Štetni učinci pušenja prvi su puta dokazani prije pedesetak godina. Od donošenja duhana u Europu stavovi prema konzumaciji duhana bili su različiti - od toga da ga se smatralo lijekom za brojne bolesti do toga da se pušenje kažnjavalo, a u prvim desetljećima 20. stoljeća postalo je društveno prihvatljivom navikom.

Sredinom 20. stoljeća započinju istraživanja radi utvrđivanja utjecaja pušenja na zdravlje. Godine 1952. engleski liječnici R. Doll i A. B. Hill dokazali su na skupini od 40 000 liječnika uzročnu povezanost između pušenja i karcinoma bronha i pluća, te infarkta miokarda i kronične opstruktivne plućne bolesti.

Godine 1964. objavljen je izvještaj američke zdravstvene službe (Surgeon General’s Report on Smoking and Health) u kojem je pušenje definitivno proglašeno rizičnim čimbenikom i uzrokom niza bolesti koje znatno smanjuju kvalitetu života i dovode do prerane smrti. Od tada su brojne kliničke, laboratorijske i epidemiološke studije u svijetu ispitivale učinke pušenja na zdravlje i potvrdile da konzumiranje duhana i duhanskih proizvoda, i to posebice pušenje cigareta, ali i izloženost duhanskom dimu odnosno tzv. pasivno pušenje, znatno pridonose obolijevanju i prijevremenom umiranju od niza bolesti.

Utjecaj pušenja na organizam

Duhanski dim sadrži preko 4 000 različitih kemijskih sastojaka. Najpoznatiji od njih - nikotin – stvara ovisnost. Organizam se postupno privikava na nikotin. U nepušača već doza od 5 mg uzrokuje simptome akutnog otrovanja, a pojedinačna letalna doza iznosi 40 do 60 mg nikotina. S jednom popušenom cigaretom resorbira se 1,5-2,5 mg nikotina, koji se u organizmu relativno brzo razgrađuje, pa pušač tijekom dana može konzimirati veće količine nikotina bez znakova otrovanja. Nikotin neposredno u malim dozama potiče, a u velikim inhibira živčane impulse. U središnjem živčanom sustavu nakon početne ekscitacije (dišni centar, vazomotorni centar, centar za povraćanje) porastom doze slijede tremor i konvulzije, a zatim paraliza i smrt.

Djelovanjem nikotina na nadbubrežnu žlijezdu oslobađa se adrenalin i noradrenalin, što dovodi do povećanja frekvencije srca, stiskanja malih krvnih žila i povišenja krvnog tlaka. Uz navedene učinke sastojci duhanskog dima inhalirani u pluća prelaze u krvotok i uzrokuje oštećenja na endotelnim stanicama krvnih žila. Smatra ih se aktivatorima pucanja ateroma i sudionicima u trombogenezi.

Pušenje znatno povećava rizik od nastanka bolesti srca i krvnih žila, i to posebice srčanog i moždanog udara i bolesti periferne cirkulacije. Pušenje udvostručuje rizik od umiranja zbog bolesti srca i krvnih žila, a 30 do 40% svih smrti od koronarne bolesti povezuje se s pušenjem.

Za pedesetak sastojaka duhanskog dima, pretežito iz katrana, dokazano je da imaju karcinogeno djelovanje. Danas se smatra da je pušenje glavni rizični čimbenik za razvoj raka bronha i pluća, grkljana, ždrijela, usne šupljine, jednjaka, bubrega, mokraćnoga mjehura, gušterače, a i rak vrata maternice i neki oblici leukemije češći su u osoba koje puše.

Duhanski dim sadrži i iritanse koji dovode do pojačanog stvaranja sluzi, oštećenja funkcije cilijarnog epitela i sužavanja bronhiola, te do razvoja kronične opstruktivne plućne bolesti (KOPB). Smrtnost od te bolesti šest je puta učestalija u pušača nego u nepušača. Pušenje je ujedno predisponirajući čimbenik za respiratorne infekcije i egzacerbacije astme.

Jedan od štetnih sastojaka duhanskog dima jest i ugljikov monoksid (CO) koji se 200 puta brže veže uz hemoglobin nego kisik. U pušača 10 do 15% hemoglobina može biti vezano s CO, što znatno smanjuje opskrbu organizma kisikom, a osobito je štetno za osobe sa srčanim bolestima, posebice anginom pektoris. Ugljikov monoksid povećava propusnost krvnožilnih stijenki za kolesterol i pospješuje stvaranje ateroma te i tako pridonosi razvoju bolesti srca i krvnih žila.

U trudnica koje puše, ugljikov monoksid smanjuje opskrbu ploda kisikom, što nosi rizik za razvoj čeda. Stoga one češće rađaju djecu male porođajne težine, a i iznenadna smrt dojenčeta češća je u djece majki koje puše.

Pušenje znatno utječe i na reproduktivno zdravlje. Ono povećava rizik od neplodnosti. Naime pojedina su istraživanja pokazala da žene koje puše više od 20 cigareta na dan imaju triput veći rizik od primarne tubarne neplodnosti i veći rizik od izvanmaternične trudnoće. Žene koje puše tijekom trudnoće imaju i veći rizik od prijevremenog porođaja i spontanog pobačaja.

Isto tako žene koje puše imaju češće menstrualne poremećaje (dismenoreja, neredovite menstruacije itd.) te 2 do 3 godine raniji nastup menopauze, a s time i raniji prestanak protektivnog učinka estrogena u smislu razvoja osteoporoze i bolesti srca i krvnih žila.

