9

Pu to va nje na de

Pu to va nje na de... re či ko je su se me đu mno gim dru gim za dr­ža le na kra ju da na. Pro či ta la sam ih u apo te ci, po red ka se je sta ja la sta kle na ku ti ja s pro re zom za uba ci va nje nov ca i

fo to gra fi jom de te ta pri čvr šće nom se lo tej pom. To je jed no od one de ce ko ju tre ba od ve sti ne kud da le ko ra di ope ra ci je, upra vo na pu­to va nje na de. Pre vr ćem se na ja stu ku, ču jem svo je gla sno di sa nje. Gle dam Đu li ja no vo te lo, ne po mič no i te ško. Spa va kao i uvek, na le đi ma, bez ma ji ce. S vre me na na vre me sa usa na se ot ko tr lja je dva čuj no brun da nje, pod se ća na spo koj nu ži vo ti nju ko ja te ra mu ši ce.

Na da, raz mi šljam o toj re či ko ja u mra ku po pri ma ob lik. Ima li ce po ma lo zbu nje ne že ne ko ja vu če za so bom svoj po raz dok do sto jan stve no na sta vlja da lje. Mo žda je to mo je li ce, li ce osta re­le de voj ke ko ja ne po mič no sto ji u vre me nu, zbog ver no sti, zbog stra ha.

Iz la zim na te ra su, po sma tram uobi ča je ni pri zor. Zgra du pre­ko pu ta na še, pri tvo re ne ša lo ne. Ka fić sa uga še nom sve tle ćom re kla mom. Ose ća se ti ši na gra da, pra ši na uda lje nog ža go ra. Rim spa va. Spa va nje go va svet ko vi na, nje go va ka lju ga. Spa va ju pred­gra đa. Spa va pa pa, nje go ve cr ve ne ci pe le su pra zne.

Te le fon ski po ziv sti že u cik zo re. Po sko čim pre nu ta zvo nja vom, spo ti čem se po hod ni ku, mo žda i vi čem da bi se či ni lo da sam bud na.

„Ko je to?“U slu ša li ci šu mi, kao ju riš ve tra kroz gra ne.

10

„Mo gu li da do bi jem Đe mu?“Ita li jan ski je do bar, ali su slo go vi pre vi še na gla še ni.„Ja sam.“„Đe ma? Đe ma, ti si?“„Da...“„Đe ma...“Po na vlja mo je ime i sa da se sme je. Pre po zna jem taj pro mu kli

is pre ki da ni smeh... u tre nut ku mi si ne.„Goj ko...“Za sta je na tren. „Da, tvoj Goj ko.“Eks plo zi ja u me stu. Du gač ka pra zni na ko ja se pu ni kr ho ti­

na ma. „Moj Goj ko...“, mu cam.„Baš taj.“Nje gov mi ris, nje go vo li ce, na še go di ne.„Već me se ci ma po ku ša vam da te pro na đem pre ko am ba sade...“Po mi sli la sam na nje ga pre ne ko li ko da na, sa svim slu čaj no,

mo žda me je mla dić ko ji je pro la zio uli com pod se tio na nje ga.Raz go va ra mo ne ko vre me: Ka ko si? Šta ra diš? Ži veo sam ne­

ko li ko go di na u Pa ri zu i sa da sam po no vo kod ku će... „Or ga ni zu je mo iz lo žbu u znak se ća nja na op sa du... bi će i Di­

je go vih fo to gra fi ja.“Hlad no ća po da se pe nje uz no ge, za u sta vlja se u sto ma ku. „Sa da je pri li ka.“Po no vo se sme je, ona ko ka ko se uvek sme jao, bez istin ske ra­

do sti, da bi umi rio svo ju tu gu, ti hu, ali ne pro la znu.„Do đi.“„Raz mi sli ću, ho ću...“„Ne moj da raz mi šljaš, mo raš da do đeš.“„Za što?“„Za to što ži vot pro la zi, a i mi za jed no sa njim. Se ćaš li se?“Na rav no da se se ćam... „I sme je nam se, kao sta ra kre zu ba kur va ko ja če ka po sled­

nju mu šte ri ju...“Goj ko vi sti ho vi... ži vot kao du gač ka ba la da. Sa da se se ćam

na či na na ko ji do di ru je svoj nos, gnje či ga kao da je od vo ska dok

11

iz go va ra sti ho ve ko je za pi su je po ku ti ja ma ši bi ca, po ru ka ma. Sto jim bo so no ga, u ga ći ca ma. Goj ko je živ, sve vre me je bio živ. Od jed nom se pi tam ka ko sam iz dr ža la bez nje ga svih ovih go­di na. Za što se u ži vo tu od ri če mo naj bo ljih lju di za rad onih ko ji nas uop šte ne za ni ma ju, ko ji nam ne pri ja ju, pro sto nam se de se us put, kva re nas svo jim la ži ma, uz njih po sta je mo ze če vi?

„U re du, do ći ću.“Sko re lo bla to ži vo ta sa da je pra ši na ko ja le ti pre ma me ni.Goj ko je van se be, vri šti od ra do sti.Ka da sam na pu sti la Sa ra je vo, pra ši na je bi la svu da, le de ni ve­

tar ju je di zao u va zduh, ko vi tla la se uli ca ma bri šu ći sve za so bom. Po kri la je mi na re te, zgra de, mr tva te la na pi ja ci za tr pa na po vr­ćem, đin đu va ma i ko ma di ma dr ve ta sa is trg nu tih te zgi.

Pi tam Goj ka za što me je tek sa da po tra žio, za što je tek sa da ose tio no stal gi ju za mnom.

„Go di na ma ose ćam no stal gi ju za to bom.“Glas mu se gu bi iza jed nog uz da ha. Po no vo se ču je šum ve­

tra... na še ki lo me tar ske uda lje no sti.Na jed nom se upla šim da će ve za pu ći i da će po no vo na stu­

pi ti ti ši na ko ja je tra ja la go di na ma, a ko ja mi se sa da či ni ne pod­no šlji vom.

Žur no ga pi tam za broj te le fo na. Dik ti ra mi broj mo bil nog, za pi su jem ga na ko ma di ću pa pi ra olov kom ko ja ne pi še. Mo ra la bih da pro na đem dru gu, ali se pla šim da se odvo jim od te le fo­na. Šum po sta je sve ja či. Vi dim te le fon ski vod ka ko se ki da i uz var ni ce pa da na ze mlju... ko li ko sam ta kvih ka blo va vi de la ka ko vi se u ni šta vi lu tog izo lo va nog gra da. Kao te har pu ne ko ji pro­ba da ju pro šlost, za ri vam olov ku u pa pir u stra hu da ću ga po no­vo iz gu bi ti.

„Po zva ću te da ti ka žem ka da mi sle će avion.“Od la zim u Pje tro vu so bu, pre tu ram po nje go vim olov ka ma,

pre pi su jem je dva vi dlji vi broj. Pje tro spa va, is pod po kri va ča štr če nje go ve du gač ke no ge. Po mi slim, kao i sva ki put ka da ga vi dim is pru že nog, da mu je kre vet sa da već pre ma li za nje ga i da mo­ram da mu ku pim no vi. Di žem gi ta ru, le ži ba če na na po du po red

12

pa pu ča. Na lju ti će se, mo ra ću svoj ski da se po mu čim ka ko bih ga ube di la da po đe sa mnom.

Tu ši ram se, a za tim se pri dru žu jem Đu li ja nu u ku hi nji. Već je sku vao ka fu.

„Ko je zvao?“Ne od go va ram od mah, oči su mi još sle plje ne, ne po kret ne.

Dok sam se tu ši ra la, či ni lo mi se da mi je ko ža za teg nu ta kao ne­ka da, ka da sam ima la obi čaj da se br zin ski oku pam i iza đem iz ku će s mo krom ko som.

Pri čam mu o Goj ku, ka žem mu da bih že le la da po đem na put.

„Ta ko iz ne na da?“Pa ipak, ne de lu je iz ne na đe no.„Je si li re kla Pje tru?“„Spa va.“„Mo žda bi tre ba lo da ga pro bu diš.“Bra da mu je krat ka, na ra sla pre ko no ći, raš ču pa na ko sa pa­

da na če lo, još vi še do la zi do iz ra ža ja će la po sre di ni gla ve. Pre ko da na je uvek ure dan, pra vi grad ski tip, pred stav nik ka sar ni i arhi­va. Ovaj ne red je sa mo za me ne i či ni mi se, i da lje, da je to naš naj bo lji deo, naj mi ri šlja vi ji i naj ta jan stve ni ji... onaj iz na ših ra nih da na, ka da smo vo di li lju bav a po sle se de li i du go se gle da li, go li i raš ču pa ni. Mi smo muž i že na, sre li smo se pre še sna est go di na na jed nom voj nom aero dro mu. Pa ipak, ka da mu ka žem da mi je spa sao ži vot, od ma hu je gla vom, po cr ve ni, ka že da to ni je isti na, ka že na pro tiv, ti i Pje tro ste spa sli moj.

Pro ždr ljiv je. Ko ri sti si tu a ci ju, mo je iz ne na đe ne oči, i uzi ma još još je dan ko lač sa šlji va ma.

„Ne moj po sle da se ža liš na sto mak...“„Ti si ta ko ja se ža li, ja pri hva tam se be ta kvog ka kav sam.“Isti na, on pri hva ta se be, zbog to ga je ta ko pri ja tan. Di že se,

do ti če mi ra me.„Do bro je što ideš.“Pro či tao je iz mog po gle da da se pre do mi šljam... od jed nom

me hva ta strah. Za le te la sam se pre vi še na glo u pro šlost, u žar mla do sti. A sa da mi se či ni da je od sve ga ostao sa mo žal. Osećam

13

hlad no ću na vra tu, mo ram da se vra tim u ku pa ti lo i osu šim ko su fe nom. Po no vo sam ona sta ra, po ra že na de voj ka ko ju sa mo je dan ko rak de li od sta ro sti.

