SMISAO I VREDNOST RADA - · PDF file^LANCI I RASPRAVE UDK 331.101.39 349.2 ORIGINALAN NAU^NI...

Click here to load reader

  • date post

    31-Jan-2018
  • Category

    Documents

  • view

    232
  • download

    3

Embed Size (px)

Transcript of SMISAO I VREDNOST RADA - · PDF file^LANCI I RASPRAVE UDK 331.101.39 349.2 ORIGINALAN NAU^NI...

  • ^ L A N C I I R A S P R A V EUDK 331.101.39

    349.2

    ORIGINALAN NAU^NI RAD

    J o v a n B a b i }

    SMISAO I VREDNOST RADA

    SA@ETAK: Na po~etku ~lanka se razmatra pitawe {ta je smisao i u ~e-mu se sastoji vrednost rada. Pri tom se polazi od definicije `ivota kao de-latnosti postavqawa ciqeva i wihovog ostvarivawa. Zatim se tema ograni~avana onaj rad koji je sastojak posla u ekonomskom smislu; rad u ovom smislu imainstrumentalno odre|ewe (mada on ina~e ima i svoju intrinsi~nu vrednost).

    Razmatraju se razli~iti aspekti vrednosti rada, wegova distribucijakroz dru{tvene uloge, profesiju, zaposlewe, zaradu, pitawe pravde u tom pro-cesu, moralna ograni~ewa u radu i radna prava kao i pravo na rad. Na krajuse daje jedna mogu}a projekcija savremenog kapitalizma, koji pokazuje ogromnuprilago|uju}u mo}, koja se delimi~no ispoqava kao redefinisawe i prestruk-turisawe rada koji radikalno pove}avaju wegovu efikasnost, ali, s druge stra-ne stavqaju u pitawe ili mewaju wegov moralni status.

    KQU^NE RE^I: rad, posao, profesija i uloga, radna prava, profit, ka-pitalizam.

    UVOD. DEFINICIJE

    Za{to radimo? Rad je naporan, a ponekad i uzaludan. Ponekad tako|ei namerno koncipiran kao nekoristan. Ali i kao namerno nekoristan radopet mo`e biti i naporan i istovremeno, {to za takvu vrstu rada mo`ebiti ~udno, uzaludan. Uzaludnost proizvodi ose}awe besmisla, ose}aweapsurda i/ili o~aja, bez obzira na to da li je rad trebalo da bude kori-stan ili ne. U ~emu je smisao rada ako nije iskqu~ivo u tome da bude ko-ristan? Ili je rad uvek koristan, osim ako je uzaludan, jer je wegovavrednost tako definisana da dolazi iz wegove korisnosti a korisnost bi-va prilagodqiva razli~itim svrhama.

    Jednom je to vrednost sredstva za specifi~ni ciq: da se ne{to na-pravi ili proizvede, ne{to {to nam treba. Kada to pribavimo onda smozadovoqni, kao produ`ewe i pro{irewe nas samih na ono {to nam tre-ba i {to smo svojim radom, ula`u}i sebe, svoju sposobnost mi{qewa,

  • imaginacije i delawa, napravili zato {to nam treba. Sa rezultatom ra-da smo kompletniji, dok smo bez wega nepotpuni i nedovr{eni. Rezultatrada treba da je ono {to je sadr`ano u ciqu delawa, on je ciqna vred-nost, dok sam rad ima instrumentalnu vrednost, vrednost koje ne bi biloda nema tog ciqa i koje zapravo i nema ako ciq nije kona~no i ostvaren.Taj rezultat rada onda radnik, delatnik koji je radio, poseduje kao ne-{to svoje, svojinu, i mo`e sa wim raspolagati kao sa svojom imovinom,onako kako se mo`e raspolagti sa svojinom.1