U oba spola pušenje je čimbenik rizika i za ulkusnu bolest.

Duhanski dim štetno utječe i na nepušače koji borave u zadimljenom prostoru i prisilno udišu duhanski dim, odnosno izloženi su tzv. pasivnom pušenju. Rizik od umiranja zbog koronarne bolesti je 25% , a rizik od obolijevanja od raka bronha i pluća je 30-35% veći u nepušača koji su izloženi duhanskom dimu, nego u nepušača koji nisu izloženi duhanskom dimu. U bolesnika s astmom pasivno pušenje izaziva nelagodu, pa i izravno astmatični napad.

Udisanje duhanskog dima (pasivno pušenje) u dojenčadi i male djece dovodi do učestalijeg bronhitisa, upale pluća, astme, drugih bolesti dišnog sustava i smanjene plućne funkcije te akutne i kronične upale srednjeg uha. Sindrom iznenadne smrti dojenčadi također je češći u dojenčadi izložene duhanskom dimu.

Duhanski je dim i rizičan po zdravlje na radnom mjestu. Štetni sastojci duhanskog dima (ugljični monoksid, nikotin, policiklički aromatski ugljikovodici, acetaldehid, benzen, akrolein, neki pesticidi, kadmij, krom, olovo itd.) djeluju ne samo kao iritansi, toksini, karcinogeni, mutageni, nego čine organizam osjetljivijim na tvari iz radne okoline. Pušenje, pa i zadimljeni prostor, odnosno pasivno pušenje, uz izloženost azbestu, arsenu, niklu, zračenju, nekim organskim spojevima i patogenim organizmima te animalnim i vegetabilnim prašinama na radnom mjestu, povećava rizik od. pojavnosti raka

POSLEDICE KONZUMIRANJA DUVANA

Piše: Ika Pešić Mr scPosledice konzumiranja duvana su mnogobrojne, različitog su stepena prisustva, intenziteta i učestalosti među pušačima ali su neizbežne. To znači da su obavezno prisutne i da ne postoji pušač na svetu bez posledica pušenja.

Posledice mogu biti:

psihološke (zavisnost) fizičke (zavisnost, oboljenja) socijalne (zavisnost, ponašanje) ekonomske (gubitak novca, siromaštvo ) ekološke (zagađenja, požari) druge....

Prva posledica pušenje duvana je zavisnost i ne postoji dilema da je za to odgovoran nikotin. Mada se za zavisnost kaže da je to u osnovi bolest mozga, to je u stvari, rezultat kombinacije faktora okoline, istorijskih faktora (u važnim istorijskim trenutcima cigareti je dat visok značaj, npr. general Peršing, pred odlazak u rat, je rekao »duvan je neophodan kao dnevni obrok« i odmah se pojavila reklama »ne dozvolite da vaš vojnik ode u rat bez cigareta«), fiziološkog stanja pojedinca i genetske predispozicije. Svi oni dolaze zajedno kroz mozak i proizvode zavisnost. Ipak pokretač ove multifaktorske sprege je nikotin kao psihoaktivna supstanca. Po definiciji psihoaktivna supstanca je svaka supstanca koja unesena u organizam može da modifikuje jednu ili više funkcija. Mogu biti supstance ili smeše supstanci koje deluju na centralni nervni sistem (CNS) i izazivaju promene u doživljavanju i ponašanju. Upotreba psihoaktivnih supstanci (droga) definiše se kao nezdravo ponašanje i poseban socijalno - patološki fenomen pojedinca, koja ima za posledicu pojavu bolesti zavisnosti. One istovremeno predstavljaju bolesti ponašanja i deo su socijalne patologije sa izuzetno teškim posledicama po zdravlje. Svaka od ovih bolesti ima svoje specifičnosti u pojavnim i kliničkim oblicima, lečnju i dr. Pojavni oblici ovih bolesti nisu samo uzimanje jedne, već istovremeno uzimanje više psihoaktivnih supstanci

Mnogobrojna proučavanja delovanja nikotina na psihu, motornu snagu i intelektualni rad pušača dala su interesantne podatke. Pokazano je da nikotin povećava intelektualni rad kod pušača koji su psihički zamoreni. Taj efekat kod nekih osoba može da nastane ne samo pušenjem već i parenteralnom aplikacijom nikotina. Međutim, postoje pušači kod kojih injekcija nikotina ne izaziva isto zadovoljstvo kao i pušenje. Kod takvih ljudi najznačajniju ulogu imaju gustativni i taktilini momenti (poigravanje sa cigaretom, zabava pri paljenju cigarete ili lule, zabava kad uvija duvan isl), razbijanje dosade, navika da se nešto drži u ustima i sl., što za pušača predstavlja svojevrsno uživanje. Ispitivanje uticaja nikotina na motornu snagu pušača su pokazala da se posle jedne popušene cigarete povećava snaga mišića, ali da se, brzo posle toga, javljaju znaci njenog slabljenja. Zapažanja vezana za sportiste jasno govore da nikotin i pušenje štetno deluju na njihovu motornu snagu.

Razlozi pušenja su mnogobrojni, priče pušača su dosta slične ipak pušenje različito doživljavaju. Psihička komponenta pušenja čini se da je najvažnija. Posebno zadovoljstvo pušaču donosi ritual pušenja.

Neki autori daju čak i profil pušača:

aktivan instinktivan spontan nije moralno strog emotivno nestabilan ljubitelj jela ljubitelj pića i ljubitelj kafe.

