Srbija i Evropska Unija - Elementi Moguce Strategije

7/29/2019 Srbija i Evropska Unija - Elementi Moguce Strategije

1/31

CENTAR ZA SLOBODNO TRITE

Miroslav Prokopijevi

SRBIJA I EVROPSKA UNIJAElementi mogue strategije

Beograd, 2005.


2/31

CENTAR ZA SLOBODNO TRITE

Centar za slobodno trite



Beograd, 2005.


3/31

ii



Izdava:


Francuska 59/21

11000 Beograd, Srbija

Tel. ++381 11 187 245

www.fmc.org.yu

E-mail: [email protected]

Prelom teksta:

Aleksandar Stevanovi


tampaGoragraf, Beograd

Tira

300

Izradu studije podrali su John Templeton Foundation i

Atlas Economic Research Foundation, Fairfax, VA, SAD.


4/31

iii

Centar za slobodno trite zahvaljuje se John TempletonFoundation i Atlas Economic Research Foundation, obe izSAD, na podrci za izradu ove studije. Autor se zahvaljujekolegama iz Centra za slobodno trite na korisnimsugestijama za poboljanje studije. Naravno, svaodgovornost je na autoru.


5/31

iv

PREGLED SADRAJA

1. Uvod _______________________________________ 1

2. Koristi i trokovi zemalja Istone Evrope od ulaska u

Uniju _________________________________________ 2

2.1. Koristi ___________________________________ 2

2.2. Trokovi _________________________________ 4

3. Promena situacije u Uniji _______________________ 7

4. Srbija i EU__________________________________ 10

4.1. Promene potrebne za ulazak Srbije u Uniju ____ 12

4.2. Strategija za EU Vlade Srbije _______________ 16

4.3. Ostanak izvan Unije _______________________ 21

5. Zakljuci i preporuke _________________________ 23

Literatura_____________________________________ 24


6/31

1

1. UVOD

etiri i po godine od promena 2000. godine i dve godine odprve najave, dravna zajednica Srbije i Crne Gore (SCG)dobila je aprila 2005. godine pozitivnu Studijuizvodljivosti1 Evropske unije (EU). Zakanjenje jeprvenstveno izazvano nepotpunom saradnjom Srbije saTribunalom u Hagu, ali i zastojem reformi. Od svih

zemalja Zapadnog Balkana, Srbija je poslednja dobila ovustudiju. Studija daje presek stanja u Srbiji i Crnoj Gori, bezKosova, u svim kljunim oblastima. Studijom izvodljivostiotvara se put pregovorima o zakljuivanju Sporazuma ostabilizaciji i pridruivanju (SSP) sa Unijom. SSP jedananji ekvivalent za nekadanje Evropske sporazumekoje su zakljuivale zemlje Istone Evrope, a kojima sedefiniu obaveze i rokovi vezani za ono to zemlje morajuda urade da bi postale lanice Unije.

Za sada nije poznato kada bi mogli poeti razgovori SCG (iSrbije) i Unije o zakljuivanju SSP, a kao mogui datumpominje se jesen 2005. godine Ti pregovori obino traju

izmeu est meseci i godinu i po dana. Studija izvodljivostiverovatno je doneta da bi podstakla proevropske snage uzemlji pre nego to doe do reavanja konanog statusaKosova u drugoj polovini 2005. godine za koje sepretpostavlja da e podstai nacionalistike i druge snagestarog reima. Teko je rei da li e ova politikabalansiranja Unije uspeti, jer se politiki i medijski amoroko Studije izvodljivosti stiao desetak dana posle njenogobjavljivanja, a da javno praktino nije bilo ni govora onjenom sadraju.2 Novija istraivanja javnog mnjenja nepokazuju nikakve promene u relativnoj snazi politikihstranaka u odnosu na period pre donoenja Studije

izvodljivosti, tako da se moe sumnjati da je ona podstaklauspon proevropskih snaga u Srbiji.

1 Up. European Commission 2005. Ovde e se govoriti samo o Srbiji.2 Jedino je dnevni listDanas u celini objavio Studiju izvodljivosti, ali ni utim novinama nije bilo ozbiljnije rasprave o njenom sadraju.


7/31

2

2. KORISTI I TROKOVI ZEMALJA ISTONEEVROPE OD ULASKA U UNIJU

Zemlje Istone Evrope, tj. njihovi birai i politike elitenisu mnogo razmiljali kada se ukazala mogunost da uuu Evropsku Uniju. Izgledalo je da je ulazak u Uniju tolikoprivlaan da velike veine o alternativi ostanka izvan nisuozbiljno ni razmiljale.

2.1. Koristi

ta je bilo to to je tako snano motivisalo birae ipolitiare u uspenim tranzicionim zemljama da se bezveeg razmiljanja odlue za ulazak u Uniju 2004. godine?Barem tri razloga bila su vrlo oita.

Stanovnici zemalja Istone Evrope smatrali su da eulaskom u Uniju i sami brzo postati bogati kaograani EU15, a da e njihova drutva i drave bitislino ureeni. Ostvarivanje tih ciljeva je, meutim,pre stvar decenija nego godina.

Ulazak u Uniju shvaen je kao voz koji uglavnomsamo jednom prolazi kroz vae mesto. Ako se sadane ukrcate u njega, ostajete na peronu saneizvesnou kada e naii sledei i ta e biti savama.

EU je predvidela subvencije kako bi zemljama kojeulaze u Uniju ne samo nadoknadila trokoveprilagoavanja, nego uinila da budu neto dobitnici.Ta sredstva za deset novih lanica u 2005. i 2006.godini iznose oko 9-12 milijardi evra godinje.Kasnije emo videti da neto dobiti nema, a dasubvencije imaju i snaan negativan uticaj.

Ako birai i politiari neke stvari shvataju na odreeninain i na osnovu toga donose odluke sa dalekosenimposledicama, manje je vano koliko su razlozi koje su onivideli bili dobri ili loi. Posledice rezultiraju iz odluka, a utom svetlu motivi mogu biti manje vani. Ali, ako se elisagledati situacija, onda je neizbena analiza stvarnestrukture trokova i dobiti pri ulasku neke zemlje u Uniju.

Kljuna korist od ulaska novih zemalja u Uniju, premaveini literature, sastojala bi se u sledeem:

Ako je pad komunizma bio prvi veliki korak na putuukidanja podele Evrope, ulazak zemalja Istone


8/31

3

Evrope je konani korak ponovnog objedinjavanjakontinenta i proirenje okvira za mirnu, uzajamnoprofitabilnu saradnju.

Veina novih lanica se tek pre petnaestak godinaoslobodila komunizma i u meuvremenu je, uizvesnoj meri, izgradila ustanove demokratije,vladavine prava i trine privrede, ali te ustanove jouglavnom nemaju kvalitete i stabilnost kakve imaju

odgovarajue ustanove u starim lanicama. Zatonove lanice ulaskom pozajmljuju od ostatka Unijedodatnu politiku, ekonomsku i drugu sigurnost.

Politiari iz novih lanica e dobiti subvencije naraspolaganje, profitirae neke grane i interesnegrupe, jer e dobiti nove rente, tj. dohodak mimotrita. Deo politiara i birokrata dobie dobroplaena mesta u Briselu, intelektualci nove projekte,PR agencije nove teme i prostor za reklamu,poljoprivrednici subvencije itd. Subvencije e dobitii posebno nerazvijene oblasti i neke ugroenekategorije stanovnitva. Sem uobiajenih, a ve

pomenutih, profitirae i neke marginalizovanedrutvene grupe, zahvaljujui posebnim programimaUnije koji su im namenjeni.

Ulaskom u Uniju smanjuju se transakcioni trokoviza firme i pojedince iz novih lanica usled nestankanekih barijera i usaglaavanja odreenog brojaadministrativnih i poslovnih postupaka.

Konkurentne firme iz novih lanica dobijaju veetrite.

Konkurentne firme iz novih lanica dodatnoprofitiraju zahvaljujui efektima ekonomije obima i

poveane specijalizacije i inovacije. Manje efikasne firme i itave grane iz novih lanica

bie izloene snanom konkurentskom pritisku firmiiz EU15, a neke e morati da smanje proizvodnju iliak da se zatvore.

