Srbi u ratovima turske i austrije
Transcript of Srbi u ratovima turske i austrije
СРБИ У РАТОВИМА ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА
СА АУСТРИЈОМ И МЛЕТАЧКОМ
РЕПУБЛИКОМ
• Од краја XVI до краја XVIII века Османско царство је водило ратове са Аустријом и Млетачком републиком у којима су Срби имали значајно учешће.
• Срби су масовно били на страни турских противника, јер су веровали да ће се ослободити о д Турака.
ДУГИ РАТ (1593 – 1606.)• Био је први рат Турске и Аустрије.
• Завршен је без промене граница.
• Највећа битка код хрватског града Сиска.
• Срби у Јужном Банату 1594. године под вођством владике Тиводоровића подигли устанак против Турака. Устанак крваво угушен.
• Синан – паша из освете према Србима наредио спаљивање моштију Светог Саве на Врачару и изградњу своје џамије у Призрену од материјала манастира Светих Архангела – задужбине цара Душана.
Спаљивање моштију Светог Саве
Синан – пашина џамија
ВЕЛИКИ БЕЧКИ РАТ (1683 – 1699.)
• је један од најзначајнијих ратова. Турци су први пут остали без територија.
• Рат је почео турском опсадом Беча. Против Турака створена Света лига Аустрије, Венеције и Пољске.
• Беч издржао опсаду, Аустрија кренула у противнапад, Срби се масовно прикључују аустријској војсци.
Турска опсада Беча 1683. године
• До 1689. године аустријска војска стиже до Македоније.
• Луј XIV напада Аустрију на западу.
• Команду над турском војском преузима способни војсковођа Ћуприлић – паша.
• Аустријска војска приморана да се повлачи.
• Из страха од освете Турака, Срби предвођени патријархом Арсенијем III Чарнојевићем крећу у Прву велику сеобу Срба.
• Између 60 000 и 90 000 Срба у сеоби стиже до Угарске.
• Срби стижу на север до Будима и Сент Андреје.
• Аустријски цар Леополд додељује Србима привилегије како би населили простор Јужне Угарске и у будућности бранили Аустрију од Турака.
Цар Леополд Арсеније III Чарнојевић
• Одлучујуће битке рата код Сланкамена и Сенте – порази Турака.
• У аустријској војсци се истакао војсковођа принц Еуген Савојски.
Битка код Сенте
• Рат је завршен склапањем мира у Сремским Карловцима – Карловачким миром, 1699. године.
• Турска остала без великих поседа у Панонији, једино је задржала Банат.
• Успостављена је граница између Аустрије и Турске од Лике, Баније и Кордуна, дуж Саве, Дунава и Тисе.
Капела мира у Сремским Карловцима у којој је склопљен Карловачки мир
• Турци незадовољни Карловачким миром, 1716. године покрећу нови рат, у почетку имају неких успеха.
• Аустријанце у рату поново предводи, сада већ искусни принц Еуген Савојски.
• Принц Еуген побеђује Турке код Петроварадина, затим осваја Београд.
• Аустријанци освајају Босну и већи део Србије.
• Рат завршен Пожаревачким миром, Турци остали без великих територија.
АУСТРИЈСКО – ТУРСКИ РАТ 1737 – 1739.
• Турци повратли Србију и Босну.
• Рат завршен Београдским миром.
• Успостављена граница од Лике, Баније и Кордуна, дужа Саве и Дунава која се више неће мењати.
• Рат изазвао Другу велику сеобу Срба под вођством патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте.
Патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента
АУСТРИЈСКО – ТУРСКИ РАТ 1788 – 1791.
• Познат по називу Кочина крајина, по капетану Кочи Анђелковићу који је предводио Србе при аустријској војсци.
• Срби ослободили већи део Србије.
• Рат завршен без победника, миром у Свиштову.
• Већина Кочиних Срба страдала од Турака.
• Последњи рат Аустрије и Турске.
ПОСЛЕДИЦЕ РАТОВА
• Срби поднели велике жртве, до ослобођења није дошло.
• Срби се нашли и под влашћу Аустрије.
• У време аустријске владавине у Србији формиран мали слој српске трговачке елите (кнежева) која ће у наредном периоду бити носилац борбе против Турака.