SADRŽINA UGOVORA O OSIGURANJ UU NACRTU...

Prof. dr Jovan SLAVNIĆ Dr Slobodan JOVANOVIĆ"

SADRŽINA UGOVORA O OSIGURANJU U NACRTU

OPŠTEG REFERENTNOG OKVIRA ZA EVROPSKO

UGOVORNO PRAVO OSIGURANJA I ZAKONIMA

DRŽAVA ČLANICA EVROPSKE UNIJE

U V O D

U ovom radu autori ispituju elemente i način re-gulisanja elemenata obavezne sadržine ugovora o osiguranju u izvorima naznačenim u njegovom na-slovu. Ispitivanje če čitaoca upoznati sa sličnostima i razlikama u ovom regulisanju u državama članicama EU i upozoriti na značaj razlika za osiguranje, a pre svega za osiguravajuću praksu. Jer, kao što ćemo vide-ti, za praksu osiguranja na praktičnom planu nije isto-vetna situacija ako se bitna sadržina ugovora o osigu-ranju, prema nacionalnom propisu koji se primenjuje na ugovor, mora urediti u polisi, odnosno kada se sa-glasnost o sadržini ugovora mora postići prilikom za-ključenja ugovora o osiguranju od one gde se ona uređuje u opštim uslovima osiguranja. Ili se buduća sadržina ugovora o osiguranju, prema nacionalnom propisu koji se primenjuje na ugovor, raspodeljuje iz-među ugovora i uslova osiguranja. Ova dva moguća poslednja predstavljena rešenja u nacionalnim propi-sima vode razgraničenju bitne sadržine ugovora o osiguranju na grupu elemenata sadržine ugovora ko-ji su bitni sastojci ugovora o osiguranju i na grupu onih koji su bitni sastojci uslova osiguranja. Povreda, ili nedostatak u sadržini ugovora vodi različitim sank-cijama, u zavisnosti da li je on u polisi ili uslovima osi-guranja. Kada uslovi osiguranja koji su uvek sastavni deo ugovora o osiguranju ne obuhvataju bitnu sadr-žinu posledice nisu identnične onima kada polisa kao

ugovor, odnosno postignuti sporazum o osiguranju nije obuhvatio propisanu sadržinu, bitne sastojke ugovora kada je ugovor redovno ništav. U nekim pra-vima posledica zbog nedostatka u sadržini uslova osi-guranja nije propisana i vodi razlikama u sankcioni-sanju od strane sudova. Događa se u pravnim siste-mima u kojima je ugovor o osiguranju konsensualan da postoje razlike između postignutog sporazuma o bitnim i nebitnim sastojcima ugovora i polise, odno-sno druge isprave o osiguranju koju osiguravač izda-je na osnovu zaključenog ugovora, pa je radi pravne i ekonomske sigurnosti potrebno regulisati i ovu pravnu situaciju.

Sva istaknuta pitanja su od posebnog značaja za naše pravo ugovora o osiguranju kome predstoji revi-zija, osavremenjavanje, jednom rečju, reforma u okviru priprema koje su u toku za donošenje novog Građanskog zakonika Srbije. Pre svega zbog toga što je pitanje sadržine ugovora o osiguranju regulisano u Zakonu o obligacionim odnosima (čl. 902) restriktiv-nije u odnosu na rešenja koja su prihvaćena u država-ma članicama EU i da postoji zalaganje u Komisiji za kodifikaciju da polisa kao osnovna i pismena forma ugovora o osiguranju uređena u čl. 901, st. 1. ZOO, u oblasti tzv. kopnenog osiguranja (osiguranja stvari, osiguranja od odgovornosti i osiguranja lica) bude, u novom građanskom kodeksu, napuštena, osim u osi-guranju lica.1

Prema tome, cilj ovog rada je da autori prezenti-raju rešenja iz uporednog prava koja se odnose na sa-držinu ugovora i na taj način daju svoj prilog raspra-vi o regulisanju ugovora o osiguranju u novom Gra-đanskom zakoniku Srbije. Radi toga je na kraju, ume-sto rezimea, dat predlog odredaba o sadržini ugovora 0 osiguranju koje autori smatraju da odgovaraju na-šem pravu. On je formulisan u obliku odredaba koje treba uneti u Zakon o osiguranju zbog našeg očekiva-nja da revizija odredaba o sadržini ugovora o osigura-nju obuhvaćenih u Zakonu o obligacionim odnosima 1 uključivanje u naš pravni sistem obaveze osigurava-ča i posrednika osiguranja da pre zaključenja ugovo-ra o osiguranju ugovaraču daju informacije predviđe-ne direktivama EU koje su od značaja za njegovu od-luku da pristupi ugovoru ne može da čeka donošenje Građanskog zakonika Srbije.

* Profesor Beogradske poslovne škole i Univerziteta u Novom Sadu. ** Pomoćnik direktora u Direkciji za reosiguranje DDOR Novi Sad a.d.o. 1 Videti: P Šulejić, Predlozi za regulisanje ugovora o osiguranju u Građanskom zakoniku Srbije koji se odnose na zakljućivanje

ugovora, Zbornik radova "Evropski put" prava osiguranja Srbije, posebno ugovora o osiguranju, Palić, aprila 2008, str. 268-270.

Revija za pravo osiguranja * Broj 1-2/2008 19

K R A T A K O S V R T N A N A P O R E E V R O P S K E K O M I S I J E DA S E D I R E K T I V A M A U S K L A D E P R O P I S I D R Ž A V A ČLANICA O U G O V O R U O O S I G U R A N J U I U S T A N O V I P O S E B A N P R A V N I R E Ž I M Z A OVAJ U G O V O R I Z R A D O M O P Š T E G R E F E R E N T N O G O K V I R A Z A E V R O P S K O U G O V O R N O PRAVO O S I G U R A N J A

Opšte ugovorno pravo, kao ni sektorska ugovor-na prava, pa ni pravo o ugovoru o osiguranju, do da-nas, nisu haromonizovani u EU. To znači da je stanje u ovoj oblasti takvo da se propisi o ugovoru o osigu-ranju između država članica i dalje u velikoj meri raz-likuju i da su osiguravači onemogućeni da ponude proizvode osiguranja u jednom obliku u svim država-ma članicama ove integracije već da moraju da ih pri-lagođavaju pravnom okviru svake države članice EU u kojoj prodaju svoje proizvode.

Problemi koji su se zbog toga u praksi na tržištu evropskog osiguranja u ovoj oblasti javili i čine prepre-ku za prekogranično poslovanje društava za osiguranje u EU i uspostavljanje jedinstva evropskog tržišta osigu-ranja, rešavani su tako što su, zalaganjem Komisije i drugih tela Skupštine Evrope, ugovorni odnosi u osigu-ranju harmonizovani pojedinačno, u određenim obla-stima (vrstama osiguranja) i uglavnom fragmentarno. Na području obaveznog osiguranja motornih vozila kroz pet direktiva u oblasti osiguranja građanske odgo-vornosti za štete iz upotrebe motornih vozila (posled-nja, Peta, je usvojena 11. maja 2005), a u oblasti osigura-nja troškova pravne zaštite Direktivom Saveta 87/344/EEC o ujednačavanju zakona, podzakonskih akata i upravnih propisa u vezi sa osiguranjem troško-va pravne zaštite usvojenoj 22. juna 1987. godine.

Ovo nisu jedini primeri sektora prava o ugovoru o osiguranju koji su direktivama harmonizovani. Fragmentarno ugovorni odnosi osiguranja su harmo-nizovani i direktivama koja se odnose na direktno osi-guranje života (poslednja, Cetvrta, je usvojena 5. no-

vembra 2002, a konsolidovana 2007). Ova direktiva je intervenisala na području prava ugovorača individu-alnog osiguranja života na taj način što je propisala da ugovarač osiguranja života na koje se ona odnosi da može da odluči u okviru roka od 14 do 30 dana, ra-čunajući od trenutka kada je obavešten da je ugovor zaključen, odnosno prijema obaveštenja da mu je pri-hvaćena ponuda za zaključenje ugovora, da izjavi bez obrazloženja da ugovor raskida (čl. 36).

Međutim, treba zapaziti da pomenute i druge di-rektive koje se odnose na sektor osiguranja nisu di-rektno intervenisale u domen sadržine ugovora o osi-guranju tako što bi propisivale bitne sastojke ugovora o osiguranju. Ipak neke od njih, one (direktive) koje uređuju zahteve povodom informacija koje se mora-ju dati potrošačima prilikom zaključivanja ugovora o osiguranju, u toku pregovora, ali pre njegovog zaklju-čenja, indirektno su uticale na nacionalne propise dr-žava članica o sadržini ugovora o osiguranju.2 Na taj način što su države članice neke od ovih obaveznih informacija uvrstile u svoje nacionalne propise o ugo-voru o osiguranju kao bitne sastojke ugovora. Na ovom mestu, ilustracije radi, pomenućemo Cešku u čijem je Zakonu o ugovoru o osiguranju (čl. 9, st. 2) određeno da (svi) ugovori o osiguranju lica moraju da sadrže podatak o načinu obračuna i učešća korisnika osiguranja u podeli dobiti osiguravača, ako je ono ugovoreno u korist korisnika, predviđen inače u Aneksu III Direktive o direktnom osiguranju života od 2002. kao obavezna informacija koju je osiguravač pre zaključenja ugovora dužan da saopšti (samo) ugovaraču osiguranja života.3

Paralelno sa ovim palijativnim aktivnostima koji-ma su se u EU parcijalno usklađivala određena pravi-la ugovora o osiguranju država članica u EU je tekao, na inicijativu Evropske komisije, proces usklađivanja opšteg ugovornog prava i u okviru njega, ugovornog prava osiguranja na jednoj široj i na dobrovoljnoj osnovi u pogledu primene zamišljenog sistema mate-rijalnog prava osiguranja. Utoliko što mu je cilj izrada

2 Slavnić, J, Kako regulisati zaključivanje ugovora o kopnenom osiguranju u novom Građanskom zakoniku Srbije, Pravni život, 12/2007, str. 622; lovanović, S, Premija osiguranja neživotnih grana, Revija za pravo osiguranja, Beograd, br. 4/2007.

3 Postoji više direktiva EU koje obavezuju države članice da propišu da osiguravači određene informacije utvrđene u tim direk-tivama, moraju saopštiti ugovaračima osiguranja/potrošačima. Pored pomenute koja se odnosi na osiguranje života (2002/83/EC), to je Direktiva 92/49/EEZ Saveta Evropske ekonomske zajednice o usklađivanju zakonskih, podzakonskih i upravnih akata koja se odnose na direktno osiguranje, osim osiguranja života, i kojom se menja i dopunjuje Direktiva br. 77/239/EEC i Direktiva 88/357 EEC ("Treća Direktiva neživotnog osiguranja") (čl. 31. i 43). Tom Direktivom određen je jedan sa-svim uzak krug, u poređenju sa Direktivom o osiguranju života, informacije koje je osiguravač u neživotnim osiguranjima du-žan da saopšti ugovoraču, odnosno osiguraniku. Zatim, Direktiva 2002/65/EC o distancionom marketingu finansijskih potro-šačkih usluga (čl. 3, st. 1, čl. 4 i članu 5) u kojoj se utvrđuju informacije i zahtevi povodom davanja informacija potrošačima pri-likom zaključivanja ugovora na daljinu.

20 Revija za pravo osiguranja * Broj 1-2/2008 20

CLANCI

neobavezujućih jednoobraznih pravila evropskog ugovornog prava i evropskog ugovornog prava osi-guranja. Forma u kojoj je Komisija zamislila da se po-menuto usklađivnje postigne bio je plan razvoja, od-nosno izrada Opšteg referentnog okvira evropskog ugovornog prava i, kao njegovog sastavnog dela, ugovornog prava osiguranja. Radi ostvarenja tog cilja Komisija je donosila u više navrata Akcioni plan i isti dopunjavala (na primer, 2003. i 2004. godine).

Mimo tog institucionalnog procesa istovremeno se odvijala jedna privatna inicijativa usmerena na usklađivanje isključivo ugovornog prava osiguranja. Ona je bila izražena 1999. godine u ideji "Rezimiranje evropskog ugovornog prava osiguranja", a predsta-vljena je na međunarodnom simpozijumu "Pravo osi-guranja u Evropi - Suštinske perspektive na kraju 20. veka". Ideja je prihvaćena i formirana je radna grupa pod tim nazivom. Njenim zalaganjem izrađen je na-crt "Zakona o evropskom ugovoru o osiguranju", kao budućem, za primenu, neobavezujućem propisu.

