1

Seminarski rad

1. UvodMuzika se javlja kao izraz afekta.

Na viem stupnju razvoja gotovo svako pevanje nalazi se u vlasti ritmikog impulsa ljudskog tela. Kada je ovek jednom otkrio zadovoljstvo ritmikog ponavljanja i stimulativno dejstvo pravilnog udara retko je pevao, a da pritom nije pljeskao rukama, tupkao nogama po zemlji, ili se udarao po raznim delovima tela.

Ubrzo su mu u tome pomagali prvi instrumenti: zveke, egrtaljke, cevasti tukovi, bubnjevi... Tako je nastala instrumentalna muzika.

2

Seminarski rad

1.1.

ZNAAJ

PRIMENE

NARODNIH

PLESOVA

U

FIZIKOM VASPITANJU Primena narodnih plesova u fizikom vaspitanju neophodna, da bi se sauvala naa tradicija, obiaji, a sa tim i naa nacionalna fizika kultura. Njihova primena je jo znaajna zbog opteg obrazovanja i vaspitanja, a sve to u cilju formiranja psihiki i fiziki zdrave osobe i svestrano razvijene linosti. Ples moe da pobolja rad i funkcionisanje unutranjih organa, a posebno odreene sisteme koji se aktiviraju prilikom vebanja narodnih plesova kao to su respiratorni sistem, kardiovaskularni, nervni, kotani (pre svega utie na elastinost i vrstinu zglobova, posebno donjih ekstremiteta). Primena narodnih plesova u fizikom vaspitanju doprinosi razvijanju muzikog sluha, oseaja za ritam, kreativnosti i stvaralakih sposobnosti uenika. Kao rezultat javljaju se pozitivna emotivna stanja, oseaj veselosti, radosti, relaksiranosti, samopouzdanja. U izgraivanju ukusa, sticanju znanja i oseanja i usvajanju prave estetske vrednosti i navike, a sve to zahvaljujui svom skladu, pravilnocu, gracioznou, lepoti izvoenja i sposobnosti da izdvoji i prihvati lepo i da svojim matovitim stvaralatvom izrazi.

3

Seminarski rad

2. NARODNI PLESOVI U NASTAVNOM PLANUI PROGRAMU ZA OSNOVNU I SREDNJU KOLUProgramom nastave fizikog vaspitanja za osnovnu kolu predvieni mnog plesovi: I razred: Ja posejah sam; II razred: Mi smo deca vesela; III razred: Savila se bela loza vinova; IV razred: Srbijanka i Tasino kolo; V razred: Divna, Divna i Moravac (osnovni nain i prva varijanta); 6. VI razred: Moravac (druga varijanta) i Kolo vodi Vasa; 7. VII razred: Vranjanka, ikino kolo i Coko, Coko; 8. VIII Nastavnim programom za VIII razred ne predvia se1. 2. 3. 4. 5.

Ovim narodnim plesovima pridodati jo po jedan ili dva plesa iz kraja u kome se kola nalazi. Za uenike od IV do VIII razreda je predvieno za obradu jo sedam narodnih plesova po izboru, u okviru sportskih aktivnosti.

4

Seminarski rad

3. STRUKTURA ASA NARODNIH PLESOVA U NASTAVI FIZIKOG VASPITANJAas fizikog vaspitanja je jedinstvena celina. On ima svoj tok i svoje faze od kojih je svaka pojedinano znaajna. as fizikog vaspitanja se sastoji iz etiri faze i to: uvodna faza pripremna osnovna i zavrna faza asa