„Mo ram da se or ga ni zu jem, mo ram da odem u re dak ci ju, ne... ne znam.“

„Znaš.“Ka že da će mi se ja vi ti iz kan ce la ri je ka da se bu de pri ka čio na

In ter net, mo žda će us pe ti da pro na đe jef ti ne avi on ske kar te, sme­je se: „Ne ve ru jem baš da se če ka u re du za od la zak u Sa ra je vo.“

Od la zim u Pje tro vu so bu, ši rom otva ram pro zor ske ša lo ne. Žu stro na vla či pre kri vač pre ko gla ve. Osta jem da se dim po red mu mi je.

Ove go di ne je pro me nio ko šu lji cu, iza šao je iz te la de te ta i po stao ve li ka ne spret na ča plja ko ja još ne vla da sa svim svo jim po kre ti ma. Po čeo je da pi lji u pod dok ho da, kao da tra ži zla to; da iz la zi iz ku će bez po zdra va, da je de sto jeć ki, pred fri ži de rom. Po na vlja će raz red, is pao je neo pi si vo glup, ni je ulo žio ni naj ma­nje tru da, i ume sto da se po sled njih me se ci ba cio na knji gu, on se još vi še za ča u rio u toj svo joj be smi sle noj dr sko sti. Raz dra že­no se okre ćem na zvuk nje go vog osor nog du bo kog gla sa ko ji me tra ži sa mo da bi od me ne ne što zah te vao, da bi mi pre ba ci vao. Šta se do go di lo sa onim plač lji vim gla si ćem ko ji me je go di na­ma pra tio? Ta ko sam le po zna la da pri čam sa njim, či nio se ta ko uskla đen s mo jim.

Sa da mi ga je žao. Ka da spa va, ka da mu je li ce ova ko opu šte­no, za mi šljam da i nje mu mo ra da ne do sta je to ne žno te la šce ko je je ne man pu ber te ta pro ždra la za sa mo ne ko li ko me se ci, i da ga još tra ži u sno vi ma. I zbog to ga ne že li da se pro bu di.

Na gi njem se, po vla čim pre kri vač s nje go ve gla ve, do di ru jem mu ko su na ko stre še nu od spa va nja, od gu ru je mi ru ku.

Sa da ga pe če što će po na vlja ti raz red. Sa da ka da je do šlo le to i ka da iz la zi na po lje s te ni skim re ke tom i pa ti ka ma broj če tr de set tri i vra ća se ku ći ljut na svo je dru go ve, gun đa ju ći se bi u bra du da ne že li vi še da ih vi di, po što sle de će go di ne vi še ne će ići u isti raz red te mu se či ni kao da su ga iz da li.

14

„Mo ram da raz go va ram sa to bom.“Na glo se di že, us pra vlja se na kre ve tu bez ma ji ce.„Gla dan sam.“Raz go va ram sa njim u ku hi nji dok ma že „nu te lu“ na keks.

Pra vi se bi ma le sen dvi če ko je za tim gu ta u jed nom za lo ga ju.Usta su mu mu sa va, sto je pre pun mr vi ca, ru žno je otvo rio

ku ti ju kek sa, po ce pao je pa ko va nje po ce loj du ži ni.Ni šta ne ka žem, ne mo gu da ga gr dim za sva ku sit ni cu. Ćut ke

pri su stvu jem go zbi svog si na, a za tim mu ka žem za put.Od ma hu je gla vom.„Ma ne do la zi u ob zir, ma ma, idi sa ma.“„Znaš, Sa ra je vo je pre lep grad...“Sme je se, ge sti ku li ra i od ma hu je ru ka ma, gle da me sa tom

svo jom sim pa tič nom i lu ka vom fa com.„Šta to pri čaš, ma ma! Ka kve su ti to sr ce pa ra ju će iz ja ve, Ju­

go sla vi ja je gro zna, pa to svi zna ju!“Sto jim uko če no, pre kr štam ru ke.„Ne zo ve se vi še Ju go sla vi ja.“Gu ta još je dan keks s ko ga cu ri „nu te la“. Sku plja je pr stom i

si sa.„Sve jed no je.“„Ni je sve jed no.“Sti ša vam glas, go to vo ga pre kli njem.„Sa mo ne de lju da na, Pje tro, ja i ti... bi će nam za bav no.“Gle da me, sa da je to nje gov pra vi po gled.„Baš me za ni ma ka ko će nam to bi ti za bav no. Ma daj, ma ma...“„Spu sti će mo se do oba le, ta mo je mo re pre div no.“„Haj’mo on da na Sar di ni ju.“Ja sa mo što se ni sam sru ši la, a ovaj idi ot pri ča o Sar di ni ji.

Usta je, pro te že se. Okre će se, gle dam mu le đa, dla či ce na po tilj ku.„Da li je mo gu će da te ne za ni ma gde ti je umro otac?“Spu šta šo lju u su do pe ru.„Ka kvo sma ra nje...“Pre kli njem ga, glas mi je je dva ču jan, ne si gu ran. Kao nje gov

ka da je bio ma li.„Pje tro... Pje tro.“

15

„Šta ho ćeš?“Usta jem, slu čaj no pre vr ćem mle ko na sto lu.„Ka ko šta ho ću?! To ti je otac!“Sle že ra me ni ma, gle da u pod.„Ka ko sma ra ta pri ča.“Ta pri ča je nje go va pri ča, na ša pri ča, ali on ne že li da je ču je.

Kao ma li je bio zna ti želj ni ji, hra bri ji, po sta vljao mi je pi ta nja. Gle­dao je oca­de ča ka... Di je go vu fo to gra fi ju na fri ži de ru, pri čvr šće nu mag ne tom, po žu te lu od ku hinj skih is pa re nja. Sti skao bi se uz me­ne, ni je me osta vljao na mi ru. Ka da je po čeo da od ra sta, pre stao je išta da pi ta. Či tav sve mir se sveo na nje go ve lič ne po tre be, na nje go ve sit ne se bič lu ke. Ne že li da kom pli ku je ži vot, svo je mi sli. Što se nje ga ti če, nje gov otac je Đu li ja no, on ga je pra tio u ško lu, on ga je vo dio pe di ja tru. I on mu je lu pio onaj ša mar na mo ru, on da ka da je ska kao u pli ćak.

Pe rem zu be, obla čim jak nu, po no vo od la zim u nje go vu so bu. Još je u ga ća ma, svi ra gi ta ru, žmu ri, tr za li ca šu ška po ži ca ma.

Pu to va nje na de. Po no vo mi slim na te re či ko je su mi sa svim slu čaj no upa le u oči. Mi slim na Pje tra. Na da pri pa da de ci. Mi od ra sli smo se već na da li, i sko ro sva ki put iz gu bi li.

„Spre mi ma lu tor bu, onu za ruč ni pr tljag.“Ne od go va ra, zvi ždu će.

U ko li ma smo, Rim je još siv. Pje tro se di po za di, ima „rej ban“ na­o ča re, ko sa mu je sjaj na od ge la.

Ne bu di ta ko ne pra ve dan pre ma maj ci, re kao mu je Đu li ja no ju če za ve če rom. Pje tro je po zvao svog dru ga Da vi da da mu ka že da ne će ići na kurs je dre nja i da mo ra da pu tu je sa mnom. Drug ga je si gur no pi tao ka da se vra ća. Pje tro je od ma kao te le fon i upi­tao me ka da se vra ća mo.

Po gle da la sam Đu li ja na. Br zo, od go vo ri la sam.Br zo, re kao je Pje tro dru gu s dru ge stra ne.

16

„Vra ti se br zo“, ka že mi Đu li ja no dok se lju bi mo na aero dro­mu. Za tim gr li Pje tra, sta vlja mu ru ku oko vra ta i pri vla či ga se bi. Pje tro se pre pu šta, za ro bljen je, spu šta gla vu, tr lja je o Đu li ja no vu. Osta ju ta ko ne ko li ko ča sa ka.

„Bu di do bar.“ „Ho ću, ta ta.“Sta vljam tor bu na po kret nu tra ku i pro la zi mo na dru gu stra­

nu. Ho da mo po red ble šta vih re kla ma za Lan kom, Pra du i Aj ver, toč ki ći mog ruč nog pr tlja ga kli ze za mo jim ko ra ci ma. Za u sta­vljam se. Okre ćem se. Đu li ja no ni je oti šao, još je ta mo. Gle da ćo šak iza kog smo ne sta li. No ge su mu ra ši re ne, ru ke u dže po­vi ma, kao vo zač ko ji če ka, bez i me na fi gu ra u mo ru lju di. Kao da je s na šim od la skom iz gu bio svoj iden ti tet. Iz raz li ca mu je dru­ga či ji, trom, mi ši ći kao da vi se. U tre nu od me ra vam usa mlje nost ko ju mu osta vljam svo jim od la skom. Vi di me, od mah po sta je ži vlji, ma še ru ka ma, ma lo po sko či una pred, sme je se. Po ka zu­je mi da po žu rim, da kre nem. Ša lje mi po ljup ce iz da lji ne, pu ći usne u pra zno.

U avi o nu smo. Pje tro va gi ta ra za u zi ma či tav boks nad na šim gla­va ma. Stju ar de sa se ni je bu ni la, eko nom ska kla sa je sko ro pra zna. Ali je za to bi znis kla sa kr ca ta. Ta mo se de po slov ni lju di sa sku­pim di zaj ner skim kra va ta ma, za me ni le su one tu rob ne sin te tič ke ka kve su ne ka da no si li. To su no vi bo ga ta ši sa is to ka, na to vlje ni na pat nja ma svog na ro da. Či ta ju ča so pi se iz obla sti fi nan si ja, je­du to ple obro ke i pi ju šam pa njac.

