Seminarski rad - Videokonferencijski sistemi

SLOBOMIR P UNIVERZITETFAKULTET ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

SEMINARSKI RADIZ PREDMETA: MULTIMEDIJALNI SISTEMI

TEMA: VIDEOKONFERENCIJSKI SISTEMI

Profesor: Student:prof. dr Đorđe Babić Mirko Simanić, 21/04

VIDEOKONFERENCIJSKI SISTEMI Mirko Simanić 21/05

Slobomir, januar 2009

2


SADRŽAJ

1. Uvod…………………………………………………………………………………….32. Pregled tehnologije video konferencija…………………………………………………3

2.1. Mrežne tehnologije…………………………………………………………....3

2.1.1. Klasičan telefonski servis (POTS, Plain Old Telephone Service)…..3

2.1.2. Digitalna mreža integrisanih servisa (ISDN, Integrated Services Digital Network)……………………………………………..………4

2.2. Kablovi…………………………………………………………………………52.2.1. Kabl sa upredenim

paricama………………………………………..42.2.2. Koaksijalan

kabl…………………………………………………….52.2.3. Optički kabl…………………………………………………………5

2.3. Komponente video konferencije……………………………………………...6

2.3.1. Kodek……………………………………………………………….62.3.2. Kamere……………………………………………………………...62.3.3. Monitori…………………………………………………………….72.3.4. Osvetljenje………………………………………………………….72.3.5. Audio

sistemi……………………………………………………….72.3.6. Mrežne

komponente………………………………………………..82.3.6.1. Inverzni multiplekser (IMUX)

…………………………....82.3.6.2. Pristupni komutator regionalne mreže (WAN)

…………..82.3.6.3. Demark…………………………………………………...82.3.6.4. NT1……………………………………………………….92.3.6.5. Kontrolna jedinica video konferencija sa više

učesnika (MCU)………………………………………………….....9

3. Standardi………………………………………………………………………………103.1. H.320 ………………………………………………………………………..103.2. H.323 i H.324

……………………………………………………………….103.3. T.120 ………………………………………………………………………...10

4. Primene………………………………………………………………………….……..114.1. Jednostavna učionica………………………………………………….

……...115. Primeri videokonferencija…………………………………………………….……..…13

3


6. Zaključak……………………………………………………………………….………14Literatura…………..……………………………………………………….……………..15

1. Uvod

Video konferencija predstavlja prenos slike i zvuka u relativno stvarnom vremenu između dve lokacije. To omogućava interakciju između učesnika na obema lokacijama sličnu onoj koja bi bila moguća da su oni u istoj prostoriji.U ovom seminarskom radu govorim o različitim komponentama koje su neophodne za video konferencije. To se odnosi ne samo na potrebnu opremu za video konferencije i mrežne tehnologije, nego i na međunarodne standarde koji obezbeđuju njihov skladan zajednički rad. Zatim ću predstaviti neke hipotetičnan primer i objasniti kako se video konferencije mogu primeniti u tim situacijama.

2.Pregled tehnologije video konferencija

Tehnologija koja sačinjava video konferencije obuhvata od jednostavnih kamera i mikrofona do složenih i moćnih mrežnih uređaja. Ova tehnologija stalno se menja i usavršava. Međutim, ona ne mora da bude teška za razumevanje. U sledećim odeljcima ću opisati, što je moguće jednostavnije, neke delove opreme, kablove i telekomunikacione tehnike koje se koriste za video konferencije.

2.1. Mrežne tehnologije

Danas postoji nekoliko načina za prenos podataka, u koje spadaju i signali video konferencija, od pošiljaoca do primaoca. Prilikom procene vrednosti ovih različitih tehnologija bitni su izvesni činioci. Propusna moć, odnosno količina podataka koja se može preneti u jedinici vremena,

4


predstavlja osnovni faktor. To je glavni parametar koji određuje kvalitet slike i zvuka. Propusna moć se obično meri u bitovima u sekundi. Bit je osnovna jedinica digitalnih podataka. Hiljadu bitova se naziva kilobit (Kb), a milion bitova je megabit (Mb).