U 2006-7. godini Radna grupa "Rezimiranje ugo-vornog prava osiguranja" se priključila i delovala u "Zajedničkoj mreži o Evropskom privatnom pravu", formiranoj ugovorom sa Komisijom u cilju zajednič-kog rada na Opštem referentnom okviru evropskog ugovornog prava.4 Jedan preliminarni konačni doku-ment nastao u okviru ove mreže sačinjen je i objavljen 17. decembra 2007. godine od strane posebno formira-ne Radne grupe projekta "Reforma evropskog ugovor-nog prava osiguranja" - Nacrt Opšteg referentnog okvira za evropsko ugovorno pravo osiguranja.

O B A V E Z N A S A D R Ž I N A U G O V O R A O O S I G U R A N J U U N A C R T U O P Š T E G R E F E R E N T N O G O K V I R A Z A E V R O P S K O U G O V O R N O PRAVO O S I G U R A N J A

Pre nego što se upustimo u razmatranje konkret-nih rešenja koje Nacrt opšteg referentnog okvira za evropsko ugovorno pravo osiguranja (dalje: Nacrt) ima o pitanju sadržine ugovora o osiguranju treba is-taći prirodu njegovih normi i način primene jer je to od značaja za regulisanje u ugovoru o osiguranju i njegove sadržine.

Nacrt je samostalni sistem normi. On ugovor o osiguranju reguliše imperativnim5 i dispozitivnim normama na principu dobrovoljne primene. Ovo znači da će ovaj sistem egzistirati paralelno sa nacio-nalnim propisima država članica o ugovoru o osigu-ranju. Opredeljenje za primenu Nacrta isključuje pri-menu prava država članica o ugovoru o osiguranju. To je izričito naznačeno u čl. 1:105, stav 1. u kome je određeno da primena nacionalnog prava radi ograni-čenja ili dopuna evropskog ugovornog prava nije do-zvoljena. Ustupak je učinjen u odnosu na primenu imperativnih normi nacionalnog prava koje su done-te specijalno za one vrste osiguranja koje u Nacrtu ni-su regulisane posebnim pravilima. I to je takođe izra-ženo u tekstu stava 1, čl. 1:105, posebnom rečenicom: "Ovo pravilo se ne primenjuje na imperativne nacio-nalne propise koji su specijalno doneti za vrste osigu-ranja koje nisu regulisane specijalnim pravilima sadr-žanim u Nacrtu".

Ono što je u ovom trenutku u centru našeg pred-meta ispitivanja još važno istaći o rešenjima za ugo-vor o osiguranju koja donosi Nacrt jeste da je uticaj koja će ona imati prevazišao očekivanja njegovih kre-atora. Iako nedovršen, jer se u Radnoj grupi još raz-matraju odredbe koje će ući u korpus kogentnih i od-redbe kojima se ima regulisati kolektivno osiguranje i osiguranje zasnovano na kolektivnim ugovorima i specijalna pravila za pojedine vrste osiguranja, njego-va rešenja su već uzele u razmatranje komisije za re-formu ugovora o osiguranju u Svajcarskoj i Velikoj Britaniji. To je tokom diskusije na skupu održanom u Hamburgu 23. maja ove godine, povodom osnivanja AIDA Europe, posvećenog temi "Pravo osiguranja i re-osiguranja u Evropi: novi izazovi" saopštio prof. Hel-mut Heiss, predsednik Radne grupe. Tako je jedan još akademski, alternativni, nedovršeni i tek objavljeni pravni režim ugovora o osiguranju dobio potvrdu svog značaja na praktičnom planu. Izvesno je zato i da će naša Komisija za kodifikaciju građanskog prava morati da ga uzme u razmatranje. Ipak, razmatranje rešenja koje donosi Nacrt u komisijama za reformu ugovora o osiguranju u pomenute dve države još ne znači i priznanje Radnoj grupi na kvalitetu predlože-nih rešenja. To će se dogoditi onda kada određeni broj rešenja iz Nacrta bude prihvaćen u izvesnom broju

4 Bliže o aktivnostima i menama u aktivnostima i stavovima Komisije u smeru usklađivanja prava država članica EU i stvaranja evropskog ugovornog prava osiguranja, videti: A. Fenjveš, O stanju harmonizacije ugovornog prava u EU, Revija za pravo osi-guranja, br. 1-2/2006 i I. Rokas, U susret harmonizaciji propisa Evropskog prava osiguranja, Zbornik radova "Usklađivanje osi-guranja Srbije sa sistemom osiguranja EU, Palić, april 2007.

s U trenutno objavljenoj verziji Nacrta još nije određeno koji njegovi članovi sadrže imperativne norme i to je Radna grupa kao primedbu uz tekst člana 1:103 posebno naglasila.

Revija za pravo osiguranja & Broj 1-2/2008 21

Revija za pravo osigurari]a

nacionalnih prava država članica. Razumljivo je da komisije za reformu ugovora o osiguranju u zemlja-ma gde ona nije dovršena žele da za svoje države predlože najbolja rešenja i da zato ispoljavaju znati-želju za svaki respektabilni projekat istog sadržaja, što Nacrtu daje stručni autoritet članova koji čine Radnu grupu koja je na njemu radila.6

U pogledu načina zaključenja, Nacrt se opredelju-je za konsensualnost ugovora o osiguranju i polisu osi-guranja kao ispravu o zaključenom ugovoru o osigura-nju i jednim od dokaznih sredstava o zaključenom ugo-voru, pored svih drugih mogućih dokaznih sredstava, uključujući usmeno svedočenje (čl. 2:301 i čl. 2:501).

Nacrt na orginalan način uređuje pitanje sadrži-ne ugovora o osiguranju propisujući elemente, nazi-vajući ih informacijama, koje polisa osiguranja treba da sadrži, ali samo ako su one bitne. Kako razumeti ovo pravilo, da propisane informacije koje čine sadr-žinu polise, odnosno elemente ugovora polisa mora da ima isključivo ako su one bitne? Da bi se to, po na-ma, razumelo treba da se upoznamo sa procesom za-ključivanja ugovora koji predviđa Nacrt i sadržinom predugovornih informacija koje je osiguravač dužan ponudiocu da saopšti u posebno sastavljenoj ispravi ako su one bitne.

Prema Nacrtu, zainteresovano lice za zaključenje ugovora u slobodnoj formi ili kad to sam zahteva upo-trebom formulara i/ili upitnika osiguravača dostavlja ponudu osiguranja osiguravaču koju može da opozo-ve sve dok ne primi obaveštenje osiguravača o prihva-tu ponude ili polisu. Pošto primi ponudu osiguravač ponudiocu, u roku koji nije propisan, što znači da ako odugovlači sa prihvatom ponude, odnosno na ponu-du ne odgovori dostavljanjem ponudiocu polise u ro-ku u kome on očekuje da dobije pokriće, do ponudio-čevog opoziva ponude, dostavlja -primerak predlože-nih ugovornih uslova (znači, posebno formulisan predlog ugovora, a ne uslove osiguranja) i ispravu ko-ja sadrži sledeće informacije ako su bitne. Obavezu dostavljanja ponudiocu ovih isprava, Nacrt označava kao dužnost davanja predugovornih isprava.

(a) Ime i adresa ugovornih strana; (b) Ime i adresa osiguranika i korisnika nadoknade

iz osiguranja; (c) Ime i adresa agenta osiguranja; (d) Predmet osiguranja i osigurani rizici; (e) Suma osiguranja i franšize; (f) Iznos premije ili način njenog izračunavanja; (g) Dospeće plaćanja premije, mesto i način plaćanja;

(h) Ugovoreni period i period obaveze; (i) Pravo na opoziv ponude ili otkaz ugovora bez

obrazloženja; (j) Merodavno pravo ugovora ili, ako je izbor pra-

va prepušten ugovornim stranama, pravo čiju primenu predlaže osiguravač;

(k) Postojanje mehanizama vansudskog poravna-nja za ponudioca i način ostvarivanja tog prava;

(1) Postojanje garantnih fondova ili drugih kom-penzatornih ugovora.

Kada između ponude, odnosno zahteva ponudi-oca o željenom pokriću koje traži da mu obezbedi osi-guravač i pokrića koje je osiguravač ponudio u pred-loženim uslovima ugovora, odnosno ispravi o infor-macijama povodom ponuđenog osiguranja postoje odstupanja, osiguravač je dužan da ponudioca upo-zori na sve nedoslednosti za koje je znao ili je trebao da zna između ponuđenog pokrića i zahteva ponudi-oca, uzimajući u obzir okolnosti i način zaključenja ugovora, a posebno, bez obzira da li je ponudiocu po-moć pružao nezavisni posrednik.

U ovoj etapi procesa zaključenja ugovora predvi-đena je zaštita ponudioca/ugovarača, pravom da od osiguravača zahteva nadoknadu svake štete koju je pretrpeo zbog kršenja ove obaveze upozorenja, ako je ona posledica njegove krivice, ili, alternatnivno, da otkaže ugovor pismenim obaveštenjem u roku od dva meseca od saznanja za kršenje ove obaveze.

Zatim, ako ponudilac nema primedbi na ovaj na-čin predložene uslove ugovora, osiguravač, jer je po-stignuta saglasnost volja, odnosno ugovor je zaklju-čen, ponudiocu izdaje polisu zajedno sa opštim uslo-vima ukoliko oni nisu uneti u polisu i sadržinom koja obuhvata informacije, ako su one bitne, koje su isto-vetne sa onima u ispravi koju je već ranije, prilikom prijema ponude osiguranja, uručio ponudiocu uz pri-merak (tekst) uslova pod kojima mu je ponudio za-ključenje ugovora o osiguranju. Izuzetak je jedino što polisa ne sadrži informaciju o pravu na opoziv ponu-de jer je ugovor već zaključen (v. informaciju pod (i)).

I na kraju ovog procesa zaključenja ugovora, usta-novljena je još jedan oblik zaštite ponudioca osigura-nja, odnosno ugovarača. On je u Nacrtu označen ter-minom "pravna posledica polise". Predviđen je u situa-ciji kada je osiguravač izdao polisu čiji se elementi raz-likuju od uslova ugovaračeve ponude osiguranja i osi-guravačevih, u postupku davanja odgovora na ponu-du, tekstualno predloženih predugovornih isprava (uslova ugovora i datih ugovaraču informacija u po-

U Nemačkoj je, na primer, reforma dovršena donošenjem Zakona o ugovoru o osiguranju koji je stupio na snagu 1. januara 2008. godine.

22 Revija za pravo osiguranja * Broj 1-2/2008

sebnoj ispravi). Tada osiguravač mora u polisi posebno da istakne ove razlike i ugovaraču da dostavi pismeno u kome ga masnim slovima obaveštava o pravu na pri-govor na razlike. Rok za prigovor iznosi mesec dana od dana prijema polise. U slučaju da ugovarač propusti rok ili prekorači rok, smatra se da se saglasio sa razlika-ma koje su u polisi posebno istaknute. Ako osiguravač u polisi nije istakao i u posebnom pismenu upozorio ugovorača na razlike, smatra se da je ugovor zaključen po uslovima sadržanim u ponudi ponudioca/ ugovora-ča ili predugovornim ispavama.

