R A K O V IR A K O V I(Crustacea)(Crustacea)

R A K O V I (Crustacea)R A K O V I (Crustacea)

RakoviRakovi (Crustacea) su zglavkari za koje je (Crustacea) su zglavkari za koje je karakteristično da imaju dva para antena, karakteristično da imaju dva para antena, dvograne ekstremitete, da dišu na škrge i da dvograne ekstremitete, da dišu na škrge i da su, sa malim izuzecima, vodene životinje.su, sa malim izuzecima, vodene životinje.

Ova podtip zglavkara obuhvata oko 30 000 Ova podtip zglavkara obuhvata oko 30 000 vrsta najčešće dobro pokretnih životinja koje vrsta najčešće dobro pokretnih životinja koje vode slobodan način života, sa samo nekoliko vode slobodan način života, sa samo nekoliko vrsta koje su sesilne i retkim parazitskim vrsta koje su sesilne i retkim parazitskim vrstama.vrstama.

Spoljašnja anatomijaSpoljašnja anatomija

Telo im je heteronomno segmentisano i Telo im je heteronomno segmentisano i najčešće podeljeno na dva regiona:najčešće podeljeno na dva regiona:

GLAVENOGRUDNI (cephalotorax)GLAVENOGRUDNI (cephalotorax), nastao , nastao srastanjem 6 glavenih i različitog broja, srastanjem 6 glavenih i različitog broja, zavisno od vrste rakova, grudnih segmenata izavisno od vrste rakova, grudnih segmenata i

TRBUŠNI (abdomen)TRBUŠNI (abdomen), koji se sastoji od , koji se sastoji od različitog broja segmenata.različitog broja segmenata.

Građa rakaGrađa raka

Spoljašnja anatomijaSpoljašnja anatomijaNa glavi se nalaze:Na glavi se nalaze:

očioči usni otvorusni otvor 5 pari usnih ekstremiteta:5 pari usnih ekstremiteta:

1. par su antene 1 koje najčešće primaju hemijske 1. par su antene 1 koje najčešće primaju hemijske draži:draži:

2. par su antene 2 koje mogu da imaju različite 2. par su antene 2 koje mogu da imaju različite uloge: taktilnih čulnih organa, plivanje, uloge: taktilnih čulnih organa, plivanje, pridržavanje ženke prilikom parenja i dr.pridržavanje ženke prilikom parenja i dr.

3. par su mandibule kao par jakih hitinskih i 3. par su mandibule kao par jakih hitinskih i nazubljenih ploča kojima se drobi hrana;nazubljenih ploča kojima se drobi hrana;

4. dva para maksila, nežni, listoliki ektremiteti koji 4. dva para maksila, nežni, listoliki ektremiteti koji dodatno sitne hranu.dodatno sitne hranu.

Spoljašnja anatomijaSpoljašnja anatomija

Broj grudnih ekstremiteta je usaglašen sa Broj grudnih ekstremiteta je usaglašen sa brojem segmenata koji grade ovaj region:brojem segmenata koji grade ovaj region:

Jedan od prva tri para su vilične noge Jedan od prva tri para su vilične noge (maksilopede) kojima se hrana pridržava i (maksilopede) kojima se hrana pridržava i pomera ka usnom otvoru;pomera ka usnom otvoru;

Ostali grudni ekstremiteti služe za kretanje i Ostali grudni ekstremiteti služe za kretanje i nazivaju se pereipode. One mogu kod nazivaju se pereipode. One mogu kod pojedinih predstavnika, kakvi su desetonogi pojedinih predstavnika, kakvi su desetonogi (dekapodni) rakovi, da budu jako snažne i u (dekapodni) rakovi, da budu jako snažne i u obliku klešta kojima se plen hvata i drobi.obliku klešta kojima se plen hvata i drobi.

