Pre nego po~nemo, moram da ka`em sle-de}e: drago mi je da ste mi se obratili. Pitawakoja ste mi postavili, a pretpostavqam da ovapitawa nisu potekla samo od jedne osobe, poka-zuju da nemate informacije kojima je potrebnoda raspola`ete najverovatnije je ova neinfor-misanost ne samo moj propust, nego i va{. @aomi je {to ovaj intervju nismo izveli u`ivo,jer bi se u toku takvog dijaloga pojavila nekadruga pitawa, a mo`da bi neki odgovori posta-li suvi{ni.

Kako obi~no zapo~iwete, a kako za-vr{avate svoj radni dan?

Ne spadam u ranoranioce i moj radni danpo~iwe onoliko ranije od po~etka radnog vre-mena, koliko mi je potrebno da se spremim istignem do [kole. Ako dan zavr{im gledawemnekog dobrog filma, smatram da je dan prive-den kraju na najprijatniji mogu} na~in.

Koje su sve va{e obaveze kao direktora[kole?

Ako bih citirala Zakon o osnovama siste-ma obrazovawa i Zakon o sredwoj {koli, shva-tili biste da su obaveze direktora [kole veo-ma velike. Direktor [kole ima obaveze naj-pre prema Ministarstvu prosvete Srbije, iprema [kolskoj upravi odeqewa u Kraqevu,zatim prema nastavnicima, ~lanovima kolek-tiva, prema [kolskom odboru koji me je iza-brao za direktora, i naravno prema u~enicimai wihovim roditeqima, koji o~ekuju da wiho-va deca u na{oj [koli dobiju i znawe ivaspitawe za daqe {kolovawe i `ivot.

Da li planirate da napravite nekepromene u izgledu {kolske zgrade?

Da bi {kolska zgrada i prostor u wojmewali se, neophodna su nov~ana sredstva.[kola se finansira iz slede}ih izvora: a) re-publika Srbija pokriva tro{kove zarada za-poslenih, b) lokalna samouprava, op{tinaKraqevo, [koli nadokna|uje materijalnetro{kove (grejawe, voda, ~isto}a, prevoz rad-nika, teku}e popravke i investicije), v) sop-stvena sredstva (u~eni~ki dinar, prihod od

vanrednih u~enika i donacije). Iz ovogamo`ete zakqu~iti da, da bi se zapo~elo sa ne-kim ve}im investicijama, neophodno je da lo-kalna zajednica izdvoji ta sredstva u buxetu.^iwenica je da za ovu kalendarsku godinu ni-je bilo dovoqno novca u buxetu i na{a [kolanije dobila novac namewen nekoj ve}oj inve-sticiji.

Da li }e slede}e {kolske godine na{a[kola upisivate neki novi obrazovni pro-fil?

Na{a {kola je po broju u~enika koje upi-suje dostigla maksimum. Upisna politika una{oj op{tini, ne dozvoqava da upisujemovi{e odeqewa nego do sada (7). Kada se Nastav-ni~ko ve}e opredequje za strukturu odeqewa unarednoj {kolskoj godini, ona to mo`e ~ini-ti samo u okviru ovih 7 odeqewa. Uvo|ewe no-vog profila zna~i ukidawe nekog od starih.Ukoliko MPS i GTZ budu za narednu {kolskugodinu planirali neke nove obrazovne profi-le, i ako oni budu interesanti za na{u sredi-nu, [kola }e sigurno prihvatiti jo{ jedanizazov.

Da li }e nas slede}e godine napustitineko od profesora?

U narednoj {kolskoj godini - 2008/2009.sigurno }e u penziju oti}i neki od na{ih pro-fesora sa nadjdu`im radnim sta`om.

Da li ste se ikada pokajali {to steprihvatili mesto direktora {kole?

Vi{e puta. Problem nikada nije bilo mojepoja~ano anga`ovawe. Ja sam zavisna od poslai obaveza, spadam u radoholike. Kada nema po-sla i kada nastane dosada, ja onda tra`imna~in da sebe dodatno opteretim. Dakle, obave-ze me ne optere}uju, sve se mo`e posti}i. Ono{to mi zasmeta jesu situacije kada do|e do po-reme}aja me|uqudskih odnosa svih vidova(izme|u u~enika, u~enika i nastavnika,izme|u nastavnika, nastavnika i roditeqa,roditeqa i wihove dece, itd). To su vrlo ne-prijatne situacije, i iz wih uvek iza|em ili~no pogo|ena.

2

20. februar 2008. godinewww.ets-kraljevo.edu.yu

INTERVJU SA DIREKTORKOM EKONOMSKO-TRGOVINSKE [KOLE

SLAVICOM PAJOVI]-DUKI]

Da li je te`e predavati ili biti di-rektor i {ta je lep{e?

Nastavnik je profesija koja, kada je voli-te, predstavqa najve}e zadovoqstvo. Bilo je da-na kada sam neraspolo`ena dolazila u [kolu,ali su u~enici znali da u~ine da se iz [kolevratim s osmehom na licu. Posao direktora jemnogo zahtevniji. Kada ima problema, a wih jepuno i veoma su raznoliki, no}u nemam san.

Da li ponekad po`elite da se zamenitesa nekim u~enikom?

Ne, u sredwu {kolu se nikada ne bih vra-tila, u osnovnu, mo`da. Odrastawe je mnogote{ko. Nije lako sazreti u osobu koja mo`e dase nosi sa svim svojim manama, nedostacima pai kvalitetima. Vr{waci znaju biti okrutnii te{ko je ostati dosledan svojimstremqewima ako se ona kose sa mi{qewemve}ine.

Da li na u~enike gledate kao na sarad-nike ili kao na problem?

Mogu slobodno re}i da u~enici nikada ni-su bili moj problem. Jednom davno me je jedanu~enik nasekirao, ali nekoliko godina nakonodlaska iz {kole, sreli smo se i pozdra-vilina ulici kao dva stara, dobra prijateqa.

[ta planirate da organizujete za Dan{kole?

Dan [kole }e ove godine biti obele`encelonedeqnim aktivnostima. Bi}e organizo-vani turniri u malom fudbalu i ko{arci zade~ake i odbojci za devojke; osmislili smoEKOTEKU-kviz za u~enike na{e {kole; na saj-mu virtuelnih preduze}a, predstavi}e seu~enici obrazovnog profila poslovni admi-nistrator; spremi}emo priredbu; bi}e isve~ane ve~ere; nadam se da }emo i {kolski~asopis objaviti; a bi}e i jo{ nekih aktivno-sti koje }e za sada ostati tajna.

Kakva je saradwa sa drugim {kolama ida li postoje neki zajedni~ki projekti saostalim sredwim {kolama?

Saradwa je veoma dobra. Kao rezultat ovesaradwe nedavno smo sa u~enicima i nastavni-cima [umarske {kole u okviru wihove prak-ti~ne nastave, organizovali prepravqawe ne-koliko starih drvenih ormara, klupa iz hod-nika, za nas su napravili nove ~iviluke ioglasne table za hodnike. Bez pomo}i Elektro-tehni~eke {kole koja nam je sve ovo preve-zlane bismo mogli da ostvarimo planirano. U pr-voj polovini februara realizova}emo saradwusa umetni~kom {kolom, ~iji }e u~enici za nas

oslikati pregradne zidove u hodnicima na pr-vom i drugom spratu. U~enici Muzi~ke {kole}e nam sigurno pomo}i pri realiziji prired-be za Dan [kole. Sa ostalim {kolama }emo ta-ko|e sara|ivati, kada se za saradwom pojavipotreba.

Da li ste uspeli da promenite sve ono {toVam je smetalo dok ste Vi bili profesor?

Kada ste nastavnik na to {ta direktormo`e, izgleda vam sasvim druga~ije od mogu}no-sti koje vam se pru`aju iz te iste foteqe di-rektora. Izreka da nije sve kao {to izgleda, do-slovno oslikava kako sam ja na ovaj posao gleda-la pre nego sam obaveze direktora preuzela.

Da li ste zadovoqni radom |a~kog par-lamenta?

Mo`da je ovo vi{e pitawe za vas, |ake, a jamogu re}i da je saradwa sa |a~kim parlamen-tom dobra. Ali nikako ne mo`emo biti zadovo-qnim postignutim. Uvek mo`e vi{e i boqe dase radi. Akcije koje su [kola i \. P. odradi-li su zapo~ele nabavkom onih prelepih i neo-bi~nih korpi za otpatke, koje su sasvim ispu-nile svrhu nabavke. Ovih dana smo organizova-li ure|ewe prostora u {koli ubacivawemonih izlo`benih ormara. Nabavkom onih re-produkcija smo oplemenili hodnike, najboqe{to smo mogli uz stru~ne konsultacije sa pro-fesorkom likovne kulture. Nabavili smo 2oglasne table za tematska izlagawa, a {ta }etu biti izlo`eno, zavisi upravo od \. P.

Mo`ete li nam re}i, zbog ~ega samo miodra|ujemo ekskurziju kada je ona pred-vi|ene nastavnim planom i programom?

Ovako postavqeno pitawe govori da ne po-znajete najboqe {kolski kalendar. [kolskikalendar propisuje Ministarstvo prosvete iobjavquje ga u Prosvetnom glasniku. On je oba-vezuju}i za sve [kole u Srbiji. Wime su pred-vi|ene samo nedeqe koje u~enici provedu u na-stavi. Tako je za u~enike 1 razreda predvi|eno37 nedeqa nastave, a npr. za u~enike 4.razreda32 nedeqe u nastavi i nedeqa za blok nastavu.Nigde tu nema ekskurzija. Ekskurzije su fa-kultativni na~ini organizovawa u [koli.Ukoliko [kola organizuje izvo|ewe ekskur-ziju, ona mora i napraviti plan nadoknadeovih dana i taj plan je sastavni deo Godi{wegprograma rada {kole, koga [kola mora da sepridr`ava. Ko ne organizuje ekskurziju, taj negubi dane i ne nadokna|uje je. (Prilog je{kolski kalendar za 2007/2008. koji }e i bitiistaknut na oglasnoj tabli u [koli).

