FINANSIJSKA TRZISTA-skr

8/13/2019 FINANSIJSKA TRZISTA-skr

1/77

Pojam finansijskih trzista

Globalni pojam trzista prestavlja susretanje ponude I traznje koje dovodi do formiranja cene I do razmene predmeta trgovanja uz tu cenu.Predmeti raz-mene na trzistu mogu da budu:stvarna dobra,razneusluge,HO .Prema pre-dmetu razmene na trzistu,izdvajaju se!njegova osnovna segmenta:finansijs-ko I robno

trziste."inansijska trzista predstavljaju najznacajniji I najosetljiv-iji deo ukupnog ekonomskog I finansijskogsistema svake zemlje.Ona omo-gucavaju normalno I nesmetano funkcionisanje nacionalne ekonomije.Ona predstavljaju#od osnovni$ postulata trzisne privrede.% sirem smislu finans-ijska trzista postoje svuda gde seobavljaju finansijske transakcije.Preko fin-ansijski$ trzista privredni subjekti dolaze do sredstava neop$odni$ zafinan-siranje svog poslovanja.Ona olaksavaju povezivanje subjekata koji raspola-zu viskovima finansijski$sredstava I subjekata kojima nedostaju finansijs-ka sredstva.&a nivou nacionalne ekonomije ukupan obim stednje

jednak je ukupnom obimu investicija u odredjenom vremenskom periodu.Ova pojava se naziva stednoinvesticioni ciklus.Preko finansijski$ trzista vrsi se alokac-ija akumulacije sa ciljem da se ona najefikasnijeupotrebi u proizvodnji.'u-bjekti koji raspolazu viskovima sredstava,putem kredita ili vlasnicki$ udela stavljaju i$na raspolaganje subjektima koji se bave proizvodnjom.&a finan-sijskim trzistima se finansijski instrumenti mogu

pretvoriti u gotov novac, kada su nji$ovim vlasnicima potrebna likvidna sredstva.% stranoj literature se govori ne

o#nego o vise finansijski$ trzista.I vecina nasi$ autora govori o finansijskim trzistima kao pluralnom pojmu,stosmo I mi pri$vatili.Pojedini autori ovaj pojam I singularni pojam finansijsko trzisni sistem koriste kaosinonime.Glavni elementi finansijskog-trzisnog sistema su:finansijska sted-nja(glavni troskovi transverisanjafinansijske stednje(finansijski instrumenti (finansijske institucije(segment finansijski$ trzista."inansijska trzistaobavl-jaju I sledece funkcije:utvrdjivanje cena finansijski$ instrumenata,smanjiv-anje transakcioni$ troskova I

pruzanje informacija ucesnicima na trzistu.&a finansijskim trzistima se suceljavaju ponuda I traznja,cime seostvaruje pro-ces odredjivanja cena finansijski$ instrumenata.%redjena finansijska trzista doprinose smanjenjutroskova trgovine finansijskim instrumentima,sto se postize preciznim pravilima trgovine,uproscavanjemtrgovine,resavanje ko-nflikata koji proizadju iz trgovine I pruzanje garancija da ce se izvrsiti zakl-jucenetransakcije.Pruzanjem informacija ucesnicima o relevantnim podaci-ma,finansijska trzista vrse informativnufunkciju.)noge odluke privredni$ subjekata,a narucito investicione,zavise od informacija koje dobijaju sa fin-

ansijski$ trzista.Znacaj I uloga finansijskih trzista

"inansijska trzista su deo ekonomskog sistema.&a nji$ vrse uticaj promene na trzistu proizvoda I promene faktora proizvodnje."inansijska trzista vrse povratni uticaj na trziste proizvoda I faktore proizvodnje.*azvojem finansijski$ trzista povecava se ponuda finansijski$ instrumenata,cime I!oblici ak-tive postaju predmet trzisnogvalorizovanja.*azumljivo je da zavidnu razu-djenost I fleksibilnost finansijske strukture privredno drustvo nemoze da ostvari u finansijskom vakumu,vec u bliskim kontaktima sa finansijskim posrednicima na finansijskomtrzistu.+i kontakti omogucavaju privrednom drustvu ne samo da potrebna finansijska sredstva pribavi izadekvatni$ izv-ora,nego da I oslobodjena sredstva iz redovnog poslovanja plasira u one fi-nansijske institucijekoji ce obezbediti zadovoljavajuci prinos od njegove eksterne upotrebe.'nazna finansijska trzista dala su znatandoprinos nastan-ku I razvoju veliki$ privredni$ subjekata. ez efikasnog me$anizma posred-ovanja,putem koganeangazovana sredstva mogu da budu usmerena u ona privredna drustva koja i$ traze u cilju finansiranja u fiksnaI obrtna sredstva ,velike korporacije ne bi postojale."inansijska trzista imaju veliki znacaj za razvoj

proizvodnje,povecanje drustvenog proizvoda I ostvarivanje akumul-acije.Ona su postala neizbezan faktor Iugaoni kamen otpocinjanja I zavrsa-vanja svi$ privredni$ aktivnosti,bez obzira na vrstu svojinski$ odnosa u usl-ovima slobodne trzisne ekonomije robno-novcanog karaktera. nacaj I ulo-ga finansijski$ trzista mogu se

posmatrati kroz sledece funkcije koje ova tr-zista obavljaju."inansijska povezivanja-finansijska trzista,kao


2/77

organizovana mesta na kojima dolazi do susretanja ponude I traznje za razlicitim oblicima finansijski$instrumenata,omogucava povezivanje investicioni$ subjekata, kojima nedostaju finansijska sredstva I stedni$subjekata koji raspolazu vis-kovima finansijski$ sredstava. lokativna funkcija-finansijska trzista omog-ucavajualokaciju slobodni$ finansijski$ sredstava,usmeravanjem tokova fi-nansijski$ sredstava od oni$ subjekata kojiraspolazu viskovima sredstava, ka onim subjektima kojima ta sredstva nedostaju."unkcija razvoja-finansijs-ka

trzista doprinose privrednom razvoju,jer dovode do povecanja mobilnos-ti finansijski$ sredstava."unkcijaefikasnosti-preko finansijski$ trzista omo-gucava se efikasno koriscenje finansijski$ sredstava#nacionalneekonomije, cime se obezbedjuje efikasnije poslovanje u privredi."unkcija odredjivanja cene finansijski$sredstava-na finansijskim trzistima se odredjuju cene fina-nsijski$ sredstava,obrazuju se cene koriscenjafinansijski$ sredstava."unkc-ija smanjenja troskova-finansijska trzista omogucavaju smanjenje troskova spajanjesubjekata koji zeli da proda,sa subjektom koji zeli da kupi odredje-ni finansijski instrument./olazi do smanjenjatroskova u vezi sa pribavljan-jem odredjeni$ informacija koje se mogu dobiti na finansijskim trzistima. "unkcija

pouzdanosti-finansijska trzista omogucavaju da se smanjuje rizik iz poslova koji se na njima obavljaju.

Vrste finansijskih trzista

Ostra podvojenost pojedini$ segmenata finansijski$ trzista karakteristicna je za nerazvijene finansijskesisteme.Izdvojeno posmatranja pojedinog seg-menta finansijski$ trzista koristi se u analiticke svr$e kao i u cilju prezentir-anja pojedini$ skupova finansijski$ instrumenata.'vaki segment finansijsk-i$ trzista ima svojespecificne finansijske instrumente.Pojedinacne finansij-ske institucije imaju posebnu ulogu u odredjenimsegmentima finansijski$ trzista.Postoji veci broj kriterijuma za podelu finansijski$ trzista,pa samim tim i visevrsta finansijski$ trzista.Glavna podela finansijski$ trzista je ona koja i$ svrstava u!osnovne kategorije:trzistenovca i trziste kapitala.Ova podela izvrsena je s obzirom na rok dospeca finansijski$ instrumenata koji-ma setrguje na tim finansijskim trzistima.+rziste novca je segment finansij-ski$ trzista za kratkorocne oblike finansijskeaktive,to je mesto gde se trgu-je ziralnim novcem IHO koje imaju rok dospeca kraci od#godinu.Osnovniucesnici na ovim trzistima su banke.Ovo trziste obezbedjuje likvidnost I so-lventnost privrednimsubjektima.+rziste kapitala je segment finansijski$ tr-zista na kojem se trguje finansijskom aktivom ciji je rokdospeca duzi od# godine.&a ovom trzistu prevas$odno se trguje dugorocnimHO -instrumen-tima duga Ivlasnickim instrumentima.0mitenti na ovom trzistu dolaze do sredstava za svoje dugorocno finansiranje.&anjemu posebnu ulogu imaju takozvani institucionalni investitori I fondovi,penzioni fondovi,jer su oni najvecivlasnici pojedini$ oblika finansijske aktive.Polazeci od mesta na kome se transakcije obavljaju I podrucija koja

pokrivaju,finansijska trzista se mogu podeliti na:lokalna,nacionalna I medjunarodna.1okalna trzista se odnose nauze podrucije#zemlje.&acionalna trzista se odnose na celu zeml-ju.)edjunarodna trzista se odnose na visezemalja.'a aspekta prava koja se nalaze u osnovi finansijski$ instrumenata kojima se trguje razlikuju se:trzis-taosnovni$HO I trzista izvedeni$HO .+rzista osnovni$HO sadrze!trzis-ta:trziste instrumenata duga I trzistevlasnicki$ instrumenata.&a trzistu inst-rumenata duga trguje se instrumentima duga koji predstavljaju oblikHOkojima se uoblicavaju duznicko-poverilacki odnosi.+u spadaju razlicite vrs-teHO ,kao sto suobveznize,komercijalni zapisi,kojima se vrsi kreditiranje poslovanja emitenata.0misijom ovi$HO emitent

prikuplja sredstva za svo-je finansiranje,jer kupci takvi$ $artija preuzimaju novcana sredstva emiten-tu,cime postaju kreditori I nalaze se u ulozi koju ima banka kod direktnog kreditiranja.0mitent ima obavezu da kupcu ovevrsteHO placa kamatu pre-ma rokovima dospeca,kao I da plati glavnicu.2ao sto se vidi,izmedju instr-umenataduga I direktnog kreditiranja postoje slicnosti,ali I razlike.&a trzis-tu vlasnicki$ instrumenata trguje se akcijama Ideonicama.2upci ovi$HO ne postaju kreditori,kao kod kupovine instrumenata duga,vec postaju vlasn-ici delakapitala emitenta I sticu pravo na buduce pri$ode od emitenata.+rz-ista izvedeni$HO nastala su razvojemizvedeni$HO .OveHO se nazivaju izvedenim zato sto nji$ova vrednost zavisi od vrednosti neke druge aktivekoja se nalazi u nji$ovoj osnovi.+a druga aktiva moze biti roba,osnovneHO .Polazeci od vremena placanja I


3/77

isporuke finansijske aktive,razlikuju se: prompna I terminska trzista.2arakteristika promptni$ trzista je da se poslovi I transakcije koje se na njima zakljucuje odma$ realizuju.Isporuka finansijs-ke aktive I placanje vrse seodma$ po zakljucenju posla.2arakteristika ter-minski$ trzista je da se na njima zakljucuju terminski poslovi,koji

predstav-ljaju sporazum ucesnika da realizuju odredjene finansijske transakcije u bu-ducnosti.Ovde spadajutrzista izvedeni$HO ,derivatna trzista.Polazeci od emisijeHO ,prirodne transakcije razlikuju se:primarna I

sekundarna trzista. Podela finansijski$ trzista na primarna I sekundarna izvrsena je po tome da li se na njimavrsi#kupovina I prodaja finansijski$ instrumenata koje su kre-irale deficitne ekonomske#,ili daljakupoprodaja.Ova podela ima smisla sa-mo kada se radi o finansijskim instrumentima koji se mogu dalje

prodavati. Primarna trzista su ona na kojima se vrsi primarna emisija pojedini$HO . &a njima seobavlja#transakcijaHO ,na njima se uvode nove $artije na trz-iste.2ao I na!trzistima,postoje!kategorijesubjekata-kupci I prodavci.2upci kupuju novoemitovaneHO I ujedno postaju nji$ovi#vlasnici.% pitanju je#kupovina tek emitovane $artije.2upac u ovom slucaju ima polozaj investit-ora,jer kupovina za njega znaciinvesticiju,s obzirom na to da od kupljeneH O ocekuje pri$ode vece od ulaganja koje je imao prikupoviniHO .Proda-vci novo emitovani$HO imaju ulogu emitenata koji preko primarnog trzis-ta dolaze dosredstava za svoje finansiranje.Primarna finansijska trzista im-aju funkciju da se transferisanjem finansijskestednje obezbedi njena efikas-nija alokacija krajnjim korisnicima.'ekundarna trzista su ona na kojima se trguje

