika, Alije Izetbegovi}a) i ICMPMe|unarodne komisije za nestala lica (ICMP — InternationalCommittee for Missing Persons), ~ije ~elnike fakti~ki posta-vqa ameri~ki Stejt department. Od po~etka iskopavawa do da-nas, ni srpski ni drugi nezavisni me|unarodni forenzi~kistru~waci nisu imali pristup forenzi~kom postupku nad is-kopanim telima. âk ni optuèni za zlo~ine u Srebrenicipred Ha{kim tribunalom nemaju mogu}nost pristupa DNK iz-ve{tajima ICMP-a. Dakle, svaka mogu}nost nezavisne provereforenzi~kih „nalaza“ vezanih za Srebrenicu je iskqu~ena, iod javnosti se zahteva da oni budu prihva}eni — na veru.

7. Ukupan broj tela koja su stru~waci Ha{kog tribunalaekshumirali u vezi sa istragom o doga|ajima u Srebrenici iz-nosi najvi{e 1.923. Forenzi~ka dokumentacija Tribunala go-vori o 3.568 „slu~ajeva“. Me|utim, jedan „slu~aj“ ne zna~i nu-`no i jedno telo, ve} se moè odnositi i na nepotpune ostatke


nekog tela, pa ~ak i na jednu ko{~icu na|enu na odre|enom lo-

kalitetu. Uz to, ~ak ni broj od 1.923 ne ozna~ava ukupan broj

dosad utvr|enih „`rtava genocida“. U grobnicama koje su ob-

radili forenzi~ki stru~waci Tribunala, nalazi se 442 tela

sa povezima preko o~iju i/ili vezanim rukama ({to bi skoro

sigurno ukazalo na smrt streqawem), 505 gde je smrt prouzro-

kovao metak, {to moè ukazati na streqawe, ali i na smrt to-

kom borbenih dejstava, 627 je stradalo od granate, mine, gelera

itd. {to iskqu~uje streqawe, a u 1.583 autopsijskih izve{taja

ili „slu~ajeva“ radi se o po nekoliko kostiju. U ovoj posled-

woj kategoriji u 92,4 odsto od tih „slu~ajeva“ forenzi~ki

stru~waci Tribunala nisu mogli da odrede uzrok smrti pa se

na osnovu wih nikakvi pravno ili forenzi~ki zna~ajni za-

kqu~ci ne mogu izvoditi. Zapravo, forenzi~ki dokazi samog

Ha{kog tribunala podràvaju brojku od 700–800 streqanih na

kojoj je insistirao visoki UN zvani~nik Filip Korvin.

8. U ha{koj presudi protiv potpukovnika VRS Vujadina

Popovi}a i ostalih (2010), navedeno je da je, pomo}u DNK uzo-

raka, identifikovano „5.336“ `rtava (broj je, u me|uvremenu,

dodatno narastao). Me|utim, DNK sluì jedino za identifi-

kaciju posmrtnih ostataka ili da omogu}i reasocijaciju delo-

va tela iste osobe. DNK tehnologija je neupotrebqiva za odre-

|ivawe uzroka i vremena smrti, {to su kqu~ne kategorije u

kriminalisti~koj istrazi ovakve vrste. Dodatne sumwe izazi-

va ~iwenica da Ha{ki tribunal odbija da objavi ~ak i spisak

imena lica navodno identifikovanih putem DNK analize.

Treba znati i to da sva nova tela koja se sahrawuju u Poto~ari-

ma prolaze kroz ovakvu vrstu „identifikacije“, {to ostavqa

dodatne velike sumwe u pogledu toga ko se tamo stvarno sahra-

wuje. Za{to se DNK uzorci zloupotrebqavaju u svrhu nekri-

ti~kog prihvatawa broja `rtava u Srebrenici?

9. Najvi{i civilni predstavnik UN na terenu u julu 1995,

Amerikanac Filip Korvin, neprekidno je tvrdio, sve do svoje

smrti 2012. godine, da je tada u Srebrenici ubijeno „oko 700“

bosanskih muslimana — i da je razlika izme|u tog broja i bro-

ja od 8.000 koji se stalno propagira — „politi~ka“. Srebreni-


ca je o~igledno ispolitizovana da bi se srpski narod neosno-

vano optuìo, i trajno zavadio sa svojim susedima.

10. Ratni {ef policije u Srebrenici, Hakija Mehoqi},

je vi{e puta svedo~io da je wemu i jo{ devetorici lokalnih

muslimanskih lidera u prole}e 1993. lider bosanskih musli-

mana Izetbegovi} preneo da mu je ameri~ki predsednik Klin-

ton nudio da srpske snage u|u u Srebrenicu i „izvr{e pokoq

5.000 muslimana“, {to bi dalo povod za NATO vojnu interven-

ciju u Bosni i Hercegovini. Izuzev jednog, svi imenovani sve-

doci ovog sastanka su i daqe ìvi. Za{to se prikriva mogu}a

uloga Bila Klintona u projektovawu „zlo~ina u Srebrenici“

dve godine pre nego {to se on desio?

11. Prema Rezoluciji 819 Saveta bezbednosti Ujediwe-

nih Nacija od 16. aprila 1993. godine, zona koja obuhvata Sre-

brenicu i podru~je oko we, progla{ena je „Bezbednom zonom

UN“. Ubrzo zatim (18. aprila), posredstvom UNPROFOR-a, po-

stignut je sporazum o delimi~noj a zatim i potpunoj demilita-

rizaciji srebreni~ke enklave. Me|utim, brojna svedo~ewa stra-

nih izve{ta~a i vojnih posmatra~a potvr|uju da su se musli-

manski borci iz srebreni~ke enklave povukli „naoruàni do

zuba“. Za{to se uporno ignori{e ~iwenica da Srebrenica ni-

kada nije bila demilitarizovana?

12. Komisija Vlade Republike Srpske za ispitivawe do-

ga|aja u Srebrenici nikad nije priznala „genocid“. Tu re~ je

Komisija upotrebila samo u odnosu na presudu Ha{kog tribu-

nala generalu VRS Radislavu Krsti}u (koji je, opet, osu|en ne

zbog dokaza da je neposredno u~estvovao, niti ~ak znao za zlo-

~in u Srebrenici, ve} po na~elu „komandne odgovornosti“), i

to ne kao svoju ocenu ve} citiraju}i presudu. Isto tako, Komi-

sija nije usvojila cifru od „8.000 streqanih“, i ako je bila

podvrgnuta ogromnim zapadnim pritiscima. Komisija nikada

nije izjavila da su svi na spisku nestalih ubijeni i mrtvi. Da-

kle, nije istina da je Republika Srpska priznala „genocid nad

8.000 muslimana u Srebrenici“.

13. Prema presudi Me|unarodnog suda pravde u tu`bi

Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije za


„genocid“, Srbija ne snosi odgovornost za takvo delo, niti jeu~estvovala u wegovoj pripremi ili izvo|ewu. Samim tim, Sr-bija nije imala nikakvu obavezu da usvoji bilo kakvu „deklara-ciju o Srebrenici“, zato {to po presudi najvi{e me|unarodnepravosudne instance na svetu Srbija nije povezana sa doga|aji-ma u Srebrenici. Stoga, usvajawe Deklaracije o Srebrenici uSkup{tini Srbije iz 2010. bilo je plod iskqu~ivo spoqnih iunutra{wih politi~kih pritisaka, i nije ni malo doprinelosaznavawu pune istine o Srebrenici.

14. Usvajawe ove rezolucije bilo je motivisano, izme|uostalog, i rezolucijom na temu Srebrenice koju je u januaru2009. godine pod vrlo neredovnim uslovima izglasao Evropskiparlament. Svrha i prava pozadina ove Rezolucije ParlamentaEvropske unije, kao i wena unutra{wa protivure~nost, ogle-daju se slikovito u stavu E teksta koji je tada bio usvojen, gdejasno stoji da „uprkos ogromnim naporima….dosada{we is-trage ne dozvoqavaju potpunu rekonstrukciju doga|aja u i okoSrebrenice.“ Prema Rezoluciji Evropskog parlamenta iz apri-la 2009, stav C, „politi~ka tuma~ewa istorijskih ~iwenicane trebaju se nametati kroz ve}inske odluke parlamenata; par-lamenti ne mogu da donose zakone o pro{losti“. Dakle, punaistina o Srebrenici se ne mo`e utvrditi pukim deklaracija-ma, ve} samo nezavisnom, me{ovitom me|unarodno-doma}om ko-misijom koja bi iskqu~ivo stru~nim putem ustanovila celuistinu, ili razdvojila istinu od puke propagande i igre re~i-ma i brojkama.

15. Za kraj — ali nikako zato {to je ovo najmawe va`no,ve} kao simbol ignorisawa ne samo srpskih `rtava, ve} i ce-lokupnog konteksta srebreni~kih zbivawa, neophodno je nave-sti i slede}e: prema podacima Instituta za istra`ivawe srp-skih stradawa u HH veku, na {irem podru~ju Srebrenice sumuslimanske snage izme|u 1992. i 1995. ubile 3.262 Srba. Ove`rtve su poimenice nabrojane. Za{to se svako pomiwawe Sre-brenice u doma}im i stranim mas-medijima ograni~ava iskqu-~ivo na jo{ uvek sporne doga|aje iz jula 1995. a ignori{e do-kumentovane srpske `rtve iz prethodnog perioda?


Milo Lompar

IDEOLOGIZOVANA KRIVICA

Milo Lompar: IDEOLOGIZOVANA KRIVICA

Osnovni problem u doìvqavawu i razumevawu doga|ajau Srebrenici po~iva u saznawu da su oni postavqeni u hori-zontu ideologizovane krivice. R|avost takvog postupka je vi-{estruka: osen~eni ideolo{kom perspektivom koja nudi goto-ve i unapred zadate odgovore na pitawa o uzrocima rata, ovidoga|aji ne samo da prestaju da budu posmatrani kao ne{to{to podleè preispitivawu saznawa o u~esnicima i postup-cima nego primewena ideologija onemogu}ava — {to je vi{e-struko negativno — ~ak i saose}awe sa nesumwivim srebreni~-kim `rtvama. To zna~i da ideologizovana krivica — kao skupdiskurzivnih praksi i unapred odre|enih moralnih afekata,koje proisti~u iz vladaju}eg rasporeda zapadnih mo}i i kojena razli~itim nivoima ideolo{ke piramide otiskuje sekular-no sve{tenstvo na{eg vremena — ostvaruje i jedan op{tijiciq: suprotno od onoga {to tvrdi da mu je namera, sekularnosve{tenstvo istrajno onemogu}ava svako autenti~no razmi{qa-we o krivici, svako predrasuda oslobo|eno razumevawe krivi-ce kao takve.

[ta to zna~i? Diferencirani pojam krivice sadrì usebi ~etiri razli~ita, me|uzavisna ali ne i neprotivre~navida krivice: krivi~nu odgovornost, politi~ku krivicu, mo-ralnu krivicu i metafizi~ku krivicu. Wihovi me|usobni od-nosi otkrivaju unutra{wu kompleksnost integralnog pojma kri-vice. Jer, krivi~na odgovornost i politi~ka krivica mogu bi-ti odre|ene spoqa{wim dejstvima i silama, dok moralna i me-

tafizi~ka krivica mogu biti dostupne samo unutra{wim preo-kretom ~oveka. Odnosi izme|u ovih aspekata krivice veoma suistan~ani i ponekad i{~ezavaju u ~estaru i nerasvetqenosti.

