SPŽ - Odstupanja od redovne primene kolizionih normi (Korekcije kolizionih normi) - Potreba (2)...

7/24/2019 SP - Odstupanja od redovne primene kolizionih normi (Korekcije kolizionih normi) - Potreba (2) (1).pdf

1/22

Prof.dr Vladimir olovivii nauni saradnik

Institut za uporedno pravo Primljeno 01.10.2009

ODSTUPANJA OD REDOVNE PRIMENEKOLIZIONIH NORMI

(KOREKCIJE KOLIZIONIH NORMI) POTREBA ZA DRUGAIJIM STAVOM

Primena kolizione norme zavisi od posledica koje ona proizvodi, kao

i od naina primene te norme. Naime, postoje situacije kada je nemogu-

e primeniti opta pravila o kolizionoj normi. To su situacije vezane za

povredu domaeg javnog poretka od strane merodavnog prava, zatim za

shvatanje o primeni merodavnog prava, kao i za prevarno postupanje kod

primene navedene norme. Naravno, problem postoji i kod primene kolizi-

one norme u promenjenim okolnostima. U svim navedenim situacijama

radi se o odstupanjima od redovne primene kolizione norme. Pojedini

autori ta odstupanja svrstavaju zajedno u institut korekcija kolizionih

normi, sa ime se ne bi mogli sloiti, obzirom da se radi o razliitim po-

sledicama odstupanja, kao i o injenici da se, samo, u jednom sluaju ra-

di o korekciji same kolizione norme. Da je primena kolizione norme u

ovakvim situacijama veoma sloena govori i Zakon o reavanju sukoba

zakona sa propisima drugih zemalja, ije odredbe, koje se odnose na na-

vedena odstupanja, uglavnom, na nejasan ili nekompletan nain reguliu

ovu materiju. Ovaj rad analizira stav teorije i zakonodavstva prema na-

vedenom. Osim toga, u radu se daju predlozi za budue regulisanje ove

oblasti, emu treba da doprinese i drugaiji stav prema primeni i statusu

kolizione norme u navedenim sluajevima.

Kljune rei: koliziona norma, element inostranosti, javni poredak,

renvoi, fraus legis, promenjene okolonosti.

Koliziona norma ima samo neke od osobina pravne norme. No, nemoe se rei da koliziona norma nije pravna norma zbog navedenog. Na-ime, pravna norma regulie direktno jednu situaciju, drutveni odnos,

27


2/22

problem, dok kod kolizione norme imamo indirektnu primenu prava, nakoje ona uputi. Koliziona norma ima zadatak da reava sukob izmeu dva

ili vie pravnih sistema. Reenje tog sukoba zavisi od samog drutvenogodnosa ili problema. U tome se sastoji sva sloenost primene kolizionenorme, jer njenom primenom nije reen taj odnos ili problem. Kolizionanorma, upuivanjem na jedno od prava, koje treba da rei taj drutveniodnos ili problem, ne moe uticati na to da pravo bude pravilno primenje-no, odnosno, da ono ne bude u suprotnosti sa javnim poretkom zemlje, ukojoj se ono primenjuje. Isto tako, od kolizione norme ne zavisi ni mogu-nost prevarnog postupanja u njenoj primeni. Ne samo to, primena stranog

prava postavlja problem primene celokupnog stranog prava, na koje jeuputila koliziona norma, kada se mora voditi rauna i o supstancijalnim(materijalnim) normama, kao i o kolizionim normama tog prava ili se po-stavlja problem primene samo materijalnog stranog prava. Na kraju, pro-mene u pravnom sistemu, kao to su promena suvereniteta ili promenajavnog poretka, kao i svaka druga okolnost koja dovodi do promenjenihokolnosti, postavlja pitanje redovne primene kolizione norme.

Uobiajeno je da sve pomenute situacije, kojih ima etiri: 1) povreda

javnog poretka; 2) izigravanje zakona; 3) uzvraanje i upuivanje (ren-voi); i 4) promenjene okolnosti, nazivamo korekcijama kolizionih normi.No, sa druge strane, moemo postaviti pitanje da li se radi o istim ili sli-nim situacijama kod primene kolizionih normi, odnosno, kod odstupanjaod redovne primene tih normi, da bi ih nazivali istim imenom. Sigurno jeda se ne radi o istim ili slinim situacijama, ali se radi o zatiti pravnogsistema u kome se primenjuje ta koliziona norma, kao i o zatiti stranaka.Meutim, da li je dovoljno da je cilj korekcije kolizionih normi navedena

zatita, da bi sve etiri situacije mogli svrstati u isti institut. Inae, korek-cije kolizionih normi se definiu kao grupa pravnih instrumenata kojimase proiruje primena domaeg prava, a koji se ne mogu svrstati u kolizi-one principe, niti su sastavni deo kolizionih pravila ili principa.1 Analizi-raemo svaki od etiri sluaja tzv. korekcija kolizionih normi, imajui uvidu znaenje tih instituta, zatim njihov znaaj za Meunarodno privatnopravo, kao i zakonodavno regulisanje istih. Samim tim, napraviemo raz-liku izmeu njih, tako da emo videti da se radi o razliitim vrstama od-

stupanja od redovne primene kolizione norme.

28 Strani pravni ivot 3/2009

1 Pak, Meunarodno privatno pravo, Beograd 2000., str. 335


3/22

Rezultat tog odstupanja je sledei: 1) kod povrede javnog poretka do-maeg pravnog sistema, primenom stranog prava, primenie se domae

ili neko drugo srodno pravo, odnosno, norma stranog prava koja nije usuprotnosti sa domaim javnim poretkom, a na koje je uputila domaa ko-liziona norma; 2) kod izigravanja zakona primenie se koliziona norma,koja bi se redovno primenila, a ne ona do koje se dolo prevarnim postu-panjem stranaka; 3) kod uzvraanja i upuivanja, prvo treba dati odgovorda li je uvek mogue posmatrati strano pravo na taj nain, odnosno, i ma-terijalne i kolizione norme tog prava; i 4) kod promenjenih okolnosti jeosnovni problem vezan za vremenski sukob zakona i momenat primene

kolizione norme. Kao to se vidi, a to emo, kasnije, detaljnije analizira-ti, radi se o velikim razlikama izmeu navedenih instituta. Moemo reida se ne moe nai nijedna zajednika karakteristika navedenim odstupa-njima od redovne primene kolizione norme.

Pitanja koja se postavljaju u ovom radu su sledea: 1) Da li moemogovoriti o korekcijama kolizionih normi ili o odstupanju od primene koli-zionih normi, obzirom da se, u veini sluajeva, radi o primeni nekog dru-gog prava ili neke druge norme? 2) Da li se o korekcijama kolizionih nor-

mi moe govoriti, ako se radi o primeni tih normi u redovnim okolnosti-ma, odnosno, o okolnostima koje su vezane za navedene situacije? 3) Dali o korekciji kolizionih normi treba govoriti i kod uzvraanja i upuiva-nja, imaui u vidu smisao tog instituta? 4) Da li zakonodavstvo Republi-ke Srbije, odnosno, Zakon o reavanju sukoba zakona sa propisima dru-gih zemalja (dalje: Zakon o MPP)2 na pravilan nain regulie ove institu-te). U vezi sa tim, postavlja se drugo pitanje vezano za postojanje razlikeizmeu teorije Meunarodnog privatnog prava u naoj zemlji i zakono-davstva u ovoj oblasti. i 5) Najzad, da li se, kod korekcija kolizionih nor-

mi, radi o zatiti domaeg pravnog poretka ili o zatiti same kolizionenorme i merodavnog prava, koje bi bilo primenjeno u redovnim, odnosno,normalnim okolnostima?