Analizom ovako ustanovljenog postupka zaklju-čivanja ugovora uređenog u članovima 2:201 (Predu-govorne obaveze), 2:202 (Obaveza upozorenja na ne-doslednosti u pokriću), 2:205 (Sadržaj polise) i 2:502 (Pravne posledice polise), zaključuje se da Nacrt rela-tivizuje kategoriju bitne sadržine ugovora o osigura-nju, odnosno bitnih sastojaka ugovora o osiguranju. Prvo, isprava o informacijama koje čine propisanu sa-držinu ugovora zajedno sa primerkom predloženih uslova ugovora koji osiguravač dostavlja kao odgovor na ponudu osiguranja ugovarača mogu odgovarati zahtevima iz ponude. Stoga, ako su već obuhvaćeni u ponudi, ne moraju biti obuhvaćeni i u ispravi o infor-macijama, jer tada nisu bitne. Dakle, bitne su one in-formacije koje su u suprotnosti sa uslovima iz ponu-de osiguranja ili nisu kao elementi ugovora već sadr-žane u ponudi. Drugo, ako je ugovor o osiguranju, prema Nacrtu, zaključen u momentu kada se postig-ne saglasnost o uslovima ugovora u postupku dosta-vljanja ponude osiguranja osiguravaču i dostavljanja od strane osiguravača primerka pisanih uslova pod kojima se predlaže zaključenje ugovora i pisane ispra-ve o informacijama koje su podudarne sa uslovima iz ugovaračeve ponude ili ih je, ako nisu podudarne, ugovarač prihvatio, polisa ne mora da sadrži sve pro-pisane uslove, elemente ugovora, identične sa ispra-vom o informacijama, jer je ona samo jedan od doka-za o zaključenom ugovoru. Informacije iz polise su bitne i moraju biti obuhvaćene u njoj, ako o njima ni-je pregovarano i nije postignuta saglasnost u predu-govornoj fazi, tj. prilikom uručenja ponudiocu/ugo-varaču predugovornih isprava. Tada, kao na razlike između informacija u polisi i onih iz ponude ili pred-ugovora, ugovarač može da prigovori. Treće, ako su u osiguravačevom pisanom predlogu uslova ugovora koji on, videli smo, dostavlja ugovaraču zajedno sa predugovornim informacijama, već sadržane neke od propisanih predugovornih informacija one ne mora-ju biti ponovljene u ispravi o informacijama ili polisi.

7 Direktiva 73/239/EEC (izmenjena), 2002/83/EC i 2002/65/EC.

I zato nisu bitne, te ih isprava o informacijama i poli-sa ne moraju sadržati.

Nacrt relativizuje i bitnu sadržinu, odnosno bitne elemente ugovora kojim se ugovaraču pruža privre-meno pokriće. Prilikom zaključenja ugovora o privre-menom pokriću, osiguravač izdaje list pokrića koji sa-drži jedan uži krug informacija, ako su, takođe, bitne. To su:

(a) Ime i adresa ugovornih strana; (b) Ime i adresa osiguranika i korisnika nadokna-

de iz osiguranja; (c) Predmet osiguranja i osigurani rizici; (d) Suma osiguranja i franšize; (e) Ugovoreni period i period obaveze. Kao što se vidi bitan sastojak lista pokrića, za raz-

liku od polise, nije informacija o iznosu premije ili na-činu njenog izračunavanja. To govori da Nacrt pri-hvata stav da se list pokrića izdaje u slučajevima kada ona još ne mora biti poznata, jer je, na primer, potreb-no da stručnjak prethodno pregleda objekat ili utvrdi na drugi način njegovu vrednost prema kojoj će se naknadno utvrditi premija, ili kad u trenutku njego-vog izdavanja nije poznata vrednost robe koja se da-je na prevoz, prevozni put, tip broda kojim će se pre-vesti i druge okolnosti prema kojima se određuje iz-nos premije. U tome je ovo pravilo iz Nacrta u suprot-nosti sa rešenjem iz našeg Zakona o obligacionim od-nosima gde je predviđeno da lista pokrića mora ima-ti iste sastojke kao i polisa (čl. 902, st. 2) i zato nije po-znato kako je u našoj praksi osiguranja moguće zado-voljiti imperativnu normu toga člana i istovremeno praktične potrebe osiguranika u navedenim situacija-ma. Sledeća osobina lista pokrića prema Nacrtu je da on predstavlja ispravu kojom se konstatuje privreme-ni sporazum između ugovornih strana sa ograniče-nim dejstvom - dok se ne sporazumeju ugovorom o osiguranju kada pokriće stupa na snagu ili do trenut-ka kada ponudilac primi obaveštenje osiguravača ko-jim neopozivo odbija ponudu, već prema tome šta pre nastupi (članovi 2:402 i 2:403).

Orginalnost Nacrta u uređivanju informacija ko-je je osiguravač dužan da dostavi ponudiocu kada su one bitne u posebnoj predugovornoj ispravi i istovre-meno čine, ako su bitne, sadržaj polise, jeste da su one defacto formulisane prema napred pomenutim direk-tivama u kojima se predviđa obaveza osiguravača na davanje ugovaraču pre zaključenja ugovora informa-cija o ugovoru koji se zaključuje i to Radna grupa po-sebno ističe u primedbi uz čl. 2:201.7


Revija za pravo osigMranja • &S& x > ••A-isS& SSSfc? ::' "•:•:•>'•>' •:•'

Polazeći od rešenja sadržanih u relevantnim di-rektivama EU i Nacrta Opšteg referentnog okvira za ugovor o osiguranju koji ne pravi razliku između po-trošačkih i nepotrošačkih ugovora u regulisanju sadr-žine predugovornih informacija i polise, čini se da je rešenje ZOO o obaveznoj sadržini lista pokrića iz čl. 902 sasvim opravdan za zaštitu "malih" ugovarača osi-guranja, odnosno osiguranika koji za osiguravača ne predstavljaju veliki ili intenzivan rizik. Međutim, pra-vila o obaveznoj sadržini polise osiguranja i lista po-krića, na osnovu odluke Evropskog suda pravde8 i re-šenja Direktiva o računovodstvu i Druge direktive o neživotnom osiguranju,9 u državama članicama EU ne primenjuju se u oblasti osiguranja imovine od po-žara (osnovna i ostala osiguranja imovine), građan-sko-pravne odgovornosti (isključujuči odgovornost vlasnika motornih vozila, avio-prevoznika i brodara) i osiguranja izgubljene dobiti ili očekivanog prihoda ako ugovarač osiguranja ispunjava najmanje dva od sledeća tri kriterijuma: 1) bilans stanja iznosi više od 6,2 miliona EUR, 2) neto promet prelazi 12,8 miliona EUR i 3) prosečan broj zaposlenih tokom finansijske godine iznosi više od 250.

U oblasti osiguranja transportnih rizika, velikim rizicima smatraju se osiguranja prevoznih sredstava željeznice, kaska svih vrsta plovila i avio-kaska, osigu-ranje robe u prevozu, uključujuči prtljag i svu drugu robu, sve vrste odgovornosti iz upotrebe letelice, uključujući i odgovornost avio-prevoznika, sve vrste odgovornosti iz upotrebe plovila, uključujući i odgo-vornost brodara. Pored navedenih vrsta osiguranja, isti tretman imaju i osiguranje kredita i garancijsko osiguranje ako se delatnost ugovarača osiguranja od-nosi na industrijsku, trgovačku ili bilo koju slobodnu profesiju u vezi sa kojom potiču takvi rizici.

Imajući prethodno navedeno u vidu, čini se neo-pravdanim u praksi kopnenih osiguranja i dalje zadr-žavati takvu vrstu zaštite ugovarača osiguranja koji se, u smislu definicija propisa EU, smatraju velikim ri-zicima. Zato bi bilo sasvim opravdano, (de lege ferren-da) napustiti princip propisivanja obavezne sadržine ugovora o osiguranju, odnosno polise i lista pokrića kada se radi o velikim rizicima u smislu gore navede-nih pravila, čime bi u punoj meri došla do izražaja autonomija volja strana koje zaključuju ugovor o osi-guranju i sporazum stranaka imao prioritet u tumače-nju sadržine ugovora o osiguranju. Sa druge strane, obaveznu sadržinu polise osiguranja i lista pokrića,

trebalo bi i dalje zadržati za sve ostale ugovarače osi-guranja i osiguranike, kao i regulisati njihovu zaštitu u skladu sa rešenjima direktiva EU.

U nastavku ovog rada analiziraćemo rešenja sa-držana u nacionalnim propisima država članica EU i određenog broja država kandidata za članstvo.

N A C I O N A L N I P R O P I S I D R Ž A V A ČLANICA E U I N E K I H D R U G I H D R Ž A V A

U državama članicama EU nema jedinstvenog pri-stupa pitanju izvora prava koji čine sedes materiae za re-gulisanje prava o ugovoru o osiguranju. To je posledi-ca razlika u ustavima država članica o pitanju nadle-žnosti parlamenata i organa izvršne vlasti, ukorenjene tradicije u regulisanju ugovornog prava osiguranja, ali i naraslih potreba za efikasnim uključivanjem u nacio-nalne propise harmonizovanih rešenja koja se donose na nivou Skupštine i drugih organa EU.

O ovom pitanju moguće je utvrditi postojanje nekoliko tendencija, koje za karakter ispitivanja koje se sprovodi u ovom radu nisu od većeg praktičnog značaja. Ukratko, primetićemo da se u nekim država-ma koje su postale članice EU, ugovor o osiguranju u potpunosti, a to znači i sadržina ovog ugovora uređu-je u Zakonu o ugovoru o osiguranju (Ceška), u drugi-ma u kodeksu građanskog prava (Slovačka), a u drža-vama članicama koje su svoje prve zakone o ugovoru o osiguranju donele u prvoj polovini prošlog veka u ovim zakonima, ali delom i zakonskim aktima koji u oblasti osiguranja, u odnosu na vreme donošenja za-konskih akata o ugovoru o osiguranju, regulišu novu materiju kao što su zakoni o nadzoru nad osigura-njem (Nemačka, Austrija). Francuska je napustila pra-vilo o regulisanju ugovornog i drugih oblasti prava osiguranja posebnim (parcijalnim) zakonskim aktima (prvi Zakon o ugovoru o osiguranju je bio donet 1930. u toj zemlji) i celokupnu oblast ove grane prava kodi-fikovala donošenjem jednog zakonskog akta u kome je objedinjena regulativa osiguranja - Zakonika o osi-guranju. Hrvatska, koja je zemlja kandidat za član-stvo u EU, ugovor o kopnenom osiguranju je reguli-sala u jedinstvenom zakonskom aktu u kome su kodi-fikovani obligacioni odnosi koji nastaju iz svih činje-nica (ugovora, prouzrokovanja štete, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje i drugih zakonom utvrđenih činjenica) - Zako-nom o obveznim odnosima.

' Presuda suda od 4. decembra 1986, spor 205/84 "Commission vs. Federal Republic of Germany", ECR 1986. ' Čl. 5 Direktive.

24 Revija za pravo osiguranja * Broj 1-2/2008 24

Prilikom analize koja sledi o odgovarajućim reše-njima o sadržini ugovora o osiguranju u pojedinim dr-žavama članicama EU i Hrvatskoj biće bliže naznačeni zakonski i drugi izvori prava kojima se u njima uređu-je ugovor o osiguranju i, s njima u vezi, sadržina tog ugovora upućivanjem na odgovarajuće odredbe.

Francuska

Zakonik o osiguranju Francuske (1930 -16/06/2003), čini se na prvi pogled, sadrži čvrsto i ap-solutno pravilo o formalnom karakteru ugovora o osi-guranju u ovoj državi. U tom smislu u članu L112-2, st. 4. je određeno da "Ponuda za osiguranje nije oba-vezujuća ni za osiguranika, ni za osiguravača" i da "Is~ ključivo polisa ili list pokrića predstavljaju dokaz nji-hovog uzajamnog sporazuma". Međutim, u sudskoj praksi i francuskoj literaturi je zauzet stav da je prosta saglasnost volja osiguravača i osiguranika dovoljna za nastanak punovažnog ugovora, a da su isprava koja se izdaje u formi polise i lista pokrića je samo dokaz o zaključenom ugovoru.10

Iz pomenute odredbe i odredbe člana L112-4, st. 4 da "Klauzule polise koje predviđaju ništavost, gubi-tak prava ili isključenja su punovažne jedino ako su vidljivo odštampane", zaključuje se da je ugovor o osiguranju jedinstven pravni akt, tj. da francusko pra-vo ne poznaje institut razgraničenja u regulisanju sa-držine ovog ugovora između polise i uslova osigura-nja. Na taj način se otklanja problem da se zakonom posebno reguliše sadržina polise, a posebno sadržina uslova osiguranja i uredi međusobni odnos ovih is-prava u pogledu neslaganja njihovih odredbi, ali i ot-klanjaju praktični problemi oko dokazivanja da li su ugovaraču osiguranja bili prilikom zaključenja uruče-ni uslovi osiguranja, odnosno eliminišu sporovi oko dokazivanja savesnosti ugovarača osiguranja u po-gledu poznavanja sadržine ugovora o osiguranju ka-da njegov sastavni deo čine uslovi osiguranja.