3

20. februar 2008. godine www.ets-kraljevo.edu.yu

Od sedam svetskih ~uda sveta samo jo{ ve-like piramide u Gizi odolevaju zubu vremena.Davno su nestali Semiramidini vise}i vrto-vi, statua Zevsa u Olimpiji, Artemidin hramu Efesu, Mauzolej u Halikarnasu, kolos sa Ro-dosa kao i svetionik na Faraosu.

Kampawu „Novih sedam svetskih ~uda“ za-po~eli su 1999. godine [vajcarac Bernar Ve-ber i wegova fondacija. Vi{e od 70 milionaqudi glasalo je putem interneta i telefona zaizbor sedam novih svetskih ~uda.

7. jula, na velikoj sve~anosti u Lisabonuprogla{eno je novih sedam svetskih ~uda:

Kineski zid, Petra u Jordanu, statua Hri-sta u Riju, Ma~u Pik~u u Peruu, piramida^i~en Ica u Meksiku, Koloseum u Rimu i TaxMahal u Indiji. Izabrani su za poduhvate ar-hitekture i gra|evinarstva koja trenutnopredstavqaju nasle|e na{e civilizacije.

Statua Hrista Spasiteqa (Brazil) - Sta-tua je visoka 38 metara i sa vrha planine Kor-kovado {iri ruke nad Rio de @aneirom.Napravqen je u Francuskoj 1926. godine, te jeu delovima dovezen brodom u Brazil. Nad Riode @aneirom je postavqen1931. godine.

Koloseum (Italija) - Koloseum u Rimuotvoren je 80. godine. Hiqade gladijatora bo-rile su se ovde do smrti, hri{}ani su bacanilavovima. Koloseum je uticao na dizajn moder-nih stadiona.

Veliki kineski zid (Kina) - Zid je dug6.693 kilometara i prote`e se od istoka premazapadu. Najdu`a je gra|evina koju je ~ovek na-pravio. Sagra|en je kako bi branio Kinu od na-pada Huna, Mongola, Turaka i ostalih nomad-skih naroda. Zid datira iz 7.veka pre Hrista.

^i~en Ica (Meksiko) - Stepenasta pira-mida bila je sveto mesto. Izgra|ena je premasun~evom kalendaru. Senke koje u proletwemekvinociju padaju na piramidu izgledaju po-put zmija koje silaze niz stepenike. Unutarpiramide, na postoqu od `ada, nalazi se troncrvenog jaguara.

Mak~u Pik~u (Peru) - Simbol carstva In-ka iz 15. veka nalazi se na vrhu Anda. Zidovi,palate i hramovi Mak~u Pik~ua se`u u obla-ke na nadmorskoj visini od 2.400 metara.

Petra (Jordan) - Ovaj drevni grad na jugo-zapadu Jordana izgra|en na ravnicama Mojsi-jeve doline, bio je glavni grad Arapskog car-stva i centar trgovine. Grad je poznat po tune-lima i kamenim strukturama.

Tax Mahal (Indija) - Beli mauzolej uAgri izgra|en je po naredbi cara Mogula u 17.veku za wegovu voqenu `enu koja je umrla priporo|aju. Arhitektura je kombinacija indij-skog, persijskog i islamskog stila. Komplekssadr`i grobove cara, wegove `ene i drugihvladara.

4

20. februar 2008. godinewww.ets-kraljevo.edu.yu

SEDAM SVETSKIH ^UDA

Nakon vi{emese~nog uzbu|ewa, kona~no jedo{ao i taj dan kada smo krenuli na ekskurzi-ju, kada smo krenuli na put koji svaki sredwo-{kolac smatra najboqim provodom, najboqimtrenucima koje mo`ete do`iveti tokom celog{kolovawa.

Ovogodi{wa ekskurzija je u mnogo ~emuopravdala na{e vi{emese~no naporno i{~e-kivawe, ali tako|e nas je u mnogo ~emu i razo-~arala. Me|utim,uvek se pamte samo le-pe stvari, a one ru`nepoku{avamo da osta-vimo u pro{losti ikoliko toliko zabora-vimo da su se uop{te idesile.

Gr~ka je jedna odnajstarijih civili-zacija, zemqa bogova,zemqa filozofa, ze-mqa uza, girosa…

I ma koliko naprvi pogled delovalainteresanto i egzo-ti~no Gr~ka je jednasasvim obi~na zemqa,u kojoj su qudi istikao i svuda, a jedino{to bi vas moglo odu-{eviti je Atina (kojanije bila u planu po-se}ivawa) i verovatno Meteori.

Prvi dan…., Paralija, i miris mora, ~imiza|ete iz autobusa, budi u vama zequ da krene-te u nove pohode, u razgledawe grada, odnosnodiskoteka. Mali hotel, dovoqan za dva odeqe-wa i spremawe za diskoteku. „Omilos“, najve-}a diskoteka u Paraliji, na samoj obali, bilaje prelepa, pogled na pla`u, za neke veoma ro-manti~an, za neke opu{taju}, srpska muzika,igrawe, pevawe, pa ne mo`ete vi{e da tra`i-te. Svi su bili odu{evqeni i niko nije `eleoda ode u sobe. Ali i tamo se `urka nastavqa,proslava ro|endana uz divnu ~okoladnu tortuna{e razredne, bila je nezaboravna...Nepro-spavanu no}, nadoknadili smo u autobusima naputu za Krf... Vi{e od deset sati putovawa sajednog na drugi kraj ove zemqe provedeni su uz

opu{taju}u atmosferu udobnih autobusa, ki-{u i muziku. Sve nas je odu{evio trajekt i tadva vetrovita sata provedena na wemu. I ko-na~no Krf. Srpsko uto~i{te, boravi{te, ostr-vo koje odi{e koliko Gr~kom toliko i Srbi-jom. Mnogi Srbi su se tu o`enili, mnogi suostali, na svakom koraku mo`ete videti srp-sku zastavu. Naravno, tu je i Srpska ku}a, kojuukoliko posetite Krf obavezno posetite jer

}ete u woj videti kako su Srbi `iveli, kako jecela Srbija `ivela na Krfu, kako su nakonmukotrpnog puta do{li na ostrvo koje im jepru`ilo uto~i{te. Krf smo obi{li uzdu` ipopreko u dva navrata, a ono {to je najbitnijeza srpsku istoriju i ono {to je i bio ciq eks-kurzije, ostrvo Vido, nismo obi{li, zahvaquj-u}i „fenomenalnoj“ organizaciji.

Fabrika likera i degustacija je pre svegaprivukla mu{ki deo populacije tre}e godine.Kada biste pitali gde je bio najboqi provod,mnogi bi vam rekli: „U diskoteci na Krfu“.Ipak, da ne zaboravimo da pomenemo grobqeDrinske divizije, tako|e na Krfu. „Na humka-ma u tu|ini, ne}e srpsko cve}e ni}i, poru~itena{oj deci, ne}emo im nikad sti}i…..“, potre-sna je poruka srpskih ratnika.

5

20. februar 2008. godine www.ets-kraljevo.edu.yu

EKSKURZIJA U^ENIKA £££ GODINE U GR^KOJ

Nakon kupawa na jednoj pla`i na Krfu

Posetili smo i ~udo, koliko prirode to-liko i qudskih ruku METEORE, manastire navrhovima starih pe{~anih planina. Re~imase ne mo`e opisati, treba do`iveti lepotu ma-nastira Veliki Meteo-ri. Uostalom, slika go-vori hiqadu re~i.

Uspon do o~aravaju-}eg manastira „VelikiMeteori“

A Paralija i „Omi-los“ su nas ~ekali danam podare jo{ jednu ne-zaboravnu no}. Ovaj put„Omilos“ na otvorenomi Kraqev~ani i Beogra-|ani, svi na okupu. Mu-zika, igrawe, pi}e i sveto do kasno u no}.

Sa velikom dozomtuge ulzimo u autobus naputu ka Solunu, Makedo-niji i krajwem odredi{tu Kraqevu. U Solunusmo posetili Vojni~ko grobqe koje se prosti-re u nedogled, a koga neumorno ~uva veteran,koji }e vam uvek ponuditi slikawe sa vojni~-kim kapama razli~itih ~inova.

Mnogi Srbi su bili ovde i svako od wih jena neki na~in to ovekove~io. Solun, kao {tosvi znamo gr~ka prestonica, ali i ve~na ku}asrpskih neumrlih junaka.

Predejane nas je ispunilo tugom, setom ipovratkom u relanost, povratak u Kraqevo, u{kolu…

Bojana \or|evi} £££-3, Marija \eki} £££-3Milena Veli} £££-3

6

20. februar 2008. godinewww.ets-kraljevo.edu.yu

MATURSKA EKSKURZIJA U ITALIJI

Jedan od manastira na Meteorima

@eqno i{~ekivanih sedam dana - maturskaekskurzija u Italiji. [esnaest sati putovawa,uz dobar prevoz, a jo{ boqe dru{tvo brzo jepro{lo. Doma}in je bilo malo mesto Lido di Je-solo, uvek spremno da primi turiste iz na{ihkrajeva. A onda jo{ 6h do Pize - pred nama otvo-rilo se poqe ~uda, a na wemu Krivi toraw. Vi-sina od 56m, 5.5% nakrivqenosti i 294 stepeni-ka podi`u adrenalin, dok noge podrhtavaju.

Putovawe se nastavilo do Rima i ve} smose na{li u novoj dr`avi, u Vatikanu. Tolikoqudi na jednom mestu - red za Sikstinsku ka-pelu i baziliku Sv. Petra bio je veliki. Zidiznad oltara i celu tavanicu radio je Mike-lan|elo, iako kratak, ovaj susret sa umet-no{}u ostavio je veliki utisak. Ali sve ovo jebilo ni{ta na osnovu onoga {to sledi.