Pre nego to analiziramo svaki od navedena etiri sluaja tzv. korek-cija kolizionih normi, moramo da se upoznamo sa pojmom i strukturomsame kolizione norme, kao i sa elementom inostranosti, bez kojeg kolizi-ona norma ne bi ni postojala, odnosno, sa injenicama koje se pojavljujuu kolizionoj normi.

Prof.dr Vladimir olovi: ODSTUPANJA OD REDOVNE PRIMENE KOLIZIONIH NORMI... 29

2 Zakon o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (Sl.list SFRJ br43/82 i br. 72/82, Sl.list SRJ br. 46/96)


4/22

I) KOLIZIONA NORMA POJAM I STRUKTURA

Koliziona norma je pravno pravilo, kojom se odreuje merodavnopravo domae ili strane zemlje za regulisanje odreenog graanskoprav-nog odnosa sa elementom inostranosti.3 Kolizione norme vre izbor izme-u odreenih teritorijalnih jedinica, kao to su drave, kantoni, protekto-rati i sl.4 Koliziona norma se sastoji od tri elementa: predmeta, relevant-ne injenice i merodavnog prava.5 Primena normi Meunarodnog privat-nog prava, tj. kolizionih normi, dolazi u obzir, ako jedan injenini odnospokazuje element inostranosti.6 Element inostranosti je i pretpostavka za

sistematsku obradu Meunarodnog privatnog prava7 Element inostrano-sti se pojavljuje u odreenom graanskopravnom odnosu, odnosno rele-vantna injenica ili taka vezivanja, je polazite za odreivanje mero-davnog prava i reavanje odnosa u pitanju. Samo pojavljivanje elementainostranosti u privatnopravnom odnosu stvara jednu nenormalnu situaci-ju, kada se odstupa od redovnih pravila privatnog prava i primenjuje se,jedino, koliziona norma.8 Element inostranosti predstavlja polaznu takuu kolizionoj normi.9

Koliziona norma reava sukob zakona, a sam zakon u terminu suko-ba zakona, ne znai nita drugo, nego pravo ili pravni poredak. Nije bit-no da li je u pravu, koje je odreeno za primenu, merodavan ovaj ili onajzakon izmeu odreenih po predmetu norme, ve, jedino, da li treba dase primeni pravo neke zemlje u celini i koje zemlje. Samim odreivanjemtog prava, prestala je i potreba postojanja kolizionog pravila, reen je su-kob zakona, a stvar je supstancijalnog prava te zemlje, da se dalje nae,

koji e propisi vredeti za pojedino injenino stanje.10


3 Pak, Meunarodno privatno pravo, Beograd 1991., str. 2694 Varadi, Meunarodne i unutranje kolizione norme, Beograd 1975., str. 115 Pak, nav.delo, str. 2696 Dolle, Internationales Privatrecht, Karlsruhe 1968., str.17 Jezdi, Strani element i obim MPP, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu br. 3-4,

Beograd 1959., str. 2808 Barto, Povreda stranog zakona, zbirka MPP, Beograd 1931., str. 449 Varadi, Meunarodne i unutranje kolizione norme, Beograd 1975., str. 2810 Katii, Novi ogledi o MPP i o procesu prava, Zagred 1977., str. 28


5/22

II) IZIGRAVANJE ZAKONA VETAKO STVARANJEILI PROMENA KOLIZIONIH NORMI

Jedini institut koji se moe smatrati delom instituta korekcije koli-zione norme, u pravom smislu tog pojma, predstavlja izigravanje zako-na (fraus legis). Jedino se kod izigravanja zakona primenjuje kolizionanorma koja bi se primenjivala u redovnim okolnostima, da nije bilo iz-igravanja zakona. Da podsetimo, do izigravanja zakona dolazi u slua-ju vetakog stvaranja kolizione norme, odnosno, do promena injeni-ca (na nedozvoljen nain) to dovodi do primene druge kolizione nor-

me.11 Pojedini autori smatraju da i simulovanje injenica dovodi do iz-igravanja zakona, dok drugi smatraju da promena injenica mora bitistvarna. Smatramo da do izigravanja zakona dolazi uvek kada se radio primeni neke druge kolizione norme, a ne one koja bi bila primenje-na u redovnim okolnostim, kao to je reeno. Opti pojam izigravanjazakona u sebi sadri tri elementa: - vetako stvaranje injenica, todovodi do promene take vezivanja; - izbegavanje primene domaihimperativnih normi; i namera, odnosno, jasan subjektivni odnos pre-

ma izigravanju zakona.12 Ovde se postavljaju dva pitanja. Da li se mo-ra voditi rauna samo o izbegavanju jedino domaih i to imperativnihnormi i da li mora postojati namera kod izigravanja zakona? Ako go-vorimo o izbegavanju domaih normi, moramo rei da se ovakvim de-finisanjem ovog instituta suava prostor primene kolizione norme.13

Naime, sud, koji primenjuje kolizionu normu, bi morao da vodi raunai o interesima stranaka, a ne samo o eventualnoj povredi domaih nor-mi. Kao to znamo, domai sud mora primenjivati i strano pravo na ko-

je ukae koliziona norma.14 Kad je u pitanju izbegavanje imperativnihdomaih propisa, onda se postavlja pitanje, koje su to norme, kao i dali je izbegavanje drugih normi dozvoljeno.15 to se tie namere, ona


11 K, , 1976., str.

27812 Pak, Meunarodno privatno pravo, Beograd 2000., str. 34213 Stanivukovi, ivkovi, Meunarodno privatno pravo, opti deo, Beograd 2004.,

str. 33214 K, nav.delo, str. 27915 Stanivukovi, ivkovi, nav.delo, str. 334


6/22

mora da postoji, obzirom da se mora raditi o svesnom stvaranju ili si-mulovanju injenica, koje dovode do primene druge kolizione norme.16

Svaka promena injenica ne dovodi do izigravanja zakona. Promena dr-avljanstva, prebivalita, boravita i slinih taaka vezivanja vezana je iza redovne okolnosti, tako da subjektivni odnos ka postizanju neeg ne-dozvoljenog mora postojati. Kao to vidimo, take vezivanja koje smospomenuli su vezane, pre svega, za porodinopravne i naslednopravneodnose, tako da u tim odnosima najee dolazi do izigravanja zakona.

Postoji razlika izmeu injenica, koje su nastale pri nastanku gra-anskopravnog odnosa i koje se ne mogu menjati, kao i onih, koje semogu menjati. Npr. mesto zakljuenja ugovora ili nalaenja nepokret-nosti se ne moe menjati, a dravljanstvo, zajedniki domicil i slino,moe.17 injenice su merilo za primenu prava.18 Razlikujemo i prome-ne pravnih (dravljanstvo) i promene faktikih (prebivalite) injeni-ca.19 Kod nekih injenica, kao izuzetaka, bie sloenije.