Prilikom određivanja sadržine ugovora o osigu-ranju, francuski zakonodavac se koristi metodom da najpre definiše bitne sastojke koji su opšteg karakte-ra, tj. zajednički su za sve ugovore o kopnenom osi-guranju, a zatim u posebnim odredbama predviđa sa-stojke koji su bitni samo za ugovore o osiguranju od odgovornosti iz upotrebe motornog vozila i ugovore o osiguranju života i kapitalizacione ugovore o osigu-ranju. Opšti su određeni u čl. L132-4 i čl. L112-7, dok su posebni, dopunski za ugovore o osiguranju odgo-vornosti iz upotrebe motornog vozila regulisani u čla-novima L112-8 i L361-6-1, a oni koji se odnose na ugo-

10 I. Lambert-Faivre, Droit des assurances, Paris, 2001, str. 180 i

vore o osiguranju života i kapitalizacione ugovore u članu L132-5.

Zajedničku sadržinu polise kopnenog osiguranja čine naznaka:

- Datuma kada je polisa zaključena, - Imena i adrese ugovornih strana, - Osigurane imovine ili lica, - Vrste pokrivenih rizika, - Trenutka od kojeg se rizik smatra pokrivenim i

uslova rečenog pokrića, - Limita pokrića, - Premije osiguranja ili visine doprinosa, - Merodavnog prava koje se primenjuje na ugo-

vor, ako se na ugovor ne primenjuje francusko pravo,

- Adrese i sedišta osiguravača i, ako je potrebno, adrese ogranka osiguravača koje pruža pokriće,

- Imena i adrese organa nadležnih za kontrolu društva za osiguranje koje pruža pokriće, zatim,

- Klauzule polise koje predviđaju ništavost, gubi-tak prava i isključenja iz pokrića (koje su punova-žne jedino ako su vidljivo odštampane u polisi).

Polisa, osim one kojom se zaključuje ugovor o osiguranju života, mora da sadrži još označenje peri-oda osiguranja (trajanje) i uslove raskida ugovora.

Takođe, i uslovi koje se odnose na pravo svake ugovorne strane da otkaže ugovor o osiguranju. Ovim bitnim sastojkom polise realizuje se u Zakoniku o osiguranju ustanovljeno pravo svake ugovorne strane da otkaže dugoročni ugovor o osiguranju iste-kom jednogodišnjegperioda osiguranja upućivanjem drugoj strani preporučenog pisma najkasnije dva me-seca pre isteka tog perioda. Pravo otkaza ugovora is-tekom svakog jednogodišnjeg perioda mora se nave-sti u svakoj polisi. Otkazni rok počinje da teče od da-na pečata pošte na pismu koje sadrži otkaz.

Od navedenog pravila o pravu na otkaz može se odstupiti jedino u slučaju pojedinačnog ugovora o zdravstvenom osiguranju, kao i ugovora kojim se obezbeđuje pokriće rizika koji se ne tiču privatnih lica.

Kada se ugovor o osiguranju zaključuje na osno-vu slobode pružanja usluga ugovor, odnosno polisa ili list pokrića moraju sadržati i adresu društva za osi-guranje koje daje pokriće i, ako je potrebno, adresu sedišta, kao i naziv i adresu predstavnika društva za osiguranje koje je osiguravač u Francuskoj imenovao za procenu i likvidaciju odštetnih zahteva.

Odredba koja se odnosi na predstavnika osigura-vača u Francuskoj za procenu i likvidaciju odštetnih


Revija za pravo^sigg ranja

zahteva čini obavezni sadržaj i ugovora o osiguranju odgovornosti iz upotrebe motornog vozila kada se on zaključuje na osnovu slobode pružanja usluga na je-dinstvenom evropskom tržištu. Obavezni sadržaj ovog ugovora o osiguranju čini takođe, prema pome-nutom članu L351-6-1, označenje da se njime pokriva opšta građansko-pravna odgovornost vozača motor-nog vozila.

U pogledu sadržine ugovora o osiguranju života i kapitalizacionog ugovora o osiguranju francuski za-konodavac ima jednu posebnu odredbu dosta nesreč-no formulisanu. Utoliko što u njoj koristi za dve gru-pe dopunskih elemenata sadržine ovih ugovora izra-ze nedovoljno jasnog značenja koji mogu biti pred-met različitog tumačenja i tumačenja od slučaja do slučaja ugovora o osiguranju, a time i predmet sporo-va o punovažnosti njegovog zaključenja. Tom odred-bom se određuje da ovi ugovori moraju da sadrže ka-luzule koje obezbeđuju interese ugovornih strana i ja-snoću njegovih odredbi. Zatim, da ugovor mora da sadrži odredbe kojima se definiše cilj ugovora koji se zaključuje. I još, da ovi ugovori sadrže i obaveze ugo-vornih strana koje proizilaze iz obaveznih informaci-ja koje su one dužne jedna drugoj da saopšte prema dekretu nadležnog ministarstva. Ovde su u pitanju inače obaveze iz onih informacija koje su dužne drža-ve-članice da propišu prilikom primene direktiva u kojima se propisuje obaveza dostavljanja ovih infor-macija pre zaključenja i u toku trajanja ugovora o osi-guranju života i ovih ugovora kada se oni zaključuju na daljinu (o tim direktivama je bilo reči u prethod-nom odeljku).

Nemačka

I u Nemačkoj je ugovor o osiguranju konsensua-lan ugovor. O zaključenom ugovoru osiguravač ima obavezu da ugovaraču preda ispravu o osiguranju sa-mo ako on to zahteva (član 3, st. 1. Zakona o ugovoru o osiguranju koji je stupio na snagu 1. 1. 2008. godi-ne)".

Za razliku od većine razmatranih pravnih sistema u nemačkom pravu nema posebne odredbe o tome ko-ji sastojci čine bitne sastojke ugovora o osiguranju ili odredbe o činjenicama i pravima i obavezama od zna-čaja za odnos osiguranja koji moraju biti sadržani u is-pravi o osiguranju, osim da u ispravi, ako je ugovor za-ključen preko ogranka osiguravača na teritoriji na ko-

joj se primenjuje nemački Zakon o ugovoru o osigura-nju, moraju da budu naznačeni adresa osiguravača i ogranka koji je zaključio ugovor (čl. 3. st. 2).

To ipak ne znači da u ovom pravnom sistemu ni-je propisana sadržina ugovora o osiguranju. Ona je određena indirektno u propisu člana 10. Zakona o nadzoru osiguranja u kome je određena sadržina op-štih uslova osiguranja (u opštim uslovima isprave osi-guranja kako se oni terminološki označavaju u tom zakonu)."

Prema ovom članu, opšti uslovi isprave osigura-nja moraju da sadrže potpunu informaciju o:

1. Događajima na osnovu kojih nastaje obaveza osiguravača na isplatu nadoknade i o slučajevi-ma u kojima je obaveza osiguravača isključena ili odložena zbog posebnih razloga,

2. Načinu ispunjenja, iznosu i dospeću obaveze osiguravača.

3. Rokovima za plaćanje premije i pravnim posle-dicama zakašnjenja u plaćanju.

4. Pravu ugovarača i osiguravača da odrede pot-puniji sadržaj ugovora, obavezama prijavljiva-nja i obaveštavanja pre i posle nastanka osigu-ranog slučaja.

5. Gubitku prava na postavljanje odštetnog zah-teva osiguranja ako ugovoreni rokovi budu prekršeni.

6. Domaćoj mesnoj nadležnosti suda. 7. Pravilima i standardima za učešće osiguranika

u dobiti. Ako se radi o društvima za uzajamno osiguranje

i akcionarskim otvorenim društvima za osiguranje, sadržina ugovora o osiguranju može se propisati u statutu društva umesto u opštim uslovima isprave osiguranja.

Izložena pravila o sadržini opštih uslova isprave osiguranja, odnosno ugovora o osiguranju ne prime-njuje se na reosiguranje i velike rizike navedene u čl. 10, st. 1 Uvodnog Zakona za Zakon o ugovoru o osi-guranju.

Tako se velikim rizicima koje pokriva ugovor o osiguranju smatraju:

1 - Rizici osiguranja transporta i odgovornosti: l.Materijalna šteta ili gubitak robe koja se pre-

vozi željeznicom,

11 Ovaj zakon je inače usvojen nešto ranije - 23.11.2007. 12 Zakon o nadzoru osiguranja (Gesetz iiber die Beaufsichtigung der Versicherungsunternehmen vom 17. Dezember 1992). Poslednja iz-

mena izvršena je članom 44. Zakona od 26. marta 2007 (BGBl. I, p. 378)

26 Revija za pravo osiguranja ^ Broj 1-2/2008

2.Materijalna šteta ili gubitak letelice, 3. Pomorski, rečni i jezerski kasko, 4.Materijalna šteta ili gubitak robe u prevozu,

bez obzira na vrstu prevoznog sredstva, 5. Odgovornost prevoznika koji koristi kopne-

no prevozno sredstvo na sopstveni pogon, 6.Sve vrste odgovornosti avio-prevoznika,

uključujući i odgovornost iz upotrebe letelice, 7.Sve vrste odgovornosti pomorske i unutra-

šnje plovidbe, uključujuči i odgovornost iz upotrebe rečnih i kanalskih plovila, jezerskih i pomorskih plovila,

2 - Rizici osiguranja kredita i garancija: l .Opšta nesposobnost plaćanja, 2. Izvozni krediti, 3. Obročne obaveze, 4. Hipotekarni krediti, 5. Poljoprivredni krediti, 6-Garancije,

3 - Rizici imovine, odgovornosti ili drugih obešte-ćujućih vrsta osiguranja kao što su: 1.Materijalna šteta na kopnenom prevoznom

sredstvu (izuzev robe na željeznici) - sve šte-te ili gubitak motornog vozila i priključnog vozila,

2.Požar i prirodni rizici - šteta ili gubitak imo-vine (izuzev transportnih kasko i kargo rizika - prim. autora) zbog požara, eksplozije, oluje i drugih elementarnih nepogoda, nuklearne energije, sleganja i klizanja tla,

3.Grad, mraz i drugi rizici koji nisu navedeni u prethodnoj tački (npr. krađa),

4. Odgovornost vlasnika kopnenog prevoznog sredstva na sopstveni pogon, prevoznika u kopnenom prevozu i ostalo,

5. Opšta odgovornost koja nije pokrivena pret-hodno navedenim vrstama odgovornosti,

6. Ostali finansijski gubici: profesionalni rizici, podbačaj u prihodu, loše vremenske prilike, gubitak zarade, fiksni opšti troškovi, nepred-viđeni poslovni troškovi, gubitak vrednosti, gubitak zakupa ili prihoda, posredni poslov-ni gubici, izuzev već navedenih, neposlovni gubici, drugi finansijski gubici i to u slučaju da se radi o ugovaraču kod kojeg su ispunje-na najmanje dva od sledećih uslova: a) bilans stanja iznosi 6.200.000 Evra, b) neto vrednost prometa iznosi 12.800.000 Evra, c) prosečno ima 250 zaposlenih tokom poslovne godine."

Da bi sadržina zaključenog ugovora o osiguranju bila izvesnija i radi otklona mogućih nesporazuma i sudskih sporova oko sadržine zaključenog ugovora o osiguranju, u nemačkom pravu je propisana obaveza za osiguravače da u trenutku davanja ponude osigura-nja podnosiocu ponude/ugovaraču predaju opšte uslove isprave osiguranja i da u pismenoj formi skrenu pažnju ugovaraču da se ponuđeno osiguranje zaklju-čuje prema uslovima osiguranja koji su mu uručeni, na rokove važnosti ponude i trajanje ugovora (član 10a, st. 3. Zakona o nadzoru osiguranja Nemačke).

Kod ugovora o osiguranju koji se zaključuju sa ugovaračima koji imaju položaj potrošača sadržinu ugovora čine i određene informacije koje su osigurava-či dužni da saopšte potrošačima dostavljanjem odgova-rajuće isprave. One su navedene u delu D Aneksa po-menutog zakona.14 To su, kao što ćemo odmah videti,

13 Ako je ugovarač deo koncerna, onda se za određivanje veličine preduzeča u skladu sa ostalim propisima nemačkog prava (Tr-govački zakonik - čl. 290, Zakon o izradi završnog računa preduzeća i koncerna iz 1969) i odgovarajuće direktive EU (Direkti-va saveta EU 83/349 od 13. jula 1983 o konsolidovanim završnim računima) brojčani podatak uzima iz konslidovanog završnog računa.

