SRB 0200 0114hitech Cover COE · solarni paneli i elektrane na biomasu čine značajnu četvrtinu...

1|14

Snabdevanje energijom u budućnosti trebalo bi da bude bezbednije, dostupnije i ekološki prihvatljivije – visoko postavljen cilj

Povratak industrijeStvarne vrednosti, sigurni poslovi

Blago skriveno u otpaduSkriveni izvori sirovina

Opušteno putovanjeMobilnost: jednostavno presedanje

Nove vrste energije

siemens.com/hitech

hi!tech

SRB_0100_cover_0114hitech_COE.indd 1 13.11.14 11:43

siemens.rs

Svetu budućnosti potrebni suodgovori koji traju.Zato ih Siemens daje danas, sa kupcima širom sveta.

SRB_0100_cover_0114hitech_COE.indd 2 13.11.14 11:43

Budućnost snabdevanja energijom je goruća tema za političare, kompanije i građane širom sveta. Reč je o važnim te-mama poput sigurnosti snabdevanja, konkurentnoj energiji za privredu i pro-pisima o zaštiti klime. Postizanje ovih međusobno povezanih ciljeva pokazalo se kao složen izazov. Nemačka je jedna od prvih zemalja koja već korača prema njihovom ostvarenju prelaskom na ob-novljive izvore energije.

Pioniri energetske tranzicije moraju da se suoče i sa neželjenim posledicama. Neke od posledica su visoke cene struje ili odricanje od upotrebe izuzetno efika-snih modernih gasnih elektrana iz eko-nomskih razloga, a u korist elektrana na ugalj.

Philip Lowe, generalni direktor Gene-ralnog direktorata za energetiku Evrop-ske komisije, u intervjuu u ovom broju naglašava da je rešenje otvorenih pitanja moguće samo dovođenjem nacionalnih energetskih sistema na zajedničko ener-getsko unutrašnje tržište. Do istog rezul-

tata je došlo i istraživanje koje je Siemens predstavio tokom leta 2013. Kao ključni element uspešne energetske budućnosti navodi se evropska koordinacija.

Nadnacionalna optimizacija proizvod-nih lokacija obnovljive energije moguća je samo ako države međusobno usklade svoja nastojanja. Korišćenje obnovljive energije u čitavoj Evropi zavisi od mo-gućnosti njenog prenošenja uz minimal-ne gubitke.

Istovremeno se naglašava da energet-ska tranzicija nije moguća bez povećanja energetske efikasnosti, pre svega, na po-dručju zgrada i u industriji. Siemens ras-polaže širokim stručnim znanjem i isku-stvom o svim temama koje će biti odlučujuće za budućnost snabdevanja energijom i spreman je da aktivno uče-stvuje u oblikovanju energetske buduć-nosti.

Vaš urednički tim

Drage čitateljke, dragi čitaoci,

Uvod

Imprint

hi!tech 01|14 3

hi!tech

Kontakt osoba za Siemens Srbija:Jovana ŽuržinTel: +381 11 20 96 338Izdavač i vlasnik medija: Siemens AG Austria, Siemensstraße 90, A-1210 ViennaLice odgovorno za izdavanje: Ms Katharina Swoboda, MBA Glavni urednik: Elisabeth DokaupilCG uredništvo: Jan Oliver Löfken, Denis Dilba,Sabine Nebenführ, Günther SchweitzerFotografije: Sieglinde Hofstätter, Eva Zwan-zingerGrafički dizajn: Wolfgang LackingerLitografija: R 12Štamparija: La Mantini d.o.o. Beogradsiemens.rs/hitech

SRB_0300_editorial_0114hitech_CE3.indd 3 24.11.14 10:27

Sadržaj1|14

Nove vrste energijeSnabdevanje energijom u budućnosti trebalo bi da bude bezbednije, dostu-pnije i ekološki prihvatljivije. Izazovi su složeni. Njihovo savladavanje će pokazati u kojoj je meri moguće koristiti obnovljivu energiju i garantovati zaštitu klime i sigurnost snabdevanja. Us-pehu alternativnih rešenja na području energije mogu odlučujuće da doprinesu i tehnološki koncerni poput Siemensa.

Udarna priča 6

24 46

4 hi!tech 01|14

siemens.com/hitechNa uticajnoj teritoriji CEE objavljene su razne elektronske knjige u nekoliko jezičkih varijanti. Linkovi na sve raspoložive elektronske knjige nalaze se na siemens.com/hitech

SRB_0405_contents_0114hitech_CE3.indd 4 13.11.14 11:44

hi!biz hi!future hi!lifeRešavanje problema energetske mešavine 12Železnička električna mreža i javna električna mreža moraju da budu usklađene

Novosti 13

Povratak industrije 14Industrijske zemlje grade nove proizvodne kapacitete, a novoindustrijalizovane otkrivaju prednosti proizvodnje visokovrednosnih dobara

Komforno menjanje prevoznog sredstva 18Integrisana platforma mobilnosti olakšava prevoznicima povezivanje usluga vezanih za prevoz i postaje katalizator umrežene mobil-nosti

Putovati opušteno 20Dr Wolfgang Schade već danas primećuje smanjenje transportnih problema u gradovi-ma jer ljudi u urbanim sredinama sve češće privatni automobil zamenjuju biciklom, zajedničkim automobilom i javnim prevozom

Vetar dobija na značaju 22Industrijski proizvodni procesi prema uzoru na automobilsku industriju trebalo bi da učine konkurentnijom struju dobijenu putem vetra

„Servisizacija”: uslužna kompo-nenta kao dodatna vrednost 24Pružalac usluga u budućnosti prodaje raspo-loživost – na osnovu neprestane analize, pra-vovremenog prepoznavanja potrebe za zamenom i trenutne individualne proizvod-nje pomoću laserskog topljenja kada je potrebno

Minimiziranje gubitaka 26Simulacioni i optimizacioni modeli za efika-sno snabdevanje vodom

Novosti 27

Blago skriveno u otpadu 28Povećava se interesovanje za sirovine skrive-ne u starim uređajima. Dizajniranje u svrhu lakšeg recikliranja i cirkulisanje sirovina postaće važno u budućnosti

Vodeća inovacija 32Intervju sa dipl. inž. dr Geraldom Muraue-rom, rukovodiocem Siemensovog klastera CEE, o važnosti istraživačke jedinice Korpora-tivne tehnologije u tom klasteru

Automobili u dijalogu 34Kada vozila razmenjuju informacije među-sobno i sa infrastrukturom, putuje se brže i bezbednije

Sigurna umreženost 36 Da bi rastući gradovi bili bezbedni, potrebni su sistemi koji omogućavaju centralno uprav-ljanje infrastrukturama neophodnim za život

Ponosno pronađeno na drugom mestu 38Ko želi da bude u prvim redovima u oblasti inovacija, mora da preboli sindrom „nije izmi-šljeno kod nas” i traži partnere na internetu

Ušteda energije u hotelu 40Energetska efikasnost pomoću optimizacije sistema za upravljanje zgradom

Novosti 41

Recept za hranu kupljenu pu-tem interneta 42Raste interesovanje za kupovinu namirnica putem interneta. Pioniri su Azija i Velika Brita-nija. Sa tim trendom rastu i izazovi za grad-sku logistiku

Nova sloboda 46Intervju sa primarijusom i profesorom na uni-verzitetu dr Gerhardom Mostbeckom o mogućnostima lečenja bežičnim ultrazvukom

Savršenstvo nije dovoljno 48Njegova efikasnost je već savršena. Za prime-nu u električnim vozilima elektromotor mora da poveća površinsku gustinu snage

Leteti prema planu 50Integrisani sistem za upravljanje aerodro-mom omogućava pravovremena poletanja

hi!tech 01|14 5

hi!tech

SRB_0405_contents_0114hitech_CE3.indd 5 13.11.14 11:44

Cena preokreta u proizvodnji energijeBudućnošću snabdevanja energijom bave se građani, političari i preduzeća širom sveta. Izazovi su složeni. Njihovo savladavanje će odlučiti kojim će inten-zitetom moći da se koriste obnovljive energije i obezbedi zaštita klime kao i si-gurnost snabdevanja energijom. Tehno-loški koncerni poput Siemensa takođe mogu značajno da doprinesu uspehu u korišćenju alternativa unutar energet-skog sveta u budućnosti. Siemens je sa svojim integrisanim, opširnim portfoli-om u mogućnosti da osigura dugoročne energetske sisteme i smanjenje korišće-nja energije.

Preokret u proizvodnji energije u Ne-mačkoj "na pravom je putu", naglasila je Međunarodna energetska agencija (IEA) u svom najnovijem izveštaju "Nemačka 2013.", ali je, takođe, izrazila sumnju u postepeni prestanak oslanjanja na atom-sku energiju. Hidroenergija, vetrenjače, solarni paneli i elektrane na biomasu čine značajnu četvrtinu nemačke proi-zvodnje električne energije. Optimistič-ni scenariji prethodnih godina, koji predviđaju rast obnovljivih energija na 70 ili 80% do 2050. godine, ne izgledaju tako neizvodljivi, posebno ako bi preo-kret u proizvodnji energije dobio vetar u leđa izgradnjom električnih mreža, kao što su kolektori, i povećanjem energet-

ske efikasnosti. Prelazak na korišćenje obnovljivih izvora energije prihvata ve-ćina stanovništva, a njihovim korišće-njem otvorila bi se mogućnost i za nova radna mesta.

U tekućoj godini takođe je ustanovlje-no i koja je cena uspešnog prelaska. Cene električne energije znatno su po-rasle, kao i proizvedena količina CO2 zbog korišćenja elektrana na ugalj. Zbog znatnog pada kurseva za emisiona prava, trgovina emisijama gubi svoje re-gulišuće delovanje. Moderne i izrazito efikasne plinske elektrane ređe se kori-ste nego pre i gube na isplativosti. Po-trebnu izgradnju mreža dalekovoda ili akumulacionih jezera često sprečavaju građanski protesti.

Stvaranje novih okvirnih uslovaOvakva situacija poziva sve koji uređuju i koriste nemačko energetsko područje da planiraju promene. Svi su saglasni sa tim da za napredak promena u proi-zvodnji energije treba prilagoditi za-konske i regulatorne okvirne uslove, ali se mišljenja o načinu prilagođavanja razmimoilaze. Primer priobalnih vetro-elektrana: iako izgradnja obećava pouz-dani izvor električne energije zbog stal-nih i jakih vetrova, kritičari upozoravaju na troškove investicije. Oni smatraju da je novac bolje uložiti u decentralizovane

elektrane. Istovremeno, veći broj decen-tralizovanih elektrana i kolektora mo-gao bi da smanji potrebu za novim mre-žama dalekovoda.

Ali čim se realizuju prvi projekti za lo-kalno nezavisnije snabdevanje električ-nom energijom, Savezna agencija za za-štitu životne sredine (UBA) upozorava na finansijske gubitke koje bi takve decen-tralizovane elektrane, dugoročno gleda-no, mogle da uvećaju. Još glasnija je de-bata oko fiksnih naknada za snabdevanje, koju Zakon o obnovljivim izvorima ener-gije (EEG) predviđa u svojoj dosadašnjoj formi za električnu energiju dobijenu iz sunca, vetra ili geotermalne energije. Jed-na strana želi da izbegne prebrzu i skupu izgradnju solarnih kapaciteta i traži kvot-ni model. Time se kompanijama koje vrše

6 hi!tech 01|14

Nova energijaSnabdevanje energijom u budućnosti trebalo bi da bude sigurno, klimatski adekvatno i efikasno. Zbog složenosti energetskih sistema, to se pokazalo kao previsok cilj.

Cover

Jan Oliver Löfken Siemens

SRB_0611_coverstory_0114hitech_CE3.indd 6 13.11.14 11:48

snabdevanje energijom energije propisu-je fiksni udeo obnovljivih energija koji bi trebalo da dostignu u određenom vreme-nu. Ekonomisti Instituta za tehnologiju u Masačusetsu (MIT) u američkom Kem-bridžu ocenjuju da su kvotni modeli kri-tični jer usporavaju dinamiku izgradnje.

Manuel Frondel sa Rajnsko-vestfal-skog instituta za ekonomska istraživanja (RWI) želi da obustavi izgradnju skupih solarnih elektrana i priobalnih vetroelek-trana i sačeka jačanje električnih mreža. Protiv toga je Claudia Kemfert sa Nemač-kog instituta za ekonomska istraživanja. Ona je uverena da bi zaustavljanje preo-kreta u proizvodnji energije dovelo sred-njoročno ili dugoročno do znatno viših troškova. Kao dokaz navodi uštedu od šest milijardi evra godišnje jer se već sada

zahvaljujući obnovljivim izvorima ener-gije troši manje evra na uvoz nafte i gasa.

Zagovornici suprotstavljenih stavova mogu da se pozovu na mnogobrojne stu-dije, scenarije ili primere u inostranstvu. U svakom pristupu krije se istina, iako su rezultati koji iz njih proizilaze međusob-no kontradiktorni. Zavisno od izbora okvirnih uslova - od kursa emisije CO2 preko cene nafte sve do investicionih troškova - uverljivo argumentovane ana-lize pružaju drugačije zaključke. Detalji vezani za preokret u proizvodnji energije toliko su složeni da se skoro za svaku preporučenu radnju mogu pronaći uver-ljivi dokazi. Zapravo, mnogim studijama i scenarijima nedostaje širi pogled na preokret u proizvodnji energije.

Studija pokazuje nove perspektiveUpravo je širi pogled na strategiju preo-kreta u proizvodnji energije u središtu Siemensove studije. On čini osnovu plana u tri tačke, koji je koncern predstavio u leto 2013. Preokret u proizvodnji energije zahteva evropsku koordinaciju na nivou svih 28 članica Evropske unije, povećanje energetske efikasnosti i reorganizaciju tr-žišta električne energije. "U studiji je reč o razmatranju koje se ne odnosi isključi-vo na nacionalnu ekonomiju već nudi evropsko viđenje ovog pitanja", kaže Udo Niehage, zastupnik Siemensa za preokret u proizvodnji energije. Tek kada se raz-mišlja i deluje van granica jedne države tj. evropski, kod snabdevanja energijom u Evropi može da se govori o uštedama od nekoliko milijardi.

hi!tech 01|14 7


Od danas pa do 2030. širenje upotre-be obnovljivih izvora energije moglo bi da pojeftini 45 milijardi evra i to pri jed-nakom smanjenu emisije CO2 koje tre-nutno žele da dostignu pojedine države u naredne dve godine.

Najveći potencijal za uštedu leži u odabiru najsunčanijih lokacija za foto-voltažna postrojenja. Pre svega, njih bi trebalo postaviti u južnim delovima Evrope. Takođe, pri planiranju vetroe-lektrana trebalo bi obratiti pažnju na klimatske uslove. Dok se u Nemačkoj već koriste lokacije sa najviše vetra, druge države EU nude vrlo perspektivne povr-šine na kojima ne radi nijedna vetrenja-ča. Maksimalni potencijali za uštedu u tom području iznose 15.000 megavata instalirane snage do 2030.

Samo za priobalne vetroelektrane koje bi do 2030. trebalo da proizvedu 80.000 megavata, izbor najboljih lokaci-ja za uštedu od 1.000 megavata ne znači mnogo. Do sada favorizovani regioni u oblasti Severnog i Baltičkog mora već se ubrajaju u najbolje lokacije za priobalne vetroelektrane na kontinentu. "Kod prio-balne proizvodnje energije vetra postoji uporedivo malo potencijala za optimiza-ciju jer ulagači u ovoj oblasti već pridaju veliki značaj dobrim lokacijama", objaš-njava Niehage.

Ukoliko je poželjna proizvodnja zele-ne električne energije, ona ponekad mora da se transportuje daleko izvan-granica država. Takvo širenje puteva za prenos visokonaponske električne ener-gije - trofazne i jednosmerne električne energije - takođe se uzima u obzir.

Ne bez energetske efikasnostiIstovremeno, Siemensovi stratezi nagla-šavaju značaj energetske efikasnosti. Oni bez uštede električne energije ne vide uspeh značajnog preokreta u proi-zvodnji energije. Stoga, brzo treba pri-

meniti evropsku direktivu o energetskoj efikasnosti i opremiti zgrade i industrije energetski efikasnom tehnikom. Može-mo zaključiti da se Siemens zalaže za re-organizaciju tržišta električne energije. Koncern od tendera očekuje veću kon-kurentnost u podsticanju obnovljivih energija: tako bi, prema Niehgeu, tender za izgradnju nove vetroelektrane treba-lo da dobije onaj ulagač koji može da po-nudi najpovoljniju naknadu za snabde-vanje.

Obaveza isporukePrioritetna regulativa za snabdevanje zelenom električnom energijom može da se dopuni obavezom isporuke. Kako bi ispoštovao obećanja vezana za ispo-ruku, vlasnik vetroelektrane bi trebalo da se osigura "rezervoarima" struje da bi i pri smanjenju efikasnosti vetroelektra-ne i dalje mogao pouzdano da vrši ispo-ruku. Paralelno sa jačanjem tržišta emi-sije CO2, smanjenje proizvodnje struje moglo bi pre da bude u središtu nego čvrsti ciljevi izgradnje solarnih i elektra-na na vetar. Od toga bi profitirale efika-sne, fleksibilno upravljive gasne i parne elektrane koje se u današnje vreme na-laze na ili čak ispod granice ekonomič-nosti.

Utvrđeni tehnički i ekonomski broje-vi predstavljaju osnovu za Siemensove predloge za preokret u proizvodnji ener-gije. Za svetski koncern, pogled van gra-nica jedne zemlje na čitavu Evropu mo-gao bi da obogati mnogobrojne nacionalno orijentisane planove i strate-gije. Isto važi i za radne procese koje je razvila poznata grupa nemačkih nauč-nih institucija. Sve spaja jedan cilj: poka-zati put ka sigurnom, isplativom i održi-vom preokretu u proizvodnji energije.

siemens.com/energy

siemens.com/future-of-energy

8 hi!tech 01|14 Siemens

roadmap2050.euVisoka energetska efikasnostPolitička obaveza za podnošenje strogih zahteva za uređaje, zgrade ...Smanjenje potražnje energije za 41% do 2050. u poređenju sa vrhuncima u vremenskom periodu od 2005. do 2006.

Diverzifikovane tehnologije za snabdevanje energijomNe daje se prednost nijednoj tehnologiji.Dekarbonizacija utvrđivanjem cene za emisiju CO2, koja se zasniva na prihva-tanju nuklearne energije i tehnologije izdvajanja i skladištenja CO2.

Visoki udeo obnovljivih energijaSnažno promovisanje obnovljivih energijaIzuzetno veliki udeo obnovljivih ener-gija: 75% bruto potrošnje energije i 97% potrošnje struje do 2050.

Odloženo izdvajanje i skladištenje CO2Kod kašnjenja sa upotrebom tehnologije izdvajanja i skladištenja CO2 je slični sce-nario kao i kod „diverzifikovane tehnolo-gije snabdevanja energijom" Viši udeo nuklearne energije; dekarbo-nizacija putem cena za emisiju CO2, a ne tehnološkim zamahom

Mali udeo nuklearne energijePretpostavka: nema izgradnje nuklear-nih elektrana, već širenja tehnologije izdvajanja i skladištenja CO2; oko 32% proizvodnje električne energije


hi!tech 01|14 9

Cover

Uvođenje reda na tržištu energijeGeneralni direktor Generalnog direktorata za energetiku Evropske komisije, Philip Lowe, mora da savlada niz izazova: kontroverznu direktivu za obnovljive izvore energije, smanjenje emisije CO2 i zastarelost infrastrukture. Ed Targett pratio je Philipa Lowea jedan dan u Briselu. Izvor: Living Energy

Iskusan dugoprugašSpajanje 27 nacionalnih energetskih si-stema u zajedničko tržište je herkulovski zadatak. Philip Lowe je iskusan dugopru-gaš koji je pretrčao brojne maratone. Nje-gova izdržljivost mogla bi da se pokaže kao velika prednost. Evropski savet je dao odobrenje za sveobuhvatnu reformu trži-šta energije i odredio 2014. godinu kao termin za ostvarenje zajedničkog cilja.

