Univerzitet EduconsFakultet poslovne ekonomijeSremska Kamenica Konsultivni centarSremska Mitrovica

Seminarski iz predmeta:

Finansijska tržišta

Tema:

Međunarodno tržište kapitala

Mentor: Student:

SADRŽAJ

Uvod 3.

1.Funkcionisanje međunarodnog tržišta kapitala 4.

2.Instrumenti tržišta kapitala 5.

3.Emisija akcije I trgovina akciskim kapitalom 6.

4.Metodi za analizu cena akcija 7.

5.Obveznice- dugoročne hartije od vrednosti 8.

Zaključak……………….…………………………………………………………...……...…10.

Literatura………………………………………………………………………………..……11.

Uvod

Tržišta su mesta na kojima se trguje određenim vrednostima odnosno instrumentima i tržište je mesto na kojem se ostvaruju ponuda i tražnja.Tako se na tržištu kapitala trguje akcijskim kapitalom tj. akcijama i dugom odnosno obveznicama. Naime,u samim početcima nastanaka finansiskog tržišta, većinski deo finansiranja vršio se preko banaka, a ne preko finansiskog tržišta. Glavni razlog bio je ne poverenje i slaba likvidnost tržišta. U poslednjih deset godina finansiska tržišta su počela da se šire i prouzrokuju stvaranje „ novih tržista“. A središta su im bila u Njujorku i Londonu. To širenje finansiskog tržišta, je naime jedan od razloga koji je uslovio nastanak medjunarodnog tržišta kapitala. Medjunarodno tržište kapitala je segment finansiskog tržišta na kojem se trguje dugoročnom finansiskom aktivom. Drugim rečima na njemu se organizuju i suočavaju ponuda i tražnja tj. na njemu se nudi i potražuje kapital po dugoročnoj osnovi, ali se i trguje emitovanim hartijama od vrednosti.Tržište na kojem nudimo i potražujemo kapital po dugoročnoj osnovi, nazivamo primarno tržište kapitala, koje ima svoje bitne funkcije a to su kreiranje nove emisije kapitala i njihovo plasiranje i prodaja. Tako da možemo zaključiti da se na primarnom tržištu kapitala, velikom brzinom prodaje dugoročna finansiska aktiva i samim tim se povećava stepen likvidnosti. A tržište na kojem se trguje već emitovanim hartijama od vrednosti nazivamo sekundarno tržište kapitala, koje omogućava neprekidnu relokaciju tj. normalan tok sredstava između različitih investitora , kako bi se jednima omogućila prodaja sredstava dok bi se drugima omogućila kupovina korišćenjem sopstvenih viškova sredstava. Tržište kapitala čine tri tržišta:

1. Kreditno-investiciono tržište , na kojem se nude i potrežuju dugoročni odnosno investicioni krediti ;

2. Hipotekarno tržište, na kojem se nude i potražuju dugoročni krediti na osnovu hipotekarnih zaloga;

3. Tržište dugoročnih hartija od vrednosti, ovo tržište se u praksi naziva jos i tržište efekta.

Postoji velika medjuzavisnost ovih tržišta, naime nemoguće je razviti sekundarno tržište bez postojanja odnosno razvijenosti primarnog tržišta i obratno.

1.Finansiranje međunarodnog tržišta kapitala

„Tržište kapitala predstavalja institucionalno organizovani prostor sa svim neophodnim elementima za njegovo funkcionisanje u određenom vremenu i po definisanim pravilima“.1Predmet finansiske transakcije na tržištu kapitala jeste kapital koji vlasnik kapitala tj. investitor plasira na tržište sa ciljem prodaje a potencijalni korisnik odnosno preduzetnik potražuje odnosno kupuje . Razvojne motive kretanja kapitala objašnjava teorija privrednog razvoja. Ti motivi su umereni ka trežnji odnosno potraživanju vezanih za inostrane kapital. Ponudu u medjunarodnom kretanju kapitala ,objašnjava uvek prisutno makismiziranje novog poslovnog zadatka uz data ograničenja.U normalnim okolnostima , slobodno medjunarodno kretanje kapitala , doprinosi povećanju nacionalnog bogactva , kako u zemnjama koje investiraju tako i u zemnjama koje potrežuju i koriste kapital. Jer se na tržištu kapitala trguje dugoročnom finansiskom sredstvima , obuhvata takodje I transfer finansiskih instrumenata sa dospećem više od jedne godine.“Pokretači medjunarodnog tržišta kapitala, su osnovna četiri faktora:

1) Tražnja od strane investitora I emitanata hartija od vrednosti;2) Vladajući trendovi na tržištu u pogledu izbora instrumenata I institucija;3) Oporezivanje I drugi instrumenti regulisanja;4) Delovanja učesnika na tržištu I tu spadaju posrednici I institucionalni investitori.”2

Učesnici na tržištu kapitala su: poslovne banke, osiguravajuća društva, investicioni fondovi I preduzeća I korporacije kao emitenti efekata.Grafikon – Učesnici tržišta kapitala3

1 „O Globalizaciji“, Anja Sifrin, Ejmer Bisat , Beograd 2005.2 „Medjunarodne finansije“ , Oskar Kovač , Ekonomski fakultet, Beograd 2003.3 „Finansijska tržišta i instrumenti“, dr. Milenko Dželetović , Beograd 2008.

PONUDA TRAŽNJA Klijenti investitori Klijenti zajmotražioci

Individualni investitori

Institucionalni investitori Uzjamni fondovi Porfolio menaxeri Penzioni fondovi Životno osiguranje

Investitori korporacije

VLADE

Korporacije – emitenti efekata

Banke , Institucionalne banke Firme za promet efekata/ brokeri Institucije za društveno kreditiranje Štedionice

TRŽIŠTE KAPITALA

2. Instumenti tržišta kapitala

“ Liovd.T. je konstruisao, tri najvažnije karakteristike instrumenata tržišta kapitala I to su: likvidnost, rizik I prinos ili dobit. “ 4Razlikujemo više podala finansiskih instrumenata. Pored svojih osnovnih navedenih funkcija finansiskih instrumenata postoji još nekoliko karakteristika na osnovu kojih ih možemo definisati. Najznačajniji su dugoročni finansiski instrumenti koji predstavljaju instrumente tržišta kapitala I imaju rok dospeća koji je duži od jedne godine. Njihova transakcija se obavlja na tržištu kapitala I oni se još nazivaju I efektima ili instrumentima kapitala.Za normalan tok ili funkcionisanje tržišta , bitna je podela hartija od vrednosti koja glasi:

1. Dugoročne hartije od vrednosti odnosno vlasničke hartije od vrednosti – Akcije;2. Dužničke hartije od vrednosti odnosno instrumenti – Obveznice.

Pravo imaju I jedan I drugi na budući prinos emitenata ali među njima postoji kvalitativna razlika. A to je da prinos od akcije nije izveden , a prihod od obevznice odnosno kamate je izveden prinos ili dobit. Vlasnik akcije nama pravnu zaštitu kao emitent , nema pravo isplate , dok vlasnik obveznice može potraživati isplatu kamate ili glavnice.

3. Emisija akcije I trgovina akciskim kapitalom

Akcije su tipičan finansiski instrument tržišta kapitala, drugim rečima, vlasnik kupovinom akcije postaje nosilac vlasništva nad kapitalom. Nemaju rok dospeća, samim tim zahtevaju dobro razvojeno sekundarno tržište , koje će obezbediti likvidnost postojećih I tržišnost novih akcija. “ Akcije najpre emituju korporacije a zatim njima trguju investitori”.5 Kada investitori kupuju akcije teže konstruisanju kopitalne dobiti , a to će im omogućiti rast cene akcija jer na samom početku investitor očekuje dividendu. Akcije istovremeno vlasniku pružaju:

Pravo preče kupovine- akcioneri koji drže obične akcije imaju pravo preče kupovine; Pravo kontrole rada preduzeća; Pravo na rezidualni deo likvidacione mase preduzeća; Pravo na transfer akcija; Pravo na deo dobitka , ukoliko ga preduzeće ostvaruje.

Na savremenim finansiskim tržištima razlikujemo dve vrste akcija:

1. Obične akcije- gde se akcenat stavlja na zaštitu akcionera od prkomernog emitovanja ,odnosno definiše se maksimalni broj autorizovani akcija I nominalna vrednost.

2. Preferencijalne akcije- predstavljaju vlasničke hartije od vrednosti I daju prioritet nad običnim akcijama. Prioritete koje nude odnose se na dividendu I otplatu kapitala u slučaju

4 „Implementacija tržišta kapitala“, dr. Siniša Ostojić , Novi Sad 2001.5 „Finansiska tržista“ Dobrivoje Milojević, Beograd 1996.

likvidnosti. Preferencijalne akcije nude fiksnu dividendu stečaja, drugim rečima visina dividende ne zavisi od visine dobiti. Madjutim preferencijalne akcije nude I ograničena glasačka prava. Razlikujemo sledeće vrste preferencijalnih akcija:

“Opozive ( Callable) preferencijalne akcije- emitent ih može povući po unapred utvrđenoj ceni , usled očekivane promete kamata I dividenda.