Sti žu na še pla stič ne či ni ji ce, hlad ne, spljo šte ne. Dve šni te di­mlje ne šun ke, sa la ta sa sir će tom i slat kiš u ce lo fa nu. Pje tro ha la­plji vo gu ta, da jem mu i moj po slu žav nik. Zo ve stju ar de su, tra ži još hle ba. Na en gle skom, iz go vor mu je do bar. Za i sta sam iz ne­na đe na. Osme hu je se stju ar de si. Pre lep je ju tros, oči su mu ugla­ča ne kao dva mor ska ka men či ća.

Pre le će mo Ja dran sko mo re. On žva će žva ku, gle da pla vet ni lo pod na ma, ja gle dam nje ga, cr te pro fi la iz be lje ne od sve tla ko je pro di re kroz okru gli pro zor.

17

Stju ar de sa se vra ća s hle bom, Pje tro za hva lju je, nje gov hra pav glas čak zvu či pri jat no. Maj ke nje go vih dru go va mi go vo re da je ve o ma le po vas pi tan, de le mi kom pli men te. Moj sin je ve li ki li­ce mer, svo ju ru žnu stra nu ot kri va sa mo pre da mnom.

Za ba da zu be u slat kiš, u pra vo u ga o nik pun bu te ra sa še ćer­nom gla zu rom od o zgo. Ne svi đa mu se, nu di ga me ni.

„Ho ćeš ti?“Nje mu se pod ra zu me va da ja tre ba da je dem nje go ve ostat ke.„Ne, hva la.“Osta je ta ko sa tim ču dom od bu te ra ko je mu se to pi u ru ci.„Ne je de mi se...“„On da ga osta vi.“Uzi ma pra zne po su di ce od hra ne ko ju je po jeo i sta vlja ih is­

pred me ne. Vra ća svoj sto čić u us prav ni po lo žaj i na sla nja ko le na na nje ga. Sta vlja slu ša li ce i udob no se na me šta na se di štu. Ba ca je dan po gled ka me ni.

„Či ni mi se da si iz la pe la.“Tač no je, po ma lo sam iz la pe la. Dok smo se ukr ca va li, u me ni

su se sme nji va li tre nu ci lu cid no sti, ži vah ne ener gi je is ku sne put ni­ce, s tre nu ci ma pot pu ne otu đe no sti. Pla ši la sam se da ću iz gu bi ti kar te za ukr ca va nje, da ne ću pro na ći iz laz. Pje tro je zve rao oko se be sa onom svo jom fa com ri sa ko ji pom no pro ma tra svet. Baš ga je bi lo bri ga da li sam iz gu bi la kar te. Pu stio me je da se pre­zno ja vam, da pre tu ram po ta šni.

Vra ti mo se ku ći, re kao je pre ne go što sam pro na šla na še dve kar te i re kla mu – po la zi.

Dok su nam pre gle da li pr tljag, po na šao se kao kre ten, iz ner­vi rao se za to što je tip iz obez be đe nja za vu kao ru ke u nje go vu gi ta ru. Re kla sam mu da čo vek sa mo ra di svoj po sao. On je po ko zna ko ji put re kao ka kvo sma ra nje. Dok smo ho da li ka avi o nu, po čeo je da pri ča ka ko su to sve obič ne glu po sti i ka ko mo žeš kao od ša le da pro đeš po red obez be đe nja na o ru žan do zu ba. Mu čio me je svo jim na ga đa nji ma či ta ča stri po va o svim mo gu ćim me­sti ma na ko ja mo žeš da sa kri ješ no že ve i vi lju ške iz re sto ra na za sa mo po slu ži va nje.

18

Pi ta la sam ga da li je po neo ne ku knji gu sa so bom. Re kao mi je da ni je, po što je već pao raz red, ne mo ra da či ta pre ko ras pu­sta. Od ma ram se, re kao je.

Dok smo ula zi li u avion, re kao je da je avion star i da avi o­kom pa ni je sa is to ka ku pu ju avi o ne ko je dru ge kom pa ni je ba ca­ju. Avi o ne ko ji se ru še. Za vr ši će mo na Ju tju bu, re kao je. Za pi ta la sam se za što sam ga uop šte po ve la sa so bom. Pot pu no će me iz lu de ti.

Sklo pio je oči, na me stio gla vu tik uz aj pod. Ve seo je, ne ža li se vi še na de sti na ci ju, po mi rio se sa sud bi nom. Na kra ju kra je­va, on je en tu zi ja sta. Ima broj ne ma ne, ali bar ne bo lu je od op šte rav no du šno sti kao mno gi nje go vi vr šnja ci.

Za dre mao je, usta su mu otvo re na, gla va uvu če na me đu ra­me na, dok aj pod ne u mor no me lje li me lje. Na po lju je ne bo be lo od obla ka, ne po mič no i ne stvar no.

Tru dim se da skre nem mi sli, da raz mi šljam o le tu ko je me če ka. Na ši pri ja te lji ima ju ku ću u Li gu ri ji, po zva li su nas da im bu de mo go sti, bi će od ra slih i de ce Pje tro vog uz ra sta. Bi će bo so­no gih za ba va, knji ga, šet nji po ste na ma s ra či ći ma u lo kvi ca ma. Đu li ja no će oti ći u gvo žđar sku rad nju da ku pi ku ke i šra fo ve da bi po pra vio pro zor ske ša lo ne. Vo di će mo lju bav u mr klo do ba no ći, u bar šu na stoj sve ži ni ta mo šnjih no ći, ka da se ve tar pe nje s mo ra a po mr či na nas ob ma nju je o na šim go di na ma.

Pje tro se bu di, gle da me, ze va.„Šta znaš o Sa ra je vu?“„Zar ni je tu ubi jen nad voj vo da?“Po tvrd no kli mam gla vom, i to je već ne što.„I šta još znaš?“„Da je ta ko po čeo Pr vi svet ski rat.“„I on da?“„Ne mam poj ma...“„A ono što sam ti ja pri ča la?“Ne od go va ra mi, za le pio se za pro zor.Za po či nje sle ta nje, ose ćam tr za nje staj nog tra pa is pod avi o­

na. Kru te mi se ru ke i no ge, toč ko vi ko ji se pri pre ma ju za su sret s pi stom kao da iz la ze iz mog sto ma ka.

19

Gle dam do le. Cr ni se bok Ig ma na. Ni je se po me rio, još je tu, du ga čak, ho ri zon ta lan po put uspa va nog di va, po put ra nje nog bi­zo na, ubi je nog, iz ko ga je po sle iz bi la pri ro da, jed no za dru gim sva go di šnja do ba, di vlja i mrač na. Pa ipak, se ćam se da sam ga vi de la sveg u cve ću (ili su to bi le za sta vi ce?), ma lim be lim za sta­va ma na lik lji lja ni ma ko je su ozna ča va le pro la zak olim pi ja ca i po zdra vlja le sa vi si na sve ko ji su se spu šta li po toj zlat noj do li ni, po Je ru sa li mu is to ka. Sneg je ta da pa dao po cr nim zvo ni ci ma pra­vo slav nih cr ka va, po olov nim ku be ti ma dža mi ja, po na kri vlje nim zve zda ma na sta rom je vrej skom gro blju.

Ne ma auto bu sa. Pre la zi mo pe ši ce pi stu. Va zduh je beo, ne­ma sun ca, tem pe ra tu ra je bar za de set ste pe ni ni ža ne go u Ita li ji.

Pje tro no si ma ji cu s krat kim ru ka vi ma, onu s li stom ka na bi sa i nat pi som BOG JE STVO RIO TRA VU, A ČO VEK DŽO INT.

„Je l’ ti hlad no?“„Ni je.“Pro če lje aero drom ske zgra de iz gle da isto kao ne ka da, lom no

kao ka kva in du strij ska ha la. Mi sli la sam da su je sru ši li, ali iz­gle da da su je sa mo ob no vi li.

Na pi sti se na la zi sa mo je dan ma li avion, na be lom kri lu na­cr tan je cr ve ni krst, kao am bu lant na ko la. U pr vi mah iz gle da kao bol nič ki avion, ali ni je, to je sa mo obi čan avion Svis era, tu­ri stič ki, avion mi ra.

Iz voj nih avi o na se iz la zi lo po gle da pri ko va nog za ze mlju, tr če ćim ko ra kom pre ko bri sa nog pro sto ra ka bla tu od ma skir nih uni for mi. Svi su vi ka li, imao si uti sak da u sva kom tre nut ku ne­ko mo že da za pu ca ka te bi. Aero drom... svi su pri ča li o aero dro­mu, bio je to je di ni iz laz iz op ko lje nog gra da. Če sto se de ša va lo da ne ki očaj nik po ku ša da ga pre đe po no ći, glu pa za mi sao. Na bri sa nom pro sto ru je i osred nji snaj pe ri sta uspe vao da te po go di.

Ulaz je mi ran, ne ma nig de ni ko ga. Neo n ske ce vi, plo či ce na zi do vi ma, ona tu žna sve tlost dnev nih ho te la i ma lih spo red nih sta ni ca.

Mla dić ko ji pro ve ra va pa so še ima po sto jan osmeh na bez­boj nom li cu.

„Ita li ja ni...“

20

Po tvr đu jem, vra ća mi pa so še.IZ LAZ, pi še na pu to ka zu. Pje tro no si gi ta ru pre ko ra me na,

gle da lju de oko se be. Mla da mu sli man ka, ja ko na šmin ka na, s ma ra mom bo je ko že na gla vi, gr li stju ar da, lju be se usred go mi le lju di, blo ki ra ju ći pro laz.