Biće zadivljujuće ako se ciljna linija za-ista tako brzo prođe. Međutim, postavlja-nje koordinacione grupe za električnu energiju, čiji su zadaci sigurnost snabde-vanja energijom kao i adekvatnost proi-zvodnje električne energije i stabilnost mreže, ali i brojna obaveštenja od strane Evropske komisije na temu zajedničkog tržišta energetike, pokazuju da je takmi-čenje već u punom zamahu.

Očekuju nas velike promene. Lowe je optimista, siguran da postoji potreba za takvim promenama i kojim pravcem treba ići: „Ukoliko evropske zemlje žele da posti-gnu svoje klimatske ciljeve, sačuvaju si-gurnost snabdevanja energijom i obezbe-de snabdevanje svojih preduzeća konkurentnom energijom, onda moraju nešto da preduzmu po pitanju svoje rastu-će zavisnosti od skupih fosilnih izvora energije."

Philip Lowe: "Evropske zemlje moraju nešto da preduzmu po pita-nju svoje zavisnosti od fosilnih izvora energije."

Autor Ed Targett je samostalni novinar u Engle-skoj. Njegove reportaže su objavili odnosno emitovali BBC, Daily Mail, južno-korejski Yonhap News Agency, Yahoo! Asia i dr.

Living Energy, Ed Targett Claudius Schulze


Ove reči zvuče vrlo smisleno. Ali nji-hovo sprovođenje nije tako jednostavno. Lowe priznaje da su predstojeći zadaci izazovni: decentralizacija distributera mreže, upravljanje znatno različitim ni-voima razvoja pojedinačnih tržišta ener-getike i finansiranje investicija visoke vrednosti zbog modernizacije infra-strukture.

Uključivanje zbog modernizacije je jedan od izazova. Pre samo četiri godine kapaciteti energije vetra i solarne ener-gije širom sveta iznosili su 136 gigavata, krajem prošle godine 300 gigavata, pri čemu su samo u Nemačkoj od 2007. go-dine instalirane vetroelektrane sa više od 8.885 megavata.

I u susednim zemljama, Poljskoj i Češkoj investicije u ovakvu varijabilnu proizvodnju energije dovode do optere-ćenja električne mreže. Njih je teško po-godio neplanirani tok električne energi-je u električnom kolu („Loop Flows“) koji dolazi iz vetroelektrana u Nemačkoj i dovodi do privremenih opterećenja za poljske i češke prenosne mreže. Da bi se otklonili tehnički i nedostaci u vezi sa kapacitetom, a uzimajući u obzir 4 dis-tributera mreža u zemlji, samo će proši-renje sistema u Nemačkoj koštati naj-manje 32 milijarde evra. Lowe govori o "mreži industrija sa znatnim investicio-nim troškovima". To je i nova paradigma za distributere koji posluju sa granič-nim troškovima od oko nule.

On insistira na tome da se ovi proble-mi ne mogu rešiti pomoću nespretne re-gulacije rezultata, već, pre svega, većom fleksibilnošću, npr. upravljanja potra-žnjom: „Kao što možete i da zamislite, ja kao bivši generalni direktor za tržišno

nadmetanje nisam baš željan da reguli-šem rezultate. Trebalo bi pokušati da se odrede procesi koji bi tržište usmerili tako da se dođe do željenog rezultata."

Podsticati integraciju tržišta Lowe smatra da se rešenje nalazi u stva-ranju novih kapaciteta za povezivanje kako bi se podstakla integracija tržišta i povećala sigurnost snabdevanja energi-jom. Pri tome se može upravljati vrhun-cima potražnje i varijabilnom proizvod-njom struje od vetra nad većim područjem. On se stalno vraća na pred-log o "otvorenom, povezanom i integri-sanom tržištu".

Infrastruktura za ostvarenje ove ver-zije postoji već duže vreme. Međutim, u pogledu ciljanog smanjenja emisije CO2 koje nadmašuje "cilj 20/20" (smanjenje emisije CO2 za 20% prema stanju iz 1990, povećanje udela obnovljive ener-gije u potrošnji energije na 20% i po-boljšanje efikasnosti za 20%), i dalje po-stoji velika nesigurnost. Da li je ovde dovoljno samo srušiti prepreke na trži-štu? Ili je potreban nacionalni okvir za podršku? Lowe duboko uzdahne.

"Nalazimo se u prelaznoj fazi. To zna-či da država ponovo mora da interveniše

u jednom od područja koje smo zapravo hteli da joj oduzmemo. Pitanje je koji je model adekvatan za podršku ovih proje-kata sa obnovljivim izvorima energija i koji od njih garantuje dovoljnu isplati-vost koja se ne odnosi na samu visinu subvencije. Moramo na neki način da obezbedimo isplativost za ulagače koja se ne temelji samo na nacionalnoj zasni-va je po mogućstvu i usmerena na trži-šte", kaže Lowe.

"Siguran sam da su 2008. mnogi ljudi verovali da se ovo može postići siste-mom trgovine emisijama uz visoke cene CO2 - prema mom mišljenju nužno, ali možda i nedovoljno rešenje." Svakako je delotvoran sistem trgovine emisijama neophodan preduslov, ali pri tome svi-ma mora da bude jasno koji je naš dugo-ročni cilj kada je reč o smanjenju emisi-je CO2 posle 2030." To smanjenje će se najverovatnije sporije ostvariti nego što većina želi. Loweov kolega iz General-nog direktorata za klimatske akcije, Jos Delbeke, smatra da tek 2016. godine može na to da se računa da će ciljevi za period nakon 2030. postati jasniji. Lowe priznaje da je frustriran, ali da podrža-va najnovije predloge reforme za tržište CO2. Na kraju, na investicione planove u

10 hi!tech 01|14 Claudius Schulze

Philip Lowe, generalni direktor Generalnog direktorata za energetiku Evropske komisije predstavlja dobar uzor zato što se kroz celi Brisel do svog radnog mesta u Opštoj upravi za energetiku vozi biciklom.


velikoj meri će uticati ciljevi za smanje-nje emisije CO2. Trenutno je cena CO2 jako niska i zato bi odgovarajući „Bac-kloading“ (kašnjenje u izdavanju sertifi-kata) mogao da doprinese rastu cena i pobudi interesovanje za tehnologije sa niskim udelom CO2.

"Cenu električne energije u Evropi tre-nutno određuje cena ugljenika, što se svodi na specifičan razvoj na svetskim tr-žištima: trenutno veoma nisku cenu gasa koji se proizvodi u SAD U SAD gas se ko-risti za proizvodnju električne energije što je smanjilo cenu ugljenika koji ame-ričkoj vladi više nije potreban pa se izvo-zi u EU. U Evropi rastu emisije dok se u SAD smanjuju jer je ugljenik zamenjen gasom. To bi moglo da se promeni čim na snagu stupe zakonske odredbe za velike peći koje su štetne za životnu sredinu, i tada će veći deo elektrana na ugljenik ne-stati, a mi ćemo početi da koristimo više gasa u našem sistemu.”

Kakvo je stanje kod ciljanih podstica-ja za pojedinačne tehnologije? Lowe od-govara oprezno: "U interesu konkuren-tnosti tržišta, smatram da je najbolje prepustiti tržištima i proizvođačima električne energije da sami odaberu tehnologiju koju žele da koriste."

Može li se ovaj, teoretski najatraktiv-niji, put spojiti sa ambicioznim ciljevi-ma dekarbonizacije? I pogotovo sa nje-govim pređašnjim zalaganjem za smanjenje zavisnosti od fosilnih izvora energije? Lowe priznaje da je debata bila teška. "Tržišta ne funkcionišu bez minimalne mere regulacije kako bi se primorala na postizanje društveno-poli-tički poželjnih rezultata. Kada interve-nišete, to morate da učinite na način

koji je neophodan za korekciju tržišta, proporcionalan i uz to ograničen u od-nosu na raspoloživa sredstva. Kada bi moglo da dođe do izgradnje tržišta? Tri principa su pravno utemeljena u kon-trolama državne podrške, kao i u jav-nom utrkivanju za snabdevanje energi-jom. Komisija je obavezna da osigura da se zahvati države u tržišta obavljaju in-tegrisano i koordinirano, da ne ometaju

tržišnu konkurenciju i da dovode do op-timalne raspodele resursa.“

Prema njegovom mišljenju, jedno-strana odluka Nemačke da zatvori svoje nuklearne elektrane pokazala je koliko je bitna tema integracije - spoznaja koja nije samo doprla do Nemačke: "Nemačka se pre promene pravca ni sa kim nije konsultovala! Sada se veoma trudi da postupa zajedno sa drugim državama. Nemačka je pre odluke o prestanku ko-rišćenja atomske energije bila neto izvo-znik električne energije. Tokom tri ne-delje postala je u principu neto uvoznik električne energije. Smirilo se stanje i za vreme hladnog talasa početkom 2012. Nemačka je ponovo postala neto izvoznik električne energije.", kaže Lowe i dodaje: "To ponovo pokazuje da

je u današnje vreme pojam "nacionalno tržište" u pogledu električne energije donekle strani pojam širom Evrope. Električna energija teče svuda."

Ne predstavlja li veliku prepreku za zajedničko tržište činjenica da države članice za pokrivanje sopstvenih potre-ba slede različite pristupe? Lowe ne mi-sli tako: "To dovodi do relativno diverzi-fikovanih izvora energije u Evropi. Ljudi ne razmišljaju previše o tome odakle tačno dolazi kupljena električna energi-ja. Njih brinu nuklearne elektrane ili ve-troturbine u njihovoj blizini. Raznoli-kost lokacija bi, gledano na taj način, trebalo da bude dobra stvar jer dovodi do raznolikosti izvora energija."

"U energetskom sektoru postoji sve više tema koje bi trebalo da se rešavaju zajedno. Ne bi bilo regularno ne brinuti o tome šta Vaši susedi rade jer je energi-ja veoma zavisi od fizičkih veza. I za energiju važi sledeće: što više toga radi-te zajedno na jednoj mreži to je veća ve-rovatnoća da će biti jeftinije i stabilnije.

"Već se pokazuje da je mnogo toga znatno jače povezano i integrisano: u sektor električne energije udružilo se već 17 od 27 nacionalnih tržišta. U ga-snom sektoru se posle krize 2009. i pre, 2006. godine, mnogo investiralo u udru-živanja. Međutim, potrošači ne mogu da dobiju jeftiniju električnu energiju, dok potražnja za energijom na drugom me-stu eksponencijalno raste. Ali tek kada stvorimo otvoreno i integrisano tržište možemo da pokušamo da zadržimo ni-zak nivo cena i osiguramo da se svetla ne ugase."

Cover

hi!tech 01|14 11

proizveli su vetar i sunce širom sveta krajem 2012, tendencija je rastuća

300 GV


Veoma zahtevan projekatNIS Gazprom Neft je vertikalno integ-

risana naftna kompanija i regionalni li-der u industriji nafte i gasa. 2014. godina predstavlja petu godinu saradnje između Siemensa i NIS Gazprom Neft-a. Jedinst-venost i zahtevnost projekata koje je NIS realizovao i pokrenuo, predstavljali su, a i sada predstavljaju ozbiljan zadatak, pred sve potencijalne izvođače i isporučioce – poboljšanje radnih proce-sa, uz stalno učenje i razvoj, svakog poje-dinca i organizacije kao celine, a sve u cil-ju postizanja vrhunskog kvaliteta usluga, u najkraćem roku. Takav poslovni ambi-jent, gde se kompanijske vrednosti kao što su „Izuzetnost, odgovornost i inova-tivnost“ preslikavaju u viziju koju prate

svi učesnici u realizaciji projekata, prati i regionalna grupa Siemens d.o.o Beograd u Srbiji. Tim specijalizovan za pružanje usluga i davanje rešenja u oblasti Nafte i gasa je tokom ove četiri godine usvajao nova znanja i bio spreman da se upusti u izazove koji nose najviši zahtevi korisni-ka.

Kamen temeljac uspešne saradnje Gazprom Neft-a i Siemensa je postavljen u proleće 2012. godine, kada je NIS u Sie-mensu Srbija pronašao partnera za svoj zahtevni zadatak zamene zastarele mer-ne opreme FCC postrojenja u okviru Rafi-nerije nafte Pančevo. Ovaj sistem preds-tavlja jednu od najkompleksnijih celina u okviru Rafinerije koji štiti bezbedan rad

kompresora. Prednost ovog poboljšanja je jačanje celokupnog sistema RNP i dos-tizanje nivoa koji nameću novi svetski standardi bezbednosti. Siemensove uslu-ge ka Gazprom Neft-u uključuju pored isporuke novog kontrolnog sistema, i za-menu zastarele merne opreme, u skladu sa urađenim procenama rizika i merama za smanjivanje istih. HAZOP analizom, tim domaćih i stranih eksperata, iz svih disciplina procesne industrije, postavio je smernice za samu arhitekturu sistema, koja povećava opštu bezbednost i sman-juje mogućnost za nepoželjnim, lažnim ispadima postrojenja; veća pouzdanost konačno dovodi do lakšeg održavanja i nesmetane proizvodnje, uz maksimalnu bezbednost za ljudstvo, opremu i

12 hi!tech 01|14 Jovana Zurzin Siemens

Akvizicija Naftne Industrije Srbije (NIS) od strane kompanije Gazprom Neft u isto vreme predstavlja početnu tačku uspešne saradnje sa kompanijom Siemens d.o.o. Beograd.

Eksperti Sie-mensa uspešno su završili veoma važan projekat u Rafi-neriji nafte Pančevo.Pouzdani partner

SRB_1213_gazprom_0114hitech_CE3.indd 12 24.11.14 12:52

hi!biz

ekološki sistem. Projekat je uspešno rea-lizovan do kraja remonta u septembru 2012. godine, kada su, za samo mesec dana, izvršeni kompletni montažno-demontažni radovi, ispitivanje opreme, podešavanje i puštanje sistema u rad.

Potvrda mogućnosti, znanja fleksibil-nosti i dobre organizacije Siemensa u re-alizaciji kompleksnih rešenja, po sistemu ključ u ruke, dovela je do toga da NIS to-kom 2013. godine postavi novi zadatak pred kompaniju Siemens, a imajući u vidu potrebu integracije pratećih eleme-nata turbinsko-kompresorskog sistema, u objedinjeni sistem upravljanja. Proje-kat integracije je ugovoren u septembru 2013. godine i obuhvata integraciju siste-ma hladnjaka kompresora na ranije izve-deni blokadni sistem kompresora na FCC kompleksu. Stručnjaci kompanije Sie-mens počeli su da rade na realizaciji ovog projekta, što obuhvata projektovanje, pi-sanje softvera, nabavku i isporuku opre-

me, organizaciju radova i puštanje u rad. Do kulminacije projekta došlo je tokom zastoja u martu 2014. godine.

Sledeći projekat u Rafineriji nafte Pančevo pokazuje posebnu snagu Sie-mensa koja se vezuje za isporuku složenih i kompletnih rešenja klijentima, baziranih na Siemensovom znanju i is-kustvu – integracija ne samo sopstvenih proizvoda i rešenja, već i drugih kompa-nija, gde i u kojoj meri je to potrebno. U tom smislu, posle mnoštva sličnih proje-kata prilikom kojih je Siemens sporučivao sisteme upravljanja, i mernu opremu koja je delom proizvedena od strane Siemensa, a delom od drugih re-nomiranih proizvođača, u NIS-u je pre-poznata sposobnost i mogućnosti kom-panije Siemens da ponudi adekvatna i kvalitetna rešenja iz oblasti kompleksnih mernih sistema. Stoga je u junu 2013. godine Siemens preuzeo odgovornost za projektovanje, isporuku opreme, instala-

ciju i puštanje u rad laboratorije za pro-veru merila protoka. Laboratorija ima sve preduslove da postane prihvaćena, u skladu sa međunarodnim ISO standar-dom, i prva je institucija takve vrste, ne samo u zemlji, već i u regionu. Ovaj pro-jekat, koji je efikasno realizovan u febru-aru 2013. godine, podrazumevao je adek-vatno preuređenje lokacije nove laboratorije, osmišljavanje i projekto-vanje celokupnog sistema, uz obezbeđenje adekvatnih procesnih posu-da, pumpnih agregata sa frekventnom regulacijom, kao i samih mernih uređaja (proizvođač Emerson Process Manage-ment).

www.nis.eu

www.siemens.com/oilandgas

hi!tech 01|14 13

NIS Gazprom Neft je vertikalno integrisana energetska kompa-nija i regionalni lider u industri-ji nafte i gasa.

SRB_1213_gazprom_0114hitech_CE3.indd 13 24.11.14 12:52

Industrija kao važan uticajni faktorNakon kolapsa nove ekonomije i finansij-skih tržišta, počeo je globalni trend pro-mene razmišljanja: velike industrijske nacije i novoindustrijalizovane zemlje ponovo se oslanjaju na industriju kao na odlučujući uticajni faktor. Od početka 2010. godine industrija Sjedinjenih Dr-žava rasla je više od deset posto godišnje i otvorila oko 500.000 radnih mesta. Ne-mačka je uvek verovala u industriju i za-držala ključne industrijske grane u svo-joj zemlji.

Drugačija situacija je u Indiji, zemlji koja od svoje nezavisnosti još nije doži-vela značajniju industrijalizaciju. Sada je ta zemlja sa strategijom „Nacionalna proizvodna politika“ (NMP) razradila plan za industrijski razvoj. Udeo prera-đivačke industrije u bruto nacionalnom dohotku bi sa sadašnjih 16 posto do 2025. godine trebalo da poraste na 25 posto. Reč je o ambicioznom cilju koji bi

ipak mogao da se postigne zahvaljujući rastućoj potražnji u zemlji.

Sjedinjene Američke Države u pogle-du reindustrijalizacije se trenutno nala-ze u posebno povoljnom položaju: velika količina gasa iz peći u ovoj zemlji mogla bi da je učiniti gotovo nezavisnom od svetskog tržišta energije. Konsultantska kompanija Boston Consulting Group smatra da prerađivačka industrija u SAD u 2015. godini može da proizvodi 15 po-sto povoljnije nego industrija u Nemač-koj i Francuskoj, a za čak 21 posto povolj-nije nego ona u Japanu. U tom slučaju Kina je još samo sedam posto povoljnija. Nakon godina opadanja industrijske pro-izvodnje, čak su i sindikati u SAD spre-mni na kompromise.

Pad troškova proizvodnje u sopstvenoj zemlji nije jedini razlog zbog koga se kompanijama u SAD u poslednje vreme isplati da povlače proizvodnju na domaće tržište iz zemalja sa niskom cenom radne

14 hi!tech 01|14 Katrin Nikolaus, Pictures of the Future Siemens

Virtuelno planiranje proizvoda i proizvodnje ubrzava put od ideje do konkretnog proizvoda na tržištu.

Povratak industrije Tradicionalne industrijske zemlje grade nove proizvodne kapacitete, a novoindustrijalizovane otkrivaju prednosti proizvodnje visokovrednosnih dobara.

Od 2010. godine indus-trija u SAD stvorila je

500.000novih radnih mesta

U narednih nekoliko godina ta brojka bi mogla da poraste na

3 miliona

SRB_1417_industry_0114hitech_CE3.indd 14 13.11.14 11:49

hi!biz

snage poput Kine. Istovremeno proizvod-nja u ovim zemljama postaje sve skuplja – pre svega zbog rastućih troškova plata. „Od 2001. godine plate i nadnice u Kini porasle su za oko 15 do 20 posto godiš-nje“, kaže Harold L. Sirkin, stariji partner u kompaniji Boston Consulting. Konsul-tantska kompanija istovremeno polazi od toga da će troškovi plata u Kini i narednih godina rasti za oko 18 posto godišnje.

Sledeći argument za vraćanje indu-strije u zemlje u kojima se prodaju njeni proizvodi leži u porastu troškova i rizika u logistici. Rastuće cene nafte podigle su cene brodskog prevoza, a za znatan po-rast rizika nisu bili krivi samo gusari.

Poplave na Tajlandu gde je bio smešten znatan deo svetske industrije čvrstih dis-kova pokazale su kako je opasno imati do-bavljače u udaljenim delovima sveta.