Ali, ni odnosi unutar jednog pojma nisu neprotivre~ni.Ako o politi~koj krivici — kao jedinom obliku kolektivnekrivice — odlu~uju pobednik i uspeh, onda se ta krivica poja-vquje u horizontu optere}uju}eg saznawa o pobednikovoj silikoja nu`no ne zna~i i ostvarewe prava, o uspehu koji nije ne-problemati~na instanca nad pravdom i istinom. Postaje o~i-gledno da je te{ko — ili nemogu}e — ustanoviti tribunal kojibi objektivno sproveo istragu, ravnopravno odmerio razloge ime|uzavisnost u~esnika u strahovitim nesre}ama gra|anskograta, te otud presudio u vezi sa ratnom krivicom i ratnimzlo~inima. Jer, takav sud ostaje u ve}oj ili mawoj meri nu`nopristrasan. Sve su ovo poznati i davno izneti prigovori irazlozi.

Premda bi bilo prebrzo i rizi~no zakqu~iti kako je po-liti~ka krivica otud nu`no pristrasno odre|ena krivica, osta-je velika neizvesnost u vezi sa wenom ishodi{nom prirodom.Tu neizvesnost ne moè ukloniti nikakvo saznawe koje nam do-nosi aktuelni ritam vremena, nikakva samorazumqivost u na-gla{avawu vrhunske mudrosti svih oportunista, koji vole daupozore kako sila i mo} u qudskom ìvotu predstavqaju odlu-~uju}u realnost. Davno je, naime, re~eno, kako je ta mudrost vi-{estruko nedovoqna: zato {to sila i mo} nisu jedina realnost~ovekovog sveta i zato {to na ovom svetu realnost jo{ uvek nezna~i i istinu. Otud, me|utim, ne sledi da ne postoji nikakvakrivica, da je najboqe pustiti da stvari teku kako teku, negosledi da je vaqano samo diferencirano poimawe krivice.

Toj diferenciranosti se — i u slu~aju srebreni~kih `r-tava — suprotstavqa sekularno sve{tenstvo. Mo} koju ono pred-stavqa — posebno kada je to pobedni~ka mo} zapadnih sila —ne èli da dopusti postojawe javne svesti o tome da ona nijejedina realnost sveta i da nije jedina istina o svetu. Sekular-no sve{tenstvo, otud, diferencirani pojam krivice zamewujeideologizovanim pojmom krivice koji proisti~e iz aktuelnekonfiguracije mo}i. Tako nas odjednom — pa sve ~e{}e, dok seto ne pretvori u op{teobavezuju}i huk koji sve preklapa, koji


ne ~uje nikakve razloge i argumente, koji pukom silom pona-

vqawa ispuwava svaki kutak javne svesti — preplavquju broj-

ni momenti jedne ciqane povr{nosti u govoru o krivici. Jer,

u wima se ni{ta ne gradira i sve se svodi na jednu jedinu ra-

van, da bi se o woj sudilo sa grubim nerazlu~ivawem lo{eg su-

dije. Sekularno sve{tenstvo — portparoli, politi~ki aktivi-

sti, nevladini slu`benici, stipendisti, univerzitetski slu-

`benici, mrtvozornici demokratskih kulisa — pose`e za op-

tu`bom koja se koristi kao oru`je u politi~ke ili ekonomske

svrhe: brkawem razli~itih pojmova krivice i gr~evitim name-

tawem neistinitog mi{qewa. To zna~i da je — i kada je re~ o

sredbreni~kim `rtvama — na delu zlo}udno instrumentali-

zovawe krivice.Na {ta nas upu}uje saznawe o tome da ideologizovani po-

jam krivice — kao autenti~no postignu}e sekularnog sve{ten-

stva — ne dozvoqava ne samo dubokose`nu svest o pro{losti,

koja bi nadilazila neposredne u~esnike razbijawa Jugoslavije

i zasecala u neposredne utemeqiteqe titoisti~ke Jugoslavije,

u wen sistem politi~kih odnosa i horizont o~ekivawa koji je

zvani~na ideologija ~inila op{teobavezuju}im, nego ni bilo

kakav nagove{taj o „krivici drugih“? Na podudarnost izme|u

dva naporedna postupka: ako uklonimo svaku svest o titoizmu

i o „krivici drugih“, dobijamo neproblemati~ni, upotrebqi-

vi i ideologizovani pojam srpske krivice. Tako sekularno sve-

{tenstvo nastoji da spoqa{we konstituente — kao {to su kri-

vi~na odgovornost i politi~ka krivica — pretvori u unutra-

{we konstituente: moralna i metafizi~ka krivica. U nastoja-

wu da se poistoveti ono {to se ne mo`e poistovetiti o~ituje

se ideologija sekularnog sve{tenstva.Odakle dolazi wegovo nastojawe? Ako u pogledu krivi~-

ne odgovornosti nema na~elnih nedoumica, jer o woj odlu~ujesud, kod politi~ke krivice postoji problem, budu}i da je in-stanca za weno utvr|ivawe — pobednikova voqa. Ako bi seku-larno sve{tenstvo prionulo uz ovakvo shvatawe politi~ke kri-vice, ono bi moralo javno prihvatiti saznawe o tome da vlastkoja sprovodi politi~ku krivicu ne proisti~e iz narodne vo-qe, pa nije demokratska vlast, nego je to vlast koja proisti~eiz voqe pobednika, pa je otud marionetska vlast: du`na pobed-

Milo Lompar: IDEOLOGIZOVANA KRIVICA 89

niku, ona se ne obazire na ~iwenice i iskustvo nego na svojeobaveze.

Ali, u tom slu~aju ideologija sekularnog sve{tenstva gu-bi svoju demokratsku legitimaciju. Jer, postaje nemogu}e pri-kriti da su na delu ~isti i vidqivi nalozi sila. To ~isto re-

{ewe li{ava sekularno sve{tenstvo bilo kakvog vrednosnog ihumanisti~kog oreola. Da bi spasilo taj oreol, koji mu je naj-bitniji, sekularno sve{tenstvo mora da stvori privid ili si-mulakrum. Otud ono nastoji da ~iwenice spoqa{we evidenci-je (krivi~na odgovornost, politi~ka krivica) pretvori u ~i-wenice unutra{we evidencije: moralna i metafizi~ka krivi-ca. Iako je to neizvodivo u horizontu slobode, nema preprekaza sekularno sve{tenstvo da nam to neprestano name}e. Jer,ako uspe proces ideologizacije javne svesti, onda je mogu}e —na temequ simulakruma — politi~ku krivicu legitimisatinarodnom voqom umesto da je izvodimo iz pobednikove voqe.

Ideologija sekularnog sve{tenstva treba da sakrije da poli-ti~ku krivicu izvodi iz pobednikove voqe tako {to }e je la`noopravdati prevratom u du{i naroda. Kako to nije nikakav pre-vrat u du{i nego prinuda, sekularno sve{tenstvo ima ulogu daontologizuje pobednikovu voqu. Ako se ta voqa sakrije pod skutenarodne voqe, onda je spasena ideologija sekularnog sve{tenstvai o~uvan je demokratski simulakrum iza koga stoji voqa pobed-nika.

Za{to je tu bitan titoizam? Zato {to politi~ka krivicatreba da proistekne iz nasilnog ru{ewa poretka koji o~itujehumane vrednosti. Otud je neophodna fundamentalna la`: dasu konstituenti titoisti~kog poretka nastali kao normalnostawe, da su oni plodovi ne~ega spontanog, slobodnog, spora-zumnog, konsenzualnog. Sekularni sve{tenik uvek polazi odtoga da je titoisti~ko re{ewe bilo normalno obrazovano re-{ewe. On, dakle, svesno i ciqano gre{i u po~etnoj pretpo-stavci. Budu}i da je titoisti~ko re{ewe bilo nasilno i nede-mokratski obrazovano re{ewe, problem politi~ke krivice ni-je samorazumqiv, ve} se pojavquje u istorijskoj perspektivi.Otud sekularno sve{tenstvo — kome je potrebna politi~ka kri-vica bez istorijske perspektive — podrazumeva i pounutra-{wuje titoizam.


îtava ta strategija je usmerena protiv samog iskustvakrivice. Jer, u toj ideologiji se svaka evidencija i svaki do-kaz pretvaraju u oru|e moralizatorstva i senzacionalizma. Se-kularno sve{tenstvo — za razliku od istinskog sve{tenstva —nema strahopo{tovawa ni pred uàsom ni pred `rtvom. [taono èli da onemogu}i neprestanim umnoàvawem i umreà-vawem re~i, re~i, re~i, koje su nekad la`no saose}ajne, nekadtoboè potresne, nekada navodno istorijski-objektivne? Jer,sve te neizbrojive re~i — koje su pra}ene neprestanim umno-àvawem stipendija, donacija i privilegija, neprestanim kr-starewem svetskoistorijskim koridorima susreta i konferen-cija, koje su pra}ene odsustvom svake zami{qenosti i saose}a-wa, odsustvom bilo kakvog nesaglasja sa zapadnim nosiocimamo}i — pripadaju onome {to je davno nazvano „sklonost agre-sivnom priznavawu krivice“. Upravo ta ideologizovana kri-vica po~iva na neautenti~nom odnosu prema krivici. Weniiskazi su klasi~an primer neautenti~nog ogla{avawa krivi-ce, li{enog veza kako sa idejom `rtve tako i sa konkretnim`rtvama.

Ona, dakle, predstavqa samorazmetqivo iskazivawe kri-vice, weno potpuno instrumentalizovawe za prakti~ne i nedo-stojne svrhe. Jer, ideologija sekularnog sve{tenstva nastojida tom razmetqivo{}u pretvori pobijene u Srebrenici u in-

strument upravqawa srpskim narodom, u instrument zati-

rawa osnovnih i neotu|ivih qudskih prava koja pripadaju srp-skom narodu. Samo pomiwawe pobijenih u Srebrenici trebada stvori imperativ zbog kojeg bezuslovno treba prihvatitisve zahteve koje pred na{u javnu svest iznosi sekularno sve-{tenstvo.

Dve vrste takvih zahteva imaju poseban zna~aj. Ideologijasekularnog sve{tenstva — prvo — upotrebqava kao gotove ~iwe-nice niz problematizovanih podataka i odbija da uzme u obzirsaznawa koja nametnutom govoru o Srebrenici ne idu u prilog.Ta saznawa postaju jo{ problemati~nija ako ih sagledavamo ukomparativnom kontekstu, ako bivaju — kako je u~iweno u kwiziPolitika genocida Edvarda Hermana i Dejvida Pitersona –upo-re|ena sa srodnim pojavama na drugim ta~kama na{eg sveta, akoih osmotrimo u okviru globalnih medijskih i sudskih nametawa


i proizvoqnosti, uslovqenih globalnim odnosima mo}i. Ali,ideologija sekularnog sve{tenstva nastoji — drugo — da instru-mentalizovawem i ideologizovawem krivice nametne saznawe otome kako je „politi~ko postojawe Republike Srpske sporno“.

Ideolo{ko nagla{avawe po kojem je Republika Srpskarezultat politike koja nije prezala ni od masovnih zlo~inanije ni{ta drugo nego aktuelna racionalizacija jednog davna-{weg i zadatog nastojawa. Ako bismo, naime, masovne zlo~ineuzeli kao univerzalni kriterijum, onda bi se — na prostoruobe Jugoslavije — moralo po~eti od saznawa o tome kako jesporno — politi~ko postojawe Republike Hrvatske. Jer, re~ jeo masovnim zlo~inima — sve do genocida — na kojima je sazda-na Republika Hrvatska. Ali, weno postojawe se ne sudara satemeqnom namerom da se sve srpsko svede na srbijansko. Teme-qi tog nastojawa su polo`eni davno, dok je wegova idejna iprakti~na kristalizacija izvedena u titoisti~koj Jugoslavi-ji. Upravo je to nastojawe istinski osnov na kojem izrasta sva-ki zahtev da se problematizuje politi~ko postojawe RepublikeSrpske.