Svaka faza ima svoje zadatke, sadraje i metode rada. Uspenost asa fizikog vaspitanja se ceni i po tome u kojoj su meri uspeno realizovane pomenute faze asa. Faze asa se prelivaju jedna u drugu po odreenom redosledu i smatra se da su najbolji asovi fizikog vaspitanja gde izmeu faza mnema duih pauza. Odreena faza asa je karakteristina po vebanju, obimu i intizitetu vebanja, kao i vaspitno obrazovnim uticajima na uenike. Sve faze asa fizikog vaspitanja imaju svoj smisao. Pojedinana faza je sa stanovita fiziolokih uticaja na organizam, funkcijalna jedinica asa. U svim fazama asa pravi nastavnik ima mogunost da vaspitno utie na uenike. Najvee obrazovne mogunosti prua osnovna faza asa pod uslovom da se intezivno radi kako u fizikom tako i intelektualnom pogledu, iz svake faze asa uenici bi trebali da izvuku odreeni nivo znanja ili pouku. U funkcionalnom pogledu ukoliko izostane neka od faza asa a pre svega uvodna, pripremna ili zavrna (bez sadraja osnovne faze asa i nema asa). Moe se smatrati da as fizikog vaspitanja nije ni imao kompletno planirano i kontrolisano uticanje na uenika. Savaka faza asa ima svoje trajanje. Vremena trajanja pojedinih faza asa su orijentaciona i u praksi ih se ne treba slepo drati. Trajanje pojedinih faza asa zavisi od vie faktora kao to su: uzrast pol

5

Seminarski rad

sadraji rada uslovi za rad vremenske prilike raspoloenje uenika zamornost i psiholoko stanje nastavnika

Pogledi na vermensku sliku asa razliiti su prema pojedinim metodiarima fizikog vaspitanja. Prema epi (1958) vremenske slika je sledea: UVODNI DEO 3-5 minuta PRIPREMNI DEO 5-7 minuta OSNOVNI DEO 20-25 minuta ZAVRNI DEO 3-5 minuta Pol (1953) predlae sledeu vremensku sliku asa: UVODNI DEO 3-5 minuta PRIPREMNI DEO 7 minuta OSNOVNI DEO do 30 minuta ZAVRNI DEO do 5 minuta Vukoti (1956) daje sledee orijentacije vrednosti: UVODNI DEO 3-5 minuta PRIPREMNI DEO 7-10 minuta OSNOVNI DEO 25-30 minuta ZAVRNI DEO 3-5 minuta Kod Mejoveka (1962) imamo sledee vrednosti: UVODNI DEO oko 5 minuta PRIPREMNI DEO oko 10 minuta OSNOVNI DEO oko 25-30 minuta ZAVRNI DEO 3-5 minuta Stanojevi (1961) je pratei vei broj asova fizikog vaspitanja organizovan na klasian nain gde su uenici podeljeni u grupe po vrstama, utvrdio sledeu vremensku sliku: UVODNI DEO oko 4 minuta PRIPREMNI DEO 5.43 minuta OSNOVNI DEO 29.16 minuta ZAVRNI DEO 0.57 minuta Postavlja se pitanje u kojoj se meri asovi fizikog vaspitanja na kojima se primenjuje: rad sa stanicama, kruni trening kombinovanje organizacionih oblika rada po svojoj vremenskoj strukturi razlikuju od klasino organizovanih asova.

6

Seminarski rad

Logina je pretpostavka da razgranati oblici rada zahtevaju due vreme za realizaciju osnovne faze asa. U praksi niko nije merio vremenske odnose trajanja pojedinih faza asa u odnosu na ukupno vreme trajanja asaova fizikog vaspitanja organizovanih na savremeniji nain. Istraivanje Stanojevia govori o neto duem vremenu trajanja dve faze asa. Na asovima fizikog vaspitanja koji su organizovani sa dopunskim vebama utvrena je sledea vremenska slika: UVODNI DEO oko 5.03 minuta PRIPREMNI DEO 7.19 minuta OSNOVNI DEO 32.39 minuta ZAVRNI DEO 0.30 minuta UKUPNO 44.91 minuta epa, Vukoti i Mejovsek za sve faze asa daju orijentacione vrednosti. Stanojevi sasvim odreeno iznosi vremensku sliku asa koju je utvrdio svojim istraivanjem. Poli daje fiksno trajanje za pripremu i zavrnu fazu asa. Nastavnik fizikog vaspitanja treba orijentaciono da planira trajanje pojedninih faza asa u odnosu na vreme potrebno za reavanje planiranih zadataka u osnovnoj fazi asa. Na poetku kolske godine ili svakog poetka ne treba insistira da plan asa bude stopostotno ispoljen. Bolje je izgubiti vreme predvieno za osnovni deo asa a da uenici dobro odrade uvodni i pripremni deo asa. Vreme izgubljeno na jednom asu bie nadoknaeno efikasnim radom na narednom asu. Sastavni deo fizikog vaspitanja je privikavanje uenika na reim rada i vebanja koji moraju imati sva obeleja sistema. Uenici se na asovima fizikog vaspitanja specifinije ponaaju u odnosu na druge asove, asove fizikog vaspitanja specifinije ponaaju u odnosu na duge asove, asove fizikog vaspitanja ne treba idealizovati i smatrati ih oazom uenikog i nastavnikog zadovoljstva. Rad na njima je teak i mukotrpan kao to je u ostalom i svako obavljanje profesionalnih poslova i zadataka u vaspitno obrazovnom radu u celosti i pojedinih predmeta posebno.