Neka ulaganja ili ve postojee firme promeniemesto, otiavi iz starih u nove lanice. S drugestrane, bekstvo kapitala iz novih prema starimlanicama uglavnom e biti simbolino, ali jeznaajna seoba kapitala iz novih lanica u ostaledelove sveta izvan EU.


9/31

4

Uspene nove lanice su kandidati za ulazak u "evrozonu" ili engenski reim kretanja.

Poboljae se ekonomski i politiki poloaj novihlanica u meunarodnim odnosima prema treimzemljama i telima, kao to su Ujedinjene nacije,Svetska trgovinska organizacija, Svetska banka,Meunarodni monetarni fond itd.

2.2. Trokovi

Naravno, u svetu u kome nema besplatnog ruka, sve tose dobije ima i odreenu cenu. Na cenu se tokompredpristupnog i pristupnog perioda obraala manja panja,a njeni kljuni elementi su:

Obimna i skupa regulativa koju nove lanice morajuda sprovedu, posebno u sferi trita rada, zatitepotroaa, ekologije, administracije, sudstva itd. Titrokovi godinje premauju nekoliko procenataBDP i time nadmauju neto subvencije koje se kreuoko 2% od BDP novih lanica. To opovrgava tezu

da su nove lanice neto dobitnici proirenja. Ulaskom u EU nove lanice plaaju doprinos

budetu u Briselu u visini 1,24% njihovih BDP, toiznosi vie od polovine neto transfera iz Brisela, ato nove lanice ini veim neto gubitnicima.

Subvencije iz Brisela poveae nivo rent-seekinga unovim lanicama, to e uticati na jaanjebirokratije, a slabljenje trinog refleksa firmi iznovih lanica. Poslovni svet e vie vremena negoranije troiti na dobijanje renti, politiari e dobitidodatnu mo, briselski zakoni i odluke e biraima

biti dalji i neprozirniji. Prethodno poveava trokove poslovanja firmi iz

osam zemalja novih istonoevropskih lanica, to esmanjiti nivo poslovne aktivnosti, usporitizapoljavanje, stope rasta i smanjivanje razvojnogjaza sa ostatkom Unije.

Smanjie se strana direktna privatna ulaganja u svimnovim lanicama koje su koristile obimne vertikalnesubvencije (tj. subvencije odreenim firmama igranama) da bi ta ulaganja privukle, zato to suprema pravilima Unije doputene samo horizontalnesubvencije, a to su one koje u naelu mogu da


10/31

5

pogoduju svim sektorima, a ne samo odreenimfirmama.

Nove lanice e deo suverenosti morati da prenesuna Uniju.

Birai iz novih lanica imae slabiji pregled i manjiuticaj na legislativu iz Brisela.

Meunarodni poloaj novih lanica e se poboljatikada predstavljaju Uniju, ali e njihov glas u EU25biti veoma slab i one e biti svedene na marginalnelanice. Do ovoga e doi ne samo usled maleprivredne snage3, nego i zato to je re o novimlanicama. U neformalnom kodeksu briselskebirokratije, glas starih lanica uvek ima veu teinuod novih, a to posebno vai za glasove osnivakeistorijske estorke, pre svega Francusku iNemaku.

Efekti trokova su delom jednokratni, a delom takvi da edelovati sve vreme posle ulaska novih lanica iz IstoneEvrope u Uniju. Nastanak nekih trokova se ekonomski

moe smatrati povoljnim (recimo, smanjivanje subvencijaili zatvaranje nekonkurentnih firmi), ali je u socijalno-politikom smislu nesumnjiv kratkoroni troak. Tela Unijei vlade potencijalnih novih lanica su, naravno, preutkivalitrokove, a glorifikovali pogodnosti. Tako je stvaran utisakda nove lanice od ulaska imaju samo koristi, to jenaravno nemogue. Praksa isticanja pogodnosti, apotiskivanja trokova veoma je podseala na propaganduza sreu kojom su se nekada sluile vlade komunistikihzemalja. Usled toga to je Unija stimulisala naune radovekoji govore u prilog proirenja, a destimulisala kritikeradove, ne znai mnogo zakljuak da je veina literature

smatrala proirenje dobrim kako za Uniju tako i za novelanice. Dakle, bez obzira na propagandu za sreu zanove lanice je postojala cena ulaska u Uniju i nije maloonih koji smatraju da je troak vei od dobiti.4 Bilans,meutim, nije isti za sve zemlje; tavie, moe se drastinorazlikovati od zemlje do zemlje.

Ulazak u Uniju je najskuplji za zemlje koje su pre ulaskaimale visok nivo ekonomskih sloboda (npr. Estonija i

3 Deset novih lanica stvara samo 5% dohotka od dohotka koji stvaraEU15.4 Up. Walsh 2003; Tupy 2003; Prokopijevi 2004.


11/31

6

Litvanija), jere posle ulaska u Uniju morati da usvoje bardeo veoma skupe regulative, to e poveati uticajbirokratije na privredu i uveati nivo rent-seekinga.Umesto ulaska, za takve zemlje je bolje bilo da ostanuizvan Unije i da nastave da unapreuju ekonomske slobodei vladavinu prava.5 To bi im osiguralo dobar poredak i brzrazvoj, gde bi za dvadesetak godina dostigle prosenidohodak Unije, iako su u trenutku ulaska imale manje od

40% prosenog dohotka Unije. Izvesno negativan bilansovih zemalja usled ulaska u Uniju se moe neto popraviti,ako u Uniji posle 2004. godine doe do neplaniranograzvoja dogaaja. Ako stare preregulisane lanice ne uspejuda nametnu novim lanicama skupu regulativu posopstvenom modelu, onda se mogu aktivirati sasvimsuprotni mehanizmi tzv. fiskalnog federalizma ili poreske idruge konkurencije meu lanicama Unije. Konkurencija bimogla dovesti do smanjivanja dravnih izdataka, poreza iregulacije, a do poveanja ekonomskih sloboda i vladavineprava irom Unije, ime bi ova asocijacija postalaprivlanije okruenje za zemlje sa liberalnijim ekonomskim

poretkom.Nisu uspeli dosadanji pokuaji Unije da unaprediposlovno okruenje i podstakne ulaganja. Na Samitu 2000.godine lansirana je Lisabonska strategija prema kojoj biUnija trebalo postane vodea ekonomija sveta do 2010.godine i tako nadmaiti SAD. U meuvremenu je uraenoveoma malo na sprovoenju mera koje predviaLisabonska strategija, tako da i sama tela Unije ve odprolea 2004. govore o neuspehu te strategije. Osnovniproblem veine zemalja Unije ostaju ogromna regulacija,visoki porezi i veliko meanje drave u privredu.

Obraun dobitaka i gubitaka za nove lanice iz Istone

Evrope koje su imale slabije ekonomske reforme (npr.Poljska, Slovenija), i koje usled toga imaju nii nivoekonomskih sloboda, neto je drugaiji od zemalja koje suprole snane reforme. Time to su se opredelile zaskromnije reforme, ove zemlje su ve propustile najboljuopciju. Ulaskom u Uniju one neto poboljavaju nivoekonomskih sloboda, ali se pridruuju kartelu u komedominiraju zemlje koje takoe imaju tekoa da sereformiu (Francuska, Nemaka, Italija) i koje takoe

5 Up. Prokopijevi 2004.


12/31

7

karakterie neto nii nivo ekonomskih sloboda u odnosuna ekonomski najliberalnije zemlje u Evropi i Uniji(Estonija, Irska, Island, Luksemburg, Litvanija, vajcarska,Ujedinjeno Kraljevstvo). Ulaskom u Uniju, zemlje poputPoljske i Slovenije ulaze u veu asocijaciju koja im jeprirodno okruenje, a skupu regulaciju su ve prihvatile.6

Najvea dobit od ulaska u Uniju je u sluaju onih zemaljaije su reforme jo skromnije od poljskih ili slovenakih ili

kod onih zemalja koje bez pritiska Unije ne bi ni bile ustanju da izvedu bilo kakve reforme. U takve zemljespadaju Rumunija i zemlje Zapadnog Balkana. Nivodemokratije, vladavine prava i ekonomskih sloboda u ovimzemljama je nii ili znatno nii od odgovarajuih uzemljama EU i zato pribliavanje i ulazak ovih zemalja uUniju donosi za njih izvesno veu dobit od troka, jer tosame inae ne bi mogle postii.