Pojedine tehnologije su ograničene na privatne veze od tačke do tačke, dok druge predstavljaju javno komutirane servise. Javno komutirani servisi mogu se povezati sa bilo kojom krajnjom tačkom koja ima isti tip servisa. Sem ukoliko nemamo na raspolaganjuneograničen budžet, cena se takođe mora uzeti u razmatranje. Na kraju, željeni servis mora biti raspoloživ u odgovarajućem području.

2.1.1. Klasičan telefonski servis (POTS, Plain Old Telephone Service)

Najosnovnija telekomunikaciona tehnologija koja danas postoji je klasičan telefonski servis poznat pod skraćenicom POTS. To je sistem koji koristimo svaki put kada telefoniramo. Najveća propusna moć koju pruža POTS iznosi 33,6 kilobita u sekundi (Kbps). Kao što ćemo videti, ovo je sporo u odnosu na druge tehnologije. Velika prednost POTS-a je to što je široko rasprostranjen - skoro sva domaćinstva i preduzeća imaju bar jednu telefonsku liniju - i što je jevtin.

2.1.2. Digitalna mreža integrisanih servisa (ISDN, Integrated Services DigitalNetwork)

ISDN je potpuno digitalan komutiran servis koji nude telefonske kompanije. On je sličan klasičnom telefonskom servisu po tome što korisnik dobija telefonski broj ili brojeve. Pošto je ISDN potpuno digitalan servis, on pruža veće propusne moći. Postoje dva tipa ISDN-a:

1. Interfejs osnovne brzine (BRI, Basic Rate Interface) ISDN-a ili bazni ISDN

Bazni ISDN se sastoji od dva kanala po 64 Kbps, koji se nazivaju B kanali, i jednog kanala od 16 Kbps, koji se naziva D kanal. Zbog toga se bazni ISDN ponekad naziva i 2B+D. Telefonske kompanije koriste D kanal za signalizaciju. Korisnik ima pristup do dva B kanala što ukupno daje propusnu moć od 128 Kbps. BRI linije se mogu kombinovati da bi se postigla veća propusna moć. Ovaj proces se naziva inverzno multipleksiranje ili IMUXiranje. Svakom B kanalu se obično dodeljuje poseban telefonski broj. Svakom B kanalu se dodeljuje i tzv. identifikacioni broj profila servisa, skraćeno SPID. (Prim. prevodioca: Poseban telefonski broj i SPID po kanalu obično se ne dodeljuju u evropskoj varijanti ISDN-a.) Profil servisa na koji se odnosi SPID sadrži informacije o mogućnostima kanala. Kanali se mogu konfigurisati tako da

5


budu predviđeni za govor ili za podatke. Za video konferencije, oba B kanala treba da budu konfigurisana za podatke. Prilikom konfigurisanja BRI ISDN uređaja često je potrebno znati SPID brojeve, kao i tip ISDN komutatora koji koristi telefonska kompanija i ISDN standard koji koristi taj komutator. Najčešći tipovi komutatora su 5ESS i DMS250. Većina ISDN komutatora koje koriste telefonske kompanije rade po standardima NI1 (National ISDN 1) i NI2 (National ISDN 2), mada neki rade na poseban način. Raspoloživost ISDN-a nije tako velika kao POTS-a, ali se stalno širi. Cena korišćenja po B kanalu je slična ceni za klasične telefonske linije.

2. Interfejs primarne brzine (PRI, Primary Rate Interface) ISDN-a ili primarni ISDN

Primarni ISDN ima propusnu moć od 1,536 Kbps. On se sastoji od 23 B kanala od po 64 Kbps i jednog D kanala takođe od 64 Kbps. Za PRI linije se koriste ESF način grupisanja podataka u okvire i B8ZS kodiranje signala. Primarni ISDN je relativno skup za instalaciju. Cena korišćenja se zasniva na osnovu broja korišćenih B kanala, kao i dužine i razdaljine poziva.