Zakon o MPP definie izigravanje zakona na taj nain to odreu-je, da se nee primenjivati pravo strane drave, koje bi bilo merodav-no po njegovim odredbama ili odredbama drugog zakona, ako bi nje-govo primenjivanje imalo za cilj izbegavanje primenjivanja prava do-mae zemlje. Iz navedene odredbe moemo izdvojiti dve opte karak-teristike izigravanja zakona, a to su: izbegavanje primene domaegprava i subjektivni odnos prema izigravanju zakona, a to je namera iz-begavanja primene navedenog prava. Iz ove odredbe Zakona o MPP se,sa druge strane, ne moe izdvojiti trea opta karakteristika izigrava-nja zakona, a to je vetako stvaranje kolizione norme, odnosno, takevezivanja ili simulacija take vezivanja, koja dovodi do primene nekogdrugog prava, a ne domaeg ili nekog drugog. Zakon o MPP ne propi-suje da se izigravanje zakona odnosi na supstancijalne, materijalne,norme domaeg prava, tako da se moe zakljuiti da se izigravanje za-kona odnosi i na domae kolizione norme. Pojedini autori se zalau zaneutralnu formulaciju, kada je u pitanju definisanje fraus legis. Radi se


16 Sajko, Meunarodno privatno pravo, Zagreb 2005, str. 205

17 Sajko, Meunarodno privatno pravo, Zagreb 1981., str.13218 Pak, Meunarodno privatno pravo, Beograd 1991., str. 27619 Ibidem


7/22

o formulaciji, koja se odnosi na izigravanje zakona uopte, tako da semoe sankcionisati i izigravanje stranih zakona.20

Suprotno Zakonu o MPP, maarska Uredba sa zakonskom snagom omeunarodnom privatnom pravu (dalje: maarska Uredba) na drugaijinain definie izigravanje zakona. U maarskoj Uredbi se kae da nemamesta primeni stranog prava koje se vezuje za inostrani element, koji sustranke vetaki stvorile ili ga simulovale kako bi izigrale zakonsku od-redbu, inae merodavnu za dati sluaj (izigravanje zakona). U sluaju iz-igravanja zakona, treba primeniti pravo, koje je normalno merodavno,prema odredbama ove Uredbe sa zakonskom snagom. Iz ove odredbe

slede i drugi zakljuci. Naime, maarska Uredba je definisala vetakostvaranje ili simulovanje kolizione norme, kao i nameru, odnosno, subjek-tivni odnos, koji nije definisan kao u Zakonu o MPP (kao namera), veposredno, kroz stvaranje vetake ili simulovane take vezivanja. Meu-tim, nije definisano izbegavanje domae norme, ve izbegavanje primenebilo kog prava, bez obzira da li je domae ili strano.

Spomenuemo jedan interesantan primer koji se tie izigravanja do-maeg zakona, odnosno, zakona dravljanstva jedne od stranaka pred ino-

stranim sudom, a u vezi pretpostavke za izigravanje zakona koja se odno-si na izbegavanje primene domaih propisa. Ovaj primer se tie i povre-de normi javnog poretka, ali emo mi analizirati pokuaj izigravanja za-kona i zakljuenje fiktivnog braka pred stranim organom. Primer je sle-dei:

Na osnovu odredaba Zakona o braku iz 1949. godine, postoji prav-na prepreka za zakljuenje braka u Engleskoj razvedenog italijanskog dr-avljanina domiciliranog u vajcarskoj. Na osnovu dokaza predloenogsudu u Engleskoj, proizlazi da ovakav brak ne bi bio punovaan u vaj-carskoj, a jo manje u Italiji ili u drugim zemljama zapadne Evrope. Sudje stao na stanovite da su budui brani drugovi doli privremeno u En-glesku, samo u cilju izigravanja zakona zemlje u kojoj e nastaviti da bu-du domicilirani, ako doe do formalnog sklapanja braka u Engleskoj, iakoznaju da takav brak verovatno nee biti priznat u vajcarskoj. Iako engle-ski sudovi nemaju pravo da drugim zemljama nameu svoj stav u vezi sa


20

ivkovi, Opte ustanove meunarodno privatnog prava i Zakon o reavanju su-koba zakona sa propisima drugih zemalja pogled dvadeset godina kasnije i de lege fe-renda, Zbornik radova Dvadeset godina Zakona o meunarodnom privatnom pravu,

Ni 2004., str. 25


8/22

nainom regulisanja sposobnosti za zakljuenje braka lica domiciliranihu Engleskoj, u ovom sluaju, u kome je sud odbio da odobri zakljuenje

konkretnog braka, sud je bio u pravu, zato to engleski sudovi treba da seprotive umnoavanju fiktivnih brakova, tj. onih koji se zakljuuju izigra-vanjem zakona u drugoj zemlji.21

Suprunici su zasnovali domicil u Engleskoj na fiktivan nain i poku-ali da time obezbede uslove za sklapanje braka pred engleskim organi-ma i po engleskom pravu, imajui u vidu regulisanje statusnih odnosa saelementom inostranosti u engleskom pravu po domicilu. Obzirom da seradilo o razvedenom italijanskom dravljaninu, koji je imao domicil u

vajcarskoj, zasnivanje domicila u Engleskoj bi bila jedina mogunost zaeventualno zakljuenje braka. Ovde se mora imati na umu regulisanjerazvoda braka i posledice, koji razvod braka proizvodi po italijanskompravu. Zasnivanjem domicila u Engleskoj italijanski dravljanin i njego-va verenica, izigrali bi zakon i zakljuili fiktivan brak, koji ne bi bio pri-znat u vajcarskoj.

Engleski sud je odbio da odobri zakljuenje takvog braka, zbog inje-nice da se takav brak ne bi priznao u zemlji u kome bi se priznanje i tra-

ilo, a to je vajcarska. Osim toga, engleski sud je vodio rauna i o dru-gim pravima, pre svega o italijanskom, kao i o vajcarskom, obzirom dabi u toj zemlji suprunici traili da se prizna taj brak. Inae, izigravanjezakona je ee u branim odnosima sa elementom inostranosti, pre sve-ga zbog ogranienja, koja mnoga strana prava propisuju u ovim odnosi-ma.

III) UZVRAANJE I UPUIVANJE - RENVOI

U Zakonu o MPP, uzvraanje i upuivanje (renvoi) se regulie po op-tim pravilima. Naime, ako bi koliziona norma navedenog Zakona upui-vala na primenu stranog prava, tada bi se primenjivalo, pre svega, kolizi-ono pravo te zemlje. Znai, primenjujui strano merodavno pravo, prime-njujemo njegove kolizione norme, koje e nam dati odgovor koje emopravo, konano, primeniti. Ako bi te norme odreivale da je merodavnopravo nae zemlje, tada bi se, konano, primenilo nae materijalno pravo,


21 Wengler W., Odluka vieg suda pravde u Engleskoj povodom zabrane zakljue-nja novog braka italijanskog dravljanina domiciliranog u vajcarskoj, Revue critiquede droit international prive, 1969., 3:491-497, Strani pravni ivot 72/71


9/22

bez primene kolizionih normi Zakona o MPP.22 Zakon o MPP regulie,jedino, uzvraanje, a ne i upuivanje, ali to nikako ne znai da se tuma-enjem ove norme ne bi moglo doi do zakljuka da je upuivanje pred-vieno naim zakonodavstvom. No, postavlja se pitanje da li je, u ovomsluaju, potrebno tumaenje, odnosno, zbog ega zakonodavac nije regu-lisao i upuivanje.