Za povratak industrije u matičnu ze-mlju postoje, naravno, i emotivni argu-menti. „Istraživanja instituta Gottlieb Duttweiler za uticaj i društvo o stavu po-trošača u Nemačkoj i Švajcarskoj već go-dinama pokazuju da ljudi ponovo vred-nuju ručni rad i iskorišćavanje kapaciteta lokalne zajednice“, naglašava direktor instituta David Bosshart u članku u časo-pisu Siemens Industry Journal. Kupovina

hi!tech 01|14 15

Od industrije 1.0 do industrije 4.0

Prva industrijska revolucijaOsnova za prvu industrijsku revoluciju bilo je uvođenje mehaničkih proizvodnih sistema koji su se pokretali vodom i parom. Parna maši-na, poput lokomotive, omo-gućla je enormni porast efikasnosti prevoza.

Godine 1784. pušten je u pogon prvi mehanički voz.

Druga industrijska revolucijaDrugu industrijsku revoluciju obeležilo je korišćenje elek-trične energije za novu masovnu proizvodnju i novi oblici organizacije (fordizam, tejlorizam). Tome se pridru-žio uspon hemijske industri-je.

Godine 1870. u klanicama u Sinsinatiju instalirana je prva pokretna traka.

Treća industrijska revolucijaRazvoj i upotreba elektronike i IT-ja otvorili su nove moguć-nosti upravljanja i automati-zacije proizvodnje.

Godine 1969. iskorišćeno je prvo upravljanje pomoću programabilnih logičkih kon-trolera (PLC), Modicon 084.

Četvrta industrij-ska revolucijaU industriji 4.0 u pametnim fabrikama postrojenja se u velikoj meri samostalno orga-nizuju, lanci isporuke se sami usklađuju, a sirovine same daju informacije o proizvod-nji postrojenjima koja ih izra-đuju. Stručnjaci tu industriju zovu tržištem na kome maši-ne nude usluge.

18. vek 19. vek 20. vek 21. vek


u skladu sa takvim razmišljanjem danas je još uvek luksuz. Ipak, ono što je danas luksuz, sutra će postati „mainstream”. „Bez obzira na to održava li nacionalna ekonomija vašu industriju konkuren-tnom ili želi da je vrati u matičnu zemlju – za kompaniju je promena uvek mogu-ća", kaže Siegfried Russwurm, direktor Siemensovog sektora Industrija.

Modernija industrija ima mnoge pred-nosti. Proizvodni sektor u poređenju sa uslužnim je znatno otporniji na stvara-nje ekonomskog mehura. „Ulazna barije-

ra viša je nego kod, na primer, kompanija koje posluju na internetu”, kaže Thomas Menze, viši konsultant u grupi Technolo-gieberatung ARC Advisory Group. „Onaj ko želi da izgradi industrijsku kompani-ju, mora da kupi mašine i vodi računa o tome da lokacija bude povezana sa glo-balnom logističkom mrežom“, kaže Men-ze. To je skupo i sprečava investicije u ra-cionalno teško opravdane poslovne modele.

Osim toga, industrija stvara natpro-sečno mnogo dobro plaćenih poslova. Sa jednim radnim mestom u industriji uvek je povezano više radnih mesta kod do-bavljača ili pružalaca usluga. Proizvodni sektor usko je povezan i sa drugim uticaj-nim područjima pa je zbog toga pokre-tački motor celog sveta. Na taj način se blagostanje ravnomerno raspodeljuje.

Taj novi trend povratka industrije po-krenuo je i omogućio tehnološki razvoj kome je doprineo i Siemens. Za nekoliko godina u industriji je kreirana veza efika-snih industrijskih softvera sa najmoder-nijim hardverom. Osim toga, digitalizaci-ja razvoja proizvoda i proizvodnje dovela je do toga da se proizvodni koraci stope u celinu umesto da se događaju u sekven-cama – od dizajna preko planiranja proi-zvodnje, od inženjeringa i stvarne proi-zvodnje do usluga. Posledice toga su efikasnost, kraće vreme uvođenja na trži-šte, veća fleksibilnost.

Tehnološka konvergencija omogućava toliko povećanje produktivnosti da u po-

ređenju sa tim činioci poput troškova plata i prevoza gube na značaju. Zbog ovih promena u zapadnim ekonomijama, ponovo može da se pokrene konkurent-ska proizvodnja. Zahvaljujući novoj teh-nologiji, novoindustrijalizovane zemlje dobijaju šansu da otpočetka rade efika-sno i fleksibilno i da svojim stepenom konkurentnosti ravnopravno učestvuju u globalnoj tržišnoj utakmici. Ekonomske šanse sa sobom nose i određene rizike: kompanije koje se na vreme ne uključe u tu revoluciju visoke tehnologije, brzo mogu da zaostanu u trci.

Promene u profilima zanimanjaPrema proceni Nemačkog udruženja za mašinogradnju i izgradnju postrojenja, IT i automatizacija danas već čine 30 posto proizvodnih troškova u oblasti mašino-gradnje. Prema procenama stručnjaka, tr-žište za industrijski softver u užem smislu će samo od 2012. do 2018. godine porasti za oko 70 posto – na 28 milijardi evra. Tome se pridodaje svetsko tržište sa više od 100 milijardi evra za industrijski sof-tver u oblastima poput logistike, sigurno-sti i upravljanja energijom.

Sa novim oblicima proizvodnje me-njaju se i profili zanimanja i visine plata. U industriji su sve traženiji kvalifikovani radnici i radnice koji softverski mogu da upravljaju i kompleksnijim procesima. Danas industrijski radnici prilikom proi-zvodnje vrednih dobara više ne nose pla-ve kombinezone, već tablet računare.

16 hi!tech 01|14

U pametnoj fabrici sistemi se u velikoj meri samostalno organizuju. Čovek ipak ostaje poslednja instanca u odlučivanju.

U Siemensu radi

17.500stručnjaka za razvoj softvera

U 2018. godini tržište industrijskog softvera trebalo bi da ima vrednost od milijardi €

Katrin Nikolaus, Pictures of the Future Siemens

28


Novi industrijski svet u čijem stvaranju je učestvovao i Siemens naziva se industri-ja 4.0. Stručnjaci vole da prikažu takvu proizvodnju kao tržište na kome se maši-ne u pametnim fabrikama u velikoj meri same organizuju, lanci isporuke se sami usklađuju, a sirovine same daju komplet-ne informacije o proizvodnji postrojenji-ma koja ih koriste.

Fabriku koja funkcioniše na takav na-čin prikazuje SmartFactory, model koji je u gradu Kajzerslauternu izgradio Nemač-ki istraživački centar za veštačku inteli-genciju (DFKI) u saradnji sa 20 partnera u oblasti industrije i istraživanja među koji-ma je i Siemens. To pilot-postrojenje na primeru boca za sapun prikazuje kako ko-municiraju proizvod i proizvodno postro-jenje: prazne boce za sapun dobijaju RFID-Tag - inteligentnu daljinsku etiketu – koja mašini pruža informaciju da li je potreban beli ili crni čep.

Proizvod od samog nastanka u sebi sa-drži digitalnu ideju o svojoj krajnjoj na-meni, uglavnom još u fazi sirovine, i može daljinskim putem da komunicira sa svo-jim okruženjem. Na taj način proizvod po-staje „virtuelno-fizički sistem“ koji pove-zuje realni i virtuelni svet. Za sve visoko automatizovane proizvodnje važi sledeće: kad inženjeri planiraju novi proizvod, pa-ralelno sa njim pomoću specijalnog sof-tvera razvijaju i proizvodni proces, uklju-čujući i mehaniku, elektroniku i automatizaciju. Kako danas putem USB-a priključujemo razne uređaje na računar,

tako bi u industriji 4.0 jednog dana treba-lo da priključujemo spoljne uređaje, ma-šine i sisteme na proizvodni sistem bez podešavanja ili programiranja.

Zbog toga oni moraju da budu savrše-no međusobno usklađeni. Siemensov Portal TIA već danas omogućava planira-nje, testiranje i pokretanje automatizova-nih procesa pomoću trajno korisnih po-dataka. Taj novi svet proizvodnje sve više će postajati realnost.

Neophodna tehnologija već postojiMnoge tehnologije neophodne za indu-striju 4.0 već postoje: internet, profinet kao standardizovano povezivanje podata-ka za industrijska postrojenja, simulacio-ni softver, portal TIA za brzi inženjering. Zbog toga su stručnjaci sigurni da se ra-zvoj ne može zaustaviti: „Za razliku od sličnih koncepata koji su propagirani u prošlosti, poput kompjuterski vođene proizvodnje (CIM), industrija 4.0 nastaje povezivanjem i razvojem postojećih teh-nologija. Nacionalne ekonomije i kompa-nije koje se uspešno prilagode ovoj pro-meni biće u velikoj prednosti u međunarodnoj tržišnoj utakmici. siemens.com/industry

siemens.com/pof

siemens.com/industryjournal

siemens.com/tia

hi!biz

hi!tech 01|14 17

Specijalisti za softver■ Kompanija UGS iz SAD danas posluje pod imenom Siemens Pro-ductLifecycle Management (PLM) Software i njene proizvode koristi više od sedam miliona licenciranih korisnika.■ Kompanija PerfectCostingSo-lutions iz Gepingena omogućava da se još u fazi planiranja izračuna iznos troškova proizvodnje novog proizvoda.■ LMS je specijalizovan za simula-ciju osobina kompozitnih materijala.


Infrastruktura je preopterećenaZastoj u saobraćaju na putu do posla za mnoge radnike u evropskim gradovima predstavlja svakodnevni jutarnji ritual. Infrastruktura rastućih gradova jedno-stavno više ne može da izdrži obim sao-braćanja privatnih vozila. Svi stručnjaci za saobraćaj rešenje vide u umreženoj mobilnosti. „Time što putnicima omogu-ćavamo da jednostavno i komforno me-njaju prevozna sredstva poput automo-bila, autobusa, metroa, zajedničkih automobila i iznajmljenih bicikala, olak-šavamo takozvanu intermodalnu mobil-nost“, objašnjava Nils Schmidt, rukovodi-lac sektora Road and City Mobility IT u Siemensu. „Prednosti individualnog pre-

voza povezane su sa prednostima javnog lokalnog prevoza.“ Učesnici u saobraćaju mogu fleksibilno da odaberu optimalno prevozno sredstvo i uštede vreme, a ima-ju i dodatnu prednost koju pruža central-na obrada podataka. Opštine ostvaruju profit izbegavajući skupe zastoje i sma-njenjem emisija. Kako može da se ostvari sveobuhvatno umrežavanje različitih prevoznih sredstava? Integrisana mobil-na platforma (IMP) koju je razvio Sie-mens predstavlja adekvatan radni okvir za integrisanu mobilnost.

IMP spaja podatke u realnom vreme-nu dobijene od nekoliko prevoznika i centrale za upravljanje saobraćajem, a zatimim im prosleđuje informacije i zah-teve klijenata i objedinjuje podatke dobi-jene iz različitih izvora. Iz toga sistem ge-neriše podatke o kretanju za korisnike, dojave o smetnjama i izmenama, karte za pametne telefone i računare i informaci-je o obračunu. Nils Schmidt kaže: „U po-jedinim slučajevima doći će do manjih komplikacija kod središta informacija, ali bi uglavnom trebalo da se tehnički izazo-vi dobro savladaju.“

U sistem su uneti uslovi za „roaming” različitih prevoznika – dakle, način na koji se usluge drugog prevoznika mogu integrisati za istu upotrebu. Istovremeno se podržavaju svi obračunski procesi iz-među pružaoca i primaoca usluga. Ovi postupci su generalno poznati iz sistema

za „roaming” između mobilnih mreža. Poslovni modeli su važniji. Ko uvodi ova-kvu uslugu? Kod koga se registruje kraj-nji korisnik? Ko na nekom mestu ostva-ruje zaradu? Koliko ima i koji su cenovni modeli u skladu sa tržišnim zahtevima? Možda će u nekim slučajevima jača kom-panija preuzeti ulogu pružaoca usluge, a kod drugih modela konkurenti bi mogli da budu ravnopravni.

Integrisani prodajni modulStandardizovani okvirni ugovori i podrš-

18 hi!tech 01|14

„Intermodalni prevoz povezuje prednosti indivi-dualnog prevoza sa prednostima javnog lokalnog prevoza“.

Nils Schmidt, rukovodilac sektora Road and City Mobility IT u Siemensu.

Mobilna aplikacija za kupovinu karata registruje usluge prevoza, pređene rute i promenu klase. Mogu da se integrišu različiti sistemi kupovine karata.

Komforno menjanje prevoznog sredstvaIntegrisana mobilna platforma olakšava prevoznicima povezivanje usluga vezanih za prevoz i postaje katalizator umrežene mobilnosti.

como, Siemens Mobility Siemens

SRB_1819_imp_0114hitech_CE3.indd 18 13.11.14 11:49

hi!biz

ka ra pri posredovanju i oblikovanju ta-kvih ugovora između pružaoca usluge prevoza ubuduće bi trebalo da budu deo usluge IMP servisa. Integrisani prodajni modul omogućava centralno upravljanje svim prodajnim procesima i podržava standardizaciju poslovnih procesa – na primer, prodaju karata za prevoz, uprav-ljanje pretplatama i kupcima ili elektron-sko upravljanje putnim troškovima – i automatizuje protok podataka od proda-je preko obračuna do knjiženja.

Korisnici ovakvog sistema brzo će pre-

pozna-ti novi ste-pen komfora. Brzi sistemi informisanja i plaćanja na osnovu IMP-a mogu da pomognu pri planiranju putovanja,

komfornom odabiru prevoznog sred-stva, optimizaciji tarife i korišćenju alter-nativnih prevoznih ponuda u slučaju kašnjenja. Korisnici na svom pametnom telefonu ili računaru najpre biraju cilj putovanja i dobijaju preporuku za ličnu rutu putovanja. Aplikacije za pametne te-lefone ili umreženi sistemi za pomoć pri vožnji za automobile pokazuju precizni saobraćajni položaj, a u slučaju nezgoda ili kašnjenja nude smislene alternative i preporučuju najbolja prevozna sredstva u skladu sa ličnim potrebama.

Put može da se optimizuje, na primer, i u ekološkom aspektu. Pomoću sistema može da se rezerviše zajednička karta za više prevoznika, a po potrebi se mogu re-zervisati mesta. Odgovarajuća aplikacija tada, kao kod rezervacija letova ili ICE vo-zova, pokazuje koja su mesta zauzeta ili slobodna, a prevoznik u realnom vreme-nu može da proceni opterećenost vozo-va.

Realnom aktivno informišu o poteško-ćama, izmenama ili alternativnim ponu-dama. Promena rezervacije završava se jednim pritiskom tastera. Centralni pro-

ces obrade podataka integrisane platforme za saobraćaj omogućava

obračun svih usluga prevoza uzetih u obzir. Putem onlajn kupovine karata ili rešenja zasnovanih na kartama poput si-stema eTicketing registruju se različite saobraćajne usluge, pređene rute i pro-mena klase. Za uslugu koja se u pojedi-nim slučajevima uzima u obzir uvek se obračunava najpovoljnija tarifna varijan-ta. Putnik dobija samo jedan račun na primer, u obračunu usluge telekoma „call-by-call”. Da bi se obezbedila sigur-nost podataka, rute putnika dugo ostaju razdvojene i spajaju se tek prilikom obra-čuna kod pružaoca usluge.

Veća transparentnost za pružaoca usluga. Osim prednosti za klijente, pružaoci usluga prevoza takođe ostvaruju profit korišćenjem nove platforme. Automatski obračun ruta i vremena omogućava im veću transparentnost u pogledu broja putnika, željenog trajanja putovanja i smanjenja opterećenja na određenim de-onicama. Atraktivna ponuda podstiče promene i kod vozača koji se teško odri-ču komfora privatnih automobila. Na kraju će i sami gradovi postati atraktivni-ji.

siemens.com/mobility

hi!tech 01|14 19

Individualni odabir: prikazuju se rute i prevozna sredstva. Ture se mogu izbor i optimizovati i prema ekološkim i ekonomskim kriterijumima.

Komforno menjanje prevoznog sredstva

SRB_1819_imp_0114hitech_CE3.indd 19 13.11.14 11:49

Gradska infrastruktura, javna prevozna sredstva i transportni putevi u rastućim gradovima često su preopterećeni. Imamo li rešenje za ovaj izazov? Aktuelne saobraćajne prognoze pokazu-ju da individualni putnički saobraćaj u narednim godinama više neće rasti, a da promet robe raste sporije nego što se predviđalo pre deset godina. Iz toga pro-izilazi da ljudi u gradskim sredinama umesto privatnog automobila sve više koriste bicikl, „carsharing” i javni pre-voz. Ljudi putuju u sredinama u kojima su ove alternative dostupne sve više multimodalno a sve manji značaj prida-ju privatnom automobilu. Na primer, u Berlinu trenutno samo oko 35 posto sta-novnika poseduje privatni automobil. S obzirom na ovaj trend, problem nedo-statka mesta na gradskim ulicama mo-gao bi da se lagano smanji.

Saobraćajna čvorišta za ovaj multimodal-ni saobraćaj pronalazimo zapravo unutar samih gradova u kojima je ponuda prostora već ionako ograničena. Ako se u gradovima parkira manje ljudi koji poseduju privatni automobil, odgo-varajuća površina trebalo bi da bude slobodna. Sve se više govori i o potpuno automatskim višespratnim javnim gara-žama koje štede prostor. Dugoročno - do 2020. trebalo bi da postoji prvi serijski model – autonomna vožnja će dovesti

do pozitivnih efekata. Carsharing-auto-mobil rezerviše se kao i taksi i dolazi bez vozača direktno do kućnih vrata. Ovako nešto zaista će postati stvarnost tek u dalekoj budućnosti.

Da li je trend prema multimodaliteta i smanjenog korišćenja privatnog automo-bila nemački ili evropski fenomen? U drugim zemljama i na kontinentima na sličan način se razvijaju događaji – ne uzimajući u obzir gradove kao što je Nju-jork, gde već duže vreme gotovo 55 posto svih domaćinstava ne poseduje nijedan privatni automobil, već se ljudi voze tak-sijem i podzemnom železnicom. U Evro-pi je između ostalog, poznat Pariz sa svo-jim velikim „bikesharing” sistemom Vélib. Grad u kome dosad gotovo nije bilo biciklističkog saobraćaja odjednom je ovim projektom dobio znatan udeo bici-kala u saobraćaju pa je sličan sistem na-pravio i sa električnim vozilima, Autolib. Sve ovo su važni elementi za veću fleksi-bilnost pri izboru javnog prevoznog

sredstva i za umreženi prevoz. Manje je poznat razvoj u Kini gde je takođe uspeš-no uređen „bikesharing” sistem. U SAD je primer Portland gde se bicikl u posled-njih nekoliko godina sve više koristi.

U Nemačkoj su sve velike kompanije koje se bave „carsharing-om” nedavno znatno podigle cene. Da li su ovakvi sistemi isplativi?Ovakav isplati se tek nakon određenog broja korisnika. Međutim, i danas posto-je „carsharing” sistemi koji su već duže vreme u privatnom sektoru. Još krajem 1980-ih godina postojali su društveni si-stemi ili sistemi koje su sufinansirali gra-dovi koji su odjednom prepušteni privat-nom sektoru, a posluju još i danas.

Međutim, ne postoji mogućnost da se u drugom gradu dobije automobil ili koriste autobusi i vozovi sa istom karticom kupaca. To je tačno zato što se ugovor zaključuje samo sa jednom kompanijom koja se bavi „carsharing-om”, a privatan prevoz moramo sami da organizujemo. Povezi-vanje sa drugim prevoznim sredstvima trebalo bi da se zapravo još jednom do-datno ispita. Umreženi prevoz znači da različita prevozna sredstva pomoću in-tegrisane osnove mogu da budu savrše-no povezana. Sa modernim pametnim telefonom mogli bismo da se svuda lako

20 hi!tech 01|14

Putovati opušteno„U urbanim sredinama ljudi sve više prelaze sa privatnog vozila na bicikl, „carsharing” ili javni prevoz“ što prema dr Wolfgangu Schadeu već ukazuje na smanjenje problema u gradskom saobraćaju.

stanovnika Berlina poseduje sopstveni automobil

Samo 35%

como, Siemens Mobility Wolfgang Schade

SRB_2021_interviewtraffic_0114hitech_CE3.indd 20 13.11.14 11:49

hi!biz

prijavimo. Karta za prevoz je u svojim različitim varijantama naravno alterna-tiva naprednijoj aplikaciji za pametne telefone i obe će se i dalje istovremeno koristiti, budući da imaju različite pred-nosti.

