SELO RADOŠEVAC - OPŠTINA BABUŠNICA · sadašnjeg stanja jeste svest članova zajednice o tom...

Mreža za podršku ruralnom razvoju – Područni centar Babušnica

1

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva I vodoprivrede

PLA/PRA SREDSTVO U OKVIRU PROJEKTA MREŽA ZA PODRŠKU RURALNOM

RAZVOJU

SELO RADOŠEVAC - OPŠTINA BABUŠNICA

Autor: SANJA ZLATKOVIĆ, februar 2009


2

SADRŽAJ:

POGLAVLJE 1. - OPIS METODOLOGIJE.............................................................. 3 1.1 Terminološko objašnjenje PLA................................................................................... 31.2 Predmet PLA metode................................................................................................... 7 1.3 Sredstva PLA metode ................................................................................................. 81.4 Karakteristike PRA ..................................................................................................... 91.5 Sredstva za situacionu analizu ili PRA sredstva.......................................................... 101.6 Planiranje .................................................................................................................... 111.7 Način primene PLA metode....................................................................................... 12 POGLAVLJE 2. - REZULTAT PRIMENE PLA METODE..................................... 17

• Predstavljanje situacije u selu - PRA sredstvo – Vizualizacija ............................ 17• Objašnjenje rezultata primene PRA sredstva - Predstavljanje sutuacije u selu…... 18• Vremenska linija - PRA sredstvo- Vizualizacija.................................................. 20• Objašnjenje vizualizovanih rezultata primene PRA sredstva – Vremenska linija........... 21• Mapa resursa – Pra sredstvo- Vizualizacija .......................................................... 23• Objašnjenje vizualizovanih rezultata -PRA sredstvo- Mapa resursa................... 24• Sezonski kalendar – PRA sredstvo- Vizualizacija................................................. 27• Objašnjenje vizualizovanih rezultata primene - PRA sredstva- sezonski kalendar........ 29• Kategorizacija prema izvorima prihoda – PRA sredstvo – Vizualizacija ............ 32• Objašnjenje primene PRA sredstva – Kategorizacija prema izvorima prihoda.............. 33• Kategorizacija prema životnom standardu - PRA sredstvo - Vizualizacija.......... 35• Objašnjenje – PRA sredstvo- Kategorizacije prema životnom standardu...................... 36• Stvaranje opcija za poboljšanje – PRA sredstvo planiranja- Vizualizacija .......... 38• Objašnjenje rezultata primene sredstava planiranja – Stvaranje opcija ................ 39

POGLAVLJE 3. - LIČNA KARTA SELA RADOŠEVCA......................................... 41 POLJOPRIVREDNO EKONOMSKI SISTEM ............................................................... 41

I. STOČARSTVO…………………......................................................................... 43Ovčarstvo........................................................................................................................... 43Govedarstvo....................................................................................................................... 47

II. VOĆARSTVO....................................................................................................... 50III. RATARSTVO........................................................................................................ 53IV. MEHANIZACIJA.................................................................................................. 54V. SOCIO-KULTURNI SISTEM SELA RADOŠEVCA......................................... 55

Stanovništvo Radoševca................................................................................................... 55Infrastruktura…..........………………………………………………………………….. 57Obrazovanje meštana sela……..........…………………………………………………… 58Status žena u selu…………........………………………………………………………... 59


3

POGLAVLJE 1: OPIS METODOLOGIJE Principi PLA su određeni znanjem o tome da zajednica može ući u razvojni proces jedino ukoliko je on iniciran od strane samih članova zajednice tj.iznutra, mobilizacijom mogućnosti zajednice da se samopomogne uz zajedničku (članovi zajednice + PLA pomagači ili treneri) identifikaciju sadašnjeg stanja i razvojnih potencijala.Najvažniji deo identifikacije sadašnjeg stanja jeste svest članova zajednice o tom stanju i način na koji ga oni razumeju.Prema principima PLA upravo je ta svest osnovna za rad na razvoju. 1.1 Terminološko objašnjenje PLA

PLA-participijalno učenje i delovanje. PLA je određena preko tri ključna termina: • PARTICIPACIJA-UČEŠĆE • UČENJE • DELOVANJE

PARTICIPACIJA-UČEŠĆE - podrazumeva da i članovi zajednice i PLA pomagači moraju biti aktivni učesnici u razvojnom procesu, pri čemu treba naglasiti da su članovi zajednice ključni. Njihove tablice vrednosti, ideje za poboljšanje sopstvene situacije, predrasude, nade, strahovi, potencijali I potrebe su osnovna i polazna tačka za ulazak u razvojni proces. Oni snose sve posledice svog delovanja na poboljšanju, bilo one pozitivne ili negativne, tako da je i odgovornost njihova. Participacija za PLA pomagače znači učestvovanje u zajednici prilagođavanjem svog sistema mišljenja i delovanja sistemu mišljenja i delovanja zajednice.Tek iz ovakve pozicije moguća je podrška u inicijaciji razvojnog procesa i to sredstvima procesa intenzivne diskusije. Proces uvođenja zajednice u razvojni proces u kome participiraju i članovi zajednice i PLA pomagači temelji se na učenju. UČENJE-podrazumeva uvođenje nove »informacije« u svoj sistem mišljenja i delovanja, teorije i prakse, koja se u taj sistem umešta, povezuje mnogostruko sa ostalim delovima celine i čini da nakon toga ta struktura za tu jednu informaciju postane drugačija. Kada postoji namera da se poboljšaju kompleksne situacije, kao što su životni uslovi ljudi, gde ne postoje nikakva očigledna rešenja, od suštinskog je značaja da ljudi koji su pogođeni teškim životnim uslovima idu korak po korak


4

kroz učenje. Ovakvo kretanje uključuje analizu situacije, planiranje i implementaciju i procenu preduzetih mera. Budući da se koraci učenja ponavljaju, definisani su kao ciklus učenja. U radu na razvoju treba koristiti ciklus učenja kao ključni princip da se pomogne poljoprivrednicima u poboljšanju poljoprivredne proizvodnje. Koraci ciklusa učenja su svest o situaciji sa svim onim što je određuje od potencijala do problema, razmatranje te situacije iz čega tek mora proizaći odlučivanje u pogledu mera koje treba preduzeti, planiranja njihove primene I aktivnosti, delovanja kao implementacije tih mera. Nakon toga sledi buđenje svesti o situaciji nastaloj u zajednici nakon primene tih mera, za kojom sledi novo razmatranje itd. Ciklus učenja se tako širi oko početne svesti ili početne situacije. Svi koraci u ciklusu učenja moraju se polako prelaziti da bi istovremeno predstavljali uvođenje zajednice u razvojni proces.

OBJAŠNJENJE GRAFIKONA - u radu na razvoju treba koristiti ciklus učenja kao ključni princip da se pomogne poljoprivrednicima u poboljšanju poljoprivredne proizvodnje. Koraci ciklusa učenja su svest o situaciji sa svim onim što je određuje od potencijala do problema, razmatranje te situacije iz čega tek mora proizaći odlučivanje u pogledu mera koje treba preduzeti, planiranja njihove primene i aktivnosti, delovanja kao implementacije tih mera. Nakon toga sledi buđenje svesti o situaciji nastaloj u zajednici nakon primene tih mera, za


5

kojom sledi novo razmatranje itd. Ciklus učenja se tako širi oko početne svesti ili početne situacije. Svi koraci u ciklusu učenja moraju se polako prelaziti da bi istovremeno predstavljali uvođenje zajednice u razvojni proces.

Na grafikonu je predstavljena i „prečica do razvoja“ koju PLA metod izbegava. Ona može biti objašnjena na sledeći način. Oni koji žele da pomognu uvođenje zajednice u razvojni proces (nacionalne ili internacionalne organizacije), često smatraju da poljoprivrednici nisu svesni svojih ograničenja, da su bez znanja, da su daleko „iza“ modernog poljoprivrednog razvoja. Ove se organizacije, na taj način, vode isključivo svojom svešću o situaciji, predlažu rešenja ili predlažu i preduzimaju aktivnosti za poljoprivrednike. Poljoprivrednici su tako retko kad uključeni u proces poboljšanja sopstvenih životnih uslova. Ovaj pristup je često praćen najboljim namerama, ali budući da ključne osobe nisu uključene u proces, ne može za posledicu imati uvođenje zajednice u razvojni proceces, već parcijalna rešenja nekih problema zajednice koji ubrzo izrastu u nove probleme. Osim toga, to za posledicu ima i održavanje zajednice u stanju zavisnosti od pomoći sa strane.

Međutim, cilj primene PLA metode jeste podrška uvođenju zajednice u razvojni proces koji je održiv tako da, kao što je rečeno, taj proces mora biti iniciran od strane članova zajednice.Oni otuda moraju proći sve korake u tom ciklusu zato što sve mere i njihova primena moraju proizaći iz njihove svesti i razmatranja.

Ciklus učenja je ključni element ne samo za poljoprivrednike, kada sprovode mere da bi poboljšali svoju situaciju,već i za formiranje diskusionog procesa između poljoprivrednika i PLA pomagača da bi identifikovali odgovarajuću podršku uvođenju zajednice u razvojni proces.

Na grafikonu podrška je u središtu ciklusa učenja, a to znači da i sami PLA pomagači moraju zajedno sa članovima zajednice prolaziti sve korake ciklusa učenja da bi svoju podršku mogli da usaglase sa sistemom mišljenja poljoprivrednika i promenama koje se zbivaju u tom sistemu u toku kretanja kroz ciklus učenja. Pravilna komunikacija je ključ da se ciklus učenja učini delotvornim sredstvom. Ta komunikacija podrazumeva i usaglašavanje različite terminologije, kao i različitih znanja. Da bi se razlike usaglasile prvo je potrebno utvrditi njihove granice. Razlike između znanja poljoprivrednika (unutrašnjih) i PLA pomagača (spoljašnjih) predstavljene su grafički u nastavku.


6

Zajedničko učenje poljoprivrednika i PLA pomagača upotpunjuje ciklus učenja i samo je element podrške.Uvažavanje različitih međusobnih znanja kao podjednako važnih je od suštinskog značaja, naročito za strana lica. Drugim rečima strana lica (PLA pomagači) uče da razumeju opažanja, znanja i ideje unutrašnjih kao preduslov da bi se zajednici pomoglo na razuman i ciljno usmeren način. Prema tome, znanje poljoprivrednika i njihovih porodica, njihova opažanja vlastite situacije i njihove ideje za poboljšanje trebalo bi da budu polazna tačka za situacionu analizu. Kao drugi korak, i ukoliko je potrebno, znanje stranih lica o specifičnim aspektima može biti uneto u diskusiju, što omogućava da unutrašnji uče od spoljašnjih. DELOVANJE-u smislu postizanja konkretnih poboljšanja je osnovna i krajnja karakteristika učenja. Stoga bi diskusioni proces tokom situacione analize i planiranja trebalo da bude usmeren ka konkretnim rezultatima u okviru razumnog vremenskog perioda.Način delovanja i podrška koja mu je potrebna moraju proizaći iz ciklusa učenja i biti rezultat zaključivanja meštana, ali i podržan od strane PLA pomagača, odnosno , organizacije čiji su oni predstavnici.