Spoljašnja anatomijaSpoljašnja anatomija Trbušni ekstremiteti se nazivaju pleopode i Trbušni ekstremiteti se nazivaju pleopode i

prisutni su samo kod viših rakova. Najčešće prisutni su samo kod viših rakova. Najčešće imaju ulogu u kretanju, plivanju, a mogu služiti imaju ulogu u kretanju, plivanju, a mogu služiti i za nošenje jaja, kod ženki, ili kao i za nošenje jaja, kod ženki, ili kao kopulatorni organi mužjaka.kopulatorni organi mužjaka.

Spoljašnji skelet je dobro razvijen i izgrađen Spoljašnji skelet je dobro razvijen i izgrađen od kutikule koju izlučuje jednoslojni epidermis. od kutikule koju izlučuje jednoslojni epidermis. Na spojevima segmenata i članaka nogu Na spojevima segmenata i članaka nogu kutikula je tanka što omogućava dobru kutikula je tanka što omogućava dobru pokretljivost tih delova.pokretljivost tih delova.

Unutrašnja anatomijaUnutrašnja anatomija Crevni sistem je sastoji od:Crevni sistem je sastoji od:

prednjeg creva, koje je poreklom od ektoderma prednjeg creva, koje je poreklom od ektoderma i obloženo je kutikulom koja obrazuje i obloženo je kutikulom koja obrazuje zadebljanja čija je uloga mehanička obrada zadebljanja čija je uloga mehanička obrada hrane;hrane;

srednje crevo je endodermalnog porekla i nema srednje crevo je endodermalnog porekla i nema kutikulu, u njega se uliva par žlezda označenih kutikulu, u njega se uliva par žlezda označenih kao kao jetrajetra;;

zadnje crevo je istog porekla kao i prednje i zadnje crevo je istog porekla kao i prednje i takođe je obloženo kutikulomtakođe je obloženo kutikulom

Unutrašnja anatomijaUnutrašnja anatomijaKrvni sistem je otvoren, krv cirkuliše Krvni sistem je otvoren, krv cirkuliše kroz:kroz:

srce koje je smešteno sa leđne strane u srce koje je smešteno sa leđne strane u perikardijumu (ostatak celoma);perikardijumu (ostatak celoma);

arterijearterijesinuse.sinuse.

U krvi se nalaze respiratorni pigmenti:U krvi se nalaze respiratorni pigmenti:

eritrokruorin;eritrokruorin; hemocijaninhemocijanin hemoglobinhemoglobin

Unutrašnja anatomijaUnutrašnja anatomijaRakovi dišu:Rakovi dišu:

pomoću škrga, oni koji žive u vodi, koje mogu pomoću škrga, oni koji žive u vodi, koje mogu biti u vidu listića (prostiji rakovi) ili u vidu biti u vidu listića (prostiji rakovi) ili u vidu velikog broja niti nakačenih na jednu centralnu velikog broja niti nakačenih na jednu centralnu osovinu;osovinu;

kod suvozemnih vrsta obrazuju se škržne kod suvozemnih vrsta obrazuju se škržne komore koje funkcionišu kao pluća;komore koje funkcionišu kao pluća;

sićušne, vodene vrste mogu respiraciju da sićušne, vodene vrste mogu respiraciju da obavljaju celom površinom tela.obavljaju celom površinom tela.

Unutrašnja anatomijaUnutrašnja anatomija IzlučivanjeIzlučivanje se obavlja jednim jedinim parom se obavlja jednim jedinim parom

izmenjenih metanefridija koji se izliva u osnovi izmenjenih metanefridija koji se izliva u osnovi maksila ili antena pa se prema tome nazivaju maksila ili antena pa se prema tome nazivaju maksilarne ili antenalne žlezde.maksilarne ili antenalne žlezde.

Nervni sistemNervni sistem je lestvičastog tipa pri čemu kod je lestvičastog tipa pri čemu kod pojedinih vrsta može da dođe do stapanja pojedinih vrsta može da dođe do stapanja ganglija.ganglija.

Rakovi imaju odvojene Rakovi imaju odvojene polovepolove sa izraženim sa izraženim polnim dimorfizmom, a hermafroditi su retki. polnim dimorfizmom, a hermafroditi su retki. Kod najvećeg broja vrste razviće se odvija Kod najvećeg broja vrste razviće se odvija metamotfozom pri čemu dolazi do presvačenja, metamotfozom pri čemu dolazi do presvačenja, odbacivanja stare kutikule, koja postaje mala, odbacivanja stare kutikule, koja postaje mala, tesna i obrazovanja nove.tesna i obrazovanja nove.