vec emitovanimHO .&a njima se obavlja preprodaja,!I naredna tra-nsakcija saHO .Ova trzista omogucavaju prodaju finansijske aktive,da bi se doslo do likvidni$ sredstava,jer ova trzista obezbedjuju likvidnost finans-ijskeaktive,a to znaci da obezbedjuju likvidnost privrednim subjektima.#od bitni$ funkcija sekundarni$ trzista jeste daona odredjuju cenu finansijske aktive,cime se postize efikasnost poslovanja I upravljanja.&a berzama se odvijajusamo sekundarne finansijske operacije.Ovo znaci da su berze fina-nsijske institucije sekundarni$ finansijski$trzista.&eke specijalizovane fin-ansijske organizacije vise su orjentisane na primarna finansijska trzista,pos-to

preuzimaju prodaju novoemitovani$ $artija.'ekundarna trzista postoje za skoro sve vrsteHO .'a aspekta prometarazlikuju se:berzanski promet I trz-ista(vanberzanski promet I trzista. erzanski promet proistice iz poslova Itransakcija koji se obavljaju na za to posebno odredjenom I organizovanom mestu. erze su mesta na kojima sevrse kupovine I prodaje razliciti$ oblika finansijske aktive po unapred odredjenim pravilima I utvrdjenom

postupku. Postojanje vanberzanskog prometa znaci da se transakcije mogu obavljati I na!mestima osim berze.+a!mesta mogu biti,posredstvom banaka.Imajuci u vidu organizacionu strukturu finansijska trzista mogu biti:aukciona,posred-nicka I preko saltera. ukciona finansijska trzista su ona koja posluju na pri-ncipimaaukcije,kupac postaje onaj subjekat koji ponudi najvecu cenu.Posr-ednicka finansijska trzista su ona trzista nakojima se poslovi I transakcije obavljaju prekoposebni$,ovlasceni$ posrednika,najcesce brokera I dilera. Posebanoblik finansijskog trzista organizuje se preko saltera,sto predstavlja vid vanberzanskog prometa u kome setransakcije obavljaju putem upariva-nja ponude I traznje preko informacione kompijuterske te$nologije. ainter-esovani kupci I prodavci podnose svoje naloge na salterima banaka.' obzir-om na to da postoje direktni Iindirektni finansijski tokovi,postoji I podela finansijski$ trzista na:direktna I indirektna finansijska trzista.&adirektnim finansijskim trzistima obavljaju se kupovina I prodaja samo finansijski$ in-strumenata koje su izdaledeficitne ekonomske#,bez obzira na to da li su u nji$ ukljuceni dileri I brokeri.% direktna finansijska trzista spadaI primarna I sekundarna kupoprodaja akcija privredni$ drustava.&a intermedijarnim fi-nansijskim trzistimakupuju se I prodaju finansijski instrumenti koje su izd-ale intermedijarne finansijske institucije.Ovo znaci daintermedijarna trzista spada kupoprodaja depozita,depozitni$ certifikata I blagajnicki$ zapisa ban-aka.%zavisnosti od stepena organizovanosti mesta na kojima se finansijsko -trzisne operacije ostvaruju,razlikujuse:organizovana I slobodna.Organizo-vana trzista postoje kada se finansijsko-trzisne operacije ostvaruju na orga-nizovanim mestima I po strogo regulisanoj proceduri.'lobodna trzista post-oje kada se finansijski instrumentikupuju I prodaju po mnogo manje form-alizovanoj proceduri I na manje organizovanim mestima.Pored opste Iglob-alne podele finansijski$ trzista,postoji dalja nji$ova segmentacija na specij-alizovana trzista.Ovde cemonavesti samo devizno I $ipotekarno trziste./e-vizno trziste na specifican nacin prozima I novcano trziste I trziste


4/77

kapitala, zbog cega se ono I tretira kao sastavni deo I#I!.Ono ima dovoljno specific-nosti da ga treba tretirati kao posebno finansijsko trziste.&a $ipotekarnom trzistu trguje se $ipotekarnim kreditima iHO na bazi $ipoteke.Ovi poslovi su postali privlacni,jer se kao nji$ovo osiguranje javlja $ipoteka na realna nepokretna dobra.

Istorijski razvoj finansijskih trzista

&ema pouzdani$ izvora koji bi mogli dati odgovor na pitanje kada su nasta-la finansijska trzista. ko podjemo odnajsireg s$vatanja pojma finansijski$ trzista,kao mesta susretanja ponude I traznje finansijske aktive,onda bi semoglo reci da se nastanak I razvoj finansijski$ trzista poklapa sa nastankom I razvojem novca.% istoriji ljudskogdrustva vrlo rano su se koristili odredj-eni predmeti kao mere vrednosti I sredstva placanja.+ako su jos u perioduod3do4veka pre nove ere u avilonu postojali trgovi koji su skupljali I cuv-ali $ranu I!proizvode koji su davali uzajam. ajmoprimci su morali da vra-te istu vrstu robe koju su uzimali u zajam uz davanje visoke kamate.Potvrdekoje su se izdavale prilikom davanja robe u zajam koristile su se I kao sred-stvo placanja.% starojGrckoj,sarazvojem zanatstva I trgovine,javlja se I no-vac.'vaki grad-drzava imao je svoj novac./a bi se obavljala trgovinaizme-dju gradova bilo je potrebno vrsiti zamenu novca,pa se pojavila posebna vr-sta posrednika koji su senazivali trapezari(oni su vrsili poslove zamene,sto predstavlja zacetke deviznog trzista.%*imskoj drzavi novac je

dobijao sve veci znacaj.Postojale su posebne vrste banaka koje su vrsile poslove prima-nja uloga Idepozita,davanja zajmova uz vise kamate,kao I poslove platnog prometa izmedju delova*imske drzave.%srednjem veku,razvoj ekonomsk-i$ odnosa doveo je do razvoja funkcije novca.Ovaj period bio je karakterist-ican

po mnogim ratovima,pljackama I prevarama.2ako metalni novac nije imao jasno definisane dimenzije,prinjegovom kovanju cesto su vrsene pre-vare,jer je kovan novac manje tezine ili manji$ dimenzija,cime su sevlasto-drsci bogatili.*azvoj trgovine I zanatstva u srednjem veku doveo je do raz-voja finansijski$ I bankarski$

poslova.*azvijale su se!vrste bankarski$ po-slova-menjacki I depozitarni.&astala je menicakao#od#HO .Pojavom#be-rzi stvaraju se pravi temelji finansijski$ trzista.Otkricem merike nastala je potrebafinansiranja prekookeanski$ putovanja,brodova,povodom cega su nastale!osnovne vrsteHO .'a sve brzimrazvojem finansijski$ trzista,poci-nje stvaranje finansijski$ institucija koje treba da vode racuna o monetarnofinansijskim tokovima I poslovima na finansijskim trzistima.+okom#svets-kog rata' /preuzimaju ulogu zemljesa najvecim finansijskim trzistem.&j-ujork je postao najveci svetski finansijski centar.Posle!svetskog rata nastajesnazan razvoj finansijski$ trzista I u!zemljama,narucito u5apanu I&emack-oj.%!polovini!6veka jacaju procesiinternacionalizacije I stvaranja svetski$ finansijski$ trzista.

Karakteristike savremenih finansijskih trzista

'avremena finansijska trzista su vrlo dinamicna.&ji$ovo bitno obelezije je stalno kreiranje novi$ finansijski$instrumenata I brisanje granica izmedju nacionalni$ trzista,sto predstavlja odgovor finansijski$ trzista na promeneu okruzenju.'tvaraju se novi finansijski instrumenti,sto vazi za $ipotekarno trziste I trziste finansijski$derivate.%savrsavaju se telekomunikacioni siste-mi I informaciona te$nologija,sto omogucava elektronski prenos

podataka, koji je pretpostavka za kontinuiranu trgovinu I dematerijalizaciju trgovine. Prisutan je stalan procesusavrsavanja postojeci$ I stvaranje novi$ instituci-ja na trzistu.Osnovne karakteristike savremeni$ finansijski$trzista su:konti-nuelnost(internacionalizacija I globalizacija(pojava I razvoj finansijski$ ino-vacija.2ontinuelnost-stalni razvoj komunikacija stvara uslove za kontinuir-ano funkcionisanje finansijski$ trzista.+okom celog radnogdana na finansi-jskim trzistima se neprekidno formiraju cene.Pomocu savremene informaci-one te$nologijemoguce je!7Hdnevno pratiti transakcije I obavljati trgovinu na skoro svim finansijskim trzistimasveta.Internacionalizacija I globalizac-ija finansijski$ trzista-globalizacija finansijski$ trzista oznacava proces int-egracije nacionalni$ finansijski$ trzista u jedinstveno integraciono finansij-sko trziste.&a ovaj nacin privrednimsubjektima se pruza mogucnost da pri-kupljaju slobodna finansijska sredstva I izvan granica svoje nacionalne pri-


5/77

vrede.Internacionalizacija finansijski$ trzista odvija se paralelno sa razvoj-em medjunarodnog trzista ino-obveznice,narocito trzista evroobveznicama. Inostrane obveznice predstavljaju#od vrsta obveznica gde subjektiiz#zeml-je nji$ovom emisijom prikupljaju sredstva za potrebe svog finansiranja u nekoj!zemlji,pri cemu postuju

propise u vezi sa emisijomHO te zemlje. 0vroobveznice pruzaju mogucnost emitentu da i$ emituje u valuti kojase razlikuje od valute zemlje u kojoj se vrsi emisija.Pojava I razvoj finansijsk-i$ inovacija-poslednji$ godina

finansijska trzista u svetu dozivljavaju velike promene.Pojavio se veliki broj finansijski$ inovacija koje doprinosesirenju finansijski$ trzista I poslova na tim trzistima.5avljaju se novi finansijski ce-ntri I enormno raste broj berzanski$ transakcijaHO ."inansijske inovacije su prosirile finansijske instrumente.% sadasnjim uslovimazaduzivanje klas-icnim kreditima opada,a sve se vise zakljucuju!finansijski aranzmani na os-novuHO na trzistukapitala,kao sto su:evroobveznice sa fiksnom ili prome-nljivom kamatnom stopom,certifikati na depozite,a natrzistu novca:kratko-rocne obveznice I kratkorocni certifikati na depozite,kao I komercijalneHO .Ove inovacijedoprinose tokovima globalizacije I internacionalizacije fin-ansijski$ trzista./eregulacioni tokovi-drzave svojim

propisima regulisu fin-ansijska trzista.Izmedju pojedini$ zemalja postoje znatne razlike u pogledu regulisanjafinansijski$ trzista I ucesnika na njima.% ekonomski razvijenim zemljama poslednji$ nekoliko godina vrse se

promene u regulisanju finans-ijski$ trzista.Ove promene po znacaju predstavljaju reforme./o promena uregulisanju finansijski$ trzista dovodi veci broj faktora.&eki od faktora su: finansijske kruze(izacija svetski$

finansijski$ trzista,finansijske inovacije. bog sve vece golbalizacije svetski$ finansijski$ trzista,postavlja se probl-em kompatibilnosti regulative izmedju razliciti$ zemalja,a sve se vise javlja potreba za medjusobnimuskladjivanjem regulativa razliciti$ zemalja.Poja-va velikog broja finansijski$ inovacija za$teva novu regulativu.