Ideologizovana krivica name}e koncept: kriv si kao Sr-bin, da bi nas odvratila od misli: kriv si kao ~ovek. A akousvojimo da sam kriv kao ~ovek, to ne zna~i da — u sasvim pre-ciznim slu~ajevima krivi~ne odgovornosti, politi~ke i mo-ralne krivice — ne mogu biti kriv i kao Srbin. Ali, ba{ meto {to sam kriv kao ~ovek — ne osloba|aju}i me krivice kaoSrbina — osposobqava da postavim pitawe: da li si ti kriv?(Ovo pitawe je neophodno da bismo razumeli da li govorimo oistoj stvari, da li pripadamo samoj qudskosti. U tom horizon-tu je govor u ja-obliku potpuno prevodiv u govor u ti-obliku.)Ako si ti kriv, to ne zna~i da sam ja mawe ili druk~ije kriv,pogotovo da je u konkretnoj stvari moja krivica umawena. (Ali,tu krivicu treba imenovati, ispitati, opisati, {to pokazujeod kakvog presudnog zna~aja su zahtevi za preciznim utvr|iva-wem nespornih ~iwenica o srebreni~kim `rtvama.) To samozna~i da se, izlaze}i iz sebe, sre}emo — ne poni{tavaju}i ni-jednu razliku izme|u nas — u osnovnoj krivici: licem u lice.Tek u susretu dva lica — kako ka`e Jaspers — „razgovor ne bibio samo kona~na forma saop{tavawa nego i izraz za odnos eg-


zistencija dva ~oveka“. Taj susret ideologizovana krivica nedozvoqava, jer tu nema mesta za wu: woj pripada razgovor isled-nika i optuènog. Jer, wene re~i uvek su re~i Velikog inkvi-zitora.

Sve wene re~i nisu, dakle, ni u kakvoj vezi sa autenti~-nim ose}awem krivice: pogotovo nisu u vezi sa metafizi~kimose}awem krivice. Jer, kada bi sekularno sve{tenstvo istin-ski bilo spremno da ponese ovu krivicu, ono nikada ne bi mo-glo zaboraviti pobijene u srpskim mestima oko Srebrenice(poput Kravica), koji su pobijeni pre onih u Srebrenici. Kadabi se primaklo metafizi~kom ose}awu krivice, ono bi shvati-lo da su te `rtve u nekoj vezi, da su sa wima u vezi i svi kojisu pobijeni: da u metafizi~koj dimenziji treba preuzeti kri-vicu zbog svih. Tada bi ~ovek morao re}i: kriv sam, dakle, izbog onih koji su pobijeni u mestima oko Srebrenice i zbogonih koji su pobijeni u Srebrenici.

Kada bi sekularno sve{tenstvo to moglo da kaè, ono nebi stvaralo uzoran primer ideologizacije krivice. Ali, onoba{ to ne moè da u~ini, jer nastoji da nastavi instrumenta-lizovawe Srebrenice. [ta to zna~i? Kao {to zbog zlo~ina usrpskim naseqima oko Srebrenice ne mogu biti krivi bosan-ski muslimani kao narod, tako zbog zlo~ina u Srebrenici nemoè biti kriv srpski narod, niti — ako stvar postavimo naop{tijoj ravni, ne izgubiv{i ni namah svest o bitnim poseb-nostima svakog primera — zbog Jasenovca moè biti kriv hr-vatski narod, kao {to zbog Au{vica ne moè biti kriv nema~-ki narod, niti ameri~ki narod zbog xinovskih zlo~ina i pre iposle 1945. godine. Ne mogu biti krivi narodi.

U poqu odgovornosti — iz kog proisti~u i razli~iti ob-lici krivice — nalaze se oni koji narode vode, koji uti~u naprilike i okolnosti u kojima se odigravaju zlo~ini, ali se tunalaze i nasle|eni i aktuelni interesi i wihovi zastupnici,unutra{wi i spoqa{wi politi~ki odnosi, kao {to ostaje ijedan — {to se mene ti~e — neizra~unqivi ostatak u svakomtakvom udesu. Jer, nisu samo qudi nego i narodi u dugotrajnimsukobima, budu}i da je sukob konstanta istorije, da su intere-si nekad nerazre{ivo suprotnosmerni, da je agresivnost u sr-cu ~ovekovog delawa, kao {to i zlo ima supstancijalni karak-


ter. Tek u samo}i, kao sam i sve samqi, ~ovek se moè osetitikrivim zbog sveop{te povezanosti svih `rtava: ~ak zbog neiz-

be`nosti tih veza. Tu nastaje preokret du{e. Tu je Bog jedinainstanca. Jer, istina se pojavquje u komunikaciji izme|u ja iti, ali da bi bilo komunikacije neophodno je da i ja i ti deleovo metafizi~ko ose}awe krivice.

To je nemogu}a misija za sekularno sve{tenstvo. Jer, ono— zato {to ne zna za Boga — ne moè da shvati kako se ideolo-gizacijom krivice poni{tava povezanost svih u metafizi~kojkrivici. Ono se, naime, ogla{ava sa partikularnog stanovi-{ta: nije bitan Jasenovac, nisu bitna srpska naseqa oko Sre-brenice, bitna je samo Srebrenica. Za{to se tako pona{a? Za-to {to takav na~in rasu|ivawa unapred obezbe|uje tvr|ewe daje kriv srpski narod. To je, me|utim, ideologizovana krivicakoja ne moè dovesti ni do kakve promene svesti, ni do kakvekomunikacije u javnom diskursu, budu}i da stvara podlogu zanegativno-odzivne reakcije.

One mogu biti razli~ite. Mogu}e je pitawe: „{ta je bilonepristojnije: angaòvati se za Milo{evi}a 1990. godine ilipquvati po wemu posle oktobra 2000. godine?“ Tom pitawu semoè pridruìti i bes protiv „fabrikanata zlo~ina protiv~ove~anstva i genocida“. Sve to moè nadograditi ironijskiglas koji kaè: „Zlo~ine protiv ~ove~nosti izvr{ili su Sr-bi. Zlo~ini koji koriste ~ove~nosti po~iweni su protiv Sr-ba. To je sva razlika.“ Ovakve reakcije su istorijski poznate.U wima se ponavqaju i prilago|avaju re~i koje do nas dopiruiz jednog pro{log sveta, koji nije ni u ~emu uporediv sa stra-hovitim nesre}ama devedesetih. Jer, i u razmerama u~esnika iu sadràjima zbivawa nesamerivo ih prevazilazi. Ali, ovakvenegativno-odzivne reakcije nisu dobar put ni za wihove apo-logete niti za wihove kriti~are koji za wima poseù u nasto-jawu da obrazuju svoje politi~ke zahteve. Za{to? Zato {to nataj na~in zauvek ostajemo u podru~ju ideologizovane krivice.Samo sekularno sve{tenstvo — ovla{}eno od zapadnih mo}i,koje su uvek i unapred oslobo|ene svake sumwe — zahteva ba{takav put koji {izoidizuje javnu svest. Jer, bez neprestane {i-zoidizacije javne svesti postaje nedelotvorna sama ideologijasekularnog sve{tenstva.


Usled diferenciranog shvatawa krivice, ~ovek bi mogaoprihvatiti i svoju krivicu zbog Srebrenice. To ose}awe pro-isti~e iz sveukupnosti svih u metafizi~koj krivici: ako ose-}am krivicu zbog svih `rtava svakako da ose}am krivicu izbog srebreni~kih `rtava. Sekularno sve{tenstvo, pak, ne mo-è da prihvati svoju krivicu zbog srpskih naseqa oko Srebre-nice, budu}i da ona ne pripadaju wegovoj ideologizaciji kri-vice: po{to progla{ava srpsku krivicu zbog srebreni~kih `r-tava, ono se izuzima iz krivice zbog brojnih `rtava u mestimaoko Srebrenice, pa je i ne ogla{ava.

Budu}i da usvaja metafizi~ko ose}awe krivice, ~ovek mo-è slobodno svedo~iti o svakoj krivici: krivi~noj odgovorno-sti, kolektivnoj i moralnoj krivici. Zastupnici ideologizo-vane krivice nikada ne mogu ne{to tako u~initi. Jer, ideolo-gizovana krivica nije nikakvo sredstvo koje moè dovesti dobilo kakvog uspeha: istinskog ose}awa krivice, op{teg miraili humanizovawa ratnih sukoba. Otud je neminovno izmaknu-ti se od la`ne i samonametqive ponude sekularnog sve{ten-stva koje nas poziva da podelimo stra{ni teret srpske odgo-vornosti i sramote. Jer, boqe je biti i u zasluènoj i u neza-sluènoj sramoti sam nego sa sekularnim sve{tenstvom deli-ti bilo {ta: sramotu ili slavu ili novac.


Nikola @ivkovi}

SREBRENICA — ILI FENOMEN@RTAVA DRUGOG REDA1

Nikola @ivkovi}: SREBRENICA — ILI FENOMEN @RTAVA…

Kwiga koja je povod za ova razmatrawa zove se „Masakr uSrebrenici: dokazi, kontekst, politika“2 od profesora Edvar-da Hermana i grupe autora, koji uglavnom dolaze sa anglosak-sonskog govornog podru~ja. Wima je zajedni~ko to da su se, imamutisak, podrobno i temeqno bavili srebreni~kim doga|ajima.Stekao sam utisak da je te istraìva~e ujedinila èqa da seustanovi istina. O~evidno je to bio wihov glavni motiv da seprihvate spomenute nimalo zahvalne teme. Nikada nije bilolako pisati protiv propisane i jednom za svagda œodozgoŒ utvr-|ene istine.

U dodir sa ovom temom do{ao sam veoma rano, pre tride-setak godina, kada sam stigao u Zapadni Berlin na postdiplom-ske studije. U prvih dve ili tri godine mog boravka u Nema~-koj najve}i deo vremena provodio sam u odli~no ure|enoj bi-blioteci tada zapadnoberlinskog Slobodnog univerziteta (FreiUniversitat). Veoma se ìvo se}am tog vremena. Bilo je to nepo-sredno posle 6. aprila godine 1981. Prelistao sam najva`nijenema~ke dnevne listove tog datuma i gle iznena|ewa: ni u jed-nom nije bilo ni re~i o bombardovawu Beograda od 6 aprila1941. Ovo otkri}e me potreslo, rastuìlo, rasbesnilo, ali i

1 Predavawe odràno na Okruglom stolu povodom Srebrenice u Ru-skom domu u Beogradu 5. aprila 2012.

2 Beograd, 2011. Izdava~: Istorijski projekat Srebrenica.

osnaìlo u èqi da se ozbiqnije pozabavim ovim fenomenom.

U mojim kwigama, — a do sada su objavqena tri toma œBerlin-

skih zapisaŒ, — veliki deo posve}en je upravo ovoj temi.Za{to sam reagovao toliko emocionalno? Zato {to sam,

prate}i pisawe nema~ke {tampe, primetio da nisu propustili

da obeleè, po meni, neke sli~ne godi{wice, na primer, 14

maj. Tog dana, godine 1940, nema~ko ratno vazduhoplovstvo bom-

bardovalo je Roterdam. Zatim sam u univerzitetskoj bibliote-

ci prelistao nema~ke, engleske, ameri~ke, italijanske i fran-

cuske enciklopedije. U wima stoji da je prilikom spomenutog

napada stradalo oko hiqadu qudi.Ne{to ranije, 26. aprila, nema~ke novine podsetile su

nas na Gerniku. Grad je tog dana, godine 1937. bio bombardovan

od strane nema~kih aviona. Veruje se, da broj `rtava iznosi do

~etiri stotine. I britanska {tampa obeleìla je œLuftwaffe's

bombing of GuernicaŒ. Doga|aj je, kao {to je poznato, na platnu

ovekove~io slikar Pablo Pikaso.Nema~ki mediji su tako|e obeleìli i 14. novembar, ka-

da je godine 1940. bombardovan Koventri (Coventry). Prili-

kom tog nema~kog vazdu{nog napada stradalo je blizu {est sto-

tina qudi.Postavqa se logi~no pitawe: Na osnovu kojih kriterija

neki doga|aji zavre|uju da ih se pamti, a drugi ne? Zbog ~ega,

dakle, Gernika, Roterdam i Konvetri treba da u|u u sve enci-

klopedije sveta, a bombardovawe, recimo, Beograda ne spomiwe

se nigde, pa ni u nema~kim enciklopedijama, a niti ih beleì

{tampa Zapada? A broj `rtava u bombardovawu Beograda 1941.

daleko prema{uje broj poginulih u Gerniki, Roterdamu i Ko-

ventriju. Koja je to posledwa, najuticajnija instanca sveta ko-

ja re{ava da }e, recimo, Srebrenica da u|e u sve priru~nike

sveta kao „najstra{niji genocid u posleratnoj Evropi“, a neki

drugi doga|aj, u kome je stradalo isto toliko qudi, ili ~ak i

vi{e, da se potpuno pre}uti?Istina, anglosaksonski mediji, spomiwu tako|e bombar-

dovawe Drezdena, Hiro{ime i Nagasakija. Priznaje se, da je

ovde ubijeno daleko vi{e qudi, nego u Koventriju ili Roter-

damu, ali se, nekako pre}utno ovaj zlo~in opravdava „istorij-


skom ~iwenicom“, da su Nemci i Japanci „prvi po~eli“, padakle, na neki na~in sada ih je stigla zasluèna kazna.