2.2. Kablovi

Kablovi povezuju delove mrežnog sistema za video konferencije. Oni prenose signale, električne ili svetlosne, od jedne komponente do druge. Različite vrste kablova imaju različite mogućnosti i cene, pa stoga i različite primene. Upotrebljavaju se sledeće vrste kablova:

2.2.1. Kabl sa upredenim paricama

Kao što samo ime govori, kablovi sa upredenim paricama prave se od obloženih bakarnih provodnika koji su međusobno upredeni. Ova upredenost provodnika smanjuje smetnje koje se mogu javiti ukoliko se kablovi nalaze jedni pored drugih. Postoje dve vrste kablova sa upredenim paricama: oklopljene upredene parice (STP, shielded twisted pair) i neoklopljene upredene parice (UTP, unshielded twisted pair).

STP kabl ima dodatni pokrivač koji štiti provodnike od spoljašnjih električnih smetnji. Ovo je ponekad potrebno kada kablovi prolaze blizu mašina ili uređaja koji stvaraju veliki električni šum.

UTP kabl se deli u pet kategorija. Kablovi kategorije 3 (cat 3) ili više su adekvatni za većinu telefonskih aplikacija u koje spada i ISDN. Kablovi kategorije 5 (cat 5) su neophodni za neke mreže veće brzine. Zbog svoje

6


niske cene, lakoće instalacije i fleksibilnosti, kablovi kategorije 5 su najpopularniji mrežni kablovi koji se danas koriste.

Slika 1 – Kabl sa upredenim paricama

2.2.2. Koaksijalan kabl

Koaksijalan kabl se takođe pravi od bakarne žice. On ima jedan provodnik oko kojeg se nalazi sloj izolacije i uzemljen oklop. Zbog ove dodatne zaštite, koaksijalan kabl je manje podložan smetnjama od UTP kabla. On ima veću propusnu moć i može da se provlači na većim razdaljinama. On je, međutim, skuplji i teži za instaliranje. Koaksijalan kabl se upotrebljava u nekim digitalnim mrežama. On se koristi i za prenos audio i video signala.

Slika 2 – Koaksijlni kabl

2.2.3. Optički kabl

Za razliku od drugih kablova, optički kablovi ne prenose električne signale. Oni prenose svetlost. Optički kablovi se prave od fleksibilnog stakla ili plastike. Oni mogu da prenose podatke brže i dalje od svakog bakarnog kabla. Glavni nedostaci optičkog kabla su cena i teškoća instalacije. Trenutno, glavna primena optičkog kabla je za magistralne veze velike brzine između odvojenih mreža.

7


Slika 3 - Optički kabl

2.3. Komponente video konferencije

Do sada sam govorio o tome kako se podaci prenose preko telekomunikacionih mreža. Opisao sam mogućnosti raznih mrežnih tehnologija i naveo kapacitete i primene nekoliko vrsta kablova. Sada ću govoriti tome kako se slike i reči snimaju i pretvaraju u podatke koji se prenose unutar ovih mreža.

2.3.1. Kodek

Kodek je kovanica od koder/dekoder. To je srce sistema video konferencije. Kodek preuzima dolazne audio i video signale od kamera i mikrofona i pretvara (kodira) ih u digitalan format. Prilikom ovog kodiranja, podaci se istovremeno komprimuju. Standardan televizijski signal sadrži 90 miliona bitova informacija u sekundi. Ovi podaci se moraju preneti preko linija koje mogu imati propusnu moć od samo 128 hiljada bitova u sekundi. To je odnos od preko 700:1 samo za video. Kodek mora da izabere koji delovi informacija su važni i zatim da ih kodira na efikasan način. On takođe preuzima dolazne signale podataka i dekodira ih u originalne audio i video signale. Kodek uređaji mogu biti složeni elektronski sklopovi u sopstvenim ormanima ili samo obične kartice koje se instaliraju unutar računara. Kodek čak može biti realizovan i kao softver koji koristi komponente koje se već nalaze u multimedijalnom računaru. U opštem slučaju važi da što je kodek složeniji, on je skuplji i kvalitetniji.

