VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAČASubotica, Banijska 67.

Tel. +381 (0) 24-547-870, 547-860Fax.+381 (0) 24-547-870

www.vsovsu.rs

Seminarski rad iz mentalne higijene

Tema: Narkomanija

Mentor: Student:dr Erika Balog Marina Mukic 722/09

Subotica,2011

Sadrzaj :

Uvod u mentalnu higijenu....................................................................

Narkomanija......................................................................................

Droge.................................................................................................

Prevencija i lecenje..............................................................................................

Empirijski deo.................................................................................

Zakljucak...........................................................................................

Literatura..........................................................................................

UVOD U MENTALNU HIGIJENU

Mentalna higijena predstavlja skup svih mera i tehnika usmerenih na sprečavanje mentalnih poremećaja i unapređuje mentalno zdravlje.Ona se pre svega bavi sprečavanjen duševnog poremećaja, slomova i drugih bolesnih stanja ispoljenih u ponašanju čoveka prema samom sebi i drugim ljudima.Ljudsko ponašanje je uslovljeno biološkim i socijalnim faktorima.Biološki faktori su određeni biološkim nasleđem koji se ispoljavaju u određenom bioliškom faktoru.Socijalni faktori se određuju socijalnim nasleđem koji se ispoljava u određenim socijalno-psihološkim strukturama.Pod socijalnim nasleđem podrazumevamo sumu iskustva i idejno političkih, kulturnih i drugih znanja.Socijalno nasleđe je ono što svaki pojedinac prima kao deo prošlih generacija bez potrebe da on to sam ponovo otkriva.Na biološkim nasleđima podrezumevamo one osobine koje se nasleđuju od svojih predaka.To je ono što se odnosi na genetsko nasledje.Mentalna higijena ima zadatak da spreči dejstvo onih štetnih činilaca koji doprinose pogrešno i nepoželjno funkcionisanje ličnosti i rušenje njene unutrašnje strukture što se ispoljava u raznim duševnim poremećajima.Po Svetskoj zdravstvenoj organizaciji mentalno zdravlje predstavlja zdrave i zrele ličnosti, da stvaraju harmonične odnose sa drugim ljudima.

Prema koncepciji Svetske zdravstvene organizacije mentalna higijena predstavlja ona nastojanja i tehnike usmerene ka sprečavanju mentalnih poremećaja.

Narkomanija

Šta je zavisnost od droge?Tačna definicija narkomanije, to jest zavisnosti od droge je prilično teška.

Pogotovo što razne ljudske kulture različito vrednuju zloupotrebu ovih sredstava.Danas posedovanje, gajenje i trgovina opojnim drogama predstavlja krivično delo. Interesantno je napomenuti da se samo uživanje (nakon unošenja u organizam) ne smatra krivičnim delom ni u jednoj državi. Uprkos svim teškoćama u definiciji, danas smatramo da zavisnost od droge označava takvo psihičko i fizičko stanje organizma i karakteristične poremećaje ponašanja koji se javljaju nakon uzimanja duže vremena određene droge. Karakteristična je za ovo stanje nesavladiva glad za drogom, neodoljiva unutrašnja prisila za nabavku i korišćenje novije doze, stalni rast individualne potrebe za drogom i fatalne štetne posledice.

Za definiciju zavisnosti od droge korisno je upoznati sledeće tri pojave:- tolerancija- telesna zavisnost- psihička zavisnost

Tolerancija

Tolerancija je u stvari sposobnost podnošenja. Tolerancija na opojna sredstva se uvek pojavljuje nakon kraćeg ili dužeg uzimanja droge. Za ovo nije dovoljno neredovno i povremeno unošenje droge u organizam. U takvim slučajevima mogućnost pojave tolerancije je manja, a s tim i mogućnost da se razvije navika i zavisnost.

Suština tolerancije ili sposobnosti podnošenja droge je u tome da količinu unešene droge treba stalno povećavati, da bi se postigao željeni efekat. Osnova svega ovoga je sposobnost ćelija i metabolizma da prihvati ili ne, ugradi u svoju funckiju ili ne, drogu, bez koje u buduće više nije u stanju da funkcioniše. Prisustvo ili odsustvo ove sposobnosti odlučuje o tome da li će se pojaviti ili ne tolerancija, a kasnije zavisnost.