Ono to je veoma vano pomenuti, odnosi se na tri uslova za renvoi,odnosno, moraju se ispuniti odreene pretpostavke, kako bi se, uopte,govorilo o tom institutu. Prvi se odnosi na injenice, tj. one moraju biti ta-kve da stvore osnov za primenu renvoi.23 Sluaj Forgo24je jasan primer

za to.25 Drugi se odnosi na razliitost kolizionih normi zemlje u kojoj seprimenjuje koliziona norma i zemlje na koju ta norma upuuje. Moramorei da su kolizione norme, veim delom, jednoobrazne, tako da e se ret-ko desiti da e ovaj uslov biti ispunjen. Trei uslov se odnosi na to dapravni sistem prihvata primeni renvoi.26 Velika veina zemalja prihvata


22 lan 6. Zakona o MPP23

Sajko, Meunarodno privatno pravo, Zagreb 2005., str. 18524 Franc Forgo, poreklom Bavarac, roen je 1801. godine, kao vanbrano dete uBavarskoj. Kad je napunio 5 godina, njegova majka Ana Marija Ditl udala se za jednogFrancuza i udajom stekla francusko dravljanstvo. Posle udaje, ona se stalno nastanila uFrancuskoj i sa sobom povela i svog sina. Forgo se kasnije oenio jednom bogatom Fran-cuskinjom, nadiveo je i 1869. godine umro u Francuskoj. Iza sebe nije ostavio testa-ment. Kao naslednici pred francuskim sudom, pojavili su se dalji poboni srodnici For-goa i francuska drava. Oni su meusobno osporavali nasledna prava drugog na zao-stavtinu pokretnih stvari, koja se nalazila u Francuskoj. Poboni srodnici umrlog pomajci, pozivali su se na bavarsko pravo po kome oni uivaju nasledna prava, dok se fran-

cuska drava pozivala na francusko pravo prema kome poboni srodnici roditelja van-branog deteta ne mogu biti zakonski naslednici.Sluaj je tri puta ukidan i konano jefrancuski Kasacioni sud doneo odluku, kojom je odbio zahtev pobonih srodnika For-goa iz sledeih razloga: odluujua injenica za primenu prava prema nahoenju suda uovom sluaju je domicil ostavioca. Prema tome, a s obzirom na to da je Forgo bio Bava-rac, koji nikada nije stekao francusko dravljanstvo, a nije imao ni domicil odobren odnadlenih organa u Francuskoj, nadleno je bavarsko pravo. Po bavarskom kolizionom

pravu, odluujua injenica za regulisanje naslednih odnosa je faktiki domicil , koji jeostavilac imao u Francuskoj, te da je stoga u krajnjoj liniji merodavno francusko mate-rijalno pravo na osnovu koga se kao jedini naslednik pojavljuje francuska drava (Pak,Prirunik za primenu Meunarodnog privatnog prava, Beograd 1982., str.127).

25 Ballarino, Diritto Internazionale Privato, Milano 1976., str. 9526 Varadi, Borda, Kneevi, Meunarodno privatno pravo, Novi Sad 2001., str. 119


10/22

institut uzvraanja i upuivanja.27 Postoje i suprotni stavovi, koji se od-nose na to da renvoi nije potreban, da taj institut odstupa od opteg pra-vila o primeni merodavnog stranog materijalnog prava na koje upuujekoliziona norma i sl.28

No, nije na zakonodavac jedini koji regulie renvoi na navedeni na-in. To je sluaj i sa maarskim zakonodavcem. Ali, maarski zakonoda-vac, na nevet nain definie uzvraanje i upuivanje. U maarskoj Ured-bi se uopte ne spominje primena kolizionih pravila, ve samo primenamerodavnog stranog prava. Osim toga, maarski zakonodavac reguliesamo uzvraanje, a ne i upuivanje, kao to je sluaj i sa Zakonom o

MPP.29Na isti nain, ovu oblast regulie i vajcarsko zakonodavstvo. To ka-

emo, iako Savezni zakon o meunarodnom privatnom pravu vajcarskespominje i upuivanje. Oigledno se ovaj zakon oslonio na opta pra-vila ove materije, tako da definie da e se renvoi primenjivati, uvek, ka-da ovaj Zakon to predvia. vajcarski zakonodavac je odredio tri situaci-je, kada se primenjuje renvoi. To su situacije vezane za statusne odnose,u pogledu linog imena lica sa prebivalitem u inostranstvu, kao i kod na-

sleivanja lica koje je svoje poslednje prebivalite imalo u inostranstvu.30Moemo zakljuiti, da se, ovde, nee primenjivati upuivanje.31 Selektiv-na primena renvoi se odnosi na konkretna podruja gde je on doputen.eki zakonodavac, sa druge strane, ne konkretizuje primenu renvoi uodreenim sluajevima, ve ovaj institut definie na opti, a moemo re-i i apstraktni, nain. Naime, po ekom Zakonu o meunarodnom privat-nom pravu primena uzvraanja i upuivanja bie doputena, ako to od-govara razumnom i pravinom reenju odnosa u pitanju.32

Treba jasno precizirati normu o uzvraanju i upuivanju. Pre svega,treba istai da se kod primene stranog prava, na koje je uputila koliziona


27 Ballarino, nav.delo, str. 9428 Rokomanovi M., Renvoi i nae Meunarodno privatno pravo jedan drugai-

ji pogled, Zbornik Pravnog fakulteta Univerziteta u Istonom Sarajevu, Istono Saraje-vo 2006., str. 74

29 Par. 4 maarske Uredbe30 ivkovi, nav.delo, str. 2331 lan 14. vajcarskog Saveznog zakona32 ivkovi, nav.delo, str. 24


11/22

norma nae zemlje, primenjuju i pravila o odreivanju merodavnog pra-va strane zemlje. Osim toga, smatramo da bi trebalo precizirati i prime-

nu upuivanja, a to zavisi od injenica u jednom graanskopravnom od-nosu.

Naveemo jedan primer koji pokazuje da je primena renvoi nemogu-a kod primene autonomoje volje. To je opte pravilo, koje nismo napredanalizirali. Naime, ako stranke u ugovoru odrede merodavno pravo po ko-me e se reavati njihovi, eventualni, sporni odnosi, primena e se odno-siti na materijalno, a ne na celokupno pravo, to podrazumeva i primenukolizionih normi. Primer je sledei:

U sluaju Siegelman v. Cunard White Star Ltd., Siegelman je podi-gao tubu protiv kompanije Cunard traei da mu se naknadi teta, kojuje njegova pokojna ena pretrpela na brodu Kvin Elizabet. U voznojkarti kupljenoj u Njujorku bilo je predvieno da e se sva pitanja koja bise u vezi sa ugovorom pojavila reavati po engleskom pravu.