2.3.2. Kamere

Osnovna funkcija kamere je snimanje video informacija i njihovo slanje kodeku. Jednostavne kamere koje se koriste u nekim stonim video konferencijama ne rade ništa više od obavljanja ovog zadatka. Složenije PTZ (pan-tilt-zoom) kamere sa daljinskim upravljanjem mogu da se pomeraju levo-desno (pan), gore-dole (tilt) i da menjaju fokusnu dužinu

8


(zoom). Neke od ovih kamere mogu i da sačuvaju unapred određenu lokaciju koja se zatim može pozvati pritiskom na dugme.

Neke kamere imaju mogućnost da prate predavača. Ovaj sistem za praćenje može biti infracrveni uređaj koji predavač nosi na sebi ili sistem za prepoznavanje video oblika koji je ugrađen u kodek. Drugi sistemi kamera se sastoje od složenih audio kontrolnih uređaja koji koriste višestruke senzore za lociranje govornika u sobi i na osnovu toga za usmeravanja kamere na tu lokaciju. Upotreba 3 CCD ili digitalnih kamera nije neophodna za video konferencije. Pošto kodek odbacuje većinu video informacija, ove kvalitetne, skupe kamere ne doprinose poboljšanju kvaliteta slike. One kodeku čak mogu da otežaju posao jer proizvode više podataka koji treba da se komprimuju.

Kamera za dokumente je još jedan tip video ulaza koji se koristi u video konferencijama. Kamera za dokumente ima sočivo na ruci koja se nadvija preko male ravne platforme. Papirni dokumenti, folije ili 3-D objekti mogu se staviti na tu platformu i preneti kodeku.

2.3.3. Monitori

Monitori su video izlazni uređaji. Oni mogu predstavljati od računarskih monitora, koji se uglavnom koriste za stone video konferencije, do velikih TV ekrana i projektora. Televizijski monitori u Severnoj Americi i Japanu koriste NTSC standard. Druge zemlje koriste PAL ili SECAM standard. Monitori treba da budu dovoljno veliki da bi svi učesnici mogli komotno da vide njihove ekrane. Često je za učenike u učionici potrebno dodati više monitora. Mala, nejasna slika na monitoru veoma brzo će izgubiti pažnju učenika koji učestvuju u video konferenciji, te se stoga mora posvetiti posebna pažnja da bi se učesnicima obezbedila jasna slika na monitorima koji treba da budu postavljeni dovoljno blizu. Pored toga, predavač u toku predavanja treba da ima mogućnost da vidi kako na bližem tako i na daljem kraju.

2.3.4. Osvetljenje

Osvetljenje u sobi treba da obezbedi dovoljno svetlosti za kamere kako bi one mogle dobro da snime i prenesu video informacije iz svake učionice. Obično je dovoljno fluorescentno osvetljenje koje ravnomerno pokriva učionicu, mada su za osvetljenje predavača nekad potrebni dodatni svetlosni izvori. Difuzno ili ugaono osvetljenje pomaže da se uklone grube senke ispod očiju ili brade. Spoljašnji prozori treba da budu pokriveni roletnama ili zavesama da sunčeva svetlost ne bi prodrla u toku video konferencije. Video kamere ne mogu dobro da se adaptiraju na razlike u sjaju između veštačke i sunčeve svetlosti.

9


2.3.5. Audio sistemi

Dobar kvalitet reprodukcije zvuka veoma je važan prilikom planiranja virtuelne učionice za učenje na daljinu. Dobra slika sa lošim zvukom praktično je beskorisna; dobar zvuk sa lošom slikom je manje od idealne situacije, ali je ipak i dalje funkcionalno rešenje za virtuelnu učionicu. Dobri audio sistemi uključuju dva elementa: snimanje i reprodukciju. Snimanje zvuka postiže se mikrofonima. Stoni mikrofoni omogućavaju učenicima da postavljaju pitanja. Ovi mikrofoni uglavnom rade tako što se pritisne dugme da bi se govorilo. Ovakvi mikrofoni su isključeni dok se ne pritisne neko dugme da bi se aktivirali. To omogućava da se mikrofoni postave svuda po učionici a da se pri tome ne uhvati neželjena buka prelistavanja papira, razgovor učenika ili lupkanje olovaka. Mada mikrofoni koji su montirani na plafonu izgledaju kao bolje tehničko rešenje za postavljanje pitanja i davanje odgovora učenika, mnogi konsultanti za takve primene najviše preporučuju stone mikrofone da ambijentna i spoljašnja buka ne bi smetala koncentraciji učenika.