Telesna zavisnostSuština telesne zavisnosti je prilagođavanje organizma na uzimanje droge,

karakteriše se pojačanom tolerancijom, sa jedne strane, a sa druge strane pojavom simptoma apstinencije, ukoliko osoba ne može da unosi nove količine opojnih sredstava. Ukoliko dolazi do nemogućnosti unošenja droge neizbežno se pojavljuju apstinencijalni znaci. Oni se manifestuju u obliku karakterističnih i dobro primetnih telesnih znakova. Kakvi su ti znaci i na kojem organu se manifestuju, zavisi od vrste unošene droge.

Psihička zavisnost

Najprihvatljivija definicija – prema proporuci Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO) – bi bila ona koja karakteriše ovo stanje, kao stanje zadovoljstva, psihičke svežine, bezbrižnosti, prijatnog raspoloženja, euforije, razdraganosti, pomoću koje se osoba uspešno rastereti od briga, problema i stresova svakodnevnog života- Možemo reći da buđenje takvih potrebe u osobi, pokreće lavinu zavisnosti od droge, kada oseća da su joj dosadašnji odbrambeni mehanizmi otkazali u funkcionisanju.

Ličnost narkomanaPonašanje čoveka je određeno na više faktora i to su: fiziološki, psihološki,

kulturološki, socijalni, istorijski, društveni itd. Radi rešavanja nekog unutrašnjeg konflikta, ličnost mobiliše raspoložive odbrambene mehanizme. U datoj situaciji to može biti alkohol ili pak droga. Koji odbrambeni mehanizam će izabrati, prvenstveno zavisi od roditelja dobijenih identifikacionih obrazaca. Sasvim pojednostavljeno: ako na raspolaganju stoji obrazac koji određuje da se problemi rešavaju bežanjem od njih, onda ličnost u razvoju to smatra prirodnim, te se ponaša shodno tome. Neretko se to viđa kod pojave alkoholizma: deca alkoholičara isto koriste alkohol u problematičnim životnim situacijama, ali ne iz razloga, kako se to često pogrešno misli, što je sklonost ka alkoholizmu urođena.

Ličnost narkomana je ensigurna, napeta, zabrinuta sa promenljivim raspoloženjem, depresivna, nesigurna u svoj identitet, zbunjena, sumnjičava. Svaki neuspeh doživljava kao tešku traumu, neugodsnosti svakodnevnog života su za nju nepodnošljivi, što pokušava ublažiti unošenjem droge. To privremeno i uspeva, dok se pod uticajem droge, da bi posle toga problemi delovali još teži, što naravno dovodi do potrebe za ponovno uzimanje droge. Osećajna komunikacija ovih osoba je hladna, beživotna, bezosećajna, sebična. Zadovoljavanje nagona je često bizarno i funkcioniše po principu „ovde, sada i odmah“. Samopoštovanje, samopouzdanje im je manjkavo, kao i sposobnost za prilagođavanje društvenim normama. Zbog toga se najčešće nalaze na periferiji društva, osećaju se izgubljenim, bezvrednim, idbačenim.

Droge

Definicija droge po Svetskoj Zdravstvenok Organizaciji (WHO) glasi :“Droga je bilo koja hemijska supstanca koja prilikom unošenja u ljudski organizam menja prirodni tok funkcionisanja ljudskog tela i psihe.

Droge mogu biti proizvod sačinjen od prirodnih supsanci i vštačke, kreirane i proizvedene u laboratorijama. Prema pravnoj regulativi, kao i prema socijalnoj prihvatljivosti u odnosu na datu definiciju droga, delimo ih na nekoliko grupa:

- legalne droge (alkohol, duvan, razne vrste lepka- lekovi ( različite vrste lekova do kojih se dolazi bez posebnih procedura,

lekovi koji su klasifikovani kao opojne droge i koji se po jasno definisanom pravnom okviru koriste u medicinske svrhe

- ilegalne droge (materije čija je proizvodnja, distribucija i upotreba van zakonski definisanih okvira nelegalna

Upotreba opojnih droga može biti dvojaka: upotreba u medicinske svrhe i nemedicinske svrhe – zloupotreba droga.

Morfinski tip zavisnosti

Morfin i heroin

Morfin se sintentičkim putem dobija iz opijuma, u prometu se pojavljuje kao beli prašak, gorkog ukusa, rastvorljiv u vodi.U organizam se najčešće unosi ubrizgivanjem u venu ili pod kožu.

Heroin je polusintetički derivat morfina. Heroin je bele boje, bez mirisa, gorkog ukusa, rastvorljiv u vodi. Brzo se resorbuje sa služokožom nisa zbog čeka se najčešće unosi u organizam šmrkanjem, pušenjem.