Poslovi na finansijskim trzistima

*aznovrsni poslovi koji se obavljaju na finansijskim trzistima,mogu se pod-eliti u8grupe:poslovi koji se obavljajuna svim finansijskim trzistima(poslo-vi koji se obavljaju na pojedinim finansijskim trzistima(poslovi posebne vr-ste.Poslovi koji se obavljaju na svim finansijskim trzistima mogu se grupis-ati prema!kriterijuma:premavremenu(prema tipu aktive.Prema vremenu pl-acanja I isporuke,poslovi na finansijskim trzistima se mogu

podeliti na:pro-mptne(terminske poslove.Promptni poslovi su oni kojima se postize dogov-or oko kupoprodajeodredjenog finansijskog instrumenta,pri cemu se placa-nje I isporuka obavljaju odma$ po postizanjudogovora.2od terminski$ po-slova zakljucuje se posao oko kupoprodaje odredjene finansijske aktive,pri cemu sestvarna isporuka I placanje obavljaju odredjenog dana u buducnos-ti.Ovi poslovi se zakljucuju zbog eliminisanjarizika koji postoji zbog mog-uce promene cenaHO ,promene kamatne stope ili deviznog kursa.Prema ti-puaktive,svi poslovi na finansijskim trzistima mogu se podeliti na:poslove sa ziralnim novcem(poslovesaHO .Postoje poslovi koji se obavljaju samo na pojedinim finansijskim trzistima.+ako se na trzistu novcaobavljaju posl-ovi uzimanja I davanja kratkorocni$ kredita,kupovina I prodaja kratkorocn-i$HO .&a trzistukapitala vrsi se kupoprodaja dugorocni$HO .&a devizn-om trzistu vrsi se kupovina I prodaja deviza.% poslove

posebne vrste mogu se ukljuciti poslovi:arbitraze($edzinga(spekulacije.Poslovi arbitraze su zna-cajni poslovi nafinansijskim trzistima.% pitanju su poslovi koji se istovre-meno obavljaju na vise finansijski$ trzista na kojima setrguje istim finansi-jskim instrumentima. arada u ovim poslovima ostvaruje se u razlici u ceni odredjenogfinansijskog instrumentana razlicitim trzistima.%cesnici na dev-iznim trzistima,radi ostvarenja profita,cestokoriste razlike u visini deviznog kursa izmedju razliciti$ devizni$ trzista.)ogucnosti za obavljanje arbitraze nasvetskim finansijskim trzistima se smanjuje razvojem telekomunikacion-i$ I informacioni sistema I sve vecomglobalizacijom finansijski$ trzista. Hedzing predstavlja aranzman!strane u kome se potencijalni gubitak#strane uodredjenoj meri moze eliminisati zaradom!strane.Poslovi $edzinga su ve-zani za metode koje se primenjuju zasmanjenje rizika u vezi sa!poslovima na finansijskim trzistima.%cesnici na finansijskim trzistima ulaze u poslove$edzinga sa razlicitim namerama I ocekivanjima.#grupa ucesnika,koja se naziva $edzerima,nastoji da smanji rizikI eliminise mogucnost gubitka.!gr-upa ucesnika,koja se naziva spekulantima,ocekuje ostvarenje potencijalnog


6/77

dobitka.'pekulacije predstavljaju vrstu poslova na finansijskim trzistima u kojima ucesnici nastoje da,na osnovuznanja,strucnosti,informacija,pri$vat-anja razlika ostvare veliki profit u kratkom roku.2od ovi$ poslova pri$vatase rizik u zamenu za mogucnost ostvarivanja veci$ dobitaka ili gubitaka.% ovim poslovima spekulanti pokusavajuda zarade na bazi razlike u ceni.'p-ekulanti,zajedno sa $edzerima,predstavljaju znacajnu grupu ucesnika na fi-nansijskim trzistima.'pekulanti ocekuju profit pri$vatanjem rizika I na osn-ovu verovanja da ce kretanje cena

finansijski$ instrumenata imati suprotan tok od onog koji ocekuju $edzeri.Poslovi spekulacije su cesta pojava kodterminski$ poslova I poslova sa finansijskim derivatima.

Efikasnost finansijskih trzista

2ad se govori o efikasnosti finansijski$ trzista,uglavnom se imaju u vidu! vrste efikasnosti:internaefikasnost(eksterna efikasnost.Interna efikasnost se odnosi na operativno funkcionisanje trzista I oznacava za$tevda ucesnici na finansijskim trzistima dobijaju usluge u sto kracem roku I po sto nizim troskovima.0ksternaefikasnost se odnosi na sposobnost I brzinu reagovanja cena na finansijskim trzistima na pojavu relativni$informacija.!recima ova efikasnost se moze objasniti na osnovu toga kako cene finansijske aktive, kojom setrguje na finansijskim trzistima,reaguju I odrzavaju sve relevantne informacije.0fikasno je ono trziste na kome

cene odma$ I u potpunosti odr-azavaju sve raspolozive relevantne informacije.Pod informacijama se podr-azumevaju sve relevantne poruke koje su od znacaja za donosenje odluka. Informacije koje uticu na cenefinansijske aktive mogu biti:informacije o proslim cenama,javno obavljanje raspolozive informacije I sveinformacije. Polazeci od ove8grupe informacija,razlikuju se8forme efikasnosti trzista I to:slaba formaefikasnosti(polujaka forma efikasnosti(jaka forma efikasnosti .'laba forma efikasnosti je onaj oblik efikasnostitrzista u kome cene reagu-ju samo na informacije o proslim cenama,kada cene reaguju samo na osno-vuistorijski$ informacija.&a ovakvim trzistima postoji mogucnost ostvariv-anja e9traprofita I veliki$ zarada ukratkom roku.Pri predvidjanju kretanja na ovakvim trzistima primenjuje se takozvana te$nicka analiza,cijusustinu predstavlja predvidjanje buduci$ cena na osnovu nji$ovog kretanja u prosl-osti.Polujaka forma efikasnosti

je oblik efikasnosti u kome trziste reaguje na sve javno objavljene I raspolozive informacije.Ove informacije usebe ukljucuju I podatke o proslim cenama.Od znacaja mogu biti I ostale javno objavljene informacije,kao stosu:poslovni planovi,racunovodstveni izvesta-ji,objavljeni podaci o pri$odima.5aka forma efikasnosti je takvaefikasnost u kojoj cene odrazavaju ne samo javno objavljene,vec I!informacije.Ova forma efikasnosti u sebeukljucuje I pret$odne!forme,to jest I informacije o proslim cenama I javno objavljene informacije.

Regulisanje finansijskih trzista

&ajvazniji cilj koji treba postici regulisanjem finansijski$ trzista jeste jacan-je poverenja u finansijska trzista Iucesnike na njima./rzava svojim propisi-ma regulise funkcionisanje finansisjki$ trzista I ucesnika na njima,pricemu ona ima sledece funkcije:zastita ucesnika na finansijskim trzistima(odrzava-nje makroekonomskestabilnosti(odrzavanje konkurentnosti(odrzavanje sol-ventnosti finansijski$ institucija. astita ucesnika nafinansijskim trzistima-regulisanjem finansijski$ trzista drzava obavezuje ucesnike na finansijskim trzistima da

javno objavljuju sve relevantne informacije.Obezbedjuje se ka-znjavanje nedozvoljeni$ radnji na finansijskimtrzistima. ilj je da se obezb-edi zastita investitora./a ojaca medjusobno poverenje,da se poveca efikasn-ostfunksionisanja finansijskog sistema,kao I da se smanje mogucnosti pre-vara I malverzacija.Odrzavanjemakroekonomske stabilnosti-regulisanjem finansijski$ trzista drzava doprinosi stabilnosti privredjivanja Iekonomsk-om razvoju.Odrzavanje konkurentnosti-drzava moze svojim merama da do-prinosi postizanjuodredjenog nivoa konkurencije na pojedinim segmentima finansijski$ trzista.Ona moze da podstice sto visi nivokonkurencije ucesni-ka na finansijskim trzistima./rzava takve mere preduzima kada nastoji da ojaca domacefinansijske institucije ostrom konkurencijom na domacem tr-zistu i da im tako pomogne da obezbede visi nivo


7/77

konkurentnosti radi opst-anka na svetskim finansijskim trzistima.'matra se da su visoko konkurentna ona trzistakoja ispunjavaju sledece uslove:da postoji veliki broj ucesnika na tim finansijskim trzistima(da niko od ucesnikana tim finansijskim trzist-ima nema dominantnu ulogu(da su ucesnici na tim finansijskim trzistima sa-mostalni inezavisni(da su uslovi za ulazak na ta finansijska trzista blagi i da zavise samo do stope prinosa.Odrzavanjesolventnosti finansijski$ trzista-preko odrzavanja solventnosti finansijski$ institucija obezbedjuje se stabil-nost

finansijskog sistema,a samim tim i finansijski$ trzista.Ovo se postize preko me$anizma obavezni$rezervi,osiguranjem depozita,razlicitim propi-sima.

Pojam finansijske stednje

&a finansijskim trzistima vrsi se transferisanje novcani$ sredstava od subje-kata koji raspolazu viskovimanovcani$ sredstava od subjekata koji raspola-zu viskovima novcani$ sredstava prema subjektima kojima novcanasredst-va nedostaju.+a novcana sredstva mogu da poticu iz sledeci$ izvora:stednje ,odlozene

potrosnje(transformisanog mobilisanog novca u kapital u banka-ma(pribavljenog kapitala u inostranstvu.&ajveci priliv novcani$ sredstava potice od stednje,dok su!!izvora po obimu sekundarnog znacaja.'tednja pr-edstavljadeo do$odka cija se potrosnja odlaze za kasnije.Ovo je sustina makroekonomskog pojma stednje.'tednja na

makroekonomskom nivou ost-varuje se kroz procese koji se odvijaju na mikroekonomskom nivou.

Finansijsko-stedna pozajmica pojedinih ekonomskih jedinica

"inansijsko stedna pozajmica stanovnistva ogleda se u sledecem:stanovnist-vo ostvaruje razlicite vrste pri$oda uodredjenim vremenskim periodima,na-jcesce u vremenskim periodima od mesec dana(vremenski raspored priliva

pri$oda je drugaciji od nji$ovog trosenja koje je ravnomernije,s obzirom na redovne troskoveis$rane,stanovanja(iz vremenske neujednacenosti pri$oda i troskova proistice deo stednje(stanovnistvo ostvaruje idugorocnije vidove stednje:za predupredjenje razni$ oblika rizika,za resavanje stambeni$ pitan-ja,za obavljanjesopstvene poslovne aktivnosti.'tednja gradjana se moze sti-mulisati raznim merama bankarskog,monetarnog i

poreskog sistema.Pri od-redjenom nivou primanja gradjana,stednja ce biti veca ukoliko su razvijeno razlicitioblici stednje u bankama i u!finansijskim institucijama.'tednja ce biti veca ukoliko je stimulisana adekvatnomkamatom,razlicitim mogucnos-tima ulaganja,razlicitim mogucnostima zaduzivanja po osnovu stednje,sto jedomaca valuta cvrsca,to su vece poreske olaksice pri investiranju stednje.

Finansijsko stedna pozicija privrednih su jekata

% okviru privrednog sektora,stednja se formira u vidu akumuliranog neto dobitka."inansijsko stedna pozicija privredni$ subjekata moze se posmatrati na!nivoa.#nivo proistice iz tekuceg poslovanja,kao razlika izmedju pri$oda od prodate robe i izvrseni$ usluga i troskova koji su za te svr$e nastali.Ova pozicija se manifestuje u vidu bruto profita,i ona je kod vecine privredni$ subjekata suficitna.Ovo znaci da privredni subjekti u oblasti tekuceg poslo-vanja ostvaruju pozitivnu stednju.!nivo finansijsko stedne pozicije privred-ni$ subjekata ukljucuje i izdatkeovi$ subjekata za investicije u kapitalna dobra.Posto su ovi izdaci veoma veliki,na ovom nivou sektor privredni$su-bjekata prelazi iz suficitne u deficitnu zonu,u zonu negativne finansijske st-ednje.Ovo ne znaci da u ovomsektoru nema ekonomski$#koje i na ovom nivou ne ostvaruju stednju.

Finansijsko stedna pozicija javnog sektora

5avni sektor,sa svim svojim drzavnim i paradrzavnim institucijama i subjek-tima,akumulira deo viska pri$oda,neto dobitka za sebe sa ciljem da tim kap-italom razvija javni sektor,usmerava razvoj privrede i finansira


8/77

posebne pr-ograme od opsteg drustvenog znacaja.Ovaj sektor najcesce ostvaruje negat-ivnu finansijsku stednju,sobziron na to da ukupni javni ras$odi prevazilaze ukupne javne pri$ode.I pored toga drzava ima veliki znacaj,nesamo za inst-itucionalizaciju i pravnu sigurnost ucesnika na finansijskim trzistima,nego i za kontrolu finansijskotrzisni$ operacija.