Slatkovodni rakoviSlatkovodni rakovi

Slatkovodni rakoviSlatkovodni rakovi potiču iz mora, a potiču iz mora, a naseljavaju većinu reka, jezera i potoka. naseljavaju većinu reka, jezera i potoka. Noćne su životinje, noću izlaze i traže hranu. Noćne su životinje, noću izlaze i traže hranu. Dišu škrgama i površinom tela. Rakovi su Dišu škrgama i površinom tela. Rakovi su beskičmenjaci, a telo im je člankovito.beskičmenjaci, a telo im je člankovito.

Prema građi i karakteru ekstremiteta telo Prema građi i karakteru ekstremiteta telo obrazuje tri celine: glavu (6 segmenata), obrazuje tri celine: glavu (6 segmenata), grudi (8 segmenata) i trbuh (7 segmenata). U grudi (8 segmenata) i trbuh (7 segmenata). U povoljnim uslovima dostignu težinu do 300 g.povoljnim uslovima dostignu težinu do 300 g.

Rod rečni rakovi (Astacus) – ubrajaju se četiri Rod rečni rakovi (Astacus) – ubrajaju se četiri vrste koje imaju privredni značaj.vrste koje imaju privredni značaj.

POTOČNI ILI REČNI RAKPOTOČNI ILI REČNI RAK ((Astacus AstacusAstacus Astacus) – plemenita, ) – plemenita, najkvalitetnija i najraširenija je vrsta slatkih voda. Ima najkvalitetnija i najraširenija je vrsta slatkih voda. Ima najduži rostrum (7–11 mm), jake štipaljke odozdo intenzivno najduži rostrum (7–11 mm), jake štipaljke odozdo intenzivno crvene boje. Živi u rekama dunavskog sliva, sem u nizijskim crvene boje. Živi u rekama dunavskog sliva, sem u nizijskim vodama u Vojvodini. Nastanjuje tekuće i čiste stajaće vode vodama u Vojvodini. Nastanjuje tekuće i čiste stajaće vode koje nisu suviše hladne i zamuljene. Podnosi temperaturu koje nisu suviše hladne i zamuljene. Podnosi temperaturu vode do 26oC.vode do 26oC.

BELONOGI RAKBELONOGI RAK ( (Astacus pallipesAstacus pallipes) – rostrum je ) – rostrum je dužine 6–8 cm sa štipaljkama koje su dole svetle dužine 6–8 cm sa štipaljkama koje su dole svetle boje.boje.

RAK KAMENJARRAK KAMENJAR ( (Astacus torrentiumAstacus torrentium) – najmanji je ) – najmanji je rak slatkovodnih tokova i ima najkraći rostrum i rak slatkovodnih tokova i ima najkraći rostrum i štipaljke su mu crvene boje kao i potočnog raka. štipaljke su mu crvene boje kao i potočnog raka. Naraste najviše 7–8 cm. Živi samo u hladnijim brdskim Naraste najviše 7–8 cm. Živi samo u hladnijim brdskim vodama dunavskog sliva, zatim u Cetini i Krki.vodama dunavskog sliva, zatim u Cetini i Krki.

BARSKI RAKBARSKI RAK ((Astacus leptodactylusAstacus leptodactylus) – ima veoma ) – ima veoma tanke štipaljke, a odozdo je svetle boje. Ima manje tanke štipaljke, a odozdo je svetle boje. Ima manje mesa, pa je zbog toga i manje cenjen. Živi u nizijskim mesa, pa je zbog toga i manje cenjen. Živi u nizijskim tekućim i stajaćim vodama dunavskog sliva.tekućim i stajaćim vodama dunavskog sliva.