Kodein je beli kristalni prašak topiv u vodi.. U prometu pristupačne tablete narkomani rastvore u vodi i tako ih ubrzgavaju sebi.

Bitno je napomenuti da sva tri sredstva spadaju u grupu „tvrdih droga “,

Udisanje

Heroin se stavlja na foliju i pažljivo zagreva. Na ovaj način se stvara gusto ulje koje za sobom ostavlja crnu prugu na foliji. Dim koji se stvara prilikom isparavanja se uduše pomoću cevi koja se oblikuje od folije.

Ubrizgavanje

Heorin se stavlja na kašiku i meša sa vodom i limunskom kiselinom, zagreva se dotle dok se ne stvari jedna tamnobraon tečnost. Ovaj materijal se kroz filter (obično je to filter od cigarete) uvuče u špric i tada se može ubrizgati u venu, mišić ili pod kožu.

Dejstvo

Nakon unošenja droge dolazi do crvenila lica, znojenja, pojave sjajnih očiju, suženih zenica, osećaja topline u predelu želuca, nagona na povraćanje, otežanog disanja. Potom se pojavljuje dremljivost, govor postaje usporen, pažnja otupi. Najznačajnije dejstvo je ipak pojava euforije, porast raspoloženja, radost, osećaj bezbrižnosti za kojim sledi opuštenost mišića, nestanak napetosti, straha i bojažljivosti.

Nestankom dejstva euforiju smanjuje bezvoljnost, razdražljivost, napetost, neraspoloženje tj. depresija. Depresija, koja je praćena osećajem krivice, griže savesti, mislima samooptuživanja i samoubistva, neretko i pokušajima u tom pravcu. Za prekidanje takvog stanja se pojavljuje ponovna potreba za nastanak uzimanja droge i tako se zatvara ovaj patološki krug.

Redovno uzimanje morfina, kodeina ili heroina često kroz dugo vreme ne izativa vidljivije znakove, promene no i psihičkom ni u intelektualnom funkcionisanju. Ali iskustva ipak potvrđuju da unutar jedne do tri godine neprimetno dolazi do postepenog prodapadanja ličnosti. Ambicije nestaju, polet i produktivnost opada, voljne funkcije slabe, radna sposobnost kao i upornost u vršenju jednog posla se smanjuje. Narkoman svu svoju pažnju i snagu usperava na ponovno nabavljanje novih doza droge, koristeći pri tom prevaru, krađu itd.

Do tada, obično je već došlo do definitvnog i nepovratnog oštećenja strukture ličnosti. Ispoljavaju se crte koje se karakterišu zlonamernošću, nepouzdanošću, brutalnošću, agresivnošću, u osnovi asocijalnim ponašanjem, osećajnom hladnoćom, drastičnim maltretiranjem svoje porodice i okoline. Ličnost se menja do neprepoznatljivosti.

Pojavljuju se i telesni simptomi. Apetit opada, zajedno sa telesnom težinom, javljaju se bolovi u stomaku, povraćanje, zator, kod muškaraca impotencija a kod žena izostanak menstruacije. Srce, kao ni krvni sudovi nisu izuzeci: javljaju se poremećaji srčanog ritma, variranje krvnog pritiska. Po koži, na mestima uboda injekcijskih igala javljaju se gnojne upale, nokti su sivkastobele obojeni, očni kapci otečeni. Celokupna mišićna masa propada, slabi, uz drhtanje koje obuhvata celo telo. Bolest se manifestuje kasnije kompletnom nemogućnošću hodanja. Na kraju svega ovoga, bolesnik u krajnjoj iznemoglosti umire.

Simptomi apsinencije

8 do 12 sati nakon prestanka doziranja morfina ili heroina – to jest ako za to vreme narkoman ne može da dođe do novih doza – javljaju se znaci apsinencije. Oni su najizraženiji prva dva-tri dana. Nakon sedam to deset dana se postepeno povlače. Simptomi su dosta šaroliki: suzenje očiju, sekrecija iz nosa, znojenje, zevanje, raširene zenice, proliv, blago povišen krvni pritisak, ubrzani rad srca, povišena temperatura, nesanica. Sve to uz pratnju uznemirenosti, razdražljivosti, osećanja bespomoćnosti, mučnine, povraćanja, drhtanja, izraženih mišićnih bolova.