Kako se radilo o prekraju na moru, sudija u SAD je smatrao da sena ovaj sluaj mogu primeniti amerika pravila o sukobu zakona. Sudijau Engleskoj, meutim, nije se sloio smatrajui da je u pitanju ugovor po

pristanku (athezioni ugovor) i da se stranka, kupujui kartu sloila da en-glesko pravo bude nadleno za reavanje eventualnih sporova. Stvar jetrebalo raspraviti, shodno odredbama predvienim u ugovoru, odnosnopo engleskom pravu. Sudija Frenk, dalje, smatra da odredba upuuje naenglesko unutranje pravo (a ne na celokupno koje bi obuhvatalo i engle-ska pravila o sukobu zakona), jer je klauzula i uneta u ugovor u cilju dase obezbedi uniformna primena engleskog postupka bez obzira gde jekarta izdata, a taj rezultat se ne bi mogao postii da se odredba u ugovo-ru odnosila na celokupno englesko pravo.33

III-1) Kvalifikacija i renvoi

Kvalifikacija predstavlja specifino tumaenje kolizione norme, od-nosno njenih sastavnih delova, od kojeg zavisi odreivanje merodavnogprava. U Zakonu o MPP kvalifikacija je definisana na nain, koji zahtevatumaenje. U vezi sa tim treba jasno razdvojiti kvalifikaciju od ustanoveuzvraanja i upuivanja. Mi neemo govoriti o regulisanju kvalifikacije,


33 Sharwood R.L., Upuivanje i autonomija volje, American Journal of Comparati-ve Law, I71957, 120-125, Strani pravni ivot 8/57


12/22

ve o odnosu tog instituta i renvoi. Naime, uticaj primene lana 9. Zako-na o MPP koji ureuje kvalifikaciju na lan 6. istog Zakona koji ureuje

renvoi bio je predmet prouavanja kvalifikacije na kolizionopravnu tehni-ku. Meutim, kako neki autori kau, sa ime se moemo sloiti, kvalifi-kacija, odnosno lan 9. Zakona o MPP, ima mnogo vei znaaj i njegovuticaj i na druge institute Meunarodnog privatnog prava je mnogo vei,nego to to sama, navedena, odredba pokazuje.34 Kod primene stranogprava, domai sudija treba da uzme u obzir i stav tog prava o uzvraanjui upuivanju. Znai, domai sudija je duan da se, prilikom tumaenja,pridrava pojmova i smisla stranog prava.35 Ustanovu uzvraanja i upu-

ivanja treba razdvojiti od kvalifikacije. Kod uzvraanja i upuivanja od-govaramo na pitanje, kako emo posmatrati strano pravo koje je mero-davno po domaoj kolizionoj normi, dok kod kvalifikacije odgovaramona pitanje, kako e se primeniti strano pravo, da li su instituti stranog pra-va poznati i u domaem pravu i kakav uticaj e sve to imati na primenudomae kolizione norme. Ovo je, naroito, vano istai zbog sadrine od-redbe lana 9. Zakona o MPP.

III-2) Uredba EU 593/2008 o merodavnom pravuza ugovorne obaveze i renvoi

Uredba (EU) Evropskog parlamenta i Saveta o merodavnom pravuza ugovorne obaveze (Rim I) br. 593 od 17.juna 2008.godine (dalje:Uredba 593/2008)36primenjuje se na situacije u kojoj se reava sukob za-kona kod ugovornih obaveza u graanskim i trgovakim stvarima. Izme-u ostalog, Uredba 503/2008 iskljuuje primenu ustanove uzvraanja i

upuivanja, odnosno renvoi. To znai da se primena prava zemlje lani-ce, koje je odreeno ovom Uredbom, odnosi na materijalno pravo te ze-mlje, a ne i na pravila Meunarodnog privatnog prava. Time je iskljue-na mogunost primene kolizionih normi zemalja lanica, a to je predvi-


34 Jaki, lan 9. ZMPP-a i osnovni pojmovi Meunarodnog privatnog prava,Zbornik radova Dvadeset godina Zakona o meunarodnom privatnom pravu, Ni2004., str. 57

35

Jaki, nav.delo, str.6336 Regulation (EC) No 593/2008 of the European Parliament and of the Council of17 June 2008 on the law applicable to contractual obligations (Rome I) Official Journalof the European Communities L 177, 04.07.2008., p.6-16


13/22

eno u lanu 20. Obzirom da je institut uzvraanja i upuivanja prihva-en u velikom broju zemalja lanica EU, postavlja se pitanje da li se ova-

kvim regulisanjem brie ovaj institut iz Meunarodnog privatnog prava,odnosno, da li je renvoi eliminisan kod primene kolizione norme. Sa dru-ge strane, injenica je da je kod ugovornih odnosa sa elementom inostra-nosti, kao instrument reavanja istih, predviena autonomija volje strana-ka, to je predvieno i Uredbom 593/2008, odnosno, predviena su i dru-ga pravila, zakljuno sa pravilima po kojima se merodavno pravo odreu-je po duniku karakteristine obaveze (teorija karakteristine prestacije).Znamo, takoe, da je renvoi iskljuen kod primene prava po autonomijivolje stranaka. Ipak, postavlja se opravdano pitanje, zbog ega je Uredba593/2008 iskljuila renvoi iz primene. Da li renvoi smeta primeni koli-zione norme kod ugovornih odnosa, ako se, naravno, ne radi o autonomi-ji volje?

IV) JAVNI POREDAK

Ukoliko je merodavno pravo, na koje je uputila koliziona norma, u su-protnosti sa normama javnog poretka domae zemlje, odnosno, zemlje ukojoj se primenjuje strano merodavno pravo, tada se to pravo nee prime-niti.37 Zakon o MPP, jo uvek, definie javni poredak kao osnove drutve-nog ureenja nae zemlje. Obzirom da se materija Meunarodnog privat-nog prava bavi graanskim pravom, odnosno, graanskopravnim odnosi-ma, smatramo da je, navedena, ustavnopravna, odnosno, javnopravna de-finicija javnog poretka nepotrebna, pogotovo to se javni poredak u obla-

sti kojom se bavi ova nauna disciplina, mora usko shvatati i definisati.38

Kod javnog poretka se radi o zadravanju primene domaeg prava, to ustvari objanjava nemaki pojam Vorbehaltsklauzel.39

vajcarski zakonodavac ne definie javni poredak, ve samo navodida se strano pravo nee primenjivati, ako je protivno javnom poretku tezemlje.40 Maarska Uredba, takoe, ne definie javni poredak, ve, samo


37 Collier, Conflict of Laws, Cambridge 2001., str. 36138 lan 4. Zakona o MPP39 Pak M., Meunarodno privatno pravo, Beograd 2000., str. 34140 lan 17. vajcarskog Saveznog zakona


14/22

navodi da e se u sluaju da je strano merodavno pravo nespojivo sa ma-arskim poretkom, primenjivati maarsko pravo.41

Smatramo da ne treba definisati javni poredak, na nain, kao to je touinjeno u Zakonu o MPP, ve da samo treba odrediti slinu odredbu, kaou drugim zakonodavstvima (ne samo napred spomenutim). Osim toga,treba voditi rauna o primeni reciprociteta kod primene stranog prava,kao i o predmetu Meunarodnog privatnog prava. Ne samo to, javni po-redak se kod nas, kao i u veini zemalja, definie optom definicijom, ta-ko da se, kod svake primene merodavnog stranog prava, odluuje da li jeono u suprotnosti sa naim javnim poretkom. Posledica suprotnosti je ne-

primena stranog prava.42Definisanje pravnog poretka jedne zemlje nije lako, a kod nas nije de-

finisano, ta se podrazumeva pod osnovama drutvenog ureenja.43

Uopte, sam pojam drutveno ureenje je ostao iz ranijeg poretka, ko-ji je vladao u naoj zemlji. Bilo bi, moda, uputnije prihvatiti pojampravni poredak ili javni poredak.