7

Seminarski rad

4. DIDAKTIKO - METODIKE OSNOVE OBUAVANJA NARODNIH PLESOVARe metoda potie od grke rei metodus (nain, put, postupak), kojim se dolazi do nekog postavljenog cilja. Moemo rei da su nastavne metode putevi i naini kojima nastavnik pouava uenike i kojima uenici stiu znanja, uenja i navike, putevi i naini kojima se osigurava razvitak psihikih i fizikih funkcija i sposobnosti, putevi i naini kojima se oblikuje nauni pogled na svet i celokupna linost uenika. Didaktike metode koje se primenjuju u obuavanju narodnih plesova u praksi su: 1. Analitika metoda 2. Sintetika metoda 3. Kombinovana metoda Analitika metoda predstavlja ralanjivanje sloenijih struktura (u ovom sluaju narodnih plesova), na njihove manje segmente, odnosno delove. Sintetika se uglavnom koristi kod obuke jednostavnijih plesova, jer je njihovo ralanjivanje, u ovom sluaju, nepotrebno. Ova metoda podrazumeva obuavanje narodnih plesova u celini, i to odmah nakon njihove pravilne i precizne demonstracije. Kombinovana metoda nalazi svoju primenu u obuavanju izrazito tekih narodnih i plesova. primerenu Kombinovana metoda, zapravo, predstavlja usklaenu kombinaciju analitike i sintetike metode obuavanja. Pored nabrojanih metoda esto se u praksi koriste: metod verbalnog izlaganja; metod demonstracije; tekstualni metod. Verbalnog izlaganje je jedan od najstarijih nastavnih metoda koja se upotrebljavala u svim sistemima nastave i zadrae se i dalje, jer je govor osnovni nain ljudskog izraavanja. Osnovni oblisi ove metode su usmena objanjenja i usmene analize.

8

Seminarski rad

Usmena analiza predstavlja odlian metod za korigovanje osnovnih, startnih greaka tokom uenja, posebno u kombinaciji sa analitikim postupkom. Demonstracija treba da se izvodi u to sporijem tempu uz skretanje panje na najbitnije detalje u izvoenju. Prilikom korienja ove metode nastavnik treba da vodi rauna o poziciji u kojoj se nalazi, uglu pokazivanja, smeru kretanja, tehnici i stilu izvoenja. Tekstualna metoda, ustvari predstavlja pomonu metodu koja doprinosi usvajanju znanja, koje postaje pravilnije i trajnije. Ova metoda se realizuje putem strunih prirucnika, udbenika, knjiga, asopisa, kinograma i dr.

9

Seminarski rad

5. NARODNI PLES "vrbo vrbiica"5.1. UVODNI DEO

Uenici se rasporede u otvoreno kolo i hodaju po ritmu koji diktira profesor, to rasporedjivanje moe biti razliito zavisno od prirode igre, kao i od prostora na kojem se izvodi i njegove povrine. Ukrteni korak levom nogom preko desne u desnu stranu - 10 koraka; Ukrteni korak desnom nogom preko leve u levu stranu - 10 koraka; Hodanje naizmenino napred-nazad - 5 koraka napred, 5 koraka nazad; Koraci sa privlaenjem desnom nogom u desno - 10 koraka; Koraci sa privlaenjem levom nogom u levo - 10 koraka; Koraci sa privlaenjem desnom nogom u desno sa naglaavanjem - 10 koraka; Koraci sa privlaenjem naglaavanjem -10 koraka; levom nogom u levo sa