Znači li to da se traži nova vrsta usluge na području prevoza? Tačno. Iza svih navedenih koncepata sto-je uvek posebni modeli poslovanja, tako npr. proizvođač automobila ili kompani-ja koja se bavi javnim prevozom može da postane pružalac usluge kod umreženog prevoza nudeći „car-”, „bike-” i „ridesha-ring” i zapravo u određeno vreme ponu-di i mogući prevoz. Postavlja se pitanje ima li u posebnom slučaju ili određenoj sredini smisla u pogledu dodatne ponu-de kao što su javni bicikli, rezervacije parkinga ili stanica za punjenje i naplaći-vanje - i gde posle toga u igru ulaze novi kooperacioni partneri npr. iz energet-skog sektora ili sektora informacionih tehnologija. U Fraunhoferu ISI bavimo se razvojem takvih modela budućih ponuda vezanih za prevoz. Tehnologije za opre-mu i softver dolaze od preduzeća Sie-mens ili iz drugih instituta Fraunhofer.

Šta je danas sa aspekta politike neophod-no za realizaciju umreženog prevoza? Tokom izmene podataka u naše istraži-vanje uključili smo i odgovarajuće pre-

poruke za standardizaciju. Pre svega, ovde se još uvek traži određivanje okvir-nih uslova sa aspekta politike. Po mom aspekta politike je da se pristup ponuda-ma i informacioni sistemi standardizuju i da se omogući „roaming” između razli-čitih integratora prevoza. Politika u tre-balo bi da to da promoviše.

Smatrate li da postoji mogućnost da umreženi prevoz jednog dana postane naša svakodnevica? Sa svog aspekta istraživača koji se bavi inovacijama, trenutno doživljavamo još jednu zanimljivu fazu isprobavanja uz napredak u inovacijama, nove ideje za tržište i pilot-projekte. Često čitava priča na kraju ipak krene da se razvija u do-brom pravcu i postane naša svakodnevi-ca. Umreženi prevoz sigurno može da uspe. Zapravo, već je sada vidljivo da ćemo jednog dana moći u nekom prevo-znom društvu po našem izboru, koje bi moglo da se uporedi sa današnjim mo-bilnim operaterima, moći da zaključimo ugovor i koristimo usluge drugih dru-štava pod određenim uslovima „roa-ming-a”.

siemens.com/mobility

siemens.de/mobility/como

hi!tech 01|14 21

„Sa mog gledišta kao istraživača koji se bavi inovacijama, trenutno doživljavamo još jednu zanimljivu fazu isprobavanja uz napredak u inovacijama, nove ideje za tržište i pilot-projekte. Često čitava priča na kraju ipak krene u dobrom pravcu i postane naša svakodnevica.“

Dr Wolfgang Schade, rukovodilac poslovnog segmenta Saobraćajni sistemi na Institutu Fraunhofer za istraživanje sistema i inovacija ISI

u mestu Karlsruhe.

SRB_2021_interviewtraffic_0114hitech_CE3.indd 21 13.11.14 11:49

Razvijanje konkurentnostiStruja iz vetroelektrana cenom još ne može da bude konkurentna struji dobije-noj iz elektrana na ugalj ili na gas. To bi trebalo da se promeni. Proizvodnja jed-nog kilovat-sata struje dobijene od ko-pnenih vetroelektrana u ovoj deceniji bi trebalo da košta manje od pet centi i na taj način doseže nivo tradicionalnih energe-nata – a danas, u zavisnosti od lokacije, još uvek vredi visokih sedam centi. Struja iz vetroelektrana na moru takođe bi tre-balo da postane jeftinija: trenutno proi-zvodnja ovakve struje iziskuje dvostruko više troškove nego na kopnu. Najkasnije

do 2020. godine Siemens će smanjiti ovaj iznos na manje od deset centi po kilovat-satu.

„Osim stalnih inovacija, industrijali-zacija je najvažnija poluga za smanjenje troškova“, kaže dr Felix Ferlemann, di-rektor sektora za vetroenergiju u Sie-mensu koji je pre toga više od deset godi-na radio u automobilskoj industriji od koje, prema njegovim rečima, sektor za vetroenergiju „još može mnogo toga da nauči“. Pri tome se radi o platformskim strategijama, modularizaciji, standardi-zaciji i jednostavnim procesima.

Siemens kao jedini proizvođač u sve-

tu proizvodi do 75 metara duge „lopati-ce“ za rotore vetroelektrana izlivene u jednom komadu. Zahvaljujući toj paten-tiranoj tehnologiji koja se naziva „inte-gral blade technology“, nema šavova, pa tako ni slabih mesta, a lopatice mogu da prkose vetru i vremenskim uslovima najmanje 20 godina. Proizvodnja lopati-ca je veoma zahtevna i dugotrajna: u proizvodnoj hali dugačkoj 250 metara u danskom mestu Aalborg ručno se izra-đuju kalupi za lopatice rotora pomoću prostirača od staklene vune i balzamovi-ne, nakon čega se gornja i donja polovi-na povežu, isprazne i napune tečnom

22 hi!tech 01|14

U budućnosti inženjeri žele da podele kompleksne gondole na dva modula.

Za proizvodnju lopatica rotora mogli bi da se

upotrebe roboti.

Vetar dobija na značajuIndustrijski proizvodni procesi prema uzoru na automobilske industrije trebalo bi da učine konkurentnijom struju dobijenu putem vetra.

Christian Buck, Pictures of the Future Siemens

SRB_2223_wind_0114hitech_CE3.indd 22 13.11.14 11:50

hi!biz

epoksidnom smolom.„Izrada kalupa podjednako dobro i

mnogo brže bi mogli da obavljaju robo-ti”, kaže Ferlemann. „Oni mogu potpuno automatski da prolaze uzduž kalupa i u sekundi pređu tri metra – tako bi se vre-me proizvodnje sa 300 smanjilo na 150 sati, čime bismo na godišnjem nivou mo-gli da uštedimo 30 miliona evra na troš-kovima proizvodnje.“ Koriste se konven-cionalni industrijski roboti specijalno programirani za svoj zadatak. Siemens bi u budućnosti za proizvodnju lopatica mogao sam da proizvodi prostirače po meri od staklene vune kako bi se ispunili specijalni zahtevi vetrogeneratora. Zavi-sno od položaja na lopatici rotora, prosti-rači mogu da budu pleteni u različitim debljinama. Time se dodatno smanjuju troškovi za krila.

Isto važi i za proizvodnju gondola za vetropostrojenja koja predstavljaju oko 60 posto troškova proizvodnje - ostatak u otprilike jednakim delovima odlazi na toranj i lopatice rotora. Tu Siemens stav-lja naglasak na modularizaciju i smanji-vanje kompleksnosti: nove turbine sna-ge tri i šest megavata nemaju uobičajenu kombinaciju prenosnika i asinhronog generatora, već umesto toga troše direk-tno pokrenuti sinhroni generator sa trajnim magnetima u kombinaciji sa od-govarajućim pretvaračem za mrežnu frekvenciju.

Zahvaljujući pogonu bez prenosnika, koji se naziva „direct drive”, otpada 50 posto elemenata izgradnje, a težina si-stema se smanjuje za 30 posto. Osim toga, vetroturbine su sastavljene od poje-dinačnih modula, na primer, za hidrauli-ku ili elektroniku snage. Oni se mogu primeniti i u drugim proizvodima, što utiče na snižavanje cena i skladištenje.

Dizajn bez prenosnika povećava po-uzdanost sistema čime se izbegavaju troškovi tokom rada, jer oštećenje pre-

nosnika na moru vredi gotovo koliko i postavljanje turbine. Sistemi sa pogo-nom „direct drive” za nekoliko godina mogli bi da predstavljaju veliki deo portfolija. Do tada će se verovatno pro-meniti i osnovna struktura gondola. Da-nas se gondole u potpunosti sastavljaju u proizvodnim postrojenjima i u celosti prevoze na gradilište. U budućnosti in-ženjeri planiraju da ovaj složeni sistem podele u dva modula koja će se spojiti tek na vrhu tornja vetrogeneratora – spreda se nalazi generator, a na zadnjem delu koji se naziva „tailend“, smešteni su elektronika snage i servomotor za gondolu. Zahvaljujući modularizaciji, zadnji deo mogao bi da se proizvodi na drugim lokacijama kao kompleksni ge-neratorski modul.

Potpuno automatska proizvodnjaTroškovi prevoza te podeljene gondole („splitnacelle“) na gradilište takođe bi bili znatno niži. Isto važi i za tornjeve koji bi u budućnosti mogli da se grade sa 14 do 18 čeličnih elemenata povezanih kli-novima (tzv. „bolted steel shells”). Poje-dinačni delovi novih tornjeva od čeličnih elemenata mogli bi da se prevoze u stan-dardnim kontejnerima. Smanjuju se i troškovi proizvodnje jer se tornjevi proi-zvode potpuno automatski od čeličnih traka i mogu jednostavno da se lakiraju.

Siemens teži takvom pojednostavlje-nju i standardizaciji za celu svoju paletu proizvoda. Od 13 različitih linija proizvo-da inženjeri žele da naprave četiri plat-forme – klijenti bi trebalo da imaju mo-gućnost izbora između dve turbine sa 2,3 ili 3 megavata i dva veća postrojenja sa 4 ili 6 megavata. Cilj je izgradnja industrije vetroelektrana koja će funkcionisati bez subvencija.

siemens.com/windpower

siemens.com/pof

hi!tech 01|14 23

Tornjevi se grade na licu mesta sa 14 do 18 čeličnih elemenata.

Kalupi za lopatice rotora još uvek se izrađuju ručno sa prostiračima od staklene vune i balzamovine.

Modularizacijom vetroelektrana smanjuju se troškovi prevoza.

sektora Siemens Windpower od 2004. godine porastao je za 40%. Sada raste produktivnost.

Promet

SRB_2223_wind_0114hitech_CE3.indd 23 13.11.14 11:50

Predviđanje neophodnog održavanjaSa svakim minutom zastoja u radu nekog postrojenja raste finansijski gubitak in-dustrijskog preduzeća. Kompanije ne mogu da priušte ovakve zastoje, pogoto-vo kada pod pritiskom globalne konku-rencije moraju da rade sa maksimalno efikasno i uz najkraće moguće rokove is-poruke. Predviđanjem neophodnog odr-žavanja u velikoj meri mogu da se izbe-gnu ovakve situacije.

Kako funkcioniše proaktivno održava-

nje („proactive maintenance”) vidi se osnovu Siemensove usluge održavanja turbina. Kada se sa klijentom zaključi ugovor o održavanju, Siemens preuzima kompletan nadzor i radove, ali i organizu-je dežurnu tehničku službu za vreme rada pogona. Više se ne prodaju sastavni delo-vi, već raspoloživost postrojenja.

Osnova za to su inteligentna, poput gasnih. Složeni uređaji, poput gasnih turbina, opremljeni veštačkom inteligen-cijom i senzorima, stalno prikupljaju po-

datke o svom aktuelnom statusu i nepre-stano nadziru sopstvenu funkcionalnost. Stručnjaci u servisnoj centrali na osnovu informacija o statusu mogu da dijagno-stikuju i putem interneta pruže podršku klijentu kako bi se štetni sastavni deo pravovremeno zamenio.

Kao propratni efekat, od trajno priku-pljanih podataka s vremenom se oblikuje velika baza koja zna na kom je delu, kada, gde i pod kojim opterećenjem došlo do nepravilnosti. Siemens vrednovanjem

Pružalac usluga u budućnosti prodaje raspoloživost – na osnovu neprestane analize, pravovremenog prepoznavanja potrebe za zamenom i trenutne individualne proizvodnje pomoću laserskog topljenja kada je to neophodno.

24 hi!tech 01|14

„Servisizacija”: uslužna komponenta kao dodatna vrednost

Michael Risel, Pictures of the Future Siemens

Jedna fotografija je dovoljna servisnoj centrali da otkrije

oštećene komponente.

SRB_2425_service_0114hitech_CE3.indd 24 13.11.14 11:50

ovih informacija dobija korisne empirij-ske vrednosti koje omogućavaju preci-zne prognoze o trošenju i trajanju poje-dinih komponenti. One su istovremeno osnova za usluge sa dodatnom vredno-šću - zato što pomoću prikupljenog zna-nja ostvaruju dugoročnu dodatnu vred-nost za klijenta.

Vađenje podataka, njihova analiza po-moću efikasnog softvera i razvoj perso-nalizovane usluge – trend je koji se nazi-va analitikom velikih podataka i postoji u mnogim područjima. Ovaj trend vodi ka razvoju koji je znatno širi od područja usluga, a stručnjaci ga nazivaju revoluci-jom. U dopunskim uslugama koje preva-zilaze samu prodaju proizvoda i nude klijentu individualizovana rešenja za njegove potrebe, stručnjaci vide brzora-stuće ključno tržište budućnosti: kompa-nije se od proizvođača materijalnih do-bara razvijaju u pružaoce hibridnih kombinacija proizvoda i usluga.

Rezervni delovi sa onlajn portalaOva strateška promena naziva se „servi-sizacija“, a prisutna je i u Siemensu. U okviru projekta pod nazivom “Pictures of the Future Spare Parts Logistics 2025“, koji istražuje mogućnosti u budućnosti, istraživači su, na primer, razvili ideje za inovativne usluge na području isporuke rezervnih delova. Primer za to je onlajn portal preko koga bi klijent iz bilo kog dela sveta u svakom trenutku mogao da pristupi širokoj paleti proizvoda. Ovde se još uvek radi o viziji.

Do 2025. godine to bi moglo da funkci-oniše na sledeći način: u nekom postroje-nju jedna od komponenti sistema pomo-ću svojih ugrađenih senzora registruje da će se verovatno uskoro pokvariti. Radnik zadužen za održavanje snima mobilnim uređajem fotografiju dotičnog dela. Spe-cijalna aplikacija automatski prepoznaje o kojoj se komponenti tačno radi i prenosi broj materijala u servisnu centralu. Cen-

trala organizuje nabavku odgovarajućeg rezervnog dela. Tu postoji izazov dobija-nja pravog dela u pravo vreme na pravom mestu.

U idealnom slučaju , odgovarajući re-zervni deo već se nalazi u skladištu. Ako nije tako, rezervni deo se u najkraćem mogućem roku može proizvesti postup-kom laserskog topljenja. Radnik na servi-siranju ugrađuje rezervni deo u vreme kada proizvodnja klijenta ionako miruje, dakle noću, tako da ne dolazi do zastoja. Vizija za budućnost je da ceo postupak traje jedan dan. Klijent je prepoznao greš-ku u roku od deset sekundi, u roku od tri minuta pomoću aplikacije naručio odgo-varajući rezervni deo, za deset sati se može proizvesti i dobiti gotov deo koji se ugrađuje u roku od 24 sata.

Još jedan korak u budućnost usluga čini posmatranje naučnika Korporativ-nih tehnologija u Siemensovom istraži-vačkom centru u Prinstonu, Nju Džersi. Tamo naučnici Terrence Chen i Gianluca Paladini rade na postupku koji bi klijentu omogućio da u najkraćem mogućem roku, uz minimalni trošak, samostalno obavlja popravke u svom postrojenju. Moglo bi se reći da je to pomoć koja omo-gućava samopomoć. Polazna tačka je stavljanje na raspolaganje „cloud” infra-strukture.

Vizija istraživača izgleda ovako: kada nastane kvar, u „cloud-u” se izrađuje vir-tuelni, trodimenzionalni građevinski plan neispravnog postrojenja. On se pri-kazuje na ekranu klijentovog pametnog telefona ili njegovih pametnih naočara. U ovaj virtuelni grafički prikaz mogu se do-davati opisi i napomene – dakle, prava proširena stvarnost – koji klijenta korak po korak vode kroz popravku. Digitalno, decentralizovano i povoljno – u uslugama iz budućnosti krije se veliki potencijal.

siemens.com/service

siemens.com/pof

hi!biz

hi!tech 01|14 25

Klijent sam obavlja popravku: Sie-mensovi istraživači rade na novim postupcima za dijagnozu i održava-nje. U njima se, na primer, 3D gra-đevinski plan sa uputstvima za popravku prenosi putem pametnih naočara ili ekrana.

Usluge budućnostiProširena stvarnost će naći svoju primenu u uslugama u budućnosti. U slučaju smetnje, u „cloud-u” se izrađuje virtuelni, trodimenzionalni građevinski plan neispravnog postrojenja. Klijent može da preuzme informacije na svom laptopu ili pametnom uređaju. Informacije se mogu prikazati i na ekranu pametnih naočara. U ovaj virtuelni grafički prikaz mogu se dodati opisi i napomene koji klijenta korak po korak vode kroz popravku.

SRB_2425_service_0114hitech_CE3.indd 25 13.11.14 11:50

Siemens, Eva Zwanzinger Siemens, Microsoft Corp.

Brzo prepoznavanje mesta propuštanjaGubici vode od 20 do 30 posto nisu ret-kost čak ni u evropskim metropolama. Stalno aktivni postupak koji bi brzo i po-uzdano prepoznao i lokalizovao mesta propuštanja mogao bi da uštedi znatne količine vode.

Sledeću slabu tačku predstavlja potroš-nja energije. Zbog velikog broja neophod-nih pumpi, snabdevanje vodom uglav-nom uzrokuje izuzetno veliku potrošnju energije. Razlog tome je uglavnom u tome što planovi rada pumpi nisu optimalno prilagođeni potrebama. Siemens sa više partnera istražuje nove načine smanjiva-nja gubitaka i potrošnje energije u mreža-ma za snabdevanje pitkom vodom.

Bežični senzori bi trebalo da daju po-datke za simulacione i optimizacione modele koji bi putem računara u real-nom vremenu prikazivali sisteme snab-devanja vodom. Njihov rad bi se nakon

toga optimizovao matematičkim meto-dama. U okviru projekta ICeWater de-taljnije u dodatku trebalo bi da se razvi-je sistem za podršku odlučivanju koji bi optimizovao planiranje i rad mreže za snabdevanje vodom.

Počeci takvog sistema za pomoć već mogu da se vide u Siemensovom siste-mu SIWA Water Management System. U okviru istraživanja na globalnom nivou u Siemensu se sada razrađuju prošireni moduli za upravljanje propuštanjem, podršku pri radu i planiranju kao i osno-ve za izgradnju bežične i energetski efi-kasne komunikacione mreže.

Senzori na baterije koji mere potroš-nju, nivo i protok vode trebalo bi da pu-tem interneta komuniciraju sa siste-mom vodova vlasnika mreže za snabdevanje vodom. Sistem ICeWater čuva podatke i stavlja ih na raspolaga-nje različitim modulima. Simulacioni

modeli iz sistema SIWA koji mogu preci-zno da opišu ponašanje mreže za snabdevanje vodom u pogledu hidrauli-ke, koriste se u projektu i prilagođavaju specifičnim okolnostima u Milanu i Te-mišvaru. Modeli pomažu pri pronalaže-nju i lokalizovanju mesta propuštanja, a osim toga, novi algoritmi optimizova-će i potrošnju energije. siemens.com/automation

26 hi!tech 01|14

Simulacioni i optimizacioni modeli za efikasno snabdevanje vodom

Prošireni moduli za upravljanje propušta-njem, pružaju podršku pri radu i planiranju u okviru Siemensovog sistema za upravljanje vodom.

ICeWaterProjekat ICT Solutions for efficient Water Resource Management ICeWater podržava Evropska komisija. U njemu, između ostalih, učestvuju Toshiba, Ital-data, Uneskov institut IHE, Institute of Communication and Computer Systems (ICCS) i vlasnici mreža za snabdevanje vodom u Milanu (Italija) i Temišvaru (Rumunija).