Panteon je najo~uvaniji anti~ki spome-nik, a Rimqani veruju da u otvor na vrhu ku-pole (pre~nik 2-3m) ne proki{wava. Bili smo

toliko minijaturni u odnosu na fantasti~nistadion Koloseum, a onda odjednom svi matu-ranti, profesori i naravno, na{a zastava pri-vukli su pa`wu mnogih turista, sme{ili suse i fotografisali nas. Odeqewe IV2 nosiloje majice sa svojim imenom, gradom odakle do-lazimo i poruku „Italia e bella pero in Serbia eequipe“

Par koraka napred ulicom Carskih fo-ruma nalazi se Forum Romanum, nekada po-liti~ki i kulturni centar rimskog car-stva, a danas samo bleda slika tog vremena.Ipak u sredi{tu Foruma nalazi se Cezarovgrob, a na wemu uvek sve`e cve}e - Rimqaniga svakodnevno pose}uju. Ovo smo posmatralisa naj~uvenijeg rimskog brda Kapitola. Aonda jedan od najpoznatijih trgova u gradu,fascinantan po svom koloritu, stajali{testranaca, umetnika, omladine i mesto gde seodr`avaju poznate modne revije - Piazza di Spagna

({panski trg). Iza wega ne zaostaje ni Piazzadi Venecia.

Legenda ka`e da }e vam se, ukoliko u fon-tanu ubacite nov~i}, ispuniti `eqa da pono-vo do|ete u Rim. U legendu kao da svi veruju,ubedqivo najve}a gu`va bila je oko Fonatanedi Trevi (fontana `eqa).

Opomene vodi~a da po`urimo jer ne}emosti}i sve da obi|emo nisu nas doticale. Glav-noj ulici Via del Corso nikada kraja. Blice-vi su „sevali“ na sve strane, sve je moralo dabude zabele`eno. Sve smo hteli da vidimo - tu-riste sa svih strana, skupocene automobile,„doma}ine“ obu~ene po posledwoj modi i ~uje-mo razne jezike. Ispred rasko{nih izloga ijo{ ve}ih cena mogli smo samo da zastanemo, aitalijanskoj kuhiwi, ipak, nismo mogli daodolimo. Dva dana u Rimu bila su besprekorna.Sada mo`emo s razlogom da se slo`imo sa onomkrilaticom „Svi putevi vode u Rim“.

A onda glavni grad regije Toskana koji ne-ki zbog kulturnog i umetni~kog zna~aja nazi-vaju „Italijanska Atina“ - Firenca. @ivelisu i stvarali u wemu: Donatelo, Boti~eli, Mi-kelan|elo, Makjaveli, Leonardo da Vin~i, Ga-lileo Galilej. Sreli smo se ovde sa Mike-lan|elovom kopijom Davida, Katedralom (po-znati Duomo). Most Ponte Vecio na kojem su saobe strane zlatare vodio nas je do Palate Pi-ti. A svuda uli~ni zabavqa~i. Dok drugine{to rade da bi nas stvarno zabavili, oni nerade ba{ ni{ta. Satima stoje uko~eno kao ki-povi, dok im se ne baci koji nov~i}.

I na kraju Venecija. Nakon pola satavo`we brodi}em do~ekalo nas je Venecijansko{etali{te i najluksuzniji hotel Danieli itu smo prvi put osetili kopno Venecije. Po-red je i Du`deva palata u gotskom stilu, naj-poznatija znamenitost. Spojena je sa Bazili-kom Sv. Marka koja krasi Veneciju svojim iz-

gledom i kao takva godinama stoji na ~elu Tr-ga Sv. Marka - najve}eg centra ovog grada. Nimnogobrojni golubovi nisu izostali. Iako sevlasti bore da ih smawe, oni su ipak znameni-tost kao i Campanile (zvonik visok 98.5m)najvi{a gra|evina ovde. Ne mo`e se izbe}i niMost Uzdisaja, kao ni stotine drugih. Ispodwih mo`ete pro}i gondolama i tako jo{ boqeupoznati ovaj grad. Ne propustite u Veneciji:burano ~ipku, murano staklo, vo`wu gondolomi naravno maske.

Najstariji spomenici qudske istorije idanas oduzimaju dah svim turistima koji ima-ju tu priliku da stanu ispred wih. Sve ono{to smo gledali na slikama i u~ili iz isto-rije ne mo`e da se poredi sa ovim ose}ajem.

I ukoliko vam se pru`i prilika da odeteu ovu zemqu, u ove gradove, iskoristite je, alina du`i period. Pet dana je premalo da se vi-di sve {to ova zemqa pru`a.

7

20. februar 2008. godine www.ets-kraljevo.edu.yu

Uvo|ewem novog smera - Poslovni admini-strator, 2004. godine, Ekonomsko-trgovinska{kola uvodi jedan novi oblik rada - VIRTU-ELNO PREDUZE]E. Kona~no u~enici na{e{kole, za razliku od prethodnih generacija,imaju mogu}nost da `ivot i funkcionisawejednog preduze}a i sami osete.

Prvo virtuelno preduze}e u na{oj {kolinosilo je simboli~an naziv „ZMAJ“. Upravoto ime mo`da i najboqe oslikava entuzijazamte prve generacije PA (poslovnih administra-tora) tada{weg odeqewa £1 (razredna BiqanaMiti}) i £2 (razredna Svetlana Dra`ovi}),kao i wihovog osniva~a, profesorke SlavicePajovi} Duki}. Od klasi~nog profesora, Sla-vica postaje direktor jednog virtuelnog pred-uze}a, sa kojim uspostavqa temeqe i standardena kojima }e se zasnivati i sva kasnije osnova-na VP. Zaposleni su sa svojom direktorkom od-lu~ili da se „Zmaj“ bavi prometom kancela-rijskog materijala na veliko. Po~etak je na-ravno bio te`ak, zato u pomo} pristi`e i pro-fesorka Qiqana Trajkovi} koja sa bogatim

iskustvom iz prakse olak{ava „zmajevima“put ka uspe{nom poslovawu. Va`no je napome-nuti da je p.d. „Zmaj“ veoma uspe{no pred-stavqao svoju {kolu i svoj grad na prvom Saj-mu virtuelnih preduze}a koje je odr`ano u Be-ogradu 2006. godine.

Kancelarija virtuelnih preduze}a uprizemqu {kole, u potpunosti je opremqenatako da su i zmajevi kao i kasnije osnivanapreduze}a mogla potpuno neometano da obavqa-ju svoje poslovawe. Ra~unari, {tampa~, kopiraparat, skener, lap top, video bim, projektor,projektno platno, moderacijske table, grafo-skop sve to stoji na raspolagawu u~enicima iprofesorima kako bi se simulirao rad predu-ze}a. U na{im virtuelnim preduze}ima virtu-elni su novac i roba - sve drugo je realno.

2006-te godine na{a {kola postaje bogati-ja za 4 nova virtuelna preduze}a. U drugoj go-dini u~ewa u~enici sami biraju delatnost,naziv, logo i slogan svog privrednog dru{tva.i tako, te 2006. god. osnovani su „Jump“ i„Sport star“ kao p. d. za promet sportskomopremom, „Dionis“ i „Tropiko“ kao p. d. zapromet alkoholnim i bezalkoholnim pi}em.Ovim privrednim dru{tvima je bilo mnogolak{e da slede ve} trasirani put svojih sta-rijih kolega. Rad sa „Jump“-om i „Sport star“-om zapo~ela je Aleksandra Obradovi} kao

wihov direktor, dok je „Tropiko“i „Dionis“, nakon izvedene jednegeneracije vodila Slavica Pajo-vi} Duki}, tako|e kao direktorpreduze}a, a godinu dana kasnijeweno mesto direktora privrednihdru{tava „Tropiko“ i „Sportstar“ preuzima profesorka Draga-na Barlov. Ve} u prvoj godini radanova privredna dru{tva sti~ubrojne poslovne kontakte sa virtu-elnim preduze}ima {irom Srbije(^a~ak, U`ice, Beograd, Sopot,Gorwi Milanovac, Pirot, Vrawe,i sl.).

Po ugledu na iskustva svojihstarijih kolega, i „Jump“ i „Dio-nis“ su se na jedan veoma ozbiqan iprofesionalan na~in pripremiliza drugi po redu Sajam VP, koji jeovog puta odr`an u ^a~ku, aprilameseca 2007. godine. „Dionis“ i

„Jump“ dobijaju pohvale od WSB banke izU`ica za ostvaren obim poslovwa na Sajmu.

Ali, podmladak je ve} spreman. 2007. go-dine, septembra meseca, na{e tr`i{te po-staje bogatije za jo{ 4 virtuelna preduze}a.Tu je „Skituqko“-p. d. za promet obu}e i p. d.

8

20. februar 2008. godinewww.ets-kraljevo.edu.yu

VIRTUELNA PREDUZE]A NA[E [KOLE

Jedno od virtuelnih preduze}a

„Target“ za promet bojama i lakovima na~elu sa svojim direktorom Kali~anin Iv-kom, kao i „Krofnica“ p.d. za promet hleba ipeciva, i „Eskimko“ p.d. za promet zamrznu-tog testa na ~elu sa svojom direktorkomQiqom Trajkovi}.

Ve} u prvim mesecima rada i ova privred-na dru{tva uspostavqaju veliki broj poslov-nih veza i postaju prepoznatqivi po svomza{titnom znaku. U moru VP koje se bavesportskom opremom, kancelarijskim materi-jalom, ra~unarskom opremom, ova privrednadru{tva su pravo osve`ewe..

Zaposleni u „ZMAJ“-u ve} su maturiralii oti{li svojim putem: neki na studije a nekiu realna preduze}a gde }e sigurno znati da ura-de dosta toga {to su u „Zmaj“-u ve} nau~ili.

Ali to ne zna~i da „Zmaj“ vi{e ne posto-ji. Na nivou druge godine „Zmaj“ i daqe leti,ali sada sa novim radnicima, novim profe-sorima (profesori @eqka Mitrovi} i IvanGo~obija).

Ve} u septembru ove godine sti`u novesnage. Nova privredna dru{tva, novi admini-stratori i direktori….Va`no je to da na{a{kola svake godine obu~i 48-oro administra-tora koji su u potpunosti spremni za rad u re-alnom privrednom dru{tvu. To, koliko suspremni za rad najboqe oslikava komentar po-slodavaca kod kojih na{i u~enici poha|ajublok nastavu. Velikom broju u~enika je ponu-|eno zaposlewe i rad preko leta. Ova ~iweni-ca dovoqno govori sama za sebe. Svi koji ima-mo priliku i ~ast da radimo sa odeqewima uogledu mo`emo biti zadovoqni i ponosni narezultate na{eg i wigovog rada.