7

1.2 Predmet PLA metode Život poljoprivrednika nije ograničen samo na poljoprivredna pitanja, već je mnogo kompleksniji. Pored pokušaja da se razumeju poljoprivredna gledišta, mi moramo da razumemo i životni sistem poljoprivrednika. Životni sistem se sastoji od tri glavna sistema: 1. ekonomskog sistema 2. poljoprivrednog sistema 3. socio-kulturnog sistema

Svaki od njih se sastoji od manjih pod-sistema. Cilj poljoprivrednika jeste da održava taj sistem u ravnoteži i da u skladu sa tim donosi odluke. Dakle, njegovo odlučivanje obuhvata i zavisi od predstavljenog trougla i vezano je za uravnoteženje odnosa među sistemima.Trenutno životni sistem poljoprivrednika nije u ravnoteži. Pored suočavanja sa problemima u poljoprivredi on je suočen i sa ekonomskim i socijalnim poteškoćama što ga sprečava da poboljša životni standard. Tek ukoliko poljoprivrednici i mi znamo koji delovi životnog sistema uzrokuju postojeću neravnotežu možemo zajedno doći i do određenih rešenja. Otuda možemo životni sistem farmera nazvati predmetom PLA metode


8

1.3 Sredstva PLA metode PLA metoda primenjena u selu Radoševac obuhvata dva koraka: • analizu situacije u selu • planiranje. U oba koraka se primenjuju različita sredstva PLA metode( PRA sredstva i sredstva planiranja).

Analiza situacije (situaciona analiza) Aktivna procena sela Participatory Rural Apprise (PRA)

Situaciona analiza kao aktivna procena sela je postepeno razvijena tokom 1990 ih. Usmerena je na to da sami poljoprivrednici izlože i analiziraju svoju situaciju sa ciljem da započnu promenu i poboljšanje svojih životnih uslova. Strana lica (PLA treneri) učestvuju kao pomagači koji koriste postignuta saznanja radi podrške daljem usmeravanju zajednice na razvojni proces i analize mera koje treba sprovesti da bi se to poboljšanje postiglo. Rezultati situacione analize, koja se vrši u produktivnoj saradnji između pomagača i članova zajednice, treba da posluže u identifikaciji problema zajednice, sa istovremenom identifikacijom potencijala, njihovih ograničenja, kao i obima i vrste potrebne podrške za prevazilaženje identifikovanih ograničenja. Situaciona analiza je prvi korak u procesu razvoja, zato što članovi zajednice aktivno učestvuju u analizi svoje situacije, na osnovu nje donose prave i pravovremene odluke vezane za poboljsanje trenutne situacije, stičući uvid u širinu konteksta u kome se ona događa . PLA treneri uče od i sa članovima zajednice. PRA je intenzivno, sistematično, polustrukturisano iskustvo učenja.


9

1.4 Karakteristike PRA a. Merenje uglova - Budući da je osnovni interes saznanje o što širem

okviru trenutne situacije,analiza treba da bude široko strukturisana.To se postiže tzv.merenjem uglova,koje se odnosi na kompoziciju PLA tima, izvor informacija, metode i sredstva PRA.

• tim treba da bude sastavljen od osoba različitog pola, godišta, profesionalnog i lokalnog znanja

• izvor informacija je mišljenje članova zajednice, sekundarni podaci o zajednici, stručne osobe, sopstvena moć zapažanja i iskustvo aktivnog učešća u svakodnevnom životu.

• metode koje se koriste su planiranje, dijagrami, rangiranje, polustrukturisani intervjui

• PRA sredstva: predstavljanje situacije u selu,vremenska linija, rangiranje na osnovu izvora prihoda, mapa resursa, sezonski kalendar i kategorizacija prema životnom standardu.

b. Kontinuirana analiza - Podaci koji se steknu na jednom sastanku sa članovima zajednice odmah se analiziraju i tako pripremaju za naredni sastanak. Na taj način se znanje o situaciji zajednice postepeno nadgrađuje već tokom diskusije sa članovima zajednice.

c. Fleksibilnost i neformalnost metode - Sve metode su polustrukturisane.

U skladu sa procesom diskusije se preispituju, prilagođavaju I modifikuju.

d. Optimalno neznanje i odgovarajuća nepreciznost - U toku diskusionog procesa primaju se razne informacije.Sticanjem znanja o situaciji stiče se mogućnost razlikovanja potrebnih i nepotrebnih primljenih informacija. PLA treneri primaju informacije sa optimalnim neznanjem i nepreciznošću, ali moraju biti osposobljeni da meru neznanja i nepreciznosti postave sami u saglasnosti sa upoznavanjem situacije, kao uslova i okvira koji određuje informacije.

e. Kritička svest - Za sud o informaciji potrebna je kritička svest. Primenjeno u ovom kontekstu to znači da PLA trener treba da uzme u obzir sve uslove koji mogu uticati na objektivnost dobijene informacije neophodne za situacionu analizu. Na primer:

• loša berba čini da ljudi svoju situaciju vide negativnije • bogatiji u zajednici često daju sasvim suprotne informacije od siromašnijih.


10

1.5 Sredstva za situacionu analizu ili PRA sredstva Nabrojana sredstva se koriste kako bi se sa članovima zajednice što sistematičnije i obuhvatnije analizirala njihova situacija. Svako sredstvo pojedinačno osvetljava različite aspekte životnog sistema zajednice (poljoprivrednog, ekonomskog i socio-kulturnog). Rezultati primene ovih sredstava, dakle, situaciona analiza, služe kao osnova za stvaranje opcija za poboljšanje i odlučivanje koje mere s tim u vezi treba preduzeti. I primena PRA sredstava, kao i analiza rezultata te primene odvijaju se u diskusionom procesu sa članovima zajednice. Članovi zajednice uz podršku PLA pomagača treba da sve dobijene informacije povežu u celinu koja adekvatno opisuje njihovu situaciju. l. PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU-Ovim sredstvom članovi

zajednice započinju diskusioni proces čiji je cilj situaciona analiza, kao korak u razvojnom procesu, pre svega identifikacijom potencijala i problema zajednice. Sredstvo se primenjuje u plenumu ili grupi. 2. VREMENSKA LINIJA-Primena ovog sredstva omogućava razumevanje trenutne situacije sticanjem uvida u prošlost, tj. prošle uspešne i neuspešne pokušaje da se situacija promeni i događaje koji su direktno ili indirektno uzrokovali trenutnu situaciju. Sredstvo se primenjuje u manjoj grupi sastavljenoj od starijih članova zajednice. 3. KATEGORIZACIJA PREMA IZVORIMA PRIHODA-Primenom ovog sredstva stičemo uvid u ekonomski sistem i izvore prihoda članova zajednice, upoznajemo se sa problemima u sticanju prihoda poljoprivrednim delatnostima i saznajemo obim zastupljenosti vanpoljoprivrednih prihoda. Sredstvo se ponavlja u više grupa kako bi se stekao uvid o različitim izvorima prihoda. 4. MAPA RESURSA-Primenom ovog sredstva stičemo uvid u pregled koji članovi zajednice imaju nad svojim potencijalima, pre svega resursima, i mogućnostima njihove eksploatacije radi poboljšanja životnih uslova. Sredstvo se primenjuje u manjoj grupi kojoj se prepušta crtanje mape i obeležavanje resursa na njoj. 5.SEZONSKI KALENDAR- Primenom ovog sredstva stičemo uvid u

poljoprivredni sistem zajednice, istovremeno osvetljavajući, kroz razmatranje distribucije prihoda i rashoda, ekonomski sistem. Sredstvo se primenjuje u grupi sastavljenoj od poljoprivredno aktivnih meštana, sa što širim spektrom poljoprivrednih delatnosti u toku godine. 6.KATEGORIZACIJA PREMA ŽIVOTNOM STANDARDU-Primenom ovog sredstva stičemo uvid u socio-kulturni sistem zajednice.Članovi zajednice koji


11

učestvuju u radu razlikuju domaćinstva prema životnom standardu.Cilj je da se sva domaćinstva obuhvate kategorijama i da se navedu karakteristike različitih kategorija životnog standarda u datoj zajednici onako kako ih poimaju učesnici u radu. Sredstvo se primenjuje u grupi. 1.6 Planiranje Planiranje je sledeći korak nakon završene analiza situacije i jedan od koraka u ciklusu učenja. Najvažnije sredstvo koje se primenjuje u ovom koraku PLA metode jeste stvaranje opcija onoga što može biti učinjeno za poboljšanje situacije.

Stvaranje opcija za poboljšanje situacije

Stvaranje opcija se usmerava ka sticanju ideja o onome šta može biti učinjeno da se poboljša situacija, stoga je to proces buđenja ideja. Ovo sredstvo se primenjuje na informacije koje smo stekli primenom PRA sredstava.U ovoj fazi izvodljivost ne bi trebalo da bude uzimana u obzir, zato što i vidljivo lude ideje mogu imati potencijale koji vode ka promeni. Da bi se zadržao jasan pogled, opcije moraju biti konstruisane na osnovu mogućnosti njihovog izvođenja

• od strane samih seljaka • od strane samih seljaka i uz pomoć sa strane • samo uz pomoć sa strane.

Vremenski aspekt takođe pomaže formiranju procesa buđenja ideja: u svakoj koloni, one koje verovatno mogu biti sprovedene za relativno kratko vreme mogu stajati zajedno, i one za koje treba više vremena za sprovođenje. Prvo od sredstava planiranja je stvaranje opcija. Ono sledi situacionu analizu koja nam daje okvir za stvaranje i analizu opcija za poboljšanje. U toku predstavljanja situacije u selu kao prvog primenjenog PRA sredstva članovi zajednice iznose potencijala i probleme svoje zajednice kao odgovore na pitanja „Šta vam se ne/sviđa u vašem selu?“. Spisak problema u toku situacione analize, odnosno rada sa članovima zajednice, može biti proširen u zavisnosti od aktivnog promišljanja članova zajednice o svojim problemima. Ovo sredstvo omogućava članovima zajednice da među tim problemima razlikuju one koje mogu sami rešiti, za koje im treba i pomoć sa strane i one probleme koji zavise isključivo od pomoći sa strane. Takvo razlikovanje omogućava usredsređivanje na izvodljiva rešenja i mobilizaciju vlastitih potencijala.“Opcije za poboljšanje“ su ti navedeni problemi tretirani kao oni čije bi rešavanje poboljšalo situaciju. Sredstvo se primenjuje u plenumu ili grupi.


12

1.7 Način primene PLA metode Budući da se diskusioni proces odvija u formi sastanaka (sa većim ili manjim brojem prisutnih članova zajednice) treba nešto reći i o sprovođenju sastanaka kako bi rad u zajednici bio uspešan

Strukturni sastanci Svaki sastanak bi trebalo da ima istu strukturu koja je sačinjena od tri faze:

1. Uvodna faza 2. Glavna faza 3. Završna faza

Nijedna od ovih faza ne sme biti zanemarena, a prelaz među njima mora biti spontano i ciljno ostvaren. Vođenje sastanaka/moderacija

Moderacija znači omogućavanje diskusije grupe ljudi. Moderator je zadužen za odabir i primenu odgovarajuće metodologije kojom se vodi process. Čineći to, učesnici mogu postići dobre rezultate u razumnom vremenskom periodu. Priprema za sastanak

Neki osnovni podaci o situaciji u selu, o samim ljudima, kao i o datoj organizaciji, od velike su pomoći za efektivno usmeravanje sastanka. Osnovno znanje o samoj svrsi rada sa članovima zajednice, proceduri, temi i naročito o željenom rezultatu, neophodni su za uspešno sprovođenje sastanka. Moderator mora biti jasan u pogledu krajnjeg cilja sastanka koji treba postići. Ovo se u pripremi za sastanak može učiniti formulisanjem rečenice, kao npr: “ Na kraju sastanka učesnici su opisali i analizirali različite izvore prihoda koji postoje u selu” Naročito uvod sastanka mora biti jako dobro isplaniran i uvežban, ukoliko je to potrebno, zato što on u velikoj meri određuje kvalitet diskusije. Dostizanje tri cilja

Moderator mora postići da izbalansira tri cilja: - aktivno uključivanje učesnika - dostizanje visoko-kvalitetnih rezultata, u smislu transparentnog procesa i postizanja samog cilja - završavanje sastanka u razumnom vremenskom periodu


13

Vođenje sastanka

Moderator je zadužen za vođenje diskusije i za proces učenja. Vođenje znači uvek biti potpuno jasan o željenom rezultatu sastanka („destinacija“) Moderator treba obavestiti učesnike o svrsi narednog koraka. Ovo pomaže održavanju transparentnosti. Napomenuti ono što je rečeno i prikazano. Time se izbegava ponavljanje. Obavestiti o prethodnom sastanku i aktivnostima koje su učesnici sami postigli (vidi grafikon). Ovo pomaže učesnicima da shvate da je razvoj postepeni proces. Šta više, pominjanje pozitivnih rezultata sa prethodnog sastanka pomaže podizanju morala kod ljudi. Naravno, pominjanje onoga što će se odigrati pomaže učesnicima da shvate da je razvoj zapravo proces.