3. PROMENA SITUACIJE U UNIJI

U vreme kada se desetak tranzicionih zemalja iz IstoneEvrope pribliavalo Uniji, situacija i atmosfera u Uniji jebila znatno razliita u odnosu na dananju, u leto 2005.godine. Padom komunizma u Istonoj Evropi krajem1980-ih, istono-evropske zemlje ule su u tranziciju. To jebio prelazak od totalitarnog reima, vladavine jedne strankei komandne privrede ka demokratiji, vladavini prava itrinoj privredi. U Zapadnoj Evropi su 1992. godineokonani uslovi za stvaranje zajednikog trita i usvojenje Ugovor iz Mastrihta. To vreme predstavlja verovatnotrenutak najveeg entuzijazma za integracije u Uniji.

Evropski savet je na Samitu u Kopenhagenu 1993. godinedoneo naelnu odluku o proirenju Unije na istok. Tokom1990-ih, Unija je sa zemljama iz Istone i June Evropepotpisivala Evropske sporazume, kojima su preciziranibrzina i uslovi prilagoavanja potencijalnih kandidata zaprijem u Uniju. Ulaskom novih lanica u Uniju 2004.godine i formalno je okonana politika i ekonomskapodela Evrope posle Drugog svetskog rata.

6 Prema kombinovanom indeksu ekonomskih sloboda Heritid fondacije iFrejzer instituta, Poljska i Slovenija se nalaze na dva poslednja mesta uEU25. Up. Prokopijevi 2004, s. 20.


13/31

8

Tako su 1990-te predstavljale godine velikog optimizma i uIstonoj i u Zapadnoj Evropi. Ta atmosfera podsticala jeproirenje Unije i inila da se pregovori odvijaju upozitivnoj atmosferi, a da tela Unije i posebno Evropskakomisija manje zateu oko odreivanja pojedinih uslova, ai kasnije oko ocene stepena njihove ispunjenosti upojedinim zemljama koje su se pribliavale Uniji.

Atmosfera u Uniji poela je da se menja ve prvih nedelja

posle ulaska novih lanica. Pored ve komplikovanihposlova oko promene sopstvenih ustanova, koji su bili utoku poslednjih godina, Unija se suoila i sa pitanjimastvarne integracije novih lanica. Otuda se u Briselu ve ujesen 2004. godine, dakle samo nekoliko meseci posleproirenja, poelo govoriti o zamoru od proirenja. Alibez obzira na to, normalno su se odvijali poslovi oko pred-pristupnog prilagoavanja Bugarske i Rumunije, a u maju2005. godine potpisan je i ugovor o njihovom ulasku uUniju 2007. godine.7

Novi momenat nastupio je posle odbijanja nacrta Ustava nareferendumima u Francuskoj i Holandiji 29. maja i 1. juna

2005. godine. Odbijanje nacrta Ustava izvesno znai da ebiti zaustavljena politika integracija u narednimgodinama, ali jo nije jasno u kom pravcu e krenuti Unijau godinama koje dolaze. Mogue je da e se tela Unijeprihvatiti odbijanje nacrta Ustava i okrenuti seekonomskim integracijama, kao to je mogue da doe dosnanije podele EU25 u nekoliko klubova, pa ak i doizvesnog zastoja ili delimine dezintegracije. Takoe jemogue da Unija usled odbijanja Ustava odustane odvelikih koraka u politikoj integraciji, ali da u raznimsektorima zajednikih politika inicira mnotvo netomanjih koraka iz domena politikih integracija.

Iako je Samit Unije u Briselu 16-17. juna kao prvorazrednizadatak imao da definie dalje korake u integraciji ipolitiku Unije posle odbijanja nacrta Ustava, verovatno ese morati saekati na razvoj situacije da bi se videlo ta ese u Uniji zapravo dogaati. Na Samitu je vladala

7 Posle potpisivanja ugovora u stupanju u Uniju, ulazak te zemlje moebiti odloen za godinu dana ako Unija aktivira tzv. zatitnu klauzulu da bizemlja-kandidat dobila vreme da potpuno ispuni neke uslove. Eventualnoodlaganje ulaska na due vreme dolazi u obzir samo u sluaju da zemlja-kandidat zapadne u haotino stanje ili doivi neke velike negativne

promene.


14/31

9

atmosfera nepoverenja, uzajamnog optuivanja i traenjekoncesija koje niko nije bio spreman da prui, tako da nakraju nije usvojena ni finansijska perspektiva za 2007-2013.8 U vezi sa ratifikacijom Ustava bilo je nekolikopredloga i na kraju nije usvojen nikakav zajedniki stav.Neke zemlje su predlagale da se okonanje ratifikacijepomeri do sredine 2007. godine, druge da se ratifikacijanastavi (Nemaka, panija), neke su odloile referendume

(Danska, Irska, Portugalija), a Ujedinjeno Kraljevstvosuspendovalo je referendum, to znai da ga nee ni biti.Samit je potvrdio nameru da se nastavi integracijaBugarske, Rumunije, Hrvatske i zemalja ZapadnogBalkana u Uniju, ali ne i ulazak Turske i Ukrajine.

Razvoj dogaaja u samoj Uniji i oiti pad njene spremnostida prihvati nove lanice bie od odluujueg znaaja zaprivlanost Unije za eventualne budue lanice. U sluajuda u Uniji otponu procesi dezintegracije, nema nikakvogsmisla da preostale evropske zemlje (danas ne-lanice)razmiljaju o ulasku u Uniju. U svim drugim sluajevima iza Uniju i za potencijalne nove lanice ima smisla

razmiljati o eventualnim novim lanicama. Naravno,opadajua spremnost Unije da ih primi bie odluujuiograniavajui faktor, koji pri ranijim proirenjima nijepostojao.

Dakle, ulazak novih lanica e izvesno biti tei nego to jeto bio sluaj sa deset novih lanica koje su u Uniju ule2004. godine, to jest iji je ulazak predvien za 2007.(2008.) godinu. U Briselu nee biti mnogo volje za novaproirenja, pregovore nee pratiti entuzijastina atmosfera,razgovori e biti trezveniji, a vie e se panje obraati naispunjenost uslova. Utoliko pre budui pretendenti nalanstvo u Uniji treba da imaju plan B.

8 Iz obilja medijskih izvetaja o neuspehu Samita u Briselu 16-17. juna2005. izdvajam samo jedan karakteristian detalj: Ovo vie nema vezesa budetom, to je serija koverti sa mitom koje se daju raznim zemljamarekao je uz oajanje jedan diplomata EU. To je serijsko podmiivanje tu vie nema nikakvih naela. ak i veterani razgovora o budetu zasedmogodinji period priznali su da su ponude koje su se davale izazatvorenih vrata... bile vizantijske vie nego obino. George Parker(2005) Deal-makers dole out the sweeteners to clinch budget, FinancialTimes, 18-19. jun, s. 2.