    Drugi put je to vrednost sredstva za neodre|eni ciq rad za novac i umesto rezultata rada pripada nam novac kao univerzalna nespecifi-kovana vrednost. Rezultat rada u ovom slu~aju ne pripada radniku ve}onome ko je od radnika kupio rad ne rezultat rada ve} sam rad: prodaju-}i radniku, za novac, priliku da radi za novac, da sredstvo koje posedu-je, sposobnost (mogu}nost) da radi, upotrebi za realizaciju tog ciqa:zarade, poslodavac od radnika ne kupuje rezultat rada ve} kupuje sam we-gov rad. Rezultat rada onda pripada poslodavcu kao wegov u onom istomsmislu u kome bi to bilo wegovo i da je sam radio i proizveo taj rezul-tat. U ovakvom slu~aju rezultat rada ni u jednom trenutku ne pripada ra-dniku, jer ga je on unapred prodao prodaju}i svoj rad poslodavcu. Svaradna prava koja mogu da prate rad i da ograni~avaju slobodu raspolagawakoju poslodavac ima nad radnikom ne dovode u pitawe ovu osnovnu rela-ciju svojine nad rezultatom rada koji pripada poslodavcu.2

    8

    1 Mo`e ga otu|iti, prodati ili pokloniti, ako je wegova priroda takva da se to mo-`e (kao {to se mo`e odse}i i pokloniti i prodati svoja kosa), a ako se radi o neotu|i-vom rezultatu, takvom da on ~ini deo wega ili bez wega nema vrednosti, odnosno nema tuodre|enu vrednost, onda ga ne mo`e otu|iti (ali ga mo`e, mo`da, uni{titi ili odre}i gase), kao {to je ponekad slu~aj sa autorskim pravima, ili bar jednim wihovim delom.

    2 Izuzev jednog: to je vremenska oro~enost sadr`ana u radnom ugovoru, momenat da rad-nik ne mo`e biti otpu{ten pre isteka tog roka ({to bi po doktrini potpuno dobrovoqnogradnog odnosa agreement at will trebalo da bude slu~aj; da svako, i poslodavac a ne samoposloprimac, mo`e po voqi prekinuti radni odnos u svakom trenutku). Taj momenat se na-ro~ito vidi u trajnom radnom odnosu koji se pretvara u oblik svojine nad prilikom za rad,i posredno ukqu~uje svojinsko pravo nad rezultatom rada kroz trajnost prava na radni odnos.Ovo svojinsko pravo ima feudalni oblik svojine, samo mu nedostaje naslednost da to i u pot-punosti postane. Ali ono je istovremeno izvor najja~e mogu}e socijalne sigurnosti, u nekomsmislu ja~e ~ak i od sigurnosti u drugim oblicima svojine (koja u nekim okolnostima mo`eda postane suvi{e inertna da bi bila upotrebqiva za neku specifi~nu potrebu, npr. proda-ju ako npr. nema kupca). Trajno radno mesto (radni odnos na neodre|eno vreme, tenure) jeoblik participacije u svojini nad rezultatima rada (ma u ~emu da se oni sastoje), dakle ob-lik svojine odnosno susvojine (suvlasni{tva), i logi~ki je direktno suprotno najmu, radnomodnosu koji se sastoji u ugovoru da se za odre|eni novac uradi odre|eni posao. U ovom dru-gom odnosu pojam radnog vremena uop{te i ne mora da se pojavi (i po pravilu se i ne po-javquje, jer pojam roka mo`e u potpunosti da ga zameni. Mo`emo i}i i korak daqe i re}ida tamo gde imamo radno vreme (osim precizirawa konkretnog vremena kada neki posao tre-ba da se uradi, kao sastanaka, sednica, ili predavawa na univerzitetu, ali to nije radnovreme kao vreme na raspolagawu, ve} samo specifikacija vremena koje se ukr{ta na jednommestu, po{to takva vrsta posla podrazumeva susret razli~itih aktera na jednom mestu pa sejedno vreme pojavquje kao parametar susreta koji je uslov zajedni~kog posla).

  • Novac je u ovoj relaciji ciq, ciq rada, kako za posloprimca tako iza poslodavca,3 iako je on sam ina~e samo sredstvo, ali sredstvo koje ni-je specifikovano u odnosu na neki odre|eni ciq, ve} sredstvo za bilokoji ciq. U tu nespecifikovanost, koja ~ini prirodu vrednosti novcazalo`ena je ona vrednost, ili jedan aspekt te vrednosti, koja je pretpo-stavka svake vrednosti: `ivot, koji za ovu priliku mo`emo pojednostav-qeno ali i za na{e potrebe sasvim precizno definisati kao postavqa-we ciqeva i poku{aj wihove realizacije. Na ovu definiciju `ivota }e-mo se jo{ vra}ati kasnije. Ona je razli~ita od definicije slobode, koja,u prakti~nom smislu, predstavqa mogu}nost ili sposobnost (kapaci-tet) postavqawa ciqeva i wihove realizacije. @ivot otuda predstav-qa realizaciju slobode, stvarnost postavqawa i poku{avawa realizovawapostavqenih ciqeva, i ta stvarnost je delatnost koja je svrhovita i ufundamentalnom smislu racionalna.