Neki nalaze visoku povezanost alkohola, narkomanija i pušenje među adolescentima, a neki iznose karakteristike pušača i nepušača pomoću testova ličnosti, kao npr Eva Salber (Newton) klasifikuje pušače koji su počeli da puše rano, po svojoj prirodi su:

obično ekstrovertni nezaplašeni lakše se opuštaju u svakom društvu više antagonistički raspoloženi prema porodici

slabije su vaspitani manje zainteresovani za bavlje sportom i slično.

Stiče se utisak da su mladi pušači bolje integrisani u svoje društvo, skloni drugim izazovima i lako prihvataju što im se nudi. Nasuprot njima, nepušači su okarakterisani kao:

sposobni da odbiju ne samo ponuđenu cigaretu već i ostale izazove zreliji su emocionalno brže sazrevaju nisu skloni rizicima ni ispadima.

Agresivnost većine pušača se ogleda u nastojanju da puše u svim sredinama, na svim mestima i prilikama, ne obazirući se na molbe, zahteve ili proteste okoline pa čak i svojih najdražih.

Mada autori pokušavaju da pušače definišu kroz određene tipove zavisno od ličnosti, većina se slaže da pušenje ne zavisi samo od karakternih crta ličnosti, već da ono vremenom doprinosi formiranju ponašanja. Cigareta postaje vezana za razne događaje, ponavljanje izvesne situacije dovodi do automatizovanog paljenja cigarete. Tako cigareta postaje obavezujući pratilac situacija i potpuno se integriše. Zato pušači ne mogu da zamisle te situacije, događaje ili radnje bez cigarete. Prekidanjem pušenja, pušač se ne lišava samo čina pušenja kao zadovoljstva, već se kod njega povećava potreba za cigaretom koja rešava sve probleme (elementarne nepogode, nestašice, bolesti , smrt, stres, gubitak posla, penzionisanje, usamljenost, tugu, dokolicu, goste, stres, venčanje, rođenje, zaposlenje, napredovanje na poslu, povećanje plate itd).

ZAVISNOSTDuvanska zavisnost je priznata kao bolest u:

Međunarodnoj klasifikaciji bolesti SZO (ICD-10), i Američkog Psihijatrisko udruženja za Dijagnostiku i Statistiku (DSM-IV).

Većina pušača su do izvesne granice zavisnici od duvana, mada jačina zavisnosti može da varira uveliko. Pušač se klasifikuje “zavisnik” kada im je potrebna cigareta bez obzira na situaciju, i kada njihovo ponašanje uslovljeno sadržajem cigarete, i ne mogu da se odupru pušenju čak kad znaju da ono može da nanese štetu.

S toga je nemoguće za pušače da ostave pušenje čak iako žele da to urade i znaju da je to vitalno za zaštitu njihovog zdravlja. To se dešava zbog dejstva nikotina na istoimene receptore u CNS. Efekti nikotina na CNS ispoljavaju se preko istih mehanizama kao klasičnih droga (heroin ili kokain) koji prouzrokuju modifikaciju nekih funkcija u telu, mogu da ubrzaju mentalne procese, poprave stanje anksioznosti, da poboljšaju fizičko funkcionisanje kao i da stvore prijatna osećanja. Svi ovi efekti će kod pušača da prouzrokuju da on traži nikotin ponovo i ponovo i sve češće. Pušenje je najefektivniji način da se nikotin učini dostupan ljudskom mozgu. Nikotinu iz dima je potrebno samo nekoliko sekundi da dođe do mozga.

Postoji mogućnost da pušač reguliše potrebnu dozu tako što će da određuje broj povlačenja dima iz cigarete tokom vremena, dubinu svakog udisaja kao i broj cigareta

koje konzumira tokom svakog dana. Na jednoj idealnoj skali nikotinske zavisnosti dva tipa pušača mogu da se definišu:

Prvi je “peak seeker” “vrhunac koncentracije nikotina “ koji puše neredovno, kojima je potreban visok nivo nikotina kako bi se suočili sa određenim situacijama kada su posebni efekti nikotina potrebni (“pozitivno osnaženje”)

Drugi je “stabilno stanje nikotina”, odnosno tip pušača koji puši redovno da održi približno konstantni nivo nikotina u krvi kako bi zadovoljio ili pak eliminisao simptome apstinencijalne krize (“negativno osnaženje”).

Simptomi nikotinske zavisnosti javljaju se mnogo češće ako se broj cigareta tokom dana poveća. Uzimanje nikotina dovodi do tolerancije većine, ali ne i svih njegovih efekata. Ovi efekti uključuju tzv. “gornju regulaciju” nikotinskih receptora; broj tih receptora se povećava pošto se izloženost drogi povećava.

Isto tako postoje receptori van CNS. Kada nikotin uđe u krv i stimuliše “periferne” receptore, krvni sudovi se sužavaju i povećava se broj otkucaja srca. Ova neregularnost može dugo da traje. Zavisnost od nikotina i sindrom koji se pojavljuje kada nedostaje nikotin (sindrom apstinencijalne ktize) su prepreke za odvikavanje od pušenja. Kada pušači prestanu da puše oni izgube pozitivne efekte, dok imaju bolne efekte njegovog nedostatka. Ovo je razlog zašto duvansko tržište ne može da se smatra slobodnim kao što i pušenje ne može da se posmatra kao dobrovoljna odluka konzumenata.