Institut javnog poretka nije prisutan samo kod primene kolizione nor-me. On je definisan kao pretpostavka i kod priznanja stranih sudskih i ar-

bitranih odluka. Strana sudska ili arbitrana odluka se nee priznati,ukoliko je u suprotnosti sa javnim poretkom domae zemlje. Zakonoda-vac i kod regulisanja ove materije ne definie ta je javni poredak. To zna-i da e se primenjivati, napred navedena, odredba u tumaenju ovog in-stituta. Javni poredak, inae, treba usko tumaiti, kako ne bi dolo do blo-kade u priznanju i izvrenju stranih sudskih odluka, a samim tim i do raz-loga za nesaradnju u oblasti meunarodne pravne pomoi izmeu dra-va44. Strane sudske odluke su odluke iz graanskopravne materije, tako

da je i to jedan od razloga za oprezno korienje ove pretpostavke u ma-teriji priznanja stranih sudskih odluka.45

Institut javnog poretka u graanskopravnim odnsima sa elementominostranosti je sa stanovita sudskog odluivanja veoma osetljiv. Takvakarakteristika javnog poretka moe dovesti do razliitih shvatanja ovog


41 Par. 7 maarske Uredbe42 Varadi, Borda, Kneevi, nav.delo, str. 14143 Varadi, Borda, Kneevi, nav.delo, str. 13444 l.91 Zakona o MPP45 Varadi., Borda, Kneevi, nav.delo, str. 142


15/22

pojma. Naveemo jedan primer koji govori o takvom postupanju suda.Naime, radi se o postupanju francuskih sudova u predmetu koji se ticao

priznanja i izvrenja strane sudske odluke u predmetu poveravanja decena uvanje i vaspitanje jednom od roditelja u toku brakorazvodne parni-ce. Primer je sledei:

Majka maloletne dece, po narodnosti Nemica, a po dravljanstvuFrancuskinja, zatraila je u Francuskoj egzekvaturu jedne odluke sarskogsuda, kojom je bilo povereno, u toku brakorazvodne parnice, privremenouvanje dece. Otac, po narodnosti i dravljanstvu Francuz, protivio se eg-zekvaturi pozivajui se na javni poredak. Prvostepeni sud u Strazburu od-

bio je molilju presudom od 10.07.1957. godine navodei kao razlog svo-je odluke da svaka mera, koja se ne garantuje francuskom detetu da bu-de odgajeno u francuskom duhu i da stekne francuske kolske diplomevrea francuski javni poredak . U stvari, ovde je javni poredak posluiosamo kao pravni pretekst za izmenu jedne inostrane odluke, sa kojom sesud u osnovi nije slagao.

Na albu molilje apelacioni sud u Kolmaru, presudom od31.10.1957., odbio je, takoe, egzekvaturu pozivajui se, isto tako, na

francuski javni poredak, ali je naveo u prilog odbijanja druge argumente.Sud je konstatovao da odluka, ija se egzekvatura trai, poiva na dve iz-jave, koje je molilja dala pod zakletvom i zauzeo gledite da je prihvata-nje tako nesigurnog dokaznog sredstva kao to je izjava pod zakletvom umateriji uvanja dece za vreme brakorazvodne parnice protivno francu-skom shvatanju javnog poretka naroito u jednom sporu, koji se odnosina francuske dravljane i kada iz injeninog stanja proizlazi da su izja-ve pod zakletvom, koje je dala molilja, delimino netane. S obzirom naovu poslednju konstataciju u praksi kolmarskog suda, izgleda da se niapelacioni sud nije slagao sa samom odlukom sarskog suda i da postojiopasnost, da je i ovog puta pozivanje na javni poredak bilo samo pravnipretekst, kojim se ilo za tim da se izmeni strana odluka zasnovana nafaktikim razlozima, koji nisu mogli da ubede sud egzekvature.46

Kao to smo rekli, u ovom primeru se radi o odnosima izmeu rodi-telja i dece, odnosno o poveravanju dece na uvanje i vaspitanje jednomod roditelja, usled brakorazvodne parnice. Francuski prvostepeni sud se,odbijajui egzekvaturu strane odluke, pozvao na javni poredak, s tim to


46 Odbijanje egzekvature s pozivom na javni poredak, Journal du Droit internatio-nal, LXXXVI/1959, 3:806-816, Strani pravni ivot 23/60.


16/22

se obrazloenje sastojalo iz potrebe da se dete francuski dravljanin,mora vaspitavati i kolovati po francuskom pravu. Sa druge strane, fran-

cuski apelacioni sud se, takoe, pozvao na javni poredak, ali je izneo dru-gaije argumente proceduralne prirode. Apelacioni sud je, kao protiv-no javnom poretku Francuske, izneo injenicu da se odluka pred nema-kim sudom donela na osnovu izjave date pod zakletvom i konstatovao dase takva vrsta odluke ne moe doneti na osnovu takvog dokaza. Osim to-ga, sud je imao u vidu da su roditelji, koji su pokrenuli brakorazvodnuparnicu i koji su pokrenuli postupak za dodeljivanje deteta jednom od ro-ditelja, francuski dravljani. Iz toga sledi da je dete, takoe, francuski dr-

avljanin. Javni poredak, odnosno norme javnog poretka odreuje svakadrava. ta e initi javni poredak, odreuju najvii zakonski akti jednedrave. To su osnovni principi na kojima poiva jedan pravni sistem.

IV-1) Uredba EU 593/2008 o merodavnom pravuza ugovorne obaveze i javni poredak

Uredba 593/2008 odreuje da primena prava bilo koje drave moe

biti odbijena, ako bi ta primena dovela do povrede javnog poretka draveforuma, to je predvieno lanom 21. Za razliku od regulisanja renvoi,kod pitanja javnog poretka, Uredba 593/2008 prihvata opte pravilo Me-unarodnog privatnog prava. No, i ovde moramo rei da zatita javnogporetka, odnosno, regulisanje istog mora biti usko u materiji kojom se ba-vi Uredba 593/2008. Ne samo to, Uredba 593/2008 pominje, jedini, za-titu poretka drave foruma, to znai da e se o zatiti javnog poretka vo-diti rauna jedino u zemlji u kojoj se primenjuje merodavno pravo, bez

obzira to injenice i subjekti u graanskopravnom odnosu mogu biti ve-zani za vie zemalja.