10

Seminarski rad

5.2. Pripremni deoVEBA BROJ JEDAN Stav: ruke na bokovima, noge paralelno u irini ramena. Takt 4/4 1 - pretklon glavom 2 - vracanje glave u poetni poloaj 3 - zaklon glavom 4 - vraanje glave u poetni poloaj Broj ponavljanja: 10

VEBA BROJ DVA Stav: ruke pored tela, noge paralelne jedna pored druge. Takt 4/4 1 - otklon glavom u levu stranu 2 - vracanje glave u poetni poloaj 3 - otklon glavom u desnu stranu 4 - vraanje glave u poetni poloaj Broj ponavljanja: 10

VEBA BROJ TRI Stav: raskorani stav, ruke u odruenju u visini ramena. Takt 2/4 1 - sputanje ruku na dole i istovremeno spajanje nogu u spojni stav. 2 - vraanje u poetni poloaj Broj ponavljanja: 10

11

Seminarski rad

VEBA BROJ ETRI Stav: raskorani stav, ruke su u odruenju savijene u laktovima, podlaktice su na gore. Takt 2/4 1 - spajanje laktova ispred glave i istovremeno spajanje nogu u spojni stav. 1 - vraanje u poetni poloaj Broj ponavljanja: 10

VEBA BROJ PET Stav: stopala su u spojnom stavu, ruke u predruenju. Blagi zasuk u jednu stranu, a ruke u drugu stranu. Takt 2/4 1 - stopala u jednu stranu, ruke u drugu 2 - vracanje u poetni poloaj Broj ponavljanja: 10

VEBA BROJ EST Stav: paralelni stav, ruke na bokovima. Takt 2/4 1 - iskorak levom nogom, desna se blago savije u kolenu (prsti desnog stopala dodiruju pod) 2 - iskorak desnom nogom, leva se blago savije u kolenu (prsti levog stopala dodiruju pod) Broj ponavljanja: 10

12

Seminarski rad

VEBA BROJ SEDAM Stav: ruke pored tela, raskorani stav u irini ramena. Takt 4/4 1 - pete u polje 2 - vraanje u poetni poloaj 3 - spetni stav 4 - vraanje u poetni poloaj Broj ponavljanja: 10 VEBA BROJ OSAM Stav: paralelni stav, ruke na bokovima. Takt 4/4 1 - zanoiti desnom 2 - vraanje u poetni poloaj 3 - zanoiti levom 4 - vracanje u poetni poloaj Broj ponavljanja: 10

VEBA BROJ DEVET Stav: noge paralelno sastavljene, ruke paralelno na bokovima. Takt 4/4 1 - odnoiti levom 2 - vraanje u poetni poloaj 3 - odnoiti desnom 4 - vracanje u poetni poloaj Broj ponavljanja: 10

13

Seminarski rad

VEBA BROJ DESET Stav: ruke u odruenju u visini ramena, noge paralelne u irini kukova. Takt 4/4 1 - prednoiti desnom napred horizontalno, levu ruku predruiti u visini ramena 2 - vracanje u poetni poloaj 3 - prednoiti levom napred horizontalno, desnu ruku predruiti u visini ramena 4 - vraanje u poetni poloaj Broj ponavljanja: 10

14

Seminarski rad

5.3. Glavni deo asa Vrbo vrbiica

Plesni obrazac

5.3.1. Metodika obuavanja narodne igre VRBO VRBIICEa. Usmeno objasniti kolo a. Pokazati uenicima kako e i ko imati poziciju u kolu c. Pokazati lagano korake kola d. Pokazivanje kola uz brojanje e. Uenici sami rada uz brojanje nastavnika f. Ispravljanje greaka

15

Seminarski rad

5.3.2. Metodika obuavanja narodne igre VRBO VRBIICEa. Nastavnik i uenici zajedno uz muziku igraju kolo b. Uenici sami igraju uz muziku c. Nastavnik koriguje greke i ako je potrebno pokazuje deo ili celo kolo c. Uenici ponovo sami igraju kolo e. Nastavnik posmatra uenike i ispravlja greke