15/31

10

4. SRBIJA I EU

Srbija naravno ne moe da utie na ono to e se u EUdeavati, ali moe da vodi razumnu politiku kako bipredupredila eventualne gubitke usled pogreneorijentacije. U osnovi, to bi znailo da izvodi reforme kojesu njenom interesu, tj. u interesu ogromne veinepojedinaca u zemlji, nezavisno od toga da li e jednog dana

ui u Uniju ili ne. To je, meutim, bilo racionalno reenje iza period posle politikih promena iz 2000. godine, ali sesrpske vlade toga nisu pridravale. I to malo reformi to jeuraeno bilo je plitko, sporo, nekonzistentno i vrloparcijalno. Usled toga se moe rei da je period odpromena 2000. godine do danas zapravo jedna velikaproputena prilika.9 Poto ni meu biraima ni u politikomestablimentu ne postoji ikakva ideja za snaniju reformu,malo je verovatno da bi do nje moglo doi i u narednimgodinama.10 Osim vrlo retkih reformskih zakona11, obinoiznuenih pritiscima MMF i SB, u Srbiji se jedino moguoekivati neke reforme u sluaju pritiska Unije, tj. obaveza

koje proistiu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju.Pored izbegavanja reformi u godinama posle 2000. godine,

srpske vlade su pokazale nesposobnost da samostalnoreavaju probleme. Saradnja sa Meunarodnim tribunalomu Hagu, mrave reforme, odnosi sa Crnom Gorom, statusKosova, okonanje sukoba u Preevskoj dolini 2001.godine samo su primeri nekih vanih pitanja gde nipostojeih reenja ne bi bilo da nije bilo meanjameunarodne zajednice.

Dakle, pribliavanje Srbije i drugih zemalja ZapadnogBalkana Evropskoj Uniji odvijae se u znatno loijojatmosferi nego to je to bio sluaj sa desetak drugih

tranzicionih zemalja. Dvojak je razlog za to. Sa jednestrane, balkanske zemlje zaostaju sa reformama, a sa drugestrane pojavljuju se tekoe u Uniji koje smanjuju njenumogunost i spremnost za nova proirenja. To bi za

9 CST je na to ve ranije ukazivao, a u meuvremenu se nita bitnije nijepoboljalo. Up. Prokopijevi (Red.)(2002).10 Za predlog jedne dublje i snanije reforme videti: Stevanovi & Tasi(Red)(2004).11 U solidnije reformske zakone spadaju: Zakon o lokalnoj samoupravi(2002), Zakon o radu (2002, naalost, zamenjen je nereformskimzakonom 2005), Zakon o lizingu (2003), Zakon o privrednim drutvima(2004).


16/31

11

posledicu moglo da ima sporiji proces pridruivanja, ako seSrbija nae na tom putu, tee pregovore, kako one vezaneza SSP, tako i kasnije (uslovi za lanstvo), a i proveraispunjenosti pojedinih uslova mogla bi biti stroija. Naosnovu toga se moe zakljuiti da e eventualni ulazak uUniju Srbiju i druge zemlje Zapadnog Balkana kotatineto vie nego to je to bio sluaj sa ostalim tranzicionimzemljama koje su pre 2005. godine ule u Uniju ili

ugovorile ulazak (Bugarska, Rumunija). Ulazak u Uniju zaSrbiju mogu je, naravno, samo ako obavi sveobuhvatnureformu, koja ne mora biti tako dobra kao kod baltikihdrava, ali mora biti bar na nivou Bugarske i Rumunije iliak neto bolja.

Opti uslovi ulaska e za zemlje Zapadnog Balkanaverovatno ostati isti kao to su bili i za druge tranzicionezemlje, mada e se o ispunjenosti uslova stroije rasuivati,osim tri dodatna uslova koji su bili navedeni jo prenekoliko godina. Ta tri uslova se odnose na: 1) saradnju saTribunalom u Hagu, 2) meusobnu, regionalnu saradnjuzemalja Zapadnog Balkana i na 3) politiki dijalog sa

Briselom.Tri dodatna uslova uvedena su zahvaljujui zbivanjima uzemljama Zapadnog Balkana u poslednjih petnaestakgodina. U ratovima su injeni ratni zloini, pa se kljunipoinioci i odgovorni moraju izvesti pred licemeunarodne pravde, poto matine zemlje nemajuspremnosti i snage da im sude. Ratni sukobi su poremetiliodnose meu njima, pa Unija insistira da one popravemeusobne odnose pre ulaska u Uniju.

Politiki dijalog ovih zemalja takoe je posledica ratnihzbivanja. Brisel jo uvek ove zemlje ne tretira kaostabilizovane i zato smatra da je nad njima potrebandodatni nadzor, koji se eufemistiki naziva politikidijalog.

Obzirom da korist i trokovi od lanstva u EU za Srbiju nemogu biti drugaiji nego za ostale tranzicione zemlje, toovde upuujem na razmatranja tih pitanja na poetku ovogteksta. U onome to sledi osvrnuu se na to gde bi reforme(promene) u Srbiji mogle biti vee u odnosu na postojeestanje ukoliko bi zemlja nastavila pribliavanje Uniji.Potom u razmotriti strategiju Vlade Srbije za pristupanjeUniji i na kraju e biti rei o opciji ostanka Srbije izvanUnije.


17/31

12

4.1. Promene potrebne za ulazak Srbije u Uniju

Obzirom na krajnje skromne tranzicione promene koje jeSrbija sprovela 2000-2005, usled ega se prema stepenurazvoja reformi nalazi meu dve-tri poslednje tranzicionezemlje u Evropi, svejedno prema kom elementu se gleda,nju oekuju velike promene. To se moe videti i premaonome to pie o Studiji izvodljivosti Evropske komisije.Ovde neu ulaziti u sve potrebne promene, jer bi to

iziskivalo znatno vie prostora, nego samo u neke osnovne,prema tri glavne oblasti: politike, ekonomske, zakonske(acquiscommunautaire).

Politiki kriterijumi

Iako se u Studiji izvodljivosti konstatuje da je Srbijazabeleila znaajnu promenu posle 2000. godinenaputanjem ratnih i destruktivnih, a usvajanjemmeunarodno kooperativnih politika, povratkom u nizmeunarodnih ustanova i izvesnim napretkom u pogledudemokratije, vladavine prava i ljudskih prava, navodi se i

mnogo stvari koje tek treba uraditi. Kao kljuno se navodiuklanjanje naslea prethodnog reima. Vladavina prava jeu Srbiji oslabljena nasleem Miloevievog reima, tj.istrajnim vezama izmeu organizovanog kriminala, ratnihzloina i politikog ekstremizma, kao i njihovim stalnimopstruktivnim prisustvom unutar delova sadanjihpolitikih, institucionalnih, vojnih i bezbednosnihsistema12.

Meu poslovima koje tek treba obaviti navodi se mnogotoga: od auriranja birakih spiskova i suzbijanja korupcije,do reforme vojske i policije i uspostavljanjadepolitizovane, kompetentne, profesionalne, uraunljive i

decentralizvane javne administracije. U sferi prava imanjinskih prava konstatuje se da je malo uraeno naistraivanju masovnih grobnica, efikasne sudske zatiteindividualnih prava i zatite manjinskih prava.

U ovoj sferi e najtei poslovi biti vezani za sledee stvari.Prvo, uklanjanje veza sa ostacima starog reima, zato tosu te interesne grupe prisutne, negde i dominantne uadministraciji, vojsci, policiji, a imaju i znatnu ekonomskumo. Drugo, stvaranje moderne javne uprave, zato to je sa

12 Up. European Commission 2005, s. 6.


18/31

13

jedne strane povezano sa masovnim otputanjem dobrogdela trenutno zaposlenih, a sa druge sa obrazovanjem ipromenom u nainu rada nove administracije. Tree,suzbijanje visoke korupcije, zato to je njeno cvetanje uinteresu politiara i stranaka na vlasti. etvrto, poboljanjevladavine prava, zato to zemlja nema skoro nikakvutradiciju vladavine prava i zato to svaka vlada profitirazahvaljujui slaboj vladavini prava, jer njeni lanovi mogu

nezakonito a nekanjeno da se bogate i da imaju veudiskrecionu mo.