Aleksandra Obradovi}profesor Poslovno-administrativne obuke

ZMAJ

U~enici na{e {kole, obrazovnog profilaposlovni administrator, a od ove {kolske go-dine i u~enici smera komercijalista, imajumogu}nost da svoje ~asove predmeta Poslovno-administativna obuka izvode u u~ionicama 1i 2, poznate kao „biro“. „Biro“ je po~eo sa ra-dom 2003. godine, kada je u Srbiji po~eo pilotprojekat Ministarstva prosvete i nema~kevladine organizacije GTZ. Tada je na{a {ko-la, kao jedna od 18 ekonomskih {kola u Srbi-ji, u{la u projekat.

Za mnoge u~enike koji ne pripadaju smeruPA verovatno je enigma {ta se u ovim u~ioni-cama de{ava. Ove u~ionice moderno suopremqene tehni~kim sredstvima, kao {to sura~unar za svakog u~enika, fotokopir aparat,skener, {tampa~, faks, i druge kancelarijskema{ine.

U takvim savremenim uslovima tokom dru-ge, tre}e i ~etvrte godine u~enici rade u vir-tuelnom preduze}u, gde se odvijaju procesi ra-da istovetni kao u privredi, tako da |aci do-bijaju vredna iskustva i znawa koja im omo-gu}avaju samostalni rad ~ak i ako se zaposleodmah posle zavr{ene sredwe {kole.

Poslovni administratori u drugoj godinidobijaju nov predmet - poslovno-administra-tivnu obuku.

Tu se po prvi put upoznaju sa radom u pred-uze}u, gde rade}i zajedno, na nivou celog ode-qewa, odnosno grupe od 12 u~enika, poma`ujedni drugima, donose odluke, razvijaju ose}ajodgovornosti, ali i razvijaju svoje stru~ne,socijalne, tehni~ke i organizacione kompe-tencije.

Tokom ove godine u~enici posluju pod po-slovnim imenom i identitom Privrednogdru{tva ZMAJ, koje je najstarije preduze}e zave`bu, nastalo jo{ 2004. godine. Naredne{kolske godine osnivaju se virtuelna predu-ze}a pod imenom koji u~enici odaberu, ali uskladu sa pozitivnim zakonskim propisima, ito kod centra u Sopotu koji simulira dr`avneorgane i agencije, a istovremeno i koordinirarad virtuelnih dru{tava u Srbiji. Za posloveizvr{ewa virtuelnih transakcija novca za-du`ena je WSB Banka u U`icu, gde tako|e ra-de na{i vr{waci.

Da bi se u~enici {to boqe osposobili zabudu}e zanimawe, „krojeno“ po potrebamatr`i{ta rada i savremene privrede, predu-ze}a se povezuju stvarawem poslovnih konta-kata, gde se obavqaju prodaje, nabavke ali ipru`a pomo} u slu~aju nedoumice, gde nam po-ma`u starije kolege. Na taj na~in se kodu~enika razvijaju poslovni bonton, usavr{avave{tina komunikacije.

Ono {to rad u birou razlikuje od drugih~asova stru~nih i op{tih predmeta u ovoj{koli je sloboda kretawa u~enika po u~ioni-ci, bez posebnog obra}awa profesoru, a razgo-vor je ne dozvoqen, ve} neophodan da bi se rad-ni zadaci izvr{avali. Da sumiram - u virtu-elnom preduze}u se tra`e tri, dobro poznatestvari - rad, red i disciplina!

9

20. februar 2008. godine www.ets-kraljevo.edu.yu

KROFNICA

Mi smo mlado virtuelno privrednodru{tvo osnovano re{ewem servisnog centra``Sopot`` 29. septembra 2007. godine. .Se-di{te dru{tva je u Kraqevu, Dositejeva br.46. ^inimo jak tim od 12 zaposlenih, organi-zovanih za obavqawe delatnosti za promethrane i pi}a na veliko, kroz rad u ~etirislu`be (op{ta pravna i kadrovska slu`ba,ra~unovodstveno-finansijska slu`ba, nabavnaslu`ba i prodajna slu`ba.) Menaxment predu-ze}a sa~iwavaju direktor, promo}nik direk-tora i {efovi slu`bi. Svi zaposleni, izabra-ni su na osnovu konkursa i pole objavqenogintervjua.

Ka`u da ~ovek jede da bi `iveo, stoga dabiste `iveli, jedite samo sve`e i ukusno ipijte samo pravo, jer ne zaboravite da zdravqena usta ulazi, a sve to vam nudi Privrednodru{tvo ”Krofnica”

- Sve vrste slatkih i slanih peciva- Sve vrste alkoholnih i bezalkoholnih

pi}aVrata na{eg privrednog dru{tva su

{irom otvorena za sva privredna dru{tva ko-ja su zainteresovana za na{e proizvode. Uveksmo spremni za saradwu.

Da bismo vam ukazali na kvalitet i dobarukus na{ih proizvoda `elimo da vam napome-nemo sa kime smo do sada sara|ivali:

VPD “Eskimko”, VPD “Skituqko”, VPD“Target”, VPD “Dionis”, VPD “Tropiko”,VPD “Moka”, Z.U.T.A.R. “[ampion”, D.O.O.”Miwon”.

Ciq na{eg privrednog dru{tva je da zau-zme dobru poziciju na tr`i{tu virtuelnihprivrednih dru{tava, uve}a svoj po~etni ka-pital i sklopi veliki broj poslova sa drugimpreduze}ima.

10

20. februar 2008. godinewww.ets-kraljevo.edu.yu

SKITUQKO

Mi smo mlado i ambiciozno virtuelnoprivredno dru{tvo koje se bavi prometomobu}e i ode}e. Privredno dru{tvo je osnovanoRe{ewem servisnog centra “Sopot” br. 66/2007od 01. septembra 2007. godine. Sedi{te je uKraqevu, u Dositejevoj br. 46.

Mesto pod suncem smo na{li zahvaquju}i“Lakom koraku” koji omogu}avaju na{i proiz-vodi. Narod ka`e da ~izma glavu ~uva tako dau na{em asortimanu mo`ete na}i veliki iz-bor ~izama, ali i druge obu}e poput cipela,patika i ostalo...

Pravna forma na{eg preduze}a je dru{tvosa ograni~enom odgovorno{}u. Na{ tim ~ini

14 radnika, organizovanih kroz rad 4 slu`bei menaxmentom preduze}a koji ~ine direktor,zamenik direktora i 4 {efa. Poslovi se iz-vr{avaju kroz rad op{te, pravne i kadrovskeslu`be, ra~unovodstveno-finansijske, nabav-ne i prodajne slu`be {to doprinosi uspehu uposlovawu.

S obzirom da smo skoro osnovano privred-no dru{tvo nemamo mnogo poslovnih partnera,ali se svakodnevno trudimo da privu~emo novekupce. Privredna dru{tva sa kojima smo dosada sara|ivali su: “Krofnica”, “Solid”,“Eskimko”.

Pozivamo i Vas da hodate sigurnim kora-kom napred, u`ivaju}i u proizvodima na{egpreduze}a.

�� ^AROBNI VETAR

Jednom u `ivotu oseti ~ovek nemo},Oseti strah koji ga ve`e,Ose}a da mu je potrebna pomo},Ose}a da ga `ivot poput nekog obru~a ste`e.Tada on se se}a svojih gre{aka,I neoprostiva mu postaje svaka,Na svakom }o{ku vidi prepreke neke,Koje kao grane nanose nabujale reke.Pa da ne bi mislio o bolnim trenucima,O pro{losti koja mu tugu stvara,On se bavi raznim poslovima,I sre}nim se ~ovekom pretvara.A nikako da shvatiDa postoji vetar jedan, koji tu tugu bri{e,Koji }e u~initi da vi{e ne pati,Za kojim }e svaki put da uzdi{e.Taj ~arobni vetar je raznih boja,Znaj da je samo jedna tvoja,Samo jedna odgovara tvojoj du{i,I samo ona ti nadu ne ru{i.Mora{ da zna{ wegove smerove,Da razume{ wegove promene boja,Da bude{ poput mudre sove,Jer kada to uradi{, sre}a je tvoja.Kad oseti{ ovaj vetar ~aroban,Razume{ `ivot koji je jako ~udan,Shvati}e{ za{to ti ga `ivot {aqe,Ba{ onda kad ne vidi{ da mo`e{ daqe.

Radevi} Radomir £££-4

�� NADMENI

Za{to si takav nadmeni stvor,Zar mora{ u mom srcu da pravi{ spor!

Pitam se pitam...Misli me mu~e,Snovi me progawaju,Sve }e to da me dotu~e.

O nadmeni stvore,Za{to ba{ ti!?Nisi jedini i ja to znam,Ali ko }e mom srcuDa uka`e na tu stvar.

O qubavi pri~amAko se pitateZa{to mora bitiTako slepa, a ipak lepa?

O nadmeni stvore,Za{to ba{ zbog tebe?Da me misli moreDa se srce ste`e...

D. M. £££-1

11

20. februar 2008. godine www.ets-kraljevo.edu.yu

�� MLADOST MO@E SVE

Mladost mo`e pobediti sveSvaku senku r|avog snaMladost nezna za ne}u i neNiti poznaje dubine dna.

Mladost mo`e voleti jakoSvako bi}e za kojim pla~eMladost ume qubiti takoSvakog puta, sve ja~e i ja~e.

Mladost mo`e pra{tati gre{keSvaku la` qudskoga umaMladost nikad ne ide pe{keZa wu je `ivot ve~ita gluma.

Mladost mo`e ~ekati dugoDa k woj poleti nebeska sre}aMladost nose bura i jugoTamo gde le`e nadawa ve}a.

Mladost mo`e promeniti imeImati neki druk~iji smisaoMladost tako postaje time Ne{to o ~emu je neko pisao.

Mladost mo`e preboleti tuguI kod svakog bivati jednaMladost zna pre`iveti kuguAl biti uvek gladna i `edna.