Na do la sci ma je ve li ka gu žva, pre le ćem po gle dom pre ko lju di ko ji če ka ju na slo nje ni na me tal nu pre gra du. Pre la zim pre ko gla va onih ko ji su mi bli zu, tra žim me đu oni ma ko ji se kre ću u da lji ni. Sve je oba vi je no du van skim di mom, taj oblak me ša bo je, pr lja ih.

Na ma za la sam kar min u avi on skom klo ze tu ma lo pre sle ta­nja, ras pu sti la sam ko su da bih iz gle da la lep še.

S de sne stra ne se na la zi ka fić sa okru glim šan kom, za vi so­kim bar skim sto lo vi ma lju di sto jeć ki pi ju i pu še. Je dan mu ška rac se odva ja od šan ka i kre će ka me ni. Ni sam si gur na da ga pre po­zna jem, ali da, to je za i sta on. Ima ko ji ki lo gram vi še, iz gu žva nu cr nu la ne nu ko šu lju, ri đu bra di cu i ma lo ma nje ko se. Hod ga ne­po gre ši vo oda je: no ge bla go ras kre če ne, mir ne i ka da žu ri, ru ke se pre te ra no nji šu, dis kret no odvo je ne od te la. Gr li me bez ima lo neo d luč no sti, pri vi ja me uz se be kao da sam pa ke tić nje go vih lič­nih stva ri, a po tom spu šta po gled na mo je li ce. Pa no ram sko raz­gle da nje, usne, bra da, če lo. Ka da do đe do oči ju, vi še se ne odva­ja. Osta je tu, uvla či se unu tra. Kao mo re ko je je pu to va lo, a on da se u svoj si li ni po no vo sje di ni lo sa sa mim so bom. Pre ko pa va po pro šlim go di na ma da is ce di do po sled nje ka pi ru pu vre me na u raz u zda no gr lo ovog tra gič nog i ra do snog po gle da.

Pr va uz mi čem ja, oba ram po gled, po vla čim se pred tim pa­to som, zbog sti dlji vo sti, zbog ne la go de. U Ita li ji te ni ko ne gle da ova ko. Če šem ru ku kao da imam šu gu. Dve vla žne ša ke, krup­ne, mo žda čak i pr lja ve, ob ujm lju ju mi li ce, kao to ple ko pre ne.

„Le pa že no!“„Sta ra že no...“, za kla njam se.„Je bi se, Đe ma“, ka že Goj ko. Sme jem se, po no vo ot kri vam

zvuk onog b ko je ne do sta je. Pre po zna jem tu po dru glji vu iro ni­ju, onu ko ja po sle pi jan stva te ra u ga nu će, na vo di na smeh. Lju­bi me, po no vo me gr li, ne mo gu da di šem. Ose ćam lan ko šu lje, to pli nu uz bu đe nog te la ko je drh ti. Ose ćam da ose ća mo je te lo.

21

Pre la zi pre ko mo jih le đa pi pa ju ći kao sle pac, bro ji mo je pr šlje no­ve svo jim vre lim ša ka ma. Sa da pre po zna jem mi ris, vra ta, zno ja me đu ko som, ku ća s mu še ma ma i te gla ma be lih tre ša nja po to­plje nih u ra ki ju, kan ce la ri ja u ko ji ma go re pe pe lja re pre pu ne pi­ka va ca, a fo to ko pir­ma ši ne su uvek po kva re ne, ra de sa mo kad ih šut neš, na sre ću.

U gr lu mi je kne dla ko ja se pe nje i spu šta. Sa udar cem re pa, po no sa. Obe ća la sam se bi da ću iz dr ža ti, sa pe de set tri go di ne ni je te ško bri znu ti u ne za u sta vljiv plač. Lup kam Goj ka po ru ci.

„Buc ko.“„Po no vo sam po čeo da je dem, šta ćeš...“Gle da Pje tra, za ko ra ču je ka nje mu, spo ti če se na tim no ga ma

ko je ni ka ko da pre sta nu da se nji šu. Za lju ljao se, ali ne pa da. Di­že jed nu ru ku. Pje tro u le tu di že svo ju. Dla no vi uda ra ju je dan o dru gi kao u ne kom ame rič kom fil mu. Goj ko po ka zu je na gi ta ru.

„Mu zi čar?“Pje tro ga gle da, sme je se.„Ama ter.“

Goj ko se di na pred, po red tak si ste. Ru ku je iz ba cio kroz pro zor auto mo bi la, pri ča ju ne što za se be.

„Ma ma, je l’ ih raz u meš?“„Po ne što.“„Šta ka žu?“„Pa da će ki ša.“„Je bi se“, sri če Pje tro opo na ša ju ći Goj ka.Mir no se dim na se di štu sa si vom pre svla kom, gle dam svo ju

ru ku kraj otvo ra kli ma­ure đa ja od cr ne pla sti ke. Kroz pra šnjav pro zor vi di se ona uli ca, onaj du gač ki ne za bo rav ni bu le var. Ako sa da uspem da sa vla dam se be, mo žda ću i us pe ti da osta nem pri­bra na sve do kra ja. Ne ću do zvo li ti se bi da me ovaj grad raz ot kri je. Ne ka pr ve sli ke pro đu ta ko da ih istin ski ne pri me tim, sa mo br zi po taj ni po gle di, frag men ti, kao se ri ja na go re lih sni ma ka.

Do volj no je da ova ko gle dam, da kli zim kroz sre di nu a da ne upi jam ni šta od ono ga što vi dim. Na u či la sam da sve mo že da

22

ne sta ne, da čak i stra va mo že da iz gu bi svoj ob lik, ras tvo ri se u ma gli ni ko ja je me nja, či ni je sme šnom, pre vi še ap surd nom da bi ika da bi la stvar na... cr ne ša si je auto mo bi la, sta kla raz ne tih pro zo­ra, sr ce ko je je ži vo is ko či lo iz deč jih gru di i za bi lo se u be li zid.

Do di ru jem na u šni cu, pu štam da kli zi go re­do le po ušnoj resici.

Mir na sam. Pje tro vo te lo mi po ma že, nje go vo ko le no u far­mer ka ma ko je do di ru je mo je, nje gov ne mar, po gled ko ji ig no ri še sve, do sad na mu je tu rob na tu ga ovog gra da.

Sta re po si ve le zgra de iz do ba soc re a li zma i da lje se dr že, bal­ko ni na čič ka ni jed ni pre ko dru gih kao kar to te ke ko je se lju šte u ne koj kan ce la ri ji. Ru pe od gra na ta pre kri ve ne kr pe ži ma od mal te ra.

Do volj na mi je sa mo jed na ru pa na uli ci... mo ram da ob u­zdam na gon da po gnem gla vu. Od zva nja tut nja va ubr za nih ko­ra ka. Ne ka da se bu le var snaj pe ri sta pre la zio br zi nom od dve sta ki lo me ta ra na sat, gla ve obo re ne na se di šte, s da hom ko ji ka plje me đu no ga ma. Cr ve ne ša si je ne po mič nih tram va ja na sla ga ne jed­na na dru gu da bi se lju di ko li ko­to li ko za šti ti li od li ni je va tre. Okre ćem se ka Pje tru. Ne ma pan cir ko šu lju, po mi slim. Zu bi ma gri zem obra ze. Smi ri se...

Goj ko ću ti. Okre nuo se sa mo je dan put, a on da me je pu stio na mi ru.

Gle dam ga, živ je, si gu ran iako se vo zi mo ovom uli com. Sa­vre me ni mu ška rac u sve tu ko ji na sta vlja da lje, ko sa ko ja je spa va la i sa da se pro bu di la.

Čud ni su mi se ma fo ri, i mir no za dr ža va nje na nji ma. Svet ko ji spo koj no pre la zi uli cu. Iz nad nas su br da, vr to vi ko ji se pe­nju, ma le be le ku će, ti he, me đu tam nom je lo vom šu mom. Baš su oda tle pu ca li, sva ki pro cep me đu zgra da ma, sva ki ble sak ze le ni la, sve tla, bio je snaj per ko ji je mo gao da te po go di.

Re dak ci ja ču ve nog Oslo bo đe nja po no vo se vra ti la me đu sop­stve ne ru še vi ne, zgu ra na je u ne ku ni sku sre đe nu zgra du. Po red nje se na la zi ogro man so li ter u sta klu ko ji rav no du šno po sma tra ru i ne ne ka da šnjeg sta rač kog do ma. Iz nad sto ji ve li ki nat pis u cr­ve nom sve tlu: AVAZ.

23

„To su naj či ta ni je dnev ne no vi ne, vla snik je ne ki tip ko ji se obo ga tio pre ko no ći...“

Goj ko se mi lu je po gla vi.„A ne ma ju ni jed nu stra ni cu po sve će nu kul tu ri...“U bli zi ni le je s pre ko pa nom ze mljom ne ki čo vek če ka psa da

oba vi svo je. De voj ka na bi ci klu po preč no se če bu le var. Po ro di ca s pla vom de či com sme je se sa re kla me za Sa ra je vo osi gu ra nje. Sme­ju se i dva voj ni ka s bil bor da za Eufor, mu ška rac i že na, de be lju­ška sti, s pre kr šte nim ru ka ma u ma skir noj uni for mi. Lju di ho da ju po ivi ci uli ce. Me so ko je pro ti če u svo joj ure đe noj sva ko dne vi ci.

Pti ce pre la ze za jed no s lju di ma, le te ći iz nad nji ho vih gla va, pre le ću s dr ve ta na dr vo, sle ću na ze mlju ka ko bi sku pi le ne što za je lo.

Jed nog ju tra sam se pro bu di la i ugle da la ve li ki cr ni trag. Pti ce su u ja ti ma na pu šta le grad upla še ne stal nim de to na ci ja ma, di mom i po ža ri ma ko ji ni su je nja va li, ne pod no šlji vim za da hom ko ji je do­la zio od rđa vo po ko pa nih te la. Plo vi le su ne bom uz Mi ljac ku da bi se sa kri le u uda lje nim šu ma ma u ko je su se le ti pe li lju di ra di te fe ri ča, da se ma lo osve že po red ma lih bli sta vih sla po va na lik sre br nim čvo ro vi ma. Sve Sa raj li je su bi le lju bo mor ne na pti ce ko je su mo gle da se vi nu sa ze mlje i slo bod no na pu ste grad.

Okre ćem se. I evo ga tu. Žu ti ša mar Ho li dej ina. Ne po mi čna koc ka sa sta vlje na od ko ca ka ko je iz gle da ju kao da mo gu da se po me re. To kom či ta ve op sa de to je bi lo uto či šte ino stra ne štam­pe. Pro če lje je bi lo iz lo že no snaj pe ri sti ma s Gr ba vi ce, ula zi lo se sa zad nje stra ne, u ko li ma, kli ze ći kroz ram pu ko ja je vo di la pra­vo u ga ra žu. Ovo me sto je bi lo svo je vr stan raj, ne do sti žan oni ma ko ji su za to vre me umi ra li, u nje mu je uvek bi lo to plih obro ka i sa te lit skih te le fo na. Unu tra su bi li sme šte ni no vi na ri ko ji su svo je po slo ve oba vlja li iz ho tel skih so ba, sreć ni ci ko ji su mo gli da od­la ze i da se vra ća ju.

U cen tru smo. U ge o me trij skom ka ve zu sta rih austro u gar skih zgra da, sa o bra ćaj je dva mi li, lju di pre la ze uli cu ta mo gde se za­tek nu če šu ći se o auto mo bi le ko ji idu br zi nom čo več jeg ko ra ka.

24

Dr ve će je po no vo iz ra slo, mla da sta bla bez pro šlo sti. Gle dam pro­dav ni ce. No vi iz lo zi po red onih tu žnih sta rih, sre đe ni, pri met no pra zni ji od na ših. Po tro šač ki men ta li tet je is ko ri stio ovaj grad ko ji tek tre ba da se iz gra di, nje go vo li ce na gri ze no ra tom kao ki se li­nom. Po ja vlju je se dža mi ja s ma lim ku be ti ma, pod se ća na kor­pu s tam nim ja ji ma. Ho tel se na la zi u boč noj uli či ci tik iza sta re tur ske pi ja ce na Ba ščar ši ji.

In si sti ram da pla tim tak si, ali mi Goj ko ne do pu šta. Uno si mo ju tor bu. Unu tra šnjost ho te la je go sto pri mlji va, in tim na, kao da ula ziš u po ro dič nu ku ću. Nad vra ti ma je sve tla nad stre šni ca, sko ro sre br na, na po du cr ve ni iti son s ma lim cr nim rom bo vi ma. U ćo šku sto ji va za s kru tim cve ćem, od mah se vi di da je ve šta ­čko. Pje tro ga ipak do di ru je da pro ve ri da li je pra vo, a za tim bri še ru ke o far mer ke. Gle da de voj ku na re cep ci ji, ko ja, za tvo re na iza pul ta od tam nog dr ve ta, tra ži na kom pju te ru na šu re zer va ci ju. Iz su sed nog sa lo na do pi ru gla so vi mu ška ra ca, kra jič kom oka od me­ra vam jef ti ne ci pe le iz ko jih vi re pre krat ke ča ra pe. Pu še, va zduh je ne ve ro vat no za ga đen. Dim se pe nje za jed no s na ma uz ste pe­ni ce, uvla či se u ma li lift. Pje tro ka že: „Ako osta ne mo ov de du že od jed ne no ći, vra ti će mo se u Rim s ra kom.“

So ba je pri lič no pro stra na, pla vi sin te tič ki pre kri vač za kre vet s vo la ni ma i dva tek ku plje na noć na sto či ća. Otva ram pro zor, gle­dam uli cu. Za tvo re na uli ca sa ma lo par ki ra nih auto mo bi la, jed­no dr vo s cr ve nom kro šnjom i ši ro ka stre ha na slo nje na o li me nu nad stre šni cu is tač ka nu go lu bi jim iz me tom.

Pje tro se sme je u ku pa ti lu.„Ma ma, vi di ovo...“„Šta?“Okre ćem se. U ru ka ma dr ži ča šu za čet ki ce za zu be. Pri la zi

mi, po ka zu je mi ča šu za mo ta nu u pla stič nu ke si cu na ko joj pi še hygi e nic cle a ning.

„I šta sad?“„Ke si ca ni je her me tič ki za tvo re na, a ča ša je u stva ri ona od

’nu te le’...“Sme jem se, ka žem mu da vra ti ča šu na me sto.

25

Pe rem ru ke, se dam na kre vet, do vla čim tor bu pod no ge i po­či njem da je ra spre mam, va dim iz nje is ko ri šće ne kar te za ukr ca­va nje i vra ćam unu tra one za po vra tak. Pje tro ba ca svoj ra nac u or mar, ne va di iz nje ga čak ni pi dža mu.

„Haj’mo na po lje, ma ma. Šta će mo u so bi?“Da se ja pi tam, naj ra di je bih osta la u so bi, imam jed nu ba na­

nu u tor bi, do du še po cr ne lu od pu ta, ali sa svim do volj nu. Hte la bih da is pru žim no ge i da osta nem ta ko ne po mič na sve do su tra. Pro šle no ći ni sam spa va la jer sam sve vre me mi sli la na ovo pu to­va nje. Usta su mi iz ra nja vlje na iz nu tra, pri me ću jem to zbog uku­sa kr vi ko ji ose ćam, bi će da sam u tak si ju iz gri zla obra ze, za ri la sam zu be u sop stve no me so da bih pod ne la si li nu ose ća nja ko ja su na vi ra la. Mo ram da sta vim pa pu če pod kre vet, da pro ve rim da li ro let ne mo gu da se spu ste, da li je mlaz vo de na tu šu do volj no jak. To je sve što mo ram da ura dim. Goj ko nas če ka do le.

„Do bro, ide mo.“

Se dam je sa ti uve če, sve tlost je zga sla i od jed nom mi po sta je hlad­no. Oslu šku jem bu ku ko ra ka. Pod se ća ju na to pot konj skih ko pi ta po sta roj kal dr mi. Uli ca vo di do Ga zi Hu srev­be go ve dža mi je, de voj ke s mu sli man skim ve lo vi ma se me đu sob no za dir ku ju i gur­ka ju. Iz lo žba lo kal nih ru ko tvo ri na na la zi se iza me dre se, u dvo­ri štu pu nom ma lih lu ko va. Ko šu lje sa iz ve ze nim na pr šnja ci ma, obe še ne o du gač ki ko nac, pra ve pra vu ra zno boj nu za ve su. Ble da že na ob u če na u be lo po zi va me di skret nim po kre tom ru ke da po­gle dam njen ma li du ćan s ruč nim ra dom; ka da pro du žim da lje, iz vo di na klon s ru ka ma na gru di ma.

Pje tro sli ka mo bil nim te le fo nom vre ći ce sa za či ni ma i ba kar­no po su đe ko je is pu nja va du ća ne sve do ta va ni ce.

Cu nja mo po sta rim ka me nim uli či ca ma, pro dav ni ce se po la­ko za tva ra ju. Sve tlost ne sta je iza dr ve nih vra ta. Pje tro za sta je is­pred te zge pre kri ve ne ko ma di ći ma gra na ta, ugla ča nim ča u ra ma... su ve ni ri za tu ri ste. Di že jed nu ča u ru, vra ća je, sme je se, uzi ma dru gu, te žu od pr ve.

„Ko li ko ovo lju di mo že da ubi je?“

26

Do đe mi da ga šut nem.Goj ka ni je iz ner vi rao, na pro tiv, kao da je i nje mu to za bav no.„Rat na re ci kla ža je na ša či sta ener gi ja...“„Je si li bio u ra tu?“Goj ko kli ma gla vom, pa li ci ga re tu, sti ša va glas, mo žda ne

že li da ka že vi še ni šta.„Kao i svi.“„Je si li bio voj nik?“„Ni sam, bio sam pe snik.“Pje tro je raz o ča ran. Pe sni ci za nje ga pred sta vlja ju bu lu men tu

ra hi tič nih i une sre će nih jad ni ka ko ji su za tro va li ži vo te mi li o ni­ma uče ni ka, nor mal nim i bez bri žnim mla dim lju di ma. „Gla dan sam“, ka že.

Na pu šta mo Ba ščar ši ju i sta je mo da je de mo na otvo re nom, is pod dr ve ne nadstre šni ce, u re sto ra nu ko ji de lu je pri lič no za pu­šte no. To je jed na od mno go broj nih pla nin skih ku ći ca sa alu mi­ni jum skim sto lo vi ma i neo n skom ra sve tom. Goj ko ka že da pra ve do bre će vap či će. Iz ku hi nje se ši ri mi ris lu ka i pe če nog me sa, ne­po gre ši vi znak da će nam se hra na ka sni je sa ti ma vra ća ti. De voj ka ko ja po sta vlja sto lo ve ne mar no uvla či tri pr sta u na še ča še. Pje tro tra ži ko ka­ko lu, mo li Goj ka da pre ve de reč slam či ca.

Je de mo, če vap či ći su sla sni, is pu nja va ju usta uku som, kr vlju i ži vo tom. Bi ber go ri na mo jim po vre đe nim nep ci ma, ni je va žno. Sa da vi še ni sam to li ko umor na, i glad je do šla sa tim do brim mi­ri som, aro ma tič nim, ko ji kao da se ni je pro me nio to kom go di na. Mo žda i al ko hol po ma že, pred na ma je fla ša cr no gor skog cr nog vi na. Ni je baš bru ne lo, ka že Goj ko, ali je mo čvar no. Ve ro vat no je hteo da ka že po lu su vo, s vre me na na vre me upo tre bi po ne ku po­gre šnu reč u svom sko ro sa vr še nom ita li jan skom. Ali te po gre šne re či su u stva ri tač ne, na kra ju kra je va ovo i je ste mo čvar no vi no... vra ća nas u pro šlost za šti će ne tom blat nja vom tro mo šću.

Je li smo će vap či će onog da na ka da smo se upo zna li. Ku pi li smo ih na ne kom ki o sku i je li smo ih sto je ći na ci či zi mi. Že na ko ja ih je pe kla ima la je vu ne nu jak nu s ple te nim ki ka ma i ku var sku

27

ka pi cu. Uče stvo va la je u na šoj gla di, od me ra va la nam sva ki za­lo gaj, sreć na što ce ni mo nje ne će vap či će. Bi li su njen po nos. Po­hva la nje nog ma log ži vo ta ulič ne ku va ri ce. Vi dim je kao da je ju­če bi lo... pro le ter sko li ce, na pa će no, a opet bes kraj no mi lo. Ona je jed na od onih do bro ćud nih lju di ko je slu čaj no sret neš i po že liš da ih za gr liš, jer ti se osmeh nu iz du bi ne du še i u tre nu ti na dok­na de za onaj dru gi deo sve ta po ko me tu ma ra ju lju di za ro nje ni u svo je mrač ne ba ru šti ne. Ko li ko sam sa mo sreć nih lju di sre ta la tih da na u Sa ra je vu! Svi su ima li obra ze ru me ne od mra za, ali i sti dlji vo sti, jer su se usu di li da se na da ju.

Bi li su to da ni Zim skih olim pij skih iga ra. Im po zant na zgra da Na rod ne bi bli o te ke u neo ma var skom sti lu go to vo da je bi la grad za se be. Goj ka sam upo zna la baš u jed nom od tih sa lo na sa stu­bo vi ma ko ji se uz di žu ka sve tlo sti da le kih pro zo ra što pod se ća ju na one u ka te dra la ma. Se de la sam u ma loj kan ce la rij skoj fo te lji is pod na ko še ne po li ce sa an tič kim to mo vi ma, ose ća la sam se ta­ko si ću šnom. Vi de la sam ka ko ula zi mo mak rić ka ste ko se u ko­žnoj jak ni po sta vlje noj kr znom, kre tao se is pre ki da no kao ro bot.

„Vi ste Đe ma?“„Da.“„Ja sam vaš vo dič.“Ru ko va li smo se, osmeh nu la sam se, bio je ne ve ro vat no vi­

sok i sna žan.„Do bro go vo ri te ita li jan ski.“„Idem u Trst bar je dan put me seč no.“„Stu di ra te ta mo?“„Ba vim se tr go vi nom, pro da jem jo­jo.“Za vla či ru ku u džep i va di ma li pla stič ni ka lem s kon cem ko ji

se ba ca i vra ća.„Ov de se od lič no pro da ju, sma nju ju ten zi ju. Me đu mla di­

ma vla da ner vo za, mo ra li smo svoj ski da se na ra di mo zbog ovih Olim pij skih iga ra... a mi ne vo li mo mno go da ra di mo. Ali grad je mo rao da za bli sta, raz u me te?“

Sme je se, ne znam zbog če ga.„Da li spa va te u do brom ho te lu?“

28

Od ma hu jem gla vom. Spa va la sam u ne ka kvom pan si o nu krca tom tu ri sti ma.

„Da li vo li te zve zda no ne bo?“„Za što pi ta te?“„Ako že li te, mo že te da spa va te i is pod ne kog od bez broj mo­

sto va na Mi ljac ki, ni ko vam ne će sme ta ti, ne ma vi še pi ja na ca i dže pa ro ša. Ko mu ni stič ko či šće nje. Ovo je pr vi put da mo že mo ce lom sve tu da po ka že mo du pe, shva ta te?“

Mo ra la sam da za vr šim svoj post di plom ski rad o An dri ću, tra ži la sam vo di ča ko ji će bi ti na vi si ni za dat ka, a za vr ši la sam s jo­jo tr gov cem.

Va di je dan i ma lo se igra njim, po ka zu je mi svo je ume će, pi ta že lim li da ga ku pim.

„Bio bi to do bar po tez“, ka že, „da pro dam jed noj Ita li jan ki jo­jo ku pljen u Tr stu, mo ji dru go vi bi me si gur no ča sti li pi ćem za ta kav po du hvat.“

U Sa ra je vo sam sti gla ne ko li ko da na pre to ga. Sne žna ča ro­li ja gra da ko ji je sla vio ni je bi la u skla du s mo jim ras po lo že njem. Bi la sam ner vo zna, ne za do volj na. Ni sam uspe va la da se pri la go­dim. Od lu či la sam se na to is tra ži va nje pod stak nu ta pro fe so rom ko ji me je u stva ri sa mo ko ri stio za sop stve ni rad o bal kan skoj knji žev no sti. I sa da, po sle dva da na te škog pro li va, ma lo je fa li lo da po sta nem gro zno ras po lo že na, mi ri si pre te ra no te ške ku hi nje, hlad no ća ko ju lo še pod no sim i dah ovog bed nog pro vin ci jal ca ko ji iz i gra va raz me tljiv ca u sme šnoj cr noj ko žnoj jak ni pu nje noj si jam skom mač kom.

Pre zri vo sam po gle da la nje go vu ma snu ko su po ku plje nu u kra tak rep. Na no ga ma je imao špi ca ste či zmi ce, kao što no se Ci­ga ni. Ni sam mo gla da se od lu čim da li pred sta vlja pa ro di ju ro ke ra ili lov ca na vu ko ve. Re koh mu: „Znaš šta, me ni tre ba ne ko ko će me vo di ti po An dri će vim me sti ma u Sa ra je vu, Vi še gra du, Trav­ni ku... ti mo žda ni si naj pri klad ni ja oso ba...“

„Zbog če ga?“„Ne či niš mi se baš kao ne ki in te lek tu a lac...“„Ne ma pro ble ma, imam auto.“

29

Po mi sli la sam na ono sra nje od ju ga sa auspu hom ko ji blju je crn dim kao i ve ći na dru gih auto mo bi la u Bo sni, ali se on po ja­vio s gol fom. Ne baš či stim, ali opet pri stoj nim.

„De lo ve sa sta vlja ju kod nas...“, ob ja snio mi je. „Znaš li za što se Nem ci uzda ju u nas?“

„Ne, ne znam“, gle da la sam kroz pro zor. Bi lo je ra no ju tro, sti gao je na vre me, ali se vi de lo da je ma lo spa vao.

„Za to što smo iz u zet no pre ci zni. Iako mno go ko šta mo.“Sme je se, su vi še. Sme je se sam. A on da gu ta taj svoj smeh i

osta je mu štu ca vi ca. Mo žda su to po sle di ce ne dav nog pi jan stva.„Je si li mi po ve ro va la?“Hte la bih da mu ka žem da uću ti, da ga pla ćam i da za to za ve­

že već jed nom. Smr di kao po ki sao pas; kad štu ca, is pu šta is pa re­nja šlji vo vi ce, a ima i gro znu pri ro du, to sam sad ot kri la. Iz gle da da je ljut za to što ga ni šta ne pi tam, ne po ka zu jem in te re so va nje za ono što pri ča.

„Mo žda i ni smo ta ko pre ci zni, ali sa svim si gur no ma lo ko šta­mo.“ Ka že to osor nim to nom, go to vo da je ljut na me ne.

„Ja ti do bro pla ćam.“Gle da me dok vo zi, vi še ne gle da put.„Ti mo ra da si ne ka ve li ka ga du ra.“ Ne gle dam ga, vrat mi je mr šav i uko čen kao kod ne kog glu­

pa vog ki pa. Pla šim se, ali sam su vi še po no sna da bih se pre pu­sti la tom stra hu. Sa vr še na sam žr tva za ma ni ja ka. Da mi za vr ne ši ju ste nju ći od za do volj stva. On je kru pan slo ven ski mo mak ko ji u toj po sta vlje noj jak ni iz gle da kao pra vi go ro stas, koč ni ce su mu si gur no u zbr ci kao ko mu ni zam po sle Ti to ve smr ti. Ja sam mla da bun tov na bur žuj ka, či nim deo de ka den ci je, pri pa dam no voj stru ji de vo ja ka ko je su po sle fe mi ni stič kog po kre ta po no vo po če le da no se šti kle i da uži va ju u bla go de ti ma no ve de ce ni je, na pe pe lu onih odr pa nih bez um ni ca u klom pa ma.

Lju ba zno mu ka žem da sta ne, da me pu sti da iza đem. On se de re, na svom je zi ku. De rem se i ja.

„Ne otva raj gu bi cu, smr di ti iz usta!“Gle da me kao da će me ubi ti, ali za u sta vlja auto.

30

Iz la zim, ho dam po la ko po ivi ci te uli ce van gra da ko ja mi uli­va strah. Pr lja vi ka mi o ni pro la ze tik po red me ne.