Od tada sam po~eo pomno da istraùjem ovakve nelogi~-ne, ~udne i meni nerazumqive pojave. Nastavio sam marqivoda listam najpoznatije encikopedije Zapada, od Larusa i Brok-hausa, pa do Ameri~ke enciklopedije i Enciklopedije Brita-nike. I u svima je mnogo prostora posve}eno, recimo, Oradurui Lidicama.

Da podsetim. ê{ki patriote 27. maja 1942. izvr{ile suatentat na {efa nacisti~ke policije u ê{koj Rajnharda Haj-driha. Nema~ke vlasti su re{ile da izvr{e odmazdu nad ~e-{kim civilima. Tako je do{lo do doga|aja, kako stoji u Brok-hausu, koji je œpokrenuo srca celog svetaŒ (œfuhrte zu jenen Ere-ignissen, die die ganze Welt bewegtenŒ).

Pod œOradurŒ u Brokhausu ~itamo slede}e: œ10. juna 1944,u dva posle podne, deo jedinica (ukupno 120 vojnika), koje supripadale 2. tenkovskoj eses-diviziji œRajhŒ upao je u seloOradur-sir-Glan (Oradour-sur-Glane), koje se nalazi 25 km se-verozapadno od grada Limo` (Limoges) i pobili seqake, ukqu-~uju}i ènu i decu. Svega 36 stanovnika uspelo je da se spasi.Selo je potpuno uni{teno. U tom masakru stradalo je 642 sta-novnika Oradura, a me|u wima i 240 èna i 210 dece.Œ

Posle Drugog svetskog rata mnoge devoj~ice {irom svetadobile su pri kr{tewu ime œLidiceŒ. A ime œLidiceŒ su do-bile mesta u nekoliko dràva (Meksiko, SAD, Brazil, Pana-ma), a to ime sada nose i mnoge ulice i trgovi {irom sveta.

Ni{ta, razume se, ~ovek ne moè da ima protiv toga. Ne-vine `rtve ne smeju da padnu u zaborav. No, ostaje u meni nekagor~ina. Za{to se, recimo, nigde ne spomiwe Kragujevac i Kra-qevo, Krasuha i Kalavrita? Da li zato jer su u ovim mestima`rtve bili œsamo Srbi, Rusi i GrciŒ? Kako to da Lewigrad iKozara nisu tako|e œpokrenula srca celog svetaŒ?

Da li je ovde re~ o rasizmu Zapada? Mo`da su — a ovde mise nekako name}e prirodno pitawe, — u wihovim o~ima nevine`rtve, ako su pravoslavni Sloveni, toliko neva`ni da ne zaslu-ùju da se, eto, na|u u œBrokhausuŒ ili œEnciklopediji Brita-nikiŒ? Ili, da se vratim na drugi deo naslova: Da li u o~imaZapada postoje `rtve œprvog i drugogŒ reda? Jer, koliko Lidica

Nikola @ivkovi}: SREBRENICA — ILI FENOMEN @RTAVA… 99

i Oradura je samo bilo u Rusiji! O tome nisam uspeo da na|emni{ta u anglosaksonskim i nema~kim enciklopedijama.

Engleski istori~ar je, o~evidno, bio u pravu kada tvrdi,da je œRusija, da li caristi~ka ili sovjetska, traìla bezbed-nost, a nikako nije teìla osvajawu sveta. Zapad je odbaciopravoslavno hri{}anstvo kao ravnopravnog partnera i to odêtvrtog krsta{kog pohoda, koji predstavqa jedan od najve}ihzlo~ina u istoriji, pa do Hladnog rataŒ (œRussia, whether Tsa-rist or Soviet, sought security, not world conquest. The Westernworld has rejected Orthodox Christendom as an equal from the fo-urth Crusade, one of the greatest crimes in history, to the Cold Wa-rŒ, Alan J. P. Taylor, œA Personal HistoryŒ, Hamish Hamilton Ltd,1983).

Niko ne spomiwe ni srpsko selo Drakuli}i: 2.300 qudizaklano je 7. februara 1942. godine. Krvnici su bili Hrvati.Organizatori pokoqa su danas poznati: re~ je o Paveli}evompoverqivom ~oveku Viktoru Guti}u i bawolu~kom rimokato-li~kom sve{teniku Nikoli Biligorovi}u. Me|u `rtvama biloje i pet stotina srpske dece.

Zanimqivo, poqski papa Vojtila, dok je boravio u BawaLuci, nije na{ao za potrebno da poseti to mesto, te da se u imerimokatoli~ke crkve izvini za stravi~an zlo~in. Qudi su ubi-jeni samo zato {to su Srbi. Umesto toga, poqski papa je pose-tio rimokatoli~ki manastir, fraweva~ki samostan Petri}e-vac, koga su Srbi spalili. Ovo su uradili iz osvete, jer su se umasakrima nad Srbima naro~ito isticali rimokatoli~ki sve-{tenici, koji su dolazili iz tog manastira. Tako je kapelansamostana Petri}evac, fra Miroslav Majstorovi}-Filipovi},u~estovavao u ubijawu Srba u Drakuli}ima, [argovcima i Mo-tikama. Kada je 7. februara 1942. noèm krenuo da ubije sedmo-godi{we srpsko dete \uru Glamo~anina, uzviknuo je svojimhrvatskim prijateqima, o~evidno da ih ohrabri: œOvo je u imeBoga. Ja prvi primam sav grijeh na svoju du{u, a vas }u rije{i-ti svih grijehova.Œ Radu i Ratka Stankovi}a iz Drakuli}a za-klali su Hrvati, a nisu bili stari ni godinu dana. Isto toli-ko stari bili su i Vida i \uro [e{i} iz [argovca. (DragojeLeki}, œRat i djeca KozareŒ, Beograd 1990, str. 260–265). Oninisu zaklani jer su „djeca Kozare“, kako se to stidqivo spomi-


walo u vreme vladavine Josipa Broza, ve} samo zato jer su „srp-ska deca“.

Rusija, Ukrajina i Belorusija imaju stotine Oradura iLidica, no oni za enciklopedije Zapada jednostavno ne posto-je. Spomiwem samo jedan od takvih mesta — Hatin (Hatánâ).Pre nekoliko godina posetio sam taj memorijalni kompleks.Ovo ime ne postoji u Brokhausu, a ne spomiwe ga ni nema~ka{tampa. U tom beloruskom selu Nemci su 22. marta 1943. pobi-li sve stanovnike. Bila je to odmazda za ubistvo jednog nema~-kog oficira, koga su nedaleko od tog sela ubili beloruskipartizani. U toj odmazdi nema~ke armije stradali su, na pri-mer, Josif i Ana Baranovski (Iosif i Anna Baranovski), za-jedno sa wihovih devetoro dece. Pokoq je preìvelo svega trojedece: Sa{a @elebkovi~, Sowa i wen brat Volo|a Jaskevi~.Preìvela je samo jedna odrasla osoba — Josif (Iosif Iosi-fovi~ Kaminski). Spomiwem wihova imena zato, da bi `rtvedobile svoje ime i prezime, a ne samo da nièm bezli~ne, ano-nimne brojke. Ukupno je u Hatinu ubijeno sedamdeset i petorodece. Svaki ~etvrti Belorus, da spomenem i to, tokom Drugogsvetskog rata je izgubio ìvot.

Ono {to je Hatin za Belorusiju, to selo Krasuhi predsta-vqa za Ruse. Dozvolite da ukratko spomenem {to se zbilo uovoj œrusskoè derevniŒ, koja se nalazi u Pskovskoj oblasti. Bi-lo je to 27. novembra 1943. Tog je dana je bio lak{e povre|ennema~ki general Fer~. Za odmazdu Nemci su spalili to selo, ukome je stradalo tri stotine du{a. Nemci su koncem oktobra1943. spalili i selo Kuznecovo, koje se nalazi svega 20 km odKrasuhi. Najstariji stanovnik sela imao je 108 godina, a naj-mla|i ~etiri meseca.

I kada sam ve} pomislio da u o~ajawu „dignem ruke“ odNemaca, da ih otpi{em za sva vremena, pod ruku mu je do{lakwiga Mihaela [najdera: Michael Schneider, œDas Unterneh-men Barbarossa — Die verdrangte Erblast von 1941 und die Folgenfur das deutsch-sowjetische VerhaltnisŒ, Luchterhand Literaturver-lag 1989, s. 166.

[najder i jo{ nekoliko takvih Nemaca, ohrabrili su meda nastavim ìveti u Berlinu, jer, evo, i u toj zemqi ima prav-doqubivih, hrabrih i uspravnih qudi. Retko je koje delo uti-


calo na mene kao ova istorijska studija. Citira}u kqu~nu mi-

sao iz [najderove kwige:

„Offentliche Debatten uber die Œdeutsche Vergangenheitœ ge-

horen seit einigen Jahren zum — fast schon rituellen — Szenario de-

utscher Gedenktage. All diesen Debatten indes ist eines gemeinsam:

die nahezu ausschlieŸliche Fixierung auf den nationalsozialistischen

Volkermord an den Juden. Uber die Verbrechen jedoch, die an Mil-

lionen Russen verubt worden sind, uber die ŒVerbrannten Dorferœ,

die Blockade Leningrads — daruber wird in der Bundesrepublik

noch immer nicht gesprochen.“

(„Javne debate o ’nema~koj pro{losti’ ve} godinama su

deo ve} gotovo ritualnog scenarija se}awa na istorijske datu-

me. Svi tim raspravama zajedni~ko je, me|utim, jedna stvar:

oni su gotovo iskqu~ivo bave samo sa nacisti~kim genocidom

po~iweni nad Jevrejima. No, o zlo~inima nad milionima Rusa,

o ’spaqenim selima’, o blokadi Lewingrada, o tome se u Save-

znoj Republici Nema~koj jo{ uvek ne govori.“).

Slovom, ovaj nema~ki autor napisao je potresnu kwigu

protiv vladaju}eg obrasca, da postoje `rtve prvog i drugog re-

da. Au{vic je tako u ustima celog sveta, a o Jasenovcu, na pri-

mer, nema ni slova u nema~kom Brokhausu ili francuskom La-

rusu. Ako ga nema u enciklopedijama, da li to onda zna~i, da

toga nikada nije ni bilo?Posle sam prona{ao jo{ nekoliko nema~kih autora, koji

su se bavili tom temom. Na prvom mestu spomiwem Hermana

Nojbahera. Kwigu sam preveo na srpski, a objavio ju je œSlu-

`beni listŒ iz Beograda. Nojbaher, glavni Hitlerov diploma-

ta za Balkan, tvrdi, da su Hrvati tokom Drugog svetskog rata

ubili sedam stotina i pedeset hiqada Srba. Neprestano se ma-

nupuli{e sa brojem srpskih `rtava, a ovo je svakako vredan

podatak, jer je re~ o visokom predstavniku nacisti~ke Nema~-

ke. Ova i sli~ne kwige su va`ne, jer govore o tragediji srpskog

naroda i pobijaju tvrdwe glasnih i uticajnih krugova Zapada,

koji bi o~evidno hteli da svet, kada govori o Srbima, spomiwe

iskqu~ivo Srebrenicu. @rtvu bi hteli da pretvore u xelata.