Mikrofoni predavača obično su montirani na podijumu ili ih on nosi na reveru ili drži u ruci. Bežični mikrofoni na reveru omogućavaju predavaču da zadrži prirodan stil predavanja i da u isto vreme pruži jasnost izlaganja kako bi predavanje bilo uspešno i interakcija učenika smislena.

Reprodukcija zvuka postiže se zvučnicima. Pravilan raspored zvučnika u učionici omogućuje jasan prenos kako izgovorenog nastavnog materijala tako i postavljenih pitanja, a to obezbeđuje da interakcija između učenika i predavača ne bude ometana problemima usled neadekvatnog audio sistema. Pravilan raspored i instalacija audio sistema često bivaju zanemareni, jer se značajna sredstva potroše na druge komponente video predavanja. Međutim, od suštinske je važnosti posvetiti značajnu pažnju audio sistemu koji je sastavni deo učionice za učenje na daljinu.

2.3.6. Mrežne komponente

2.3.6.1. Inverzni multiplekser (IMUX)

IMUX preuzima signal koji proizvodi kodek i deli ga na delove koji treba da se prenesu preko odvojenih linija. Na primer, da bi se signal brzine 384 Kbps preneo preko tri linije baznog ISDN-a, on bio bi podeljen u tri 128 Kbps signala (3 × 128 = 384). IMUX takođe preuzima ova tri dolazna signala i ponovo ih sastavlja u jedan pre nego što se on kao jedinstven prosledi kodeku.

2.3.6.2. Pristupni komutator regionalne mreže (WAN)

10


U preduzećima i školama ne postoji posebna telefonska linija za svaki telefon u zgradi. Umesto toga obično postoji telefonska centrala koja ograničen broj dolaznih linija po potrebi dodeljuje lokalima. Pristupni komutator WAN mreže obavlja sličnu funkciju. Korišćenjem ovog komutatora eliminiše se potreba za posebnim linijama do svake jedinice video konferencije. Ovaj komutator dodeljuje raspoložive linije svakoj jedinici koja plasira poziv. Pored toga, ovaj komutator obično obavlja i IMUX-iranje. U tom slučaju, komutator dodeljuje više linija za svaki poziv. Neki komutatori u svom kućištu sadrže mesta za proširenje. To znači da se dodatne kartice mogu ubaciti na tim mestima da bi se prilagodila konfiguracija komutatora. Odnosno, kako se primena video konferencija širi, tako se mogu priključivati dodatne kartice.

2.3.6.3. Demark

Demark nije vrsta uređaja već mesto. To je lokacija na kojoj telefonska kompanija završava linije u nekoj zgradi. Ona označava kraj odgovornosti telefonske kompanije.

2.3.6.4. NT1

Linije baznog ISDN-a dolaze u zgradu putem dve bakarne žice koje predstavljaju tzv. U interfejs. Veliki deo opreme za video konferencije, kao i mrežne opreme, zahteva četiri žice sa tzv. S/T interfejsom. NT1 je uređaj koji pretvara U interfejs u upotrebljiv S/T interfejs. Pošto time završava mrežu, NT1 uređaj takođe omogućava telefonskim kompanijama da mogu da testiraju liniju. Ukoliko je NT1 uređaj isključen duže vreme, telefonska kompanija može da pretpostavi da postoji problem sa linijom i da je zatim isključi. Neke ISDN kartice i neka mrežna oprema imaju ugrađen NT1 uređaj, te stoga eliminišu potrebu za takvim spoljašnjim uređajem.