Ekonomski kriterijumi

Ekonomskim kriterijumima Studija izvodljivosti posveujesamo nekoliko strana zato to se o tim stvarima ponovoraspravlja u okviru sledeeg dela sposobnosti da sepreuzmu obaveze prema acquis communautaire. Iako se iovde konstatuje napredak u odnosu na stanje pre promenaiz 2000. godine, oito je da pravi posao tek predstoji.Makroekonomska stabilizacija je na klimavim nogama,fiskalni sektor ima ogroman broj poreza, a fiskalna politikaje daleko od dobre i stabilne, nema tvrdog budetskogogranienja, dravna potronja je ogromna, liberalizacijaspoljne i unutranje trgovine je samo delimina. Posebanproblem je privatizacija, gde su preostali najtei poslovi.Povraaj oduzete imovine je sa jedne strane povezan sadravnim izdacima, a sa druge sa otputanjem zaposlenih ufirmama i zadrugama odnosno sa izbacivanjem nelegalnihstanara iz nacionalizovanih stanova i kua. U privatizacijinajveih dravnih firmi i javnih preduzea do sada nijeuraeno nita, a tu je koncentrisan znatan viak zaposlenih.Konano, zakon o steaju se takoe ne primenjuje,verovatno pre svega usled straha vlade od otputanja.

Zanimljivo je da Studija izvodljivosti jedva pominje da uSrbiji nita ozbiljnije nije uraeno na poboljanjuposlovnog okruenja13, kao najvanijem uslovu zapoveana privatna ulaganja, ukljuujui privatna stranaulaganja. Poto tih ulaganja nije bilo u veem iznosu da bise apsorbovao bar deo nezaposlenih, posebno mlaih iobrazovanijih, kao i deo onih koji u drugim firmama gubeposao, to e nastavak privatizacije biti politiki osetljiviji i

13 Taj deo je smeten u odeljak o podsticanju malih i srednjih preduzea.Up. European Commission 2005, s. 44-45.


19/31

14

socijalno-ekonomski bolniji nego to bi inae morao dabude.

Drugi vaan ekonomski domen u kome Srbija moeoekivati vee tekoe je trgovinska liberalizacija. Srpskotrite je jo uvek vrlo zatieno, prosena carinska stopa jeskoro 10% i nedavno je poviena umesto da se sniava, apoljoprivreda je zatiena redovnom stopom od 25% isezonskom carinom. Na tritu dominiraju monopoli, a

Vlada direktno i indirektno utie na formiranje preko 40%cena. Liberalizacija unutranjeg trita e dovesti do rastacena i manjeg uticaja vlade na cene. Liberalizacija spoljnetrgovine ugasie jedan broj firmi ili itavih privrednihgrana usled nekonkurentnosti. Srbija ve sada moeslobodno da izvozi sve svoje proizvode na trite Unije(izuzev vina, mesa i nekih proizvoda od ribe, gde postojekvote), a potpisivanjem SSP morae da tokom nekolikogodina u potpunosti otvori svoje trite za EU25, dok uroku od dve godine posle potpisivanja SSP mora ui u zonuslobodne trgovine sa svim zemljama sa kojima Unija imapotpisan SSP, a to su sada Hrvatska i Makedonija.

Trei segment velikih promena je liberalizacija tekuih ikapitalnih tokova. Srbija je jedina zemlja bive Jugoslavijekoja je do danas zadrala reenja u ovoj oblasti koja supostojala u vreme reima Josipa Broza. To su pravila kojaine da novac lako ulazi u zemlju, a vrlo teko je naputa.

Zakonski kriterijumi (acquis)

Trei segment Studije izvodljivosti se odnosi na sposobnostSrbije da prihvati vaeu regulativu Unije. Ona je izuzetnoobimna, trenutno iznosi oko 90.000 strana akata raznihnivoa, od ugovora do zakona, direktiva i sudskih odluka.

Sva ta regulativa Unije koja je trenutno na snazi se nazivaacquis communautaire. Podeljena je po oblastima na 31.poglavlje u zavisnosti od tematske pripadnosti. Poglavljapoinju sa etiri slobode kretanja (ljudi, roba, usluga ikapitala) a zavravaju se sa razno, pre ega su poglavljao ekologiji, saobraaju i slino.

Pregled onoga to je u Srbiji uraeno prema 31. poglavljuje relativno povoljan, povoljniji nego to je stvarno stanje.Usled toga se stie utisak da je manje ostalo da se uradi.Ako bi se kvantitativno procenjivalo prema Studijiizvodljivosti, uraena je jedna etvrtina, a tri preostaju. Usvetlu promene atmosfere u Uniji, ta procena bi u narednim


20/31

15

papirima Unije mogla biti realistinija, to automatskiznai i da e poveati broj buduih zadataka.

Iz suvog birokratskog jezika Studije izvodljivosti sarastegljivim opisima i ocenama obinom itaocu nije lakoda zamisli stepen promena koji oekuje Srbiju u sluaju daue u SSP i krene u proces pribliavanja Uniji. Najveepromene su na polju slobode trgovine, politikekonkurencije, smanjivanja subvencija i dravne pomoi,

oslobaanja kapitala za slobodan prelazak granice,smanjivanja kontrole cena, kupovine nekretnina od stranegraana i firmi drugih zemalja. Pritisak konkurencije e seposebno snano osetiti u sferi poljoprivrede, industrije,bankarstva i osiguranja. Do velikih promena treba da doe iu sferama kao to su statistika14, raunovodstvo i revizija,standardi kvaliteta, inspekcije.

U Studiji izvodljivosti se mogu nai i ocene koje strunaanaliza moe lako da ospori. Tako se recimo kae.Nedavno je usvojen novi zakon o radu /iz 2005. godine M.P./ koji harmonizuje srpsko zakonodavstvo sakonvencijama Meunarodne organizacije rada (MOR) i

osnovnim standardima rada i ciljevima dovoena u skladzakona o radu sa EU acquisom.15 Zakon o radu iz 2002.godine bio je dobar i liberalan i Srbiju je u pogledu togpolja regulative svrstavao u petnaestak najliberalnijihzemalja u svetu, u odnosu na mesto oko 140. pre toga. Novizakon iz 2005. godine16 vratio je Srbiju na ranije, priblino140. mesto, iako je pisan prema sugestijama MOR. Tonaravno nije napredak, ve veliki nazadak. Ali, na tomprimeru se vidi da sve promene koje trai Unija od novihlanica nisu ni dobre ni poeljne. Mnogim promenama kojese trae zapravo se ubija konkurentska sposobnost privredau pitanju, a to to Komisija pozdravlja takve promene samo

znai da je jedna od vanih posledica primene acquisa daumanji konkurentsku sposobnost novih lanica, kako bi sepredupredila potreba za promenama u starim lanicama.Proirenja pre 2004. godine su tako i funkcionisala sa

14 Statistika u Srbiji se jo uvek zloupotrebljava za svrhe vlasti. Up.Jolovi i dr. 2005.15 European Commission 2005, s. 48.16 Zakon o radu iz 2005. veliki je korak nazad u odnosu na zakon iz 2002.godine zato to uvodi kolektivno pregovaranje kao obavezno, enormnokomplikuje i oteava otputanje i sugerie minimalnu nadnicu znatnoiznad ravnotenog nivoa.


21/31

16

novim zemljama Unija je dobijala vee trite, ali je novimlanicama nametala skupu regulativu kako bi predupredilapotrebu da se sama menja. Sa proirenjem 2004. godine, tajoblik socijalnog inenjeringa doao je do granice i vie ganije mogue praktikovati. Veina od deset novih lanica sutoliko razliite od starih u pogledu poreza, dravnepotronje i skromnije regulative, da se one ni na koji nainne mogu prisiliti ili privoleti na skupu regulativu. One nee

morati da usvoje svu skupu regulativu drave blagostanja,kakvu recimo imaju Francuska ili Nemaka, ve samo onoto je obaveza po ugovoru.

4.2. Strategija za EU Vlade Srbije

Poetkom juna 2005. godine, Vlada Srbije promovisala jeNacionalnu strategiju Srbije za pristupanje Srbije i CrneGore Evropskoj Uniji17. Povoljno je da Vlada baremdeklarativno ide u pravcu Unije, a ne treeg puta iliRusije i Belorusije. Ali taj dokument od 201 strane ilipreko 600.000 slovnih karaktera vie podsea na

neobavezni spisak lepih elja nego na strategiju. Strategijaje oko etiri puta dua od Studije izvodljivosti Evropskekomisije za SCG. Vlada koja nema strategiju18 ni za ta,odjednom nudi ovaj tekst koji navodno treba da ima ifunkciju razvojne strategije. Tekstovi kojima seobjavljuje strategija su krai i precizniji, a kasnije se uveim tekstovima daje detaljnija obrada pojedinanihpitanja. Strategija je koncizan plan koji se tie razvojaalternativa u svetlu buduih, neizvesnih dogaaja.