Jednim slovom, Srbe, kao jednu od najve}ih `rtava genocida,


hteli bi da pretvore u zlo~ina~ki narod koji je, o~evidno, powima zasluìo da ga se zbri{e iz istorije.

Iz mog izlagawa verujem da sam ubeqivo pokazao, kolikoje opasno, kada se iz istorijskog okvira izdvoje samo nekolikodoga|aja i koji se onda predstavqaju kao najva`niji, pa ~ak ijedini relevantni.

Za{to mi izgleda va`no, da sam nabrojao ove primere iznedavne istorije? Odgovor glasi: i zbog Srebrenice. Kako?Primetio sam, kada u|em u razgovor ~ak sa najdobrojamernijimqudima, na kraju iz wihovih usta gotovo redovno ~ujem slede-}i komentar: œPa Vi zastupate teoriju zavere! Kako mogu svida su u zabludi, da laù, a samo Vi i Va{a mala, odabrana dru-ìna propoveda istinu?Œ

Kakve konkretne posledice moè da ima jedan takav stav,vidi se jasno na primeru pisawa œVikipedijeŒ. Guglujete lire~ œSrebrenicaŒ i zatraìte nema~ku verziju œVikipedijeŒpojavi}e vam se, prvo uobi~ajno, podrobno obja{wewe doga|ajakoga prihvata œceo svetŒ. A zatim, sasvim na kraju, u svega ne-koliko re~enica stoji i ovo: œNo, ima i onih, istina malo-brojnih, koji pori~u srebreni~ki masakrŒ. A me|u pet osobakoji, eto, odbijaju da priznaju istinu, nalazi se i ime autoraovog teksta. Dakle, tih pet osoba tretiraju se u ovoj enciklo-pediji potpuno na isti na~in, kao i oni, koji œnegiraju posto-jawe Au{vicaŒ.

Nekoliko puta sam pisao nema~koj redakciji œVikipedi-jeŒ i molio sam ih da isprave ovu dezinformaciju, jer ja u ne-ma~kom tekstu, koga œVikipedijaŒ spomiwe u fusnoti, nisamkazao da ne postoji Srebrenica. Ja sam prosto ceo slu~aj sta-vio u {iri kontekst doga|awa, kako su evo i u ovoj kwizi, po-drobnije i temqenije, kazali Edvard Herman i wegovi sarad-nici.

Umesto zakqu~ka. Ako postoji moja poruka sa ovog uvaè-nog skupa, onda ona glasi otprilike ovako: Da promenimo sli-ku o Srebrenici u medijima Zapada i wihovim enciklopedija-ma, na to o~evidno mi ne moèmo za sada da u dovoqnoj meriuti~emo. Ona je takva, jer to prosto odgovara interesima Lon-dona, Va{ingtona, Berlina, Pariza, ali i Rijada, Katara i Ka-ra~ija. Nekako su se, izgleda poklopili interesi Sjediwenih


Dr`ava i proameri~kih vlada islamskog sveta. Slovom, Enci-klopedija Britanika pisa}e onako, kako odgovara interesimaLondona.

Ali mi moramo nastaviti da delamo i da pi{emo onakokako odgovara objektivnoj istini. Politi~ki savezi uvek suprivremeni, a œ~iweniceŒ koje se na takav na~in name}u —promenqive. Na{ zadatak je da budemo uporni i da istrajemo,neobaziru}i se na trenutnu situaciju, jer vreme radi za nas.


Diana Johnstone

THE USES OF SREBRENICA

In 1945, the world emerged from World War II appalled andexhausted by the extent of the slaughter and destruction, vowingthat war was the worst of crimes, and indeed the very source of theworst of crimes. “Never again” was the conclusion written into theCharter of the United Nations, as the very basis of internationallaw designed to prevent wars of aggression.

Nearly seventy years later, that logic has been reversed, andthe world is moving ever closer to World War III, meaning a globalconflict of even greater destruction than the wars of the twentiethcentury. The material cause is the constant military buildup of theUnited States superpower, which brings with it the perceived abil-ity to conquer the world. The ideological cause, which leads to vastpopular acceptance of this project in the West, is the belief that waris not the worst of crimes, but rather the sole effective remedy forthe worst of crimes, known as “genocide”.

The Holocaust analogy

For the past quarter of a century, there has been a steadygrowth of Holocaust studies from elementary schools to universi-ties, as well as Holocaust memorials and a steady stream of booksand films on the Holocaust. The result is that the Holocaust loomslarge in the collective imagination. For some influential intellectu-als, the Holocaust even sums up the twentieth century and provesthe failure of the Enlightenment. It is particularly noticeable inFrance, with a century-old tradition of secularism, that the Holo-

caust is now the closest thing to an official State religion, withannual commemorations, obligatory school classes, and even lawscriminalizing any questioning of the official version of the tragicevents.

This creates a public mood in which reports of genocide areinstantly credible, out of fear of inadvertently committing the crimeof “Holocaust denial”.

This produces a phenomenon which might be called “Holo-caust envy”. The success of the Jewish community in focusingpublic attention on its suffering inspires other groups to seek rec-ognition for their own status as victims. The most extreme of theseimitations is the claim by leaders of the Bosnian Muslim commu-nity that the massacre of several thousand men of military age afterthe fall of Srebrenica in 1995 was “genocide” in the same class asthe murder of millions of Jewish men, women and children duringWorld War II. By this claim, the Muslim leaders attempt to takepossession of a moral capital comparable to that of the Jews. Thatattempt would be of no consequence without the vigorous supportof a Western lobby with motives that go far beyond ethnic powerrivalries in the Balkans.

Promoting war

Today it is an unquestioned dogma that recalling atrocities isa “duty of memory” to the victims. However, constant reminders ofpast atrocities may simply prepare the next wave, which is whathas already happened in the Balkans, and more than once. In real-ity, the dead victims cannot profit from such memories. But thememory of victimhood is a moral and political capital of greatvalue for the heirs of victimhood and especially for their self-ap-pointed champions. To a large extent, the ferocity of the fightingthat broke loose in 1992 was a resumption of the vicious cycle ofmassacres and vengeance that devastated Bosnia-Herzegovina in1941–44, because the secession of Yugoslav Republics resoundedin the Serb community's memory as a repetition of the CroatianUstashi attacks on Serbs after the first Yugoslavia was broken upby Nazi occupation. Perhaps in part because the Serbs, as victimsof Nazism, expected to be “understood” and supported by the


West, they made less effort than their secessionist adversaries towin Western public opinion to their side. Thus, paradoxically, theCroat, Muslim and Albanian nationalist leaders managed, with pro-fessional public relations assistance, to portray themselves early onin the conflict as victims analogous to the Jewish victims of theNazis in World War II. This fictional analogy with the Holocaustsucceeded in totally obscuring the real historical positions of thevarious national groups as well as the complexities of the present.

It has long been clear that Serbs are willing to admit guilt forwhatever really happened at Srebrenica, but only for what reallyhappened, and in return for recognition that atrocities of the samesort were committed on all sides. To interpret a military massacreas proof of a Serbian project of “genocide” against the Muslims ofBosnia can only make reconciliation nearly impossible. Moreover,radical Islamists around the world take the alleged “genocide” asjustification for hatred against “the West” which supposedly didnothing to stop the extermination of Muslim brethren. This exag-geration, even if intended by Westerners to show their concern forMuslims, actually works the other way round, contributing to aspirit of “conflict of civilizations”.

But the greatest harm done by transforming the Srebrenicagenocide into a miniature Holocaust goes far beyond the Balkans.A major ideological campaign by the U.S. foreign policy machinehas crafted Srebrenica into a universal moral lesson justifying fu-ture aggressive war. In reality, Srebrenica is the result of a war thatcould have been prevented at the outset, or stopped much earlier,had the United States not connived with Muslim leader Alija Izet-begovic to keep it going. But that is not the way it is portrayed byWestern politicians and media. Rather, it is blamed on the “interna-tional community” for not bombing the Serbs, or rather for notbombing them enough. The message is that because “we” let thathappen, “we” mustn't let it happen again. This is used to justifyUnited States preventive war. The 1999 Kosovo war was already apreventive war, to stop a “genocide” that was no more real than theweapons of mass destruction in Iraq. The 2011 war that destroyedLibya as a coherent, independent country was also a war to “pre-vent” a hypothetical massacre. The doctrine that “we” — which canonly mean US military force in the framework of NATO — have

Diana Johnstone: THE USES OF SREBRENICA 107

the “right” and “responsibility” to protect populations allegedly

threatened by their own governments is the ideological excuse for

the dominant world power to tear down the framework of interna-

tional law based on national sovereignty. This destruction of inter-

national law is leading us all into a World War that will dwarf

those of the twentieth century.Frankly, the massacres around Srebrenica were nothing ex-

traordinary in human history. General Mladic is not a threat to the

world. The focus on Srebrenica and Serb war criminals is a distrac-

tion from the real danger of worldwide catastrophe. At most, the

massacres in Srebrenica should be seen as yet another argument for

preventing war. But they are being used by the world’s most dan-

gerous power as an argument for war — for “preventive”, aggres-

sive war.And this is precisely why it is important to examine carefully

the reality of Srebrenica, its causes, its political context and above

all how it is cynically used to justify future crimes of a magnitude

far surpassing a small town in Bosnia.

Sa`etak

Dajana Xonston: Kori{}ewe Srebrenice

Na kraju Drugog svetskog rata svet je bio zgro`en ogrom-nim razmerima ubijawa i razarawa {to su se upravo dogodili.„Nikad vi{e“ bilo je ugra|eno u sistem me|unarodnog pravakoji je nastao pod rukovodstvom Ujediwenih nacija, sa jasnomnamerom da se spre~i ponavqawe agresivnih ratova. Skoro se-damdeset godina posle toga, te dobre namere su prakti~no po-ni{tene. Ideolo{ki uzrok ponovnog {irokog prihvatawa ratakao „re{ewa“ na Zapadu je percepcija da rat vi{e nije najve}izlo~in ve} da je to jedini efikasan lek za najve}i od svih zlo-~ina, koji je sada poznat pod nazivom „genocid.“ Uspeh jevrej-ske zajednice da ubedi svet da prizna dimenzije zlo~ina po~i-wenog protiv jevrejskog naroda izaziva ne{to {to bi se moglo


nazvati „holokost zavi{}u.“ Najekstremniji primer takvog imi-tirawa Jevreja je poku{aj bosanskih Muslimana da preko masa-kra u Srebrenici prisvoje uporedivi moralni kapital. „Se}a-we na `rtve“ danas je postalo dogma a da se pri tome ne vodira~una da, u balkanskom kontekstu, ta vrsta neprestanog nagla-{avawa ranijih nedela, u sklopu navodnog srpskog projekta dase istrebe Muslimani, moè samo da posluì kao preprekasvakoj mogu}nosti pomirewa. Istovremeno, neprestano podgre-javawe te teme ohrabruje ekstremiste u islamskom svetu da po-ve}aju svoj anga`man i na taj na~in doprinosi zao{travawu„sukoba civilizacija.“ Me|utim, najve}a {teta od pretvarawaSrebrenice u minijaturni „holokost“ prevazilazi okvire Bal-kana. U nastojawu da opravda oruàne intervencije svuda posvetu, Zapad koristi krivotvorenu sliku o Srebrenici kao iz-govor za me{awe i kao jedini na~in da se spre~i neka „novaSrebrenica.“ Rat na Kosovu je bio motivisan navodnom potre-bom da se spre~i genocid koji je bio isto tako nepostoje}i kaooru`je za masovno uni{tavawe u Iraku. Uni{tewe Libije kaocelovite i nezavisne dràve 2011. izvr{eno je pozivaju}i sena sli~ne izgovore. Podrivawe me|unarodnog prava na ovakavna~in vodi nas pravo u Tre}i svetski rat, sa nesagledivim po-sledicama.