Ishod apsinencijalnih simptoma bez lečenja u adekvatnoj ustanovi je uvek neizvestan.

Posledice predoziranjaAkutno predoziranje sa derivatima opijuma izaziva poremećaje svesti što

neretko dovodi i do duboko komatoznog stanja. Zbog paralize centra za disanje zenice su sužene, ali zbog pojave nedostatka kiseonika u organizmu mogu biti i maksimalno proširene, naročito ako se morfin ili heroin koristi u kombinaciji sa drugim dozama. Predoziranje je cesti uzrok smrti među narkomanima. Najčešće su žrtve oni, koji su dugo koristili drogu niskog stepena čistoće, i zatim naglo dolaze do veće količine čiste droge.

Barbituratni tip zavisnosti

To su lekovi koji mogu da deluju na centralni nervni sistem: za smanjenje napetosti – anksiolitici, za umirenje – sedativi, sredstva protiv depresije – antidepresivi, za spavanje – hipnotici. Barbiturati koče, deprimiraju, funkcije centralnog nervnog sistema.

Čarobni benzodiazepini

Neki od opšte poznatih su benzodiazepina su: Apaurin, Bensedin, Lorazepam, Loram, Lorsilan, Tavor, Fluzepam, Ansilan itd...

Ovi lekovi, slični drogama, smanjuju napetost, streonju, podižu raspoloženje, izazivaju euforiju, osećanje bezbrižnosti. Uzimanje uz lekarsku kontrolu smanjuje opasnost od navikavanja, bar teoretski. Ali opasnost ipak postoji. Dokazano je da se nakon višemesečnog uzimanja, čak i u terapijskim dozama pojavljuju znaci povećane tolerancije. Kod onih koji ih uzimaju o dva do pet puta većoj dozi zavisnost se pojavljuje već nakon dve-tri nedelje. A kada je doslo do toga, ovi ljudi više nisu sposobni da žive bez leka, i da obavljaju svoje svakodnevne poslove. Uvek zahtevaju veću i veću dozu da bi postigli željeno dejstvo. Neretko uzimaju kombinovano, više vrsta lekova odjednom.

Nije retko, pa čak nije ni novo, da benzodiazepine kombinuju sa alkoholom. Ovo se, nažalost, sve više širi među mladim ljudima. Naime, alkohol i benzodiazepini

pojačavaju međusobno dejstvo, te tako željena euforija postaje izraženija, tj. može se pojačati. Naravno opasnost takve kombinacije se takođe povećava.

Takvi slučajevi se vrlo često završavaju smrtnim ishodom, usled paralize disanja ili prestanka rada srca. Moramo reći i to da takvu kombinaciju često koriste za pokušaj samoubistva i ti pokušaji čcesto završavaju uspešno.

Apsinencijalni znaci

Prekidanje, naročito nakon dužeg i nekontrolisanog uzimanja benzodiazepina, neminovno prouzrokuje apsinencijalne simptome. To je, putem raznih ispitivanja, veu odavno dokazano. Simptomi su najizraženiji trećeg do sedmog dana nakon prekidanja. To su psihički i telesni simptomi kao i pomećaji čula.

Od psihičkih simptoma su na prvom mestu nametost i uznemirenost, a mogu se pojačati do neizdžljivosti. Sve ovo održava jednu stalno prisutu, izraženu razdražljivost. Osoba i na najbezazleniji nadražaj reaguje eksplozivo. Svoje, dosadašnje komunijacije doživljava kao da celo okruženje samo njega vređa, dira, maltretira, pa stoga stalno mora da se brani. Pamčenje mu postaje otežano. Teško može da zapamti nove stvari, a stariji upamćeni materijal falsifikuje pr i zamamti pri sećanju. Koncetraciha mu je otežana, i uprkos raydražljivosti oseća se otupljenim. Raspoloženje je poremećeno, varira između depresije i povišenog tona. Sebe i svoju okolunu doživljava kao izmenjene, u okviru simptoma depersonalizacije i deralizacije.

O telesnih simptoma, gubitak apetita, mučnina i povraćanje su oni koji je prvi javljaju. Usled povraćanja, kao i prekomernog znojenja, dolazi do gubitka veće količine tečnosti iz organizma, što izaziva bolove u mišićima i zglobovima. Opšta slabost, drhtanje, teški poremećaji spavanja dopunju telesne simptome.