Morski rakoviMorski rakovi

Rod Rod morskih rakova morskih rakova (Crustacea) – broji oko 25000 (Crustacea) – broji oko 25000 vrsta (jestivih i nejestivih rakova). Telo im je vrsta (jestivih i nejestivih rakova). Telo im je člankovito, dišu škragama i žive u morima. člankovito, dišu škragama i žive u morima.

Rakovi se dele na niže (Entomostraca) i više rakove Rakovi se dele na niže (Entomostraca) i više rakove (Malacostraca). Viši rakovi imaju isti broj segmenata, (Malacostraca). Viši rakovi imaju isti broj segmenata, dok niži rakovi ne sačinjavaju prirodnu skupinu već su dok niži rakovi ne sačinjavaju prirodnu skupinu već su podeljeni na podskupine: listonošce, dvoljušturce, podeljeni na podskupine: listonošce, dvoljušturce, veslonošce, škrgorepce i vitičare.veslonošce, škrgorepce i vitičare.

Samo u listonožaca i ljuskara telo se deli na tri dela: Samo u listonožaca i ljuskara telo se deli na tri dela: glavu, grudi i zadak (zadnjica, rep), a kod ostalih glavu, grudi i zadak (zadnjica, rep), a kod ostalih skupina glava je srasla s grudnim segmentima u skupina glava je srasla s grudnim segmentima u glavopršnjak. U njemu se glava sastoji od pet glavopršnjak. U njemu se glava sastoji od pet segmenata, dok broj prsnih segmenata zavisi od broja segmenata, dok broj prsnih segmenata zavisi od broja nogu. Rakovi pustinjaci, samci (Paguridae) su porodica nogu. Rakovi pustinjaci, samci (Paguridae) su porodica morskih deseteronožnih, mekorepih rakova.morskih deseteronožnih, mekorepih rakova.

ŠKAMPŠKAMP, norveški rak (, norveški rak (Nephrops norvegicusNephrops norvegicus) – mali ) – mali dugorepi rak deseteronožac po građi sličan hlapu, ali dugorepi rak deseteronožac po građi sličan hlapu, ali je sitniji, težine do 30 dg i dužine do 25 cm. je sitniji, težine do 30 dg i dužine do 25 cm. Svetlocrvene je boje. U kilogramu ima oko 30 komada. Svetlocrvene je boje. U kilogramu ima oko 30 komada. Mresti se tokom cele godine, a najviše leti. Lovi se Mresti se tokom cele godine, a najviše leti. Lovi se tokom cele godine i ima najveću privrednu važnost u tokom cele godine i ima najveću privrednu važnost u Evropi.Evropi.

KRABEKRABE pripadaju rodu Decapoda. One se dele na 16 pripadaju rodu Decapoda. One se dele na 16 familija i ima ih u svim morima sveta. Veličina varira familija i ima ih u svim morima sveta. Veličina varira od 1 do preko 25 cm. Telo im je kompresovano i od 1 do preko 25 cm. Telo im je kompresovano i spljošteno, oni menjaju ljušturu. Postoji i kraljevska spljošteno, oni menjaju ljušturu. Postoji i kraljevska džinovska kraba (kongekrabe) težine i preko 15 kg, džinovska kraba (kongekrabe) težine i preko 15 kg, prečnika oko 1,8 m.prečnika oko 1,8 m.

JASTOGJASTOG, omar (Palinurus vulgaris) – to je dugorepi , omar (Palinurus vulgaris) – to je dugorepi rak desetonožac. Grudne nožice mu nisu razvijene u rak desetonožac. Grudne nožice mu nisu razvijene u štipaljke, a pipci su mu duži od tela. Nema klešta, štipaljke, a pipci su mu duži od tela. Nema klešta, telo mu je prekriveno oklopom, hrapavim i punim telo mu je prekriveno oklopom, hrapavim i punim bodlji. Boje je smeđecrvenkaste, sa žutim nijansama. bodlji. Boje je smeđecrvenkaste, sa žutim nijansama. Odrasli jastog dostiže dužinu 20 do 45 cm i težinu oko Odrasli jastog dostiže dužinu 20 do 45 cm i težinu oko 1 kg i više.1 kg i više.