Diana Johnstone: THE USES OF SREBRENICA 109

Manuel Ochsenreiter

DIE SREBRENICA-KEULE

Manuel Ochsenreiter: DIE SREBRENICA-KEULE

Srebrenica ist heute uberall. Wahlweise in Libyen (Misrata,Bengasi) oder auch in Syrien (Homs, Houla). Langst wurde derName der kleinen bosnischen Stadt, in der im Juli 1995 laut desUN-Strafgerichtshofs in Den Haag etwa 8.000 bosnisch--muslimische Manner zwischen 12 und 77 Jahren von Serbenermordet worden sein sollen, zum Symbol geworden. So sprichtder schwedische Diplomat und kunftige stellvertretendeUN-Generalsekretar Jan Eliasson im Interview mit der ZEIT voneinem „Srebrenica-Moment“ wahrend des libyschen Burger-krieges, der ein militarisches Eingreifen des Westens notwendiggemacht habe. Und ebenfalls die ZEIT schrieb uber die Kampfezwischen syrischen Regierungstruppen und bewaffneten Rebellenin Homs: „Damals Srebrenica, heute Homs. Die Welt darf nichtmehr zuschauen, wie ein Volk massakriert wird.“

Aktuell muŸ das „Beispiel Srebrenica“ auch fur dasMassaker in der syrischen Stadt Houla herhalten, bei dem in derNacht vom 25. Auf den 26. Mai dieses Jahres mutmaŸlich mehr als100 Zivilisten zu Tode kamen. In der Stadt war es zu Kampfenzwischen der Rebellentruppe „Freie Syrische Armee“ undstaatlichen Sicherheitskraften gekommen. Noch bevor esirgendeine Untersuchung uber das Massaker gab, beschuldigte derWesten die syrische Armee und Syriens Prasident Bascharal-Assad.

„Syriens Srebrenica“ uberschreibt das Wall Street Journalseinen Kommentar, in dem die Zeitung US-Prasident Barack

Obama vorwirft, der UN zu folgen, „die zum Komplizen von

Baschar al-Assad geworden sind“. „Die Schande vom bosnischen

Srebrenica, wo 1995 UN-Truppen zuschauten, als Serben Tausende

Bosniaken umbrachten…“, kommentierte die deutsche Zeitung Die

Welt.Der beruchtigte Srebrenica-Vergleich bedeutet heute: Der

Westen muŸ militarisch eingreifen, er hat schwere Schuld auf sich

geladen, weil er genau das auch 1995 hatte machen sollen — und

nicht tat. Srebrenica steht in der offiziellen Darstellung fur das

„schwerste Kriegsverbrechen seit dem Zweiten Weltkrieg in

Europa“. Mit der Srebrenica-Keule macht man die Gegner

westlicher Militareinsatze binnen Sekunden zu Sympathisanten

von Kriegsverbrechern — und damit mundtot oder gefugig.Die politisch-mediale „Srebrenica-Keule“ wird also immer

dann geschwungen, wenna) ein Militarschlag gefordert wird: „Verhandeln bringt

nichts, man muŸ den vermeintlichen Aggressor mit Gewalt

aufhalten, sonst gibt es noch viel mehr unschuldige Opfer!“

b) es schnell gehen soll: „Man soll endlich handeln, nicht auf

Ergebnisse von Untersuchungen warten. Es geht nun darum, eine

Mordertruppe zu stoppen und nicht kleinlich zu recherchieren.

Jeder Tag, der vergeht, kostet unschuldige Menschenleben.“

c) die Gegner eines Militarschlages mundtot gemacht werden

sollen: „Wie kann man nur so eiskalt bei diesem Morden zusehen?

Es ist zynisch, angesichts der unzahligen Toten, gegen einen

Militareinsatz zu sein! Wer dagegen ist, macht sich zum nutzlichen

Idioten der Morder!“

d) nach dem (westlichen) Militarschlag eine Diskussion uber

die Folgen dieses Schlages — Vernichtung der Infrastruktur,

sogenannte „Kollateralschaden“, Tote und Verletzte — verhindert

werden soll: „Es ging darum, das Schlimmste zu verhindern!“

Doch die „Srebrenica-Keule“ kann nur funktionieren, da sich

die Bedeutung des Wortes „Srebrenica“ unter anderem durch die

Berichterstattung der etablierten Massenmedien tief in das


BewuŸtsein der europaischen und deutschen Offentlichkeit

verankert hat.Zu dieser Verankerung haben vor allem die Analogien mit

der Judenverfolgung wahrend des Dritten Reiches durch deutsche

Politiker und Medien beigetragen. So war das Nachrichtenmagazin

Spiegel zum SchluŸ gekommen, in dem ostbosnischen Stadtchen

Srebrenica habe sich „Europas schlimmstes Kriegsverbrechen seit

dem Zweiten Weltkrieg“ ereignet. Der SPD-Politiker Freimut

Duve sprach bereits im Sommer 1995 von der „Rampe von

Srebrenica“ und hat mit dieser Metapher an Auschwitz erinnert.Auch deutsche NGOs, die sich selbst als zivilgesell-

schaftliche Gruppen begreifen, haben das Thema aufgegriffen. So

widmete beispielsweise das sogenannte „Zentrum fur politische

Schonheit“ (ZPS) dem „Massaker von Srebrenica“ in der Vergan-

genheit gleich mehrere offentlichkeitswirksame Kunstaktionen,

uber die viele Medien berichteten.Im Rahmen einer „Mahnwache“ stellten die Aktivisten der

NGO drei groŸe Bombenattrappen in Berlin auf. Diese Attrappen

stunden fur „die Bomben, die 1995 nicht zur Verteidigung der

,internationalen Schutzzone´ Srebrenica eingesetzt wurden“, so die

Verantwortlichen der NGO. Die Bombenattrappen entwickelten

sich zum beliebten Fotomotiv fur Touristen, viele Medien griffen

das Thema dankbar auf.Im Jahr 2010 initiierte das ZPS ein weiteres Mahnmalprojekt,

welches die angebliche westliche Mitverantwortung fur das

mutmaŸliche Massaker von Srebrenica in Erinnerung rufen soll:

Eine etwa acht Meter hohe und 16 Meter breite Betonskulptur

gegen die Vereinten Nationen. Die „Saulen der Schande“ bestehen

aus 16.744 Schuhen (fur die angeblichen 8.372 Opfer), die aus der

Ferne ein „U“ und ein „N“ („United Nations“) ergeben. Philipp

Ruch, kunstlerischer Leiter des Zentrums fur Politische Schonheit

bezeichnete die Skulptur als eine „Medienwaffe“. Ruch weiter: „Je

mehr Schmerzen sie verursacht, desto mehr Respekt durfen wir von

der UNO gegenuber den Muttern von Srebrenica erwarten.“ In

einem offenen Brief an den Generalsekretar der Vereinten

Nationen bemuhte das ZPO ebenfalls die Parallele zum Holocaust:

„Aber was die UNO in Bosnien angerichtet hat, laŸt den Traum

Manuel Ochsenreiter: DIE SREBRENICA-KEULE 113

zerbrechen, daŸ wir heute in der Lage waren, den Bau vonAuschwitz zu verhindern.“

Das ZPS bezeichnet sich selbst als „eine Denk-, Gefuhls- undHandlungsschmiede fur die Suche nach moralischer Schonheit,politischer Poesie und menschlicher GroŸgesinntheit“. Grundan-liegen seien „eine humanitare Kurskorrektur der Gegenwart, dieVerhinderung von genozidalem Massensterben“ sowie die „Forma-tion des aggressiven Humanismus“. Nach eigenen Angaben wurdedas ZPS von uber 40 renommierten NGOs gefordert, darunter die„Mothers of Srebrenica“, „Medico International“, „Pro Asyl“, dieHeinrich-Boll-Stiftung, das Theodor-Heuss-Kolleg und „GenocideWatch“. Als weiteren Forderer gibt das ZPS interessanterweise auchdas Bundesfamilienministerium an.

Da mag es kaum wundern, daŸ das ZPS auch zu jenendeutschen NGOs gehorte, die bereits im Februar 2011 fur eineMilitaroffensive gegen Libyen lautstark trommelten: „Die Libyerriskieren ihr Leben. Und die deutsche Politik schaut verblufft zu.Das ist beschamend“, heiŸt es in einer Erklarung des ZPS. In derStellungnahme spricht die Gruppe sogar davon, daŸ die libyscheRegierung unter Muammar al-Gaddafi auch nicht vor dem Einsatzchemischer und biologischer Waffen zuruckschrecken wurde.

Und uber allem schwebt die Wolke vom angeblichen„serbischen Massaker an den Bosniern in Srebrenica“ — sozusagenals moralische Grundierung fur die Forderungen nach westlichenMilitarschlagen.

Dabei scheint das letzte Wort uber Srebrenica ist noch langenicht gesprochen. Denn Historiker, Kriminologen, Forensikspe-zialisten und Zeugen hegen erhebliche Zweifel an der offiziellenDarstellung des sogenannten „Massakers von Srebrenica“. Dasangebliche Kriegsverbrechen habe sich im Juli 1995 in derUN-Schutzzone um die bosnische Stadt ereignet — unter denAugen der dort anwesenden niederlandischen UN-Blaum-helmsoldaten. Die wollen — so ihre Aussagen, die sie spater zuProtokoll brachten — von einem Massaker oder gar „Genozid“ garnichts mitbekommen haben. Im Gegenteil: Die Serben hatten sichmilitarisch korrekt verhalten, so die niederlandischenUN-Blauhelme. Einige Medien witterten eine kollektiveVerschworung der UN-Soldaten, um von ihrem angeblichen


Versagen abzulenken, andere werfen ihnen sogar vor, mit denSerben zu sympathisieren und das angebliche Verbrechen daher zuvertuschen.

Die Unklarheiten uber die Geschehnisse in Srebrenicabeginnen bereits bei der Zahl der Opfer. Der damalige deutscheVerteidigungsminister Rudolf Scharping verkundete: „InSrebrenica muŸten die UN-Truppen zusehen, wie 30.000Menschen umgebracht wurden.“ Nach den offiziellen Zahlen desInternationalen Roten Kreuzes von Ende 1999 wurden aber 7.333Bewohner von Srebrenica vermiŸt. Sollten die vermiŸten Personenalle tot sein, ware dies die Maximalzahl der mutmaŸlich getotetenBurger von Srebrenica.

Die Anklage des UN-Tribunals in Den Haag stutzt sich nunauf DNS-Analysen und behauptet, mehr als 6.000 Opfer desangeblichen Massakers identifiziert zu haben. Die meisten Medienbewerten die Gen-Analysen der „Internationalen Kommission furvermiŸte Personen“ (ICMP) als hieb- und stichfesten Beweis furdas Massaker. Doch vor allem die serbische Seite hat erheblicheZweifel an der Seriositat der DNS-Tests. So weist sie darauf hin,daŸ er Verteidigung der angeklagten Serben in Den Haag dieICMP-Analysen gar nicht zur Prufung vorgelegen hatten. Dieseswurde mit der Begrundung abgelehnt, die Angehorigen derSrebrenica-Opfer hatten ihre Erlaubnis nicht erteilt. Zudem stelltdie serbische Verteidigung die wissenschaftliche Objektivitat desICMP in Frage. Denn ins Leben gerufen wurde das Komiteeausgerechnet vom fruheren US-Prasidenten Bill Clinton, der inSerbien wegen seiner Parteinahme fur die muslimisch-bosnischeSeite im jugoslawischen Burgerkrieg alles andere als angesehen ist.Der Sitz des ICMP befindet sich zudem in der Stadt Tuzla, einemder Zentren bosnisch-muslimischer Milizen wahrend desBurgerkrieges. Fur die serbische Seite muŸ das alles andere alsneutral wirken.