Novije forme tabletomanije

LSD

LSD je veštački proizedena droga, u promet se stavlja u obliku praška. U početku je primenjivana u istraživačkom radu u medicinskoj nauci za proučavanje obmane čula, halucinacija, ali se oslobodila laboratorijskih zidova.

Dejstvo LSD-a zavisi od toga da li u organizam dospeva preko usta ili venskim putem. Kod intravenskog unošenja dejstvo se ispoljava već nakon minut-dva. Efekat traje četiri do šest sati. Karakteristično je za LSD da pojačava osetljivost čulnih organa. Posledica toga je da osoba pod uticajem LSD-a mnogo jače čuje svaki šum, glasove, buku. U Stanju je da čuje žubor udaljenih potoka, šuštanje lišća, ili pak kaorake udaljenih prica u snegu. Oseća da su mu misli ubrzane. Istovremeno, funkcija pažnje mu slabi, neretko se potpuno prekida komunikacija sa sredinom. Samoprepoznavanje se poremeti, doživljava sebe izmenjeno, stvarost izopačenu,

promenjenu. Socijalno ponašanje mu postaje bizarno, neobično.Kod uzimanja LSD-a za rekordno vreme se razvije povećanje tolerancije, u

nekim slučajevima već nakon treće doze. Kasnije posledice trajnog uzimanja – a što potvrđuje više ispitivanja – su učestali pobačaji i neplodnosti kod žena, a oba pola trpe genetska oštećenja. Kao posledica ovoga, kod dece uživaoca LSD-a veća je verovatnoća za pojavu urođenih deformiteta.

LSD može da se nakapa na kocku šećera, na želatinske ploče ili trake u vidu tableta, kapsula ili pak na upijačkom papiru. Najčešća je forma marke, to su obično komadići upijačkog papira ili karata, dimenzije su 5x5 cm, sa štampanim slikama.

Hašiš, Marihuana

Oba su ekstrakt Canabisa, indijske konoplje, najčešće i namasovnije upotrebljivane droge u ljudskoj istoriji. Hašiš je od marihuane, koja se smatra lakom drogom, pet do osam puta jače dejstvo.

Cigaretu marihuane najčešće puše u vidu obreda. Vođa grupe napravi cigaretu i nakon što je zapali, ona, od ruke do ruke, počinje da kruži u grupi. Svo dobijaju po dva-tri jointa. Ubrzo na ovaj način cela grupa pada pod dejstvo droge. Neki se neobično smeškaju, drugi nepovezano pričaju, a neki se prepuštaju halucinacijama.

Naziv „laka droga“ je verovatno povezana sa činjenicom da uprkos mnogobrojnim ispitivanjima nije sa sigurnošću dokazano da bi trajna upotreba marihuane ostavila za sobom hronične posledice na nervnom sistemu, i u ponašanju. Uprkos tome, trajno korišćenje marihuane ipak ukazuje na neke povezanosti sa

poremećajima ponašanja, ali se sa sigurnošću još ne može tvrditi da li se radi o uzroku ili posledici. Isto tako je teško odgovoriti na pitanje da li je tzv. Amotivacioni sindrom, koji se karakteriše nedostatkom volje, nezainteresovanošću, posledica uzimanja marihuane, ili se marihuana uzima radi otklanjanja ovih tegoba. Sabirajući sve ovo, ipak je verovatnije da trajno uzimanje marihuane:

- oštećuje funkciju pamćenja- otežava učenje- oštećuje disanje- oštećuje disajne organe, slično duvanu- smanjuje broj i pokretljivost spermatozoida- ometa sazrevanje jajne ćelije- smanjuje funkciju imunog sistema

Uprkos ranijem verovanju razbija se telesna i psihička zavisnost. A to znač, da nakon izvesnog vremena njenog nedostatka pojavljuju je apstinencijalni simptomi. To su: razdražljivost, nesanica, gubitak apetita, smanjenje telesne težine, prekometno znojenje, poremećaji želudačno-probavnog trakta

Canabis – smola (hašiš) je komad zelene ili braonkaste presovane smole. Za pušenje ga pripremaju na sledeći način: isprže ga, samelju u lulu ili u savijenu cigaretu.

Marihuana (trava) se pravi od cveta ili lista razvijene biljke. Sensimila trava je bez semena i puno je jača od tradicionalne trave. Skunk je hibridna vrsta Sensimile, ekperimentalno je stvorena u severnoj Kaliforniji i danas se gaji u Holandiji. Način uzimanja: iako se događa da se canabis žvaće, većinom se ipak puši. Najrasprostranjenija metoda je savijanje u cigaretu..