" Dodatak D Potrošačke informacije. Odeljak I: Informacije koje društvo za osiguranje mora da da potrošaču u skladu sa čl. 10a, st. 1 pre zaključenja ugovora o osiguranju: 1. Informacije za potrošača obavezne u svim vrstama osiguranja

(a) Ime, adresa, organizaciono-pravni oblik i sedište osiguravača i, ako je potrebno, ogranak preko kojeg se ugovor zaklju-čuje;

(b) Opšti uslovi polise uključujući premijske stope i merodavno pravo ugovora; (c) Priroda, obim i datum isplate nadoknade osiguravača, ako se ne koriste opšti uslovi polise ili premijske stope; (d) Trajanje ugovora o osiguranju; (e) Iznos premija, uz naznaku pojedinačnih premija ako se zaključuje nekoliko odvojenih ugovora o osiguranju, način pla-

ćanja premije, dodatne provizije i troškovi i ukupna suma koja se plaća; (f) Vreme u kojem je podnosilac ponude vezan ponudom; (g) Informacija o pravu na odustajanje ili otkaz ugovora; (h) Adresa nadležnog nadzornog organa kojem se ugovarač može obratiti u slučaju prigovora prema osiguravaču. (i) Članstvo u planu kojim se garantuje odštetni zahtev osiguranika (garantni plan).


Revija za pravo osigurarija .. • - . - * *

samo one informacije namenjene ugovaračima-potro-šačima koje ulaze u korpus "relevantnih za sadržinu ugovora". Na ovaj način se u nemačkom pravu relativi-zuje kategorija bitnih elemenata ugovora o osiguranju u potrošačkim ugovorima u osiguranju. Oni se dakle ne određuju zakonom unapred, kao što je to tradicija u pravu o ugovoru o osiguranju evropskih država, već postfestum i jesu faktičko pitanje. U slučaju velikih rizi-ka dovoljno je navesti u ispravi informaciju o merodav-nom pravu i nadležnom nadzornom organu (čl. 10a, st. 3. Zakona o nadzoru osiguranja).

U nemačkom pravu je pravna sigurnost ugovor-nih strana zaštićena u pogledu obavezne sadržine, odnosno bitnih sastojaka ugovora o osiguranju i pra-vilom da ako je osiguravač povredio dužnost da u tre-nutku davanja ponude osiguranja ugovaraču preda uslove osiguranja ili da ugovaraču-potrošaču da in-formacije predviđene u čl. 10a Zakona o nadzoru osi-guranja da se ugovor smatra da je zaključen sa ele-mentima sadržanim u ispravi osiguranja, uslovima osiguranja i onim informacijama namenjenim potro-šaču koje su relevantne za sadržaj ugovora, osim uko-liko ugovarač pismenim putem ne uloži prigovor u roku od 14 dana po uručenju isprave osiguranja, a kod ugovora o osiguranju života u roku od 30 dana

(čl. 5a, st. 1 Zakona o ugovoru o osiguranju). Rok za prigovor ne počinje da teče ako osiguravač uz dosta-vljanje isprave osiguranja, ugovarača nije obavesto pismenim putem u tipografski jasnom obliku, o pra-vu da uloži prigovor i početku i dužini roka za prigo-vor. Ako ugovarač o ovom svom pravu nije obavešten pravo na ulaganje prigovora ističe u roku od godine dana posle plaćene prve premije (čl. 5a, st. 2 Zakona o ugovoru o osiguranju).

Prema sledećem pravilu ustanovljenom s istim ciljem kao i prethodno, kod ugovora o osiguranju ko-ji se zaključuju tako što ugovarač od osiguravača zah-teva da mu on odmah pruži pokriće, osiguravač se može ugovorom osloboditi obaveze da ugovaraču do-stavi uslove osiguranja i potrošačke informacije u tre-nutku zaključenja ugovora. Ali, ako ugovarač opšte uslove osiguranja ipak bude zahtevao od osiguravača naknadno, posle zaključenja ugovora o osiguranju kojim je osiguravajuće pokriće dobio odmah, osigura-vač je dužan da mu uslove osiguranja dostavi, ali pre uručenja isprave osiguranja.

Treće pravilo, iste prirode, odnosi se na ugovor o osiguranju u kome je predviđeno davanje ugovaraču momentalnog pokrića. Kao i prethodno, uređeno je u st. 3, čl. 5a Zakona o ugovoru o osiguranju. U slučaju

2. Dodatne informacije potrošačima obavezne kod osiguranja života i nezgode sa povratom premije (a) Pravila obačuna i kriterijumi za određivanje dobiti i učešče u dobiti; (b) Otkupne vrednosti; (c) Minimalna osigurana suma za pretvaranje u osiguranje sa paušalnom premijom i o koristima po tom načinu osiguranja; (d) Visina u kojoj se garantuju nadoknade iz tačaka b) i c); (e) U slučaju osiguranja povezanog sa jedinicom investicionih fondova, definicija jedinice sa kojom je osiguranje povezano

i priroda osnovne aktive; (f) Opšta informacija o poreskim pravilima koja se primenjuju na tu vrstu ugovora o osiguranju.

3. Dodatne informacije potrošačima obavezne za namensko zdravstveno osiguranje a) Posledice povećanja troškova zdravstvene nege na kretanje budućih premija; b) Sve mogućnosti za ograničenje premije posle penzionisanja; c) Obaveštenje da je, po pravilu, za pojedinca nemoguće u starijem dobu da dobije državno zdravstveno osiguranje.

Odeljak II: Informacije potrošačima koje društvo za osiguranje mora da dostavi na osnovu čl. 10a, st. 1 tokom trajanja ugovo-ra o osiguranju: 1. Promena imena, adrese, organizaciono-pravnog oblika i sedišta osiguravača I ogranka preko kojeg je zaključen ugovor. 2. Izmene informacija koje su date potrošaču u skladu sa Odeljkom I, st. 1, tačke c) do e) i st. 2, tačke a) do e) ako su posledica

promene zakonskih propisa. 3. Godišnje obaveštenje o statusu učešća u dobiti kod osiguranja života i osiguranja nezgode uz povrat premije. 4. U zdravstvenom osiguranju u skladu sa čl. 12, st. 1), prilikom svakog povećanja premije, potrebno je potrošača obavestiti o

pravu na promenu tarifne kategorije i tekstu relevantne odredbe propisa. Kada osiguranik napuni 60 godina života, ugo-varač se mora obavestiti o tarifama koje sadrže iste vrste beneficija kao i prethodne ugovorene a koje imaju za posledicu smanjenje premije za slučaj promene tarife. Informacija se odnosi na tarife za koje se, prilikom pažljivog istraživanja inte-resa osiguranika, utvrdi da su posebno adekvatne; Međutim, ne može se navesti više od deset tarifnih kategorija. U odno-su na svaku tarifu, premija koja bi se platila za osigurano lice ako se odluči za određenu tarifnu kategoriju mora biti nave-dena u polisi. Pored ovoga, mora se navesti i da postoji mogućnost izbora standardne premijske skale. Moraju se navesti i uslovi po kojima se tarifa može promeniti i premija koja bi trebala da se plati po standardnoj tarifi.

Informacije koje se daju potrošačima kod distancionih ugovora određene su u čl. 312c Građanskog zakonika koje ovde zbog obima već učinjenog izlaganja izostavljamo.

28 Revija za pravo osiguranja 6 Broj 1-2/2008

zaključenja takvog ugovora, osiguravač nema obave-zu da ugovaraču osiguranja dostavi uslove osiguranja i ispravu o potrošačkim informacijama, te ugovarač posle prijema isprave osiguranja nema pravo da pri-govara sadržini zaključenog ugovora. Ugovor se sma-tra zaključenim sa sadržinom obuhvačenom u ispravi osiguranja.

Austrija

U Austriji je ugovor o osiguranju takođe konsen-sualni pravni posao. Dakle, i u Austriji isprava o osi-guranju, koja se u ovoj zemlji izdaje ugovaraču osigu-ranja u formi polise, je dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju.

Međutim, u pravnom sistemu ove zemlje značaj uručenja uslova osiguranja ugovaraču je značajno umanjen u odnosu na nemački pravni sistem jer je Zakonom o nadzoru osiguranja Austrije15, umesto propisivanja sadržaja opštih uslova osiguranja propi-san sadržaj ugovora o osiguranju (u članu 9). U Austriji je propisano da u polisi osiguranja i drugim ispravama kojima se pruža osiguravajuće pokriće mo-raju pored bitnih sastojaka koji čine, prema pomenu-tom članu 9, propisanu sadržinu ugovora o osigura-nju biti navedeni i detalji svih drugih činjenica i pra-va, odnosno obaveze koje su od značaja za odnos osi-guranja, a predmet su informacija koje je osiguravač dužan da saopšti ugovaraču osiguranja pre zaključe-nja ugovora o osiguranju. Radi uštede u prostoru pre-

gled ovih informacija, kao i za nemačko pravo, se da-je u fusnoti, tj. podtekstu.16 Ovaj propis ima veliki praktični značaj, jer se posredstvom njega u Austriji, slično kao u Nemačkoj, sadržaj ugovora o osiguranju značajno proširuje u odnosu na neke druge pravne sisteme, te jača pravna sigurnost ugovornih strana.

Koliki značaj u podtekstu navedenim informaci-jama pridaje pravo Austrije uočava se iz posebno pro-pisane obaveze da detalji tih informacija moraju biti takođe navedeni u obrascu ponude osiguranja. Od kolikog je praktičnog značaja da ponuda osiguranja bude snabdevena ovim informacijama za izvesnost odnosa ugovornih strana u ugovoru o osiguranju u jednom pravnom sistemu kakav je austrijski, u kome je, videli smo, ugovor o osiguranju neformalni ugo-vor, nije potrebno davati posebno obrazloženje.

Ugovor o osiguranju koji pokriva rizike na terito-riji Austrije mora, prema čl. 9. Zakona o nadzoru osi-guranja, da sadrži odredbe o sledećim elementima:

1. Događajima čijom materijalizacijom nastaje obaveza osiguravača da isplati nadoknadu osi-guranja, kao i slučajeve u kojima je ova obave-za isključena ili nepostojeća zbog posebnih raz-loga;

2. Vrsti, obimu i roku dospeća obaveze osiguravača; 3. Visini i plaćanju premije koju ugovarač treba

da plati osiguravaču, kao i o pravnim posledi-cama koje nastaju ako osiguranik kasni sa pla-ćanjem;

15 Osnovni tekst iz 1978, konsolidovan više puta, uključiv i 2006. godine. 16 Obaveza saopštavanja tzv. potrošačkih informacija u pravu Austrije je, ako se ona uporedi sa nemačkim pravom, normirana

na jedan jednostavniji, ali i prošireniji način, što će se uočiti iz izlaganja koje sledi. Taj pravni institut je u pravnom sistemu ove zemlje regulisan u Zakonu o nadzoru osiguranja Austrije, u članovima 9a i 18a. Informacije su obavezne za društva za osiguranje kada ono osigurava rizike na teritoriji Austrije. One se uvek moraju dati u pismenoj formi i na nemačkom jeziku, osim ako se ugovarač nije izričito izjasnio na upotrebu nekog drugog jezika ili je iza-brao da se na ugovor primeni pravo neke druge države. U krug informacija koje se moraju saopštiti ugovaraču pre zaključenja ugovora o osiguranju, u svim vrstama osiguranja i bez obzira na status ugovarača (potrošač ili nepotrošač), ulaze: 1. Naziv, adresa sedišta, kao i organizaciono-pravni oblik društva za osiguranje, i ako je potrebno njegovog ogranka koje za-

ključuje ugovor o osiguranju; 2. Trajanje ugovora o osiguranju; 3. Način i rokovi plaćanja premije; 4. Okolnosti u kojima ugovarač može odustati od ugovora ili dati otkaz. Pored ovih informacija, u osiguranju života i u drugim vrstama osiguranja u kojima su ugovarači fizička lica, ugovaračima se moraju dati još sledeće informacije: (1) O merodavnom pravu koje se primenjuje na ugovor ili, ako ugovorne strane mogu da izaberu merodavno pravo, pravo

koje kao merodavno predlaže društvo za osiguranje; (2) Nazivu i adresi nadzornog organa nadležnog za društvo ili drugog organa kojem se mogu poslati prigovori u vezi sa ugo-

vorom o osiguranju. Ako zbog načina na koji se zaključuje ugovor o osiguranju (u distancionim ugovorima - primedba autora) nije moguće da se ugovarač pismenim putem obavesti pre izjašnjenja o zaključenju ugovora, davanje informacija može se izvršiti slanjem ugo-varaču najkasnije istovremeno sa slanjem polise osiguranja.