Branko Mi{i} £¤-1

�� PRI^A O JEDNOM DE^AKU

Ne zna{ nikad ni {ta misli{Dok se na ovom svetu gube sve svetle bojeDok se planeta polako, do temeqa ru{i,Svi jure da re{e neke probleme svoje.

Eto na primer jedan obi~an de~koOdlu~io da re{i svoje probleme.Na`alost, u~inio je to na pogre{an na~in,Na pogre{nom mestu u pogre{no vreme.

Da }e sve nestati ba{ kao i dim cigareteZa wega je izreka sada ma~ku o rep oka~ena.Dopustio je da taj isti dim dotakne wegove usneI tada ve} kocka je bila ba~ena.

U wegovim o~ima plave bojeSijala je vatra mo}na, i tako|e plava.I odjednom, u trenu, postala je sivaA da ga nije ~ak ni zabolela glava.

Vaqda rak plu}a - hladno je rekao doktor- On je mislio da je samo grip, i ni{ta vi{e-I tako je utihnula jedna nedovr{ena pesma.Poput plamena pogo|enog pquskom ki{e.

A hteo je samo da re{i probleme,Da `ivi sre}no kao i svi drugi.Sada je sve to odjednom palo u voduZbog toga su nekome minuti sada veoma dugi.

Negde daleko se zbog toga ~uju tihi jecaji,A nebo je vedro, kao i wegove o~i plaveNije stigao da re{i sve probleme,Pa ~ak ni da sazna one prave.

U glavi mora{ da ima{ svetNa hiqadu na~ina mo`e{ da re{i{ sve.Zato kad do|e{ u veliko isku{ewe,

Skupi snagu, udahni duboko, i jasno

i glasno reci NE!!!

Janovi} Lazar £-3

12

20. februar 2008. godinewww.ets-kraljevo.edu.yu

��

Tri papira,Na wima pi{u sve moje `eqe,Sve moje boli,Svi moji neostvareni snovi,Tu su urezana ose}awa sveta,Tu je na{kraban po koji stihKoji me podse}a na wihOne, koje su zavirele u moje srceI videle vi{e od predmeta,^ule vi{e od otkucaja,Osetile vi{e od lupawa duboko u meniTri papiraTu je izlo`ena moja du{aOzle|ena, puna o`iqakaNisam znao da je ~uvam od pogre{nih,Kojima sam je davao sa rado{}uOne bi ga uzele, poigrale se, i bacile Kao neku staru igra~kuTri papiraKoji mi kazujuSutra }e biti boqeKoji mi daju voqeDa nastavimDa odolimDa ne posustajemKada zastanem,Da me podsete,Podstaknu,OpomenuDa sve {to radimZa neku tamo Jelenu

Gavrilovi} Darko £££-2

�� MOJ TATA HEROJ

Qudi ka`u da o `ivotu najvi{e znajustarci i deca, i da je `ivot o{tar kao se~ivo.Idu}i po takvoj ivici ~ovek je zver kada mora,melem kad ume, a junak kad sme. @ivot je punizazova, junaci su tu me|u nama. Oni ne govoreo sebi, o wima govore wihovi postupci i dela.

Bila je to ona nesre}na, devedeset deveta.Sa sedam godina nisam znao {ta je rat, ali samsvuda oko sebe ose}ao zebwu i strah. Oca dani-ma nisam vi|ao. Ponekad bi nai{ao da obi|esestru, mamu i mene i uvek je bio ozbiqan i no-sio je {lem i pu{ku. Govorio je da }e sve biti

u redu i da se ne bojimo. A onda je neizvesnostpre{la u stradawe. Bombe su bile tako stvar-ne i padale su blizu nas. Drugo ve~e bombar-dovawa...

Ni{ta se ne ~uje od aviona i silnih eks-plozija. Svi }utimo i ~ekamo.

^ekamo da to jednom prestane. i ne po-mi{qamo da ne{to mo`e da nam se desi. A on-da odjednom sve se zatreslo i sve je zasvetlelo.Goreli su rezervoari u kasarni. Avioni suoti{li, vatra se {irila ka ku}ama u selu i z-gradama oko rezervoara. Iznenada je u ku}uu{ao moj otac. Se}am se da je bio bled i da je nabrzinu rekao majci da je jedva izvukao `ivuglavu. Iza{li smo napoqe i videli razbukta-lu vatru. Bilo je tu dosta qudi i vojnika. Po-gledao sam u oca i prvi put video kako mu sesuze slivaju niz lice. „ Gori na{a zgrada“, ti-ho je rekao vojnicima. A onda se kroz no} pro-lomio wegov odse~an glas: „ ko je dobrovoqacda idemo da gasimo vatru?“ nije tu bilo raz-mi{qawa, kolebawa. Svi vojnici i sta-re{ine su kao jedan poleteli u kamion ioti{li u vatrenu no}. Vodio ih je moj tata.Dugi sati ~ekawa. Vatra se sti{avala, gotovoje nema vi{e. Da li je moj otac `iv? Po~iwemda pla~em, a onda ~ujem zvuk kamiona. Izlazimoj otac, crn, ~a|av, ali `iv. i ostali su`ivi i nepovre|eni. ^uo sam vojnike kakopri~aju da je moj otac uleteo u vatru da izneseaparate za ga{ewe po`ara, da su mislili da sene}e vratiti `iv iz vatrene stihije. A on evoga `iv ispred mene stoji sa opekotinom na ob-razu i u ruci dr`i sliku nas ~etvoro i malidrveni bager, poklon od jednog vojnika. Skro-man kao i uvek, rekao je da to nije ni{ta.Po~elo je da svi}e. Tatin kamion je oti{aoprema planini. Ne{to u meni je htelo da puk-ne od radosti, hteo sam da viknem, da pla~em,da se smejem. Hteo sam celom svetu da ka`em daje moj otac heroj. Posle nekoliko dana mojotac je oti{ao u Beograd da pravi polo`aje zaodbranu grada. Sa jednog wegovog polo`aja obo-ren je ~uveni „nevidqivi“.

Sre}an sam {to je moj otac takav, skromani hrabar. O wemu govore wegova dela i postup-ci i jedna mala crvena kutija koju moja majka~uva na posebnom mestu. U woj se nalazi ordenza hrabrost koji je dobio za zasluge u odbranizemqe.

Nikola Milenkovi} £-1

13

20. februar 2008. godine www.ets-kraljevo.edu.yu

�� DETE JE ^OVEK U ODELU DETETA

@ivot je more, a ~ovek jedrewak, {to plovipu~inom. Lome ga vetrovi, nose ga pu~ine, {ibaga nebo nad bi~em vetra. On se bori, nada se, alisve mawe leti sve vi{e tone. Dete svilenih gru-di i srca velikog kao stena zove ga, uliva vetaru wegova jedra do nove nade i nove luke.

Vreme svemu mewa boje i silan sjaj mra~ni.Jedno je dete Suncem zagrqeno i jedino onoima svoju zvezdu lutalicu da `ivom osvetli ilak{e proluta wime. Ono je balanser, ve~itikrivac, ve~iti slu{alac.

Dete je jezgro roditeqa, tajnom vezom skri-veno da obuhvati `ivom kora~aju}i. Gordo na-spram podsmeha i spletki usamqeni galeb iz-nad mora osredwih dete korakom meri, grabi,gleda svoj obraz u izlozima. Vidi kostimve~itog de~aka - devoj~ice i misli kako je ovosazve`|e za wega samo provincija. Nekima tonije po voqi, va`no im je samo ko su, odakle sui ko su im roditeqi.....

Preko {kolskog bedema viri u daqini pu-no nade. Tra`i ve}a prostranstva od po-nu|enih i od sebe, rado bi krenulo novim pu-tem, ali se pita da li }e nekuda poznato sti}i.Ume da ose}a i `eli, da se raduje, smeje, peva,strepi i istra`uje. Zna da tuguje i brine, mi-sli. Ima svoje obaveze: da se obu~e, o~e{qa,u~i, pospremi sobu.... ima i svoje potrebe: da sedru`i, tr~i, voli, bude voqeno, da ma{ta i~ezne. Ono je karika u lancu `ivota. Sawarimovawe kroz nemu ti{inu. Dete je svugde u~ovekovom svetu. Dete je zrno peska koje po-kre}e ma{tu. ^oveku koji raspoznaje dete u se-bi ugodno je da uspostavqa granicu. Gre{i...zrno ume da se zavu~e u najskrovitija mestastene i o~ima punim tajni vidi {are vatre.Svaki kamen u vatri otvara svoje tajne prola-ze. Zato dete ko senka Petra Pana pred nosomstra{nog Bana navu~e kaput, svoje odelo i bo-ri se za skrivenog genija u sebi i gradi `ivot.Ono je pravi, uporni graditeq ali ne samo ku-la od peska. De~ije ideje su orginalne i tajan-stvene, istrajni i sre}ni ih obistine nekada.

Ono ne mrzi, ne ubija, ne vodi ratove.... nepoznaje suve suze. Kad pla~e, pla~e iskreno,kad je upla{eno drhti, kad daje, daje od srca,

kad voli, voli celom du{om. U wemu se kali~elik, raste srce, razvija um. Kad vreme po|e sgoreg na gore dete je usijano gvo`|e koje se sa-vija i ispravqa neizmeni~no. Neke bistrinese bespovratno mute. ^ovek stari, qude otkri-va kroz {ifre, zaboravqa imena, zaboravqadete u sebi. Oni koji umeju da broje zvezde,pi{u pesme, skinu maske i sami stvore nekimir. Oni su velika deca i pravi qudi. Jedinosu oni zaista sre}ni {to postoje. Jedino oniodaju priznawe detetu kao najve}em i najhra-brijem dostojanstvenom ~oveku u moru `ivota,maskiranog u odelo deteta.

Marija Pavlovi} £¤-1

�� TO JE MOJA [KOLA

Velikani na{e istorije uspeli su da sa-grade ustanove u kojima }e se {iriti znawe igde }e proticati najva`nija etapa sva~ijeg`ivota. Striktno je odlu~eno da se u wimasti~e visok nivo obrazovawa i da to budeosnovni ciq svakog predava~a. Od tada do da-nas je pro{lo nekoliko vekova, ciq je ostaonepromewen, ali, danas {kola svojim |acimaotvara vrata nekog novog, ~udesnog sveta.