Tvrde droge

AmfetaminAmfetamin se unosi ušmrkavanjem ili putem tablete, a u zadnje vreme je sve

češće i intravensko ubrizgavanje. U promet se stavlja u obliku praška. Vrlo brzo se razvija tolerancija, a nakon toga navika, usled čega organizam zahteva sve češće i sve veće doze radi postizanja željenog efekta. Već nakon unošenja 10-30 mg raste krvi pritisak, zenice se raširuju, pojačava se lučenje pljuvačke, znojenje. Sve ove simptome prati euforija, pojava dobrog raspoloženja, živahnost, uzbuđenost, optimizam. Govor i pokreti postaju ubrzani, nestaje osećaj umora, prividno se povećavaju psihofizičke sposobnosti, a istovremeno se smanjuje kontrola u poštovanju etičkih normi ponašanja. Dugotrajno uzimanje dovodi do somatskog (telesnog) i psihičkog (duševnoh) propadanja, praćeno razdražljivošću, hroničnom nesanicom. Osnovno raspoloženje se neočekivano, bez vidljivoh razloga menja iz euforije u depresiju. Osoba gubi apetit, mršavi, koža postaje sivkastobleda, obuzima je izražen premor, hod je sve nesigurniji. Postaje sve sugestibilnija, zabrinuta, napeta i depresivna. Javljaju se znaci hopohondrije.

Smrtni ishod nastaje predoziranjem usled raspada funkcionisanja sistema krvotoka kao posledica srčane smrti.

Extazy

Derivat je amfetamina. Sadrži amfetamin i meskalin. Meskalin je jedan od najjačih sredstava za izazivanje halucinacija. U organizam se najčešće unosi u obliku tablete ili kapsule. Retko se koristi ušmrkavanjem praška, eventualno u obliku pušenja cigarete ili radi postizanja bržeg efekta, intravenozno.

Ne izaziva fizičku zavisnost, ali psihička zavisnost se razvija. Karakteristično je da nakon izvesnog vremena, zbog toga što je organizam navikao na sredstvo, isto gubi dejstvo, i korisnik izabere neku drugu drogu. Dejstvo se pojavljuje 20-40 minuta nakon uzimanja. Kao i nakon uzimanja amfetamina i ovde se pojavljuje euforija, „flash“, dobro raspoloženje, ubrzani pokreti, optimizam. Ponekad je to popraćeno mučninom i nagonom za povraćanje. Nakon sat-sat i po vremena korisnik se oseća na vrhuncu. Ovo traje maksimalno 3-4 sata. Po podacima korisnika dejstvo je veoma prijatno i može se kontrolisati. Korisno je znati da je jedan broj ljudi preosetljiv na to i da za njih i mala doza može da bude smrtonosna a dugotrajno uzimanje dovodi do teškog oštećenja jetre.

Kokain

Kokain se dobija iz lišća bilje Erzthoxylon coca. Žvakanje tog lišća otklanja umor i pojačava radnu sposobnost. U zemljama Latinske Amerike, Argentini, Peruu, Boliviji od davnina je poznato. Nekoliko miliona ljudi u tim zemljama i danas koristi ovu drogu. Posledica ovoga je karakterističan izgled tih ljudi: izrazito su mršavi, bledog lica, upalih, sjajnih očiju zbog širokih zenica, nesigurnog hoda i drhtavog govora.

Korisno je napomenuti jedan podatak o ekonomskoj pozadini. Naime, krijumčarenje ove droge, zemlje Latinske Amerike, imaju veće prihode, nego od trgovine naftom i zlatom zajedno. Promet od ulične prodaje nadmašuje vrednost od 3-4 milijarde dolara.

Kokain se u organizam unosi ušmrkavanjem, preko usta, pušenjem, ali i često intravenskim ubrzgavanjem. Dejstvo se odigrava u tri faze.

Prva faza je faza euforije, kada se raspoloženje korisnika polako diže, slatko se smečka, psihički je osvežen, ubuzima ga osećaj da su mi sposobnosti neograničene, osećaj umora nestaje. Samoinicijativa mu se pojačava, puno priča, kontrole seksualnih podsticaja opadaju, a kao posledice se javlja promiskuitetno ponašanje – uspostavljanje nekontrolisanih i kratkih bezosećajnih seksualnih kontakata.