Revija za pravo osigurari]a

4. Trajanju ugovora o osiguranju, posebno da li i na koji način se on može prećutno produžiti, da li, kako i u kojem trenutku se može otkazati ili kada potpuno ili delimično dolazi do njego-ve ništavosti kao i o obavezama osiguravača u tim slučajevima;

5. Gubitku prava na odštetni zahtev iz ugovora o osiguranju ako dođe do prekoračenja rokova;

6. Pored gore navedenog, kada se radi o osigura-nju života, o uslovima i visini avansne isplate po polisama.

Češka

Zakon o ugovoru o osiguranju Ceške Republike od 17.12.2003. godine ima tvrdo pravilo o formalnom ka-rakteru ugovora o osiguranju: "Ugovor o osiguranju mora biti zaključen u pismenoj formi, izuzev u slučaje-vima kada se osiguranje zaključuje na vreme kraće od godine dana (kratkoročno osiguranje)" - član 7. st. 1. Ovo pravilo o formalnoj prirodi ugovora o osiguranju je ublaženo i time što je prihvaćeno pravilo da je ugo-vor o osiguranju zaključen ako je ponuda osiguravača prihvaćena uplatom premije u okviru roka u kome je ona obavezivala osiguravača (član 6, st. 2).

Međutim, i kada se ugovor o osiguranju zaklju-čuje kao konsensualan na vreme kraće od godinu da-na ili prećutno - samim plaćanjem premije, tj. kada nije zaključen u pismenoj formi u potvrdi o zaključe-nom ugovoru o osiguranju (sertifikat osiguranja) osi-guravač mora da naznači podatke koji čine minimal-nu sadržinu ugovora o osiguranju koji se zaključuje u pismenoj formi (član 9, st. 2).

Ugovor o osiguranju obavezno sadrži naznaku: (a) Osiguravača, podatke za identifikaciju osigu-

ranika i ugovorača osiguranja,

(b) Korisnika, (c) Vrste osiguranja - osiguranje od gubitka i šte-

te ili osiguranje ugovorene sume, (d) Definicije osiguranog rizika i osiguranog slu-

čaja, (e) Iznosa premije, roka dospeća i da li se radi o

tekućoj ili paušalnoj premiji, (f) Osiguranog perioda i vreme za koje je ugovor

o osiguranju zaključen, (g) Načina podele dobiti od strane korisnika u ve-

zi sa osiguranjem lica, ako je učešće u dobiti osiguravača ugovoreno u korist korisnika.

Označeni podaci su minimalni sadržaj (bitni sa-stojci) i za ugovore o osiguranju koji su zaključeni usmeno ili plaćanjem premije i oni moraju zato biti obuhvaćeni u sertifikatu o osiguranju.

Ako se ugovor o osiguranju zaključuje u pisme-noj formi, a uslovi osiguranja nisu izričito navedeni (obuhvaćeni) u ugovoru o osiguranju, tada oni treba da se na odgovarajući način učine sastavnim delom ugovora o osiguranju i da se ugovarač na izvestan na-čin mora da upozna sa njima pre zaključenja ugovo-ra o osiguranju.

Uslovi osiguranja treba posebno i kao minimum da obuhvataju (čl. 4, st. 5):

- Definicije početka, trajanja i prestanka osigura-nja,

- Naznačenje osiguranih slučaja, - Uslove prema kojima osiguravač nema obave-

zu da isplati nadoknadu iz osiguranja (isključe-nja iz osiguranja),

- Način određivanja visine nadoknade iz osigu-ranja i

- Rokispunjenja obaveze osiguravača.

Pored naznačenih informacija, prilikom zaključenja ugovora o osiguranju za koje postoji obaveza društava za osiguranje da ustanove rezerve životnog osiguranja, društva su dužna da ugovarača informišu o još dve grupe informacija. Prvu čine činje-nice i prava, odnosno obaveze koje se odnose na sadržinu odnosa osiguranja koje ugovarač treba da zasnuje sa društvom za osiguranje, a pobrojane su u članu 9. Zakona o nadzoru osiguranja Austrije propisane kao obavezni sadržaj ugovora o osigu-ranju. Druga grupa su informacije o: 1. Nadoknadama osiguranja kao i opcijama koje u vezi sa njima ima ugovarač; 2. Uslovima otkaza ugovora o osiguranju; 3. Pravilima za izračunavanje učešća u dobiti; 4. Otkupnoj vrednosti kao i osiguranoj sumi; 5. Premiji za glavnu i dodatne nadoknade osiguranja; 6. Investicionom fondu u kojem se akcije drže kao i vrsti njegove aktive kod osiguranja vezanog za investicionu jedinicu (fond); 7. Vrsti investicije, referentnoj vrednosti i osnovnim faktorima korištenim prilikom izračunavanja nadoknade osiguranja kod

osiguranja vezanog za investicionu jedinicu; 8. Pravila u vezi sa porezima na osiguranje.


CLANCI

Dakle, kada se ugovor o osiguranju zaključuje u pismenoj formi uslovi osiguranja uvek čine njegov sa-stavni deo, bilo da su inkorporirani u sadržinu indivi-dualno zaključenog ugovora, odštampani na poleđini pisanog ugovora s pozivom na njihovu primenu, uru-čeni kao posebna publikacija ugovaraču osiguranja prilikom zaključenja ugovora uz poziv na njihovu pri-menu ili na drugi način učinjeni sastavnim delom ugo-vora. A pošto su sastavni deo ugovora o osiguranju nji-ma se de iurae i de facto proširuje obavezna sadržina ugovora o osiguranju tako što oni moraju da obuhvate podatke koji su propisani kao njihova obavezna sadr-žina u članu 4, st. 5. Zakona o ugovoru o osiguranju.

Od izloženog pravila da sa uslovima osiguranja ugovarač osiguranja mora biti upoznat i oni na izve-stan način učine sastavnim delom ugovora o osigura-nju učinjen je jedan izuzetak. To pravilo se naime ne primenje na zaključivanje distancionih ugovora o osi-guranju. Ipak, i kod ovih ugovora su interesi ugova-rača osiguranja zaštićeni pravom da odustane od ugovora o osiguranju bez obrazloženja u roku od 14 dana posle dana kada je obavešten o uslovima osigu-ranja i ceni osiguranja (član 23, st. 4).

Izložena pravila Zakona o ugovoru o osiguranju Ceške o elementima obavezne sadržine pismenog ugovora o osiguranju i uslova osiguranja nisu ograni-čena na ugovore o kopnenom osiguranju, kao što je to sa zakonima država članica EU koje smo ranije raz-motrili. Ona su opšteg karaktera, s obzirom da se pri-menjuju na sve odnose osiguranja koji se zasnivaju na osnovu ugovora o osiguranju, na tzv. "privatno osiguranje".

Slovačka

Izvesnost sadržine ugovora o osiguranju je pri-sutna i u pravu Slovačke zahvaljujući Zakonu o ugo-voru o osiguranju, koji je kao deo Građanskog zako-nika ove zemlje (osnovni tekst iz 1964. god.), u članu 788, st. 2. propisao obaveznu sadržinu ovog ugovora. U uređivanju sadržine ugovora o osiguranju, slovač-ki zakonodavac, u čemu se razlikuje od ostalih razma-tranih zakonskih akata u ovom radu, koristi metod propisivanja minimalne sadržine tog ugovora. Na taj način otvoren je prostor za osiguravače da, shodno načelu autonomije volje u uređivanju obligacionih odnosa, u uslovima osiguranja i ispravama o osigura-nju prošire propisani krug obaveznih minimalnih ele-menata koji će biti predmet sporazumevanja i uvršće-ni u bitne sastojke odgovarajućeg ugovora o osigura-nju, već u zavisnosti od vrste imovinskog osiguranja, osiguranja lica i drugih vrsta osiguranja u okviru od-ređene grane osiguranja.

Ugovor o osiguranju u pravnom sistemu Slovač-ke treba da sadrži:

(a) Sumu osiguranja i garantovanu sumu u sluča-ju osiguranja lica,

(b) Premiju, rok njenog'dospeća i naznaku da li se radi o paušalnoj premiji ili tekućoj premiji

(c) Period osiguranja, (d) Informaciju da li je ugovoreno da lice koje

ima pravo iz osiguranja učestvuje u dobiti osi-guravača i kako je to regulisano kod osigura-nja lica,

(e) Prava i obaveze osiguravača, osiguranika i li-ca koje je zaključilo ugovor o osiguranju sa osiguravačem,

(f) Iznos otkupne vrednosti koju osiguravač tre-ba da isplati kod osiguranja lica kada dođe do prevremenog otkaza osiguranja lica.

I u Slovačkom pravu (opšti) uslovi osiguranja ko-je određuje osiguravač i na koje se ugovor o osigura-nju poziva, sastavni su deo ugovora o osiguranju i obavezno se moraju priložiti pre zaključenja ugovora uz njega ili dostaviti licu koje zaključuje ugovor sa osiguravačem.

Ono što izdvaja slovački sistem u regulativi op-štih uslova od ostalih razmatranih, jeste da je u Zako-nu o ugovoru osiguranja ove države propisano da ugovorne strane mogu ugovorom da odstupe od uslova osiguranja samo u tačno navedenim slučajevi-ma. U drugim slučajevima od uslova osiguranja se može odstupiti samo ako je to u interesu osiguranika.

Bugarska

U bugarskom pravu ugovor o osiguranju je for-malan pravni posao. Zaključuje se u formi polise osi-guranja ili bilo koje druge pismene isprave. To pravi-lo o formi ugovora utvrđeno je u Bugarskom zakonu o osiguranju od 2005. godine, Deo četvrti: Ugovor o osiguranju, čl. 184. st. 1 koji se primenjuje na sve ugo-vore, osim ugovore o pomorskom osiguranju koji su regulisani Zakonkom o trgovačkoj mornarici.

Pismena forma ugovora o osiguranju se smatra da je ispunjena u slučajevima kada se ugovor o osiguranju zaključuje u formi elektronskog dokumenta u smislu Zakona o elektronskom potpisu i elektronskom doku-mentu (čl. 184. st. 6). Takođe on se može zaključiti putem sredstava udaljene komunikacije u skladu sa zakonom koji uređuje tu oblasti i na način koji nije u suprotnosti sa Zakonom o osiguranju. To znači uz postojanje odgo-varajućeg pisanog traga koji poseduje bitne sastojke za-ključenog ugovora o osiguranju (čl. 184. st. 7,)


Revija za pravopsiguranja

Ugovor o osiguranju obavezno sadrži sledeće elemente (čl. 184. st. 3 ):

1. Imena, po potrebi titule i adrese ugovornih strana;

2. Predmet ugovora; 3. Pokrivene rizike; 4. Ugovoreni period, početak i istek osigurava-

jućeg pokrića; 5. Suma osiguranja ili način za njeno određivanje; 6. Premija osiguranja ili način za njeno određi-

vanje, rokove i način plaćanja; 7. Iznos učešća sopstvenim sredstvima, ukoliko

je to ugovoreno između ugovornih strana; 8. Ime i adresa posrednika osiguranja ako se

ugovor zaključuje preko posrednika, dok se u vezi sa agentom osiguranja obavezno navodi broj njegovog identifikacionog dokumenta;

9. Datum i mesto zaključenja ugovora; 10. Potpisi stranaka. Prilikom zaključenja ugovora o osiguranju u ko-

rist trećeg lica, ugovor takođe treba da sadrži imena, titulu i adresu korisnika ili način na koji će se odredi-ti to lice (čl. 184. st. 6).

U slučaju kada se ugovor zaključuje sa osigurava-čem koji obavlja delatnost u Republici Bugarskoj na osnovu slobode pružanja usluga, u ugovoru moraju da budu navedeni ime (firma) i adresa predstavnika ili ogranaka koji obavljaju izvršne funkcije (čl. 184. st. 7).

Prema st. 2. ovog člana, pismena ponuda ili zah-tev upućen osiguravaču u vezi sa zaključenjem ugo-vora o osiguranju ili pismeni odgovori osiguranika na pitanja koje je postavio osiguravač u vezi sa okolno-stima bitnim za procenu prirode i vrednosti rizika, či-ne sastavni deo ugovora o osiguranju i, čini da dopu-njavaju sadržinu ugovora o osiguranju u pogledu ne-bitnih sastojaka.

U bugarskom pravu je propisana i obavezna sa-držina opštih uslova osiguranja, kao i pravila o njiho-vom dejstvu i drugim pitanjima od značaja za njiho-vu primenu koja su vrlo slična našim (čl. 186).

Opšti uslovi jasno i nedvosmisleno moraju da sa-drže:

1. Pokrivene rizike i isključenja iz pokrića; 2. Uslove plaćanja premije osiguranika i posle-

dice zbog neplaćanja ili neurednog plaćanja premije;

3. Obaveze osiguravača, uslove plaćanja i način određivanja iznosa za isplatu;

4. Obaveze osiguranih lica posle nastanka osi-guranog slučaja i njegovo dokazivanje;

5. Okolnosti u vezi sa izmenama u pravnom od-nosu osiguranja;

6. Uslove i sume avansnih plaćanja ili uzajmlji-vanja na osnovu polisa osiguranja života i nji-hovog otkupa.

Opšti uslovi osiguravača moraju da sadrže i na-znaku datuma njihovog donošenja kao i datuma svih naknadnih izmena.

U slučajevima kada je osiguravač sastavio upit-nik za neku vrstu osiguranja, opšti uslovi se moraju dostaviti zajedno sa upitnikom.

Opšti uslovi osiguravača, onako kako su doneti pre zaključenja određene vrste osiguranja, obavezuju osiguranika u slučaju kada su mu uručeni u trenutku zaključenja ugovora o osiguranju, pod uslovom da je osiguranik u pismenoj formi izjavio da ih prihvata. Opšti uslovi koje prihvati osiguranik predstavljaju neodvojiv deo ugovora o osiguranju. U slučaju kada postoji nesklad između ugovora o osiguranju i opštih uslova, punovažni su uslovi koji su navedeni u ugovo-ru. Sve izmene ili zamena opštih uslova novim tokom važenja ugovora o osiguranju, obavezuju osiguranika samo ako su izmene ili novi uslovi dostavljeni osigura-niku i ako se on sa njima u pismenoj formi saglasio.

Države nastale od bivše SFRJ

U novom hrvatskom Zakonu o obveznim odnosi-ma koji je stupio na snagu 1.1. 2006, za razliku od rani-jeg iz 1991. koji je gotovo u potpunosti preuzeo odred-be Zakona o obligacionim odnosima iz 1978. i u celini odredbe iz tog zakona o ugovoru o osiguranju u koji-ma je sadržano čvrsto pravilo o formalnom karakteru ovog ugovora ("Ugovor o osiguranju je sklopljen kad ugovorači potpišu polisu osiguranja ili listu pokrića" -član 901. st. 1), zauzima se stav da je ugovor o osigura-nju konsensualni pravni posao, izuzev kad je reč o ugovoru o osiguranju lica koji se zaključuje u pisanoj formi, potpisivanjem polise od strane ugovornih stana.

O tome postoje jasne odredbe u članu 925: "(1) Ugovor o osiguranju sklopljen je kad je po-

nuda o osiguranju prihvaćena. (2) O sklopljenom ugovoru o osiguranju osiguratelj

je obvezan bez odgađanja ugovaratelju osiguranja pre-dati uredno sastavljenu i potpisanu polisu osiguranja ili neku drugu ispravu o osiguranju (list pokrića i sl.).

(3) Iznimno od odredbe stavka 1. ovoga članka, ugovor o osiguranju osoba sklopljen je kad strane potpišu polisu osiguranja."

Sastojci polise, koji su istovetni i za list pokrića, nave-deni su u stavu 1. člana 926, koji prema tekstu norme

32 Revija za pravo osiguranja ^ Broj 1-2/2008

("moraju biti navedeni"), predstavljaju bitne elemente ugovora o osiguranju. Ova odredba se odnosi na sve vr-ste kopnenog osiguranja. Međutim, polisa osiguranja ži-vota, pored sastojaka navedenih u stavu 1, člana 925, mo-ra da sadrži i neke druge predviđene u članu 967. st. 1.

Prema članu 926. st. 1. u polisi moraju biti nazna-čeni:

- Ugovorne strane, - Osigurano lice, odnosno osigurana stvar ili

drugi predmet osiguranja, - Rizik obuhvaćen osiguranjem, - Trajanje osiguranja i vreme pokrića, - Iznos osiguranja ili da je osiguranje neograni-

čeno, - Premija ili doprinos (ulog), - Datum izdavanja polise i - Potpisi ugovornih strana. Posebni sastojci polise osiguranja života jesu na-

značenje (član 967. st. 1): - Imena i prezimena lica na čiji se život odnosi

osiguranje, - Datum njegovog rođenja i - Događaj ili rok od kojeg zavisi nastanak prava

na isplatu osiguranog iznosa. Pored ovih odredaba od značaja za razmatranje

sadržine ugovora o osiguranju u hrvatskom pravnom sistemu, Zakon o obveznim odnosima sadrži u članu 925. još neke odredbe od značaja za zaključivanje i sa-držinu ugovora o osiguranju koji se njime regulišu (kopnena osiguranja). To je odredba da je osiguravač dužan upozoriti ugovarača osiguranja da su opšti i po-sebni uslovi osiguranja sastavni deo ugovora i predati mu njihov tekst, ako ti uslovi nisu štampani na samoj polisi (st. 3), da izvršenje ove obaveze mora biti konsta-tovano na polisi (st. 4) i odredbu kojom se predviđa da u slučaju neslaganja neke odredbe opštih ili posebnih uslova i neke odredbe polise da će se na ugovor prime-niti odredbe polise, a u slučaju neslaganja neke štam-pane odredbe polise i neke njene rukopisne odredbe, da će se primeniti ova poslednja (st. 5).

Odredbe člana 926. Zakona o obveznim odnosi-ma Hrvatske o bitnim sastojcima polise, primeni uslo-va osiguranja i međusobnom odnosu polise i opštih i posebnih uslova osiguranja potpuno su identične sa odredbama člana 902. Zakona o obligacionim odnosi-ma, a odredba člana 967. st. 1. Zakona o obveznim od-nosima koja određuje posebne bitne sastojke polise osiguranja života identična odredbi o tim posebnim sastojcima iz člana 943, st. 1. Zakona o obligacionim odnosima koji se, kao što je poznato, u Srbiji neprekid-

no primenjuje od 1978. Zbog toga se i u hrvatskom pravu, kao i srpskom, s obzirom da u oba pomenuta zakonska akta nije propisana sadržina uslova osigura-nja, otvara pitanje uključivanja u bitne sastojke polise još nekih iz korpusa informacija koje predviđaju di-rektive o obavezama iz ugovora koji se zaključuje i/ili te informacije koje se inače tiču sadržine ugovora predvide kao obavezni sadržaj uslova osiguranja i da se na taj način proširi krug bitnih sastojaka ugovora o osiguranju tako da oni odgovaraju savremenim potre-bama tržišta osiguranja i zaštite pravne i ekonomske sigurnosti potrošača. Na ovaj način je postupljeno, vi-deli smo, na primer, u Ceškoj i u Nemačkoj, u kojim državama je pod uticajem direktiva EU kojima se pro-pisuju zahtevi u pogledu informacija koje se moraju dostaviti ugovaraču osiguranja pre zaključenja ugovo-ra o osiguranju, a odnose se na njegovu sadržinu, pro-širen krug bitnih sastojaka ugovora o osiguranju.

Ono što je kao pitanje ostalo otvoreno prihvata-njem u hrvatskom zakonu rešenja da se ugovor o osi-guranju smatra zaključenim kada ponuda osiguranja bude prihvaćena, a ne potpisivanjem polise na koji način je u oblasti imovinskog osiguranja i osiguranja odgovornosti ugovor o osiguranju dobio prirodu konsensualnog pravnog posla, pitanje koje se inače u srpskom pravu ne postavlja, jer se svi ugovori o kop-nenom osiguranju prema Zakonu o obligacionim od-nosima zaključuju potpisivanjem polise uz određene izuzetke predviđene u čl. 902. st.2 i čl. 903, jeste koji su sastojci bitni ako se ugovor zaključuje solo consensu. Konkretno, da li su bitni sastojci ugovora o osiguranju koji je konsensualan oni isti sastojci koji su predviđe-ni kao bitni za polisu osiguranja kada je ona forma ugovora o osiguranju (u vrstama osiguranja lica) ili neki drugi (manji ili veći broj od predviđenih da su bitni sastojci takve polise i koji od njih)?

Na to pitanje u Hrvatskoj će morati dati odgovor sudska praksa, s obzirom da o tome nema izričite od-redbe u Zakonu o obveznim odnosima. Ako se zau-zme stanovište da je i za zaključenje konsensualnog ugovora o osiguranju potrebno da saglasnošću volja ugovornih strana bude postignut sporazum o prihva-tanju svih onih sastojaka koji su predviđeni kao bitni kada se on zaključuje u formi polise, onda se nesumlji-vo otvara novo pitanje i problem: Kako jednostavno dokazati da je usmena saglasnost o svima njima po-stignuta, odnosno da je ugovarač osiguranja sa svim elementima sadržine koja je predviđena za polisu bio od strane osiguravača dovoljno i jasno upoznat i pri-hvatio ih kao sadržinu budućeg ugovora? Do otvara-nja ovog pitanja u praksi će doći onda kada, pošto je usmeno ugovor zaključen i osiguravač je o zaključe-nom ugovoru o osiguranju izdao ugovaraču polisu na


Revija za pravo osiguranja uAiaK.'.-. • • •-••.•jđ&ii.-. _ _ ' .•••-•• •• • ** •

čiju sadržinu on prigovori da ne odgovara njegovoj iz-javljenoj volji prilikom zaključenja ugovora.17

Istovetna rešenja o sadržini ugovora o kopne-nom osiguranju imaju i Slovenija (Obligacioni zako-nik), Crna Gora i BIH koje su preuzele Zakon o obli-gacionim odnosima iz 1978. godine.

P R E D L O G O D R E D A B A U Z A K O N U O O S I G U R A N J U O S A D R Ž I N I U G O V O R A O O S I G U R A N J U

Član (1) (1) Pored sastojaka određenih u članu 902, st. 1,

članu 943, st. 1, članu 954, st. 2 i članu 955, st. 4. Zako-na o obligacionim odnosima, polisa osiguranja mora da sadrži naznaku:

a) Podataka koji se odnose na ličnu identifikaci-ju osiguravača i ugovarača osiguranja,

b) Korisnika, c) Definicije osiguranog rizika i osiguranog slučaja, d) Ugovorenog perioda trajanja osiguranja i peri-

oda obaveze osiguravača, e) Roka dospeća premije ili doprinosa i da li se ra-

di o tekućoj ili paušalnoj premiji, odnosno do-prinosu,

f) Pravilima i standardima za učešće osiguranika, odnosno korisnika u dobiti, ako je učešće u dobiti osiguravača ugovoreno u korist osigu-ranika, odnosno korisnika,

g) Merodavnom pravu koje se primenjuje na ugovor, ako se na ugovor ne primenjuje pra-vo Republike Srbije,

h) Nazivu i adresu nadzornog organa nadležnog za kontrolu društva za osiguranje koje pruža osiguravajuće pokriće ili drugog organa ko-jem se mogu uputiti prigovori u vezi sa ugo-vorom o osiguranju.

(2) Podaci o ličnoj identifikaciji koje osiguravač ima obavezu da čuva odnose se na sledeće:

a) Za fizička lica: ime ili imena, prezime, mesto

stanovanja i datum rodenja ili matični broj i, po potrebi, poslovno ime fizičkog lica,

b) Za pravna lica: naziv firme ili naziv pravnog lica, sedište i adresa u sedištu i, u vezi sa srp-skim pravnim licima, identifikacioni broj, a kada je u pitanju osiguravač i podaci o orga-nizaciono-pravnom obliku društva za osigu-ranje i ako je potrebno njegovog ogranka koji zaključuje ugovor o osiguranju, sedištu i adresi ogranka.