Zavisnost se definiše kao:

psihološka (psiho-socijalna) fizička

Teško je razdvojiti fizičku i psihosocijalnu zavisnost, kao dva posebna entiteta, pošto su međusobno tesno povezane i pojavljuju se zajedno. Preko 75% pušača počinje da puši između 13 i 17 gdine života. Najčešće počinju sa pušenjem iz radoznalosti, imaju primer roditelje, braću ili sestre, vršnjake i starije drugove, idole iz filma, muzike sporta kao simbole zrelosti, muževnosti, ženstvenosti i sl. Nastavljaju sa pušenjem dalje, nasuprot reagovanju roditelja, jer cigareta počinje da se buni protiv autoriteta. Tako se stvori loša društvena klima koja se brzo širi i teško zaustavlja. Zavisnost je fizičko i psihičko stanje koje se javlja usled međusobnog delovanja nikotina i živog organizma. To je stanje, koje karakteriše promena u ponašanju i drugim reakcijama i uvek uključuje potrebu za uzimanjem nikotina, trajno ili povremeno, kako bi se postigao psihološki učinak ili da bi se uklonila nelagodnost usled neuzimanja, tako da olakšava određene situacije i maskira teškoće i »pomaže im«.

PSIHOLOŠKA ZAVISNOSTPsihička zavisnost je stanje u kojem (droga) nikotin izaziva osećaj zadovoljstva i psihički nagon za povremenim ili trajnim uzimanjem, kako bi se izazvalo zadovoljstvo ili otklonile nelagodnosti. Psihička zavisnost kod pušača se javlja kao nesposobnost pojedinca da psihičku napetost kontroliše bez nikotina. Psihološka zavisnost je postepeni uigrani način ponašanja koji polako donosi prijatno raspoloženje, a vremenom stvara uslovne reflekse na određene draži. Tako i cigareta postepeno ulazi u život čoveka, jedan dim po jedna cigareta, nadalje ne sama već uz kafu, za odmor, posle jela, posle seksa, uz

alkohol, u društvu, u dokolici, za vreme telefoniranja, za vrema doterivanja, na slavlju, na rođenju, u samoći, stresu, tuzi, na sahrani, i u još mnogo trenutaka u životu. Ovo sve postaje povezano i što se češće dešava, potreba da se puši u tim stanjima, događajima i radnjama postaje sve izraženija.

Osobito su važna angažovanja ruku i misli oko rituala paljenja cigareta, hvatanja za đžep, traženje upaljača ili šibica,trljanje cigarete među prstima, mnogi liznu cigaretu, prinošenje cigarete ustima, povlačenje dima, odmicanje od usta, ponavljanje postupka, odlaganje cigarete izbacivanje dima i usmeravanje njegovog pravca. Neki pušači pri izbacivanju dima iz usta oblikuju razne figure i tako se zabavljaju. Ovo su aktivnosti koje okupiraju pušača, uzmu dosta vremena, stvoreni su uslovni refleksi, često pušač spontano ovo sve radi, a kada nema cigarete nastaje problem i prvo ne zna šta će sa rukama, to ga blokira i teško se snalazi. Zbog izgrađene snažne psihološke zavisnost za duvanom, prirodno ponašanje je izmenjeno, i pušač se teško može osloboditi pušenja bez stručne pomoći. S toga je uzaludno tražiti samo jedan psihološki uzrok pušenja. Treba imati na umu više uzroka pušenja, od kojih će svaki objasniti ponašanje određene grupe pušača ili bar neke vidove ponašanja. Početak navike pušenja i njeno rano pojačavanje, logički su prouzrokovani psihološkim i društvenim činiocima.

FIZIČKA ZAVISNOSTFizička zavisnost je prilagođenost na (drogu) nikotin, koja se ogleda u izrazitim smetnjama ako se prekine uzimanje. To su izražene fizičke smetnje usled metaboličkih poremećaja nedostatka nikotina. Narod kaže «navika jedna muka a odvika druga muka«. Ove dve muke najočitije su ispoljene sa duvanom. Kao i » gde ima navike ima i odvike«.

Svaki pušač dobije jednu kratku injekciju »dozicu« nikotina, posle svakog potezanja dima, i za 10 duvanskih dimova po cigareti, ako puši paklu cigareta dnevno, pušač dobije oko 70 000 injekcija nikotina godišnje. Dalja računica je izlišna.

Fizička zavisnost se vezuje za nivo nikotina u krvi. Posle povlačenja dima cigarete, nikotin se apsorbuje u krv i posle 3-5 sekundi (zahvaljujući amonijaku kao dobrom provodniku nikotina) dospeva u mozak i izaziva biohemijske promene. Tako se nikotin kao snažna droga inkorporira u metabolizam nervnog sistema kao i u rad vegetativnog nervnog sistema. Svaki pušač u početku, zbog ovog procesa, ima neprijatne doživljaje (vrtoglavicu, mučninu, znojenje, kolaps) da bi kasnije doživljavao efekat prijatnosti, i relaksacije. S obzirom da se nikotin brzo razgrađuje i troši, pušač je prisiljen da ponovo puši kako bi zadovoljio potrebe određenih neurocentara. Prestankom pušenja, javljaju se neprijatni simptomi »apstinencijalni sindrom« (vrtoglavica, nemir, preznojavanje, nesanica ili pospanost, nervoza, loša koncentracija, bledilo, izražen tremor ruku kao i celog tela, zujanje u ušima, opšta slabost, pad krvnog pritiska, problemi sa probavom i mnogi drugi, zbog čega je često potrebna stručna pomoć.