!ransformacija mo ilisanog novca u kapital u ankama

anke neprekidno mobilisu novac u depozite stvarajuci pasivu,cime stvara-ju i izvor finansiranja.'trukturarocnosti depozita moze se kreirati od depo-zita po vidjenju do depozita na nekoliko godina./epoziti koji suraspolozivi preko#godine,imaju karakter kapitala. anka moze da menja rocnost stednji, da preradjuje novac ukapital time sto deo depozita rocnosti do#godinu pla-sira na dugi rok. ato su banke zainteresovane da imaju stovise oroceni$ depozita i sto vise deponenata.'to vise oroceni$ depozita na razlicite roko-ve,postoji vecaverovatnoca da ce se finsnsijski iznosi ti$ depozita stalno odrzavati ili rasti.% tim uslovima#deponenti podizusvoju stednju,!produz-avaju rokove stednje,dok8ulazu stednju.% situaciji kad se kratkorocni depo-ziti stalnoodrzavaju na istom nivou,oni postaju dugorocni izvori finansiran-ja.Iz ovi$ razloga banke nastoje da stimulisuorocenu stednju i zainteresov-ane su da steknu ugled u javnosti u pogledu finansijske sigurnosti ulaganja u

nji$. anke imaju interes da njeni deponenti budu medjusobno poslovno povezani,kako ne bi dolazilo dosmanjenja depozita u masi,jer prilikom pla-canja izmedju deponenata iste banke ne dolazi do smanjenja depozitavec se depozitni novac samo premesta sa#na!depozitni racun.% meri u kojoj ban-ka uspe da realizuje ovajcilj,moci ce da transferise novac u kapital.+ransf-ormacija novca u kapital skopcana je sa odredjenimrizikom.Ovo zbog toga sto moze da dodje do podizanja novca sa depozita u vecem obimu nego sto je razlikaizmedju ukupni$ depozita i dugorocni$ plasmana pokriveni$ tim depozitima,kada kod banke nastupanelikvidnost.*azumljiva je teznja ban-ke da kratkorocne depozite plasira u vidu dugorocni$ plasmana,jer jekama-tna stopa na dugorocne plasmane visa od kamatne stope na kratkorocne pla-smane.Ovo zbog toga sto jerizik naplate plasmana proporcionalan duzini roka njegove naplate.'to je taj rok duzi,sve je teze sa sigurnoscu

predvideti sta ce se u medjuvremenu desiti sa duznicima,da li ce ili nece nastupiti tak-ve trzisne i politicke promene koje ce ugroziti nji$ov opstanak,a time i mo-gucnost naplate plasmana. ato je i kamatna stopasrazmerna riziku,sa cilj-em da se kroz visoku kamatnu stopu ostvari sto vise pri$oda od dugorocni$ plasmana i dase dugorocni plasman kroz tako visok pri$od povrati i pre na-plate njegove glavnice.'vako dugorocno plasiranje

je netipican posao za banku,zbog cega izaziva vece troskove ne samo za odobravanje tog plasma-na vec i pracenje njegove naplate,sto je povezano sa stalnim pracenjem bo-niteta duznika,pa otuda i veca marza bankeugradjuje u kamatnu stopu da bi se naplatila od duznika./ugorocni plasman moze biti pokriven $ipotekom.'obzirom na dugi rok,neizvesno je da li ce i po kojoj ceni moci da se unovci nepokretnost nad kojom jeuspostavljena $ipoteka i koliko ce iznositi trosk-ovi prodaje te nepokretnosti.

Kapital pri avljen u inostranstvu

+ransfer stednje moze se vrsiti i iz#nacionalne privrede u!.Pribavljanje ka-pitala u inostranstvu moze se ostvariti pozajmljivanjem na kreditnoj osnovi i ulaganjem u domaca privredna drustva na vlasnickoj.2ada se kapital prib-avlja u inostranstvu,na kreditnoj osnovi,povecava se domaca ponuda kapita-la.% momentu vracanja pozajmljenogkapitala u inostranstvu,smanjuje se domaca ponuda kapitala.Preterano zaduzenje u inostranstvu nosi niz opasn-osti,kao sto su gubitak autonomije u vodjenju ekonomske politike i izaziva-nje visoki$ inflatorni$ gubitaka,kada

je domaca stopa inflacije visa od stope inflacije zemlje poverioca,sto izaziva inflatornu spiralu troskovnogtipa.'ve te negativne posledice preteranog inostranog zaduzivanja u bivsoj;%i te kako smo osetilii one suzajedno sa!uzrocima doprinele da se ekonomski ambijent pogorsa i da dodje do privrednog sloma.Pribavljanjekapitala iz in-ostranstva na vlasnickoj osnovi povecava ponudu kapitala na domacem trzi-stu u momentu


9/77

pribavljanja a ne smanjuje domaci kapital po osnovu otplate glavnice,vec samo po osnovu odliva dela netodobitka koji pripada inostra-nim vlasnicima,uz uslov da se ne reinvestira u zemlji.'trani kapital,pribavlj-en navlasnickoj osnovi,ne proizvodi navedena negativna dejstva zaduziva-nje u inostranstvu.%kupna novcana sredstvau#nacionalnoj privredi ne pre-dstavljaju ponudu novca na finansijskim trzistima.

!okovi transferisanja finansijske stednje

'uficitne ekonomske#,#koje imaju ostvarenu finansijsku stednju u obliku novca,imaju oblik imovine,finansijskeaktive,u vidu potrazivanja od banaka .&a finansijskim trzistima vrsi se transferisanje ovog novce od suficitni$ kadeficitnim ekonomskim#u zamenu za neki!finansijski instrument.'ustina finansijsko-trzisnog sistema je prodajanovca kao potrazivanja od bankarsk-og sistema za nekom!finansijskom,ali nemonetarno potrazivanje od deficit-ni$ ekonomski$#.&a finansijskim trzistima javljaju se vlasnici stednje koji nude svoja sredstva kao investitori.+omogu da budu gradjani,privredna dr-ustva,banke i!finansijske organizacije,kao i drzavne i paradrzavne instituci-

jei!subjekti javnog sektora.+razenju novca na finansijskim trzistima formir-aju deficitne ekonomske#.)otiviovi$#su ostvarenje pri$oda na ulozena sr-edstva.Ovi subjekti zele da ostvare sto veci prinos na ulozena sredstva iza-to osmisljavaju poslovne ideje i aktivnosti za ostvarenje dobitka.Oni postaju vlasnici ideja,ali za ostvarenje ti$

ideja nemaju dovoljno sopstvenog novca, zbog cega traze novac na finansijskim trzistima.)edju deficitnimekonoms-kim#javljaju se:gradjani koji zele da obezbede odredjena potrosna dobra,ali nemaju dovoljnonovca(privredna drustva koja imaju nameru da putem ula-ganja povecaju dobitak,ali ga nemaju dovoljno(bankei!finansijske instituc-ije koje imaju nameru da plasiranjem novca ostvare dobitak,ali nemaju dov-oljno novca za

plasman(drzavne i paradrzavne institucije,kao i!institucije javnog sektora koje zele da ulazu,ali nemaju dovoljnonovca.2ao sto se vidi ,nosioci traznje novca na finansijskim trzistima su ista vrsta subjekta koji su i nosioci

ponude stednje.&ji$ova ukupna traznja cini zbir traznje novca na finansijskim trzistima.Postoje razliciti tokovifinansijske stednje od suficitn-i$ prema deficitnim ekonomskim#,ali se svi oni mogu svesti na!vrste:direk-tne(indirektne finansijske tokove.2od direktnog finansiranja finansijski tok-ovi se odvijaju direktno od suficitni$ka deficitnim ekonomskim#bez uces-ca intermedijalni$ finansijski$ institucija./irektan kontakt lica koje nudi st-ednju i lica koje trazi novac predstavlja neorganizovano finansijsko trziste. *azlikuju se!vrste direktni$finansijski$ tokova.#vrsta direktnog finansira-nja predstavlja tokove stednje od suficitni$ prema deficitnimekonomskim# ,pri cemu finansijski instrumenti pomocu koji$ se vrsi transferisanje imaju zajmovi,jer sadrzeobavezu povracaja.!vrsta direktnog finansiranja predsta-vlja tokove stednje koji se vrse finansijskiminstrumentima koji imaju svoji-nski karakter.% ovom slucaju suficitna ekonomska#kupuje novcem akcijenekog!privrednog subjekta,cime svoju imovinu u obliku potrazivanja od banaka zamenjuju za svojinski udeo u

privrednom subjektu.Ovo se postize tako sto privredni subjekat emituje akcije,povecava obim vlasnicki$ pravanad sobom,i prodajom ti$ akcija dobija novac kojim moze da kupi realnu aktivu


10/77

nji$ove dugorocnije instrume-nte i u vecim iznosima.&a ovaj nacin intermedijarne finansijske institucijeobavljaju rocnu transformaciju i objedinjuju sitne uloge,ove institucije pre-krajaju finansijsku stednju i sastanovista rokova i sa stanovista njene velic-ine,pri cemu i disperzuju rizik.Ovo su znacajne pozitivneimplikacije,kako za suficitne,tako i za deficitne ekonomske#.2od indirektnog finansiranja deficitneekonomske#kreiraju i prodaju indirektne finansijske instrumente intermedijarnim finansijskim institucijama,a

intermedijarne finansijske inst-itucije kreiraju svoje finansijske instrumente koje prodaju suficitnim ekono-mskim#,koje tom kupovinom dolaze do direktni$ finansijskim potrazivanja.

Pojam finansijske aktive

Pri definisanju finansijski$ trzista cesto se srece pojam finansijska aktiva, pod kojim se podrazumeva svakiimovinski oblik koji ima vrednost koja se moze razmenjivati.Ovaj pojam se srece i podrazlicitim!nazivima:finanijski instrumenti,trzisni materijal.% sustini u finansijsku aktivu se ukljucuju razl-icitioblici finansijski$ inatrumenata kojima se trguje na finansijskim trzisti-ma:ziralni novac,valuteHO ,plemenitimetali."inansijska aktiva predstavlja predmet trgovina na finansijskim trzistima.'tepen razvijenosti finansijskeaktive pokazuje koliki je stepen razvijenosti finansisjki$ trzista,pa se moze konstatovati da se zbog nerazvijenosti

finansijske aktive u'rbiji nisu razvila ni finansijska trzista."inansijska aktiva predstavlja neopipljivu aktivu,cijavrednost direktno ne zavisi od vrednosti fizicki$ dobara,vec predstavlja pra-va na neke buduce pri$ode ikoristi."inansijska aktiva obu$vata razlicite novcane i finansijske instrumente kojim se moze trgovati nafinansijskim tr-zistima."inansijski instrumenti predstavljaju aktivu-plasmane za subjekte koji i$ poseduju,jer oniza nji$ predstavljaju investiciju posto imaju prava na buduce pri$ode od nji$.0mitovanje finansijski$instrumenata za nji$ive emitente znaci postojanje odredjeni$ obaveza,jer emitovanje finansijski$ in-strumenata

predstavlja pasivu,posto svaka aktiva ima svoju pasivu."inansij-ske transakcije na finansijskim trzistima znaceistovremeno kreiranje finan-sijske aktive i finansijske pasive.

" lici finansijske aktive

"inansijska aktiva se moze posmatrati vrlo siroko.Ovaj pojam obu$vata vel-iki broj novcani$ i finansijski$instrumenata.&ajvazniji su:HO (depoziti( potrazivanja(finansijska prava(ziralni novac(devizna sredstva(zlato i

pleme-niti metali.% daljem tekstu upoznacemo najvaznije oblike finansijske aktive

#"V$pojam

HO predstavljaju najznacajniju grupu finansijski$ instrumenata kojima se trguje na finansijskimtrzistima.&astale su jos u srednjem veku.&ji$ov razv-oj otpoceo je sa opstim privrednim razvojem i nastankomindustrijske revo-lucije,da bi zabelezio veliki uspod poslednji$#6proslog veka.&astanak mo-derni$HO vezuje sezaItaliju,'paniju i"rancusku.&ajveci doprinos masov-nom uvodjenjuHO u svakodnevni zivot dale su' /zaizgradnju veliki$ projekata:zeleznica,P++saobracaj elektroenergetski objekti,koriscena su sr-edstva prikupljenaemisijom akcija i obveznica.HO se mogu definisati kao pisani dokumenti ili isprave koje svojim vlasnicima dajuodredjena prava,to su pisane isprave kojima se nji$ovi izdavaoci obavezuju da nj$ovim zakon-skim imaocimaispune obaveze koje su upisane na tim ispravama.HO pre-ma akonu o trzistuHO i!finansijski$ sredstava su

prenosivi elektronski dokumenti kojima se trguje na finansijskom trzistu iz koji$ za zakonite ima-oce proizilaze prava i obaveze u skladu sa zakonom i odlukom izdavaoca o nji$ovom izdavanju.HO izdaju se,prenose ievidentiraju u obliku elektron-skog zapisa u informacionom sistemu entralnog registraHO .Iz definicijeHO proistice da one imaju sledece karakteristike:predstavljaju formalna dokumenta,pisane isprave(predstavljajuisprave koje se odnose na neko pre-nosivo pravo imovinsko-pravnog karaktera(prava na koja se odnosiHO in-