Član (2) (1) Opšti i posebni uslovi osiguranja, koji u smi-

slu člana 902, st. 3. Zakona o obligacionim odnosima jesu sastavni deo ugovora o osiguranju, moraju da sa-drže potpunu informaciju o:

a) Događajima na osnovu kojih nastaje obaveza osiguravača na isplatu nadoknade i o slučaje-vima u kojima je obaveza osiguravača isklju-čena ili odložena,

b) Načinu određivanja visine nadoknade iz osi-guranja,

c) Roku ispunjenja obaveze osiguravača, d) pravnim posledicama neplaćanja premije, e) Pravu ugovarača osiguranja i osiguravača na

izmenu ili otkaz ugovora, f) Kada potpuno ili delimično dolazi do ništavo-

sti ugovora o osiguranju i obavezama osigura-vača u tim slučajevima,

g) Obavezama prijavljivanja okolnosti pre i po-sle nastanka osiguranog slučaja,

h) Gubitku prava na postavljanje odštetnog zah-teva osiguranja zbog nastupanja zastarelosti,

i) Pravu svake ugovorne strane da bez navođenja razloga otkaže ugovor o osiguranju koji je za-ključen na rok duži od godine dana (višegodi-šnja osiguranja) istekom svakog jednogodi-šnjeg perioda osiguranja upućivanjem drugoj ugovornoj strani preporučenog pisma najka-snije dva meseca pre isteka ovog perioda,18

j) Mesnoj nadležnosti suda u Republici Srbiji.

17 Na ovo i druga pitanja koja se kod konsensualnih ugovora postavljaju videti: Slavnić, J, Pogled na regulisanje ugovora o osi-guranju u Zakonu o osiguranju Grčke, Revija za pravo osiguranja, br. 4/2007, str. 37 i Poruke sa Savetovanja Palić 2008, obja-vljene u ovom broju Revije - Ugovor o osiguranju, poruka pod 4.

18 Ovom odredbom menja se odredba člana 922, st. 3. Zakona o obligacionim odnosima kojom se predviđaju uslovi za jednostra-ni otkaz ugovora o osiguranju zaključenog na rok duži od pet godina i pravo na otkaz proširuje na sve ugovore zaključene na rok duži od godinu dana, tj. na rok od 2, 3 ili više godina. To pravilo odgovora rešenju prihvaćenom u Nacrtu Opšteg referent-nog okvira za evropsko ugovorno pravo osiguranja u kome je određeno da "(1) Trajanje ugovora o osiguranju iznosi godinu dana. Ugovorne strane mogu ugovorti i drugi period ukoliko to nalaže priroda rizika. (2) Stav 1 ovog člana se ne primenjuje na osiguranje lica." (čl. 2;601). Bliže o razlozima ispravnosti ovog rešenja videti: Slavnić, J., Kritički osvrt na stavove Višeg trgo-

34 Revija za pravo osiguranja & Broj 1-2/2008

Član (3) (1) Ako je osiguravač povredio dužnost predvi-

đenu u članu 902, st. 3. Zakona o obligacionim odno-sima da u trenutku davanja ponude osiguranja, od-nosno pre zaključenja ugovora o osiguranju potpisi-vanjem polise osiguranja ugovaraču osiguranja preda uslove osiguranja, ugovor o osiguranju se smatra da je zaključen sa elementima sadržanim u polisi osigu-ranja, osim ukoliko ugovarač pismenim putem ne uloži prigovor u roku od 14 dana po uručenju polise. Kod ugovora o osiguranju života primenjuje se rok od 30 dana.

(2) Kod ugovora o osiguranju koji se zaključuju tako što ugovarač pismenom ponudom u smislu čla-na 901, st. 2. Zakona o obligacionim odnosima od osi-guravača zahteva da mu on odmah pruži pokriče, osi-guravač se može ugovorom osloboditi obaveze da ugovaraču dostavi uslove osiguranja u trenutku za-ključenja ugovora. Ali, ako ugovarač uslove osigura-nja ipak bude zahtevao od osiguravača naknadno, posle zaključenja ugovora o osiguranju kojim je osi-guravajuće pokriće dobio odmah, osiguravač je du-žan da mu uslove osiguranja dostavi, ali pre uručenja polise osiguranja.

(3) Ako u slučaju zaključenja ugovora o osigura-nju na osnovu pismene ponude predviđene u st. 2 ovog člana ugovorač osiguranja od osiguravača zah-teva davanje momentalnog pokrića, osiguravač nema obavezu da ugovaraču osiguranja dostavi uslove osi-guranja, te ugovarač posle prijema polise osiguranja nema pravo da prigovara sadržini zaključenog ugo-vora prema elementima obuhvaćenim u ponudi osi-guranja i uslovima pod kojim osiguravač sporovodi zaključeno osiguranje.

Član (4) (1) U slučaju distancionog ugovora o osiguranju,

ugovarač osiguranja ima pravo da odustane od ugovo-ra o osiguranju bez obrazlaganja razloga u roku od 14 dana posle dana zaključenja ugovora ili posle dana ka-da je obavešten o uslovima osiguranja i premiji (dopri-nosu) osiguranja, ako ovu informaciju dobije na sop-stveni zahtev posle zaključenja ugovora o osiguranju. U slučaju osiguranja koje potpada pod vrstu osigura-nja života, ugovarač osiguranja ima pravo da odustane

od ugovora u roku od 30 dana posle dana kada je oba-vešten da je distancioni ugovor o osiguranju zaključen ili posle dana kada je obavešten o uslovima osiguranja i premiji, ako dobije ovu informaciju na njegov zahtev posle zaključenja ugovora o osiguranju.

(2) Odredbe st. 1 ovog člana ne primenjuju se na ugovore o osiguranju pomoći licima u nevolji tokom putovanja ili dok se nalaze van svog stalnog mesta stanovanja, uključujući osiguranje finansijskih gubi-taka direktno povezanih sa putovanjem, pod uslo-vom da su ti ugovori zaključeni za period kraći od mesec dana.

(3) Osiguravač ima obavezu da bez nepotrebnog odlaganja, a najkasnije 30 dana posle dana odustanka od ugovora o osiguranju u skladu sa st. 1 ovog člana, vrati ugovaraču osiguranja plaćene premije umanje-ne za isplaćene nadoknade iz osiguranja, dok ugova-rač ili osiguranik, ako to lice nije ugovarač osiguranja ili ovlašćeno lice imaju dužnost da u istom roku vrate osiguravaču sve nadoknade iz osiguranja koje su pla-ćene i koje prelaze iznos plaćene premije.

Alternativa: Posle članova (1) do (4) doda-je se

Član (5) (1) Pravila o sadržini uslova osiguranja iz čla-

na (2) ne primenjuju se na sledeća osiguranja: 1. Zeleznički kasko, 2. Avionski kasko, 3. Brodski kasko (pomorski, jezerski i rečni i ka-

nalska plovila) 4. Roba u prevozu (trgovačka roba, prtljag i sva

druga roba), bez obzira na način transporta,

5. Sve vrste odgovornosti iz upotrebe aviona, uključujući i odgovornost avio-prevoznika,

6. Sve vrste odgovornosti iz upotrebe brodova, uključujući i odgovornost brodara,

7. Krediti (opšta nesolventnost, izvozni krediti, krediti u ratama, hipotekarni krediti, poljopri-vredni krediti), pod uslovom da je ugovarač osiguranja profesionalno angažovan u indu-strijskoj ili trgovačkoj delatnosti ili nekom od slobodnih zanimanja i da se rizici odnose na tu delatnost,

vinskog suda i Vrhovnog suda Srbije...u presudi Prev. 95/02 od 3. aprila 2002, Revija za pravo osiguranja, br. 4/2007, str. 73. Tre-ba primetiti da mnoga od ovde predloženih rešenja za nove sastojke ugovora o osiguranju zahtevaju bliže objašnjenje oprav-danosti. Na primer, uključivanja u polisu "ugovorenog perioda trajanja osiguranja i perioda obaveze osiguravača", koje je (pe-riod obaveze) od posebnog značaja za rešavanje problema kasnih šteta kod osiguranja od profesionalne odgovornosti.


Revija za p r a v o osigurari]a

8. Garancije (direktne i indirektne) pod uslovom da je ugovarač osiguranja profesionalno anga-žovan u industrijskoj ili trgovačkoj delatnosti ili nekom od slobodnih zanimanja i da se rizi-ci odnose na tu delatnost.

(2) Pravila o sadržini uslova osiguranja iz čla-na (2) u slučaju sledečih rizika ili osiguranja:

1. Kopnena prevozna sredstva (izuzev železničkih), 2. Požarna osiguranja i osiguranja prirodnih rizi-

ka (štete ili gubici imovine koja nije obuhvaće-na tačkama 1, 2, 3 i 4 iz st. 1 ovog člana i tačke 1 ovog stava usled požara, eksplozije, oluje, drugih elementarnih nepogoda, nuklearne energije i sleganja tla),

3. Ostale imovinske štete (štete ili gubici imovine koja nije obuhvaćena tačkama 1, 2, 3 i 4 iz st. 1 ovog člana i tačke 1 ovog stava usled grada ili mraza, krađe i svih ostalih rizika koji nisu na-vedeni u tački 2 ovog stava),

4. Odgovornost vlasnika motornih vozila na kopnu, uključujući i odgovornost vozara,

5. Opšta odgovornost koja nije obuhvaćena tač-kama 5 i 6 st. 1 ovog člana i tački 4 ovog stava,

6. Ostale finansijske štete (rizici zaposlenja, ne-dovoljnost prihoda, loše vremenske prilike, gubitak beneficija, stalni opšti troškovi, ne-predviđeni trgovački troškovi, gubitak tržišne vrednosti, gubitak zakupa ili zakupnine, dru-ge indirektne trgovačke štete, druge finansij-ske netrgovačke štete, druge forme finansij-skih šteta,

primenjuju se samo ako ugovarač osiguranja ispunja-va najmanje dva od sledeća tri kriterijuma:

- Bilans stanja iznosi 6,2 miliona Evra (u dinar-skoj protivvrednosti),

- Vrednost godišnjeg neto prometa iznosi 12,8 miliona Evra (u dinarskoj protivvrednosti),

- Prosečan broj zaposlenih tokom finansijske go-dine je jednak ili veći od 250."

S U M M A R Y

Taking into account solutions from the relevant EU directives and Draft of the Common Frame of Re-ference for insurance contract which does not make difference between consumer and non-consumer contracts for regulation of the precontractual infor-mation content and policy, it seems that provision of Article 902 from the Law on Contracts and Tort on mandatory content of the cover note entirely justifies protection of žsmall' policyholders or insured who do not pose big or severe risk for insurer. However, rules on mandatory content of an insurance policy and co-ver note, based on the decision of the European Co-urt of Justice (Judgment of 4 December 1986, case 205/84 'Commission vs. Federal Republic of Germany', ECR 1986) and rules from the Directive on Accoun-ting and Second Non-Life Directive (Article 5), in EU Member States do not apply in field of fire property insurance (fire and other property insurances), civil li-ability (excluding liability of motor vehicle owners, airlines and shipowners) and loss of profit insurance or expected income if the policyholder meets at least two of three of the following criteria: 1) balance sheet exceed EUR 6.2 milions, 2) net revenue exceeds EUR 12.8 milions and 3) average number of employees du-ring financial year exceeds 250.

In field of marine insurance, big risks are rolling stock, vessel hull, aviation hull, cargo, including lug-gage and other commodities, all types of liability from use of aircrafts, including air-carrier's liability, all types of liability from use of vessels, including sihi-powner's liability. Beside these insurance lines, credit and surety insurance have same treatment if po-licyholder activity relates to industrial, commercial or any other profession connected with such risks.

Based on the above, it seems unjustified in on-sho-re insurances to keep such kind of protection for po-licyholders who are, in the sense of definitions from the EU rules, classified as big risks. Therefor it is founded, de lege ferrenda, to abandon principle of providing for mandatory content of insurance contract, policy or co-ver note in Serbian law for big risks, which shall bring free will of the parties to an insurance contract to the full effect and parties' agreement will have priority in interpretation of the insurance contract content. On the other hand, mandatory content of an insurance policy and cover note, should be kept for other policyholders and insured and their protection regulated in accor-dance with rules from the EU directives.

" Navedeni kriterijumi predviđeni su Prvom direktivom o neživotnom osiguranju konsolidovanom 10.12. 2005. godine i ne oba-vezuju Srbiju, te se mogu korigovati.


SADRŽINA UGOVORA O OSIGURANJ UU NACRTU...

Documents

Transcript of SADRŽINA UGOVORA O OSIGURANJ UU NACRTU...