Analaziranje odgovora učesnika Moderator mora da analizira svaki odgovor / izjavu koju su izrazili učesnici i mora istovremeno donositi zaključke o tome kako nastaviti dalju diskusiju nakon tih izjava/odgovora. Postavljanje pitanja

Postavljanje pitanja je jako važno u pomaganju učesnicima sastanka da idu kroz korake Ciklusa učenja, zato što to stimuliše da se kritički osvrnu na njihovu situaciju.Pitanja moraju biti tako formulisaa da otvaraju diskusiju i donose opširne odgovore. Postupak sa očekivanjima i strahovima

Kada se započinje saradnja sa članovima seoske zajednice, oni obično imaju očekivanja i strahove o tome šta će se desiti. Neka od tih očekivanja i strahova se


14

uvećaju tokom sastanaka, druga ostaju neiskazana ali živa u njihovim mislima. U svakom slučaju ona su logična i razumljiva sa stanovišta farmera. Ovo su neki nagoveštaji, kako postupati sa ovim očekivanjima - Aktivno se posvetiti očekivanjima i strahovima farmera, čak i kada ona nisu iskazana. Mi znamo da oni imaju ova očekivanja i da očekuju odgovore. - Poštenje je ključ saradnje i stoga se ne prave nikakva obećanja koja ne mogu biti ispunjena. Razmatranje spornih pitanja

Izjave učesnika pružaju neke informacije, ali obično ne pokrivaju sve karakteristike spornog pitanja. Tada moderator ne bi trebalo da bude zadovoljan prvim odgovorom, već da zamoli osobu za više detalja.

Preusmeravanje pitanja

Učesnici često pitanju pomagača za njegovo mišljenje o određenoj temi. Imajući za cilj uključivanje više ljudi u diskusiju, i navodeći ih da misle o tome, moderator može vratititi pitanje nazad grupi: "Šta drugi misle o spornom pitanju”?

Razjašnjavanje spornih pitanja na različite načine

Kada se objašnjavaju kompleksna sporna pitanja, mogu se ponoviti upotrebom drugih reči da bi se stvar objasnila različito. Ovo pomaže da se sadržina upotpuni većim brojem karakteristika i olakšava razumevanje onoga što je rečeno. Ohrabrivanje učesnika

Svaka osoba, pa tako i sami seljaci vole da dobiju pozitivnu reakciju, što pomaže da se uzdigne motivacija ljudi kao i da se stvori dobra atmosfera. Na taj način moderatori mogu povremeno, ali uvek kada su dobre stavke pomenute, da ohrabre učesnike dajući im pozitivnu reakciju kao “dobro rečeno”, “zvuči jako interesantno”, “dobro urađeno”.


15

Rad u grupama ... Rad u plenumu ...

Dozvoljava članovima zajednice koji su u Stvara transparentnost dajući iste nevolji (ženama, mlađim ljudima) da informacije svima koji su prisutni govore slobodno Dozvoljava da više ljudi aktivno učestvuje Štedi vreme dajući informaciju većoj u diskusiji grupi. Diskutovati specifična sporna pitanja sa Promovisati razmenu informacija među specifičnim grupama u selu različitim grupama sela tj. prezentacija Ponovo objasniti svrhu PL A rezultata rada grupa

Naizmenična primena plenarne i grupne diskusije

I grupna i plenarna diskusija imaju naročite prednosti kao što prikazuje tabela. Zadatak je moderatora da se odluči za odgovarajući tip diskusije. Budući da je PLA metoda fleksibilna u svojoj primeni ona dopušta da se, u zavisnosti od situacije na koju se primenjuje , ova dva tipa diskusije se kombinuje ili da se primenjuje samo jedan od njih. Efikasna upotreba vremena Moderator može efikasno iskoristiti vreme pridržavajući se sledećih pravila: • ne diskutovati o metodologiji, već samo informisati ljude o njoj • zaustaviti diskusiju kada počne da se vrti u krug, i naglasiti ponovo ciljeve sastanka • napraviti kratak pregled kada su svi glavni aspekti prodiskutovani • ne moraju svi prisutni uvek da sve komentarišu Vizualizovanje i upotreba kartica Vizualizovanje je javno beleženje glavnih rezultata. Ovo pomaže da se oformi diskusija, da se stvori transparentnost, i da se pokaže progres tokom date diskusije i tokom čitavog procesa analize situacije i planiranja.


16

Kratak pregled datih sela ili lična karta sela

Kada je sprovedeno nekoliko sastanaka,članovi zajednice i pomagači će imati jasan

pregled situacije sela. Ovaj pregled bi takođe trebalo da bude dokumentovan zato što opisuje okvire razmatranih poboljšanja. Kao osnovna struktura, može se upotrebljavati životni sistem poljoprivrednika:

• Poljoprivredni aspekti

• Ekonomski aspekti

• Socijalni aspekti.

Dakle, lična karta sela treba da obuhvati analizu navedenih sistema.


17

POGLAVLJE 2: REZULTATI PRIMENE PLA SREDSTVA

PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU – PRA SREDSTVO -VIZUALIZACIJA-

P R O B L E M I P O T E N C I J A L I

• NEMOGUĆNOST PRODAJE TRŽNIH VIŠKOVA

• LOŠE VODOSNABDEVANJE

• NEDOSTATAK INFORMACIJA

• ZASTARELA MEHANIZACIJA

• NEPOSTOJANJE UDRUŽENJA

• NEPOSTOJANJE ZADRUGA

• NEOBRADJENO ZEMLJIŠTE,

USITNJENE PARCELE

• LOŠA ELE. MREŽA

• LOŠI PUTEVI

• OVČARSTVO

• LJUDSKI RESURSI

• VOĆARSTVO

• NALAZIŠTE GLINE I BOKSITA

• TRŽIŠNI VIŠKOVI


18

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA

-PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU- Sredstvo je primenjeno u grupi od 25 muškaraca i 10 žena. Rezultati primene sredstva su provereni u radu sa ostalim grupama. Predstavljanje situacije u selu se primenjuje kao prvo u nizu sredstava za situacionu analizu (PRA), zato što nam omogućava sticanje uvida u način na koji meštani vide svoju situaciju, koje probleme i pontecijale smatraju važnim i daje nam opšti okvir za primenu ostalih PRA sredstava. Meštani su kao svoj potencijal istakli ovčarstvo mada broj ovaca u selu kontinuirano opada. Razlog ovakvom viđenju stvari najverovatnije je to što u ataru sela ima dosta velikih površina pod pašnjacima a i tradicija u gajenju ovaca. Meštani pamte da je u prošlosti u selu bilo više domaćinstava koja sui mala preko 1000 ovaca.

Razlog nekorišćenja ovih potencijala leži u nezadovoljstvu meštana zbog niskih cena jagnjećeg mesa kao i otežane prodaje ovčijeg mleka i sira. Pijaca je od sela udaljena 11 km, a autobus u selo dolazi jednom nedeljno (pazarnim danom). Asfaltni put postoji samo do centra sela, dok mahalski putevi nisu asfaltirani. Električna mreža takođe je loša i zastarela.

Meštani takođe kao jedan od svojih potencijala navode i ljudske resurse, tj. činjenicu da veliki

broj mladih ljudi ostaje da živi u selu i bavi se poljoprivrednom proizvodnjom. Kao otežavajuću okolnost u bavljenju stočarstvom (pogotovo u govedarstvu) oni navode činjenicu da je vodosnabdevanje loše pa je u letnjim mesecima teško obezbediti vodu za stoku, ako je u pitanju zatvoreni sistem držanja. Rešenje ovog problema meštani vide u činjenici da je već izgrađen bazen za gradski vodovod i potrebno je samo da se izvrši sekundarni razvod po domaćinstvima, ali smatraju da je prikjučenje na vodovodnu mrežu isuviše skupo. Veliki procenat muškaraca u periodu od marta do oktobra odlazi u velike gradske centre (Beograd, Novi Sad) pa čak i u Crnu Goru gde rade. Radoševčani su poznati kao odlični zidari. Za to vreme sve poljoprivredne radove obavljaju žene i stariji ukućani. Jedan deo zarađenog novca troši se i na nabavku mehanizacije jer je mehanizacija uglavnom zastarela. U selu ima 35 traktora (stari preko 25 godina), jedan kombajn


19

za žetvu pšenice i dve prese za baliranje sena. Kao jedan od problema meštani su naveli i nedostatak informacija. Ovo se naročito odnosi na njihovu nemogućnost da ostvare subvencije za nabavku mehanizacije ili stoke kao i za podizanje voćnjaka. Nepostojanje udruženja meštani doživljavaju kao problem jer procenjuju da će na taj način lakše uticati na cene svojih proizvoda. U delovanju zadruga u prethodnom periodu meštani su nalazili sigurnost i za plasman svoje robe, ali i za nabavku repromaterijala i mehanizacije tako da im činjenica da u njihovom selu pa ni u celoj opštini ne postoji zadruga, predstavlja ozbiljan problem. Prirodni resursi (plodno nezagadjeno zemljište, obilje livada I pašnjaka kao i pogodni mikroklimatski uslovi za voćarsku proizvodnju) još su u nizu prednosti ovog sela. Meštani pozitivno ocenjuju činjenicu da imaju viškove koje mogu izneti na tržište, ali su nezadovoljni nepostojanjem sigurnog tržišta. Sveže voće meštani ne prodaju već ga prerađuju u rakiju za sopstvene potrebe .

Sve više neobrađenog zemljišta kao i usitnjenost parcela meštani takođe ističu kao problem. Usitnjene parcele nastale su nakon raspada patrijahalnih zajednica deobom imovine. Usled nepostojanja adekvatnih poljskih puteva otežano je blagovremeno prikupljanje letine kao i upotreba mehanizacije. U ataru sela postoji nalazište gline, a sada je jedino koriste grnčari iz pirotskih sela. “grnčara” u Radoševcu nikada nije bilo. Prema rečima meštana

zalihe gline su ogromne i ona je izuzetnog kvaliteta. Takođe je u blizini nalazišta gline pronađena i ruda boksita odličnog kvaliteta i u velikim količinama na ogromnom prostranstvu. (Ispitivanja je vršila Geo sonda iz Beograda.) Ovo rudno bogatstvo meštani su istakli tek na dnu liste potencijala jer smatraju da ne mogu da ga iskoriste sami. Što se tiče zdravstvene zaštite, ambulanta u selu ne postoji pa se stanovništvo leči u Domu zdravlja u Babušnici. Veterinarska služba dolazi u selo samo po pozivu ili kada sprovodi neku meru ministarstva. Poslednjih godina lokalna samouprava pokriva troškove veštačkog osemenjavanja krava, ali meštani moraju da plate putne troškove veterinarskoj službi.Kulturni život u selu je na niskom nivou. Mladi se okupljaju u prostorijama mesne zajednice gde imaju jedan sto za stoni tenis, dok u toku leta igraju fudbal na dva igrališta (poljane), koja su neuređena.