2.3.6.5. Kontrolna jedinica video konferencija sa više učesnika (MCU)

MCU (Multipoint Control Unit) uređaj je potreban kada tri ili više lokacija žele da učestvuju u video konferenciji u isto vreme. Sve lokacije se povezuju na MCU uređaj, a on povezuje te lokacije međusobno. U video konferencijama sa više učesnika sve lokacije se moraju povezati istom brzinom i moraju koristiti iste algoritme. Postoji nekoliko mogućnosti da bi se odredilo koja slika i zvuk koje lokacije treba da se pojave na drugim lokacijama koji učestvuju u video konferenciji. MCU uređaj može da upravlja konferencijom tako da se lokacija koja govori pojavljuje na svim ekranima. MCU uređaj može i da rotira učesnike tako da, za određeno

11


vreme koje se može zadati, redom prikazuje sve lokacije. Neki MCU sistemi omogućuju da jedna lokacija bude izabrana kao presedavajuća koja kontroliše koja lokacija se pojavljuje na ekranima učesnika. Drugi MCU sistemi imaju mogućnost da podele ekran u četiri dela i da svim učesnicima istovremeno prikazuju do četiri različite lokacije. Ova mogućnost se naziva neprekidno prisustvo ili, manje formalno, „Holivudski kvadrati“.

3. Standardi

Najbolja oprema na svetu je sasvim beskorisna ako ne može međusobno da komunicira. Određen standard predstavlja zajednički jezik koji govore uređaji različitih proizvođača i zato omogućuje njihovu međusobnu komunikaciju. Zamislite da imate telefon kojim možete da razgovarate samo sa nekim koji ima isti tip telefona. To je bio svet video konferencija pre uspostavljanja standarda. Međunarodna telekomunikaciona unija (ITU, International Telecommunications Union) je telo Ujedinjenih nacija koje je odgovorno za definisanje standarda za video konferencije. Svaki standard u svom imenu sadrži slovo i broj.

3.1. H.320

H.320 je u stvari grupa standarda za video konferencije preko ISDN i T1 linija. On sadrži standard za komprimovanje zvuka, koji je poznat kao G.711, standard za komprimovanje slika, koji je poznat kao H.261, kao i standard za prenos ovih signala, koji je poznat kao H.221. Ukoliko se pridržava ovog standarda, svaki H.320 sistem može da se poveže sa drugim H.320 sistemom. Međutim, svi H.320 sistemi se ne stvaraju na isti način. Da bi bili saglasni sa ovim standardom, sistemi moraju samo da proizvode pokretne slike formiranjem okvira brzinom od 7,5 okvira u sekundi (fps, frame per second). Obična televizijska slika i bolji sistemi za video konferencije imaju brzinu 30 fps što daje mnogo bolji kvalitet slike. G.711 obezbeđuje kvalitet zvuka koji je jednak kvalitetu telefonskog razgovora. Postoje drugi opcioni standardi za zvuk koji pružaju različit kvalitet zvuka. G.722 zahteva veću propusnu moć ali pruža izvanredan zvuk. S druge strane, G.728 zahteva samo 16 Kbps propusne moći ali daje kvalitet koji je manji od idealnog. G.729 kodek za kodiranje govora za 8/13 Kbps.

12


3.2. H.323 i H.324

H.323 definiše kako se video konferencije obavljaju preko Interneta i lokalnih mreža.

H.324 određuje postupak za video konferencije preko analognih telefonskih linija. Nijedan od ova dva metoda ne pruža dovoljan kvalitet za predavanje na daljinu.

3.3. T.120

T.120 je grupa standarda u nastajanju. Umesto da se bavi tehničkom stranom video konferencija, predmet standarda T.120 su podaci i grafika koji se razmenjuju u konferenciji. Ovaj standard određuje postupke deljenja aplikacija, prenosa datoteka i zajedničkog pisanja sa više lokacija. Korišćenjem standarda T.120 učesnici na različitim lokacijama mogu istovremeno raditi na nekom dokumentu ili dobiti grafičku prezentaciju sa jedne lokacije. Ovaj standard se može koristiti samostalno ili se može koristiti sa nekim H.320 sistemom video konferencije koji je kompatibilan sa T.120.