Če ka me iza kri vi ne, na slo njen o otvo re na vra ta, pu ši.„Uđi, pre ki ni mo sa ovim.“Ne ula zim. Vo zi po la ko pra te ći moj ko rak, vra ta i da lje dr­

ži otvo re na.„Ko la sam po zaj mio od dru ga, mo ram da ih vra tim do ve­

če ras.“Iz ba cu je ru ku i pru ža mi knji gu. Uzi mam je, to je zbir ka pe­

sa ma Ive An dri ća na srp sko hr vat skom.„Po e zi ja se ne pre vo di!“Bu da le ti no, raz mi šljam. Ali umor na sam, sneg na ivič nja ci ma

vi sok je i pr ljav, li sto vi mi se mr znu. Li ca ko ja me gle da ju iz ka­mi o na ni su ni šta vi še umi ru ju ća od nje go vog.

Ne raz go va ram sa njim dok vo zi. I on ću ti, po sle ne kog vre­me na po či nje da pri ča na bo san skom. Usred sre đe no, ga nu to, po­mi slim da je pot pu no po lu deo.

Ka žem mu da ne raz u mem ni reč. On me ni da slu šam zvuk... ble be će ka ko je po e zi ja par ti tu ra, ima zvuk ne vi dlji vih ele me na­ta... no ći, ve tra, no stal gi je.

„Za žmu ri“Ne bi tre ba lo da za žmu rim po što mo že da me za da vi. Upa lio

je gre ja nje zbog me ne jer se smr za vam, i sa da se zno ji u kr zne noj jak ni, sko ro da mi ga je žao. Za tva ram oči.

Po sle ne kog vre me na za i sta po či njem da ose ćam ne što... ze­mlja ko ja to ne u su ton...

„O če mu je reč u pe smi?“„O gro ba ru ko ji sa hra nju je pe sni ka, i psu je, i pu ši nad nje go­

vim gro bom.“„I plju je?“„Da, plju je.“„Znaš“, ša pu ćem, „raz u me la sam po ne što.“Kli ma gla vom, pru ža mi knji gu, ob ja šnja va mi.„Naš je zik se či ta kao što se i pi še...“Gle da me dok se spo ti čem o ove sti ho ve.

31

„Pun je slat kih zvu ko va s ma lo broj nim vo ka li ma... re či se ši re, sla žu se sa oni ma do se be, ako je jed na žen skog ro da, sve po sta ju žen skog ro da, ve o ma smo ga lant ni...“

Od veo me je u Trav nik, u An dri će vu rod nu ku ću, še ta mo se me đu nje go vim ru ko pi si ma, nje go vim fo to gra fi ja ma. Za u sta­vlja mo se pred sta rom ko lev kom u ko joj je pi sac sa njao svo je pr ve sno ve. U po vrat ku sam za dre ma la u ko li ma. Goj ko me je pro bu­dio, ose ti la sam nje gov dah na sklo plje nim oči ma.

„Je l’ mi i da lje smr di iz usta?“„Ne.“Bi li smo pot pu no iz glad ne li po sle svih tih sil nih ki lo me ta ra

po lo šim pu te vi ma. Na i šli smo na ki osk s će vap či ći ma... naj bo ljim ko je sam ika da je la, ste šnje nim u le pi nji pu nje noj mla dim lu kom. Že na nam se osme hi va la, bla go si lja la je na šu glad, na šu mla dost.

„Vi ste mo mak i de voj ka?“„Ne, sa mo dru go vi...“Šta li se de si lo sa njom? Šta li se de si lo s nje nim ti ga njem pu­

nim ma sti, s nje nim vu ne nim džem pe rom... s nje nim li cem? Za me ne, ta že na je još ta mo, sto ji na uglu pred be zi sta nom, osme­hu je se dok nam to li glad, nut ka nas da je de mo još i da uvek ve­ru je mo u do bro.

I ako ju je ne ka gra na ta od ne la sa so bom, ako je ba cač pla­me na ra suo nje ne si ro tinj ske stvar či ce, ja se ku nem da je i da lje ži va. Ve če ras je ži va ulič na ku va ri ca, ži va je u na šim po gle di ma ko ji se su sre ću vla žni od ovog mo čvar nog cr nog cr no gor skog vi na.

Goj ko je vo leo pe sni ka Ma ka Di zda ra, Bru sa Spring sti na i „le­vis 501“, že leo je jed ne cr ne le vi ske da bi se še pu rio po lo ka li ma u ko je je od la zio da se na pi je i po či jim je zi do vi ma cr tao sa ti rič­ne ka ri ka tu re. U na red nim da ni ma bi me uzi mao za ru ku i vo dio me u obi la zak Sa ra je va, gle da la sam grad nje go vim oči ma. Sta ri ha ma mi, ku će der vi ša, fa bri ka du va na „Ma ri jin dvor“, ma la dža­mi ja Ma gri bi ja, steć ci bo gu mi la... po zna vao je sva ku pu ko ti nu, sva ku le gen du. Vu kao me je po ma lim mi ri šlja vim ste pe ni ca ma sve do dr ve nih pot kro vlja u ko ji ma kr šni umet ni ci du be svo ja

32

plat na pu na dram ske ten zi je, po lo ka li ma sa sev dah­ro kom i no­vim pri mi ti vi zmom i de voj ka ma ko je za gr lje ne igra ju, bo so no ge, po red go mi le či za ma be lih od sne ga, u ko re dži ni ce u ko ji ma su že ne raz vla či le te sto za pi te po tep si ja ma ve li kim kao šti to vi, dok su na pra gu star ci s cr ve nim fe so vi ma ba ca li koc ki ce. Po zna vao je go to vo sve i svi su ga, či ni se, vo le li. Išla sam za nje go vim re­pi ćem kao za kri vim re pom ulič nog ma čo ra.

Jed ne ve če ri mi je re ci to vao svo ju pe smu.Dr ži usta za tvo re na, dje ča če,sve dok ti ne ko ne ka že da ih ne otva raš.Ta da se po bu ni i pro go vo ri.Re ci im da si mlad i ne str plijv,i da je mje sec žut kao sun ce.Tvo ja maj ka je do bra že na,ali je oti šlai tvoj pas ni šta ne je de već dva da na.Re ci im da su uli ce pra zne,svi su oti šli na po či nak,a ti že liš da pje vaš,pri je ne go što se sta ra Ane la dig neda za vr ne ši ju lu doj ko ko škiko ja vi še ne no si ja jaali za to pje va kao pi je vac.

„Šta ka žeš?“Igram se nje go vim jo­jo om. Za i na ti la sam se sa tom glu pom

igrač kom ko ja mi ni ka ko ne ide od ru ke.„Ko je lu da ko ko ška?“„Sa ra je vo...“„Za ni mlji vo.“Uzi ma svoj jo­jo, po tre ban mu je: ner vo zan je. Ja iona ko ne

znam sa njim, a on ne mo že da pod ne se da me gle da ka ko gre­šim. Ka že: ako mi se ne svi đa ju nje go ve pe sme, da to slo bod no i ka žem. Ka že da sam ka ri je ri stič ka ga du ra, da ću za vr ši ti pi šu ći

33

knji žev nu kri ti ku i uni šta va ju ći mla de ta len te zbog to ga što sam glu pa fri gid na na stav ni ca, pi ja vi ca ko ja si sa tu đu krv.

Ho da mo uz Mi ljac ku, Goj ko ma še ru ka ma pre ma jed noj tu­žnoj zim skoj gra ni.

„Sva ki od ovih li sto va tre pe ri vi še od te be!“„Li šće pa da“, za dir ku jem ga.„Kao i pe sni ci! Đu bre ze mlju su vi še mla di.“Oči su mu za kr va vlje ne kao u po bu nje nog me dve da, iz da ha

iz bi ja al ko hol.Ne mo gu vi še da iz dr žim. Ka žem mu da mo ra da se oku pa i

da pre sta ne da smr di na ra ki ju, po što je svet pun du go več nih pe­sni ka, tre znih i či stih. Uvre đen je, gle da me kao ma lo de te. Ka že da se ni ka da u ži vo tu ni je obe zna nio od al ko ho la, a da mu ko sa de lu je pr lja vo za to što ko ri sti po seb nu kre mu, ka že da ako že lim da imam de cu, mo ram da na u čim ka ko se ba ca jo­jo za to što su ma la de ca lu da za tom igrom.

I ta ko me uči. Jed na ru ka pre ko mo je da ose tim igru bi la, šu­ška nje kon ca, škljo ca nje ko jim se vra ća go re u svoj ma gič ni ka lem.

I te ve če ri pre ne go što smo se ras ta li, re kao mi je vo lim te iskre no.

„Šta to zna či?“„Vo lim te iskre no.“Po vla čim se ko rak una zad... ma li ko rak una zad u mo jim ko­

ra ci ma. Goj ko ni je re kao ni šta, gnje čio je nos pal cem kao da je od pla ste li na. Za stao je na pra gu.

„To ka žem mo joj maj ci ka da se uve če po zdra vljam sa njom...“Vi de la sam ka ko se kli za po jed noj za le đe noj ba ri pre ne go

što je ne stao.

Sa da je tu, u ovoj mla koj ve če ri... s lak to vi ma na pla stič noj mu še­mi, u ovom gra du ošte će nom od bo la što sa da ću ti, po ze mlji pa­pir ni ot pa ci, pi kav ci, ko ra ci pro la zni ka ko ji se vra ća ju ku ći. Fla ša vi na po pi je na sa uži va njem, bla go tvor na sva ko dne vi ca.

Upra vo je ta nor mal nost pra vo ču do, ova ba kla va ko ju de li mo, slat ka sta sme sa, ora si i li sto vi ko ra. Ka ši či ce se su sre ću na ta nji ru.

34

„Po je di ti po sled nju tre šnju.“Pje tro si sa kroz sla mi či cu dno ko ka ko li ne kon zer ve, pra vi

bu ku. Ne po na ša se lo še, pri čao je s Goj kom o te ni su, ustao je da bi mu po ka zao Fe de re rov for hend. Je de mu se sla do led, ali ov de po slu žu ju sa mo bo san ske slat ki še. Goj ko pru ža ru ku u mra ku i po ka zu je mu jed nu po sla sti čar ni cu ma lo da lje.

„Ka ko se ka že sla do led?“„Sla do led.“„A uku si?“„Čo ko la da, va ni la, pi sta ći, li mun...“„Ako ka žem ice cre am, ho će li me raz u me ti?“Goj ko po tvrd no kli ma gla vom, osme hu je mu se, gle da ga

dok se uda lja va.„Sim pa ti čan je...“Pre la zim po gle dom pre ko uli ce u ko ju je Pje tro oti šao, i već

ose ćam pra zni nu kao i sva ki put ka da ne sta ne iz mog vi do kru ga.„Isti je otac.“Goj ko je ši rom otvo rio usta, mrač ni otvor ko ji hu ji.„Šta je bi lo?“, pi tam ga.„Ni šta, gle dam te.“Uzi ma me za ru ku, pi ta me da li sam mir na.Ka žem da je sam, da je sve u re du, ali sam po ma lo iz ner vi ra­

na, glas mi je po stao kre štav, kao da se bra nim.„Po zo vi me kad god po že liš, iz bi lo kog raz lo ga, iona ko spa­

vam u fo te lji, se deć ki...“„Za što? Zar ne maš kre vet?“„Ne vo lim da spa vam opru žen, ose ćam ka ko mi sr ce tu če u

oči ma...“Gle dam ih, te oči u ko je se no ću pe nje sr ce. Na mi gu ju je dva

pri met no, kao da že le da se osmeh nu, ali ne uspe va ju da to za i sta i ura de. Na kra ju kra je va, mi, ja i on, i da lje sto ji mo ne po mič ni u tom vre me nu, ni je bi lo ni šta iz me đu... ni je dan je di ni sat mi ra.

Gle dam nje go vu ru ku, po ma lo na te če nu, s pe ga ma i bur mom ko ja se ure za la u ko žu.

„Ože nio si se?“Kli ma gla vom.

35

„I, ka kva je ona?“„Imao sam sre će.“Pri ča mi o go di na ma sa iz be glič kim sta tu som, o po vre me nim

po slo vi ma, rad nik na par kin gu, ču var kam pa, rad nik na ben zin­skoj pum pi.

„Jed no vre me je bi lo do bro bi ti Bo sanac, u po čet ku su nas svi sa ža lje va li...“, sme je se, na ru ču je dve ča ši ce ra ki je.

„Go sto prim stvo je bi lo krat kog ve ka, Evro pa je ubr zo pre sta la da ose ća oba ve zu pre ma na ma. Ni smo na do brom gla su, gu bi mo vre me, ba vi mo se kon tem pla ci jom.“

Po red me ne pro la zi obo ga lje na že na, sa bla sno je mr ša va, vu če za so bom no gu kao me tlu. Spu šta otvo re ni dlan na sto bez ijed ne re či. Goj ko na nje ga sta vlja pet kon ver ti bil nih ma ra ka. De voj ka je to li ko sla ba da ne ma sna ge ni da za tvo ri dlan. Dok se uda lja va, gle dam joj mo kre i pr lja ve far mer ke na zad nji ci od sa mih ko sti ju.

„Je l’ je se se ćaš? Pro da va la je li sti će za lo to...“Se ćam se ne če ga... ru ke, ne ka kve glu pe amaj li je.„Bi la je jed na od naj lep ših de vo ja ka u Sa ra je vu. Dro gi ra se.“Si pa ra ki ju u se be, po no vo na mi gu je oči ma.„Bi lo je lak še tr ča ti pod gra na ta ma ne go še ta ti po sle po ru­

še vi na ma.“Pje tro se vra ća sa sla do le dom u kor ne tu, gle da de voj ku, ko ja

se sa da dr ži za zid kao pas ko ji mo ra da pi ša.„Za što še pa ova ko?“„Jed na od onih amaj li ja ko je si vi deo na na te zgi... ušla joj je

u kuk.“Moj sin je ner vo zan, vr ti se na sto li ci.„Mo že li joj se ne ka ko po mo ći?“„Ne, ne mo že. Ka kav je sla do led?“Pje tro ga li že, ču je se sa mo zvuk nje go vog je zi ka. Li ce mu je

po spa no, na slo nje no na dlan ru ke.„Ide mo“, ka že. „Ne mo gu vi še.“Za raz li ku od nje ga, ja bih sa da mo gla da ho dam sa ti ma. Da

pre đem grad, odem sve do Ili dže, u ovoj let njoj iz ma gli ci, u ovim pr lja vim is pa re nji ma ko ja po ma lo bri šu smi sao za re al nost... da

36

se uvu čem u dran gu li je uspo me na ko je se još pu še, kao čač ka li­ca u tor tu.

Di žem po gled ka Tre be vi ću. Pi tam Goj ka za onaj pla nin ski dom gde su slu ži li ki se li sir i vru ću ra ki ju. Ne od go va ra mi od­mah, pu šta da se ukus se ća nja sli je u za tvo re na usta.

„Ti si ta ko ja me vra ća u pro šlost... ti...“, ša pu će.Gru bo mi ka že da ta mo vi še ne ma ni če ga, da ži ča ra odav no

ne ra di, a ka bi ne sto je za bo ra vlje ne na ne bu kao po kva re ni zu bi.„Sve je pu no mi na. Po se ješ ih dok plju neš, ali po treb ne su

go di ne i br do pa ra da bi se iz va di le... ali ako že liš, mo že mo da se pop ne mo, da se pe ške uz ve re mo do go re, sta vi mo gla vu u tor bu i vra ti mo se na zad.“

Vi dim mu ble sak u oči ma, kao da od me ne oče ku je iza zov, lu do ri ju.

„La ku noć.“

Pe nje mo se pe ši ce jer Pje tro ne ma po ve re nja u lift.„Je l’ ovaj tvoj pri ja telj lud?“„Svi su Bo san ci lu di, po no se se ti me.“Ma lo se za no sim po ste pe ni ca ma.„Je si li ti pi ja na?“„Ma lo.“„Gro zno.“Pe re zu be, se dim na kre ve tu i če kam ga da za vr ši u ku pa ti lu.

U ga ća ma je, po vi jen nad la va bo om, ši rom otvo re na usta pu na su pe ne, gle da se u ogle da lu dok tr lja zu be s po dig nu tim lak tom. Pra vi je ma ni jak ka da je oral na hi gi je na u pi ta nju, imao je već dva ka ri je sa i ni ka ko da shva ti za što. Jed nom pri li kom mi je tra žio da otvo rim usta, hteo je da vi di u ka kvom su mi sta nju zu bi, zu bar mu je re kao da je ka ri jes na sle dan. Br zo sam otvo ri la i po no vo za tvo ri la usta. Osta vi me na mi ru, re kla sam, ni sam ti ja konj. Ta da me je pi tao za oca, sa mo da bi znao ka kve je zu be imao.

Sa da spa va. Iz za tvo re nih usta iz la zi je dva čuj no pi šta nje, ne­žni ve trić s mi ri som zub ne pa ste. Gru di su mu go le, bra da vi ce bla go ote če ne, pu ber tet ski ma sti tis, re kao je dok tor.

37

Ne će mi valj da iz ra sti si se?I dok tor se na sme jao, ovaj deč ko zna da na sme je čo ve ka, da nas je

te ško na ći ta ko sim pa tič nog mla di ća. Da, svi ka žu da je sim pa ti čan, ima do bar smi sao za hu mor, če sto zbi ja ša le na sop stve ni ra čun, pre ne go na tuđ. Sa mo je pre ma me ni se ro nja.

Pje tro.Ve ro vat no je ra ki ja kri va, ali ove no ći je do vo ljan sa mo po men

nje go vog ime na da se ras pla čem.Ove no ći jed no ime mo že la ko da pro bu di dav no za ko pa ne

uspo me ne.Pro zor ima ši rok prag, ima me sta da se sed ne, da se ma lo is­

pru že no ge. Pri lju blju jem se uz sta klo. Đu li ja no me je zvao, glas mu je bio na pu kao kao u čo ve ka ko ji je du go ću tao i raz mi šljao.

„Osta vio sam ti br do po ru ka“, gr lo mu je is cr plje no od umo ra, bri ge. „Ose ćam da si da le ko.“

„I je sam da le ko.“Vi dim na šu ku ću. Ka len dar s ka ra bi nje ri ma oka čen na ula zu,

sa la tu ko ju sam osta vi la u fri ži de ru za Đu li ja na, po ru ku za či sta­či cu, sun đer čić za ski da nje šmin ke.

Ve če ras ni sam ski nu la šmin ku, tr ljam oči, raz ma zu jem ma­ska ru po pod oč nja ci ma.

Pje tro spa va. Tre pa vi ce za tvo re ne u be li ni oč nih ka pa ka kao go li dr vo red u sne gu... kao ze mlja ko ju rov pre se ca na dva de la.

Osta vljam pro zor, iz la zim bo sa u hod nik, si la zim u hol. Tu su mu škar ci ko ji pu še i pi ju, u ovom ho te lu uvek ima mu ška ra ca ko ji pu še i pi ju. Gle da ju me, že le da me ča ste pi ćem. Tra žim im jed nu ci ga re tu, da ju mi dve. Dri na... da, sta ra do bra dri na. Ne pu šim već go di na ma, ali ve če ras pu šim bo so no ga na ploč ni ku jer mi tre ba ne što da si đe u sto mak i da u nje mu go ri.

Ne ko pro la zi, ne ki čo vek ko ji za sta je po red kan te za đu bre, jad ni čak ko ji ne što tra ži, ne ki ot pa dak ko ji još ima ukus, ne ku od ba če nu stvar ko ja i da lje vre di. Baš kao i ja, uosta lom.