Zamenljive ( Convertibile) preferencijalne akcije- daju pravo vlasnicima da ih zamene za unapred utvđeni broj običnih akcija.

Kumulativne ( Cumulative) preferencijalne akcije- garantuju vlasniku da u slučaju ne isplaćivanja dividende u jednoj godini , akcioner ima pravo da primi zaostale dividende , ali pre nego što obavi plaćanje običnih akcija.

Participativne ( Participating) preferencijalne akcije- daju pravo vlasniku na učešće u dividendama ali samo ukoliko korporacije ostvaruju veću dobit od očekivanog.”6

Emitovanje akcije možemo definisati na više alteranativnih načina. Podela glasi na tri velike grupe:

I. Javna ponuda ( Public Offering) – Ovaj oblik emisije je najkompleksniji jer je emisija akcija usmerena na široku publiku I ostvaruje se na otvorenom tržištu kapitala.

II. Privatni plasmani ( Private Placement ) – direktan plasman novo kreiranih akcija I ova emisija daje mogućnost na osnovu prethodnog dogovora izmedju kompanije I emitenata I insitucionalnih investitora ( a to su npr. Prnzioni fondovi , osiguravajuće kompanije I dr.) koji se pojavljuju kao kupci odredjenog broja akcija. Osnovna karakteristika su niži troškovi oko registracije.

III. Ponuda prava- ponuda postojećim akcionerima kojima se daje privilegovano pravo na kupovinu odredjenih kontigenata novokreiranih akcija u skladu sa dotadašnjim holdinzima akcija, pojedinačno za svakog akcionera.

4. Metodi za analizu cena akcija

Najvažnije pitanje vezano za analizu vrednosti , jeste kako odrediti njihovu fundamentalnu vrednost odnosno realnu vrednost koju još nazivamo I “unutrašnja” vrednost. Ova vrednost je bitna za investitore jer je korisna pri donošenju investicionih odluka. Vrednost akcije jednaka je vrednosti bućeg prinosa koji očekuje investitor. Ta vrednost akcije ima tržišni karakter isto kao I tržišna cena akcje koja nastaje kao rezultat delovanja ponude I tražnje. Razlika izmenju unutrašnje I tržišne cene je manja , što je stešen efikasnosti tržišta kapitala veći.

Međutim , vrednovanje takozvanih običnih akcija ima dva problema a to su:

6 „Implementacija tržišta kapitala“ , dr. Siniša Ostojić , Beograd 2001.

1. visok stepen neizvesnosti prilikom predvidjanja budućeg prinosa dividendi I prilikom određivanja cena akcija od čijih ishoda postiže se mogućnost ostavrivanja dobitka odnosno gubitka.

2. Investitori su ambiciozni I očekuju da prihod I dividende , neprestano budu u porastu.

Akcioneri mogu da ostavre prihod na osnovu dividende I pozitivne razlike cena akcija, koje vlasnik može ostvariti prilikom njene prodaje. I taj dobitak nazivamo kapitalni dobitak. “ Procenu vrednosti akcija odnosno tj. njihovu valorizaciju moguće je izvršiti primenom sledećih metoda:

Bilansne metode- koja polazi od njigovoctvene, likvidacione I reproduktivne vrednosti akcija;

Diskontne metode- polazi od diskontovanja dividende, kapitalizacije dobiti , diskontovanja toka gotovine.” 7

Naime, postoje tri osnovna modela utvrđivanja cena akcija a to su :

1. Model diskontovanja dividende ( DDM) – Određuje cenu akcije putem diskontovanja budućih dividendnih prinosa. Medjutim kod valorizacije budućih akcija , budući iznos dividende nije precizno definisan jer može biti konstantan odnosno nulta stopa rasta dividende , a zatim da progresivno raste I opada ili drugim recima naizmenično flukuira.

2. Komparativni model- je model za indentifikaciju precenjenih / podcenjenih akcija. Ovaj model se zasniva na utvrđivanju racija cena odnosno prihoda.

3. Model diskontovanja gotovinskog toka- koristi se za izračunavanje ukupne vrednosti vlasničkog kapitala korporacije ali koristi se takođe I za izračunavanje ukupne vrednosti preduzeća.