16

Seminarski rad

Zavrni deo

VEBA BROJ JEDAN Stav: Leeci na leima oslonjeno na podlaktice Takt 4/4 1- prednoiti pogreno, opruiti noge 2 - vraanje u poetni poloaj

VEBA BROJ DVA Stav: sed raznoni predrueno. Takt 4/4 1 - zasuk trupa u desno 2 - duboki pretklon 3 - zasuk trupa u levo 4 - duboki pretklon

VEBA BROJ TRI Stav: leei na leima Takt 4/4 1 - vui koleno desne noge prema bradi i vraanje u poetni poloaj 2 - vui koleno leve noge prema bradi i vracanje u poetni poloaj

17

Seminarski rad

VEBA BROJ ETRI Stav: leeci na leima Takt: 4/4 1 - levom rukom povlaiti desno koleno preko leve noge ka podu 2 - vraanje u poetni poloaj 3 - desnom rukom povlaiti levo koleno preko desne noge ka podu 4 - vraanje u poetni poloaj

18

Seminarski rad

VEBA BROJ PET Stav: poloaj sedei, stopala sastavljena Takt: 4/4 1 - laktovima pritiskati kolena ka podu 2 - vracanje u poetni poloaj

VEBA BROJ EST Stav: poloaj sedei, noge pogrene i raznoene, ruke u potporu pozadi. Takt: 4/4 1 - desno koleno rotirati unutra prema podu. 2 - vracanje u pocetni poloaj. 3 - levo koleno rotirati unutra ka podu 4 - vraanje u pocetni poloaj

19

Seminarski rad

ZAKLJUAKPlesanje je dobar nain za ljude svih ivotnih dobi da ostanu u formi. Osim to je zabavno, dobro je i za zdravlje. Iz etiri navedena razloga. 1. Fleksibilnost Fleksibilnost je vaan faktor za dobro zdravlje. Ples zahteva veliku koliinu fleksibilnosti. Veina asova plesa poinje vebama za zagrevanje, koje ukljuuju vebe istezanja. Plesai moraju nastojati da postignu puni opseg pokreta za sve glavne miine grupe. to je vei opseg pokreta vie se miii mogu savijati i produiti. Veina plesova zahteva pokrete u kojima prevladava istezanje, savijanje, pa tako plesai postanu fleksibilniji jednostavno pleui. 2. Snaga Snaga je definisana kao sposobnost miia da upotrebi silu protiv otpora. Plesanje poveava snagu prisiljavajui miie da se odupru teini tela plesaa. Mnogi stilovi plesa, ukljuujui jazz ples i balet zahtevaju skakanje visoko u vazduh. To skakanje zahteva ogromnu snagu glavnih nonih miia. Plesovi iz velikih plesnih sala takoe izgrauju snagu, pomislite samo na snagu koju poseduje muki plesa dok podie partnerku iznad glave. 3. Izdrljivost Ples je fizika veba koja poveava izdrljivost. Izdrljivost je sposobnost miia da povea vreme napornog rada bez poveanja umora. Redovno plesanje je dobro za poveanje izdrljivosti, posebno snano plesanje poput onog u liniji ili ples iz velikih plesnih sala. Podiui broj otkucaja srca, raste i snaga i izdrljivost. Kao i bilo koji drugi oblik vebe, tako i ples utie na izdrljivost. 4. Oseaj dobrog raspoloenja Plesanje je drutvena aktivnost. Istraivanja su pokazala da jaki drutveni odnosi i druenja sa prijateljima pozitivno utie na samopotovanje i pozitivan pogled na svet. Ples donosi mnogo prilika za upoznavanje novih ljudi. Ulanjenje u neki plesni klub vam moe doneti vee samopouzdanje i razvijanje drutvenih vetina. Fizika aktivnosti smanjuje stres i sputa tenzije, ples vam daje opti oseaj dobrog raspoloenja i irenja pozitivnosti.

LITERATURA

20

Seminarski rad

2. S. Marinkovic, Muzika kultura za gimnaziju, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1993. 3. Dr V. Mutavdi, Narodni plesovi Srbije, SKC, Ni, 2001. 4. Dr V. Mutavdi, Narodni plesovi Srbije, Praktikum pedagoke prakse, SIA, Ni, 2000.