11/77

korporisana su u samoj ispravi(predstavljaju prenosive isprave(pravo na $a-rtiji je u tesnoj vezi sa pravom na$artiji.HO sadrze odredjene elemente: oznaku vrsteHO (oznaku klase,serijeHO ako je izdavalac izdao viseklasa ,serijaHO iste vrste(naziv,sediste i maticni broj izdavaocaHO (naziv,sedi-ste i maticni broj pravnoglica,ime,prezime,adresu i jedinstveni maticni broj fizickog lica na cije ime glasiHO (nominalnu vrednostcelokupne emisijeH O (nominalnu vrednostHO ,knjigovodstvenu vrednost ako se akcije izda-ju bez nominalne

vrednosti(opis prava i obaveza kojeHO sadrzi i nacin nji-$ovog ostvarenja(datumizdavanja,upisaHO u entralni registar.Prema zak-onu o trzistimuHO i!finansijski$ instrumenata,HO moguizdavati:pravna lica sa sedistem na teritoriji'rbije(republika,autonomne pokrajne,#lokalne samouprave,pravna licakorisnici budzetski$ sredstava i organizacije obave-znog socijalnog osiguranja(& 'rbije(pravna lica sa sedistemna teritoriji dr-zava clanicaO0 /i0%i na teritoriji susedni$ drzava sa cijim institucijama nadleznim za kontrolutrzistaHO .2omisija zaHO ima zakljucen ugovor kojim se uredjuje saradnja nadlezni$ organa za kontrolutrzista.HO koje domaca pravna lica izdaju i kojima trguju u'rbiji izrazene su u dinarima. /uznickeHO mogu

biti izrazene u stranoj valuti.Obaveze izHO izdavalac je duzan da izvrsi u valuti u kojoj su izrazene.PravaizHO i prava naHO mogu sticati i njima raspolagati domaca i strana fizicka i pravna lica,osim ako posebnimzakonom nije drukcije odredjeno.Prava zakoniti$ imalacaHO iz ti$ $artija nastaju upisomHO na nji$ov racunkoji se vodi u .registru. 2ad kastodi banka vodi racune od vrednosti kod .registra u svije ime,za ra-cun

zakonski$ imalaca koji su klijenti te banke koji nisu zakonski imaoci,a za racun zakoniti$ imalaca zakoniti imalacovi$HO jeste lice ciji racun ka-stodi banka vodi racuneHO .Prenos prava izHO vrsi se prenosomHO na racunnovog zakonskog imalaca u .registru.Prava8lica naHO sticu se i pr-enose upisom ti$ prava i nji$ovi$ korisnikana racunHO zakoniti$ imalaca u .registru.Pravima izHO se moze neogreniceno raspolagati u pravnom

prometu,ako zakonom nije drugacije odredjeno. akon o trzistuHO i!fina-nsijski$ instrumenata je odredjeno daraspolaganje pravima izHO moze bi-ti ograniceno:ako zakoniti imalac u pismenoj formi izjavi da se odrice rasp-olaganja odredjenim ili svim pravima koja proisticu izHO ,ali ne u korist! lica,u skladu sa zakonom kojim seuredjujeu privredna drustva. ko nadlez-ni sud donese odluku o zabrani raspolaganja odredjenim ili svim pravimaiz HO .

Vrste#"V

Postoji vise kriterijuma po kojima se moze vrsiti podelaHO .+ako seHO mogu podeliti:prema prirodi kojeodrzavaju na:osnovne i izvedene.Prema nacinu odredjivanja imaoca prava na:$artije na ime($artije ponaredbi($arti-je na donosioca(alternativne $artije(mesoviteHO .

#"Vprema prirodi odnosa koje odrzavaju

&ajvaznija podelaHO je prema prirodi odnosa koje odrzavaju:osnovne i izvedeneHO .OsnovneHO odrzavajuneke osnovne odnose izmedju emit-enata i vlasnika.+o su starijeHO .% okviru ove grupe razlikuju se8podgru-

pe:stvarnopravneHO (HO -instrumenti duga(HO -vlasnicki instrumenti. PodstvarnopravnimHO podrazumevaju se takveHO koje u sebi sadrze neko stvarno pravo.HO -instrumenti dugasu kreditni instrumenti koji odr-zavaju duznicko-poverilacke odnose.% nju spadaju:obaveznice,certifikati,komercijalni zapisi.%'rpskoj terminologiji koristi se pojam obveznica koj-om se oznacavaju svi instrumentiduga.Postoje razliciti kriterijumi na osno-vu koji$ se mogu podelitiHO koje predstavljaju instrumente duga.+akose oveHO mogu podeliti prema:emitentu(roku dospeca.'a aspekta emitenta koji izdaje oveHO ,mogu serazlikovati!grupe instrumenata duga:drzavne $artije($artije koje emituju privredni subjekti./rzavneHO emitujuvlade, drzavni organi i organizacije.One se emituju za finansiranje odredjeni$ pot-reba drzavni$ organa.0mitujuse kad postoji deficit u drzavnom budzetu. Ovi$HO ima mnogo.&ajznacajni instrumenti iz ove grupe su:vladineobv-eznice,obveznice drzavne blagajne.Ovu vrstuHO mogu emitovati i lokalni organi vlasti.+o su takozvane


12/77

municipativne obveznice koje daju odredjene poreske pogodnosti.HO koje emituju privredni subjekti su drugagrupa in-astrumenata duga.&ji$ emituju privredna drustva i drugi privredni subjekti


13/77

Polazeci od nacina na koji se odredjuje imalac prava iz $artije,mogu se razl-ikovati:$artije na ime($artije ponaredbi($artije na donosioca,alternativne $artije(mesovite $artije od vrednosti.Hartije na ime predstavljaju takveispr-ave u kojima je ime nji$ovog korisnika oznaceno na samoj ispravi od strane izdavaoca. irkulacija ovi$$artija je znatno otezana,s obzirom na to da se one mogu prenositi samo putem ustupanja potrazivanja,sto je

prilicno kom-plikovano.&a ovaj nacin prenosi se#pravo iz $artije,pa tek nakon toga dola-zi i do prenosa prava na$artiju,sto je specificnost ovi$ $artija u odnosu na $artije na donosioca ili po naredbi,kod koji$ se#prenosi pravona $artije,ci-me se automatski prenosi i pravo iz $artije.Prenosom prava izHO na ime, njen novi imalac stice sva

prava koja su pripadala ranijem imaocu prema duzniku iz $artije.Hartije po naredbi predstavljaju takveHO ,kodkoji$ je ime korisnika izricito naznaceno u samoj ispravi,ali mu je i istovremeno da-ta i mogucnost da on svojomnaredbom odredi neko8lice kao korisnika ispr-ave.'vojstvoHO po naredbi mogu imati neke isprave po samomzakonu ia-ko u nji$ nije uneta klauzula po naredbi.Ove $artije imaju veliku cirkulacio-nu sposobnost i zato senajcesce javljaju u poslovnoj praksi.One se prenose indosiranjem ranijeg poverioca na novog poverioca.HO ponaredbi mogu se prenositi i blanko indosamentom,posle cega se ove $artije mogu prenosi-ti na isti nacin kao$artije na donosioca.Hartije na donosioca su takveHO kod koji$ nije izricito navedeno ko je korisnik teisprave,tako da se svaki imalac $artije smatra njenim korisnikom.&eke od ovi$ $artija imaju svojst-vo $artije na

donosioca po samom zakonu,ali je cesci slucaj da se ovakvim $artijama smatraju one isprave koje sadrzeklauzulu,plativo donosiocu.2ao $artije na donosioca mogu da se izdaju cekovo,akcije,obveznice.OveHO imaju prednosti u odnosu na $artije na ime i $artije po naredbi,zbog toga sto omogucuju makasimalnu cirkulaciju.Onese prenose kao telesne pokretne stvari,obicnom predajom iz ruke u ruku,bez ikakvi$ upisa na samoj $artiji. Ove$artije se mogu prenositi i po pravilima koja vaze za prenos $artija po naredbi,sto znatno uvecava sigurnostnji$ovog prometa,ali i umanjuje nji$o-vu cirkulacionu sposobnost.&edostatak $artija na donosioca,u odnosu na$artije po naredbi i $artije na ime,sastoji se u tome sto pruzaju manju sigur-nost u prometu,posto se zakonitimimaocem smatra svaki donosilac./a bi se povecala sigurnost u nji$ovom prometu i izdavanju,propisuju seodredj-eni uslovi za izdavanje ovi$ $artija,izdaju se na propisanim opbrascima,mo-raju nositi oznaku rednog

broja i serije. lternativne $artije predstavljaju ta-kveHO u kojima izdavalac $artije odredjuje korisnika naalternativan nac-in:kombinacijom odredjenog korisnika i klauzule o plativosti donosioca isp-rave.)esovite $artije

predstavljaju isprave koje se sastoje iz vise delova,od koji$#deo glasi na ime,dok!deo glasi na donosioca.

Ziralni novac

&ovac je nastao pojavom robno-trzisne privrede.5acanjem robno-trzisne pr-ivrede,novac je dobijao sve veciznacaj,jer je omogucavao brzu trzisnu raz-menu,a time i efikasniji ukupan proces reprodukcije.&ovac je opstivredno-sni ekvivalent,i u tom smislu on sluzi kao mera vrednosti."unkcije novca doprinele su nastojanju i jacanjunajpre domaci$,a potom i medjunarodni$ finansijski$ trzista.&e postoji opste pri$vacena definicija novca.Postojedef-inicije se najcesce izvode iz funkcija novca.% pitanju su sledece7funkcije: funkcija prometnog sredstva,kojase zasniva na sposobnosti novca da sluzi kao sredstvo placanja(funkcija obracunskog perioda(funkcija sredstva zaodlozena placanja(funkcija sredstva za cuvanje vrednosti.&ovac se moze ja-viti u vise oblika:kao kovaninovac,kao papirni novac i kao ziralni novac. iralni novac ima nematerijalni oblik i nalazi se na poslovnomracunu priv-rednog subjekta.2ada je u pitanju trgovina na trzistu novca,podrazumeva se novac koji se nalazi na

poslovnim racunima poslovni$ banaka. iralni novac predstavlja#od osnovni$ instrumenata trzista novca.&ji$ova priroda i nacin trgovine sa njim su kontradiktorni.*ezervni novac je nastao evolucijom fu-nkcija novca.On sam po sebi nije finansijski instrument,nego sredstvo plac-anja.Ponuda i traznja za rezervnim novcem egzistira na bankarskom trzistu i kao rezultat dejstva ponude i traznje formira se trzisna kamatna stopa kao cena viskovalikvidnosti.'amo podrazumevajuci navedena trzisna obelezija ,moze se govoriti o ziralnom novcu kaoinstrumentu trzisnog novca. anke do ziralnog novca dolaze na razlicite nacine:kreditima od ,emiosijom ra-


14/77

zliciti$HO .Pojednostavljeno posmatrano,savremeni novac se stvara tako sto banke i privredna drustva samoknjigovodstveno,kompijuterski razmenj-uju medjusobne obaveze:banka stvara potrazivanja prema sebi i u oblikudepozita stavlja ga na raspolaganje privrednom drustvu,a privredno drustvo u zamenu daje svoju obavezu,kojaima karakter potrazivanja banke od priv-rednog drustva.Privredno drustvo moze svoj depozit,ko predstavlja

potrazi-vanje od banke da prenese!privrednom drustvu u zamenu za neku!imovinu. &a ovaj nacin ostvaruje se

placanje,sto pokazuje da depozit kod banaka im-aju karakter novca,jer obavljaju funkciju sredstva placanja.)oglo bi se kon-statovati da savremeni novac predstavlja potrazivanje od bankarskog siste-ma koje ima funkciju prometnog sredstva,na osnovu zakonski potvrdjene sposobnosti da sluzi kao sredstvo placanja,ukljucujuci iodlozena placanja, kao i funkcije obracunskog sredstva i sredstva za cuvanje vrednosti.'vako potrazivanje od

bankarskog sistema nema karakter novca.% novac ulaze sa-mo oni depoziti po vidjenju,samo ona potrazivanja od banaka,koja se mogu neposredno,bez pretvaranja u neki!finansijski oblik,koristi za placanje.Ovu osobinu imajudepozitna sredstva na poslovnim racunima,zato su novac.'r-edstva na stednim ulozima,iako su po vidjenju,nemogu se neposredno kori-stiti za placanje,vec se moraju pretvoriti u gotov novac,da bi se tek posle to-ga moglovrsiti placanje. ato ovi depoziti,iako su potrazivanja od banaka, nemaju karakter novca.

%evize

/evizama se trguje na deviznom trzistu,kao posebnom segmentu finansijsk-i$ trzista./evize predstavljaju sva potrazivanja u stranoj valuti prema inost-ranstvu. alute predstavljaju strani novac kojim se raspolaze u zemljirazlic-itoj od zemlje njegovog porekla.&a deviznim trzistu trguje se i deviznim kursevima,koji predstavljaju cenustrane valute izrazene u domacem novcu. Osnovna funkcija deviznog kursa sastoji se u uravnotezenju nivoa cenau zemlji i inostranstvu. ima znacajnu ulogu na deviznom trzistu.Ona svoj-im ucescem sprovodi deviznu

politiku,odrzava stabilnost deviznog kursa i ostvaruje!ciljeve ekonomske i monetarno-kreditne politike.

Zlato i plemeniti metali

/anasnja uloga zlata na finansijskim trzistima je razlicita u odnosu na raniji period,kada je postojala mogucnostzamene novca u fiksni iznos zlata.% sa-vremenim uslovima zlato ima znacaj kao oblik monetarni$ rezerviu . u-va se u polugama.)oze da sluzi i kao osnova za emitovanje razliciti$HO , kao sto su zlatneobaveznice,koje emituju rudnici zlata.2arakteristika ovi$ obaveznica je da se placanje kamate na nji$ moze vezatiza anticipiranu vr-ednost cenu zlata.I rudnici srebra mogu emitovati obaveznice sa polugom u srebru. lato ima ikomercionalnu ulogu-koristi se u juvelirske i industrijske svr$e.