Medjutim u svim ovim modelima se analiziraju uticaj jednog ili malog broja faktora koji utču na rast cena ,zaključujemo da samim tim nije moguće odrediti njihovo precizno kretanje u budućnosti jer se cena akcija menjaju usled delovanja domena iracionalnosti . Često su nepredvidivi I deluju suprotno od očekivanog. Zbog tih problema razvila su se I dva osnovna pravca ovih teorija a to su :

I. Teorija čvrste osnove ( Firm Foundation Theory) – Njeni tvorci su J.B.Williamson I I. Fisher. A zasnovana je na identifikaciji razlike između unutrašnje I tržišne vrednosti instrumenata na berzi. Ovaj teoriski koncept u osnovi predstavlja statiku finansiskog tržišta;

II. Optimistički ili teoriska uporišta u oblicima ( Castle-in-the-Air ) – Njen nastanak vezuje se za Keynes-a. A zasniva se na psihološkim pretpostavkama. Bazira se na

7 „Finansiski instrumenti i berze“ , Prof. Dr. Nenad D. Vunjak, Prof.dr. Ljubomir D. Kovačević, Subotica 2009.

nemogućnost investitora da izvrši procenu budućih prihoda emitenata instrumenata. I podstiče osvrtanje na očekivanja I ponašanja većine investitora, drugim rečima cena će biti onakva kakvu većina očekuje. “ Ova teorija predstavlja dinamiku finansiskog tržišta.”8

5. Obveznice – dugoročne hartije od vrednosti

Obveznice predstavljaju finansike instrumente duga putem čijeg izdavanja emitena dolazi do finansiskih sredstava za sobstvane potrebe od čega isplaćuje kamatu I po isteku valute plaća glavnicu. Za obveznice se može reći da predstavljaju dominantan instrument duga.

Obveznice se mogu podeliti prema više kriterijuma:

I. “Prema emitentima obveznice : Državne , municipalne I hipotekarne obveznice.”9

- Državne obevznice- su najstariji tip obeznica I pojavljuje se prvi put 1542. godine u Holandiji , a zatim se širi I počinje da obuhvata Veliku Britaniju I SAD. Državne obveznice obuhvataju kuponske , amortizovane, osigurane, indeksirane, štedne, odrezane I perepetualne obveznice.

- Municipalne obveznice- predstavljaju obveznice lokalne uprave odnosno lokalnih oragana vlasti I njih čine: opšte- na osnovu poreske strane emitenata, prihodne- su vezane za finansiranje određenih projekata koji su od privrednog značaja, hibridne- su obveznice koje predstavljaju spoj opštih I prethodnih obveznica, municipalne- emitiju se iz budzeta I rok dospeća im je od godinu dana.

II. “Prema metodi plaćanja kamate I otplate duga obveznice su: hipotekarne obveznice, obične, ne osigurane, osigurane ili garantovane obveznice.”10

- Hipotekarne obveznice- baziraju se na zalogu, koji polaže emitent kao sigurnost da će uredno paćati kamate I isplatiti nominalnu vrednost dotične obveznice;

- Obične obveznice;- Ne osigurane obevznice- nemaju osiguranje od strane drugog lica , njegova

garancija se svodi na kreditnu sposobnost emitenta;- Osigurane ili garantovane obveznice- imaju garanciju drugog lica za razliku od ne

osiguranih . Ta garancija predstavlja zastupanje drugog lica u slučaju nužde, u vidu isplate glavnice osiguranog duga investitoru. Može ih emitovati I država ukoliko ima funkciju finansiranja nekog javnog sektora.

III. “Prema roku dospeća obveznice se dele na : 1. Kratkoročne -rok dospeća do godinu dana I 2. Dugoročne – rok dospeća duži od godinu dana.”11

8 „Finansijska tržišta i instrumenti“, dr. Milenko Dželetović , Beograd 2008.9 „Finansiski instrumenti i berze“ , Prof. Dr. Nenad D. Vunjak, Prof.dr. Ljubomir D. Kovačević, Subotica 2009.10 „Finansiski instrumenti i berze“ , Prof. Dr. Nenad D. Vunjak, Prof.dr. Ljubomir D. Kovačević, Subotica 2009.

11 „Finansiski instrumenti i berze“ , Prof. Dr. Nenad D. Vunjak, Prof.dr. Ljubomir D. Kovačević, Subotica 2009.