Und auch uber die Todesumstande der Leichen, die in undum Srebrenica in Massengrabern gefunden wurden, gehen dieMeinungen weit auseinander. Wahrend die Anklager in Den Haagvon einem Kriegsverbrechen ausgehen, bei dem diese Menschenmehrheitlich exekutiert werden, bestreitet die serbische Seite diesvehement. Vielmehr seien die etwa 2.000 bis 3.000 Toten —


bosnische Muslime und Serben — Gefallene der Gefechte, die sichin jenen Tagen und Wochen rund um Srebrenica ereignet hatten.Der serbische Mediziner Dr. Ljubisa Simic hat die Auto-psieberichte studiert und erklarte auf einer Veranstaltung des„Srebrenica Historical Project“ eindrucksvoll anhand einigerBeispiele die Unterschiede zwischen den todlichen Wunden einerExekution und denen von Gefechten. Zudem werde — so dieserbische Seite — von den Opfern der bosnisch-muslimischenMilizen, die in der Zeit vor dem angeblichen Massaker vonSrebrenica aus die umliegenden mehrheitlich serbischen Dorferund Siedlungen angegriffen haben, nie gesprochen. Der Eindruckeiner anti-serbischen Kampagne, so die das „Srebrenica HistoricalProject“ anstatt der Aufklarung der Geschehnisse in der bosnischenStadt drange sich formlich auf.

Der „Fall Srebrenica“ scheint noch lange nicht endgultiggeklart. Doch in den Augen der Befurworter von westlichenMilitarinterventionen ist dies auch nicht erwunscht. Denn solltesich letztendlich herausstellen, daŸ das „Massaker von Srebrenica“letztendendes keines war, verliert die „Srebrenica-Keule“ anSchlagkraft.

Saètak

Manuel Oksenrajter: Toqaga koja se zove

Srebrenica

Srebrenica je sada svuda. Ona je u Libiji (Misrata, Ben-gazi), i u Siriji (Homs, Hula). Ve} dugo vremena ime malog bo-sanskog grada koristi se kao simbol. Na to je mislio {vedskidiplomata i Zamenik generalnog sekretara UN, Jan Eliason uintervjuu za nema~ki dnevnik Die Zeit kada je govorio o œsre-breni~kom trenutkuŒ tokom libijskog gra|anskog rata: vojnaintervencija Zapada je neophodnost. Zeit je na sli~an na~inpisao o borbama izme|u vladinih trupa i naoruànih sirij-skih ustanika u gradu Homs: œTada Srebrenica, a sada Homs.Svet vi{e ne moè gledati kako se qudi masakriraju.Œ Trenut-no se œprimer SrebreniceŒ koristi za masakr koji se dogodio


u sirijskom gradu Hula u no}i 25. na 26. maj ove godine, kada

je, navodno, vi{e od 100 civila ubijeno.O œsirijskoj SrebreniciŒ pisao je i Wall Street Journal u

komentaru gde optuùje ameri~kog predsednika Baraka Obamu

da je nereagovawem postao sau~esnik Ba{ar al-Asada. O posle-

dicama œSrebrenice u Bosni, gde su trupe UN 1995. gledale

kako Srbi ubijaju hiqade Bo{waka …Œ, prokomentarisao je i

nema~ki list Die Welt.Zloglasno pore|ewe sa Srebrenicom danas zna~i: Zapad

mora vojno intervenisati, zato {to nosi breme te{ke krivice

iz 1995. godine kada nije u~inio ono {to je trebalo da uradi.

Srebrenica je zvani~no ura~unata me|u œnajgore ratne zlo~ine

od Drugog svetskog rata u Evropi.Œ Srebreni~kom toqagom se

potiè da se protivnik zapadnih vojnih operacija u sekundi

pretvori u pristalicu ratnih zlo~inaca — i on vi{e nema

drugog izbora osim }utawa ili pokornosti.

Politi~ko-medijska œsrebreni~ka toqagaŒ koristi se na

slede}i na~in:

a) Unapred planirani vojni napad racionalizuje se tvrd-

wom da je œpregovarawe beskorisno, agresor se mora zaustavi-

ti silom, ina~e }e biti mnogo vi{e nevinih `rtava!Œ

b) Potreba za brzom reakcijom: œNeko kona~no mora da

deluje, ne ~ekaju}i rezultate istrage. Ciq je da se {to pre zau-

stavi ekipa ubica, bez ulaèwa u sitne pojedinosti. Svaki dan

koji pro|e ko{ta}e nevinih ìvota.Œ

c) Protivnici vojne akcije treba da budu u}utkani: œKa-

ko neko moè ostati toliko hladan pored prizora tolikih

ubistava? To je cini~no, pozivati se na brojeve mrtvih kao ar-

gumenat protiv vojne operacije! Ko je protiv intervencije ko-

risna je budala za ra~un ubica!Œ

d) Razgovor o posledicama zapadnih vojnih udara — uni-

{tavawu infrastrukture i takozvanoj œkolateralnoj {tetiŒ u

obliku ubijawa i nano{ewa povreda civilima — treba izbega-

vati jer, navodno, œciq je bio da se spre~i najgore!Œ


Na~in kako nema~ki masovni mediji govore o Srebreniciodraàva sliku koja je duboko ukorewena u svesti evropske inema~ke javnosti.

U ovom kontekstu nema~ki politi~ari i mediji stvarajuanalogije i sa progonom Jevreja za vreme Tre}eg rajha. Ne samoda je Der Spiegel potvrdio zakqu~ak da se u Srebrenici dogo-dio œnajgori ratni zlo~in od Drugog svetskog rataŒ u Evropi,ve} je politi~ar stranke SPD, Freimut Duve, ve} u leto 1995.podsetio na œrampe SrebreniceŒ, a u Nema~koj to je ni malodiskretna metafora za Au{vic.

âk i mnoge nema~ke nevladine organizacije vide sebekao delove civilnog dru{tva koji su u obavezi da zauzmu stavpo ovom pitawu. Me|utim, ~ini se posledwa re~ o Srebrenicitek predstoji.

Sa stanovi{ta istori~ara i kriminologa, medicinskive{taci i svedoci uneli su ozbiqne sumwe u zvani~nu prezen-taciju takozvanog œsrebreni~kog masakraŒ. Na primer, navod-ni ratni zlo~ini se dogodio u julu 1995. godine u za{ti}enojzoni UN takore}i pred o~ima holandskog UN bataqona. Prematome, ispada da masakr, pa ~ak i œgenocidŒ, niko od wih nijeprimetio — tako bar proizilazi iz izjava koje su holandskioficiri i vojnici kasnije dali komisiji holandskih oruà-nih snaga.

Nedostatak jasno}e o tome {ta se desilo u Srebrenicipo~iwe ve} kada je re~ o broju `rtava. Nema~ki ministar od-brane Rudolf [arping je jednom prilikom izjavio: œU Sre-brenici, trupe UN su gledale kao je ubijeno 30.000 qudi.Œ

U optu`nici koju je Tribunal UN u Hagu podigao naosnovu DNK analize tvrdi se da je identifikovano vi{e od6.000 `rtava navodnog masakra. Ve}ina medija ocewuju gene-ti~ku analizu Me|unarodne komisije za nestala lica (ICMP)kao dokaz o masakru. Me|utim, srpska strana ima ozbiqne sum-we u pouzdanost tih DNK podataka. Isti~e se da je optuèni-ma u Hagu uskra}ena mogu}nost da nalaze ICMP provere zato{to su im uzorci od tih testova nedostupni. Obrazloèwe zato je da rodbina srebreni~kih `rtava ne daje svoju saglasnost.[tavi{e, odbrana srpskih optuènika dovodi u pitawe i na-u~nu objektivnost ICMP. Komisiju je osnovao biv{i ameri~ki


predsednika Bil Klinton. Sedi{te ICMP se nalazi u Tuzli, ubosanskomuslimanskom delu BiH. Srpska strana tu organiza-ciju zato smatra za sve drugo osim neutralnu.

[to se ti~e tela koja su prona|ena u masovnim grobnica-ma u i oko Srebrenice, mi{qewa tako|e variraju. Tvrdwa Tu-`ila{tva u Hagu da su ve}ina osoba u tim grobnicama `rtveratnog zlo~ina o{tro se demantuje sa srpske strane. Za 2.000do 3.000 bosanskih Muslimana postoje jaki dokazi da su pogi-nuli u borbama oko Srebrenice u julu 1995. Dr Qubi{a Si-mi}, srpski lekar koji je prou~avao autopsijske izve{taje, iz-neo je na okruglom stolu Istorijskog projekta Srebrenica ne-koliko impresivnih primera kojima je ilustrovao razliku iz-me|u smrtonosnih rana zadobijenih tokom borbenih dejstava ipogubqewa. Pored toga, o `rtvama vojske bosanskih Muslima-na koji su u danima pre navodnog masakra u Srebrenici napa-dali ve}inski srpska sela i okolna naseqa nikada se nije go-vorilo. Sti~e se utisak o vo|ewu jedne antisrpske kampawekoju Istorijski projekat Srebrenica rasvetqavawem ovih do-ga|aja u velikoj meri neutrali{e.

œSlu~aj SrebrenicaŒ izgleda daleko od toga da je kona~-no re{en. Ali u o~ima pobornika zapadne vojne intervencije,wegovo re{avawe nije ni po`eqno. Ukoliko se ispostavi nakraju da œmasakr u SrebreniciŒ nije bio onakav kako se pred-stavqa, œsrebreni~ka toqagaŒ }e izgubiti svoju udarnu snagu.


Çç.

ZAVR[NA RE^

Stefan Karganovi}

POGOVOR

Stefan Karganovi}: POGOVOR

Sticajem okolnosti pitawe Srebrenice opet je u centrupa`we upravo dok ova kwiga ide u {tampu, i to ne samo zato{to se bli`i kultni datum 11. jula nego i zbog toga {to jeSrebrenica opet potegnuta me|u prvim disciplinskim instru-mentima protiv novog predsednika Srbije. Da bi od imperijedobio neophodan nihil obstat da upravqa Srbijom on mora da sejavno pokloni dogmama imperijalne ideologije, bez obzira dali u wih stvarno veruje ili ne. U kontekstu realnih doga|ajakoji se ovih dana odigravaju dovitqivo pore|ewe izme|u Sre-brenice i „toqage“ koje dugujemo nema~kom analiti~aru Ma-nuelu Oksenrajteru ~ini se bezuslovno opravdanim, i to ne sa-mo metafori~ki ve} skoro bukvalno.

Opsesivna usredsre|enost na Srebrenicu kao lakmus testlojalnosti novog predsednika i wegove administracije potvr-|uje koncept „politi~kog kori{}ewa“ ove propagandne kon-strukcije, {to u svom prilogu obja{wava Dajana Xonston.

Predvidqivi pritisak na novog predsednika da se u vezisa Srebrenicom {to pre i {to poniznije izjasni (a to zna~i napuze}i na~in, koji nanosi maksimalnu {tetu Srbiji i najbe-zobzirnije prelazi preko proverqivih ~iwenica) savr{eno ilu-struje stisku u kojoj se nalazi. To je istovremeno i odraz flek-sibilnog kori{}ewa Srebrenice kao vi{enamenskog sredstvaza iznu|ivawe politi~ke koristi na {tetu Srbije. U kuloari-

1 Tanjug, 5. jun 2012.

ma svetske mo}i geslo Aleksandra Solèwicina, œìtâ ne po

lìŒ, ne vaì zato {to se tamo upravo po laìma koje su in-stitucionalno zavedene ìvi i radi. Za sastanak koji mu je 14.juna zakazan u Briselu sa biv{im trockisti~kim agitatorom, asada uzornim demokratom i pobornikom „evropskih vredno-sti“, @oze Manuel Barozom, predsedniku je zato organizovanasrebreni~ka sa~eku{a. Zamku koja ga je ~ekala bezobrazno je na-javila jedna funkcionerka niskog ranga, Pija Arenkilde Han-sen, Barozova pomo}nica za odnose sa javno{}u:

œEvropska unija ima jasan stav i odlu~no odbacuje svepoku{aje prekrajawa istorijeŒ, Barozova portparolka je reklanovinarima, osvr}u}i se na Nikoli}evu izjavu da u Srebreni-ci nije bilo genocida.1

Ovo je zasigurno tek prva iz niza politi~kih ~arki u vezisa Srebrenicom. Da li }e novi predsednik imati moralne snagei intelektualni kapacitet da se u ime Srbije najenergi~nijeodupre ovakvim cini~nim ucenama?