20

VREMENSKA LINIJA - PRA SREDSTVO -VIZUALIZACIJA-

1945.---------------9.avgusta poslednji put proslavljena seoska slava;kolonistiotišli u Vojvodinu (10 kuća) 1946.---------------prosečen put od Gornjeg Krnjina do sela 1948.---------------70 domaćinstva 1950.---------------počela eksploatacija zemlje(meštani prave ciglu za svoje kuće) 1961.---------------450 stanovnika,80 domaćinstva 1963.---------------uvedena struja-elektrifikacija 1965.---------------počelo uvođenje vode iz bunara(po nekoliko domaćinstva udruženo uvodi vodu) 1970.---------------400 stanovnika,90 domaćinstva(smanjuje se broj članova u domaćinstvu);meštani više ne prave ciglu 1975.---------------ispitivano zemljište i utvrđeno rudno bogatstvo(Geo sonda iz Beograda) 1976.---------------aktivno učešće na “Susretima sela” 1978.---------------prestali “Susreti sela” 1980.---------------prestalo se sa ispitivanjem zemljišta iako je pronađena ruda; 350 stanovnika;završeno uvođenje vode iz bunara 1992.---------------napravljen asfaltni put do sela 1993.---------------265 stanovnika,83 domaćinstva 1998.---------------uveden telefon 2002.---------------225 stanovnika,73 domaćinstva 2009.---------------50 domaćinstva


21

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE -PRA SREDSTVA -VREMENSKA LINIJA-

Sredstvo ie primenjeno u grupi od 5 stariia meštanina Radoševca, četiri muškarca i jedne žene. Vremenska linija, kao PRA sredstvo omogućava nam sticanje uvida u prošlost sela, indetifikuje dogadjaje važne za poljoprivredni razvoj sela i kritične tačke u tom razvoju. Ovo sredstvo obuhvata informacije koje nam osvetljavaju ekonomski, socio-kulturni i poljoprivredni sistem sela u svim promenama koje su se u tim sistemima dogodile u prošlosti ukazujući istovremeno i na uzroke sadašnjeg stanja. Vremenskom linijom primenjenom u radu u selu Radoševac obuhvaćen je vremenski period od 64 godina, dakle period od 1945. godine do danas. Godine 1945. meštani su poslednji put proslavili seosku slavu 9.avgust, a naredne godine to im je zabranjeno. U to vreme posečen je i hiljadugodišnji hrast (“mirodrvo”) za koji su meštani vezivali svoje običaje. Po njihovom shvatanju od tog vremena počela je stagnacija u razvoju sela. Tada su i prvi “kolonisti” otišli u Vojvodinu. Iz sela se iselilo 10 domaćinstava. Radoševac nisu zaobišli ni u ono vreme ”prinudni otkup” poljoprivrednih proizvoda i zabrana gajenja koza. U posleratnom razvoju, 1946.godine prosečen je put od susednog sela Gornjeg Krnjina do Radoševca i na taj način meštani su dobili bolju povezanost sa Babušnicom.

Makadamski put napravili su meštani ali i ljudi iz drugih sela koji su prinudno bili angažovani (“kuluk”). 1948.godine u selu je bilo oko 70 domaćinsatva, a 1950.godine meštani su počeli da koriste zemlju koja je odličnog kvaliteta i koje ima u izobilju da bi pravili “ciglu” za svoje kuće.

Korišćenje zemlje trajalo je sve do 1980.godine.


22

U narednom periodu selo beleži povećanje broja stanovnika tako da 1963. godine selo ima 450 stanovnika i oko 80 domaćinstava. 1965.godine meštani počinju da uvode vodu iz bunara u svoje kuće udruživanjem više domaćinstva kako bi izgradili zajednički vodovod. Ova akcija trajala je sve do 1980.godine. U selu je 1970.godine bilo 400 stanovnika i 90 domaćinstava. Ovde je karakteristično

da je broj domaćinstava porastao, a broj stanovnika opao što znači da se smanjio broj članova u domaćinstvu. Radoševčani su bili aktivni učesnici “Susreta sela” u periodu od 1976 - 1978.godine. Geo-sonda iz Beograda je prestala sa ispitivanjem zemljišta 1980.godine i nije počela eksploatacija boksita mada su pronađene količine čija bi eksploatacija bila ekonomski opravdana. Te godine u selu je bilo 350 stanovnika. Asfaltni put do centra

sela napravljen je 1992.godine, a telefon je uveden tek 1998.godine. Selo je imalo 265 stanovnika i 83 domaćinstva 1993 godine, 225 stanovnika i 73 domaćinstva 2002. godine, a danas u selu ima oko 50 domaćinstava. Prva škola u Radoševcu počela je da radi 1935.godine u adaptiranoj seoskoj kući, a 1992.godine je u sadašnjoj školskoj zgradi renovirana jedna učionica. Seoske priredbe za vreme ”Susreta sela” su održavane u školi.


23

MAPA RESURSA – PRA SREDSTVO – VIZUALIZACIJA MAPA RESURSA - RADOŠEVAC


24

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE

PRA SREDSTVA - MAPA RESURSA

Sredstvo je primeljeno u grupi sastavljenoj od 4 mlađa meštanina sela.Primenom mape rezusra (PRA sredstvo), dobijen je uvid u prirodne potencijale za postojanje i razvoj pojedinih grana poljoprivredne proizvodnje kojima selo raspolaže i način na koji ih meštani sela vide. Mapa oslikava prostornu strukturu tipičnog brdsko - planinskog sela. Domaćinstva su raspoređena u više zaseoka, smeštena su na parcelama manjih površina sa uskim pojasom okućnice koju sačinjavaju manje površine pod baštama I voćnjacima (šljiva, jabuka, orah..). Najveći broj površina pod baštama je uz reku Lužnicu (koja je u ovom delu svoga toka veličine potoka) istočno od centra sela u centralnom delu atara sela. Duž potoka postojalo je više vodenica od kojih danas samo 2 mogu staviti u funkciju. Zaseoci su povezani mahalskim putevima koji nisu asfaltirani. Oranice i livade su smešteni uglavnom između zaseoka i po zapadnom, južnom i jugoistočnom obodu sela, a pašnjaci i šume preovladavaju u severnom delu i zahvataju oko 50% površine.

Površina sela je oko 567 ha, a nadmorska visina je od 650 do 700 m. Severno od Radoševca su sela Vojnici i Gornje Krnjino, istočno je selo Pasječ (ono pripada pirotskoj opštini), južno je selo Kaluđerevo, a zapadno je opštinski centar Babušnica. Radoševac se nalazi u podnožju brda Malo Gradište, koje čini celinu sa većim brdom, koje se zove Veliko Gradište. Pouzdano se zna da se na Gradištu nalazilo

veliko srednjovekovno utvrđenje, zato što se ime sela Radoševac nalazi na karti srednjevekovnih gradova. Izbor ovog mesta nije slučajan jer se sa vrha Golemog Gradišta vidi cela Lužnica.


25

Na ovom mestu postojala je crkva Sv.Ilije i tu se meštani Radoševca i okolnih sela još uvek okupljaju svake godine 2.avgusta. U podnožju ovog brda nalazi se mesto Selište. Tu je nekada bilo selo Radoševac. Tu izvire samo jedan kladenac (Dolina) pa je to najverovatnije razlog što se selo pomerilo ka Vrelu-izvorištu Lužnice. Severno od izvora-kladenca nalazi se nalazište kvarcnog peska koji se koristi u

livnicama za izradu kalupa i koji se ne eksploatiše a ova tvrdnja je potkrepljena izjavama meštana koje su dobijene prinenom i drugih PRA sredstava (predstavljanje situacije u selu). Centar sela nalazi se na ulasku u selo što izgleda neobično ali je i logično jer većina mahalskih puteva počinje baš odatle. U centru sela nalazi se

školska zgrada, zgrada Mesne zajednice i dve prodavnice, a u blizini je i česma. Selo ima 2 mosta, u centru i u južnom delu, na dva potoka. Crkva Sv.Pantelejmona nalazi se u severo – istočnom delu sela u blizini Vrela, nedavno je renovirana, a meštani veruju da je to najstarija bogomolja u lužničkom kraju (Babušnica sa okolinom). Neposredno u okruženju crkve nekada se nalazilo “latinsko groblje” mada meštanima nije poznato iz kog je ono perioda. Kamene ploče sa natpisima na latinskom jeziku meštani su iskoristili za izgradnju temelja

kuća i pomoćnih objekata tako da vidljivih tragova nema. Svako domaćinstvo raspolaže manjim oraničnim površinama više klase koje su pretežno smeštene u južnom delu atara sela. Selo raspolaže značajnim resursima pašnjaka i prirodnih livada (celo brdo Malo Gradište je pod pašnjacima) što govori u prilog tome da selo ima potencijal za planinsko stočarstvo, tj. za uzgoj ovaca čega su i meštani svesni jer

su govoreći o svojim potencijalima izneli činjenicu da su u prošlosti pojedina domaćinstva imala stada sa preko 1000 ovaca. Danas u selu ima oko 200 ovaca a način držanja je kombinovan, pašnjačko –torski sistem. U selu danas postoji samo 1 kolektivni tor za čuvanje ovaca. Šumski resursi su na zadovoljavajućem nivou, mada se u poslednje vreme površina pod šumama smanjuje. Najveći pojas šuma je i severnom i severoistočnom delu atara

sela. Šume su najvećim delom hrastove.


26

Voćnjaka u selu ima u priličnom broju (najviše se gaji šljiva, jabuka, orah i kruška) mada su to uglavnom stari zasadi i gaje se stare sorte.Voćnjaka najviše ima u južnom delu atara sela Radoševac. Meštani su svesni svojih potencijala vezanih za rudna bogatstva, a pre svega za rudu boksita. Površina koja predstavlja nalazište boksita zahvata severni i istočni deo atara sela, a to je ujedno i površina pod šumama. Takođe su su svesni činjenice da je mesto ispod Malog Gradišta (“Staro lozje”) nalazište zemlje od koje se dobija

veoma kvalitetna cigla. Ovo je potvrđeno i primenom drugih PRA sredstava (vremenska linija). O kvalitetu ove zemlje meštani su se uverili prilikom izgradnje svojih kuća, ali i kada je svojevremeno stara ciglana u Babušnici odvozila zemlju i glinu iz sela i proizvodila šamotnu ciglu–opeku za šamotne peći i za industrijske dimnjake. Međutim meštani su se organizovali i sprečili dalju eksploataciju jer od nje meštani nisu imali nikakve koristi. Selo ima još

jedno rudno bogatstvo, a to je glina čije je nalazište u severnom delu atara sela. Glinu od meštana niko nikada nije eksploatisao (nije bilo grnčara) ali je zato koriste grnčari iz pirotskih sela. Nedaleko od brda Veliko Gradište nalazi se veliko podzemno jezero, pa su meštani planirali da u jednom vremenskom periodu reše problem vodosnabdevanja korišćenjem ovog resursa, ali su odustali zbog nedostatka finansijskih sredstava.