&loga ucesnika na finansijskim trzistima

Postoji sire i uze s$vatanje ucesnika na finansijskim trzistima.Prema sirem s$vatanju,pod ucesnicima nafinansijskim trzistima podrazumevaju se svi ucesnici privrednog i drustvenog zivota#zemlje.Ovde spadajusubjekti iz ja-vnog sektora,iz sektora privrede.iz sektora stanovnistva i subjekti iz inostra-nstva.%loga javnogsektora na finansijskim trzistima svodi se na ulogu drz-ave u finansijsko-trzisnim operacijama.Ovaj sektor semoze pojaviti preko8 grupe subjekata:organ centralne vlast(organ lokalne vlasti(javni$ preduzeca. 5avni sektor semoze pojaviti i na strani stednje i na strani deficitni$ subjek-ata,a moze obavljati i posrednicku ulogu.'ektor

privrede obu$vata veci broj privredni$ subjekata iz drustvenog i privatnog sektora.I ovaj sektor se moze pojaviti ina strani stednje i na strani deficitni$ subjekata.2ao stedni subjek-ti,privredni subjekti vrse ulaganja u razliciteoblike finansijske aktive.2ao deficitni subjekt,oni vrse emisiju razliciti$HO radi prikupljanja sredstava zafinansiranje svog poslovanja.%cesnici iz sektora stanovnistva predstavlj-aju znacajne subjekte stednje.'ektorstanovnistva se pojavljuje i u ulozi def-icitni$ subjekata.'tanovnistvo najcesce investira u razne oblike finansijske


15/77

aktive.'ektor inostranstva cine ino subjekti koji ucestvuju na finansijskim trzistima!zemlje.%ze s$vatanjeucesnika na finansijskim trzistima vezuje se za subjekte cije je poslovanje i postojanje povezano sa samimfinansijskim trzistima.%cesnike na finansijskim trzistima cine finansijske institucije i fi-nansijski posrednici.Ovdespada veliki broj subjekata koji ucestvuju na fin-ansijskim trzistima i koji preko finansijski$ trzista povezuju

ponudu i trazn-ju za finansijskom aktivom."inansijske institucije obezbedjuju izvrsavanje funkcija finansijski$

trzista.Oni su osnovni ucesnici u trgovini finansijskim instrumentima."inansijske institucije su neposredniucesnici na finansijskim trzistima,ili ucesnici cija aktivnost omogucava normalno obavljanje trgovi-ne.Oni semogu pojaviti kao zajmodavci,ili kao nosioci regulatorne uloge, uloge organa javne vlasti.Osnovna ulogafinansijski$ institucija je da posre-duju izmedju nosilaca i korisnika akumulacije.Ovu funkciju institucije oba-vljaju tako sto prikupljaju akumulaciju preko svoji$ kreditni$ i finansijski$ instrumenata i vrse njeno usmeravanjekreditiranjem ili kupovinom finansij-ski$ instrumenata zajmoprimaoca.'vaka finansijska institucija nije istovre-meno i posrednik na finansijskim trzistima."inansijski posrednici povezuju ostale ucesnike na finansijskimtrzistima.% finansijske institucije spadaju: (poslovne banke(kreditne i stedne asocijacije.%cesnici nafinansijskim trz-istima vrse sledece usluge:transformisanje finansijske aktive iz#oblika u!( razmenu finansijskeaktive u korist svoji$ klijenata(razmenu finansijske akt-ive u svoju korist(pruzanje pomoci u kreiranju novi$oblika finansijski$ ins-trumenata i pomoci pri nji$ovoj prodaji.' obzirom na ucesce finansijski$

posrednika,razlikuje se direktno i indirektno finansiranje na finansijskim tr-zistima.2od direktnom finansiranjasubjekti dolaze do sredstava direktno od davalaca sredstava,prodajuci im razlicite oblike finansijski$ instrumena-ta.2od indirektnog finansiranja izmedju subjekata stednje i investicioni$ subjekata nalaze se finansijski

posrednici."inansijski posrednici ostvaruju zaradu na osnovu razlike u ceni po kojoj angazuju sredstva i cene pokojoj plasiraju ta sredstva."inansijski posrednici pomazu efikasniju mobilizaciju finansijski$ resursa na stranisubjekata stednje,kao i bolju alokaciju resursa i nji$ovo bolje koriscenje.

Vrste finansijskih institucija

Postoji veci broj institucija finansijski$ trzista.One su se razvijale uporedo sa razvojem ovi trzista.Pojedineinstitucije nastale su pre finansijski$ trzista .Postoje razlicite vrste finansijski$ institucija i sve sluze zanajefikasnije tr-ansferisanje finansijske stednje od suficitni$ ka deficitnim ekonomskim#. "inansijske institucijese mogu klasifikovati na razlicite nacine.Prema#klas-ifikaciji,finansijske institucije se deleu8grupe:intermedijarne finansijske in-stitucije(berze(pomocne i specijalizovane finansijskeinstitucije.Intermedija-rnr finansijske institucije u tokovima finansijske stednje od suficitni$ do de-ficitni$ekonomski$#ucestvuju tako sto i one izdaju odredjene finansijske instrumente,koji su predmet kupovine i prodajekojima se transferise finans-ijska stednja.Ove institucije su finansijski posrednici u punom smislu reci. Postojerazne vrste intermedijarni$ finansijski$ institucija.&ajvaznije su:ko-mercijalne banke(stedionice(stedno-kreditnezadruge(penzioni fondovi. er-ze su!specificna vrsta finansijski$ institucija.One ne kreiraju svoje finansij-skeinstrumente,vec su organizovana mesta za nji$ov promet.8grupi finansi-jski$ institucija cine sve ostale finansijskeinstitucije.One su medjusobno razlicite. ajednicko im je to sto je svaka od nji$ specijalizovana za odredje-nuvrstu aktivnosti u finansijsko-trzisnom smislu,zbog cega imaju zajednic-ki naziv pomocne i specijalizovanefinansijske institucije.Prema!klasifikac-iji,finansijske institucije se dele u sledece7grupe: ,kao centralnamonetar-no-finansijska institucija(depozitne institucije(nedepozitne institucije(posre-dnickeinstitucije.Prema8klasifikaciji,finansijske institucije se dele u slede-ce kategorije:klasicne(institucionalniinvestitori(kolektivni investitori(brok-ersko-dilerske institucije.)i cemo finansijske institucije klasifikovati u sle-dece grupe: (banke(nedepozitne institucije(berze(berzanski posrednici.

Pojam i uloga'(


16/77

spada u najznacajnije finansijske institucije.Ona nije obican ucesnik na finansijskim trzistima,vec ima iregulativnu ulogu.&jena uloga je znacajna na svim segmentima finansijski$ trzista,a narocito na segmentu trzistanov-ca,gde odredjuje nivo novcane mase i visinu kratkorocni$ kamatni$ stopa. nacajna uloga je u zastitiostali$ ucesnika na finansijskim trzistima.0m-isijom kvalitetni$HO i operacijama na otvorenomtrzistu doprinosi raz-voju finansijski$ trzista. definisana je kao samostalna i jedinstvena emis-iona ustanova

monetarnog sistema,odgovorna za monetarnu politiku,za sta-bilnost valute i finansijsku disciplinu i zaobavljanje!poslova odredjeni$ za-konom. moze da obezbedi ostvarenje svoji$ funkcija uz pomoc instrume-nata monetarno-kreditnog regulisanja,u koje spadaju:eskontna stopa(obave-zna rezerva.

&tvrdjivanje i sprovodjenje monetarne politike

&.banka utvrdjuje i sprovodi monetarnu politiku:izdavanjem kratkorocni$H O (sprovodjenje operacija naotvorenom trzistu(obavljanje diskontni$ posl-ova(odobravanjem kratkorocni$ kredita(utvrdjivanje obaveznerezerve ban-aka kod&.banke(utvrdjivanjem eskontne stope i!kamatni$ stopa&.banke.&. banka moze izdavatikratkorocneHO koje glase na domacu ili stranu valu-tu,na osnovu odluke kojom se utvrdjuje obimemisije,rokovi dospeca i!usl-ovi za izdavanjeHO kao i nacin plasmana i isplate ti$ $artija.&.banka ope-racije na

otvorenom trzistu sprovodi kupovinom i prodajomHO .&.banka moze kupovati od banakaHO ,pri cemukupljeneHO moze prodavati i pre isteka roka nji$ovog dospeca.Ona uredjuje vrstu i kvalitetHO koje kupuje,kao i uslove i nacin pod kojima kupuje i prodaje te $artije.&.banka moze bankama odobravati kredite sa rokomdospeca do godinu dana,na osnovu zaloge portfeljaHO .Ona utvrdjuje vrstu i kvalitetHO na osnovu koji$ od-obrava kredite,kao i uslove i nacin odobravanja ti$ kredita.&.banka moze odobravati*.'rbiji kredite radifinansiranja privremene nelikvidnosti budze-ta,nastale usled neuravnotezenog kretanja u pri$odima i ras$odimatokom izvrsenja budzeta.Ovi krediti se mogu odobravati u okviru utvrdjene monet-arne politike,a najvise u iznosudo4=prosecni$ budzetski$ pri$oda u posle-dnje8godine,pri cemu ukupan iznos duga *.'rbije,nastalog po tomosnovu, ne moze biti veci od trostrukog iznosa propisanog minimalnog kapitala i sr-edstava posebni$rezervi&.banke.&.banka utvrdjuje visinu obavezne rezer-ve banaka propisivanjem stope obavezne rezerve,vrstedepozita i!sredstava na koja se ta stopa primenjuje.Ona moze visinu obavezne rezerve utvrditi i za!finansijskeorganizacije.&.banka moze utvrditi i diferencirane stope ob-avezne rezerve,zavisno od vrste i rocnosti depozitai!sredstava.&.banka ut-vrdjuje eskontnu stopu.Ona utvrdjuje kamatne stope na plasmane i!potrazi-vanja&.banke,kao i kamatne stope na sredstva na koja&.banka placa kama-tu i propisuje nacin obracuna,naplate i

placanja kamate.&.banka posebnim ugovorom sa*.'rbijom utvrdjuje visinu kamatni$ stopa na sredstva*.'rbijena koja&.banka placa kamatu.2amatne stope na plasmane i!potrazivanja&. banke ne mogu biti nize od eskontnestope.*adi odrzavanja likvidnosti ban-aka,&.banka moze propisati:uslove i nacin odobravanja depozitni$ i kredit-ni$ olaksica(uslove i nacin obezbedjenja likvidnosti isplate depozita fizicki$ i pravni$ lica kod banaka(!mere zaodrzavanje likvidnosti banaka.&.banka propisuje:uslove i nacin intervencije&.banke na deviznom trzistu./eviznerezerve&.banke cine:potrazivanja&.banke na racunima u inostranstvu(HO koje glase na strane novcane#kojimaraspolaze&.banka(specijalna prava vu-cenja i rezervna pozicija kod))"(zlato i!plemeniti metali(efektivni straninovac.&.banka odlucuje o nacinu formiranja,upravljanja,koriscenja i raspol-aganja deviznim rezervama na nacinkoji je najbolje prilagodjen monetarnoj i deviznoj politici i kojim se doprinosi nesmetanom ispunjenju*.'rbije

pre-ma inostranstvu.Ona kupuje i prodaje devize u inostranstvu radi obezbedje-nja odgovarajuce valutne strukturedevizni$ rezervi.&.banka ima iskljucivo pravo izdavanja novcanica i kovanog novca u*.'rbiji.&.banka izdajenovc-anice i kovani novac,utvrdjuje apoene i osnovna obelezija novcanica i kov-anog novca.&.banka donosiodluke o pustanju u opticaj i povlacenju iz opti-caja novcanica i kovanog novca.&.banka utvrdjuje i unapredjuje

platni pro-met u zemlji,kontrolise obavljanje platnog prometa u bankama i obavlja! poslove platnog prometa uzemlji,u skladu sa zakonom.Ona vodi sistem ko-nsolidovanom racuna trezora,za dinarska i devizna sredstva,kaoi!racune utvrdjene zakonom.&.banka snabdeva banke i!finansijske organizacije nov-canicama i kovanim


17/77

novcem. anke i!finansijske organizacije snose trosko-ve nabvke novcanica i kovanog novca.&.banka moze bancidati ovlascenje za obavljanje poslova platnog prometa i kreditni$ poslova sa inostranstvom, ako utvrdi da ta

banka ispunjava uslove za obavljanje ti$ poslova.Ona vodi registar banaka ovlasceni$ za obavljanje poslova sainostranstvom,registar predstavnistava i!oblika finansijske delatnosti domaci$ banaka i!finansijsk-i$ organizacijau inostranstvu i registar predstavnistava i!oblika finansijski$ delatnosti strani$ banaka i!finansijski$ organizacija

u zemlji.&.banka izda-je i oduzima dozvole za rad,vrsi kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banakai!finansijski$ organizacija i preduzecima!mere u skladu sa zakon-om.Ona donosi propise kojima se utvrdjujustandardi opreznog bankarskog poslovanja.Pri vrsenju kontrole,&.banka ima pravo uvida u poslovne knjigei!dokumentaciju banaka i!finansijski$ organizacija,kao i pravni$ lica koja s bankom,!finansijskomorganizacijom koja je predmet kontrole,povezana imovinskim,upravljackim i poslonim odnosima.Ona saradjujesa stranim in-stitucijama nadleznim za kontrolu poslovanja banaka i domacim organima i institucijama nadleznimza nadzor u oblasti finansijskog poslovanja,u cilju unapredjenja svoje kontrolne funkcije.Ona moze da razmenjuje

podatke pri-bavljene u obavljanju kontrolne funkcije sa inostranstvom i domacim orga-nima i institucijama.