OBOLJENJAEfekti uzimanja duvana se sagledavaju kroz efekte na zdravlje pojedinca, kao i efekte javnog zdravlja, drugim rečima sveukupni uticaj na zdravlje populacije širom planete. Pušenje ne samo što uzrokuje i pospešuje mnoga oboljenja, već utiče na kvalitet i dužinu života. Poznat je primer koji se navodi da svaka popušena cigareta skraćuje život za 7 minuta, a da svakih 8 sekundi umre 1 stanovnik sveta od posledica pušenja. Međutim,

mnoge činjenice definišu razliku među pušačima pa samim tim i različite efekte pušenja kao što su:

konstitucija pušača nasledne osobine životna dob – uzrast pol pušački staž broj dnevno popušenih cigareta način pušenja i druge osobine i oklnosti važne za stepen oštećenja zdravlja duvanskim

dimom. Rizik razboljevanja postaje veći ukoliko je pušenje udruženo sa drugim riziko faktorima npr. alkoholizam, šešerna bolest, uzimanje pilula za kontracepciju, nedovoljno kretanje i slično.

Glavni rizični faktor za razvoj Hronične opstrukcijske bolesti bluća i karcinoma pluća je pušenje duvana. Odgovornost za problem može da se vrednuje ako se analizira % mortaliteta od respiratornih bolesti prouzrokovanih pušenjm. Na sajtu SZO http//:(www.who.int) mogu se naći pocenti smrtnosti za Hroničnu opstrukcijsku bolest pluća i karcinom pluća od pušenja za dekadu (1985.-1995) za mnoge svetske zemlje. Trend smrtnosti od raka pluća prouzrokovan pušenjem je bio u osnovi stabilan u Evropi, dok trend smrtnosti prouzrokovan Hroničnom opstrukcijskom bolešću pluća, varira u mnogim zemljama. Ovaj trend ostaje stabilan u Austriji, Holandiji, Italiji, Švedskoj i Velikoj Britaniji. Procenat smrtnosti povezan sa pušenjm je povećan sa 57% na 63% u Francuskoj, 63 na 69% u Nemačkoj, 58 na 65% u Norveškoj i sa 59 na 64% u Španiji, a smanjuje se u Belgiji sa 75 na 69%, Finskoj sa 68 na 62% i Irskoj sa 74 na 70%.

Pasivno pušenje, mada slabije, još uvek je široko rasprostranjen faktor rizika u Evropi. Njegova uloga je definitivno ustanovljena za nastanak raka pluća kod odraslih, i za povraćaj respiratornih bolesti, astme i slabljenje funkcije pluća kod dece. Relacija između izloženosti duvanskom dimu prinudno (npr od pušenja supružnika ) i rizika od raka pluća je istraživan u nedavnim meta analizama razmatrajući 4 kohortne i 33 kontrolisane studije slučajeva. Procenjeni dobijeni unakrsni odnos (OR) (95% interval pouzdanja je bio 1,24(1,13-1,36 ) za Ž, 1,34 (0,97-1,84) M, i 1,23 (1.13-1,34) za oba pola. Posebno procenjeni OR u Evropi je bio 1,53 (95%CI 1,21-1,94) dok je u SAD bio 1,17 (1.05-1,31).

U nedavnim meta analizama oko odnosa između pušenja roditelja i oboljenja donjih disajnih puteva njihove dece, u 38 studija koje pokrivaju 14 Evropskih i neevropskih zemalja, procenjeni i dobijeni OR bio je 1,57 (95%CI 1,42-1.74) za decu kod kojih su oba roditelja pušila, 1,72 (1,55-1.91) za decu kod kojih je samo majka pušila, 1,29 (1,16-1,44) gde je samo otac pušio. Jedna meta analiza bazirana na 37 studija provedena od strane istraživača u SAD je istakla značajnu ulogu pasivnog pušenja u indukciji i egzacerbaciji astme. Može da se razmatra da su neke studije našle dozu/odgovor između izloženosti pasovnom pušenju i nastanka astme.

Tab.1 Prevantabilni faktori rizika iz okoline za razvoj respiratornih bolesti

HOPB

Duvanski dimIzloženost na radnom mestuZagađenost na otvorenomNiski socioekonomski statusUzimanje alkoholaPasivno pušenje u vreme detinjstvaZagađenost vazduha u zatvorenom prostoruAdenovirusne infekcije

Rak pluća

Duvanski dimIzloženost na radnom mestuZagađenost na otvorenomZagađenost vazduha u zatvorenom prostoru (npr pasivno pušenje, radon)

Infektivne pneumonijeUdisanje duvanskog dimaAlkoholizamProfesionalne bolesti

Intersticijske plućne bolesti

Izloženost na radnom mestu

Pušenje je hronična bolest, za koju su predviđa da će povećati smrtnost sa 4,2 miliona u 2000 na 10 miliona do 2025-2030 širom sveta. Mnogi ljudi su oštećeni uzimanjem duvana mnogo više, nego što govore procene o mortalitetu. Troškove razboljevanja je teško procenjivati, s obzirom da nema jedinstvene evidencije. Zahvaljujući Hroničnoj opstrukcijskoj bolesti pluća, društvo istraživača u Evropi je ukazalo da najmanje 4-6% odrasle populacije pati od ovog oboljenja, zato što je aktivno pušenje duvana jedan od najrizičnijih faktora. Jedan izveštaj iz SAD sugeriše da uticaj pušenja na razboljevanje može da bude 20 puta veći nego što su to brojke o smrtnosti.