Druga faza je faza halucinacija. Najčešće se javljaju tzv. liliputanske halucinacije, bolesnici vide svoju sredinu kao jako malu, sitnu. Imaju osećaj da po temi gmižu sitne životinje koje se podvlače pod kožu.

Treća faza se karakteriše pojavom depresije, nezainteresovnosti. Pokreti se usporavaju, pogoršavajući se svo to kompletne ukočenosti.

Ušmrkava se kroz nos sa jedne glatke površine, gde je pripremljen, fino isitnjen i poređan u tanke redove. Ove redove ušmrkavaju pomoću valjka od papirne novčanice. Ubrizgavanjem, kokain pomešaju sa vodom i direktno ga ubrizgavaju u venu.

Lepila

Pre oko jedne decenije su se pojavili prvi podaci, prvo u SAD, o tome da se među vrlo mladim ljudima, pa čak i decom i tinejdžerima, brzo širi novi oblik drogiranja – korišćenje lepila. Naime, koriste benzin, eter, lak za nokte, razne vrste lepila (npr. OHO), udišući ga direktno ili njihove pare. Udisanje vrše direktno iz tube, ili natope neku tkaninu ovim sredstvima udišu ono što isparava. I ta vrsta narkomanije spada u ovu grupu, kada pomenuta sredstva stavljaju u plastičnu vrećicu i to navuku na sopstvenu glavu da vi šsto koncetrovanije mogli udisati drogu.

Kod jednostavnijeg oblika na glavu stavljaju plastičnu vreću i izdisani vazduh, bogat ugljen-dioksidom, udišu ponovo, sve dok se ne ošamute. Usled trovanja lepilima nastaje karakteristična euforija, uzbuđenost, promenljiva osećanja, agresivno ponašanje uz poremećaj govora i hoda. Česte su halucinacije i ispadi u sećanju. Brzo se razvije i zavisnost. Ova vrsta zavisnosti je izuzetno opasna, jer izaziva vrlo teška i nepovratna oštećenja u moždanom tkivu, koštanoj srži, jetri i bubrezima.

Predoziranje izaziva paralizu disanja sa smrtnim ishodom. Sa druge strane, dolazi do pojave agresivnog, brutalnog ponašanja.

Prevencija i lečenje

Moramo reći ne postoji uspešna metoda pomoću koje se uživaoci droge mogu izlečiti od bolesti zavisnosti. Jedno se sa sigurnošću zna: ako se neko razboli od ove bolesti, ako se razvije tolerancija, telesna i psihička zavisnost, sa velikom verovatnoćom će brzo umreti, i to kao mlad.

Do sada, za kratko vreme su se često menjali opšti principi institucionalnog lečenja i terapije. U početku je bilo opšte prihvaćeno pravila da se obi bolesnici što duže zadrže na bolničkom lečenju. Višemesečni boravak u ustanovi omogućava pravovremeno lečenje eventualnih apsinencijalnih simptoma a sa druge strane produženo posmatranje i kontrola sprečava ponovni pristup drogi. Ispostavilo se međutim da je ova metoda ipak nezadovoljavajuća, čak je vrlo mučna kako za pacijente tako i za stručno osoblje. Naime, nakon saniranja akutnih simptoma, pacijenti su obično bili prepušteni samim sebi.

Danas preovladava mišljenje da je lećenje zavisnika od droge uspešnije, ako se isto provodi van ustanove. Za ovo su najpodnije tzv. dvevne bolnice, gde pacijenti preko dana dolaze na odgovarajuću terapiju. Posle toga nastavljaju svoje svakodnevne aktivnosti u sopstvenoj sredini na koju su navikli. Lečenje na odeljenju ograničavamo samo na vreme akutnih simptoma. Metode koje danas primenjujemo su sledeće:

1. tzv. Engleska metoda: doziranj droge pod lekarskim nadzorom po principu postepenog smanjivanja

2. davanja antagonista (protiv sredstvo) npr. protiv Morgina davanje Nalorfina

3. metoda zamene droge: zamena droge Metadonom4. psihoterapijske i socioterapijske metode koje imaju funckciju

prevencije ponovne pojave bolesti

Na današnjem stupnju razvoja medicine nije teško sanirati simptome telesne zavisnosti. Teži je slučaj, međutim, sa psihičkom zavisnošću za čije je ukidanje potreban čak i višegodišnji trud i strpljiv rad.

Metode psihoterapije i socioterapije čine sastavni deo rada na sprečavanju ponovne pojave i rehabilitacije bolesti. Pojedinačna terapija, grupna terapija, terapija ponašanja, terapija upoznavanja,, analitička terapija itd. su metode koji raspolaže psihoterapija.