Kao o ve}ini va`nih pitawa kojima se u la`nom, orve-lovskom politi~kom diskursu na{eg vremena posve}uje pa`wa,i o Srebrenici se govori re~nikom koji predstavqa inverzijumoralne i empirijske stvarnosti. [tavi{e, to se ~ini na na-~in koji je proèt najodvratnijim licemerjem. Briga Baroza iwemu sli~nih o „prekrajawu istorije“ bila bi pohvalna da seradi o iskrenoj posve}enosti utvr|ivawu ~iwenica. Me|utim,ciq wihovih kampawa je da postignu upravo suprotno od toga:da bezobzirnim ucenama i kori{}ewem „toqage“ `rtvu nate-raju da javno ispovedi ne{to {to i oni i `rtva znaju — da nijeistina. Ritualno i prinudno potvr|ivawe izmi{qotina i la-ì obavezuju}a je norma vremena u kojem ìvimo.

Pa ipak, eppur si muove. Dokazna gra|a kojom raspolaè-mo sedamnaest godina posle doga|aja podràva zakqu~ke kojisu najve}im delom dijametralno suprotni od „neprekrojene isto-rije“ koju bi bespomo}ne `rtve, saterane u finansijski i po-liti~ki }or-sokak, po zamisli Baroza i wegove ekipe, trebaleda ritualno priznaju. Ukratko, ti zakqu~ci glase ovako.

Deseti diverzantski odred, jedinica etni~ki me{anog sa-stava u kojoj su se nalazili Srbi, Muslimani, Hrvati i Slo-venci, i za koju se ne zna od koga je primala nare|ewa i ko je za


izvr{ene zadatke (po svedo~ewu „krunskog svedoka“ Draèna

Erdemovi}a) wene pripadnike pla}ao zlatom, odgovoran je za

pogubqewe sedam do osam stotina, a ne hiqada, zarobqenih

vojnika 28. divizije Armije BiH posle pada Srebrenice 11. ju-

la 1995. U istom periodu nekoliko hiqada Muslimana jeste

poginulo, ali to je bilo u oruànom proboju iz „demilitari-

zovane“ zone Srebrenica, a ne kao posledica pogubqewa. Teren

za taj smrtonosni proboj jo{ krajem 1993. godine po~eo je da

priprema Alija Izetbegovi} kada je doneo na~elnu odluku da

Srebrenicu i wene stanovnike `rtvuje zarad maksimalne po-

liti~ke koristi u ratnom sukobu, kao {to iz norve{kog doku-

mentarnog filma „Srebrenica: izdani grad“ jasno proizilazi.

Za ratni zlo~in koji jeste bio po~iwen ne postoje nikakvi do-

kazi da je bio izvr{en sa genocidnom namerom, {to je nuàn

preduslov da bi se moglo utvrditi postojawe genocida. Prema

kontekstu doga|aja, zlo~in — mnogo maweg obima nego {to se u

propagandnoj verziji tvrdi — mogao je biti izvr{en samo po ne-

~ijoj naruxbini i od strane pla}enih ubica za novac, ~ak ne ni

iz osvete za zverstva koja su prethodno po~inile snage pod ko-

mandom Nasera Ori}a. Pla}ene, profesionalne ubice rade po

nalogu a ne iz sentimentalnosti prema ranije pobijenoj neja~i.

Te oruàne snage iz „demilitarizovane“ srebreni~ke enklave,

da se potsetimo, izme|u 1992. i 1995. razorile su oko pedeset

srpskih sela u blizini Srebrenice, pobile su oko 1.000 mirnih

ìteqa, a oko 8.000 su proterale sa wihovih ogwi{ta.2

Sve „istorije“ Srebrenice koje bitno odudaraju od ove —

prekrojene su i krivotvorene. Kao {to prisiqavawe Galileja da

javno prizna ne{to za {ta je znao da nije ta~no nije uticalo na

kretawe nebeskih tela, tako ni iznu|ena priznawa i pokajawa ne-

}e promeniti ~iwenice u vezi sa Srebrenicom. Vensan Deèr,3

Stefan Karganovi}: POGOVOR 125

2 NIOD Report (Izve{taj Holandskog ratnog instituta), Part I: TheYugoslavian problem and the role of the West 1991–1994; Chapter 10: Srebrenicaunder siege.

3 [ef kancelarije OEBS-a u Srbiji Vensan Deèr svojim srpskim |a-cima drì predavawa o potrebi œsuo~avawa sa ratnim zlo~inimaŒ, {to u wi-hovom slu~aju podrazumeva ispovedawe la`ne krivice za Srebrenicu. Beta,6. jun 2012.

Barozo, Valentin Incko,4 Ser` Bramerc,5 Doris Pak,6 i osta-li sitni birokratski tirani iz de`urne garniture za brzo re-agovawe, kao i wihova lokalna peta kolona u Srbiji, svesni sutoga ali oni su agresivni i zato ne odustaju. Narodna izreka„zna |avo {ta je pravo, ali ne}e“ na wih je u potpunosti pri-menqiva.

Oni se zato ne}e upu{tati u raspravu povodom ove kwigekoju bi, da mogu, najradije zabranili a autore poslali u kon-centracioni logor za „negirawe“ wihovih propagandnih fa-bula. Po oprobanom receptu, umesto da iza|u na intelektualnidvoboj poku{a}e da }utwom prekriju ~iwenice i argumentekoji su ubita~ni po wihove tvrdwe. Me|utim, uprkos skoro to-talitarnoj kontroli nad medijskim prostorom u Srbiji, to imovog puta ne}e uspeti. Zahvaquju}i Pe~atu, „portalu slobod-ne Srbije“, i wegovom uredniku, Miloradu Vu~eli}u, nepre-krojena istina o Srebrenici sada sti`e u ruke desetina hiqa-da ~italaca. Orvelovski kroja~i istorije bespomo}ni su da tospre~e.

I oni i wihova falsifikovana pri~a — gotovi su!


4 Po Incku, œnegirawe genocida u Srebrenici je neprihvatqivo ineoprostivoŒ, http://www.nspm.rs/hronika/valentin-incko-negiranje-genocida-u-srebrenici-je-neprihvatljivo-i-neoprostivo.html

5 Nikoli}eve œizjave su protivne pravnim i ~iweni~nim nalazima Ha-{kog tribunala i Me|unarodnog suda pravdeŒ, komentarisao je Bramerc u go-voru u Savetu bezbednosti u Wujorku. Beta, 7. jun 2012.

6 Povodom Nikoli}eve izjave da nije bilo genocida u Srebrenici, sa~ime bi se najmawe 90 odsto stanovnika Srbije saglasilo, izvestilac Evrop-skog parlamenta za Bosnu i Hercegovinu Doris Pak izrazila je veliku zabri-nutost da œnetakti~niŒ stavovi takve vrste nanose ogromnu {tetu Srbiji.Doj~e Vele, 6. jun 2012, http://www.nspm.rs/hronika/doris-pak-nikoliceve-izja-ve-nanele-stetu-srbiji.html

PODACI O AUTORIMA

PODACI O AUTORIMA

Edward S. Herman

Economist and media analyst who taught for many years at theWharton and Annenberg Schools of the University of Pennsylvania, andhas written extensively in these areas and on foreign policy. Among hisbooks are: Corporate Control, Corporate Power (Cambridge UniversityPress, 1981); Demonstration Elections (with Frank Brodhead, South EndPress, 1994); The Real Terror Network (South End, 1982); ManufacturingConsent (with Noam Chomsky, Pantheon Books, 1988 and 2002); Tri-umph of the Market (South End, 1994); The Politics of Genocide (withDavid Peterson, Monthly Review Press, 2010); and as editor and co-au-thor, The Srebrenica Massacre.

Diana Johnstone

Ph.D. in comparative literature; political analyst and author of Fools’Crusade: Yugoslavia, NATO and Western Delusions.

Stefan Karganovi}

Predsednik holandske nevladine organizacije Istorijski pro-jekat Srebrenica.

Milo Lompar

Ro|en 1962. godine u Beogradu. Zavr{io je Grupu za jugoslovenskei op{tu kwi`evnost na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, gde pre-daje Srpsku kwi`evnost XVIII i XIX veka i Kulturnu istoriju Srba.Predsednik je Zadu`bine Milo{a Crwanskog. Autor je niza studijaiz svoje struke, od kojih je najnovija Duh samoporicawa, (prilog kri-tici srpske kulturne politike), drugo, dopuweno izdawe: Orfeus,Novi Sad, 2012.

Manuel Ochsenreiter

Born 1976 in Germany. After military service in 1997 to 2001, studiedeconomics and communication, and since 2001 has been working as jour-

nalist. From 2004 to 2011 editor-in-chief of the Deutsche Militarzeitschrift(DMZ), and since 2011 editor-in-chief of ZUERST! magazine in Berlin.

Aleksandar Pavi}

Diplomirao politi~ke nauke na Univerzitetu Kalifornije uBerkliju. Politi~ki savetnik Predsednika Republike Srpske, avgust1996 — juli 1997. Saradnik ~asopisa Pe~at i ruskog geopoliti~kogsajta Fond strate{ke kulture. Autor kwige Zabrawena istina oSrebrenici: priru~nik zasnovan iskqu~ivo na stranim izvorima (Le-genda, â~ak), tri izdawa.

Qubi{a Simi}

Ro|en 1979. godine. Doktor medicine, trenutno na specijali-zaciji iz neurohirurgije. Bio je ~lan tima odbrane Qubi{e Bearepred MKTBJ u Hagu. Vi{i nau~ni saradnik Istorijskog projektaSrebrenica. Autor dve monografije na temu ratnih zlo~ina. Svedo-~io kao ve{tak iz oblasti sudske medicine u tri predmeta pred Ode-qewem za ratne zlo~ine Suda Bosne i Hercegovine u Sarajevu.

Miodrag Stojanovi}

Advokat iz Bijeqine, Republika Srpska. Diplomirao na Prav-nom fakultetu u Beogradu. Drugi advokat u predmetu generala RatkaMladi}a pred MKTBJ; od 2001. godine zastupa optuène u predme-tima pred Tribunalom u Hagu. Autor vi{e radova iz oblasti me-|unarodnog krivi~nog prava objavqenih u periodici sudske prakse ilistu Advokatura RS.

Nikola @ivkovi}

Doktor istorijskih nauka, novinar i prevodilac. Saradnik uvi{e listova i ~asopisa u Nema~koj, Srbiji i Ruskoj Federaciji.

@erminal îvikov

Dugogodi{wi dopisnik Deutsche Welle, a sada nezavisan no-vinar u Hagu, Holandija. Autor je nekoliko kwiga na teme vezane zasukob u biv{oj Jugoslaviji, a posledwa je Krunski svedok (DerKronzeuge, Edition Brennpunkt Osteuropa, 2009) gde podrobno anali-zira slu~aj Draèna Erdemovi}a pred Tribunalom u Hagu.


SREBRENICA — falsifikovawe istorije · Na tim vrlo upitnim brojkama u vezi sa zlo~inom u...

Documents

Transcript of SREBRENICA — falsifikovawe istorije · Na tim vrlo upitnim brojkama u vezi sa zlo~inom u...