Minimiziranje gubitaka

SRB_2627_introfuture_0114hitech_CE3.indd 26 13.11.14 11:58

hi!tech 01|14 27

Zahvaljujući povećanom učinku i energet-skoj efikasnosti, sledeća generacija hibrid-nih motora pruža zanimljive mogućnosti upotrebe u malim letelicama i putničkim avionima. Serijski hibridni koncept elek-tričnog pogona u motornoj jedrilici DA 36 E-Star 2 koji su razvili EADS, Diamond Air-craft i Siemens, omogućava, na primer, znatno smanjenje potrošnje goriva i emi-sije od čak 25%. Zahvaljujući inovativnom pogonskom sistemu, težina motorne je-drilice bez tereta smanjena je za oko 100

kg u poređenju sa prethodnim modelima. Na taj način avion raspolaže prilično viso-kim kapacitetom za dodatno opterećenje i velikim dosegom, što se i očekuje od teret-ne letelice.

Pogon pri paljenju daje snagu od 80 kW i trajnu snagu od 65 kW. Električni si-stem težak je samo 13 kg. Njegova tipična trajna snaga je sa 5 kW/kg više nego dvo-struko veća u poređenju sa prvim prototi-pima i oko pet puta veća u poređenju sa ti-pičnim industrijskim elektromotorom.

Energetska elektronika i prenosnik in-tegrisani su u sistem i uključeni u nave-denu težinu. Kod paljenja i podizanja le-telice iz akumulatora se uzima dodatna energija koja se vraća u njega tokom nor-malnog leta.siemens.com/innovation

diamond-air.at

Tehnologija kinect prepoznaje pokret i dr-žanje tela osobe u prostoriji i prenosi to na lica koje se nalazi u virtuelnom okruženju. Onako kako se igrač intuitivno kreće u sce-nama kompjuterske igrice, tako stručnjaci za tehniku sa tehnologijom kinect mogu da reprodukuju procese kretanja na radnim mestima i povećaju bezbednost na radu.

Danas sisteme za digitalno snimanje procesa kretanja primenjuje samo nekoli-ko velikih industrija. Proizvođači automo-bila ovom tehnologijom, na primer, opti-mizuju ergonomiju radnih mesta za montažu ili oblikovanje unutrašnjosti vo-zila. Dok su rešenja za precizno merenje pokreta pomoću elektromagnetnih sen-zora, odela za celo telo i brojnih kamera objedinjeni, inženjeri iz Siemensa su na osnovu tehnologije kinect razvili manje preciznu verziju lakšu za upotrebu. Kako

senzor kinect prepoznaje pokrete, ali ih ne meri precizno, podaci se obrađuju po-moću baza sa simulacionim modelima za tipične procese kretanja.

Novo rešenje čini postupak za optimi-zovanje radnih procesa dostupnim za druge industrijske primene, poput plani-ranja opasnih radova u svrhu povećavanja bezbednosti na radu.siemens.com/industry

hi!future

Hibridni avionski pogon

Bezbedan rad sa senzorima kinect

kilovat-sati više struje kada joj se stepen efikasnosti poveća za jedan posto.

Elektrana kapaciteta 800 MW godišnje proizvede

karakteristika koje čine moderne automobile atraktivnima ostvaruje se putem softvera.

60miliona

60 %

70 %problema i opoziva proizvoda ima uzrok u nekompatibilnosti softvera.

Minimiziranje gubitaka

SRB_2627_introfuture_0114hitech_CE3.indd 27 13.11.14 11:58

28 hi!tech 01|14

Blago skriveno u otpadu

Fenna Bleyl, Pictures of the Future Science Photo Library/picturedesk.com, Siemens

Povećava se interesovanje za vredne sirovine skrivene u starim uređajima.Dizajniranje u svrhu lakšeg recikliranja i zatvoreno cirkulisanje sirovina postaće važni u budućnosti.

U Nemačkoj je 2010. godine prodato

miliona pametnih telefona.

U mobilnim telefonima skriva se

230 kg zlata

2,3 t srebra i

85 kg paladijuma.

7,7

SRB_2831_recycling_0114hitech_CE3.indd 28 13.11.14 13:20

hi!future

Vrednije od najboljih rudnikaOtpad iz domaćinstava i industrije sadr-ži više vrednih metala od najboljih rud-nika na svetu. U pametnim telefonima koji se prodaju u Nemačkoj nalazi se na tone retkih sirovina. Nakon uobičajenog trajanja uređaja od dve do tri godine, ve sirovine bi mogle da se izvade. Ipak, do njih nije tako lako doći. Jedna od poteš-koća je trošak logistike. Zbog toga, tre-nutna količina sakupljenih starih mobil-nih telefona iznosi samo pet posto. Uređaji stoje u fiokama ili završavaju na otpadu. U poređenju sa tim, rastavljanje na sirovine u skladištima logistički je dosta jednostavnije. Osim toga, svaki mobilni telefon sadrži vrlo malo vrednih sirovina koje se prilikom drobljenja po-mešaju sa drugim sastavnim delovima.

„Umesto drobljenja u drobilicama, trebalo bi da, na primer, ciljano ukloni-mo vibracioni alarm mobilnog telefona kako bismo došli do volframa koji se u njemu nalazi i ponovo ga iskoristili. Ako nam je poznata konstrukcija mobilnog, to se može uraditi i automatizovano. Upravo radimo na bazi podataka i sa tom namenom”, kaže profesor Stefan Gäth sa Instituta Fraunhofer za cirkulaciju sirovi-na i resursne strategije u mestima Alze-nau i Hanau, i time navodi smisleni način dobijanja barem jednog vrednog metala.

Naš otpad uopšte postaje sve složeni-ji. Ne samo u mobilnim telefonima, već i u proizvodima poput automobila, avio-na ili LED sijalica sve više se ugrađuje mešavina vrlo specijalizovanih materija-la. U lakim metalima i kompozitnim ma-terijalima koji se sve više koriste, ili pak u elektronskim modulima materijali su, vrlo čvrsto međusobno povezani što ote-žava recikliranje. Proizvodi se ne kon-struišu tako da se posle mogu jednostav-no rastaviti. Ipak, potražnja za sirovinama izuzetno brzo raste, a za neke od njih bi – recimo za retke zemlja-ne metale ili volfram, niobijum i galijum

– raspoloživost mogla dostići kritične vrednosti.

Zato dr Jens-Oliver Müller, rukovodi-lac projekta Recycling u Siemensu CT, sa svojim timom istraživača u Minhenu radi na projektu MORE (Motor Recyc-ling) koji podržava Savezno ministar-stvo za istraživanja, a koji se između ostalog bavi testiranjem trajnih magne-ta iz sistema za koje do sada nije bilo za-dovoljavajućih rešenja u pogledu recikli-ranja. U kompaktnim i laganim sinhronim motorima za električne auto-mobile ili u generatorima za vetroelek-trane koriste se jaki magneti od neodi-mijuma, gvožđa i bora u kojima ima 30% retkog zemljanog metala neodmijuma i manjih količina disprozijuma, prazeodi-

mijuma i drugih retkih zemljanih meta-la.

Produžavanje veka trajanja„Osim recikliranja stvari, cilj je i produ-žiti vek trajanja proizvoda popravkama, ponovnom upotrebom, održavanjem i dodavanjem delova“, kaže Müller. „U sklopu projekta MORE istražujemo više koncepata recikliranja. Sa jedne strane istražujemo kako se ukupno jedan kilo-gram teških magneta ili druge kompo-nente mogu izvući iz starih motora elek-tričnih automobila i kako se mogu popraviti i ponovo iskoristiti.

Pretpostavka za to je dizajn motora koji godinama ostaje isti. Sa druge strane ispitujemo kako se materijali iz magneta mogu ponovo iskoristiti kada predsorti-rani materijal očistimo, obojimo, otopi-mo i od njega izradimo nove magnete. Osim toga, istražujemo i ponovnu upo-trebu sirovina. Ponovnim dobijanjem si-rovina mogu da se proizvedu ne samo magneti svih vrsta i veličina, već se mogu ponovo podesiti i magnetske osobine.“

Kada recikliranje postaje izvor sirovi-

hi!tech 01|14 29

U okviru projekta MORE (Motor Recycling) istraživači rade na oporavku trajnih magneta iz motora za čije recikliranje do sada nije postojalo rešenje.

„Trebalo bi da uklonimo vibracioni alarm mobilnog telefona kako bismo došli do volframa.“Prof. Stephan Gäth, Institut Fraunhofer


na, i postupci za to moraju da budu efika-sniji. Zato se radi i na automatizovanoj demontaži elektromotora. Važan partner projekta MORE je Umicore, kompanija koja je u Evropi najkompetentnija u po-gledu ponovnog dobijanja metala termič-kim procesima. Frank Treffer iz kompani-je Umicore vidi u otpadu velike potencijale: „U otpadu se nalaze velike količine vrednih materijala, recimo mala količina srebra u mnoštvu malih RFID na-lepnica. Moderne tehnologije recikliranja načelno omogućavaju ponovno dobijanje ovih materijala. Ipak, potrebna logistika još uvek jeste veliki problem.“

Još jedno područje koje će postati ak-tuelno u budućnosti je recikliranje kar-bonskih vlakana iz kompozitnih materi-

jala ojačanih vlaknima. Ovi materijali za laku izgradnju ujedinjuju čvrstoću ugljeničnih vlakana sa fleksibilnošću oblikovanja plastičnog materijala i upo-trebljavaju se pre svega u vazduhoplov-stvu i astronauci, ali i u proizvodnji vozi-la. Proizvode se tako da se postavljena vlakna primenom velike količine energi-je karbonizuju i tako pretvaraju u uglje-nična vlakna.Do sada je bilo moguće samo reciklira-nje putem pirolize, odnosno izgaranja plastičnog materijala. Vlakna se na taj način delimično oštećuju i od njih nasta-je zamršeno klupko. Mogu se samo još usitniti i iskoristiti, na primer, za proi-zvodnju provodnih polimera – slepa uli-ca što se tiče kruženja sirovina. Naučnici iz CT-a sada su razvili solvolitički postu-pak recikliranja u kome se plastični ma-terijal uklanja otapanjem. Ugljenična vlakna se tako očuvaju u svojoj punoj dužini, zadržava se njihova struktura, pa čak i obloga koja omogućava dobro prianjanje plastičnog materijala. Zahva-ljujući svojim posebnim karakteristika-ma, materijali ojačani ugljeničnim vla-knima sve češće se koriste čak i u Siemensu, recimo u motorima ili lopati-

cama rotora. Sledeći izazov će biti inte-grisanje ponovo dobijenih karbonskih vlakana u nove proizvode, čak i kada ge-ometrija novog izgrađenog dela odstupa u odnosu na onu izvornog dela. Siemens Healthcare razvio je višestepeni koncept povraćaja. Na primer, već korišćeni ren-dgenski uređaji postaju preuređeni si-stemi (refurbished systems) i nastavlja se sa njihovom upotrebom. Pojedine komponente se ponovo primenjuju ili koriste kao rezervni delovi, a vredni ma-terijali, poput teškog metala molibdena, recikliraju se iz rendgenskog uređaja, poput teškog metala molibdena, se reci

Dizajniranje u svrhu lakšeg recikliranjaU budućnosti će dizajniranje u svrhu lak-šeg recikliranja postajati sve važnije. Već će se pri dizajniranju nekog proizvoda voditi računa o tome da se njegovi delovi i materijali mogu dobro odvojiti jedan od drugog. U Siemensovim vozovima metro aluminijumski okvir vagona drže šestou-gaoni vijci koji se lako odvijaju, izolacio-ne ploče se samo umeću između kostura i oplate i iskorišćen je veliki udeo metala koji se može reciklirati. Plutane ploče za izolaciju buke od koraka oblepljene su aluminijumskom folijom i kaučukom, slojevima koji se prilikom rastavljanja jednostavno skidaju. Kako su vredne si-rovine koje se mogu crpeti ograničene, i to po trenutnim cenama i uz trenutni utrošak energije, mogu crpeti u buduć-nosti će kruženje sirovina postati sve važnije. Interesovanje za recikliranje si-gurno će porasti kada se uvedu takse za odlaganje otpada.siemens.com/innovation

siemens.com/pof

www.bgr.bund.de

30 hi!tech 01|14

U Siemensovim vozovima se metro izolacio-ne ploče umeću između kostura i oplate.

Vijci su lako dostupni.

Za recikliranje karbonskih vlakana razvijen je postupak u kome se uklanja plastični materijal, ali karbonska struktura ostaje sačuvana.

Fenna Bleyl, Pictures of the Future Siemens


hi!future

hi!tech 01|14 31Nils Ehrenberg Talvivaara

1.500 vrsta bakterijaBlago Axela Schippersa leži zamrznuto duboko – na 140 stepeni Celzijusa ispod nule. Ovaj geomikrobiolog je uskladištio 1.500 vrsta bakterija u Saveznom insti-tutu za nauku o Zemlji i sirovinama u Hanoveru. „Ove bakterije su acidofilne – dakle, vole kiselo okruženje – i mogu da oksidiraju metalne sulfide“, kaže Schi-ppers. „Zbog toga imaju veliku ulogu u tzv. biorudarenju, eksploataciji metala pomoću bakterija.“ Oko 15 posto proi-zvodnje bakra u svetu zasnovano je na biorudarenju.

Minerali iz rude metala bakra, cinka i nikla pretežno dolaze u obliku spojeva metala i sumpora (metalni sulfidi) koji su netopivi. Zbog toga se uz veliki utro-šak energije dobijaju topljenjem rude u

visokim pećima. „Za razliku od toga, bakterije izdvajaju metale bez visokih temperatura neophodnih u topionici“, kaže Schippers.

Metoda biorudarenja posebno je de-lotvorna pri obradi hrpa rude bazom. „U ovom postupku se ruda u komadićima prska razređenom sumpornom kiseli-nom“, objašnjava ovaj geomikrobiolog. „Na taj način se podstiče razvoj bakterija koje vole kiseline, a žive u kamenu. One se nastanjuju na rudi i oksidiraju neto-pljive metalne sulfide u topiljve metalne sulfate.“ Tečnost koja tada nastaje u pod-nožju hrpe rude sadrži otopljene metale. Metali se pomoću postupka elektrolize prevode u čist i krut oblik.

Odskora se biorudarenje koristi i za rude koje sadrže nikl, kobalt i cink, reci-

mo u finskoj kompaniji Talvivaara Mi-ning Company. Ova kompanija je razvila sopstveni postupak biorudarenja u kome bakterije istovremeno izlučuju više različitih metala iz istog ležišta rude – na primer, u finskom mestu Sotkamo za koje se dugo smatralo da je suviše si-romašno metalima da bi eksploatacija bila isplativa. U međuvremenu je kom-panija Talvivaara, zahvaljujući bioruda-renju, postala najveći proizvođač nikla u

Bakterije prerađuju šljakuPostoji drugo područje na kome je po-trebno još mnogo istraživačkog rada: „Dobijanje retkih zemljanih metala pu-tem biorudarenja još je na probnom ni-vou”, kaže Schippers. Ipak, pri korišćenju i recikliranju industrijskog otpada bu-dućnosti, važnu ulogu bi mogle da imaju Sulfobacillus i slične bakterije: „Labora-torijska i pilot-istraživanja pokazala su da bakterije mogu da prerađuju šljaku koja zbog visokog udela teških metala za-vršava na deponiji“, kaže Schippers. Kada se uzme u obzir količina ostalih metala u šljaci, to bi moglo čak i da se finansijski isplati, mada „postupak isproban u labo-ratoriji još ne može da se ekonomično primeni.“

To bi ipak moglo brzo da se promeni – čim cene sirovina toliko porastu da čak i dobijanje korisnih stvari iz šljake i elektronskog otpada porastu bakterija postane isplativo.talvivaara.com

Biorudarenje

38

Halde

Ventilator

10%

90%

800 m 2400 m

ca. 3º

Luft

Sammelgraben

Becken mitMetallen inLösung

Anlage fürMetallrück-gewinnung

Recycelte Lösung

pH- Anpassung

Kunststoff- und Mineralien -schicht

Luft

*Pof_38-41_Recycling_end_Layout 1 26.03.13 14:24 Seite 38

Biološka razgradnja metala: u postupku obrade hrpe rude bazom, ruda se obrađuje vazduhom i kiselinom da bi se odvojili metali.

Bakterije vade metale iz ruda i pri tome ne troše energiju. Ovo bi moglo da bude korisno i pri recikliranju industrijskog otpada.


Koja je uloga istraživačke jedinice Korporativne tehnologije (CT) u Siemen-su unutar teritorije CEE? Siemens dugoročno može da osigura svoje vođstvo na polju inovacija i struč-nog znanja i iskustva samo istraživa-njem i razvojem. Pri tome važnu ulogu ima istraživačko odeljenje. U CT CEE-u ukupno je zaposleno oko 850 radnika i radnica. „Oni pomažu klijentima proble-ma i pripremi rešavanju složenih pro-blema i pripremi za buduće izazove.“ Na taj način klijenti mogu da povećaju efi-kasnost i produktivnost i postignu izu-zetnost. Važna nam je saradnja i razme-na stručnih znanja i iskustava sa partnerima iz nauke i sa velikim utica-jem u cilju zajedničkog razvoja u skladu sa zahtevima tržišta. Pri tome se usred-sređujemo na tehnologije koje će imati veliki uticaj na buduće poslovne mode-le.

Da li su polja istraživanja CT-a orijentisana na osnove ili korišćenje?CT sa jedne strane ima na umu zahteve poslovnih jedinica, a sa druge strane služi kao posrednik za istraživanje ori-jentisano na osnove. Svakako, naš pr-venstveni cilj je da pomognemo pu slu-čaju problema u Siemensovim sektorima. Istraživači i istraživačice u CT-u uglavnom razvijaju proizvod do prototipa, a konačnu proizvodnju preu-zima poslovna jedinica.

Kako uklapate veliki projekat izgradnje nove gradske četvrti aspern Seestadt u Beču u svoje aktivnosti? Koji su ciljevi i specifičnosti tog projekta?Na tom velikom području na kome se ra-zvija grad, a u kome bi u poslednjoj fazi izgradnje trebalo da živi 20.000 ljudi, u okviru istraživačkog društva aspern-Smart City Research (ASCR) radimo na inovativnim rešenjima i društvenim modelima za inteligentne i energetski

32 hi!tech 01|14 Wilma Mert Siemens

Verantwortli

Dipl. inž. dr Gerald Murauer, odgovorno lice za Siemensovu jedincu Korporativne tehnologije u klasteru CEE: „Naši timovi pomažu klijentima u rešavanju složenih problema i pripremi za buduće izazove.“

Vodeća inovacija

SRB_3233_murauerinterview_0114hitech_CE3.indd 32 13.11.14 14:09

hi!future

efikasne gradske četvrti sa niskim emi-sijama CO2. Blizina klijenata i krajnjih korisnika omogućava istraživanje i ra-zvoj rešenja u okviru realne infrastruk-ture i procenjivanje ekonomske koristi. Aspern Seestadt je laboratorija uživo.

Koje su konkretne teme istraživanja u aspernu?Istražuju se sistemi za upravljanje ener-gijom u inteligentnim zgradama, reše-nja za niskonaponsku mrežu, od mreže razvodnika pa sve do pojedinačnih zgra-da i stanova, kao i rešenja za upravljanje velikim količinama podataka (bigdata), u svrhu čega se osniva Gradski centar sa podacima (citydatacenter). Sve kompo-nente ovih sistema moraju imati moguć-nost da međusobno komuniciraju neza-visno od proizvođača kako bi se omogućila razmena podataka.

Postoji li centralno pitanje koje povezuje različite teme istraživanja?Kod svih ovih tema umreženost je u centru interesovanja. Glavno pitanje je kako snabdevanje energijom, tehnolo-gija za zgrade, inteligentne strujne mreže i informaciona i komunikaciona tehnologija mogu optimalno međusob-no da komuniciraju da bi se postigla energetska efikasnost. Zbog toga neće-mo istraživati pojedinačne tehnologije ili vrste proizvodnje i skladištenja, već način na koji one optimalno funkcio-nišu u kombinaciji sa drugim faktorima.