(anka kao depozitna finansijska institucija

anke su depozitne finansijske institucije.Ove finansijske institucije dobile su naziv po tome sto sredstva dolaze prikupljanjem depozita od ostali$ uce-snika na finansijskim trzistima.Izvore sredstava ovim institucijama predsta-vljaju razne vrste depozita,koji za nji$ cine pasivu,posto na osnovu prikupl-jeni$ depozita imaju obaveze premadeponentima. ktivu depozitnim finan-sijskim institucijama predstavljaju odobreni krediti ili ulaganja u razliciteoblike finansijske aktive,najcesceHO . anka je institucija koja prikuplja slobodna novcana sredstva,odobravakredite i obezbedjuje transakcioni no-vac. anka se profesionalno bavi prikupljanjem kapitala u vidu emisije sop-stveni$ akcija,emisije sopstveni$ dugorocni$ obveznica,uzimanjem dugoro-cni$ kredita i primanje u depozituloga na dugi rok,pri cemu se javlja i u ul-ozi trazioca kapitala.+ako pribavljeni kapital,uvecan za sopstvenikapital formiran iz akumuliranja neto dobitka i iz transformisani novac u kapital, predstavlja ponudu kapitala odstrane banke koja se realizuje ili putem odo-bravanja dugorocni$ kredita ili kupovinom dugorocni$HO . ankedo sred-stava dolaze prikupljanjem razliciti$ vrsta depozita:po vidjenju,na osnovu tekuci$ i poslovni$racuna.&ajznacajniji izvor sredstava za banke su depoz-iti.Oni se prikupljaju od privrede,stanovnistva.Osimdepozita,izvori sredsta-va banaka mogu biti:kreditni izvori(sopstvena sredstva. anke sredstva kori-ste zaodobravanje razliciti$ kredita,za investicije u realnu aktivu i investic-ije u finansijsku aktivu.&ajznacajnija podela

banaka je na:univerzalne(kom-ercijalne(investicione banke.Ova podela se izvodi sa aspekta kreiranja i trg-ovinefinansijskim instrumentima.%niverzalne banke predstavljaju tradicio-nalni oblik organizacije banaka,i oneobavljaju sve osnovne bankarske fun-kcije,kao sto su:obezbedjenje placanja,depozitne funkcije,kreditne funkcije ioperacije saHO .2omercijalne banke igraju vaznu ulogu na finansijskim trzistima.Ove banke za predmet

poslovanja imaju placanje,drzanje novcan-i$ rezervi i kreditnu funkciju.One prikupljaju depozite po vidjenju iorocene depozite,ukrupnjene direktno pozajmljuju korisnicima ili i$ usmeravaju pr-eko finansijski$ trzista dooni$ koji traze finansijska sredstva.'razmerno najveci deo ti$ depozita odlazi u kratkorocne neobezbedjenekredite privre-dnim drustvima.2omercijalne banke odobravaju orocene i $ipotekarne kre-dite pojedincima.'matrase da se osnovna funkcija komercijalni$ banaka na finansijskim trzistima sastoji u prikupljanju stednjestanovnistva i njenom prelivanju u privredni sektor.Ove banke imaju sposobnost multiplikacije novca,sposobnostemisije sekundarnog novca na bazi primarnog novca . % zemljama sa razvijenim finansijsko-trzisnimsistemima komercijalne ba-nke su najvaznije intermedijarne finansijske institucje.%'rbiji komercijalne bankeimaju jos sadrzajniju ulogu usled nerazvijenosti ostali$ finansijski$ institucija,zbog cega ove banke obavljajumnoge poslove i time postaju uni-verzalne banke.Investicione banke posluju saHO .'avremena finansijskatrzista daju mogucnost investicionim bankama da se bave sirokim krugom poslova,kao sto su:organizovanjeemisijeHO ,otkup i distribucijaHO ,trg-ovinaHO ,restrukturisanje preduzeca,promene vlasnicke strukture


18/77

preduze-ca.Investicione banke su veoma snazne finansijske institucije.Po obimu bil-ansne sume,one su jednake ili priblizno jednake velicini komercijalnim ban-kama.

)ekuritizacija

anke razvijaju procedure pretvaranja kredita uHO ,koje su poznate pod nazivom sekuritizacija.'ekuritizacija predstavlja mobilisanje keditni$ pot-razivanja banke putemHO i nji$ovu prodaju na trzistu.*okovi dospeca ti$HO odgovaraju rokovima dospeca kredita,a otplata pri$oda investitoru vrsi se iz pri$oda koje banka ima naosnovu kamatne stope.'manjen je kreditni rizik i za investitora,posto banka vrsi ocenu kreditne sposobnostiduznika,a svojom garancijom obezbedjuje otplatu pri$oda investitora.*azvijena je se-kuritizacija $ipotekarni$kredita,potrosacki$ kredita,kredit po osnovu koris-cenja kreditni$ kartica.'ekuritizacija omogucava trzisnost

bankarski$ kredi-ta,cime se siri granica finansijski$ trzista.

Fiducijarni poslovi

anka moze za komitente da vrsi veliki broj poslova koji su vezani zaHO , upravljanje imovinom i finansijsko

upravljanje uopste.Ovi poslovi se naziv-aju fiducijarni poslovi.Ove poslove banka obavlja u ime i za racunkomiten-ta,pri cemu je duzna da postupa sa paznjom dobrog domacina i ne sme zlo-upotrebljavati fondove koji su joj povereni na cuvanje i upravljanje."iducij-arni poslovi su strogo odvojeni od poslova komercijalnog bankarstva.

*edepozitne finansijske institucije

&edepozitne finansijske institucije do sredstava ne dolaze prikupljanjem de-pozita,vec na!nacine.One se mogu podeliti na:ugovorne finansijske institu-cije(investicione fondove(ostale finansijske institucije.

&govorne finansijske institucije

%govorne finansijske institucije do sredstava dolaze na ugovornoj osnovi, preko periodicni$ uplata,u odredjenimintervalima vremena.Ove finansijske institucije sigurnije prilive i nizi rizik od moguceg naglog praznjenja sredst-ava u odnosu na pri$ode depozitni$ institucija.%govornim finansijskim inti-tucijama je neop$odan nizi nivolikvidnosti,zbog cega mogu da vrse ulaga-nja u srednjorocne i dugorocne oblike finansijske aktive.% ovaj tipfinansij-ski$ institucija spadaju:osiguravajuce organizacije(penzioni fondovi.

"siguravajuce organizacije

Osiguravajuce organizacije su finansijske institucije koje za utvrdjenu nak-nadu obezbedjuju isplatu ugovorenesume,ukoliko se desi odredjeni slucaj. Preko osiguranja obezbedjuje se transver rizika cije bi ispoljavanje imalonegativne posledice za korisnika osiguranja,sto se postize distribucijom riz-ika na veci broj nosilacarizika.Osiguravajuce kompanije su znacajne inter-medijarne finansijske institucije.One kreiraju i prodaju svojeobaveze u obl-iku polise zivotnog osiguranja,osiguranja od razliciti$ vrsta nezgoda i time prikupljaju finansijskustednju,kupuju novac koji u obliku kredita daju!fin-ansijskim instrumentima,a od nji$ kupuju!finansijskeinstrumente-obvezni-ce,zapise,akcije,cime transferisu finansijsku stednju do deficitni$ finansijs-ki$#.2ao sto sevidi,i ove finansijske institucije,visestepenim transferisanj-em finansijske stednje,doprinose diverzifikacijifinansijsko-trzisnog sistema i multiplikaciji finansijski$ instrumenata.Pojedine osiguravajuce organizac-ije nisu umogucnosti da podnose veliki obim potencijalne stednje,pa su pr-inudjene da osiguranje dele sa!osiguravajucim


19/77

kucama,sto se naziva koosi-guranje,ili da visak rizika koji prevazilazi nji$ove mogucnosti,osiguravajukod!osiguravajuci$ organizacija,sto se naziva reosiguranje.*eosiguranje predstavlja osiguranje osiguravajuci$organizacija,osiguranje koje osigurav-ajuca organizacija kupuje od!organizacije radi pokrica dela rizika koje je

preuzela izdatim polisama.Osiguravac placa reosiguravacu premiju.*eosi-guravac u principu nosi manji rizik odosiguravaca.2od reosiguranja je pri-sutna internacionalizacija.*eosiguranje je monopolisano.

Penzioni fondovi

Penzioni fondovi su finansijske institucije koje obezbedjuju pojedincima si-gurnost i stabilnost pri$oda poslezavrsetka radnog veka.Pod stalnom su ko-ntrolom drzave,posto su obavezni da obezbedjuju stalni do$odak

penzioner-ima.Oni predstavljaju akumulaciju stednje koja ce biti sukcesivno isplaciva-na u buducimgodinama.2reirajuci obavezu isplate penzija,penzioni fondo-vi prikupljaju finansijsku stednju,koju na raznenacine transferisu do defici-tni$#,slicno kao osiguravajuca drustva.

Pojam investicionih fondova

Investicioni fondovi su profesionalno vodjene finansijske institucije koje mobilisu kapital vise pojedinaca radiulaganja u skupHO razliciti$ izdaval-aca.Oni sluze interesima pojedinaca-ulagaca uHO .Investicioni fondovi nafinansijskim trzistima imaju posrednicku ulogu.Oni do sredstava dolaze pr-odajom akcija i investiraju i$ urazlicite oblike finansijske aktive,a narocito diverzifikovana portfoliaHO .2roz diverzifikaciju investicioni$

plasmana smanjuju se finansijski rizici,cime investicione kompanije obavljaju posred-nicku ulogu,povezujucistedne sa investicionim subjektima.Investicioni fon-dovi u bivsim socijalistickim zemljama se koriste kao#od

poluga privatizac-ije privrede.Oni koncentrisu vlasnicka prava sitni$ ulagaca zbog masovnog karaktera privatizacije,bila vrlo disperzna i obezbedjuju profesionalno upra-vljanje portfoliom.Iz definicije investicioni$fondova moze se zakljuciti da oni:predstavljaju finansijske institucije(plasiraju sredstva u portfeljHO (pr-edstavljaju profesionalno vodjenje firme(predstavljaju nacin plasmana sred-stava u finansijske instrumente naosnovu naloga ulagaca.Investicioni fond-ovi su finansijske institucije,to su institucije koje prikupljaju i plasirajukap-ital.Oni su investicione kompanije ciji je predmet poslovanja investiranje,reivestiranje,posedovanje,drzanjeHO .Ovi fondovi vrse plasiranje sredsta-va u portfeljHO .2arakteristikainvesticioni$ fondova su portfolio ulaganja ,pa bi im terminoloski odgovarao naziv portfolio fondovi.Investicionifond-ovi su profesionalno vodjenje firme.Pojedinac ce nastojati da sam odabere portfolioHO ,kada je u pitanjumanji broj $artija u koje je ulozio sredstva. %zi portfolio podrazumeva i vecu koncentraciju rizika,manjulikvidnost i manje mogucnosti maksimizacije profita.Pojedinac ce imati ogranicene mo-gucnosti investicioneanalize razliciti$HO ,ili ce proces analize biti vreme-nski duzi,sto omogucava fleksibilnost u donosenjuinvesticioni$ odluka.In-vesticioni fondovi predstavljaju nacin plasmana sredstava u finansijske inst-rumente naosnovu naloga ulagaca,u ime i za racun ulagaca.#od ciljeva for-miranja investicioni$ fondova je disperzijarizika.+aj cilj moze biti preved-en u svojoj suprotnosti,sto se moze desiti kada investicioni fond zloupotrebi nalogulagaca./a bi se sprecila zloupotreba naloga ulagaca,ulagac i fonda je regulisan propisima i zasticen aktivnostimadrzavni$ institucija koje kontro-lisu prometHO .Ovi fondovi imaju poseban oblik pasive.+a pasiva je sko-ro ucelini sastavljena od akcija investitora,tako da rizik poslovanja fondova ne snose sami fondovi kao finansijski

posrednici,vec se on direktno prenosi na investitore.