Postoji jedna ~uvena re~enica: „Od kolev-ke pa do groba, najlep{e je |a~ko doba“. Ipak,

14

20. februar 2008. godinewww.ets-kraljevo.edu.yu

kada se ona izgovori moji drugovi se samo iro-ni~no nasmeju neveruju}i da bi to moglo bitiistinito. Svi samo zarone u svet ma{te gde se-be ve} vide daleko od {kolskih klupa. Plani-raju}i svoj `ivot, neki sebe vide u uloziuspe{nih poslovnih qudi, a drugi razra}ujustrategije za varawe na ispitima, ali svakoima neki svoj san kome te`i. Ipak da li smosvesni posebnosti ovih dana{wih trnutaka?

[kola je ta neverovatna institucija kojanas je sve povezala u jedan za~aran krug pri-jateqstva i qubavi. U woj smo se upoznali, za-jedno rastemo i sazrevamo. Ona nas u~i ne samouxbeni~kom gradivu, ve} i onim najva`nijimlekcijama `ivota. [kola nam je pokazala raz-like izme|u `eqa i stvarnosti, spustila nasna zemqu i pokazala da moramo realno sagleda-ti situaciju u kojoj se na|emo. U woj nailazi-mo i na prepreke i na pote{ko}e koje moramonadmudriti i pobediti. Raznorazni bezobzir-ni postupci i prekori samo nas navode da sejo{ vi{e borimo i istra`ujemo, da se nikadane predajemo i ne posustajemo. Ponekad, mi|aci, imamo utisak da nas profesori namernopritiskaju i tra`e od nas mnogo vi{e od po-trebnog, zato se protivimo da im poka`emo dai mi mo`emo biti svestrane li~nosti kojeuspevaju da iznova sve iznenade svojim znawemi domi{qato{}u. Moja je {kola puna u~enikakoji ru{e}i sve predrasude re|aju zavidneuspehe i tako osvajaju stepenik po stepeniksvog zacrtanog ciqa. Ali, u toj borbi niko ni-je sam. Nau~ili smo da verujemo jedni drugi-ma, jer nas je upravo {kola uputila da seme|usobno poma`emo i bezuslovno dajemo po-dr{ku jedni drugima i pru`amo pomo}. Tu su,naravno i oni bez kojih {kola ne bi imalaovakvu vrednost i zna~aj - na{i profesori.Koliko god se mi qutili na wih kada nas pri-tiskaju i preoptere}uju gradivom koje moramoda savladamo i nau~imo, nikako ne bismo mo-gli da izgradimo sebe kao visoko obrazovaneosobe bez wihove pomo}i. Iako ponekad izgle-daju gordo i nedosti`no, svojim {alama nampoka`u da izgled vara i da se oni samo trudeda o~uvaju svoj autoritet pred |acima. Oni je-dino `ele da nam prenesu {to vi{e znawa ka-ko bi na{ uspeh u `ivotu bio jednim velikimdelom i wihova zasluga. Mi smo svesni koliko

je va`no u~iti i re|ati dobre ocene kako bistvarno uspeli i u~inili ih ponosnim, ali umojoj {koli se ne vrti sve samo oko kwige. Po-stoji ono {to daje dra` odlasku u {kolu, a tosu one sitne radosti kao {to su tra~arewa pohodnicima ili pak dogovarawa sa drugovimaoko nekih nama bitnih stvari. Sva{ta su tihodnici pretrpeli, planirawe najlu|ih eks-kurzija, `urki, ro|endana, provoda za vikendi jo{ mnogo drugih doga|aja. Zatim slede pre-pri~avawa, do{aptavawa i smejawa zbog ne~eg{to se dogodilo na ~asu ili zbog planirawane~eg {to }e se tek desiti na nekom nasumiceizabranom ~asu. Tu su, naravno, i tra~arewa sasprata na sprat zbog nekog va`nog frajera iznekog drugog odeqewa, {to je pomutio razumnekoj sawalici, pa ona sada jedva ~eka maliodmor samo da bi ga videla bar na dva minuta.Ponekad se sve to i isplati, jer se ispostavida je taj frajer samo jedan normalan de~ko ko-ji nije tako nedosti`an kao {to izgleda. i svikoji su se upoznali i zavoleli na ovim ~udnimhodnicima moraju da zahvale {koli, jer da ni-je we mo`da se nikada ne bi ni videli.

^udan je vazduh u ovoj mojoj {koli, nekakosvemo}an i magi~an. Daje nam samopouzdawe iose}aj va`nosti. Svaki deo we je druga~iji, ne-kako drag i inspiri{u}i. Wu ne ~ine samomno{tvo stepenika, dugi, {iroki hodnici,niti tajanstvene u~ionice. Moja {kola pred-stavqa hram drugarstva i znawa, ve~itu in-spiraciju podr{ke i pomo}i. Ona se svojimbesprekornim sjajem uzdi`e iznad ostalihustanova i kao takva odoleva vremenu i novimgeneracijama. Me|u svoje zidove prima nekenove klince i zajedno sa wima, uvek iznova,raste i ja~a. Kao tako nepobediva i dostojan-stvena institucija sa velikim ponosom idivqewem kakvo i zaslu`uje, ona nosi nazivEKONOMSKO - TRGOVINSKA [KOLA.

Zaista jesmo li svesni koliko nam u `ivo-tu zna~i na{a {kola? Pa ~ak i kada smotu`ni, nesre}ni ili upla{eni, uvek postojine{to u toj mojoj {koli {to nas u~ini spokoj-nim i radosnim. Za mene je ta, moja {kola, in-stitucija obrazovawa, radosti, drugarstva -ve~iti spomenik rane i najlep{e mladosti.

Biqana Ra{eta £££-4

15

20. februar 2008. godine www.ets-kraljevo.edu.yu

Hello svima! Za otvarawe ove rubrike iza-brala sam ba{ jednu od na{ih najboqih i naj-kompletnijih profesorki i koju mnogi od nasnazivaju „Darling“...da to je profesorka en-gleskog jezika Du{ica Vukovi}.

Dobar dan, Profesorka, Za po~etak re-cite nam kako i gde ste proveli raspust? -Zdravo Aleksandra.. Radno, nigde posebno jersam morala da se uskladim sa obavezama, alisvakako praznike sam provela u slavqu.

A sad jedno stereotipno pitawe: Kada steodlu~ili da se bavite upravo ovim poslom? -Jo{ od malih nogu zami{qala sam da samu~iteqica, obla~ila mamine haqine, {min-kala se i igrala se lutkicama zami{qaju}ida im predajem, dolazila kod oca na posao, ko-ji je tako|e bio profesor i to fizike. Mo`dasu i geni presudili...

[ta ste u horoskopu? Kako biste opisa-li sebe u tri re~i? - Vodolija / Lav. Sebe bihopisala kao previ{e otvorenu, radnu i prav-doqubivu.

Omiqen glumac i glumica? - Al Pa~inoi Monika Belu}i.

Omiqeni film i kwiga. - Omiqeni filmmi je Sjaj u travi, a kwiga „Orkanski visovi“i „Magbet“.

Va{ sre}an broj? - Broj 6.A `ivotni moto? - Never judge the book by

its cover (Izgled vara). Never explain yourself beco-use the persons who like you doesn’t need it and the per-son who dislikes won’t believe it. (nikada se ne prav-daj jer onima koji te vole to ne treba, a ni oni-ma koji te ne vole jer ti ne}e verovati)

Da li ste sujeverni? - Pa recimo da je-sam. ^itam horoskop, znam da uz kaficu sadrugaricama pogledam u {oqu..

Koji Vam je najsre}niji dan u `ivotu?Ima ih dosta, ne bih izdvajala ni jedan...Da li imate brata ili sestru? - Ne, je-

dinica sam. Postoji li doga|aj koji bi najradije zabo-

ravili? - Postoje neprijatni momenti poputnekih pogre{nih odluka, bolnih otre`wewaali ne bih da ih zaboravim, ve} da uvek postojeu mom se}awu kao lekcija da ne treba pravitiiste gre{ke...

Da li volite da putujete i koje stezemqe proputovali? - Obo`avam jer puto-vawa pro{iruju na{e vidike. Bila sam u En-

gleskoj mesec dana na stru~nom usavr{avawusa profesorima sa Kembrixa i kolegama iz ce-log sveta na projektu o inovacijama u nastavi,a turisti~ki u Italiji, Francuskoj, Tunisu,[paniji, Austriji, Ma|arskoj, Gr~koj i Tur-skoj.

Imate li neki hobi? - Nemam neki hobijer nemam mnogo slobodnog vremena, koje kadimam iskoristim da se vidim sa dragim osoba-ma, pro~itam neku zanimqivu kwigu ili od-gledam dobar film.

A nadimak? - Ne znam, reci mi ti....A mogu li da vam otkrijem da Vas u~eni-

ci druge godine zovu Darling? - Za{to? (smeh)Pa ne znam...Verovatno zato {to ste jedna

od najdra`ih profesorki u {koli. - Heh :-)Da li volite `ivotiwe i da li imate

ku}nog qubimca? - Volim ali nemam ku}nogqubimca. Kao mala sam imala ma~ku Cicku ima~ka Panta.

A sada da pre|emo na Va{u profesiju..Recite nam, u kom gradu ste studirali ikako ste se uklopili u novu sredinu? Da lije bilo te{kih momenata? - Studirala sam uBeogradu, bilo je te{ko adaptirati se u po~et-ku zbog brzog tempa i druga~ijeg na~ina `ivo-ta ali sam se u principu brzo uklopila.

[ta biste poru~ili |acima Eko-nomske {kole: Beograd, Kragujevac ili No-vi Sad? - Smatram da svako treba da studiragde `eli i prema svojim intelektualnim ifinansijskim mogu}nostima. Bez obzira da lise odlu~ite da studirate jezike ili ne, savetu-jem u~enicima da u~e jezike jer koliko jezikazna{ toliko i vredi{..