4. Primene

Pošto smo upoznali sve komponente koje čine mrežu video konferencije, pogledajmo kako se ova tehnologija može primeniti. U nastavku teksta navodim primere primene video konferencija u nastavi. U svakom primeru je za željeni rezultat izabran odgovarajući nivo tehnologije. Mada rešenja koja su ovde data jesu potpuna I funkcionalna, ona nisu i jedina rešenja. Svaka konkretna situacija je različita i zahteva drugačiji pristup.

4.1. Jednostavna učionica

Nastavnica X želi da postavi mali sistem u svojoj učionici da bi učenicima omogućila virtuelnu rekreativnu nastavu i da bi razredu obezbedila gostujuće predavače koje obično ne bi mogla da dovede. Pošto već ima multimedijalni računar, ona je naručila stoni sistem video konferencije koji je kompatibilan sa standardom H.320. Kada je paket stigao, ona je instalirala karticu za video konferencije u slobodan slot u svom računaru i priključila poslatu kameru, mikrofon i zvučnik u karticu.

13


U međuvremenu, tehnički direktor škole naručio je jednu liniju baznog ISDN-a koja je instalirana u školskom demarku. On je zatim od demarka provukao UTP kabl kategorije 5 do NT1 uređaja. Preko ormana za prevezivanje tehnički direktor je povezao NT1 uređaj sa učionicom nastavnice X. On je prethodno dogovorio sa telefonskom kompanijom da oba B kanala budu konfigurisana za podatke. Nastavnica X je od tehničkog direktora dobila SPID brojeve, tip ISDN komutatora i korišćen ISDN standard. Ona je drugi kabl kategorije 5 priključila na jednom kraju u priključnicu na zidu, a na drugom kraju u karticu za video konferencije u računaru i instalirala dobijeni softver. Zatim je pozvala broj za probu koji je dobila uz softver i potvrdila da njen sistem pravilno radi. Nastavnica X u svojoj učionici sada ima stoni sistem za video konferencije koji radi sa 15 okvira u sekundi. Ona može da se preko ISDN linije poveže sa svakim H.320 sistemom bilo gde u svetu. Ona je naručila malo skuplji sistem i dobila kameru sa daljinskim upravljanjem i mogućnost da doda još jedan video izvor. Nastavnica X sada dovodi predavače iz celog sveta. Pored ostalih primena, učenici nastavnice X gledali su sednicu parlamenta i posle toga postavljali pitanja poslanicima u vezi predloženih zakona.

14


Slika 4 - Jednostavna učionica

5. Primeri videokonferencije

1) Desktop videokonferencije:- MS NetMeeting, CuSeeMe, Vianet ....

2) Webkonferencije - MS Exchange, Lotus Sametime, Centra

3) Sobne videokonferencije – Kodeci –

• IP/ISDN - Polycom, TANDBERG, PictureTel • ATM – K-Net, Optivision

15


6. Zaključak

Razvoj tehnologije video konferencija otvorio je nebrojene mogućnosti za poslovne ljude, kao i za nastavnike. Već danas postoji mogućnost da se lako i po pristupačnoj ceni svet bukvalno dovede u učionicu. Budućnost može biti samo svetlija. Sistemi za video konferencije postaju sve bolji i jeftiniji. Nove mrežne tehnologije obećavaju da će više mesta iz celog svetu biti povezano linijama velike propusne moći. Ove mogućnosti, ako se pravilno iskoriste, mogu otvoriti potpuno nove horizonte za poslovne ljude, nastavnike, prosvetne administratore i učenike.

16


LITERATURA

1. Internet, i samo internet!

17

Seminarski rad - Videokonferencijski sistemi

Documents

Transcript of Seminarski rad - Videokonferencijski sistemi