27

SEZONSKI KALENDAR –PRA SREDSTVO VIZUALIZACIJA

januar februar mart april maj jun jul avgust septembar oktobar novembar decembar mm t◦

S U

Š A

Ovčarstvo

jagnjenje

ispaša

striža

kosidba muža

jagnjenje

Voćarstvo (šljiva)

đubrenje prskanje

berba voća pečenje rakije

kukuruz setva okopava

nje 2x

berba đubrenje

ugarenje

pšenica đubrenje

prskanje žetva ugarenje đubrenje

i setva

krompir sadnja đubrenje

okopav anje 2x prskanje

vađenje krompira ugarenje


28

januar februar mart april maj jun jul avgust septe. oktob. novem. decem. prihodi

rashodi

januar februar mart april maj jun jul avgust septe. oktob. novem. Decem. dinamika aktivnosti muškaraca

Dinamika aktivnosti žena


29

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA – SEZONSKI KALENDAR

Sezonski kalendar kao PRA sredstvo omogućava vizualizovani uvid u četiri osnovna parametra održivog farmerstva. Ovim sredstvom se dobijaju informacije o klimatskim uslovima područja u kome je sredstvo primenjeno, najznačajnijim granama poljoprivrede za dato područje, ekonomskom statusu domaćinstva sa svim navedenim delatnostima kao i dinamici aktivnosti po polovima u jednom

domaćinstvu. Sva četiri parametra su vizualizovana u jednogodišnjem periodu, za svaki mesec posebno. Cilj primene sredstva nije samo prikupljanje potrebnih informacija, već uključivanje farmera u proces samopredstavljanja sopstvene situacije. Sredstvo je primenjeno u grupi od dve žene i četiri muškarca. Klimatski uslovi –Tempereturne promene su prikazane po mesecima. Januar je po pravilu najhladniji mesec a prosečna srednja temperatura se kreće oko -5◦C. U februaru su temperature nešto više, a tendencija porasta se nastavlja i u martu i aprilu. Temperatura raste i u maju, a već u junu počinju vrućine, da bi maksimalne temperature bile zabeležene u junu i julu pa i u prvim danima avgusta. Već u drugoj polovini avgusta primetan je pad temperature, a ovaj trend se nastavlja i u septembru. U oktobru često dolazi do zadržavanja temperature na jednom određenom nivou (miholjsko leto). Novembar nastavlja trend opadanja temperature, a u decembru pad temperature je još izraženiji. Temperaturne oscilacije prate i oscilicije u količini padavina. Najznačajnije količine padavina očekuju se sredinom aprila i početkom maja,i tada kiša u velikim količinama natopi zemlju. Za razliku od ovog kišnog perioda sušni period traje od polovine maja do kraja avgusta. Junska kiša koja ponekad pada od velikog je uticaja na prinose svih poljoprivrednih kultura. Međutim, bez obzira na sušu kukuruz i voće dobro uspevaju jer je selo zaštićeno od naleta vetrova, pa je isušivanje zemljišta usporeno. Septembar i oktobar predstavljaju mesece sa nešto značajnijim količinama padavina dok se u novembru kiša polako pretvara u sneg koji pada i u martu. Poljoprivredne grane farmera Radoševca - Kao najznačajnije grane poljoprivrede farmeri u Radoševcu su izdvojili stočarstvo, ratarstvo i voćarstvo. U stočarskoj proizvodnji najzastupljenije je ovčarstvo, dok se govedarstvom bavi


30

manji broj domaćinstava. Ispaša ovaca proteže se gotovo cele godine sa prekidom tokom zime. U martu i aprilu farmeri sami napasaju svoje ovce ili u toku dana obrazuju stado a uveče ih vraćaju u svoje objekte. Mešanje ovaca i obrazovanja kolektivnog tora počinje početkom maja, a odvajanje („lučenje“) je početkom novembra. Pripust

počinje početkom avgusta. Muža se obavlja od početka maja do početka avgusta. Delimična striža ovaca obavlja se pre mešanja, a potpuna posle mešanja. Jagnjenje ovaca odvija se u decembru, januaru i februaru, a jaganjci dospevaju za prodaju u maju. Voćarska proizvodnja zasnovana je pre svega na gajenju šljive, mada se gaji i jabuka, orah i kruška. Ima mladih zasada (pogotovo šljive), ali uglavnom

preovladavaju stare sorte koje su otpornije na bolesti pa se uglavnom primenjuje samo zimsko prskanje u februaru ili početkom marta, kada se vrši i prihrana. Obrada zemljišta u zasadima se ne vrši i naredna aktivnost koju voćari sprovode je berba koja se vrši u avgustu i septembru. Nakon toga voće se prerađuje u rakiju u oktobru i početkom novembra. Kao najznačajnije ratarske kulture primenom ovog sredstva ispostavljaju se kukuruz i pšenica. Nakon obrade i pripreme zemljišta kukuruz se seje od polovine aprila do početka maja. Nakon nicanja ove kulture obavlja se borba protiv korova mehaničkim putem - kopanjem i freziranjem. Kopanje se odvija u dva navrata, tokom juna i početkom jula. Nakon ovog posla sledi berba kukuruza od sredine septembra i u oktobru. Berba se vrši ručno, a ne upotrebom mehanizacije. Za razliku od kukuruza za setvu pšenice zemljište se priprema u oktobru, kada se odvija i đubrenje i setva (uglavnom ručno) koja traje sve do sredine novembra. Seje se ozima pšenica. Prolećna prihrana pšenice odvija se od polovine februara do polovine marta, a nakon toga se vrši primena herbicida

sve do aprila. Uzgoj pšenice u narednom periodu ne zahteva veliko angažovanje, sve do žetve. Vršidba se odvija od sredine jula do sredine avgusta. Povrtarska proizvodnja se odvija na malim površinama, a najzastupljenija kultura je krompir. Sadnja krompira odvija se u aprilu, kada se vrši i prihrana stajskim đubrivom, zatim slede dva okopavanja u maju i junu. U junu se vrši i primena


31

insekticida.Vađenje kronpira počinje krajem avgusta i u septembru. Zemljište za krompir priprema se u jesen oranjem. Ekonomski status domaćinstva sa svim navedenim delatnostima – sezonski kalendar kao PRA – sredstvo omogućava, kako samom farmeru tako i PLA trenerima, da kroz vizualizaciju prate tok prihoda odnosno rashoda tokom godine na jednoj farmi sa kombinovanim tipom proizvodnje. Ovo sredstvo primenjeno u Radoševcu pokazuje da su rashodi na farmi nešto veći od prihoda, a da su najveći rashodi u prolećnim i letnjim mesecima što se pravda nabavkom reporomaterijala za setvu, kosidbu i žetvu. Tokom jesenjih i zimskih meseci rashodi su nešto manji ali ne i neznatni. Izdatak za domaćinstva predstavlja i jesenja setva. Što se tiče prihoda oni su tokom cele godine prisutni, u nekim mesecima su beznačajni dok najveći prihodi su u maju i junu (od prodaje jaganjaca) i periodu leta kad je prinos mleka najveći. U septembru ostvaruju prihode i od prodaje vurde (specifičan mlečni proizvod) domaćinstva koja uzgajaju krave. Podela rada na farmi prema polnoj razlici i dinamika aktivnosti – Na farmama u Radoševcu nema razlike među polovima po pitanju dinamike rada. Oba pola podjednako doprinose svim granama poljoprivrede na svojoj farmi. Za oba pola najaktivniji period je od samog početka proleća, kada se nivo aktivnosti i dalje penje, da bi tokom dužeg perioda od maja pa do kraja oktobra ostao skoro na istom nivou visokih aktivnosti. Period sa nešto manje aktivnosti je jedino zimski period, kada se aktivnosti na farmi svode isključivo na aktivnosti koje podrazumeva zatvoreni sistem uzgoja stoke i vođenja domaćinstva. Jedine aktivnosti u kojima žene ne učestvuju jeste rad sa mehanizacijom i kosidba, mada učestvuju u prikupljnju sena.


32

KATEGORIZACIJA PREMA IZVORIMA PRIHODA – PRA SREDSTVO – VIZUALIZACIJA

POLJOPRIVREDNI IZVORI PRIHODA

VANPOLJOPRIVREDNI IZVORI

PRIHODA

1.PRODAJA JAGANJACA 25%

2. PRODAJA MLEKA 25%

1. SEZONSKI POSLOVI “PEČALBA“ 70 %

3. PRODAJA SIRA I VURDE 10%

4. PRODAJA TELADI 10%

2.POLJOPRIVREDNA PENZIJA 45 %

5.PRODAJA PRASADI 8%

6. ŠUMSKI PLODOVI 10%

3. PENZIJE IZ RADNOG ODNOSA 15 %

7. PRODAJA RAKIJE 7%

4. PLATE 2 %


33

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA – KATEGORIZACIJA PREMA IZVORIMA PRIHODA

Sredstvo je primenjeno u grupi od šest meštana sela, dve žene i četiri

muškarca. Primena ovog sredstva ima za cilj vizualizovano predstavljanje učešća poljoprivrede u ukupnom ekonomskom sistemu sela. Sredstvo razdvaja prihode iz poljoprivrednih i vanpoljoprivrednih delatnosti i pokušava da izvore prihoda rasporedi na osnovu dva kriterijuma unutar svake grupe. Prvi kriterijum je značaj pojedinog izvora prihoda sa obzirom na njegov ekonomski doprinos domaćinstvu koje ga ostvaruje. Na osnovu ovog kriterijuma, izvori prihoda su označeni

rednim brojevima. Drugi kriterijum je broj domaćinstava, izražen procentualno, koji ostvaruje navedeni izvor prihoda. Vanpoljoprivredni izvori prihoda u Radoševcu igraju značajnu ulogu u ekonomskom sistemu sela. Na prvom mestu se nalazi prihod od obavljanja sezonskih poslova vezanih za zidarstvo (“pečalbarstvo”). Ovakav prihod ostvaruje oko 70% domaćinstava u selu. Ovi prihodi su i kvantitativno najznačajniji, jer su prihodi u domaćinstvu od sezonskih poslova koje obavlja barem jedan član domaćinstva, veći nego celokupan prihod od poljoprivredne proizvodnje u toku godine. Poljoprivredne penzije po zastupljenosti igraju značajnu ulogu, mada poljoprivredne penzije koje prima jedan član u 45% domaćinstava predstavlja za meštane samo formalni izvor prihoda zbog njihovog malog iznosa i bez značajnog su doprinosa ekonomskom sistemu domaćinstva. Penzije iz radnog odnosa značajne su samo za 15% domaćinstava, ali često njihovi iznosi nisu mnogo veći od iznosa poljoprivrednih penzija. Zaposlenih članova ima svega u 2% domaćinstava i njihove plate imaju skromnu ulogu u ekonomskom sistemu ovih

domaćinstava.


34

Poljoprivredni izvori prihoda - Prevashodni cilj poljoprivredne proizvodnje u selu je obezbeđivanje hrane za sopstvene potrebe, ali meštani ostvaruju i prihode prodajom viška proizvoda. Kategorizacija prema izvorima prihoda stočarsku proizvodnju stavlja na prvu poziciju izvora prihoda. Kao najznačajniji izvor prihoda okviru poljoprivrednih delatnosti sredstvo iznosi prodaju jaganjaca. Ovim putem prihode ostvaruje oko 25% domaćinstava. Ovi prihodi su smešteni na prvom

mestu zbog rentabilnosti proizvodnje (mala ulaganja). Isti procenat domaćinstava ostvaruje prihode i od prodaje mleka. Razlog što je ovaj prihod svrstan na drugo mesto je to što je niska otkupna cena mleka i zato što meštani teško naplaćuju svoja potraživanja od mlekara. Upravo zato određen procenat domaćinstava (10%) mleko prerađuje u sir i vurdu i time

dobija bolju cenu po litru mleka. Sir i vurda se uglavnom prodaju na pijacama, a razlog za svrstavanje ovog izvora prihoda iza prodaje neprerađenog mleka je taj što je za preradu mleka potrebno dosta vremena i ona se vrši tradicionalno, primitivno u neadekvatnim objektima. Prihode od prodaje teladi ostvaruje svega 10% domaćinstava (podmladak se ne ostavlja), a isto važi i za prodaju prasadi. Prihode od prodaje prasadi ostvaruje svega 8% domaćinstava mada skoro svako domaćinstvo tovi bar po jednu svinju za sopstvene potrebe. Budući da ne prodaju sveže voće nego ga prerađuju u rakiju, prodaja rakije je izvor prihoda za 7% domaćinstava u Radoševcu, mada uloga ovog prihoda sve više slabi zato što prerađivanje voća (šljive) u rakiju iziskuje dosta vremena. Prihode od sakupljanja šumskih plodova (gljiva) ostvaruje oko 10% .