Socioterapija se bavi socijalnim momentima prisutnim u svakodnevnom životu i okruženju pacijenta.

Lečenje, prevenciju i rehabilitaciju bvolesti zavisnosti vrši tim (stručna ekipa) čiji su članovi: psihijatar, specijalizovani psiholog, socijalni radnik, kvalifikovana medicinska sestra i pedagog.

Ispovest pacijenata klinike dr. Vorobjev

Put narkomana je težak koliko i interesantan. Sa 15 godina sam počeo da pušim marihuanu i uskoro posle toga prešao na kokain. Polako su počele promene u mom životu. Lična higijena je prestala da bude prioritet i život je bio ispunjen lažima i manipulacijama. Primetio sam da odgovor na bilo koje pitanje je postala laž po instinktu. Probao sam lečenje uz pritisak roditelja, ali je sve to bilo uzalud. Konačno posle 8 teških godina sam odlučio da ako ne promenim svoj život postoje 2 puta: zatvor ili rana smrt, a ja nisam mogao da se pomirim sa tim. Treći put je ostaviti stari život u prošlosti i započeti novi. Prvo šta vam mogu reći o lečenu narkomanije je da ako vi niste iskreno sami sa sobom odlučili da kompletno odbacite stare navike iz svog života onda ne trošite vaše vreme. Jednostavno se pomirite da vam je budućnost jedan od predhodne 2 navedena puta. Ali ako ste odlučili da to nisu putevi za vas onda znajte da ima pomoći. Na internetu sam gledao kroz mnoge programe za lečenje narkomanije ali nakon dugog provedenog vremena u potrazi za spasom najbolje je zvučala klinika Dr. Vorobieva. Ovde sam proveo 3 ključne nedelje svog života. Njihovi metodi lečenja su malo neobični, ali vam sa pouzdanjem mogu reći da su vrlo efikasni. Preporučio bih svakom ko je odlučio da nađe spas da bar dođe na razgovor. Kroz priču ćete steći utisak da ovo osoblje je veoma efikasno u njihovom poslu. Prema tome, ako ste se odlučili da zaslužujete bolji ćivot, bolju budućnost za vas i vaše voljene preporučio bih vam kliniku Dr. Vorobieva. Oni razumeju da ste napravili grešku koja vas prati kroz život i znaju kako to da poprave. Nadam se da ako čitate ovo pismo da ćete odlučiti da je vaš život vredan borbe, a klinika Dr Vorobieva mi je dala neophodno oružije za tu bitku. Ovom prilikom želeo bih da se zahvalim svom osoblju klinike Dr. Vorobieva u Zemunu i nadam se da ćemo se ponovo sresti kroz život, samo u mnogo prijatnijim okolnostima.Z.H.

Počeo sam da pušim travu u 7. razredu. Tada u narednih nekoliko godina, to mi je bilo OK. U 16. godini sam probao heroin i nisam ga uzimao naredne 2 godine. Sa 18 sam počeo da uzimam heroin redovno. Tada je nastao pakao, u pravom smislu te reči. Trebalo je sve više i više. Na početku je stvarno zadovoljstvo ali polako je stezao omču oko vrata. Čuo sam za kliniku i odlučio da se lečim u 22 godini života. Tada, kad sam odlučivao, mislio sam da idem protiv sebe. Ali, u klinici, tačnije u Yoga House sam shvatio da sam sve vreme pre toga išao protiv sebe a da je lečenje bilo jedina ispravna odluka. Sad sam novi čovek i zahvalan sam mojim doktorima i većini pacijenata, sada mojim prijateljima na tome što sam opet zdrav.Z.M.

Zakljucak :

Koriscenje droge nikome nikada nije donelo dobro,treba se boriti protiv losih navika slicnih ovoj, i usmeravati mlade ljude koji su njeni najcesci korisnici na zdrav zivot i bavljenje sportom.

Literatura:- Tadić, Nevenka: Psihijatrija detinjstva i mladosti, Naučna knjiga, Beograd, 1989.- Nikolić, Staniša: Mentalni poremećaji u djece i omladine, Školska knjiga, Zagreb, 1988.- Klein, Melanie: Zavist i zahvalnost, Zagreb, 1993- Erić, Ljubomir., Čurčić, Vojislav: Adolescencija, Beograd, 1997.- Internet