Koji je razlog saradnje sa spoljašnjim partnerima?Istraživački ciljevi se često mogu brže i bolje postići sa kvalitetnim saveznicima. Siemens u tu saradnju unosi ideje, zna šta bi tržište u budućnosti moglo da tra-ži, dok spoljašnji istraživački partneri unose naučne osnove i specifično struč-no znanje i iskustvo. Tako obe strane profitiraju. Zbog toga imamo mnogo ostvarenih saradnji sa partnerima iz in-dustrijskih preduzeća javnih i istraži-vačkih institucija.

Možete li da navedete neke primere saradnje sa spoljnim partnerima?Sa kompanijom TU Wien, na primer, sa-rađujemo na projektu pametne rešetke (smartgrid), ali i na području elektron-skog dizajna. Saradnju smo ostvarili i sa Medicinskim univerzitetom u Beču, Uni-verzitetom Johannes Kepler u Lincu, kao i sa Tehničkim univerzitetom u Gracu. Sa kompanijom FH Technikum Wien ra-dimo u okviru novog Centra Josef Ressel za dizajn i verifikaciju ugrađenih raču-narskih sistema. Sarađujemo i na pro-jektima koji se bave proširenim mreža-ma i kooperacionim platformama poput austrijske tehnološke platforme u vezi sa projektom pametnih rešetki.

Kako trenutno stanje utiče na projekte na teritoriji CEE?Uprkos teškom stanju, imamo pozitivan i stabilan finansijski razvoj. Imamo do-

bro sastavljene istraživačke timove čiju sposobnost za rešavanje problema kli-jenti prepoznaju. Odlikuje ih kombina-cija kompetencija na pojedinim tehno-loškim poljima i brzina implementacije. Visok nivo kvaliteta rada CT-a potvrđen je i sertifikatima ISO 9001 i ISO 13485 koji su u junu 2013. produženi za celi CT R CEE.

Kako dugoročno procenjujete razvoj na teritoriji CEE?Teritorija CEE načelno još ima realne potrebe za investicijama. CT tu ima jaku bazu. Brojni centri kompetencije i proizvodne lokacije, dinamični razvoj istraživanja, kvalifikovano osoblje i univerziteti orijentisani na istraživanje čine lokacije atraktivnim.

Šta smatrate svojim glavnim zadatkom kao rukovodioca istraživanja?Za upravljanje na području istraživanja i inovacija još više nego za druga po-dručja važi sledeće: pojedinac je dobar onoliko koliko je dobar njegov tim. Kao svoj glavni zadatak vidim stvaranje pra-vog okruženja za inovacije odgovaraju-ćim okvirnim uslovima. Reč je o slobodi koja omogućava kreativnost i inovaciju i stavljanje na raspolaganje potrebnih re-sursa.

hi!tech 01|14 33

„Naša istraživačka odeljenja odlikuje kombinacija kompetencija na pojedinom tehnološkom polju i brzina implementacije. Klijenti prepoznaju njihovu sposobnost rešavanja problema.“

SRB_3233_murauerinterview_0114hitech_CE3.indd 33 13.11.14 14:09

Znatno više od navigacijeNa prvi pogled monitor pričvršćen na vetrobran izgleda kao navigacioni ure-đaj. Pokazuje položaj automobila, oda-branu rutu, vreme dolaska i preostalu udaljenost. Ipak, ovaj uređaj može više. Kada se vozilo približi semaforu, glas iz navigacionog sistema daje dodatnu in-formaciju: „Zeleni talas uz 50 km/h“ ili „uključuje se crveno svetlo“.

Uređaj obrađuje podatke kamera i senzora koji su već instalirani na deoni-ce puta ili u semafore za namene uprav-

ljanja gradskim saobraćajem. Oni odgo-varaju na pitanja poput: Koliko je vozila na putu i kojom brzinom voze? Gde su saobraćajni zastoji? Kakav je kvalitet puta? Postoji li opasnost od akvaplanin-ga, tragova ulja ili leda?

Dodatni skriveni pomoćni uređaji in-staliraju se u Beču u okviru projekta „Te-lematika testnog polja“ duž testne deo-nice od 45 kilometara. Cilj je učiniti saobraćaj u velikim gradovima efikasni-jim, bezbednijim i komfornijim. To će po mišljenju 14 partnera projekta uspeti

samo ako učesnici u saobraćaju među-sobno komuniciraju. „Moramo da pre-nesemo sve informacije koje se nalaze na ulicama u vozilo“, kaže test vozač Fri-tz Kasslatter koji je u globalnoj Siemen-sovoj istraživačkoj jedinici u Austriji od-govoran za bežičnu komunikaciju.

Od februara 2013. test vozači u Beču u svojim privatnim vozilima koriste si-sistem za demonstraciju na autoputu, za komunikaciju sa semaforima i prijem u vozilu, koji je Siemens razvio za svetski kongres ITS 2012. godine. Tri hiljade

hi!future

Kada vozila razmenjuju informacije međusobno i sa infrastrukturom, putuje se brže i bezbednije. Car2X radi upravo na tome.

34 hi!tech 01|14 Nicole Elflein, Pictures of the Future Testfeld Telematik, www.testfeld-telematik.at

Automobili u dijalogu

Aktuelni podaci o situaciji u saobraćaju iz saobraćajne centrale stalno su na raspolaganju vozačima.

SRB_3435_car2x_0114hitech_CE3.indd 34 13.11.14 12:00

lica dodatno bi trebalo da koristi be-splatnu aplikaciju razvijenu za najnovije pametne telefone.

Razmenu informacija među svim učesnicima u saobraćaju stručnjaci na-zivaju Car2X, a osim privatnih vozila, ona obuhvata i teretna vozila, motocikle i transportere. X podrazumeva i saobra-ćajnu infrastrukturu poput semafora ili saobraćajnih znakova. U Beču se svi po-daci prikupljaju u saobraćajnoj centrali kompanije Asfinag koja upravlja austrij-skom mrežom auto-puteva i brzih pute-va i takođe je Siemensov partner u pro-jektu.

Saobraćajne kamere u centralu šalju slike, senzori mere vremenske uslove i uslove na putu, a u nju dolaze i aktuelna vremena polazaka i smetnje u javnoj sa-obraćajnoj mreži kao i informacije o slo-bodnim parking-mestima za vozila iz si-stema "park and ride". Svi ovi podaci se koriste kako bi saobraćaj postao bezbed-niji i više ekološki – zahvaljujući ma-njem broju nesreća, boljem protoku sa-obraćaja i smanjenoj količini izduvnih gasova.

Aktuelnije od informacija o saobraćajuAko se dogodi nezgoda, jedinica unutar automobila oglašava se signalom. Ruta se automatski menja kako bi se izbegao saobraćajni zastoj. Jedinstveno je što su dojave aktuelnije od saobraćajnih infor-macija na radiju i prilagođene su potre-

bama svakog vozača: „Dosadašnje sao-braćajne informacije su često dolazile prekasno i bile su neprecizne. U buduć-nosti će svako vozilo ujedno biti i senzor za saobraćajne zastoje i saobraćaj i slati podatke u centralu u realnom vremenu. Centrala tada može vrlo brzo da sastavi novu prognozu i putem komunikacije Car2X da je ciljano prosledi vozilima u neposrednom okruženju saobraćajnog zastoja. Na taj način vozila dobijaju in-formacije koje mogu i da iskoriste”, objašnjava Kasslatter.

Projekat Telematika testnog polja po-kazuje da Car2X koji je poput interneta za vozila, generalno već funkcioniše. Da bi sistem zaživeo na evropskim saobra-ćajnicama, mora da se ispuni još čitav niz preduslova. Kvalitet telematskih funkcija stagnira i pada sa brojem vozila koja učestvuju u saobraćaju i zavisi od odgovarajuće opremljenosti infrastruk-ture.

U budućnosti bi vozila sa drugim uče-snicima u saobraćaju trebalo da dele i po-datke o sopstvenoj vožnji – na primer, o prosečnoj brzini – ili o situaciji na putevi-ma. Što više vozila, senzora i kamera uče-stvuje u komunikaciji, to su precizniji po-daci koji se mogu poslati vozilima. „Za merenje toka saobraćaja dovoljan je je-dan jedini automobil, ali ako želimo da znamo gde se završava zastoj, i poslednje vozilo mora da ima odgovarajuću opre-mu“, objašnjava Kasslatter.

Podjednako je važno da svi učesnici u saobraćaju bez obzira na marke i proi-zvođače govore istim „jezikom”. Sa tim ciljem proizvođači automobila poput BMW-a, Volva i Volkswagena žele da ra-zviju zajedničku strategiju za koopera-tivne sisteme. Od 2015. godine svojim kupcima žele da ponude prve sisteme koji daljinski prenose informacije direk-tno u automobil – na primer, informaci-je o vozilima u kvaru, radovima na putu i saobraćajne informacije za pojedinač-nu lokaciju. To nije izvodljivo bez broj-nih dodatnih partnera poput pružalaca infrastrukturnih rešenja ili centrala za upravljanje saobraćajem. Svi oni zajed-no čine „Car 2 Car Communication Con-sortium”, koji od 2002. godine istražuje kooperativne sisteme. Prvi uspeh: fre-kvencioni pojas od 5,9 gigaherca već je rezervisan za bezbednosne sisteme bez potrebe za licenciranjem.

Vizija postaje stvarnostKonzorcijum trenutno razvija minimal-ne standarde za funkcije koje bi moralo da zadovolji svako novo vozilo i koje bi čak i uz mali broj vozila opremljenih si-stemom Car2X, po umerenoj ceni, voza-čima bile od koristi. U to pre svega spa-daju informacije koje infrastruktura preko saobraćajnih centrala prenosi u automobil. Nakon toga bi usledile druge funkcije. Istovremeno se mora raditi na prilagođavanju infrastrukture. „Prve na red dolaze glavne vezne deonice u gra-dovima i na auto-putevima na kojima je gustina saobraćaja velika“, kaže Kassla-tter.

Saobraćaj bi bio još brži i sigurniji kada bi se vozila kretala potpuno auto-nomno. To više nije pitanje tehničke izvodljivosti, jer su nju dokazali brojni istraživački projekti, već troškova i pri-hvatanja ovakvih rešenja.car-to-car.org

testfeld-telematik.at

siemens.de/pof

hi!tech 01|14 35

Informacije jedinica unutar vozila precizno su prilagođene potrebama

vozača. Ova jedinica, na primer, pokazuje koliko brzo treba voziti kako bismo uhvatili zeleni talas.

SRB_3435_car2x_0114hitech_CE3.indd 35 13.11.14 12:00

Gradovi postaju sve kompleksniji Moderne metropole vrlo brzo rastu, stal-no se menjaju i postaju sve kompleksni-je. Pri tome uvek prate nove izazove i promenljive društvene i uticajne okol-nosti – uglavnom bez dugoročnog stra-teškog planiranja. Sve više ljudi se kon-centriše na sve manje prostora. Anonimne mase ljudi idealan su cilj za kriminalce i teroriste. Pomoću koncepta inteligentnih gradova koji su savršeno umreženi i u kojima se saobraćajem, ljudskim kretanjem i prevozom upravlja iz zajedničkog sistema, mogu se sprečiti mnoge opasnosti.

U svakom gradu ima određenih zgra-da i ustanova čija je zaštita posebno važ-na. Kada se napadnu takve kritične in-frastrukture ili kada ih pogodi prirodna katastrofa, nastaju nepredvidive posle-dice. Zato treba preduzeti adekvatne mere opreza koje bi zagarantovale bez-

bednost u slučaju kvara i otpornost in-frastruktura i poslovnih procesa. Stoga „urbana bezbednost“, zaštita gradskog stanovništva i kritičnih urbanih infra-struktura stalno dobija na značaju.

Zbog raznovrsnih potreba za zašti-tom i sigurnošću, u modernim gradovi-ma se sve više bira strategija celokupnog pristupa. Pružaoci rešenja odmiču se od proizvoda i sistema koji rade samostalno i kreću prema umreženim rešenjima koja pokrivaju pojedinačne faze celoku-pnog bezbednosnog koncepta. Zaštitni i bezbednosni ciklus sastoji se od četiri faze: prevencija, zaštita, reakcija i po-novno uspostavljanje normalnog rada.

Prevencija pokriva dva područja: slu-čajeve nužde ili nezgode i prekršaje. Pri-mer za prvo područje je postupak zaštite od požara i njegovo gašenje koji spreča-va da se u slučaju požara prekine snab-devanje strujom. Prevencija prekršaja

široko je polje u gradskim aglomeracija-ma u kojima ima mnogo opasnosti – po-put vandalizma, antisocijalnog ponaša-nja, pljačkaških napada, provala, organizovanog kriminala i političkog te-rorizma.

Pri zaštiti takođe razlikujemo dva po-dručja: zaštita fizičke infrastrukture i za-štita IT-mreže, osnove pametnog grada. Gradovi kao skupovi urbanih infrastruk-tura sadrže važne resurse poput javnih zgrada, privatno-uticajnih institucija poput kancelarija i proizvodnih lokacija, saobraćajne mreže kao i kritične infra-strukture poput aerodroma i računar-skih centara. Kako informaciona tehno-logija za izvršavanje gradskih usluga postaje nužnost, sve važnija postaje i za-štita tog „virtuelnog kičmenog stuba“.

Ako dođe do neočekivanog događaja, moraju da se definišu sva sredstva i mere kako bi moglo odmah da se reagu-je. Presudna je brzina u kojoj se aktivira-ju snage zaštite, kao i jasnoća i aktuel-nost informacija na kojima počivaju njihove odluke. Podjednako je važno i koordiniranje resursa i podrška pružao-cima prve pomoći.

hi!future

Kako bi rastući gradovi bili bezbedniji, potrebni su inteligentni sistemi pomoću kojih se može centralno upravljati infrastrukturama neophodnim za život.

36 hi!tech 01|14

Sigurna umreženost

Siemens Siemens

U inteligentnim i savršeno umreženim gradovima saobraćaj, ljudsko kretanje i prevoz mogu da se regulišu iz zajedničkog centra. Tako gradske vlasti potpuno vladaju kritičnim situacijama.

Zločini mogu koštati grad do

25% BDP-aSRB_3637_cities_0114hitech_CE3.indd 36 13.11.14 12:00

Brzi povratak normalnom raduOtpornost i bezbednost gradskih infra-struktura najbolje se vide po tome koliko se brzo nakon nezgode uspostavlja nor-malan rad: bez obzira na to da li je reč o ponovnom otvaranju tunela nakon sao-braćajne nesreće ili o preusmeravanju ce-lokupnog gradskog javnog prevoza na-kon terorističkog napada na strateški važnu zgradu, pomoću sistema koji inte-grišu zaštitni i bezbednosni ciklus, odgo-vorna lica mogu da deluju znatno efika-snije. Ovakvi sistemi moraju da budu prilagođeni kompleksnim okolnostima gradskog okruženja i da ispunjavaju zah-teve svih uključenih strana, počevši od privatnih preduzetnika preko gradskih institucija pa sve do zaštitnih snaga. Ako dođe do vanredne situacije ili čak do kata-strofe, gradske vlasti moraju da imaju na raspolaganju više službi javnog reda i službi za spasavanje – od policije i vatro-gasaca preko transportnih i saobraćajnih centrala pa sve do privatnih snaga bez-bednosti.

Ove službe mogu samostalno da odlu-če kako će se nositi sa vanrednom situaci-jom samo ako imaju potpuni pregled nad trenutnim stanjem i raspoloživim resur-

sima. Integracija brojnih sistema – ko-munikacionih sistema, sistema za auto-matsko alarmiranje, informacionih sistema i sistema video-nadzora – u cen-tralnoj bezbednosnoj službi omogućava takvu sveobuhvatnu i delotvornu reakci-ju u vanrednim situacijama i predstavlja središte inteligentnog, otpornog i bez-bednog grada.

Da bi gradovi bili bezbedni, potrebni su inteligentni koncepti za čitav bezbed-nosni i zaštitni ciklus. Vlasti moraju pre-ventivno i promišljeno da razvijaju stra-teške i taktičke mere i omogućavaju efikasniju primenu ograničenih ljudskih resursa za zaštitu i bezbednost, investira-ju u inteligentna rešenja, što je posebno važno u vremenima kada se smanjuju proračuni.

Gradovi u svetu predstavljaju konku-renciju jedni drugima. Investicije u neki grad i sa time povezani rast uticaja ostva-riće se samo ako se grad smatra stabil-nom, sigurnom i produktivnom okoli-nom. Urbana bezbednost je ključni kriterijum za ljude pri odabiru mesta za život kao i za kompanije kad odlučuju o investicijama u svoje lokacije.www.siemens.com/cities

hi!tech 01|14 37

Računarski centri imaju velike troš-kove električne energije i osetljivi su na gubitak podataka. Zbog toga su inteligentno upravljanje energijom, smanjivanje troškova rada, stabil-nost mreže i upravljanje infrastruk-turom računarskih centara (data center infrastructure management) u fokusu vlasnika. Moderni koncepti uštede energije doprinose znatnom smanjivanju troškova rada – i do 20 posto. Konstantna snabdevanja stru-jom povećavaju sigurnost od kvara i pomažu da se izbegnu gubici poda-taka. Moderni koncepti hlađenja ne štite samo od pregrevanja, oni su i važan faktor za povećavanje efika-snosti zgrade. Siguran pristup raču-narskim centrima, najranije moguće prepoznavanje opasnosti od požara i gašenje požara uz čuvanje sistema upotpunjuju sigurnosni koncept računarskih centara.

Rizični faktor računarskog centra

SRB_3637_cities_0114hitech_CE3.indd 37 13.11.14 12:00

Sve znate sami?Zamislite da studentkinja dođe na ispit i kada joj se postavi dodatno detaljno pita-nje, odgovori: „Dajte mi telefon i 10 mi-nuta pa ću Vam dati konačan odgovor.“ Koji bi profesor to prihvatio i ocenio je najboljom ocenom? Odrastamo sa sazna-njem, da sve moramo sami da znamo i smatramo nečasnim muljanjem kada se tokom ispita pozivamo na ekspertize drugih ljudi. U poslovnom životu ipak upravo ova sposobnost postaje sve važni-ja: znati šta ne znamo i znati odakle dobi-jamo kompetencije koje nam nedostaju.

Pre su se razvoj proizvoda i inovacija prvenstveno odvijali u istraživačkim i ra-zvojnim laboratorijama, a danas se kom-panije i korisnici udružuju kako bi razme-nili ideje i na taj način došli do inovativnih novih proizvoda i usluga. Ovaj koncept se naziva otvorenom inovacijom („open innovation”), ali da bismo mogli da pri-hvatimo inovativne impulse spolja, mora-mo da prođemo dubinski proces promene u inovativnoj kulturi neke kompanije.

„Sindrom ‚nije izmišljeno ovde' dubo-ko je ukorenjen i teško se menja načelom ‚ponosno pronađeno na drugom mestu'“, kaže Michael Heiss koji je odgovoran za otvorenu inovaciju i skauting u kompaniji Siemens AG Austrija. „Rad na otvorenim inovacijama nije strogo locirani posao, već kultura cele kompanije. Svaki naučnik

mora da ima jasnu sliku i unutrašnje uve-renje o tome u kojim je situacijama za kompaniju dugoročno isplativo da se osloni na spoljašnje kompetencije. Ako radnici i radnice razumeju da na taj način raste njihova vrednost za kompaniju, to znači da su razumeli pojam otvorenih ino-vacija“, objašnjava ovaj stručnjak. „Puno samostalnog angažmana, empatija i po-drška rukovodstva nužni su za sprovođe-nje procesa otvaranja unutar inovacione kulture. Što se bolje razume korist pojedi-nih projekata koji uključuju otvorenu ino-vaciju, to je lakše razvijati strategiju otvo-renih inovacija za kompaniju“.