35

KATEGORIZACIJA PREMA ŽIVOTNOM STANDARDU – PRA SREDSTVO –

VIZUALIZACIJA

DOMAĆINSTVO IZNAD PROSEKA

-prihodi od samostalne delatnosti

-automobil

-traktor sa priključnim mašinama

-radnička penzija

-1,5 članova obavlja sezonske poslove

-3 člana u proseku

-4 grla stoke

-motokultivator

10%

PROSEČNO DOMAĆINSTVO

-3 člana domaćinstva

-radnička ili poljoprivredna penzija

-traktor sa priključnim mašinama

-motokultivator

-1 ha oranica

-2 ha livada

-7 grla stoke

-1 član obavlja sezonske poslove ili je

zapošljen

-bašta

50 %

STARAČKO DOMAĆINSTVO

-2 člana

-1.5 poljoprivredne penzije

-0,5 traktora

-motokultivator

-3 grla stoke

-0.5 ha obradivo

-0.5 ha oranice

-bašta

20%

SAMAČKO DOMAĆINSTVO

-poljoprivredna penzija

-1 motokultivator

-živina

-iznajmljuju zemlju

20%


36

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA–KATEGORIZACIJA PREMA ŽIVOTNOM

STANDARDU

Sredstvo je primenjeno u grupi sastavljenoj od šest meštana sela, tri žene i tri muškarca. Ovo sredstvo nam omogućava sticanje uvida u način na

koji meštani sela prave razlike prema standardu domaćinstva, koliko različitih kategorija standarda u selu ima i koliko domaćinstava je obuhvaćeno svakom kategorijom. Meštani, učesnici u radu grupe, su razlikovali četiri različite kategorije prema životnom standardu, koja obuhvataju sva domaćinstva sela.

Prosečnih domaćinstava u selu ima oko 50%.Ova domaćinstva u proseku imaju 3 člana od kojih su 2 radno sposobni i bar jedan se bavi sezonskim poslovima ili je zapošljen. Od mehanizacije poseduju 1 traktor sa najneophodnijim priključnim mašinama i 1 motokultivator. Imaju po 7 grla stoke, po 1 ha oranica i 2 ha livada. Ovakva domaćinstva imaju po jednu poljoprivrednu ili radničku penziju. Ostvaruju tržišne viškove u poljoprivrednoj proizvodnji.

Domaćinstava iznad proseka ima oko 10%. Ova domaćinstva imaju traktor sa više priključnih mašina i motokultivator. Barem jedan član ovih domaćinstava se bavi samostalnom delatnošću ili ima jenog zapošljenog člana ili radničku penziju. Pojedina domaćinstva iznad proseka imaju ponekad i dva člana koji obavljaju sezonske poslove. U proseku imaju 4 grla stoke. Poljoprivredni prihodi ovim domaćinstvima nisu od

egzistencijalnog značaja.


37

Staračkih domaćinstava u Radoševcu ima oko 20%. Ona u proseku imaju 1,5 poljoprivredne penzije ili 0,5 radničkih penzija. Imaju 2 člana, 0.5 traktora, motokultivator, 3 grla stoke. Obrađuju oko 0.5 ha oranica i oko 0.5 ha livada. Proizvode povrće za svoje potrebe. Samačkih domaćinstava ima

oko 20%. Od mehanizacije poseduju motokultivator. Glavni izvor prihoda im je poljoprivredna ređe radnička penzija. Gaje samo živinu i po 1 grlo stoke. Zemlju daju u zakup ili je daju na korišćenje u zamenu za poljoprivredne proizvode ili bez nadoknade. Obično proizvode povrće u količinama koje

podmiruju njihove potrebe.


38

STVARANJE OPCIJA ZA POBOLJŠANJE – SREDSTVO

PLANIRANJA – VIZUALIZACIJA

MI SAMI SAMI UZ POMOĆ SA STRANE

SAMO UZ POMOĆ SA STRANE

NEMOGUĆNOST PRODAJE POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA

PROBLEM VODOSNABDEVANJA

STRUJA

NEDOSTATAK INFORMACIJA

LOŠI PUTEVI

NEPOSTOJANJE UDRUŽENJA ILI ZADRUGE

ZASTARELA MEHANIZACIJA

NEOBRAĐENO ZEMLJIŠTE

USITNJENI POSEDI


39

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE SREDSTVA PLANIRANJA – STVARANJE OPCIJE

Ovo sredstvo je primenjeno u većoj grupi sastavljenoj od 35 meštana (10 žena i 25 muškaraca) i provereno u radu sa drugim grupama. Stvaranje opcija, kao sredstvo planiranja, primenjuje se na rezultate primene prvog sredstva situacione analize – predstavljanje situacije u selu. Nakon primene drugih PRA sredstava i dovršetka situacione analize, ovo sredstvo se u fazi planiranje PLA metode, vraća na probleme koje su meštani identifikovali

primenom PRA sredstava – predstavljanje situacije u selu i kategorizuje ih prema njihovim mogućnostima da u rešavanju tih problema učestvuju. Otuda su sve identifikovane probleme meštani, učesnici u radu grupe, podelili na one koje mogu da reše sami uz pomoć sa strane i na one na koje ne mogu da utiču, tj. samo pomoć sa strane bi mogla rešiti problem. MI SAMI-Meštani smatraju je jedini problem koji mogu samostalno da reše nemogućnost prodaje poljoprivrednih proizvoda. Ovaj problem smatraju da može biti rešen većim angažovanjem jer trenutno količine poljoprivrednih viškova nisu tolike da nebi meštani mogli samostalno da ih reše. Takođe vide

mogućnost za prodaju u činjenici da pet puta više Radoševčana živi iseljeno po gradovima nego što ih ima u Radoševcu. SAMI UZ POMOĆ SA STRANE - Najveći broj problema meštani su svrstali u ovu grupu. Meštani smatraju da problem vodosnabdevanja može biti uskoro rešen jer je već izrađen bazen za gradski vodovod, jedini problem je visoka cena priključka na vodovodnu mrežu. Po njihovom mišljenju problem bi se rešio ako bi im bilo omogućeno plaćanje u ratama i tada bi veći broj domaćinstava imao mogućnost da se priključi na vodovodnu mrežu. Nedostatak informacija je takođe problem pogotovo u pogledu stručnih saveta vezanih za poljoprivrednu proizvodnju, ali i za mogućnosti i uslove za ostvarivanje subvencija. Mogućnost za prevazilaženje ovog problema vide u postojanju i delovanju Područnog centra za ruralni razvoj u Babušnici.


40

Nepostojanje udruženja i zadruge takođe predstavlja veliki problem zato što su kroz delovanje zadruga meštani imali mogućnosti za nabavku repromaterijala i mehanizacije pod povoljnim uslovima kao i šansu za prodaju svojih proizvoda. Meštani su spremni za udruživanje, ali za osnivanje udruženja i zadruge potrebna im je stručna i finansijska pomoć sa strane. Zastarela mehanizacija je problem koji

po shvatanju meštana može biti rešen ulaganjem sopstvenih sredstava, ali i dobijanjem finansijske podrške sa strane. Problem neobrađenog zemljišta može biti rešen angažovanjem samih meštana,ali i direktnim finansijskim podsticanjem mladih radno sposobnih meštana da se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Usitnjeni posedi koji su nastali deobom imovinedobijene nasleđivanjem posle raspada patrijahalnih porodica mogu biti reršeni

udruživanjem poljoprivrednika, ali za to je takođe neophodna stručna i finansijska pomoć sa strane. SAMO UZ POMOĆ SA STRANE-U ovu grupu meštani su svrstali dva problema.

Prvi problem je zastarela električna mreža a ovaj problem meštani ne mogu rešavati jer nije u njihovoj nadležnosti. Loša putna mreža je takođe veliki problem koji iziskuje veća finansijska ulaganja. Naime, asfaltni put koji je napravljen samo do centra sela u veoma je lošem stanju, a mahalski putevi su vrlo neuređeni i nisu asfaltirani. Takođe veliki problem predstavljaju i poljski putevi koje meštani koriste da bi stigli do

svojih obradivih parcela. Meštani su pokazali spremnost da svojim radom pomognu u rešavanju ovih problema.


41

POGLAVLJE 3: LIČNA KARTA SELA

POLJOPRIVREDNO - EKONOMSKI SISTEM SELA - RADOŠEVAC

Radoševac pripada tipu brdsko planinskog sela sa 50 domaćinstava i sa svim karakteristikama koja ova reljefna struktura nosi sa sobom. Primenom mape

resursa, PRA sredstva, dobijen je jasan uvid u prirodne resurse i potencijale kojim selo sa ovakvim geografskim položajem raspolaže ali i nekim specifičnim resursima. Radoševac raspolaže velikim zemljišnim površinama više klase što, pokazuju rezultati primene mape resursa. Mapa resursa pokazuje da selo raspolaže znatnim površinama pod livadama i pašnjacima i da ima potencijala da

proizvede dovoljno žitarica i krmnog bilja za intezivnu stočarsku prouzvodnju. Ovi resursi predstavljaju izuzetan potencijal za uzgoj sitnih preživara, pre svega ovaca. Uzgoj ovaca u prošlosti je bio tradicionalno zanimanje žitelja ovog sela. Primenom PRA sredstva predstavljanja situacije u selu došlo se do podatka da je u prošlosti u selu bilo više domaćinstava koja su gajila i preko 1000 ovaca. Tradicija u govedarstvu ne postoji jer su goveda (tj.volovi) korišćena samo za obradu zemlje do pojave prvih traktora. Međutim, postoje potencijali i za gajenje goveda, budući da ima dosta površina pod travama i da farmeri mogu da proizvedu dovoljno žitarica za ishranu stoke kao i da dobru perspektivu ima i prodaja vurde kao specifičnog mlečnog proizvoda, a za čiju je proizvodnju najpogodnije kravlje

mleko zbog svojih osobina. Meštani su prodaju mlečnih proizvoda naveli kao bitan izvor prihoda za svega 10% domaćinstava, ali s obzirom da je broj krava u selu srazmerno mali to i nije zanemarljivo.

Na mapi resursa je očigledna i specifičnost ovog sela, a to je izuzetno rudno bogatstvo. Prilikom predstavljanja situacije u selu meštani su ukazali na to

da veći deo atara sela leži na rudi boksita. Oni naglašavaju da je jedini razlog što nije došlo do eksploatacije ove rude činjenica da nije bilo dovoljno finansijskih sredstava da se započne sa eksploatacijom. Nalazišta gline izuzetnog kvaliteta koja se minimalno eksploatiše, kao i nalazište


42

zemlje koja je odlična sirovina za proizvodnju cigle su smo još jedna u nizu od prednosti ovog sela. Budući da u selu postoji dosta mladog radno sposobnog stanovništva to je još jedna mogućnost za održivi razvoj ovog sela.

Pored potencijala za stočarsku proizvodnju u selu postoje izvanredni potencijali i za voćarsku proizvodnju koji su uslovljeni pre svega mikroklimatskim faktorima u selu, ali i činjenicom da se u voćarskoj proizvodnji

uglavnom gaje stare sorte voća koje su otporne na mnoge bolesti pa samim tim ne iziskuju primenu pesticida pa je u perspektivi moguća i organska proizvodnja, tj. proizvodnja zdrave hrane.Voćarska proizvodnja je zapostavljena jer u prošlosti nikada nije bilo ni jednog privrednog subjekta (zadruge na primer) koji se bavio otkupom voća ( što je i utvrđeno primenom PRA sredstva

vremenske linije) i samo tržište je nametalo bavljenje stočarskom proizvodnjom. Prilično velika prostranstva pod šumama i činjenica da na ovim terenima gljive uspevaju dobro skoro svake godine daje još jednu mogućnost za ostvarivanje znatnog izvora prihoda za meštane ovog sela. Blizina gradkih centara Babušnice (11 km) i Pirota (20 km) daje još veći doprinos ovim potencijalima. U ovom trenutku najznačajniji vanpoljoprivredni izvor prihoda u selu je obavljanje sezonskih poslova vezanih za građevinu, što samo dokazuje da u selu ima dovoljno radnosposobnog stanovništva. Činjenica da u poslednjih nekoliko decenija migracije nije bilo takođe pokazuje spremnost meštana da se bave poslovima bilo koje vrste koji bi im omogućili egzistenciju u selu.