Tako izveštaji ukazuju da» za svaku smrt kojoj je duvan uzrok, postoji približno 20 živih ljudi koji pate od jedne od ozbiljnih hroničnih bolesti uzrokovane pušenjem cigareta«.

Ova procena ukazuje da više od 13 miliona Evropljana pati od jedne ozbiljne hronične bolesti uzrokovane pušenjem cigareta. U Velikoj Britaniji, 1988 godine je procenjeno da 42% dece i 21% odraslih nepušača žive u domaćinstvima gde najmanje 1 osoba puši. Zbog toga postoje ozbiljne teškoće u proceni smrtnosti usled pasivnog pušenja, nemogućnost procene (izloženosti dimu u kući i na radnom mestu) i nivou izloženosti kroz život. Ako se uzme da je prevalencija pušenja kod odraslih u drugim zemljama veća nego u Velikoj Britaniji, ovo može da ima za rezultat potencijalno veću prevalenciju izloženosti duvanskom dimu među decom

Druga studija procenjuje da u 15 zemalja EU, 79% populacije 16 godina i više je rutinski bilo izloženo zagađenju duvanskim dimom (39% često, 40% s vremena na vreme) u 1992. godini.

Jedna studija 7 zapadno evropskih zemalja ( Francuska, Nemačka, Italija, Portugal, Španija, Švedska, Velika Britanija) koja je uključila preko 1500 ispitanika između 1998 - 1994 i o njihovoj izloženosti pasivnom pušenju je dala slične proporcije. Ova studija je našla jednu kombinovanu procenu pasivne (nevoljne) izloženosti duvanskom dimu od strane supružnika ili na radnom mestu od 79%. Teško je i zamisliti kakvi bi rezultati bili

u nas kad znamo koliko smo nevoljno izloženi tom opasnom duvanskom dimu na prostoru našeg funkcionisanja i kretanja.

POSLEDICE PUŠENJAPiše: Ika Pešić Mr sc.

Kardiovaskularni sistemPušenje je jedan od bitnih riziko faktora za oboljenja kardiovaskularnog sistema. Pojedini sastojci duvanskog dima, različito ugrožavaju normalnu funkciju srca i krvnih sudova dovodeći na taj način ne samo do oboljenja već i do smrtnih ishoda.

Svaka popušena cigareta izaziva sledeće:povećava krvni ptitisak, sužava periferne arterije. ubrzava rad srca

Pušači zbog toga pate od srčane aritmije, mnogo češće nego nepušači. Pušenje ubrzava proces ateroskleroze. Sve te promene su posebno opasne za koronarne krvne sudove s obzirom da su osetljivi, uzani i njihovo začepljenje može dovesti do smrti.

Pušenje je povezano sa sledećim posledicama kardiovaskularnog sistema:

30% smrtnosti zbog hronične srčane bolesti, 21% smrtnosti od drugih kardiovaskularnih oboljenja, povećanim rizikom od iznenadne smrti, povećanim rizikom od smrti zbog aneurizme, aterosklerozom perifernih krvnih sudova, povećanim rizikom oboljevanja od cerebrovaskularnih bolesti, od infarkta srca i insulta

Pušenje povećava rizik od:

kardiovaskularnih oboljenja, cerebrovaskularne bolesti (ishemijski i hemoragični šlog), aneurizme aorte i periferne okluzivne bolesti.

Rizik od smrtnosti, od bilo koje kardiovaskularne bolesti, kod svih pušača cigareta, je veći od 1,6 puta nego kod nepušača, sa tendencijom rasta, čak do 1,9 puta kod teških pušača.

Relativni rizik od kardiovaskularnih oboljenja koje su povezane sa pušenjem niži je u poređenju sa rakom pluća i HOBP. Za razliku od raka i HOBP, kardiovaskularna oboljenja imaju višestruke uzroke. Pušenje deluje sinergično sa ovim drugim faktorima kao što su ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti, što značajno povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Autori navode, da je prisutan visok procenat kardiovaskularnih oboljenja u Evropskoj populaciji (tu spada i naša zemlja), a to znači da postoji sličan broj smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja i raka pluća koji su uzrokovani pušenjm u istoj populaciji. Kod osoba starijih od 60 godina relativni rizik od

infakta se udvostručuje, ali ispod 50 godina pušenje je povezano sa više nego petostrukim povećavanjem rizika.od infarkta srca.

Postoji jedna sinergična veza kod žena koje puše i koriste kontraceptivne pilule, koja rezultira u jednom značajnom povećanju rizika od infarkta srca.

Digestivni trakt

Pušači često obole od ulkusne bolesti i gastritisa. Mada se ova oboljenja vezuju za način ishrane, konzumiranje alkohola, velike količine kafe, mnogo jakih čajeva, i drugih supstanci, što uglavnom ne može da se ospori, ali, su povezana i sa konzumiranjem duvanskih proizvoda. Ova oboljenja kod pušača se teško leče.

Pušači svaki put, udisanjem duvanskog dima, unose u telo iritanse koji oštećuju sluznicu želuca i na taj način otežavaju uspešnost lečenja i efekat lekova. Sa pušenjem nisu samo povezana navedena hronična oboljenja, već i oboljenja zbog kojih ljudi vrlo često završavaju fatalno. Istraživanja nalaze veze između pušenja i karcinoma debelog creva, oboljenja koje je u poslednjim decenijama sve učestalije kako među muškarcima tako i među ženama. Ova pojava, mada je multifaktorska, treba da zabrine svakog pušača, i da ga usmeri na ostavljanje cigareta, s obzirom da se može značajno delovati isključivanjem faktora rizika.