Uključivanje dobrovoljacaIma različitih pristupa za započinjanje ovakvih procesa: postupak „crowdsour-cing“ označava davanje zadataka grupi dobrovoljnih korisnika, na primer, putem interneta. Takmičenja u idejama na odre-đene teme putem kojih se koriste impulsi izvan i iz drugih odeljenja jedan su vid ta-kvog delovanja. „Siemens je, na primer, prošle godine pokrenuo takmičenje ›Smart Grid Innovation Contest ‹, u kome su se prikupljale ideje iz više od 100 ze-malja. Sa tog takmičenja su generisane ideje za više projekata koji se sada sprovo-de u saradnji sa univerzitetima“, kaže Heiss. Ako se traže rešenja za određeni tehnološki problem, potreban je tehno-

Ko želi da bude u prvim redovima u oblasti inovacija, mora da preboli sindrom „nije izmišljeno kod nas” i zatraži partnere na internetu.

38 hi!tech 01|14

Ponosno pronađeno na drugom mestu

„Koncept otvorene inovacije zahteva dubinski proces promene u inovacionoj kulturi neke kom panije.“Michael Heiss, stručnjak odgovoran za otvorenu inovaciju i skauting u kompaniji Siemens AG Austrija.

Wilma Mert Michael.Heiss Christina Lehner

SRB_3839_crowd_0114hitech_CE3.indd 38 13.11.14 12:04

hi!future

loški skauting. „To je ozloglašena potraga za iglom u plastu sena“, kaže Heiss. „Upra-vo male startap kompanije često raspola-žu specijalnim znanjem. Umetnost je u tome da se među hiljadama ovakvih kom-panija u svetu pronađe ona prava.“

Tehnološki skautingDobar početak je pretraga preko pretra-živača Google, ali to nikako nije dovoljno. Dodatno se pretražuju baze podataka o tehnološkim kompanijama poput Enter-prise Europe Network ili baze podataka odeljenja za transfer tehnologija na uni-verzitetima i u istraživačkim centrima kao i baze podataka u kojima postoje po-pisi krugova finansiranja startap kompa-nija. Osim toga, pretražuju se i baze po-dataka za koje treba platiti, poput baze podataka o literaturi, vrlo korisne baze podataka o patentima ili globalni univer-zitetski pretraživač. Ukupno postoji više od stotinu baza podataka koje treba pre-traživati.

Posebni alati poput mergeflow.com po-

mažu u savladavanju ogromnih količina rezultata pretrage. Na taj način se stiče utisak o potencijalnim partnerima za sa-radnju i njihov inovativni ekosistem. Osim toga, postaje jasno na kom mestu se na internetu u nekom trenutku posebno mnogo objavljuje o određenoj temi.

U velikoj kompaniji treba podsticati kulturu otvorene inovacije i među različi-tim odeljenjima. Kompanija Siemens AG u tu svrhu koristi „TechnoWeb“, internu platformu Enterprise-2.0 sa ciljem podsti-canja tehnološke saradnje među odelje-njima i zemljama. „U Siemensu smo po-krenuli TechnoWeb još 1999. godine, znatno pre Facebook-a koji je osnovan tek 2004.“, ponosno kaže Heiss. „Od 2010. go-dine TechnoWeb se koristi u Siemensu u celom svetu i ima više od 35.000 učesnika iz više od 70 zemalja.“

Najvažnija funkcija je takozvani hitni zahtev („urgent request”): sve radnice i radnici nezavisno od ranga i porekla mogu da formulišu pitanje i objave ga na TechnoWebu ako imaju važan tehnološki

problem. TechnoWeb to pitanje prosle-đuje stručnjaku koji najverovatnije može da pomogne. „Lepo je posmatrati osećaj pripadnosti koji se razvija iznad kulturoloških granica. Na 90 posto svih upita dobija se uspešan odgovor“, kaže Heiss.

Mnoštvo prodavaca baza podataka, alata i usluga u procesu otvorene inovaci-je omogućava uglavnom samo velikim kompanijama da zadrže pregled. Cilj je da se stvori homogeni servis koji bi uje-dinio mnoštvo različitih alata i baza po-dataka. Vizija je da i najmanja kompanija može da koristi taj globalno umreženi servis tako da formuliše svoju potrebu i da u roku od nekoliko sekundi dobije po-pis najboljih eventualnih saradnika u svetu: hitni zahtev za sve.

siemens.com/innovation

openinnovation.eu

hi!tech 01|14 39

SRB_3839_crowd_0114hitech_CE3.indd 39 13.11.14 12:04

Siemens, Eva Zwanzinger Marriott International, Stallbau Iris Weiland e.K., Siemens AG

Program energetske efikasnostiHotelski lanac Marriott u Evropi sprovo-di program energetske efikasnosti. U pr-voj fazi se projekat uštede energije spro-vodi u 20 njihovih evropskih hotela. Zavisno od stanja zgrade očekuju se uštede energije od 10 do 15 posto po lo-kaciji. Marriott planira amortizaciju ne-ophodnih investicija za projekat u roku od tri godine. Osnova za ovaj program efikasnosti je Siemensova tehnologija.

Kao pilot-projekat poslužio je Marrio-tt hotel na aerodromu Šarl de Gol u Francuskoj. U okviru optimizacije po-trošnje u ovom hotelu je postignuta ušteda energije od 15 posto. Uštede za struju i gas iznosile su 6 odnosno 17 po-sto u poređenju sa prošlom godinom, a emisija ugljen-dioksida (CO2) bila je 15 posto niža.

Program energetske efikasnosti sa-

stoji se od audita na licu mesta, utvrđi-vanja individualnih mernih kriterijuma i optimizacije sistema i procesa za upravljanje zgradom prema ovim krite-rijumima. Nakon sprovedene optimiza-cije, podatke o potrošnji energije stalno daljinski nadziru i optimizuju Siemen-sovi stručnjaci za energiju.

U program uštede energije spada i upotreba monitora „green building”, koji radnike i radnice na često poseće-nim mestima, poput liftova ili holova, informiše o trenutnoj potrošnji energi-je, a edukuju se o energetski efikasnom ponašanju.

Siemens je razvio program energet-ske efikasnosti i uspešno ga sproveo na oko 20 sopstvenih proizvodnih lokacija. Od lansiranja programa 2010. godine kompanija je njime smanjila godišnje emisije CO2 za 18.000 tona, a troškove

za energiju za 5,5 miliona evra. Program energetske efikasnosti deo je Siemenso-vog portfolija vezanog za ekologiju. Kli-jenti su pomoću odgovarajućih proizvo-da i rešenja iz naše kompanije u istom vremenskom periodu uštedeli više od 330 miliona tona CO2.

buildingtechnologies.siemens.com

marriott.com

40 hi!tech 01|14

Optimizovanje sistema i procesa upravljanja zgradama

Kao pilot-projekat energetske efikasnosti poslužio je Marriott hotel na aerodromu

Šarl de Gol u Francuskoj.

MarriottMarriott je vodeća kompanija u turističkoj branši već više od 80 godina. Sa gotovo 3.700 hotela i 17 brendova u 73 zemlje širom sveta, Marriott se ubraja u najveće hotelske lance. Neprekidna usredsređenost na inovacije i akciju stalno pokreće kompaniju.

Ušteda energije u hotelu

SRB_4041_introlife_0114hitech_CE3.indd 40 13.11.14 12:04

Siemens, Eva Zwanzinger Marriott International, Stallbau Iris Weiland e.K., Siemens AG hi!tech 01|14 41

Držanje kokošaka na otvorenom je pro-blematično jer životinje struganjem i kljucanjem oštećuju tlo pa ih često treba premeštati na sveže zelene površine. Mobilni kokošinjac sa industrijskim upravljanjem iz Siemensa garantuje be-sprekorno funkcionisanje.

Svake nedelje se mobilni kokošinjac priključuje na traktor i premešta zajed-no sa životinjama. Na taj način može da se obnovi stara lokacija. Upravljanje procesima u mobilnom kokošinjcu jed-nostavno je za programiranje i automat-ski se prilagođava dnevnom ritmu go-dišnjeg doba i lokacije. U svim modelima se pomoću malih upravljačkih sistema specijalno dizajniranim za jednostavne automatizovane zadatke, vratašca za izlazak ujutro otvaraju, a uveče zatvara-ju, reguliše se LED rasveta i omogućava ili sprečava pristup gnezdima. U većim

kokošinjcima postoje i automatske tran-sportne trake za hranu i izmet. Punjenje gel akumulatora iz solarnih ploča tako-đe je automatizovano, a vlasnik može jednostavno sprovesti ažuriranje softve-ra.huehnermobil.de

siemens.com/industry

Zahvaljujući daljem razvoju tehnologije crnih ogledala, novi pasivni infracrveni detektori kretanja pružaju viši nivo si-gurnosti i energetske efikasnosti. Pomo-ću dizajna sa dvostrukim ogledalom mo-deli „čarobnih ogledala“ postižu veću daljinu detektovanja utiče na osetljivost

detekcije, prvenstveno u udaljenoj zoni. Novi sistem filtriranja belog svetla sma-njuje lažne alarme zbog spoljašnjih izvo-ra svetlosti poput automobilskih farova ili svetiljki.

Aktuelni dojavljivači sa čarobnim ogledalima iz Siemensa imaju domet od 12 ili 18 metara i utiče na su u optički identična, vrlo tanka kućišta. Zahvaljuju-ći estetskom dizajnu, adekvatni su i za unutrašnje prostore. Energetski efikasna elektronika omogućava da detektori sa čarobnim ogledalima troše znatno manje struje od drugih sličnih modela.

Nadzor pokrivanja pruža dodatnu si-gurnost. Fleksibilni koncept „endofline” garantuje brzo i nepogrešivo spajanje sa centralom. Instalacija je pojednostavlje-na zahvaljujući integrisanoj funkciji ispi-tivanja kretanja.buildingtechnologies.siemens.com

hi!life

Programirani izlazak

Teška vremena za provalnike

ULF-EcoTram koji je trenutno u probnom pogonu može da uštedi

3.000megavat sati godišnje, što odgovara potrošnji struje manjeg mesta.

Godine 2050. na Zemlji bi moglo biti tri putaviše ljudi starijih od 65 godina nego danas. Da-nas ih ima 500 miliona.

3x

Do 1.200 kokošaka živi u mobilnom kokošinj-cu kompanije Stallbau Iris Wellande K. Dnev-ni ritam reguliše industrijsko upravljanje.

Ušteda energije u hotelu

SRB_4041_introlife_0114hitech_CE3.indd 41 13.11.14 12:04

Veliki frižideri u svakom domuHoće li u gradu budućnosti biti toliko mnogo supermarketa kao danas? Ili će stanovnici tih gradova naručivati namir-nice putem svojih tablet računara i pa-metnih telefona koje će im zatim brzo i pouzdano isporučivati mnoštvo zujećih električnih automobila? Veliki frižideri u svakom hodniku mogli bi da zamene kla-sične male frižidere u koje stanu obroci za jedan dan. „Mislim da je takva buduć-nost sasvim realna”, kaže Christiane Au-ffermann, stručnjak za logistiku na Insti-

tutu Fraunhofer za protok materijala i logistiku u Dortmundu. Brzorastuće me-tropole u Aziji mogle bi da budu pioniri takvog trenda. U Hong Kongu ili Seulu naručivanje hrane putem interneta već danas budi veliko interesovanje rastućeg srednjeg sloja. Osim toga, nove apar-tmanske kuće u gradskim četvrtima koje nastaju od nule znatno se lakše prilago-đavaju promenjenoj logistici namirnica od starogradnje u evropskim gradovima.

Srednja Evropa zaostaje za ovim tren-dom. „U Nemačkoj je udeo namirnica

koje se prodaju putem interneta danas manji od jednog procenta“, kaže Wolf-gang Adlwarth iz Udruženja za istraživa-nje potrošnje (nem. GfK). Udeo će sigur-no rasti, ali ovaj stručnjak za potrošnju ne predviđa brzi proboj ili čak „boom” u naručivanju namirnica putem interneta.

Kupci žele sami da provere kvalitetVeliki je rast interesovanja čak i za naru-čivanje hrane za životinje ili uredno za-pakovanih proizvoda iz manjih radnji koji se takođe nazivaju „near food”. Čak i

Raste interesovanje za kupovinu namirnica putem interneta. Pioniri su Azija i Velika Britanija. Sa ovim trendom rastu i izazovi za gradsku logistiku.

42 hi!tech 01|14

Recept za hranu kupljenu putem interneta

Jan Oliver Löfken TESCO PLC

SRB_4245_handel_0114hitech_CE3.indd 42 13.11.14 12:04

hi!life

distributeri duboko zamrznutih namir-nica u seoskim regionima imaju verne klijente. Ipak, kada se radi o svežim i kvarljivim namirnicama, duboko ukore-njena sumnja sprečava kupovinu putem interneta. „Kupovina namirnica poveza-na je sa čulima. Kupac želi sam da ispita i iskusi kvalitet“, objašnjava Thomas Bon-rath, portparol društva Rewe Markt GmbH. To ne sprečava ovu kompaniju da gradi dodatni distribucioni kanal putem interneta. Počevši od Hamburga, Berlina i Frankfurta, Rewe u aglomeracijskim po-dručjima nudi čitav svoj asortiman pu-tem interneta po istim cenama kao i u su-permarketu.

U Hamburgu se dva udruženja bave prikupljanjem i slanjem robe. Kada na-mirnice dođu na kućna vrata, kupac pla-ća gotovinom ili elektronskim putem. Ipak, ne postoji obveza preuzimanja ako kupac nije zadovoljan robom. Druga mo-gućnost je da kupac koji je namirnice na-ručio putem interneta preuzme svoj već

spreman paket u manjim prodavnicama nadležnim za internet prodaju. Slične distribucione kanale imaju kompanije Edeka, Real ili Globus. Rastuće brojke ovakve prodaje pokazuju da kupcima koji koriste ovaj način kupovine ne smeta minimalni iznos narudžbine ili nekoliko evra naknade za isporuku.

Život koji se organizuje onlajn„Ovi kupci uopšte nisu šmokljani, već ʼdigitalni domorociʼ za koje je uobičajeno da organizuju život onlajn”, kaže Aldwar-th. Ušteda vremena i pređenog puta glav-ni su argumenti za kupovinu namirnica preko interneta. Problem je u tome što upravo ova grupa ljudi ima nestruktuira-ni tok dana. Isporuka u periodu od tri sata, na primer, između 17 i 20 časova, nije prihvatljiva. „Drive-in varijanti dajem velike šanse za uspeh jer kupac u tom slu-čaju može sam da odredi vreme preuzi-manja“, kaže ovaj istraživač potrošnje.

U drugim zemljama servisi za inter-

net kupovinu namirnica imaju znatno više korisnika. U Velikoj Britaniji je tri četvrtine ukupnog broja korisnika već naručivalo namirnice i robu široke po-trošnje za dnevne potrebe putem inter-neta. Trend ne mami samo iskusne vo-deće kompanije u branši. Specijalizovane nove kompanije poput muesli.de ili go-urmando.de žele da pridobiju onlajn kupce višim kvalitetom proizvoda koji nude veliku raznovrsnost, od lično krei-ranih žitarica za doručak do ekskluziv-nog maslinovog ulja. Amazon već tri go-dine povezuje ponude više od 60 manjih ponuđača za naručivanje namirnica pu-tem interneta u jedan prodajni kanal. Roba se isporučuje zapakovana u pakete putem brojnih internih logističkih cen-tara. Ovo baš i nije adekvatan način za sveže ili ohlađene i zamrznute proizvo-de.

Zbog toga najveća nemačka logistička kompanija DHL razmišlja korak dalje. Do 2016. ova kompanija će u celoj zemlji nu-

hi!tech 01|14 43

Kupovina putem mobilnog telefona umesto u supermarketu predstavlja novi trend, pre svega u rastućim azijskim metropolama. Ovakve kupovine se obavljaju tokom čekanja na javni prevoz. Ponuda je prikazana u „izlozima“, kupac skenira QR-kod i dobija isporuku naručene robe.


diti dostave namirnica različitih trgovač-kih lanaca putem interneta i ne strahuje od kvarljive robe. Logistički izazov sa ne-prekidnim lancem hlađenja kompanija smatra rešivim. Mnogo se očekuje i od pi-lot-projekta na prostoru Kelna, gde teret-ni kamion DHL-a kupcima dovozi dobro rashlađene kutije sa naručenim proizvo-dima. Isporuka je prema procenama stručnjaka isplativa samo za proizvode srednjeg i višeg cenovnog ranga. To je ra-zlog da se Aldi, Lidl, Netto i slični lanci ne brinu zbog bojažljivo rastuće onlajn ku-povine.

Povezano sa receptimaSa velikim izborom i komfornijom i br-žom isporukom naručivanje namirnica putem interneta još nije iskoristilo sve svoje potencijale koji su uz raspoloživu tehnologiju znatno viši. Tako je, na pri-mer, Reweonline pokazao da asortiman može da se poveže sa receptima. Dovoljan je klik miša da bi se naručili sastojci koji nedostaju. Osim toga, raste svest o zdra-voj i održivoj ishrani. Zahvaljujući mogu-ćem izboru sezonskih, ekoloških ili regio-nalnih proizvoda, onlajn kupac bi mogao da kupuje svesnije ne trošeći vreme. Osim

sve ređih kulinarskih stručnjaka, mnogi više ne znaju kad je vreme za domaće ja-gode, krompire ili raštan. Ipak, pre dodat-nih marketinških mera, evropski ponuđa-či moraju da se izbore za generalnu prihvaćenost ovog distribucionog kanala.

Kompanije u Koreji ili Velikoj Britaniji u kojima se i sada znatan broj namirnica prodaje onlajn, već ostvaruju nove ideje. Tako na stanici podzemne železnice u Se-ulu britanski lanac supermarketa Tesco mami velikom svetlećom reklamom na kojoj su odabrane namirnice prikazane u stvarnoj veličini. Hiljade putnika izvlače svoje pametne telefone, skeniraju tako-zvani QR-kod i dobijaju odabrane proi-zvode isporukom nakon radnog vremena. Ovaj virtuelni „home plus” supermarket koristi vreme dok putnici čekaju na isti način kao i supermarketi čije se mušterije dosađuju stojeći u redu na kasi.

Digitalna impulsivna kupovinaDigitalna roba koja se kupuje impulsiv-no već toliko uspešno mami kupce da je virtuelna polica sa robom postavljena i na druge stanice, a nedavno i na britan-ski aerodrom Getvik. Samo je u Koreji već više od 1,3 miliona ljudi preuzelo neophodnu aplikaciju na svoje pametne telefone, a svakodnevno je koristi 50.000 kupaca. Velika stopa rasta pokazuje da se trend kupovine putem interneta sta-bilizuje.

U urbanim područjima će i demograf-ska promena povećati interesovanje za naručivanje namirnica putem interneta. Rastući broj lica starijih od 65 godina sve više ceni dostavu teških namirnica. Mož-da se nalazimo na pragu važne promene koja se može uporediti sa „bumom” koji su izazvali supermarketi 50-ih godina prošlog veka, zbog kojih je došao kraj mnogobrojnim malim samoposlugama.siemens.com/mobility

44 hi!tech 01|14 LeShop

Ušteda vremena i pređenog puta glavni su razlozi za kupovinu namirnica preko interneta.Ljudi koji svoj život već organi-zuju onlajn, cene kupovinu namir-nica putem inter-neta, ali umesto dostave u svoje domove više vole preuzimanje u „drive-in” centri-ma.


hi!life

hi!tech 01|14 45

Centar za urbanu konsolidaciju pomaže rastućim gradovima u usmeravanju protoka robe.

Teška isporukaNingbo, šestomilionski primorski grad

na istoku Kine guši se u saobraćaju. U

tim okolnostima posebno je teško snab-

devati supermarkete robom. Situacija u

budućnosti će se dodatno pogoršati jer

Ningbo raste.