43

I. STOČARSTVO

OVČARSTVO Razvoj proizvodnje Ovčarska proizvodnja je u poslednjih 60 godina u stalnoj stagnaciji.U periodu posle Drugog svetskog rata u selu je bilo oko 1000 ovaca, a danas je taj broj negde oko 200. Razlog za ovakvo rapidno smanjenje stočnog fonda je višedecenijska niska rentabilnost, ali i smanjenje broja članova u domaćinstvima, kao i posleratni trend angažovanja radnosposobnih meštana van sela na sezonskim poslovima gde ostvaruju mnogo veću zaradu. Rasni sastav

U rasnom sastavu ovaca preovladava svrljiška pramenka koja se odlikuje nešto većom telesnom masom u odnosu na ostale tipove pramenke, solidnom mlečnišću, dobrim kvalitetom vune i plodnošću. Svrljiška pramenka dobro je prilagođena uslovima gajenja.


44

Način uzgoja

Ovčarstvo se zasniva na ekstezivnom, pašnjačkom ili kombinovanom torsko-pašnjačkom načinu uzgoja, što je potvrđeno i

podacima dobivenim primenom sezonskog kalendara.

Ovim sredstvom

utvrđeno je da se išpaša gotovo celokupnog fonda ovaca u selu, obavlja tokom cele godine, osim perioda kad su zime jake i kada ima dosta snežnih padavina. Iz sezonskog kalendara se vidi da je zajednička ispaša ovaca osigurana u periodu od početka maja do početka novembra. Pašnjački sistem uzgoja počinje u

aprilu i traje do novembra tj. do prvog snega, kada se ovce zatvaraju i jedino u toku dana se puštaju u torove gde se hrane suvim senom. Čovek koji tera ovce na ispašu, van perioda zajedničke ispaše je član domaćinstva i to uglavnom stariji član. Farmeri organizuju takozvano mešanje ovaca (prave bačije) koje započinje krajem aprila i početkom maja i traje sve do početka novembra kada se obavlja takozvano lučenje ovaca. Neposredno posle

mešanja ovaca organizije se tzv. premuz kada svaki vlasnik pomuze mleko od svojih ovaca i onda na osnovu količine pomuzenog mleka dobija raspored kada će i koju količinu mleka moći da uzme. Što se tiče redosleda uzimanja mleka pravo prvenstva imaju vlasnici ovaca sa najvećom količinom mleka. (Kasnije ovi farmeri imaju mogućnost za dobijanje i najkvalitetnijeg sira jer je sir napravljen u maju i početkom juna najboljeg kvaliteta i najtrajniji.). Premuz se ponavlja više puta u toku perioda, tj.onda kada i poslednji farmer uzme mleko u tom ciklusu.


45

Ishrana

Kada se radi o pašnom sistemu uzgoja, osnovna ishrana je trava sa prirodnih livada, dok u toku zatvorenog sistema ishrana ovaca se zasniva na suvom senu i retkom dodatku žitarica. Ishrana jagnjadi se uglavnom zasniva na mleku gde se puštaju po nekoliko puta dnevno i opet odvajaju od ovaca, a kasnije im se u ishranu uvode i kabasta hraniva.

Broj ovaca u selu i u domaćinstvu se konstantno smanjuje jer uzgajivači ovaca ne vide više ovčarstvo kao unosan posao, tj. kao rentabilnu granu poljoprivredne proizvodnje. Za ovu pojavu postoji više razloga. Prvi razlog je taj što mali broj ovaca u domaćinstvu ne obezbeđuje dovoljnu količinu mleka koja bi mogla biti plasirana na tržište (u neprerađenim stanju ili u vidu mlečnih proizvoda). Drugi razlog je nepostojanje sigurnog tržišta za mlečne proizvode i neprerađeno mleko. Treći razlog je svakako veliki utrošak vremena na pašnjački uzgoj, a četvrti je nepostojanje tršišta za jagnjeće meso. Male dnevne količine mleka i veliki utrošak vremena meštani su rešili mešanjem ovaca, a za druga dva problema još uvek nemaju rešenje. Što se tiče korišćenja pašnjačkih površina, u prošlosti je ovaj

problem bio rešen tako što je svaka mahala u selu (koja je i rodbinski povezana) koristila pašnjačke površine koje su u posedu farmera iz mahale, a danas tih problema nema zato što postoji samo jedan kolektivni tor-jedna bačija a pašnjačih površina je bilo više nego dovoljno kada je u selu bilo i 5-6 kolektivnih torova (bačija). Ovce se izgone na pašu oko 7 h a sa paše se vraćaju oko 18 h kada se smeštaju u tor. U periodu kada se ovce drže zatvorenim sistemom smeštene su u

objektima koji ne zadovoljavaju osnovne zoohigijenske uslove.Uglavnom se radi o objektima površine od 10 do 40m2 izgrađenim od drveta i blata sa nedovoljnom koločinom svetlosti i ventilacije.


46

Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda Način čuvanja ovaca igra značajnu ulogu u proizvodnji mlečnih proizvoda.

Zahvaljujući već opisaniom načinu čuvanja svako domaćinstvo koje se bavi ovčarskom proizvodnjom je u stanju da u izvesnom periodu obezbedi znatniju količinu mleka i da preradi. Količina namuzenog mleka je u proseku 50-60l mleka u toku laktacije po jednoj muznoj ovci, što zavisi od kvaliteta ispaše. Ekonomski muzni period traje oko 100 dana. Količina mlečne masti u mleku kreće se oko 6,5%, proteina ima oko 6% pa je za proizvodnju 1 kg sira potrebno oko 3,5 kg ovčijeg mleka. Budući da je cena jednog litra

neprerađenog ovčijeg mleka 80 dinara, a cena kilograma ovčijeg sira je 400 dinara ekonomska isplativost proizvodnje sira je i više nego očigledna. Mleko se uglavnom prerađuje u neadekvatnim objektima koji ne zadovoljavaju osnovne higijensko – sanitarne uslove i koji se nalaze u sklopu stambenih prostorija. Perspektive ovčarske proizvodnje Ovčarstvo je u prošlosti bilo dominantna grana stočarske proizvodnje i mada je zbog različitih društveno uslovljenih faktora ova grana stočarske proizvodnje bila u opadanju prirodni potencijali nameću proizvodnju ovčjeg mleka i sira ,kao i jagnjećeg mesa (nadaleko poznato” lužničko jagnje”) kao jedan od mogućih održivih pravaca u uspostavljanju održivog razvoja ove seoske zajednice. Povećanje stočnog fonda meštani su u mogućnosti da sami izvedu, ali im je za izgradnju i adaptaciju objekata za držanje ovaca kao i preradu mleka svakako neophodna finansijska podrška sa strane. Po svemu sudeći ako bi se stekli povoljni tržišni uslovi ovčarska proizvodnja u selu imala bi odlične uslove za razvoj.


47

GOVEDARSTVO Razvoj govedarstva

Razvoj govedarstva u Radoševcu dobija na intenzitetu u peridu posle Drugog svetskog rata sa pojavom prvih traktora u selu. Naime ,u prethodnom periodu meštani su uglavnom gajili volove koje su koristili za obrađivanje zemljišta a krava u selu nije bilo. Sa dolaskom mehanizacije u selo meštani počinju da uzgajaju krave radi proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda. Razvoju govedarstva u selu svakako je doprinelo postojanje zadruga koje su svojim delovanjem omogućile meštanima da unaprede rasni sastav i ponudile im sigurno tržište za mleko i telad. Sa raspadom zadruga govedarska proizvodnja doživljava pad,tako da se danas u selu uzgaja oko 1,5 krava po domaćinstvu.


48

Rasni sastav

U rasnom sastavu dominira domaće šareno goveče u tipu simentalca. Količina dnevne proizvodnje mleka po grlu kreće se oko 15l. Uzrok ovakvog stanja je nepostojanje sigurnog tržišta za prodaju teladi kao i niska otkupna cena mleka.

Način uzgoja U toku cele godine preovladava zatvoreni sistem držanja što poskupljuje proizvodnju i povećava količinu stočne hrane koju u toku godine treba obezbediti po grlu. Objekti su uglavnom neadekvatni, najmanje 20 godina stari i ne zadovoljavaju osnovne zoo-higijenske uslove držanja. Ishrana U ishrani goveda dominira ishrana kabastim hranivima pre svega senom koje se sakuplja sa prirodnih livada, ali i senom lucerke. Hrane u vidu cerealija ima

dovoljno jer je gotovo celokupna ratarska proizvodnja usmerena na proizvodnju hrane za stoku. Izuzetno, u letnjem periodu pojedina domaćinstva izvode krave u pašu na svoje livade (nakon košenja). Ishrana teladi zasniva se u prva tri meseca na isranu mlekom uz postepeno ukljčivanje kabastih hraniva ali i prihranu koncentrovanim hranivima. Posle perioda od tri meseca telad se prodaje, a podmladka skoro da i nema.


49

Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda S obzirom na trenutno niske otkupne cene mleka kao i otežane naplate potraživanja

koja meštani imaju od mlekare, meštani svoju budućnost ne vide u prodaji neprerađenog mleka. Međutim, budući da je mleko odličnog kvaliteta (procenat mlečne masti kreće se oko 4%), meštani vide perspektivu u prodaji mlečnih proizvoda, pre svega sira i vurde. Vurda je specifičan mlečni proizvod koji se dobija fermentacijom ceđenog kiselog mleka u koje je dodata sveža zrela paprika u ograničenom prisustvu kiseonika. Zahvaljujući

izvanrednom ukusu vurda je proizvod koji sam nalazi tržište. Za proizvodnju 1kg vurde potrebno je oko 3.5l kravjeg mleka (za sir je potrebno oko 5l) pa samim tim, budući da je cena 1 kg vurde oko 270 dinara, a trenutna cena kravljeg mleka je oko 18 din. po litru ekonomska isplativost ovakve proizvodnje je očigledna. Perspektive govedarsko - mlečne proizvodnje Ova proizvodnja ima perspektivu pogotovo ako uzmemo u obzir i mogućnost prerade mleka. Problem je svakako mali stočni fond, ali za njegovo povećanje meštanima je neophodna i pomoć sa strane. Cena visokomlečnih grla je isuviše visoka. Dobar efekat na povećanje stočnog fonda svakako bi mogla da ima i činjenica da poslednjih godina lokalna samouprava subvencioniše veštačko osemenjavanje goveda pa time utiče i na poboljšanje rasnog sastava. Problem u proizvodnji mlečnih proizvoda svakako predstavlja činjenica da u domaćinstvim ne postoje objekti koji zadovoljavaju osnovne higijenske uslove. U slučaju velikog povećanja stočnog fonda došlo bi do nedostatka cerealija za ishranu ali bi se taj problem mogao rešiti povećanjem površina na kojima se gaji lucerka ali i primenom kombinovanog sistema držanja (ispaša u letnjim mesecima). Veterinarska zaštita Veterinarska zaštita je relativno dobra jer veterinarski tehničar i veterinar dolazi u selo svakog dana u određeno vreme.


50

II. VOĆARSTVO

Razvoj voćarstva Radoševac je poznat u Babušničkoj opštini kao jedno od sela gde voće najbolje uspeva. Intezitet voćarske proizvodnje je skoro konsatantan u posleratnom periodu. Razlog zašto ova grana poljoprivrede nije doživela ekspanziju svakako je to što organizovanog otkupa voća u ovom selu nikada nije bilo (zadruge su stimulisale razvoj stočarstva) te na taj način meštani nisu mogli da ostvaruju prihode od voćarstva. Jedini prihod kiji su meštani imali u prošlosti, a i danas imaju u manjoj meri je, prihod od prodaje rakije. Primena PRA sredstva predstavljanje situacije u selu jasno pokazuje da meštani svesni svojih prirodnih resursa voćarsku proizvodnju (pre svega proizvodnju šljive) doživljavaju kao svoj potencijal.