V) PROMENJENE OKOLNOSTII PRIMENA KOLIZIONE NORME

O odstupanjima od redovne primene kolizione norme govorimo i usluaju promenjenih okolnosti. injenica je da mnogi autori ne svrstava-ju ovu situaciju u oblast tzv. korekcija kolizionih normi. Ipak, iako se,

praktino, kod promenjenih okolnosti primenjuju pravila vezana za rea-vanje vremenskog i prostornog sukoba zakona, smatramo da i ova oblastpredstavlja odstupanje od redovne primene kolizione norme. Predmet



17/22

analize primene kolizione norme u uslovima promenjenih okolnosti veza-emo za promenu suvereniteta u dravi. Time emo da se suoimo sa pro-

menom jednog stanja, promenom okolnosti, odnosno, suvereniteta u dr-avi, kao i statusom kolizionih normi u takvim uslovima. Mnogobrojnosti raznovrsnost odnosa koji tada nastaju, u oblasti privatnopravnih odnosafizikih i pravnih lica, trae odgovarajuu primenu tih normi. Svaki gra-anskopravni odnos sa elementom inostranosti i njegovo reavanje, trebapovezati sa reavanjem niza oblasti, koje se pojavljuju u odnosima fizi-kih i pravnih lica. Vremensko dejstvo promene nekog pravila Meuna-rodnog privatnog prava utvrivae se na osnovu pravnog sistema kome

to pravilo pripada. Logino je da se, kod promene javnog poretka, prime-njuju uvek pravila novog javnog poretka. Kod promene suvereniteta ima-mo vremensku sukcesiju normi na istoj teritoriji, s tim da je povod za tusukcesiju promena same zakonodavne vlasti, a ne promena akata iste za-konodavne vlasti. Tako i nastaje ustanova vremenskog sukoba zakona, i-ju specifinost ne moemo svesti na pitanje starog i novog prava. Kodvremenskog sukoba zakona (conflict mobile), menja se jedna, pravno re-levantna injenica, koja se, pri tome, sukcesivno vezuje za vie prava i ti-

me stvara svojevrsnu sintezu sukoba zakona u vremenu i prostoru.

47

Kaoprincip je prihvaeno za celo Meunarodno privatno pravo, da, ipak, no-vo pravo, novi javni poredak, ne ukida, automatski, u svim oblastima, sta-ri. Od poetka se tretiraju niz oblasti, kada nastupe takve okolnosti, kadase reavaju svi privatnopravni odnosi biranjem odreenog prava, koje jemerodavno za odnos u pitanju. Ti privatnopravni odnosi se uvek nalazenegde izmeu starog i novog poretka.48

Pitanje je, ta se zaista deava, kada nastupe uslovi za primenu pravi-la vremenskog sukoba zakona, koji sve odnosi nastaju, kod mogue eks-

teritorijalne primene prava, da li e se, u tim sluajevima, priznati stranopravo od strane domaeg organa, u sluaju promene poretka.49 Da li ese primeniti ili ne, strano pravo, u ovakvim uslovima, zavisi od samih pra-vila Meunarodnog privatnog prava, kao i od oblasti u kojoj se pojavlju-je element inostranosti. Jedino pravo u snazi, pravo suverene drave, je-ste njeno sopstveno pravo, a primena nekog drugog prava zavisi od tog


47

Varadi, Meunarodno privatno pravo, Novi Sad 1983., str.96-9948 Affolter, Geschichte des Intertemporalen Privatrecht, Leipzig 1902., str. 57249 Wichser, Der Begriff des Wohlerworbenen Rechts in Internationalen Privatrecht,

Zurich 1955., str. 48


18/22

prava.50 Pitanje, koje se uvek postavlja, u vezi sa navedenim jeste, kojimomenat u vezi sa promenjenim okolnostima, koje prate odreene odno-se, valja uzeti kao relevantan.51 Ono to je bitno da odredimo, jeste, kadase element inostranosti pojavio u graanskopravnom odnosu, kao i mo-menat primene kolizione norme, a taj momenat zavisi od toga, kada se pi-tanje postavlja i da li je reavanje odnosa u pitanju u toku.

Odstupanje od redovne primene kolizione norme je znaajno za rea-vanje ovog pitanja, jer proiruje primenu domaeg prava. A u naem pra-vu, u vezi sa ovom situacijom, postoje tri grupe shvatanja:

1) prvo govori, da su kod nastanka pravnog odnosa relevantne oneinjenice, koje su u tom momentu postojale, a kod prestanka istog, mo-menat, kada se pitanje postavlja. Npr. za obligacione ugovore u kojima ni-je izabrano pravo, merodavno je pravo sedita prodavca (u ugovoru oprodaji) i sl.

2) drugo shvatanje promovie princip in favorem negotii, u prilogproirivanja punovanosti.

3) kod treeg shvatanja nema izriitog pravila, osim uoptenog, da se

uzimaju u obzir injenice u vreme nastanka odnosa. Meutim, treba rei,da zbog prilagoavanja novim okolnostima, prihvata se i princip tempusregit actum, odnosno da e se primenjivati novi propisi za koje se pretpo-stavlja da su bolje prilagoeni potrebama reavanja odreenog graan-skopravnog odnosa sa elementom inostranosti.52

Kada, usled promene suvereniteta, stupi na snagu novi zakon, on jeokrenut budunosti i primenjuje se na sve budue odnose, koji su tim za-konom ureeni. Meutim, postavlja se pitanje razgranienja novog i sta-

rog poretka. Sukob zakona u vremenu razlikuje se od sukoba zakona uprostoru, jer je kod vremenskog re o sukcesiji prava na odreenoj teri-toriji, a kod prostornog, o koegzistenciji vie zakona.53Neki autori sma-traju da sukob zakona u vremenu zasluuje posebnu panju naune disci-pline.54


50 Restatement of The Law of Conflict of Laws, St. Paul 1934., 1/251 Pak, Meunarodno privatno pravo, Beograd 1986., str. 651-65252 Pak, nav.delo, str. 64953 Perovi, Retroaktivnost zakona i drugih optih akata, Beograd 1987., str. 2054 Perovi, nav.delo, str. 22


19/22

VI) PREDLOZI ZA IZMENE ODREDABA ZAKONAO MPP KOJE REGULIU ODSTUPANJA OD REDOVNE

PRIMENE KOLIZIONE NORME

Ve smo, napred, istakli, u kom pravcu bi trebalo izmeniti norme Za-kona o MPP koji reguliu odstupanja od redovne primene kolizione nor-me. Razliite posledice tih odstupanja zahtevaju paljivije i jasnije odre-ivanje navedenih instituta.

Javni poredak je dosta teko precizno definisati. Svaki pojam se od-nosi ili na najvie norme u jednom pravnom sistemu ili na sam osnov

pravnog sistema. injenica je da bi, na prvom mestu, trebalo izbegavatidefinisanje javnog poretka na nain, kako je to uinjeno u Zakonu o MPP.Jo uvek se koristi stara definicija ovog instituta, koja je bila neprimen-ljiva i u vreme kada je Zakon donet, imajui u vidu, kao to je reeno, dase radi o ustavnoj, odnosno, javnopravnoj definciiji ovog pojma. Osim to-ga, radi se o primeni javnog poretka u graanskopravnim odnosima, gdeje njegova primena dosta ua u odnosu na javnopravne odnose.

Kod definisanja izigravanja zakona, zakonodavac je propustio da od-

redi da se radi o tom institutu, imajui u vidu njegov opti pojam, kao injegove osnovne karakteristike. To se odnosi na vetako stvaranje ili si-mulovanje kolizione norme. U tom smislu je odredba maarske Uredbejasnija. Meutim, ona ne definie izbegavanje domaeg prava, ve, uop-te, merodavnog prava. Postavlja se pitanje da li bi domai sud trebalo davodi rauna o izbegavanju primene prava na nain, kako je to definisalapomenuta Uredba ili bi morao da vodi rauna jedino o statusu domaegpravnog sistema, odnosno, njegovih imperativnih normi.