Nove veste korporativnih obveznica u SAD-u. Nazivamo ih hartijama od vrednosti sa fiksnim prinosima odnosno isplaćuju periodične fiksne iznose kamata. Odvojena kamatna plaćanja I varijabilne kuponske stope imaju sledeće obveznice:

1. Diskontne obveznice ( Discount Bunds ) – prodaju se ispod nominalne cene I dobit

ostvaruje razlikom izmedju diskontne koju još nazivamo I kupovnom I nominalne

vrednosti obveznica;

2. Promenljive obveznice ( Reset Bunds ) - daju vremena korporacijama emitenata da

ojačaju svoj kreditni bonitet odnosno rejting. Ove obveznice kreću od fiksnog prinosa a

zatim se obećana kamatna stopa menja, prouzrokovajući rast cena obveznica na zeljeni

nivo;

3. Indeksirane obveznice ( Stock-indexet Bunds ) – gde su kamatne stope vezane za

kretanje tržišnih akcija;

4. Varanta ( Warrant Bunds ) obveznice- daje mogućnost zamene za akcije emitenata u

određenoj količini u određenom roku;

5. Put obveznica – daju vlasniku pravo da ih naplati od emitenata pre roka dospeća po

unapred utvrđenom diskontu;

6. Payment- in-kind Bunds – daje opciju odloženog plaćanja kamte ili emisije dodatnih

obveznica;

7. Srednjoročne note ( Medijum-term Notes- MTNs) – imaju ročnost do deset godina,

obično su bez prava o reotkupu, neosigurane su I imaju fiksnu kamatnu stopu.

8. Euronote ( Euronotes ) – su kratkoročne I neosigurane , korporativne obligacije

garantovane od strane banaka.

9. Eurobondovi ( Eurobonds ) – su zabeležile značajan rast u poslednje dve decenije.

Unutrašnja vrednost obveznice predstavlja sadašnju vrednost očekivanog novčanog toka iz obveznice , drugim rečima to je concept neto sadašnje vrednosti. Ako se predpodstavi da ponuda I tražnja uravnotežena , zaključujemo da bi unutrašnja vrednost bila jednaka tržišnoj ceni obveznice.

“Grafikon 4.3. Izvestan odnos tržišne cene I prinosa obveznica”12

12 „ Finansijska tržišta i instrumenti“, dr. Milenko Dželetović , Beograd 2008.

CENA

Zaključak

Dakle tržište kapitala je bitan element finasiskog tržišta. Bez tržišta kapitala I informacija koje ono produkuje teže je identifikovati društvene investicione alternative. Tržište kapitala sa jedne strane je mehanizam koji neutralno reguliše efikasnost privrednih subjekata koji su u opticaju a sa druge strane neprestano valorizuje investicione alternative. Naime, privredni subjekti nude investicione alternative sa ciljem poztizanja oraničenja finansiskih sredstava , nudeći veću cenu ali I veći prihod , za čije plaćanje je potreban visok stepen rentabilnosti ali I efikasnosti. Konkurencija je bitan faktor jer omogućava vrednovanje kako finansiskih sredstava tako I investicionih alternativa . Te na taj način utiču na smanjenje troškova u smislu alokacije finansiskih sredstava na najbolje alternativno tržište. Dakle suština tržišta kaptala je maksimiziranje koristi subjekta investitora ali I subjekta štednje. Takodje tržište kapitala omogućilo invesicionalnu komperativnost u razvijenim tržišnim privredama. Medjunarodno tržište kapitala je omogućilo plasiranje emitovanih akcija na globalno tržište. Mesto na kome se susreću ponuda I tražnja dugoročnog kapitala tj gde se nudi I potražuje dugoročni kapital je medjunarodno tržište kapitala.

Literatura

CENA

1. Osnovna literature: “Finansijska tržišta I instrumenti”, dr. Milenko Dželetović , Beograd

2008.

2. “O Globalizaciji” , Anja Sifrin, Ejmir Bisat, Beograd, Economist Media Group, 2005.

3. “ Finansiska tržišta” , Dobrivoje Milojević, Beograd 1996.

4. “Međunarodne finansije” , Oskar Kovač , Ekonomski fakultet Beograd 2003.

5. “ Implementacija tržišta kapitala “ , dr. Siniša Ostojić , Novi Sad 2001.

6. “Finansiska tržišta I berze “ , Prof. dr. Nenad M. Vunjak , Prof. dr. Ljubomir D.

Kovačević, Subotica 2009.