51

Način gajenja Voćarska proizvodnja u Radoševcu je uglavnom ekstezivna, uglavnom je reč o malim amaterskim zasadima a vrsta i sortiment se određuju prema navikama i naklonostima voćara, tj.prema potrebama porodica za pojedinim vrstama i sortama

voća. Ovde su po pravilu sorte raspoređene tako da stižu za berbu u izvesnim razmacima. Zahvaljujući pogodnim mikroklimatskim uslovima (zaštićenost od jakih vetrova, pogodna ekspozicija terena…) u selu uspevaju skoro sve vrste voća. Naročito dobro uspevaju šljiva, jabuka kruška, orah i leska. Kao najzastupljenija vrsta nameću se šljiva - zato što meštani mogu samostalno da

je prerade (rakija) i orah-dobra je cena na tržištu, plod nije kvarljiv, postiji velika potražnja na tržištu za ovim voćem. Uglavnom se gaje stare autohtone sorte (petrovka, blažička, jablan, kolačarka-sorte jabuka; džanka, belka, belvica, crnica, trgonj-šljive; prisad, vodenac, grozjenac, lubeničarka, sivac-kruške). Pored ovih najzastupljenijih vrsta voća gaje se i dud, breskva, trešnja, višnja, mušmula, dren i dr. Ove autohtone sorte odlikuju se visokom otpornošću na bolesti tako da je u njihovom gajenju upotreba pesticida potpuno isključena. Prihranjivanje se ne vrši, a i ako se vrši prihrana za tu svrhu koristi se iskjučivo stajsko đubrivo. Sa druge strane, u novije vreme prisutno je i podizanje novih zasada (šljive pre svega). U sortimentu novijih zasada preovlađuju čačanske sorte mada ima i zasada američke sorte stenli.


52

Perspektive voćarske proizvodnje Prirodni resursi sela daju izvanredne mogućnosti za razvoj voćarstva. Posebnu pogodnost predstavlja to što se gajenjem autohtonih sorti može doći do trenutka kada će na scenu stupiti organska proizvodnja. Sa druge strane, nepostojanje prerađivačkih kapaciteta u okolini i sigrnog tržišta destimuliše ovu granu poljoprivrede. Za intezivniju voćarsku proizvodnju potrebna su finansijska ulaganja, posebno u domenu prerade voća, ali to meštani ne mogu uraditi bez podrške sa strane. Za dalji razvoj voćarstva neophodne su mini sušare i hladnjače.


53

III. RATARSTVO

Razvoj ratarske proizvodnje U ratarskoj proizvodnji dominira proizvodnja kukuruza i pšenice, mada farmeri u selu gaje i lucerku. U posleratnom peridu i kukuruz i pšenica korišćeni su pre svega za ishranu ljudi, a stoke u mnogo manjoj meri. Sa pojavom prvih traktora u selu a kasnije i sa pojavom hibridnih sorti pšenice i kukuruza prinosi su se povećali pa je počela upotreba pšenice i kukuruza kao stočne hrane. Poslednjih nekoliko decenija je celokupna ratarska proizvodnja podređena proizvodnji stočne hrane. Zbog postojanja površina koje nisu podesne za upotrebu mehanizacije povećava se broj pacela pod kukuruzom u odnosu na pšenicu. Pšenicu, ječam i ovas uzgajaju više nego kukuruz jedino domaćinstva sa manjkom radne snage.

Problem u gajenju žitarica predstavljaju usitnjenost parcela kao i loše stanje sezonskih puteva koji onemogućavaju upotrebu adekvatne mehanizacije. Klasa zemljišta (5.,6.,7.,) takođe utiče na smanjenje prinosa. Oranične površine se đubre kombinovano, upotrebom stajskog i veštačkih đubriva (NPK, ureja, KAN). Zbog neadekvatnog uskladištenja stajskog đubriva gube se znatne količine azota pa đubrivo gubi na vrednosti. Prosečno domaćinstvo u selu ima oko 0,5 ha površina pod pšenicom i isto toliko pod kukuruzom. Prinos pšenice je oko 2,5-3t po hektaru, a kukuruza je nešto viši. Tržišnih viškova u proizvodnji žitarica nema. Pojedina domaćinstva čak dokupljuju žitarice u toku godine. U gajenju krmnog bilja najzastupljenije je gajenje lucerke. Prosečna površina pod lucerkom u domaćinstvima je od 0.15 do 0.4 ha. Zadnih nekoliko godina koriste se prese za baliranje pa je samim tim i uskladištenje lucerke poboljšano.


54

IV. M E H A N I Z A C I J A

U selu trenutno ima 35 traktora. Od priključnih mašina meštani poseduju samo najneophodnije. U selu postoji samo jedan kombajn i dve prese za baliranje sena. Problem je što je mehanizacija zastarela, pa je prosečna starost mehanizacije 25 do 30 godina. Skoro svako domaćinstvo poseduje motokultivator ali se i njihova starost kreće negde oko 20 godina u proseku.


55

V. SOCIO - KULTURNI SISTEM SELA RADOŠEVCA

• Stanovništvo Radoševca

Primenom PRA sredstva vremenske linije evidentno je da broj stanovnika i domaćinstava u selu konstantno opada. Tako se iz podataka vidi da je 1948.godine ima oko 70 domaćinstava, da bi 1961.godine došlo do blagog porasta u broju stanovnika i broju domaćinstava (450 stanovnika i 80 domaćinstva), a danas u selu ima oko 50 aktivnih domaćinstava. Primenom kategorizacije prema izvorima prihoda vidi se da oko 70% domaćinstava

ostvaruje prihode od obavljanja sezonskih poslova vezanih za zidarstvo. ”Pečalbarenje” je u prošlosti bilo i sada je glavno zanimanje Radoševčana. Radoševčani su takođe i poljoprivrednici. Poljoprivrednom proizvodnjom najčešće se bave žene i stariji ukućani dok su mladi radnosposobni muškarci pečalbari. Oni se u vreme najintenzivnijih poljoprivrednih radova vraćaju u selo (setva kukuruza , kosidba, žetva, berba kukuruza…) a zatim odlaze na pečalbu sve do prvih snegova.


56

Meštani Radoševca razlikuju četiri kategorije domaćinstava. Prosečnih domaćinstava ima najviše (oko 50%). Ova domaćinstva imaju 3-4 člana, od kojih jedan obavlja sezonske poslove. Domaćinstva iznad proseka najčešće imaju bar jednog člana koji se bavi nekom

samostalnom delatnošću, ili dva

člana koji obavljaju sezonske poslove. Staračkih domaćinstava u selu ima oko 20 % i njima su glavni izvor prihoda poljoprivredne penzije, a cilj poljoprivredne proizvodnje kojom se oni bave je obezbeđivanje hrane za sopstvene potrebe. Samačkih domaćionstava u selu ima oko 20% i ovi meštani takođe uglavnom žive od poljoprivredne penzije.


57

• Infrastruktura Radoševac je 11 km udaljen od opštinskog centra Babušnice, a od Pirota je udaljen 20 km što ukazuje da selo ima prilično dobar položaj. Međutim bez obzira na ove

okolnosti meštanima problem predstavlja to što se asfaltni put koji vodi do Radoševca proteže samo do ulaza u selo. Autobus u selo dolazi samo jednom nedeljno (pazarnim danom) pa su meštani koji do grada putuju autobusom prinuđeni da putuju do najbliže stanice 3 km pešice. Veliki problem meštanima predstavlja činjenica da mahalski putevi nisu asfaltirani i neuređeni su. Problem nepostojanja vodovodne mreže je

takođe jedan od krupnih problema ali njegovo rešavanje već sledi u perspektivi jer je već izgrađen bazen za gradski vodovod, pa sada samo sledi sekundarni razvod po domaćinstvima. Električna mreža je takođe zastarela. Selo ima uličnu rasvetu. Kanalizacije nema, neka domaćinstva su ovaj problem rešila pomoću septičkih jama, ali su u principu svi nezadovoljni. Meštani takođe imaju problem sa nepostojanjem organizovanog odnošenja smeća. Ambulanta u selu ne postoji, pa se meštani leče u babušničkom domu zdravlja. U selu postoje dve prodavnice i zgrada mesne zajednice. U Radoševcu postiji školska zgrada koja je relativno nova (izgrađena je pre 10-ak godina). Meštanima nedostaje objekat u kome bi se okupljali mladi i gde bi se odvijale kulturne aktivnosti. Mladi se okupljaju u zgradi mesne zajednice koja je u vrlo lošem stanju. Adekvatnih sportskih terena nema i to je veliki problem mlađoj populaciji.


58

Obrazovanje meštana sela U selu postoji četvorogodišnja osnovna škola koja trenutno ima 6 učenika. Đaci od petog do osmog razreda idu u osnovnu školu u Babušnici i prinuđeni su da pešače svakodnevno po 3 km u jednom pravcu do najbliže autobuske stanice. Po završetku osnovne škole većina đaka nastavlja školovanje u srednjim školama u Babušnici i Pirotu. Samo dva meštanina trenutno studiraju.

Meštani srednjih godina uglavnom poseduju srednjoškolsko ili osnovno obrazovanje, dok među starijim meštanima ima onih koji su jedva pismeni ili su potpuno nepismeni. U Radoševcu trenutno ne živi ni jedan meštanin sa visokim obrazovanjem, jer su svi otišli iz sela nakon završenih studija. Radoševac je međutim u prošlosti dao doktore nauka, učitelje, profesore i pesnike.


59

Status žena u selu Položaj žena u Radoševcu je na neki način specifičan upravo iz razloga što se radnosposobni muškarci u selu bave sezonskim poslovima i veći deo godine ne borave u domaćinstvu. Samim tim je povećana aktivnost žena u poljoprivrednim poslovima. Muškarci borave u selu jedino onda kada se obavljaju najteži poslovi (setva, oranje, kosidba..). Većina žena obavlja sve kućne poslove a osnovna delatnost im je poljoprivredna proizvodnja.U obavljanju poljoprivrednih poslova žene su angažovane tokom cele godine na kopanju,sakupljnju sena,branju

kukuruza,sadnji krompira i proizvodnji drugog povrća, berbi šumskih plodova. U stočarskoj proizvodnji najveći deo poslova obavljaju žene. One su angažovane na čišćenju objekata, hranjenju, ispaši, muži, poslovima prerade mleka i proizvodnje mlečnih proizvoda, kao i u njihovoj prodaji . Mali broj žena u selu stiče prihode kojima samostalno raspolaže. To su uglavnom samačka domaćinstva. Takođe je malo žena koje poseduju

nepokretnosti i do njih su došle nasleđivanjem. Procenat zapošljenih žena u selu je neznatan. Bez obzira što obavljaju jedan deo poljoprivrednih poslova većina žena u

svom domaćinstvu „nema pravo glasa“ kada su u pitanju bitne odluke vezane za budućnost domaćinstva. Međutim,budući da su bolje upućene u poljoprivrednu proizvodnju o svim odlukama vezanim za ovu delatnost njihovo mišljenje se uvažava.Mlade žene i žene srednjih godina imaju uglavnom srednje i osnovno obrazovanje dok su stare žene ili polupismene ili nepismene. Samoorganizovanja žena u selu nema i ne postoje

nikakva udruženja što je jedan od neophodnih uslova za poboljšanje njihovog statusa.

SELO RADOŠEVAC - OPŠTINA BABUŠNICA · sadašnjeg stanja jeste svest članova zajednice o tom...

Documents

Transcript of SELO RADOŠEVAC - OPŠTINA BABUŠNICA · sadašnjeg stanja jeste svest članova zajednice o tom...