Reprodukcija

Ozbiljan problem prema kome stručnjaci i zdravstveni profesionalci sve više skreću pažnju, nažalost, ta upozorenja populacija slabo – teško percipira i prihvata. Ova pojava je posebno prisutna u zemljama siromašnih i manje obrazovanih. To su inače dva faktora koja značajno doprinose ukorenjivanju i opstajanju pušenja u populaciji. O ponašanju u periodu reprodukcije u takvim sredinama se nerado govori. Smatra se to ličnim i potpuno privatnim pravom. Ne posmatra se a to pravo može dovesti do ozbiljnih i teško rešivih problema. Naime, pušenje žena za vreme trudnoće je jedan značaj uzročnik bolesti kako za ženu tako i za fetus. Žene i deca su deo populacije o kome najčešće u zdravstvenom smislu brine država. Bilo bi potrebno da se promeni stav prema navedenom problemu, kao »pravu« na ponašanje pojedinca, s obzirom na višestruke posledice, opasnosti i stradanje nevinih. Mnoge studije pokazuju da pušenje uzrokuje »smrt bebe u krevetu« ili »iznendnu smrt odojčeta ili bebe« (SIDS). Istraživanja takođe potvrđuju da je duvanski dim od pušača roditelja, a posebno majke, zajednički uzročnik smrti u životnom dobu imeđu 1 meseca i 1 godine. I ovo je deo nevine populacije koji ne može da se odupre izloženosti i navedenoj opasnosti od uticaja duvanskog dima.

Pušenje je jedan od uzroka rođenja beba sa malom telesnom masom. Smanjenje varira, zavisno i od drugih uzroka, ali se istraživači slažu, da je smanjenje mase uzrokovano pušenjem majki za vreme trudnoće veliki nedostatak i hendikep za novorođenu bebu i

njen životni početak po rođenju. Deca rođena u punom terminu, od majki pušača, rode se sa približno 300 grama manje nego deca majki koje nisu pušile u trudnoći. Ovo je velika masa koja je uskraćena novorođenčadima, zbog ponašanja njihovih majki. Na ginekološkim klinikama u našoj zemlji, ovaj problem nije istraživan, ali slika koju vidimo na klinikama je zastrašujuća.

Pušenje takođe povećava prevremeno rođenje kao i komplikacije za vreme trudnoće uključujući, prevremeno pucanje vodenjaka i placentu previu. U poslednje vreme studije ukazuju na jedan ozbiljan problem na rođenju beba majki koje su za vreme trudnoće pušile. Dolazi do odrđenog smanjenja plućne funkcije kod beba što dovodi do velikih problema i komplikacija sa disajnim organima.

Duvanski dim ozbiljno ugrožava seksualnu sposobnost i plodnost kako žena tako i muškaraca. Ovo je najosetljivija tema o kojoj se javno izuzetno malo priča. Čak je podcenjena i u stručnim krugovima. Laički deo populacije je u potpunosti negira. U ovo se svako od nas može lako uveriti. Pušenje cigareta među ženama značajno dovodi do smanjenja fertiliteta. Intenzivno se istražuje uzročna veza između pušenja i muške potencije kao i uticaj pušenja na plodnost muškaraca. Dosadašnje studije ukazuju na ozbiljnu povezanost pušenja muškaraca i slabljenja njihove seksualne sposobnosti kao i plodnosti, odnosno, oštećenja sperme. S obzirom na osetljivost teme i otežan pristup podacima, ovo polje nije u celini sagledano i ispitano. Pored ovih, već uočenih problema, o kojima razvijeni svet javno govori, svi istraživači se slažu da je ovaj problem kompleksan i još uvek nedovoljno istražen.

Koža

Koža je najveći organ čovekovog tela. Koža je prosečno teška oko 10 kg sa površinom od približno 2 m2. Kožno tkivo se obezbeđuje kiseonikom i hranjivim sastojcima putem krvotoka. Samim tim, zdravlje kože zavisi od krvotoka. Obično ljudi kožu ne tretiraju kao značajan organ koji između ostalog štiti celo telo. Posebno slabo obraćaju pažnju na krvotok kože koji je na udaru duvanskog dima. Pušenje dovodi do sužavanja krvnih sudova, slabe cirkulacije i bržeg hlađenja kože (posle popušene cigarete temperatura kože pada za 8,3o C, slabije ishranjenosti, bržeg boranja i starenja kože. Pušenje cigareta kožu čini bledom, žućkastom, pepeljastom, hladnom, izboranom i starom. Zato se često kaže da je pušenje »veliki neprijatelj« kože. Najbolja »kozmetika« za kožu je prestanak pušenja i udaljavanje od duvanskog dima u svakoj mogućoj situaciji. Ova preporuka je posebno značajna za žene koje daju ogromna sredstva za, bezuspešnu, kozmetiku u sprečavanju stvaranja bora i starenja kože lica i vrata.

Druge bolesti i prateći zdravstveni efekti

Pušenje generira jedan širok spektar bolesti:

hronični rinitis, multiplu sklerozu, i

oboljenje tiroidne žlezde.

Danas se posebno ističe kao rezultat istraživanja, povećan rizik od prerane smrtnosti kod kombinacije diabetsa i pušenja.

Pušenje se takođe, ali manje, povezuje sa učestalošću nekih stanja i bolesti, uključujući:

Parkinsonovu bolest, ulcerozni kolitis, afte, alergični alveolitis, rak tela uterusa, mučnina i povraćanje u trudnoći i preeklampsija.