Iznenaujue je da strategija u naslovu govori o Srbiji iCrnoj Gori, iako u njenoj izradi nije uestvovala ni VladaCrne Gore ni Savet ministara dravne zajednice SCG. Time

to Srbija pretenduje da govori i u ime Crne Gore samo senastavlja tradicija paternalizma koja je i dovela do kvarenjaodnosa izmeu ove dve zemlje. Na nekoliko mesta se ustrategiji pominje i Kosovo iako Vlada Srbije ni tamo nema

17 Strategija je usvojena na sednici Vlade 17. juna i prosleena Skuptinina raspravu i eventualno usvajanje. Moe se nai na sajtu VladineKancelarije za evropske integracije.18 Srpska Vlada je 2002. usvojila Strategiju privrednog razvoja Srbije do2010, ali ju je ubrzo povukla. Ta strategija je bila vrlo neprofesionalnonapravljena, uz mnogo socijalnog inenjeringa, a u njoj se predvialo dae srpska privreda rasti po godinjoj stopi od 8%, a izvoz u mnotvu grana15-25%. Up. Vlada Republike Srbije 2002.


22/31

17

vlasti i iako je u Studiji izvodljivosti Evropske komisijepisalo da se ona odnosi na SCG bez Kosova, ba usled togato Vlada Srbije ne moe preuzimati obaveze tamo gdenema efektivnu vlast.19 Ovi vani detalji nisu sluajni, jerse kroz itav uvodni deo Strategije Vlade Srbije provlaiuverenje da Srbija ide u EU da bi tamo reila svoje dravnopitanje, tj. svoje odnose sa Crnom Gorom i Kosovom.Kroz uee u procesima evropskih integracija Srbija

perspektivno reava veliki broj svojih sutinskih pitanja,kao drava i kao drutvo.20 Kao to je poznato, stvari stojesasvim suprotno Unija od novih lanica trai da kljunapitanja kao to su odnosi sa susedima, status manjina,odriva privreda itd. budu reena pre nego to neka zemljaue u Uniju.

Iako svoja kljuna pitanja potura Uniji da ih rei, ruka kojaje pisala strategiju vidi EU kao remetilaki faktor za Srbijuto se primeuje iz sledeeg navoda: Ulaskom unadnacionalnu politiku zajednicu kakva je EU, umanjujese mogunost politike nestabilnosti koja moe bitiizazvana spoljanjim faktorom, jer je drava lanica u

poziciji da utie na donoenje odluka koje se nje tiu.21

Poto je poznato da EU esto nije bila naklonjenapolitikama koje je Srbija vodila, to nije greka EU negorezultat pogrene politike Srbije tokom 1990-ih, ideja je daSrbija postane njen lan, a time to i sama treba da sesaglasi o buduim politikama Unije koje se odnose na njusprei da Unija bude spoljni remetilaki faktor. Pisacnavedenog citata koji eli da se pokae lukav zapravo jenaivan, jer je zaboravio kako se pre nekoliko godinaprovela Austrija (ne ulazei ovde u to da li su sankcijeUnije protiv te zemlje bile opravdane), koju niko nita nijepitao kada su tela Unije donosila odluku o politikim

sankcijama. Ako Srbija bude zemlja privrena vladaviniprava, demokratiji i trinoj privredi, nema razloga dastrahuje od akcija Unije protiv nje, a ako ne bude, onda nemoe spreiti akcije Unije protiv sebe makar u tom asubila i lan Unije.

Mora biti da oni koji su pisali ovaj deo imaju neke tajneplanove, im se na jednom mestu kae da Srbija nemanita da krije od Unije. To lii na one formulacije prema

19 Up. European Commission 2005a.20 Strategija..., s. 9.21 Strategija..., s. 10.


23/31

18

kojima su se lanovi partije nekada kleli da oni pred njomnemaju nikakvih tajni. Verovatno da tajni ili bar tajnihsnova ipak ima i oni bi mogli biti vezani za odnose saCrnom Gorom i Kosovom. Ako se u pomenutoj formulacijividi ruka nekoga ko smatra da je lukavi nacionalista, azapravo je naivan, u formulaciji da e trinomintegracijom koncept izvoza robe iz Srbije u EU bitizamenjen konceptom uea na zajednikom tritu EU22,

vidi se ruka marksiste i neznalice. Onima koji su ovonapisali, a i drugima koji to nisu sklonili iz teksta, izgledanije jasno da Srbija ve sada moe da izvozi sve to hoena trite Unije, sem mesa, vina i ribljih proizvoda (koji suna kvotama) i da izvoz ostaje puki izvoz bila Srbija u Unijiili ne, sem za drugove marksiste.

U strategiji nema analize razloga za i protiv ulaska u Uniju,to bi bilo neophodno, nezavisno od toga to se na krajupreporuuje. ak je i pregled razloga za ulazak krajnjenesistematian i nestruno napisan. Jo udnije, u tekstunema ni rei o trokovima Srbije pri eventualnom ulasku uUniju. Sve ovo iznenauje, jer na povelikom spisku onih

koji su uestvovali u izradi strategije, sem Miloevievihsavetnika i dokazano nestrunih i nesposobnih autora, ima ionih koji uivaju ugled.

To to nema saeto izloenih razloga za i protiv ulaskaSrbije objektivno je veliki nedostatak strategije. Preporukaulaska u takvom sluaju je neobrazloena, tj. ne vidi se daje to bolja opcija, jer druga opcija nije ni analizirana.

U razlozima koji se navode u prilog ulaska nema nikakvesistematinosti. Tamo se u prilog ulaska navode:

mirnodopski23 razvojni proces integracija (s. 9),

integracije uspeno izlaze u susret zahtevima

globalizacije (isto), razvijen pravni sistem Unije, demokratska

institucionalizacija i opteprihvaene procedureodluivanja i sprovoenja odluka (s. 9),

22 Strategija..., s. 10.23 Mir, mirnodopska politika i integracija se vie puta pominju, a na

jednom mestu se ak kae kako Srbiji sutinski odgovara mirnodopskikoncept EU, jer /Srbija/ svoje sporove i probleme sa susedima nastoji dareava saradnjom i povezivanjem.... (s. 10). Ovo zvui groteskno, a da senita ne kae o tome kako se to zemlja odjednom preobrazila iako je 1990-ih bila poznata po upravo suprotnim politikama


24/31

19

dobrovoljnost procesa integracije (!), s. 9,

postepenost24 integracija (!), s. 9,

EU kao privlano okruenje za razvoj i mirnubudunost,

umanjenje mogunosti negativnih spoljnih okova,

zamena koncepta izvoza konceptom uea natritu,

pristup Srbije fondovima Unije, ansa za opti drutveni razvoj.

To nesistematino, necelovito i nasumino navoenjerazloga za ulazak u Uniju kulminira praktino besmislenomtvrdnjom: Krajnji cilj je zadovoljavanje interesa graanadrava lanica, koji postepeno postaju graani Evrope25.Ostavljajui po strani da li u EU dominiraju interesiinteresnih grupa i birokratije ili graana, graani evropskihdrava su ve po definiciji graani Evrope i ako njihovezemlje nisu u EU.