Logistička kompanija DHL u saradnji

sa Siemensom razvila je koncept razvoja

inovativnih opcija prevoza robe. U sredi-

štu se nalazi Centar za urbanu konsolida-

ciju (UCC). Radi se o skladištima u kojima

se prikupljaju velike količine robe za sve

maloprodajne trgovce iz određenog

grada i iz kojih sortirana roba zatim ispo-

ručuje prema gradskim četvrtima ili čak

prema nazivima ulica. To omogućava

optimalno opterećenje kamiona i sma-

njuje gustinu saobraćaja bez potrebe za

izgradnjom novih ulica ili pruga. Ovakvi

centri za prikupljanje robe već postoje i

na drugim mestima, na primer, na lon-

donskom aerodromu Hitrou. Ovaj UCC je

znatno povećao efikasnost – dostavna

vozila pređu oko 250.000 kilometara

manje tokom godinu dana.

Za rastuću metropolu Ningbo su Sie-

mens i DHL predložili su niz mera u

čijem je središtu jedan ili više UCC-ova

malo izvan grada. Nekoliko kompanija u

gradu već danas poseduje IT rešenja

kojima prate prevoz svoje robe i njime

upravljaju. Ove aplikacije su ipak retko

međusobno kompatibilne. Njima bi

mogao da upravlja UCC u kombinaciji sa

IT platformom preko koje bi se regulisao

celokupni protok robe. Sama skladišta bi

bila uveliko automatizovana.

Prevoz takođe može da se poboljša:

planiranjem ruta koje uzimaju u obzir

trenutnu saobraćajnu situaciju. Za te

potrebe mogla bi da se koriste ekološka

vozila sa električnim ili hibridnim pogo-

nom, a ubuduće bi se i podzemna žele-

znica mogla iskoristiti za prevoz robe.

Ovaj sistem bi održavao sistem gradske

logističke platforme („City Logistics Plat-

form“), koju je razvio Siemens. Elektron-

ske etikete (RFID) i satelitska navigacija

pomažu dobavljačima, transportnim

kompanijama i trgovcima u maloprodaji

u međusobnoj koordinaciji.

Čak bi se i dostava robe privatnim

kupcima mogla efikasnije organizovati.

Dostave jednom kupcu iz različitih pro-

davnica mogle bi se konsolidovati preko

jednog prevoznika. Kupci bi mogli sami

da preuzimaju i predaju pakete u stani-

cama za pakovanje. Ovakve stanice sa

sistemom hlađenja mogle bi da se posta-

ve na svakom uličnom uglu i u velikim

apartmanskim kućama. U njima bi sta-

novnici grada mogli da preuzimaju svoje

namirnice koje bi do tamo, naravno,

isporučili električni automobili.

Gradska logistika

Hubertus Breuer Siemens, Thinkstock/iStock


U bolnici Wilhelminenspital instaliran je Siemensov bežični ultrazvučni sistem. Koje su prednosti ove nove tehnologije?Do sada su prilikom ultrazvučnih pregle-da kablovi povezivali sonde za prenos podataka sa ultrazvučnim uređajem predstavljajući neprijatnu nužnost. Ograničavali su kretanje lekara koji son-de mora da postavi direktno na telo paci-jenta i pored toga da upravlja uređajem. Kablovi su i higijenski problem, što je posebno nezgodno pri intervencijama. Čak i kada su kablovi obmotani steril-nom zaštitom, postoji rizik od infekcije. Nova sonda predstavlja zatvoreni uređaj koji se ceo može potopiti u sterilizacionu tečnost. Postavke uređaja mogu da se promene pomoću daljinskog upravljanja

tasterima na sondi. Otkad postoje bežič-ni uređaji, ultrazvuk se više nego ikada koristi u interventnoj medicini.

Za koje konkretne primene ćete koristiti novi sistem?Za jasan prikaz tumora u finim tkivima na području trbuha, jetre, bubrega ili pankreasa. Ciljana biopsija ima opti-malnu podršku – igla se veoma dobro vidi na ultrazvučnom uređaju. Već sada se ultrazvuk vrlo često koristi za biopsi-ju dojki. Sprovođenje blokada živaca takođe je lakše sa ultrazvukom. U angi-ografiji ultrazvuk sada podržava pri-stup krvnim sudovima, a u interdisci-plinarnoj upotrebi bežična sonda pomaže pri postavljanju venoznih ula-

za. Može se očekivati da i ultrazvučne intervencije na žučnim putevima posta-nu jednostavnije.

Koliko dugo koristite ultrazvuk?Ultrazvuk koristim još od 1985. godine. Tada nisu postojali CT i MR, pa je ultra-zvuk bio jedini postupak koji je prikazi-vao slike preseka. Najpoznatije primene u početku su bile prenatalna dijagnosti-ka, ehokardiografija i prikaz abdomena i retroperitoneuma (strukture iza trbuš-ne maramice). U međuvremenu su osim radiologa, u najrazličitijim medicinskim specijalističkim pravcima počeli da kori-ste ultrazvuk. Kvalitet prikaza se do da-nas znatno povećao.Koji su tehnološki razvoji doneli velike Koji

46 hi!tech 01|14 Elisabeth Dokaupil Siemens

Nova sloboda

Novi bežični ultrazvučni uređaj daje visoki

kvalitet slika u celom vidnom polju.

Intervju sa primarijusom i univerzitetskim profesorom dr Gerhardom Mostbeckom o mogućnostima lečenja bežičnim ultrazvukom.

SRB_4647_ultraschall_0114hitech_CE3.indd 46 13.11.14 12:04

hi!life

Koji tehnološki razvoji su doneli velike prednosti?Zahvaljujući dvostrukom postupku, po-stale su moguće precizne dijagnoze o protoku krvi, a takođe i o stepenu pore-mećaja cirkulacije. U početku su posto-jale samo 2D slike. Danas postoji 3D i 4D ultrazvuk. Kontrastna razlika znatno je poboljšana. Pri elastografiji dodatno se uzima u obzir krutost tkiva u svrhu dija-gnostike malignih promena. Upotrebom kontrastnih sredstava (contrastenhan-ced US, CEUS) naročito dobro može da se prikaže vaskularizacija na makroni-vou i mikronivou (gustina krvnih sudo-va u organima). Uređaji postaju sve ma-nji i mobilniji. Postavljaju se u helikoptere prve pomoći ili direktno na

krevet pacijenta kako bi dali odgovore na sasvim konkretna pitanja: recimo, nalazi li se tečnost u trbušnom prostoru, da li je za njegove tegobe odgovoran ka-men u žuči i još mnogo toga.

Koje su prednosti ultrazvuka u poređenju sa drugim postupcima?Pri ultrazvučnom pregledu pacijent nije izložen zračenju. Zato je ovaj postupak najbolji izbor za decu koja su posebno osetljiva na zračenje. Pregled se može ponoviti koliko god da je potrebno. Le-kar ima direktan kontakt sa pacijentom koji može da mu pokaže na kojim mesti-ma oseća bol. Ultrazvuk nije skup postu-pak, ali zahteva mnogo vremena jer u Srednjoj Evropi lekari sami vrše pregle-de. Zbog toga se već ispituju automati-zovani postupci, na primer, pri ultra-zvuku dojki.

Šta biste naveli kao manu ultrazvuka?Mana ultrazvuka je nedostatak moguć-nosti reprodukcije i manje obimna do-kumentacija u poređenju sa CT-om i MR-om. Lekar odlučuje i snosi odgovor-nost za nalaze. Ultrazvuk zahteva dobru edukaciju i puno prakse. Koordinacija pokreta sonde i ruke, upravljanje uređajem i posmatranje ekrana nije jed-nostavno.

Koje su Vaše želje za budućnost?Trenutno je posebno zanimljivo spaja-nje podataka ultrazvučne slike sa CT-om i MR-om. Na ekranu se u tom slučaju pri-kazuje kombinacija slike CT-a ili MR-a i ultrazvuka u realnom vremenu. Time se omogućava i biopsija lezija pomoću ul-trazvuka koje do sada nisu mogle dobro da se prepoznaju, a pacijent nije izložen tolikoj količini zračenja.

siemens.com/healthcare

hi!tech 01|14 47

Dr Gerhard Mostbeck je predsednik uprave instituta za dijagnostičku i interventnu radiologiju u bečkoj bolnici Wilhelminenspital i instituta za rendgensku dijagnostiku u bolnici Otto Wagner u Beču.

Acuson FreestyleZa snimanje i obradu snimaka ure-đaj Acuson Freestyle koristi tehno-logiju Synthetic Aperture, posebno razvijenu za bežični prenos signala digitalnih slikovnih podataka viso-ke rezolucije pri prenosu velikih količina podataka. Ova metoda je usredsređena na svaki piksel na slici i pruža visok kvalitet slike u čitavom vidnom polju. Time se smanjuje potrošnja energije za sondu, a baterije traju duže.

Za bežični prenos podataka u realnom vremenu uređaj koristi modernu ultraširokopojasnu daljinsku tehnologiju koja radi na vrlo visokoj frekvenciji od 7,8 gigaherca kako ne bi ograničavala funkcionisanje drugih elektronskih uređaja u okolini. Sonde se mogu koristiti na udaljenosti do tri metra od uređaja.

SRB_4647_ultraschall_0114hitech_CE3.indd 47 13.11.14 12:04

Optimalni stepen učinkaElektromotor je savršen pogon za vozila: pretvara gotovo 100 posto energije koja se do njega dovodi u kretanje, potpuno ravnomerno vrši ubrzanje iz stanja miro-vanja i tako je kompaktan da se može ugraditi direktno u osovinu ili iznad toč-kova automobila. Ova idealna slika danas je prilično blizu realnog stanja stvari – kada umesto uobičajenog motora na sa-gorevanje, automobil pokreće elektro-motor.

To, nažalost, ne znači da se industrij-ski elektromotori mogu jednostavno ugraditi u serijsko vozilo. Zahtevi kupaca automobila su visoki: motor za automo-bile trebalo bi da se izrađuje gotovo pot-puno automatizovano u desetinama hi-ljada komada. Trebalo bi da bude veoma snažan i što lakši, da funkcioniše čak i pri veoma velikim temperaturnim razlikama i da radi što je efikasnije moguće.

Koji razvojni cilj ima najviši prioritet zavisi i od toga koje posebne zahteve pro-izvođač automobila ima. Postoje barem dve velike grupe električnih pogona: električno pobuđeni asinhroni motori ili trajno pobuđeni sinhroni motori. Asin-hroni motor je pri istoj snazi oko 10 do 15 posto teži i veći, a površinska gustina snage mu je manja, ali ima jednu strateš-ku prednost: nisu potrebni trajni magne-ti jer se magnetno polje samo proizvodi putem strujnog toka, a nisu potrebni ni retki zemni metali poput neodimijuma.

Zahvaljujući tome, više nema zavisnosti od Kine koja je trenutno vodeća zemlja u eksploataciji ovih metala, kao ni rizika od iznenadnog rasta cena.

Karakteristično za asinhrone motore jeste to što pri visokom broju obrtaja obrtni momenat jače pada nego kod sin-hronih motora. Kod budućih asinhronih motora pre svega biće potrebno dalje smanjenje površinske gustine snage. Tako se, na primer, radi na primeni novih limova sa poboljšanim magnetnim i me-haničkim osobinama i na optimizaciji hlađenja.

Električni turbopogonMaksimalna snaga elektromotora je – za razliku od motora na sagorevanje – znat-no veća od prosečne snage. Motor od 50 kilovata nakratko može da radi i sa 120 kilovata. Koliko dugo sme da radi taj „električni turbopogon“ pre svega zavisi od hlađenja. Današnji motori imaju omo-tač za hlađenje od vode. Bilo bi bolje da se toplota dodatno odvodi direktno iz unu-trašnjosti motora.

Turbomotori među elektromotorima svakako su trajno pobuđeni sinhroni motori. Oni su efikasniji od ostalih i mogu da dostignu nivoe učinka od goto-vo 97 posto. U sinhronim motorima ro-tor stalno sasvim precizno prati magnet-no polje koje proizvodi stator, tako da ne dolazi do klizanja. Važno težište razvoja u ovom slučaju je maksimalno smanjiti

upotrebu retkih zemnih metala. Put ka tome mogao bi da bude hibridni motor koji pri delimičnom opterećenju radi kao motor sa trajno pobuđenim magne-tima, ali pokriva veće zahteve za snagom putem spoljne pobude magnetnog polja.

Težište u timu iz Siemensove poslovne jedinice Inside e-Car, u kome stručnjaci iz sektora Industrija rade na razvoju elektromotora za automobile, trenutno je na razvoju optimizacije celokupnog si-stema.

Oprobana pogonska tehnologija tre-balo bi da se prilagodi zahtevima auto-mobila. To posebno važi za transformator koji jednosmernu struju iz akumulatora pretvara u naizmeničnu struju potrebnu za elektromotore – ili obrnuto, prilikom kočenja omogućava da se struja proizve-dena u elektromotoru u generatorskom pogonu može uskladištiti. „Ovde su ra-zlike u potrebama alatnih mašina i auto-mobila još veće nego kod samog motora“, kaže dr Karsten Michels koji vodi poslov-nu jedinicu Inside e-Car.

U električnim automobilima sa njiho-vim teškim akumulatorima važan je sva-ki kilogram težine i svaki litar zapremi-ne. Osim toga, njihov radni vek je oko 8.000 sati manji, a uz to motor mora da podnese i sibirske hladnoće i pustinjske vreline. „Uprkos tome industrijski tran-sformatori daju dobru osnovu na kojoj možemo da gradimo – pre svega s obzi-rom na tačnosti regulisanja i preciznosti.

hi!life

Za primenu u električnim vozilima elektromotor mora da poveća površinsku gustinu snage.

48 hi!tech 01|14

Savršenstvo nije dovoljno

Johannes Winterhagen, Pictures of the Future Siemens

SRB_4849_emotor_0114hitech_CE3.indd 48 13.11.14 12:05

Tu možemo da iskoristimo široko znanje koje je Siemens stekao dugogodišnjim iskustvom u upravljanju višeosovinskim alatnim mašinama“, kaže Michels.

Vrednosti kao kod benzinca sa osam ci-lindara Siemensov istraživač dr Tilo Moser iz

Korporativnih tehnologija u Minhenu, ukazuje na ograničenja pogona za auto-mobile Furtive e-GT u čijem je razvoju učestvovao, a koja postaju vidljiva tek na trkačkoj stazi. Električni sportski auto-mobil francuskog proizvođača Exagon dostiže snagu od 300 kilovata i obrtni momenat od više od 500 njutnmetara –

vrednosti koje su uporedive sa vredno-stima velikog benzinskog motora sa osam cilindara, ali koje proizvode dva elektromotora na zadnjoj osovini. Sie-mensov istraživač Moser najpre je sa svojim kolegama iz CT-a razvio prototip sa kompletnim električnim pogonom. Taj prototip je toliko oduševio kompani-ju Exagon velikom površinskom gusti-nom snage 2,6 kilovata po kilogramu, da Siemens sada razvija i komponente za serijsko vozilo koje bi na tržištu trebalo da se pojavi krajem 2013.

Za buduće projekte poslovna jedinica Inside e-Car razvija nove ideje. Tako će se energetska elektronika i motor spajati, a kompaktne jedinice sastavljene od moto-ra i prenosnika će preuzeti pogon. „Po-stoji mnogo smerova koje istovremeno pratimo“, kaže Michels. „Šta god može da učini električni pogon efikasnijim, lak-šim i komfornijim, može da ubrza tržišni uspeh električnih automobila.“

siemens.com/drives

siemens.com/e-mobility

siemens.com/innovation

hi!tech 01|14 49

Sportski automobil na struju: automobil FurtiveeGT pokreće elektromotor sa rekordnim stepenom učinka. Tilo Moser i Franz Wagner ispituju pogon na kontrolnom stolu za motore.

SRB_4849_emotor_0114hitech_CE3.indd 49 13.11.14 12:05

Skupa kašnjenjaMeđunarodna organizacija za centralnu koordinaciju i kontrolu avionskog sao-braćaja u Evropi - Eurocontrol, zabeležila je u izveštaju Performance Review Izve-štaj da je samo u 2011. godini 18% svih evropskih letova kasnilo više od 15 minu-ta, a na taj način je prouzrokovano oko 1,5 milijardi evra propratnih troškova. Osim toga, uprkos trenutnoj krizi, potra-žnja za avionskim prevozom trebalo bi da dugoročno raste za 5% godišnje pa je iz tog razloga vrlo važno da se što bolje iskoriste postojeći resursi na aerodromi-ma i optimizuju procesi unutar aerodro-ma. Pametna IT rešenja igraju u tome važnu ulogu.

Siemens je u sklopu jednog finansira-nog istraživačkog projekta, kao rukovo-dilac projekta, razvio sistem Total Airport Management Suite, (skraćeno TAMS), u saradnji sa ostalim industrijskim partne-rima, sa Nemačkim vazduhoplovnim centrom i centrom za astronautiku (De-utsches Zentrum für Luft- und Raumfa-hrt, skraćeno DLR) i aerodromom u Štut-gartu.

TAMS objedinjuje sve pojedinačne si-steme za procese na aerodromu koji se od-vijaju na kopnu i u vazduhu u jedno cen-tralno upravljačko postrojenje. Vizuelizuje sve podatke neophodne vlasnicima aero-droma, osiguravanju avio-saobraćaja, avio-kompanijama, uslužnim delatnosti-ma na aerodromu ili kompaniji koja se bavi obezbeđenjem. Uz to, on izračunava vremenske prognoze, pruža alternativna rešenja i predloge za optimizaciju pa na taj način pomaže odgovornim rukovodioci-ma koji sada zajedno sede za ovim uprav-ljačkim stolom. Na velikom video-zidu, na računarima ili pametnim telefonima, pri-kazuju se aktivni radni procesi, propisani uslovi kao što su zatvaranje terminala, očekivani vremenski uslovi ili prognoze za dalji tok rada. Učesnici dobijaju optimizo-vane predloge za dalji rad.

„Aerodromima koji rade na granici ka-paciteta, TAMS omogućava deset posto više uzletanja i sletanja tokom jednog sata", re-kao je dr Christoph Meier iz Siemensa, na osnovu simulacija sprovedenih u Nemač-kom centru za vazduhoplovstvo i astrona-utiku u Braunšvajgu. „TAMS može da sma-

nji i ispuštanje CO2 jer zbog direktnog uključivanja osiguranja vazdušnog sao-braćaja avioni dolaze do startne tačke tek neposredno pre poletanja.“ Kolone koje čekaju dok je motor upaljen i bespotrebna potrošnja kerozina mogu na taj način da se znatno smanje. Pravovremeno kretanje tako raste za gotovo 20%. Dok je „TAMS" usredsređen na poslovne aspekte, Sie-mens sada takođe integriše tehničke i si-gurnosne funkcije. Bilo bi poželjno kada bi se i posledice na životnu sredinu – kao što su potrošnja energije, ispuštanje gasova sa efektom staklene bašte ili buka – mogle proceniti prema upravljačkom interfejsu.

Ujedno bi trebalo omogućiti da se na jednostavniji način koriste složene infor-macije, s obzirom na to da je rastućem vazdušnom saobraćaju potrebno više ko-ordinacije. Takođe raste i vremenski priti-sak, jer je „turn-around” – vreme u kome se odvija ulazak i izlazak putnika, utovar i istovar, dosipanje goriva, inspekcija i iz-mena posade, sve kraće - ponekad na ras-polaganju imamo samo 25 minuta.siemens.com/airports

siemens.de/mobility/como

50 hi!tech 01|14

Na video-zidu, računarima ili pametnim telefonima prikazuju se trenutni procesi aerodroma i okvirni uslovi.

como, Siemens Mobility Siemens

Leteti prema planuUprava aerodroma vodi računa o pravovremenom poletanju.

SRB_5000_airport_0114hitech_CE3.indd 50 13.11.14 12:06


Ekspertska rešenja za onshore proizvodnju

SRB_U3U4_0114hitech_COE.indd 3 13.11.14 12:10

Onshore proizvodnjaNaftne

platformePrevoz

Offshoreproizvodnja

Rafinerije


Rešenja za industriju nafte i gasa

SRB_U3U4_0114hitech_COE.indd 4 13.11.14 12:10

SRB 0200 0114hitech Cover COE · solarni paneli i elektrane na biomasu čine značajnu četvrtinu...

Documents

Transcript of SRB 0200 0114hitech Cover COE · solarni paneli i elektrane na biomasu čine značajnu četvrtinu...