Većina od ovih bolesti nemaju ničeg zajedničkog i retko su fatalne. Jedino zajedničko im je da su nešto učestalije među pušačima.

Mnogi nepušači osećaju trenutne efekte kod udisanja duvanskog dima. Ovo se posebno odnosi na udisanje ne filtriranog dima iz cigareta. Ne filtrirani dim je onaj koji se stvara sagorevanjem cigarete i ispuštanjem tom prilikom dima direktno iz cigarete u vazduh. Ovaj dim dovodi do pojave istih oboljenja među nepušačima, koji su izloženi pomenutom dimu, kao i među pušačima. Prvi znakovi izloženosti ovom dimu su:

kašalj, glavobolja, iritacija očiju, grebanje u grlu, šmrcanje, curenje nosa, kijanje,mučnina, problemi sa disanjem, i nepravilan rad srca (posebno kod ljudi sa srčanim oboljenjima).

Pušenje i zdravstvena nejednakost

Uzimanje duvana i siromaštvo, za razliku od ranijih vremena, sada su kompleksno povezani. Ovo je zaista suprotno ranijoj slici o pušačkoj epidemiji u evropskim zemljama, gde je pušenje bilo na prvom mestu kod muškaraca i žena u visoko razvijenim socioekonomskim grupama. Pošto su oni prestali ili značajno manje puše, siromašne grupe su počele da puše. Siromašni su oduvek pokušavali na sve moguće načine da se domognu duvana i da se ponašaju, ako ne isto ono bar slično kao bogati. Ovo je večita težnja u životu nejednakih. S obzirom da je duvanska industrija to osetila kao dobru priliku, to je i iskoristila. Pušenje duvanskih proizvoda, a posebno cigareta kao jednog lako dostupnog i vrlo popularnog proizvoda, nastavilo je da se ubrzano širi pod pritiskom reklame duvanske industrije. Ovom širenju je doprinela je i smanjena pažnja vlada siromašnih država, tolerantnost celokupnog društva prema pušenju kao i neprepoznavanjem problema od strane istraživača u siromašnim zemljama. Između ostalih, sa žaljenjem se može konstatovati da je naša zemlja primer navedenog.U većini evropskih zemalja, pušenje je sada sa većom prevalencijom kod nižih socioekonomskih grupa koji isto tako imaju veći teret i za druge rizične faktore. Ovom ozbiljnom i kompleksnom problemu značajno, neki autori ističu i najviše, doprinosi nivo obrazovanja. Koliko je to značajno, ukazuju rezultati istraživanja u jednoj bogatoj zemlji kao što je Velika Britanija, da procenat odvikavanja od pušenja je niži kod

najhedikepiranijih grupa, koji je možda povezan sa višom nikotinskom zavisnošću kod ovih pušača, čak i posle prilagođavanja na konzumiranje cigareta. Zajednička studija u Poljskoj i Velikoj Britaniji je takođe pokazala povezanost između siromaštva i povećanja povezanosti mortaliteta sa duvanom. U Poljskoj npr. istraživači su procenili da je uzimanje duvana odgovorno za oko dve trećine rizika od smrtnosti u srednjim godinama za one sa samo osnovnim nivoom obrazovanja, u poređenju sa onima koji su univerzitetski obrazovani. Pušenje počinje da raste i da se koncentriše u nižim socioekonomskim grupama, grupama koje su najmanje sposobne da se nose sa ovim troškovima. U 15 zemala Evropske unije, prevalencija od pušenja 2002 godini je bila značajno viša kod nezaposlenih (54%) i kod fizičkih radika (51%), a prosek je bio 39% pušača. Izveštaji o prevalenciji pušenja, za 10 novih zemalja Evropske unije, su slični kao u Estoniji, koja je izvestila da je u 1990 godini pušenje bilo značajno veće kod muškaraca sa nižim nivoom obrazovanja, nižim primanjima i nezaposlenima kod svih dobnih grupa od 16 do 64 godine.Socioekonomski gradijent je bio čak i širi do 2002. Studije ukazuju da je duvan bio odgovoran za rizik od prerane smrti kod nižih socioekonomskih grupa i bio je uzrok za dva puta veću smrtnosti među odraslim muškarcima u najnižoj u poređenju sa muškarcima u najvišoj socioekonomskoj grupi. Pušači iz nižih socioekonomskih grupa i njihove porodice, ne samo da imaju veće troškove u vezi sa pušenjem već oni isto tako troše neproporcionalno veće iznose svojih primanja na duvanske proizvode i na lečenje oboljenja u relaciji sa pušenjem. Teško je i zamisliti kolika su to sredstva u našoj populaciji.Kombinacija smanjenih raspoloživih primanja i niže zarade, što je poseban problem za našu zemlju sa velikim brojem nezaposlenih i ekonomski iscrpljenih, imaju efekta na investiranje i odluku ljudi u konzumaciji npr. oni na račun troškova pušenja, jedu hranu nižeg kvaliteta i ulažu manje ili nimalo u prevenciju. Posledice ovakve odluke su često pokrivene državom u formi pokrivanja cene medicinskog koštanja, onih koji su nezaposleni, zatim obezbeđujući minimalnu socijalnu zaštitu i drugu podršku. Svakako, na individualnom nivou, treba da se zapitamo, da li je to rešenje? Naravno, da nije!Naizgled bezazlena, nebitna, beznačajna posledica a ključna za sve ostale posledice je pušenje roditelja. To je posledica koja »produžava vrstu«.