Kod odreivanja instituta uzvraanja i upuivanja, smatramo da bizakonodavac morao da definie i upuivanje, obzirom da iz prvog stavalana 6. Zakona o MPP, sledi da je nae zakonodavstvo u potpunostiusvojilo primenu instituta renvoi. Osim toga, smatramo da bi teorija mo-rala da se konano odredi prema primeni renvoi, imajui u vidu razliitamiljenja o tome, kao i mnoge izuzetke od primene renvoi.

Kad je u pitanju odstupanje od redovne primene kolizione norme kodpromenjenih okolnosti, Zakon o MPP ne regulie navedeno. Ako smo re-

kli da kod ove situacije moramo voditi rauna o vremenskom sukobu za-kona, onda bi takvu normu nali u odredbama o retroaktivnosti Zakona.No, moemo rei da ovaj sluaj nije regulisan.



20/22

VII) ZAKLJUAK

Ako bi morali da damo samo jedan zakljuak, na osnovu navede-nog, onda bi se on sastojao u tome da se svi sluajevi, o kojima je bilorei, a koji se odnose na odstupanja od redovne primene kolizionih nor-mi, ne mogu nazivati istim imenom, odnosno, ne mogu se svrstavati uisti institut, koji se odnosi na korekcije kolizionih normi. Prihvatanjemtakvog stava bi svi ti sluajevi imali zajednike karakteristike, a to ni-je tano. Posledice tih sluajeva su drugaije i one se sastoje u primeninekog drugog prava, zatim primeni druge kolizione norme ili prihvata-

nju, odnosno, neprihvatanju jednog instituta, kao to je renvoi u svim ilipojedinim situacijama, kao i u primeni pravila vezanih za vremenski iliprostorni sukob zakona. No, sa druge strane, moemo rei da je njihovzajedniki imenitelj odstupanje od redovne primene.

Meutim, iz napred navedenog se mogu izvui i drugi zakljuci,koji su razliiti po svojoj prirodi, a koji se odnose na sledee:

1) Sve posledice navedenih odstupanja od redovne primene kolizi-one norme, o kojima je bilo rei, odnose se na kolizionu normu,odnosno, na njene sastavne delove, njen status u zakonodavstvui pravu jedne zemlje, kao i u onome to je posledica njene prime-ne, a to je primena merodavnog prava, na koje je ona uputila.Kao to vidimo, ne radi se o zajednikim karakteristikama svihnavedenih odstupanja. Posledice svih navedenih odstupanja sudrugaije;

2) Postoji potreba za promenama odredaba Zakona o MPP, koje se

odnose na navedena odstupanja. Naime, bilo bi neophodno, da usledeim izmenama i dopunama Zakona o MPP, odnosno, kod,eventualno, donoenja novog Zakona u ovoj oblasti, ovi sluaje-vi budu regulisani u posebnom odeljku u kome bi se, osim optihpojmova o kolizionoj normi, regulisali i kvalifikacija, kao i nave-dena odstupanja;

3) U skladu sa navedenim pod 2), smatramo da bi i teorija moralada zauzme stav prema ovim sluajevima, koji bi se sastojao u to-

me da se napravi jasna razlika izmeu svih instituta u ovoj obla-sti. To se, naroito, odnosi na uzvraanje i upuivanje. Takavstav e doprineti i jasnijem regulisanju ove oblasti;



21/22

4) Kad govorimo o terminu korekcije kolizionih normi, moramo,opet, da postavimo pitanje vezano za uzvraanje i upuivanje, od-

nosno, za primenu kolizione norme u redovnim okolnostima u tojsituaciji (poto se institut korekcije kolizionih normi vezuje za ne-redovne okolnosti). Renvoi se, po pravilu, uvek primenjuje, sude-i po tekstu Zakona o MPP i po stavu teorije. Samim tim, posta-vlja se pitanje da li je renvoi vezan za neredovne situacije i okol-nosti. Naravno da nije. Korekcije ovde i nema, ve se radi o tomeda li e se renvoi primeniti ili ne, imajui u vidu sve uslove koji supotrebni za to.

5) Na kraju, zadnji zakljuak se vezuje za institut korekcije kolizio-nih normi u svim navedenim situacijama. Da bi se navedeni terminmogao koristiti, moralo bi da se radi o ispravci kolizione norme,odnosno, o primeni kolizione norme. No, to nije sluaj. Jedino sekod izigravanja zakona primenjuje koliziona norma koja bi se pri-menjivala u redovnim okolnostima. U drugim sluajevima se pri-menjuje ili drugo merodavno pravo, odnosno, druga odredba me-rodavnog prava na koje je uputila koliziona norma, ili se radi o pri-

hvatanju ili neprihvatanju jednog instituta ija primena zavisi odinjeninog stanja u jednom graanskopravnom odnosu i zakono-davnog regulisanja, kao i o primeni pravila vezanih za vremenskii prostorni sukob zakona. Znai, samo u jednom sluaju se radi oispravci kolizione norme.

Sva odstupanja od redovne primene kolizione norme predstavljajuzasebne institute koji su vezani za kolizionu normu, njen status u prav-nom sistemu i posledice koje ona proizvodi. Iako su sva odstupanja veza-na za, na prvom mestu, kolizionu normu, ne moemo rei da sve posledi-ce tih odstupanja vezujemo, jedino, za nju. Jasno regulisanje i jasno shva-tanje tih odstupanja doprinee i efikasnijoj primeni kolizionih normi.



22/22


Prof. Vladimir olovi, senior research associateInstitute of Comparative Law, Belgrade

DEVIATION OF THE REGULAR APPLICATION

OF THE CHOICE OF LAW RULES

(CORRECTION OF THE CHOICE OF LAW RULES)

NEED FOR DIFFERENT ATTITUDE

The application of the choice of law rules depends on the consequen-

ces that it produces, as well as ways of applying these rules. Namely, the-

re are situations when it is impossible to apply general rules about the

choice of law rules. These are the situations related to the injury of do-

mestic public order by applicable law, then the perception on the imple-

mentation of applicable law, as well as the fraud treatment in applyingthese norms. Of course, also, we have the problem with implementation

of the choice of law rules in the changed circumstances. In all these situ-

ations it is a deviation from the regular application of the choice of law

rules. Some authors classify the deviation in the institute correcting of

the choice of law rules with which we could not agree, because it is dif-

ferent consequences of deviation, as well as the fact that only in one ca-

se we have the correcting of the choice of law rules. The application of

the choice of law rules in such situations is very complex and that defi-

nes, also, the Act of Private International Law, whose provisions, relating

to the above discrepancies, mostly on vague or incomplete way of regu-

lating this matter. This paper analyzes the point of the theory and natio-

nal legislation in this topic. In addition, the paper gives suggestions for

future regulation of this area, which should contribute to the different at-

titude towards the implementation and the status of the choice of law ru-

les in these cases.

Key words: choice of law rules, foreign element, public order, renvoi,

fraus legis, changed circumstances.

SPŽ - Odstupanja od redovne primene kolizionih normi (Korekcije kolizionih normi) - Potreba (2)...

Documents

Transcript of SPŽ - Odstupanja od redovne primene kolizionih normi (Korekcije kolizionih normi) - Potreba (2)...