Okolnosti da je strategija Vlade doneta bez ikakve javne

debate, da sem par promocija za posluno odabranodrutvo nikakve javne debate do danas nema, da su razloziza pristupanje Srbije Uniji nesistematini i nepotpuni, da jetekst obiman i neprecizan itd. dovode do pitanja da li je ovaVlada uopte u stanju da obrazloi i javno odbrani predlogda Srbija treba da pristupi Uniji. Na osnovu svega to seovde vidi, odgovor je sasvim izvesno negativan. Nadalje,ako je tim Vlade sastavio ovako nevetu i lou strategiju,moe se pretpostaviti da Vlada nee biti srenije ruke ni sapravljenjem tima koji e sa Evropskom komisijompregovarati o SSP. To je dobra vest za Evropsku komisiju,jer je lake izai na kraj sa slabim nego sa jakim

pregovarakim timom, ali loa vest za Srbiju. Kona

no, dali vlada ije koalicione lanice uivaju podrku manje od

20% birakog tela ima mandat za pravljenje meunarodnogaranmana ovako dalekosenog znaaja. Naravno da nema.O tome da li ovako korumpirana vlada sme da vodi takovane pregovore da se i ne govori.

24 EU integracije se jednim delom jesu odvijale postepeno, ali to je bezznaaja pri ulasku novih lanica koje odmah ili eventualno sa nekimkraim prelaznim periodom moraju da prihvate pravila igre u Uniji.Dakle, naglo a ne postepeno.25 Vlada Srbije (2005), s. 9.


25/31

20

Na kraju pabirenja razloga za ulazak Srbije u EU kae se:Srbija treba da strategiju pridruivanja i pristupanja toue vee za reformsku politiku usmerenu na politiku,privrednu i drutvenu transformaciju (s. 11). Kao da jeSrbiju neko do sada spreavao da izvodi reformu. Jo gore,u strategiji se navode stvari koje treba da se urade tokompriprema za lanstvo u Uniji, a koje su upravo suprotnepolitikama koje vlada Srbije vodi poslednjih godinu dana.

Tamo se govori o sveoptoj reformi, a od reforme u Srbijiposle 2000. godine, a posebno poslednjih godinu i po dananema ni r; kae se da treba jaati vlasnika prava, a onase podrivaju, recimo, zakonom o Akcijskom fondu, gde sedravi u devet kljunih stvari daje pravo da upravljafirmom ak i ako je ona 98% privatna, a samo 2% akcijaima drava; tamo se, istina bojaljivo, govori o suzbijanjukorupcije, a korupcija u Srbiji cveta vie nego ikada posle2000. godine; tamo se govori o liberalizaciji spoljnetrgovine, a Vlada Srbije je nedavno ponovo poveala carinei vancarinske barijere; tamo se govori o sniavanju poreza ismanjivanju javne potronje, a potronja drave u Srbiji je

najvia u Evropi i iznosi 55% od BDP; tamo se govori oliberalizaciji unutranjeg trita, a Vlada jo uvek direktnoili indirektno kontrolie bar 40% cena i svakim danom teida kontrolie vie (kako pokazuju sluajevi naftnihderivata, komunalnih usluga, gradskog prevoza, ali nesamo oni). Moglo bi se navoditi jo razloga ali nemapotrebe. Jednostavno, preporuke strategije i politika VladeSrbije idu u suprotnim pravcima. Poto je ono to se radideklaracija neijih stvarnih preferencija i interesa, to jeneminovan zakljuak da je strategija neiskren papir,dokument koji ne deklarie prave, ve lane preferencijeVlade Srbije. Ako jednog dana Vlada Srbije bude

eventualno odluila da krene u pravcu iz strategije, do

iedo potpune preorijentacije njene politike.

U strategiji se, inae, nigde ne govori o eventualnoj godinikada Vlada Srbije oekuje da bi Srbija mogla ui u Uniju.Poto u finansijskom okviru Unije 2007-2013. nisupredviena sredstva za Srbiju u kohezivnom i strukturnimfondovima, to se sa sigurnou moe rei da je za Srbiju2014. godina najraniji datum ulaska u Uniju. I to jeverovatno isuvie rani datum s obzirom na spore reforme uSrbiji i probleme kojima e se Unija baviti u narednihdesetak godina. Ovo odsustvo oekivane godine ulaska uUniju moe se shvatiti kao nesigurnost Vlade Srbije ili kao


26/31

21

elja da strategijom ne proizvede razoaravajui efekat uzemlji. Teko je opravdati taj potez, ma ta da je razlog, jerto dokument ini jo neozbiljnijim. Jo tee je shvatiti zatoreforme o kojima se u strategiji govori nemaju nikakvovremensko odreenje. Nigde se ne kae do kada e barpriblino biti izvedene promene o kojima se govori, da li ese izvoditi fazno ili odjednom itd.

Zakljuak se namee sam. Strategija je napravljena

neprofesionalno i loe, ona nije iskren ve dokument kojitreba da obmane, Vlada nema ni legitimnosti nisposobnosti da je javno predstavi i odbrani, kao to nemapodrku i ugled da bi mogla da vodi pregovore Srbije i EU.

4.3. Ostanak izvan Unije

Iako strategija Vlade Srbije o tome ne govori ni kao omogunosti, sasvim je mogue da Srbija ostane izvanUnije. Ona se izvan Unije moe nai svojom, voljom Unijeili obostranom voljom. Moe se desiti i da Unija nestane unarednih 15-ak godina.

Poto je Unija uprkos svim novijim tekoama izrazilaspremnost da u lanstvo primi zemlje Zapadnog Balkana,ostanak izvan Unije voljom Unije mogu je samo akoSrbija ne bi ispunjavala traene uslove. Bila bi to vrlo loavest za Srbiju ako bi van Unije ostala usled neispunjavanjauslova, jer bi to moralo znaiti vea ogreenja odemokratiju, vladavinu prava i trinu privredu.

Do ostanka Srbije izvan EU moe doi i voljom Srbije. Ujednom sluaju to moe biti zato to politiki preovlaujusnage koje zemlju ne vode u pravcu demokratije, vladavineprava ili trine privrede. Ta opcija nije nemogua u zemljipoput Srbije, kao to to svedoe politike Josipa Broza iSlobodana Miloevia, a danas radikala i socijalista, ali senadamo da nee nastupiti, jer bi ponovo imala pogubnepolitike, ekonomske, drutvene i meunarodne posledice.

Srbija moe eleti da ue u Uniju, ali ne uspeti, te takoostati izvan Unije. Ova opcija nije tako nepovoljna kaoprethodna, jer pretpostavlja da bi zemlja ila u pravcu kojiUnija smatra poeljnim, samo to ne bi uspela da ispunitraene uslove. Ali, iako je bolja od prethodne opcije, onanije dobra, jer bi zemlja bila preputena sama sebi usituaciji kada njene ustanove demokratije, vladavine prava i


27/31

22

trine privrede jo nisu dovoljno stabilizovane, to binosilo rizik povratka na vlast loih politika.

Konano, Srbija moe ispunjavati sve uslove da ue naUniju, a da se ipak sopstvenom voljom na referendumu neodlui za taj korak. Ovo je svakako jedna od dve najboljeopcije (druga je ulazak u Uniju), ali ovaj scenario nijemnogo verovatan. Srpske politike elite nisu tolikonaklonjene dubokim i brzim reformama da bi ih mogle

izvesti26 i u pogledu ekonomskih sloboda dostii Irsku,Estoniju ili Novi Zeland. Srbija nema ni stabilnost jednevajcarske da bi bez rizika mogla da se opredeli za ostanakizvan Unije, iako ispunjava uslove. Konano, srpskompolitikom establimentu nisu bliske ekonomski liberalnijefilozofije, na kojima bi jedino mogla da se zasnivajusmislena obrazloenja za ostanak van Unije.27

Kao to se iz prethodno analize vidi, kljuna stvar u sluajuostanka Srbije izvan Unije bi zavisila od razloga usledkojih je do toga dolo.

26 Mogue je da do reformi doe uz pomo i pritisak Unije, a da se zemljana kraju ipak ne opredeli za ulazak.27 To bi znailo manju regulativu, nie poreze, niu dravnu potronju,

potpuniju liberalizaciju trita i spoljne trgovine, potpuno oslobaanjetekuih i kapitalnih tokova, povlaenje drave iz privrede itd. Centar zaslobodno trite je tu opciju potpunije obrazloio u: Stevanovi & Tasi2004.