    U ovom drugom smislu rad ima svoju ~istu instrumentalnu vrednostkao sposobnost da se realizuje prima facie neodre|eni ciq, i ta sposob-nost se mo`e zameniti za tako|e nespecifikovano sredstvo za ostvarewebilo kog ciqa, novac. Postavqawe ciqeva koje se pojavquje u defini-ciji `ivota ne podrazumeva unapred odre|ewe ciqeve, odre|ene pre wiho-vog postavqawa, kao {to se ni za novac ne mo`e unapred re}i na {ta}e biti upotrebqen. Ovo daje osnovu da se jedan odre|eni vid rada arti-kuli{e kao posao, delatnost u kojoj dodu{e postoje specifikovani kona-~ni ciqevi ali oni su u jednom jakom smislu nezavisni od specifi~nostipotrebe koja je karakteristi~na za prvo shvatawe rada. Ni poslodavcuni posloprimcu ne treba rezultat rada u wegovoj upotrebnoj vrednosti,onoj koja je odre|ena time da nam proizvod tog rada treba, ve} je tajrezultat, kao i rad koji je potreban za wegovu proizvodwu, samo sredstvo

    9

    3 Za rezultat rada zainteresovan je tek potro{a~, dok su i posloprimac i posloda-vac zainteresovani za novac mada u razli~itom smislu: za poslodavca novac je istovreme-no i ciqna vrednost (profit) i instrumentalna vrednost (sredstvo da se plati kupqeni rad),dok je za posloprimca novac samo ciqna vrednost. Ali ta ciqna vrednost za posloprimcanije ista kao i ciqna vrednost za poslodavca: za posloprimca novac jeste ciq, ali on osta-je transakcioni novac, novac ~ija je svrha da bude potro{en, da bude upotrebqen kao sred-stvo za neki ciq (kada zavr{i posao radnik postaje potro{a~). Za poslodavca me|utim, no-vac ima sasvim drugi smisao: ovde novac postaje kapital, kondenzovana sloboda, i wegovasvrha nije da bude potro{en (da, kao {to i treba, bude i ostane sredstvo, sredstvo razmenezato {to je mera razmene), ve} da se wime kupi novi rad za novu proizvodwu. Mogu}nost danovac postane kapital sadr`ana je u svojstvu koji omogu}uje odlagawe wegove upotrebe naneodre|eno vreme. U tom smislu je svaki novac koji stoji nepotro{en tako|e kapital kojise akumuli{e, omogu}avaju}i tako ovim procesom pove}awa svog volumena mogu}nost reali-zacije novih i ve}ih ciqeva (npr. kupovinu ku}e pomo}u {tedwe koja dovoqno dugo traje).Ako ipak svaki novac ~ija instrumentalna vrednost ukqu~uje definisan, ma kako dalek, kraju vremenu, jeste transakcioni novac. Pravi kapital je onaj novac za koji se uop{te i ne uzi-ma da }e se zaista potro{iti na bilo {ta drugo osim za kupovinu novog rada radi proiz-vodwe robe namewene prodaji, tj. sticawu novog novca, profitnog ili kapitalnog novca. Sa-mo novac ~iji je ciq sticawe novog novca jeste kapital. I samo takav novac, celinom svogkapaciteta, pretvara rad u posao.

  • za pribavqawe ove druge, nespecifikovane instrumentalne vrednosti,vrednosti koja je nezavisna od upotrebne vrednosti proizvoda. Za poslo-davca ciq je profit, kapitalni novac koji on dobija prodajom prilikeza rad, prilike koju je on stvorio prethodnim ulagawem u aktualizovawene~ega {to je pre toga bila samo apstraktna mogu}nost o nekoj mogu}oj(ne~ijoj, ali bez konkretne specifikacije ~ijoj)4 potrebi, mogu}nost ko-ja }e svoju kona~nu realizaciju dobiti u prodaji i konzumaciji5 proizvo-da. Mogu}nost da tu priliku stvori poslodavcu se otvorila kroz odri-cawe da novac koji ima potro{i on ga tro{i, ula`e,