" lici investicionih fondova

Prema zakonu o investicionim fondovima,mogu se osnivati:otvoreni(zatvor-eni(privatni investicioni fondovi.


20/77

"tvoreni investicioni fondovi

Otvoreni investicioni fond funkcionise na principu prikupljanja novcani$ sredstava putem izdavanjainvesticioni$#i otkupa investicioni$#na za$tev clana fonda.Otvoreni fond nema svojstvo pravnog lica.)inimalnanovcana sredstva za otpocinjanje poslova otvorenog fonda ne mogu biti manja od!6 6.666evra u dinarskoj

protivvrednosti po srednjem kursu&arodne banke na dan uplate i moraju se uplatiti na racun kod kastodi banke uroku od8mese-ca od upucivanja javnog poziva za kupovinu investicioni$#.Imovina otvore-nog fonda je u svojiniclanova fonda.Otvoreni fond ne moze sticati vise od! 6odsto vlasnickog ucesca,akcija sa pravomglasa#izdavaoca./rustvo za up-ravljanje donosi pravilnik o tarifi za svaki otvoreni fond posebno i naplacu-jenaknade u skladu sa njim./rustvo moze naplacivati naknadu za kupovinu i naknadu za otkup investicioni$#odclanova otvorenog fonda.Ova naknada iznosi najvise#=vrednosti investicioni$#koje otkupljuju.Iz imovineotvore-nog fonda mogu se naplacivati:naknada drustva za upravljanje imovinom fonda(troskovi kupovine i

prodajeHO (troskovi kastodi banke(troskovi ek-sterne revije.%tvrdjivanje neto vrednosti imovine otvorenogfonda po inves-ticionoj#se vrsi svakog radnog dana i objavljuje u najmanje#dnevnom listu koji se distribuira naceloj teritoriji'rbije,sa tirazom od najmanje #66.666 primeraka,kao i internet stranici drustva za upravljanje iliotvorenog fonda. 'ticalac investiscione#ima sledeca prava:pravo na srazmerni deo pri$oda( pravo na otkup(pravo

na srazmerni deo imovine otvorenog fonda u slucaju raspustanja i!prava u skladu sa zakonom.Investicione#dajuista prava clan-ovima fonda i one se mogu slobodno prenositi,osim poosnovu nasledjivanja i ugovora o poklonu./rustvo za upravljanje vodi registar investicioni$#i ev-identira svaku kupovinu i otkupinvesticioni$#.'ticanje investicioni$#moze se vrsiti iskljucivo kupovinom u novcu. ena investicioni$#sastoji seod ne-to vrednosti imovine po investicionoj#na dan uplate,uvecane za naknadu za kupovinu ukoliko je drustvo zaupravljanje naplacuje u skladu sa pravilnik-om o tarifi.Prilikom sticanja investicioni$#,clan otvorenog fonda nemoze steci vise od#6=neto vrednosti imovine fonda.Prilikom sticanja investicio-ni$#drustvo zaupravljanje,posrednici izdaju potvrdu clanu otvorenog fonda ./rustvo za upravljanje moze u svoje ime,a za racunotvorenog fonda,uzeti kredit ciji je iznos do#6=vrednosti imovine fonda sa rokom otplate do>6da-na,iskljucivoradi odrzavanja potrebnog nivoa likvidnosti fonda./rustvo za upravljanje ugovorom u pismenoj formi moze

preneti pravo upravljanja ot-vorenim fondom na!drustvo za upravljanje,uz pret$odnu saglasnost2omisi-jezaHO ./rustvo za upravljanje,kome je preneto pravo upravljanja,preuzi-ma sva prava i obaveze koje imadrustvo za upravljanje koje vrsi prenos.'p-ajanje otvoreni$ fondova se moze vrsiti spajanjemuz(pripajanje(spajanje uz organizovanje.'pajanjem uz pripajanje#otvoreni fond prestaje da postoji bez raspustanja

prenoseci!otvorenom fondu celu svoju imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje investicioni$#clanovimaotvorenog fonda prestalog spajanjem od strane otvorenog fonda kojem se pripaja.'pajanjem uz organi-zovanje!ilivise otvoreni$ fondova prestaju da postoje bez raspustanja pren-oseci celu svoju imovinu i obaveze na noviotvoreni fond u zamenu za izda-vanje investicioni$#clanovima prestali$ otvoreni$ fondova od strane novootvorenog fonda.2omisija daje saglasnost za spajanje otvoreni$ fondova. Otvoreni fond ostvaruje pri$ode odkamata,dividendi i ostvareni$ kapitalni$ dobitaka./rustvo za upravljanje mora naznaciti u prospektu otvorenogfon-da nacin raspodele pri$oda.*aspodela pri$oda moze se vrsiti samo u gotov-om novcu. lanovi otvorenogfonda nemaju pravo da za$tevaju raspustanje fonda.Otvoreni fond se raspusta oduzimanjem dozvole za raddrustvu za upravljanje,ukoliko se u roku od8meseca ne izabere novo drustvo za uprav-ljanje."ond se raspusta iistekom roka kada je fond organizovan na odredje-no vreme.&aplata naknada i!troskova u vezi sa raspustanjemfonda i otkup-om investicioni$#vrsi se na teret drustva za upravljanje kada se fond raspu-sta usled oduzimanjadozvole za rad drustvu za upravljanje,a kad to nije moguce./rustvo za upravljanje prestaje da upravlja fondomako2omisija resenjem oduzme dozvolu za rad tom drustvu.% tom slucaju kastodi banka sa kojom drustvo zaupravljanje ima zakljucen ugovor,do izbora novog dru-stva za upravljanje,a najduze8meseca,obavlja samoneodlozne poslove u vezi sa upravljanjem fondom.Pod neodloznim poslovima podrazumevaju se poslovi kojitreba da se obave da ne bi nastupila steta za otvoreni fond.2ast-odi banka posle oduzimanja dozvole za rad


21/77

drustvu za upravljanje,a do izb-ora novog drustva za upravljanje,odma$ prestaje sa prodajom i otkupom in-vesticioni$#o tome odma$ obavestava clanove fonda.Prilikom oduzimanja dozvole za rad drustvu zaupravljanje,2omisima odma$ raspisuje javni poz-iv za izbor novog drustva za upravljanje i donosi odluku oizboru u roku od !meseca.% slucaju neuspelog javnog poziva2omisija donosi odluku o rasp-ustanjufonda.2astodi banka,posle prijema odluke o raspustanju otvorenog fonda,obavestava o tome javnost i clanove

fonda objavljivanjem oglasa u najmanje#dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji'rbije sa tiraz-om odnajmanje#66.666primeraka,kao i na svojoj internet stranici,unovcava imovinu fonda i vrsi isplate clanovimafonda najkasnije u roku od?meseci od donosenja odluke o raspustanju fonda.2astodi banka podnosi2omisijiizvestaj o raspustanju fonda na osnovu koga2omisija vrsi brisanje fonda iz registra investicioni$ fondova.2ada jeotvoreni fond osnovan na odredjeno vreme,istekom roka na koji je fond osnovan drustvo za upravljanje sprovodiraspustanje,unovcavanjem imovine i isplatom clanovima fonda u skladu sa prospektom fonda./rustvo zaupravljanje,u roku od?meseci od dana kada otvoreni fond prestaje sa radom,podnosi komisiji izvestaj oraspustanju fon-da.

Zatvoreni investicioni fond

atvoreni investicioni fond je pravno lice organizovano kao otvoreno /. atvoreni fond prikuplja novcanasredstva prodajom akcija putem javne po-nude./rustvo za upravljanje osniva i upravlja zatvorenim fondom.Onoima pravo na podmirenje troskova osnivanja iz imovine zatvorenog fonda do iz-nosa!=vrednosti osnivackogkapitala pri osnivanju zatvorenog fonda.%tvr-djivanje neto vrednosti imovine zatvorenog fonda po akciji vrsi senajman-je#put mesecno i objavljuje u najmanje#dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji'rbije,satirazom od najmanje#66.666primeraka,kao i na inte-rnet staranici drustva za upravljanje ili zatvorenogfonda. atvoreni fond ne moze sticati vise od!6=vlasnickog ucesca,akcija sa pravom glasa#izdavao-ca koji su

povezana lica.%laganja u nepokretnosti mogu biti ulaganja u ze-mljiste,zgrade i posebne delove zgrada,koji suupisani u javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima,ciji prenos svojine nije ogranic-en i nakojima nije zasnovano pravo zaloge,pravo plodouzivanja,pravo upo-trebe.%#nepokretnost moze se uloziti najvisedo!6=imovine fonda. redno-st nepokretnosti u koje se ulaze imovina fonda obavezno procenjuje ovlas-ceni

procenjivac.&epokretnosti moraju biti osigurane od svi$ rizika. kcio-nari fonda nemaju pravo prece kupovine pri prodaji nepokretnosti. atvoreni fond se moze zaduzivati bez ogranicenja.Osnovni kapital fonda moze biti samo unovcu.Ovaj kapital ne moze biti manji od!66.666evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu&arodne

banke na dan uplate.Osnovni kapital zatvorenog fonda uplacuje se u celosti na racun kod kastodi banke, pre upisatog fonda u*egistar investicioni$ fondova.Organi zatvorenog fon-da su:skupstina(nadzorni odbor.%pravljanjefondom vrsi drustvo za upravlj-anje.Ovlascenja upravnog odbora u vezi sa sazivanjem i odrzavanjem skup-stineakcionara obavlja drustvo za upravljanje.'kupstina fonda donosi odlu-ku o zakljucenju i raskidu ugovora oupravljanju u skladu sa zakonom,odo-brava raspodelu dobiti,novu emisiju akcija i bira clanove nadzornog odborafonda.&adzorni odbor zatvorenog fonda nadgleda sprovodjenje obaveza dr-ustva za obavljanje u pogleduostvarenja investicioni$ ciljeva,investicione politike,kao i postovanje ogranicenja ulaganja.% vrsenju svojefunkcije,cla-novi nadzornog odbora mogu vrsiti pregled poslovni$ knjiga i dokumentac-ije i za$tevati pojasnjenjeod drustva za upravljanje.% slucaju da se otkriju propusti u sprovodjenju investicione politike,kao i u postovanjuogranicenja ulaganja,nadzorni odbor za$teva od drustva za upravljanje da odma$ odklo-ni propuste i o tomeobavestava komisiju zaHO i akcionare fonda.&adzor-ni odbor donosi odluku o izboru i zakljucuje ugovor sa

preduzecem za revi-ziju.&adzorni odbor moze sazvati skupstinu akcionara odlukom donetom!@ 8vecinom svi$clanova. lan nadzornog odbora ne moze biti zaposleno lice ili lice koje je clan uprave drustva zaupravljanje,kastodi banke,kao ni lica koja su clanovi!ili vise organa!pravni$ lica ili sa njima povezanim licima.kcije zatvorenog fonda glase na ime,nedeljive su i neograniceno prenosive ./rustvo za upravljanje je duzno dauvrsti akcije zatvorenog fonda na orga-nizovano trziste,u skladu sa zakonom kojim se utvrdjuje trzisteHO ,u


22/77


23/77


24/77


25/77

koji se distribuira na celoj teritoriji'rbije,listu izdavalaca i vrstuHO i!finansijski$ instrumenata za koje je donelaresenje o prijemu na listing berze,u roku od!dana donosenja resenja./uznickimHO koje izdaje*.'rbijai&.banka,moze se trgovati na berzanskom trzistu bez posebni$ uslova koje utvrdjuje berzaza!izdavaoceHO .InostraneHO mo-gu se primiti na listing i kotirati na berzi pod uslovima utvrdjenim zakonomi aktima berze.+rgovinaHO i!finansijskim instrumentima na berzi moze poceti posle objavljivanja resenja o

prijemu na listingHO . erza utvrdjuje kursnu listuHO i!finansijski instrumenata kojima se trguje na berzi.2ursna lista je izvestaj berze koji mora sadrzati podatke oHO i!finansijskim instr-umentima kojima setrgovalo tog dana,cenama i promenama cena.2ursna lista dostavlja se svakoga dana komisiji. erza je duzna dasvakodnevno,u najmanje!dnevna lista koji se distribuiraju na celoj teritoriji'rbije i u prost-orijama berze-objavljuje kursnu listuHO i!finansijski$ istrumenata kojima se trgovalo na berzi. erza privremeno obustavljatrgovinu odredjenimHO i!finansijskim instrumentima kojima se trguje na berzi u slucaju da trgovina timfinansijskim instrumentima izazove ili moze izazvati poremecaj na trzi-stu,ako je to potrebno radi zastiteinvestitora.Ova privremena obustava traje do sticanja uslova za nastavak trgovine,a najduze?meseci od danadonosen-ja resenja berze o pr

FINANSIJSKA TRZISTA-skr

Documents

Transcript of FINANSIJSKA TRZISTA-skr