28/31

23

5. ZAKLJUCI I PREPORUKE

Obzirom da je snana reforma i veliko unapreenjeekonomskih sloboda i vladavine prava u Srbiji tokomnarednih desetak godina krajnje nerealistino, a samo prinastupanju te malo verovatne opcije ima smisla da Srbijaostane van Unije, to sledi da je za Srbiju racionalno da ueu Uniju. Zemlje Unije su bolje ureene od Srbije kada su u

pitanju sve kljune oblasti, a pre svega vladavina prava,trina privreda i demokratija. Da bi ula u Uniju, Srbija biznatno morala da unapredi postojea reenja. Optastruktura dobitka i gubitka Srbije usled ulaska u Uniju bilabi ista kao i kod drugih zemalja Istone Evrope sa skupomdravom i mnogo regulacije, o emu je bilo rei na poetkuovog rada.

Eventualni ostanak Srbije izvan Unije iz svih drugihrazloga izuzev onog zasnovanog na izuzetno snanojreformi bio bi rizian i skuplji nego ulazak u Uniju. Ovaanticipacija nepogodnosti ulaska Srbije u EU mogla bi dase promeni samo u sluaju veih degenerativnih promena u

Uniji koje bi dovele do izlaska nekih zemalja iz Unije iliak do njenog raspada. Taj razvoj dogaaja jo uvek nijeverovatan, bez obzira na novija zbivanja u Uniji, ali jemogu. Dakle, mogue je da su ta novija zbivanja poetakdezintegracije Unije, ali je mogue i da zaustavljanjepolitike integracije dovede do okretanja ekonomskojdimenziji integracije i do njenog poboljanja krozpodsticanje fiskalnog federalizma, poveanje ekonomskihsloboda, a smanjenje regulacije i unapreenje vladavineprava. Kuda e Unija otii moe samo vreme da pokae.

Konano, Srbija bi sa ostalim zemljama zapadnog Balkanamorala imati plan B za sluaj dezintegracije i nestanka

Unije. Optimalna verzija plana B je to vie reformi, tobolje. Ne treba se uljuljkivati u lanoj nadi da e Srbijakrenuti tim putem. Iz starijeg i novijeg iskustva dobro jepoznato da balkanske zemlje nisu ampioni reformi, ve utom poslu nose fenjer. Ako tako ostane, siromatvo e imbiti sudbina i ubudue.


29/31

24

LITERATURA

1. European Commission (2004) Draft treatyestablishing a Constitution for Europe, Brussels: EC,PDF fajl, s. 1-325.

2. European Commission (2005) Report on thepreparadness of Serbia and Montenegro to negotiate aStabilisation and Association Agreement with theEuropean Union (Feasibility study), Brussels: EC, 12.april 2005, s. 1-56.

3. European Commission (2005a) Communication fromthe Commission on the preparadness of Serbia andMontenegro to negotiate a Stabilisation and AssociationAgreement with the European Union, Brussels: EC, 12.april 2005, s. 1-10.

4. Jolovi, A. i dr. (2005) Potemkinova sela srpskestatistike, Beograd: Centar za slobodno trite. Dostupnona: www.fmc.org.yu

5. Prokopijevi, M. (Red.)(2002) Dve godine reforme uSrbiji: proputena prilika, Beograd: Centar za slobodno

trite, s. 1-67. Dostupno i na sajtu: www.fmc.org.yu6. Prokopijevi, M. (2004) Alice is not missingWonderland, Torino: ICER, ICER Working papers, br.32/04. Dostupno na: www.icer.it

7. Prokopijevi, M. (2005) Evropska Unija. Uvod,Beograd: Slubeni glasnik (u tampi).

8. Stevanovi, A. & Tasi, S. (Red.)(2004) Trinereforme u Srbiji. Jedan predlog, Beograd: Centar zaslobodno trite, s. 1-36.

9. Tupy, M. L. (2003) EU enlargement. Costs, benefitsand strategies for Central and Eastern European countries,

Policy analysis (Cato Institute), br. 489, s. 1-20.10. Vlada Republike Srbije (2002) Strategija privrednograzvoja Srbije do 2010, knjige I-II, Beograd: VladaRepublike Srbije.

11. Vlada Republike Srbije (2005) Nacionalna strategijaza pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji,Beograd: Kancelarija Vlade Republike Srbije zapridruivanje Evropskoj uniji, Beograd, jun 2005, s. 1-201.

12. Walsh, J. (2003) EU enlargement: not all its crackedup to be, Enlargement research bulletin, January 2004, s.1-48.


30/31

25

Centar za slobodno trite (CST) je jedini think-tank zaslobodnu trinu privredu u Srbiji. To je neprofitna, odporeza izuzeta organizacija (NVO) koja je posveenaistraivanju i irenju ideja vezanih za slobodnu trinuprivredu. Program CST je saglasan sa klasinim liberalnimnaelima line slobode, slobodne trine privrede,konstitucionalno ograniene vlade i mirne saradnje. Raditoga CST eli da postigne ne samo vee angaovanje

vodeih liberalnih autora u zemlji i svetu, nego i irepublike, preduzetnika, politiara, novinara i studenata ustvarima trine politike i prave uloge vlade.

Danas nijedan deo ivota nije poteen meanja drave.Proizvoljnim meanjem u privredne poslove pojedinaca iogluivanjem o line slobode drava pokazuje velikunetrpeljivost prema linim slobodama i pravima. Te pojavesu deo ireg trenda ka uspostavljanju aktivne i svemoguedrave, koja eli da kontrolie svaki deo ivota, a on seuoava u svim zemljama, ukljuujui i zemlje u tranziciji.

Radi suprotstavljanja ovom trendu Centar za slobodnotrite:

Preduzima specijalizovane studije o trinoj privredi;

Daje politike preporuke i proizvodipolicy papers;

Promovie zakonske i institucionalne strukture kojesu potrebne za uspostavljanje i odravanje slobodnetrine privrede u drutvu slobodnih pojedinaca;

Organizuje domae i meunarodne debate,konferencije, seminare, kurseve i letnje kole koji zacilj imaju unapreenje saznanja o trinoj privredi injenom okruenju;

Sa pojedincima, grupama i organizacijama slineorijentacije se zalae za zakonske i politike promeneu korist, line slobode, trine privrede i otvorenogdrutva u okvirima vladavine prava;

Sakuplja, prevodi, izdaje i objavljuje rasprave, zbirkei knjige o slobodnoj trinoj privredi i liberalnojmisli;

Popularie ideje liberalnih autora i dela meuzainteresovanim pojedincima i grupama; i

Razvija poslovna saznanja i snai preduzetnikukulturu privatnog sektora privrede.


31/31

26

Tekui cilj CST je da postane partner u stratekoj alijansi zasadrajnu promenu Srbije u slobodnu trinu demokratiju uokvirima vladavine prava.

Da bi odrao svoju nezavisnost, Centar za slobodno trite

prima donacije koje potiu iskljuivo iz privatnih izvora. U

cilju uveanja sredstava koja bi bila upotrebljena za noveprojekte, Centar za slobodno trite (CST) poziva

zainteresovane strane da svojim prilogom pomognu daljirad CST. Jedan od ciljeva koji se ovim nastoji ostvariti je

da CST, poredinjenice da je jedna od retkih nevladinih

organizacija koja ne prima sredstva iz dravnih izvora,

postane i organizacija koja e se veinski finansirati

sredstvima iz domaih izvora.

Prilogom do 500 EUR donator dobija status Prijatelja CST

i elektronska izdanja studija i pregled medijskih nastupa

lanova Centra.

Prilogom od 500-2000 EUR, donator dobija status

Finansijera CST, sva izdanja CST u tampanom obliku,pregled svih nastupa lanova CST i godinji izvetaj o radu

CST. Takoe u svim studijama navodi se ime Finansijera

ako on to eli.

Prilogom od 2000 i vie EUR, donator dobija status

Partnera CST, sva prava Finansijera i mogunost da

predloi oblast istraivanja za koje e biti koriena

donacija.

Srbija i Evropska Unija - Elementi Moguce Strategije

Documents

Transcript of Srbija i Evropska Unija - Elementi Moguce Strategije