Da li biste savetovali svojim u~eni-cima da upi{u jezike i za{to? - Naravno dasvakom profesoru imponuje da u~enik krenewegovim stopama i da bude boqi nego sam pro-fesor. Meni je drago da dosta u~enika iz ove{kole koja je stru~na upisuje jezike, naro~itoengleski i da imaju jako dobre rezultate nafakultetu, da dolaze u {kolu na konsultacije,da se nastavqa saradwa i daqe sa biv{imu~enicima, budu}im kolegama.

Da li ste se ikada pokajali {to ste za-vr{ili Filolo{ki fakultet? - Nisam, jersam od malih nogu to `elela, `ao mi je {tonisam uporedo zavr{ila jo{ neki jezik. Bu-du}i da sam perfekcionista brzo bih to savla-dala, ali uzimaju}i u obzir ~iwenicu da ~im

16

20. februar 2008. godinewww.ets-kraljevo.edu.yu

DA PITAMO PROFESORE

ne koristi{ jezik zaboravqa{, ne bih moglada koristim oba jezika aktivno, do{lo bi dozaboravqawa, a moj perfekcionizam to ne bidozvolio. Ne zadovoqavam se povr{nimznawem.

Da li uspevate da uskladite privatan`ivot sa poslovnim obavezama? - Da, su{ti-na je u dobroj organizaciji.

Da li vam je zanimqiv rad sa u~enici-ma u {koli? - Izuzetno, jer u ovom poslu dola-zi i va{a i moja kreativnost do izra`aja. Toje mesto gde pru`am i crpim pozitivnu ener-giju. Jako je lepo raditi sa mladim qudima,ovo je plemenita profesija jer biti profesorne zna~i samo edukovati |ake, ve} i usmerava-ti ih, pripremati za `ivot i u~estvovati uformirawu li~nosti. U prilog tome govori idobar odziv u~enika kada su u pitawu vanna-stavne aktivnosti kao{to je sad aktuelna pri-redba na engleskom za Dan {kole. To dokazujeda su u~enici motivisani i da su profesori

uspeli da razviju qubav prema predmetu i`equ za pro{iravawem svojih saznawa, kao ito da se oprobaju u glumi. U~enici su tako|edali svoj doprinos u prevo|ewu sajta sa srp-skog na engleski jezik, {to je jo{ jedan podu-hvat koji je atipi~an obzirom da je ovostru~na {kola, a opet ne toliko iznena|uju}eako se uzme u obzir da su u~enici ove {kolepostigli i posti`u zapa`ene rezultate natakmi~ewima.

Koje odeqewe biste izdvojili u na{oj{koli i za{to? - Svako odeqewe ima svojudu{u, svako je poseban na svoj na~in.

I za kraj {ta biste poru~ili svojimu~enicima? - Poru~ila bih da rade na sebi ida ula`u u sebe jer je znawe najve}i kapitalkoji niko ne mo`e da vam oduzme i ni~im nemo`e da se kupi, zato je i wegova vrednostneprocewena...

Interview by: Aleksandra Rube`i} ££-1

17

20. februar 2008. godine www.ets-kraljevo.edu.yu

PREPORU^UJEMO DA PRO^ITATE

Peta kruna - Havijer Gonzales

Ova kwiga jeobjavqena u [paniji iprevedena je na ~etirijezika. U woj mo`etenai}i na razli~ite te-me kao {to su potragaHajme Agire za izgub-qenim posmrtnim osta-cima svoga ro|aka kojije nestao u Rusiji, Ber-ta V. Se susre}e sapro{lo{}u kakvu nijemogla ni da zamisli

kad joj baka otkriva tajnu wene porodice... Oveneobi~ne pri~e }e vas odvesti do Madrida, domuzeja Prado, prove{}e vas kroz pad Berlina,kroz muzej Ermita` i kroz sva ostala mestagde misterija i strah i daqe le`e. Dve stvar-ne istorijske ~iwenice, neobi~na zbrka na-stala oko jednog izgubqenog Gojinog dela zavreme gra|anskog rata u [paniji, nestanakjedne Van Dajkove slike za vreme Drugog svet-skog rata, temeqi su ovog neobi~nog, dina-mi~nog i kriminalisti~kog romana.

Meri Higins Klark

Ona je jedna od naj-poznatijih pisaca ba{ovakvih romana. Napi-sala je dvadeset triovakve kwige i svaku jeposvetila jednom ~la-nu svoje familije.

Pravi se da je nevidi{ (2003) je romanpo kojem je i snimqenistoimeni film, a na-peta pri~a o be`awujedne za{ti}ene sve-dokiwe pred pla}enim

ubicom odu{evi}e sve ~itateqe. Radi se o to-me da agetica Lesi Farel biva svedok velikogubistva jer se na{la u krivo vreme na krivommestu. Ona }e postati za{ti}eni svedok, pro-meni}e grad, dokumente, posao i ime - no ho}eli joj to biti dovoqno da izbegne ruku ubice...

Meni pripada{ (2001) je jo{ jedna napetai uzbudqiva pri~a koja je, ne bez razloga, zapo-sela vrhove lista najprodavanijih kwiga. Su-zana je uspe{na novinarka koja ima poznatuemisiju u kojoj daje savete `enama. Jednog da-na jedna `ena po~iwe da iznosi ozbiqne po-

18

20. februar 2008. godinewww.ets-kraljevo.edu.yu

datke o jednom ubici i on shvata da ako ovaemisija nastavi da se emituje on bi bio u opa-snosti. On }e preduzeti sve da se izvu~e iz tesituacije, a na putu }e mu se na}i i Suzana.

Tatina mala devoj~ica (2005) je roman pre-pun obrta i napetosti, mra~an i zarazno~itqiv, koji obe}ava ~itateqima da ga ne}elako ispustiti iz ruku. Mala devoj~ica kojaje sa svojih sedam godina prisustvovala ubi-stvu svoje petnaestogodi{we sestre, zauvek sezatvara u sebe i godinama gleda kako se wenaporodica raspada. Sve }e to trajati dok ona sa-ma ne pokrene istragu i ne istera pravdu navidelo. Ona se ne}e smiriti dok ubicu svojesestre ne vidi iza re{etaka, a da li }e svoj`ivot staviti u opasnost, saznajte.

Sveta PetkaQiqana Habjanovi} \urovi}

Prole}e, godine 2006. u kraqeva~kom pozo-ri{tu povodom kwige „Sv. Petka“, QiqaneHabjanovi} \urovi}, odr`ana je prezentacijana kojoj je tako|e predstavqen i istoimenimanastir koji se nalazi u okolini Kraqeva, uStublu. Pored nas, na prezentaciji su u~estvo-vali i u~enici Elekrotehni~ke {kole „Niko-la Tesla“, i u~enici muzi~ke {kole „StevanMokrawac“. Koordinator projekta bila je pro-fesorka Dragana Jokovi}. Prezentacijom no-voizdate kwige predstavqen je i sada{wi iz-gled manastira, kao i wegova istorija i samnastanak. Da bismo {to boqe realizovali pre-

zentaciju potrudili smo se da gluma~kim, re-citatorskim i muzi~kim sposobnostima pro-budimo svest o postojawu vere i samog duhov-nog `ivota kod mladih qudi citiraju}i od-lomke iz novoizdate kwige.

Svemu tome doprinela je i po~asna go{}aQiqana Habjanovi} \urovi}. Publika je bi-la zadovoqna samom prezentacijom a miwenim odazivom. Deo publike je ~inilo isve{tenstvo manastira Sv. Petke od kojeg jedobijen blagoslov za odr`avawe prezentacije.

19

20. februar 2008. godine www.ets-kraljevo.edu.yu

USPESI NA[IH TENISERA

Samo {to je po~ela 2008. godina, a sa sobomje donela i januarski Australian open, jedanod ~etiri velika grend - slem turnira (preo-stala tri su Rolan Garos, Vimbldon, US open).Turnir je doneo brojna iznena|ewa. Mnogi su ufinalu singl takmi~ewa za mu{karce o~eki-vali da vide makar jednog od dva najve}a svet-ska tenisera dana{wice, Rogera Federera (27)ili Rafael Nadala (22), jer se znalo da }e sva-kako drugi biti jedan i jedini Novak \okovi}(21). Nole je pobedio Rogera (3:0), ni Nadal ni-je u{ao u finale. [panac je pobe|en od Fran-cuza Jo Wilfried Tsong (3:0), tako da su dva veli-ka tenisera napustila turnir verovatno i sa-mi iznena|eni. U finalu smo gledali ve-li~anstven me~ izme|u Novaka i Jo Wilfrieda(23). Bio je to zaista zanimqiv me~, jer ni je-dan ni drugi teniser se nisu predavali, a upitawu je bio i pehar (koji je Novak kasnijepro{etao ulicama Melburna), ali i presti`i novac. Nole je, naravno, pobedio i to rezul-tatom 3:1. Bio je to veliki uspeh ne samo za No-leta, ve} i za Srbiju. Koliko je me~ bio pro-pra}en govori i sama ~iwenica da je i legendafudbala, Argentinac, Dijego Armando Mara-dona ~estitao na{em mladom teniseru.

I devojke su tako|e bile prijatno izne-na|ewe za nas. O~ekivali smo velika dela i odAne Ivanovi} (21) i od Jelene Jankovi} (23),ali na`alost Jelena nije mogla da postigne ve-like rezultate zbog povrede koja ju je konstant-no mu~ila, a mlada Ana je stigla do finala {to

se i o~ekivalo, ali je pobe|ena odMarije [arapove. Ipak, uspesi suveliki. Ne treba zanemariti niJanka Tipsarevi}a (24), koji je na-mu~io Federera u 3. kolu ovog tur-nira ([vajcarac je pobedio 3:2), ito toliko da je [vajcarac izjavioda }e zbog wega osedeti. i NenadZimowi} (32) je osvojio Australianopen i to u dublu koji je igrao saTijantijan Sun.

Na{i teniseri su dokazali dawihova era tek dolazi i dali namrazlog da od wih o~ekujemo jo{mnogo pobeda. Pored wihovih uspe-ha oni su savr{en model mladih,uspe{nih qudi, na koje bi moglimnogi da se ugledaju. Propagiraju

ne samo zdrav `ivot nego i `equ da ostanuupam}eni po velikim stvarima, i to bave}i seposlom koji ih ispuwava i koji vole. Za svojegodine postigli su mnogo, a tek su po~eli...

Vukadinovi} Jelena £££-1

Novak \okovi}

Ana Ivanovi}

SPORT

OK „Ekonomac“ osnovala je grupa entuzija-sta - qubiteqa odbojke, profesora Ekonomsko-trgovinske {kole u Kraqevu po~etkom 2002.godine. Ideju profesora fizi~kog vaspitawaQubi{e Popovi}a da se osnivawem kluba koji}e postojati i raditi pri svojoj mati~noj{koli da bi se afirmisao razvoj i populari-zacija sporta, i to posebno odbojka, pomogli sukolege iz {kole Du{an @arkovi}, GoranA}imovi}, Qiqana Trajkovi}, Vito Dmitro-vi} i drugi.

Za pet godina postojawa mnogo je dece i mla-dih nastupilo u raznim selekcijama kluba, mno-go je uspeha postignuto i vitrina u kojoj seskupqaju pehari u hodniku {kole, sve je punija.

@enska ekipa u seniorskoj konkurenciji,u sezoni 2007/08. godini nastupa u drugoli-ga{koj konkurenciji - grupa Zapad. Iako jeekipa najmla|a u ligi u kojoj se takmi~i i~ine je prakti~no kadetkiwe i juniorke, nakraju jeseweg dela prvenstva zauzela je od-li~no ~etvrto mesto i sa velikim optimizmomo~ekujemo nastavak prvenstva 23. februara ka-da se u Leposavi}u u prvom kolu sastajemo saistoimenom doma}om ekipom.

Posebno smo ponosni na uspehe mla|ih se-lekcija. Na me|unarodnom novogodi{wem tur-niru u ^a~ku osvojena su dva pehara, za prvomesto u kadetskoj i za drugo mesto u konkuren-ciji mla|ih juniorki.

U konkurenciji juniorki ekipa „Ekonom-ca“ kvalifikovala se za polufinalni turniru okviru prvenstva Srbije. U kvalifikacija-ma je „Ekonomac“ bio boqi od „Trstenika“ i„Gimnazijalca“, pa zatim u okviru finalnogme|uregionalnog turnira od ekipe „Mlado-sti“ iz Kru{evca i kona~no u finalu od eki-pe „Leposavi}a“.

I kadetkiwe su na najboqm putu da ponoveuspeh juniorki. Za sada ubedqivo vode u kva-lifikacionoj grupi u kojoj se nalaze jo{ eki-pe „Trstenika“ i „Tomaka“ iz Trstenika iekipa „Latice“ iz Medve|e.

I pionirke imaju velike ambicije u svojojkonkurenciji da se kao juniorke i kadetkiwekvalifikuju za zavr{ne turnire na nivoudr`ave, {to }e biti uz uspehe seniorske eki-pe, jedinstven i fantasti~an uspeh.

20

20. februar 2008. godinewww.ets-kraljevo.edu.yu

Odbojka{ki klub Ekonomac

NA STAZI USPEHA - OK „EKONOMAC“

Nemojte me razmaziti. Vrlo dobro znam dane mogu imati sve {to `elim. Ja vas samoisku{avam.

Nemojte se bojati da budete strogi. To mise svi|a. Pokazujete gde mi je mesto.

Nemojte sa mnom na silu. To me u~i da se je-dino sila uva`ava. Radije }u reagovati namolbu.

Nemojte biti nedosledni. To me zbuwuje itera me da pobegnem od svake obaveze.

Nemojte obe}avati. Mo`da ne}ete mo}iodr`ati obe}awe, pa }u izgubiti veru u vas.

Nemojte verovati mojim provokacijamakad govorim i ~inim stvari samo da vas ra-stu`im. Mogao bih da poku{am da do|em dojo{ neke pobede.

Nemojte biti previ{e `alosni kada vamka`em da vas mrzim. Ne mislim ozbiqno, alibih hteo da vam bude `ao zbog onog {to ste miu~inili.

Nemojte da se ose}ammawim nego {to jesam.Zbot toga }u glumiti ve-likog lafa.

Nemojte umesto mene~initi stvari koje moguu~initi sam. Zbog toga seose}am kao beba, a mogaobih po~eti da vasdo`ivqavam kao sluge.

Nemojte da moje lo{enavike obuzmu svu va{upa`wu. To me samo ohra-bruje da nastavim.

Nemojte meispravqati pred drugi-ma. Bi}u mnogopa`qiviji ako sa mnomrazgovarate tiho i nasa-mo.

Nemojte o mom po-na{awu diskutovati zavreme sva|e. Ne znamza{to onda slabo ~ujem, ai nisam sklon saradwi.U redu je da se preduzmu odre|ene mere, ali di-skusiju odlo`ite za kasnije.

Nemojte da imam ose}aj da su moje gre{kezapravo gresi. Moram da nau~im da gre{im, ada se ipak ne ose}am zlim.

Nemojte stalno prigovarati. Ako to budeteradili mora}u po~eti da se pravim gluv.

Nemojte tra`iti obja{wewa za moje po-na{awe, ponekad zbiqa ne znam za{to samne{to u~inio.

Ne precewujte moje po{tewe. Lako me jezapla{iti pa po~nem da la`em.

Nemojte da zaboravite da volim da ekspe-rimenti{em. Ja iz toga u~im, pa vas molim dabudete strpqivi.

Nemojte me {tititi od posledica. Moramda u~im na iskustvu.

Ne obra}ajte pa`wu kad sam lak{e bole-stan. Mogao bih po~eti u`ivati u lo{emzdravqu, ako mi to bude donosilo velikupa`wu.

Ne odbijajte me kad tra`im odgovore nanormalna pitawa. Ako me odbijate, vide}eteda }u prestati da vas ispitujem, a informaci-

je }u tra`iti na nekomdrugom mestu.

Nemojte odgovaratina sme{na i besmislenapitawa. Ako me odbijete,vide}ete da samo `elimda se bavite sa mnom.

Nemojte mi govoritida ste idealni i nepo-gre{ivi. S takvim jete{ko `iveti. Ne bri-nite zbog toga {to smomalo zajedno, va`no jekako smo zajedno.

Nemojte da moja stra-hovawa postanu va{a te-goba. Tada }u se jo{ vi{eupla{iti. Poka`ite daste hrabri.

Nemojte zaboravitida ne mogu odrasti bezva{e podr{ke irazumevawa. Zaslu`enapohvala ponekad izosta-ne ali prekor nikada.

Tretirajte me kaosvoje prijateqe, pa }u ja biti va{.

Upamtite da vi{e u~im od primera nego odkritike.

I pored svega, mnogo vas volim, volite ivi mene...

21

20. februar 2008. godine www.ets-kraljevo.edu.yu

DE^IJI MEMORANDUM RODITEQIMA

Moda je postala nezaobi-lazna tema, me|u gotovo svimuzrastima - sve vi{e mu{ka-raca, a ne samo `ena, postalisu weni veliki poklonici...

Danas se proizvodi veli-kih modnih ku}a ne moguna}i samo u prestonicama po-put Pariza i Londona, ve} nana{e veliko zadovoqstvo,ovi proizvodi su dostupni inama. Robne marke poznatihmodnih ku}a, kao {to su: Ver-sace, Cavalli, Prada,... mogu sena}i i u velikim gradovimana{e dr`ave.

[ta je to bilo u trenduove zime, i {ta }e se nositi ukolekciji spring/summer 2008.- otkri}emo to za vas!!!

Animal print je bio potpunihit ove zime posebno na tor-bicama-neprevazi|ene leo-pard i zebra {are, zasenilesu sigurno svakog. Ovi dezenine ukra{avaju samo ta{ne,ve} i druge odevne komade -nakit, marame, nov~anike,nao~are, ki{obrane, obu}u.Iako leopard i zebra {aredominiraju, prisutni su izmijska i krokodilska ko`a,i {to je najzanimqivije: tor-be u obliku kuce!

Uz farmerke, pantalone,{ortseve (koji su apsolutnihit!), sukwe,... ove zime nezao-bilazne su kratke zimske jak-ne sa krznom na kapuqa~iili na reverima u raznimkrojevima i bojama.

A kada je re~ o bojama ko-je su in, ove zime najaktuelni-je su bile qubi~asta i zele-na, tako da ako jo{ uvek ne-mate neki odevni predmet uovoj boji, pravac shopping!

Naravno, ne treba zabora-viti i posledwi, ali jednakova`an deo svake dobre, atrak-tivne kombinacije - ~izmice.

Iako su bile nezaobila-zne pro{le godine, kaubojkesu i ove zime must have! Po-red kaubojki, ne{to {to ap-solutno morate imati sukratke ~izmice koje su 100%IN! Lakovane, od prevrnuteko`e ili od ko`e, stvar jeizbora, ali ove ~izmice de-finitivno morate imati!

Kada je re~ o kolekcijispring/summer 2008, ne{tosto je nezaobilazno su defi-nitivno {ortsi}i, top maj-ce, tako da ako `elite dau|ete u ovakvu kombinaciju,sada je pravo vreme da po~ne-te sa raznim dijetama i kre-nete na ve`be.

A pre toga, treba iskori-stiti sve rasprodaje koje su~ak do 70%! Zato krenite u{opping i iskoristite ovajfenomenalni popust una{em gradu!

Jelena Duki} ££-1Andrijana Filipovi} ££-1

22

20. februar 2008. godinewww.ets-kraljevo.edu.yu

MODNA STRANA

23

20. februar 2008. godine www.ets-kraljevo.edu.yu

Izdava~: Ekonomsko-trgovinska {kola, Kraqevo, Dositejeva 46, direktor:Slavica Pajovi}-Duki}, glavni i odgovorni urednik: Vesna Lu`wanin,telefon: 036 382 047, redakcija: Aktiv profesora srpskog jezika ikwi`evnosti i ruskog jezika, teku}i ra~un: 840-1096666-79, e-mail:etskkv@ptt.yu, www.ets-kraljevo.edu.yu, {tampa: www.gr-kvark.co.yu.

[tampawe i izdavawe ~asopisa "Ekonomac plus" pomogli su: