Proizvodnja drvenog peleta u Bosni I Hercegovini.pdf

7/21/2019 Proizvodnja drvenog peleta u Bosni I Hercegovini.pdf

1/22

PROIZVODNJA DRVENOG PELETA

U BOSNI I HERCEGOVINI

Pregled investicionog potecijala

SarajevoJuni 2014. godine

IZJAVA O OGRANIENJU ODGOVORNOSTI: Stavovi izneseni u ovojpublikaciji ne odraavaju nuno i stavove Amerike agencije za

meunarodni razvoj, vedske agencije za meunarodni razvoj, odnosnonjihovih Vlada.


2/22

2

Osnovni podaci o USAID-Sida FIRMA projektu

Projekat pod nazivom Fostering Interventions for Rapid Market Advancement

(FIRMA) u Bosni i Hercegovini je petogodinji projekat vrijedan 20 milionaamerikih dolara kojeg zajedniki finansiraju Amerika agencija zameunarodni razvoj (USAID) i vedska agencija za meunarodni razvoj isaradnju (Sida). Cilj projekta ukljuuje znaajno poveanje prodaje, izvoza,zaposlenosti i finansija u sektorima koje projekat podrava, a to su:drvopreraivaki, metalopreraivaki i sektor turizma. Ova tri sektoraostvaruju vie od jedne etvrtine ukupnog BDP-a u BiH, te gotovo 40%prihoda zemlje po osnovu izvoza

.

Projekat FIRMA izgradio je mreu partnera koja se sastoji od lokalnihrazvojnih agencija, s ciljem podrke razvoju privatnog sektora u cijeloj zemlji.FIRMA priprema akcione planove za pomo navedenim sektorima na koje sufokusirane projektne aktivnosti, te upravlja onim aktivnostima koje se

realiziraju preko domaih organizacija i poslovnih subjekata, a usmjerene suna prevazilaenje kljunih prepreka konkurentnosti.

Projekat FIRMA blisko sarauje sa organima vlasti BiH na dravnom,entitetskom i kantonalnom nivou kao i sa opinskim agencijama, udruenjimai drugim donatorima koji pruaju podrku ekonomskom razvoju.Glavni uredi FIRMA projekta nalaze se u Sarajevu i Banja Luci.

www.firmaproject.ba
http://www.firmaproject.ba/http://www.firmaproject.ba/


3/22

3

Sadraj:

1. SAETAK........................................................................................................................................... 4

2. PROFIL ZEMLJE................................................................................................................................. 5

2.1. Trgovinska politika i investicijski sporazumi ................................................................................ 5

2.2. Investicijsko okruenje kljune injenice.................................................................................. 6

3. PREGLED INDUSTRIJE DRVENOG PELETA ........................................................................................ 7

3.1. Stambene pei i kotlovi na pelet............................................................................................. 7

3.2. Suspaljivanje ............................................................................................................................ 8

3.3. Kombinovana proizvodnja toplotne i elektrine energije....................................................... 8

4. IZVORI DRVNE BIOMASE ................................................................................................................. 9

5. PROCES PROIZVODNJE PELETA ...................................................................................................... 10

5.1. Suenje.................................................................................................................................. 10

5.2. Mljevenje ............................................................................................................................... 11

5.3. Presovanjepeletiranje ........................................................................................................ 11

5.4. Hlaenje................................................................................................................................ 11

5.5. Pakovanje .............................................................................................................................. 11

6. PROIZVODNI KAPACITET PELETA NA GLOBALNOM NIVOU ........................................................... 12

7. TRINI POKRETAI: POTRANJA U EVROPSKOJ UNIJI.................................................................. 13

8. PROJEKCIJE PONUDE I POTRANJE NA GLOBALNOM TRITU..................................................... 13

9. ANALIZA CILJNOG TRITA ITALIJA ............................................................................................. 14

10. RASPOLOIVOST BIOMASE U BiH.............................................................................................. 16

10.1. umske zalihe u BiH................................................................................................................. 16

10.2. Sjea......................................................................................................................................... 17

10.3. Raspoloive sirovine biomase u BiH......................................................................................... 18

10.4. Cijene drvne biomase u Bosni i Hercegovini ............................................................................ 19

10.5. Certifikacija i zatita uma........................................................................................................ 20

11. POSTOJEI KAPACITETI ZA PROIZVODNJU PELET U BiH............................................................ 20

Reference .............................................................................................................................................. 21


4/22

4

1. SAETAK

Svrha ovog dokumenta je razmatranje potencijala za ulaganje u proizvodnju drvenog peleta u Bosni i

Hercegovini. Drveni pelet predstavlja biogorivo koje se koristi za dobivanje toplotne energije, a

proizvodi se iz umskih i drvopreraivakih ostataka koji se komprimiraju i melju u drvnu biomasu.

Kao obnovljivi izvor energije, drveni pelet ima pozitivan uticaj na ivotnu sredinu ukoliko se proizvodiu skladu sa standardima zatite u umarstvu. U posljednjih deset godina je dolo do ekspolozijepotranje za drvenim peletom na globalnom nivou, to je, prevashodno, potaknuto politikama vladazemalja lanica EU koje podravaju podsticanje koritenja obnovljivih izvora energije.

Mjere podrke koje pruaju vlade u Evropskoj uniji ukljuuju subvencije i porezne olakice zaugradnju kotlova i pei na biomasu, to je dovelo do naglog poveanja broja instaliranih postrojenjakoja koriste pelet kao gorivo za grijanje. Neke zemlje lanice EU su, takoer, uvele poticaje zasuspaljivanje drvenog peleta u elektranama na ugljen u cilju smanjenja emisije CO2, to je, takoer,doprinijelo poveanju potranje za drvenim peletom. Ovakav razvoj dogaaja doveo je do proirenjaproizvodnih kapaciteta, ali je nedostatak raspoloive drvne biomase u Evropskoj uniji uzrokovao da

ovi proizvodni kapaciteti sve vie ovise o uvozu.

Tehnologija za proizvodnju drvenog peleta je dobro razvijena i testirana za razliite vrste drvnihsirovina. Nakon suenja i mljevenja, umski i drvopreraivaki ostatak se presuje u gusti drveni peletkoji se pakuje u plastine vree za trite maloprodaje ili se prodaje u rasutom stanju veletrgovcima.Veliki broj proizvoaa u Evropskoj uniji nudi proizvodnu opremu visokog kvaliteta po principu kljuu ruke,kao i podrku pri odravanju takveopreme.

Obzirom da domai proizvodni kapaciteti unutar Evropske unije nisu u stanju odgovoriti naglomporastu potranje, dobavljai iz Evropske unije se okreu prema tritima izvan EU, naroito onima uneposrednoj blizini, kao to jeBosna i Hercegovina. BiH ima dugu tradiciju umarstva i drvoprerade,

obzirom da je vie od polovine njene teritorije pokriveno umom. Iako se neto pilanskog ostatka uBiH koristi za potrebe energetske proizvodnje, veinaumskog ostatka ostaje u umi i ne koristi sekao energetsko gorivo. Metode sjee je, takoer, potrebno unaprijediti u ovoj zemlji, kako bi sepoboljala uinkovitost u iskoritavanju umskog otpada.

Raspoloivost neiskoritene drvne biomase u Bosni i Hercegovini je i dalje na vrlo visokom nivou.Procjenjuje se da oko 1.000.000 tona drvne biomase u BiH ostaje neiskoriteno. Kao primjer, Italija je

jedan od najveih uvoznika drvenog peleta sa iskazanim uvozom od 1,2 miliona tona peleta. Premaraspoloivosti drvne biomase BiH, ima potencijal da zadovolji znaajan dio potranje Italije. Meutim,u 2012. godini, iz BiH u Italiju je izvezeno samo oko 40.000 tona peleta.

Uzimajui u obzir navedene injenice, jasno je zato se proizvodnja drvenog peleta trenutno smatrajednom od najatraktivnijih investicijskih prilika u Bosni i Hercegovini. Ogromna potranja na tritususjednih zemalja lanica EU i dokazana raspoloivost sirovina predstavljaju kljune faktore kojiotvaraju prilike za investiranje u proizvodnju drvenog peleta u BiH.

Projekat USAID-Sida FIRMAje pruio podrku razvoju i irenjunekoliko projekata proizvodnje peletau Bosni i Hercegovini koji su dokazali da su prethodno opisane pretpostavke o razvoju trita tane.Proizvodnja drvenog peleta predstavlja znaajan izvozni potencijal, kao i priliku za zapoljavanje irazvoj lokalnih zajednica u BiH Ovaj pregled detaljno opisuje trine sile koje pokreu potronjupeleta, kao i proizvodne tehnologije, te raspoloivost repromaterijala u Bosni i Hercegovini.


5/22

5

2. PROFIL ZEMLJE

Bosna i Hercegovina je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju 2008. godine, te je naknadnodobila status potencijalnog kandidata za lanstvo u EU. Ovaj status prua politiki okvir za daljnjuliberalizaciju trgovine i finansijsku podrku kroz pretpristupne fondove EU za ekonomski razvoj.

2.1. Trgovinska politika i investicijski sporazumi

U skladu sa preferencijalnim reimom izvoza, sve robe porijeklom iz BiH koje ispunjavaju tehnikeuvjete Evropske unije se mogu uvesti u sve zemlje lanice EU-27, bez ikakvih ogranienja ili carina.Ovaj slobodan pristup tritu EUukljuuje,takoer, i drveni pelet.

BiH je potpisala ugovore o slobodnoj trgovini sa Albanijom, Hrvatskom, Makedonijom, Moldavijom,

Crnom Gorom, Srbijom, UNMIKom/Kosovom i Turskom. Pored ovih, BiH ima uspostavljen

preferencijalni reim izvoza sa Australijom, Kanadom, Japanom, Novim Zelandom, Norvekom,Rusijom, vicarskom i SAD-om.

Bosna i Hercegovina je potpisala ili ratificirala 36 bilateralnih sporazuma za promociju i zatituulaganja sa sljedeim zemljama: Austrija, Belgija, Luksemburg, Bjelorusija, Hrvatska, eka Republika,

Kina, Danska, Egipat, Finska, Francuska, Grka, Nizozemska, Maarska , Indonezija,Iran, Italija, Srbija,Crna Gora, Katar, Kuvajt, Libija, Makedonija, Malezija, Moldavija, Njemaka, Pakistan, Portugal,Rumunija, Slovenija, panija, vedska, vicarska, Turska, UAE, Ukrajina, Velika Britanija i SjedinjeneDrave kao i OPEC Fond.

Politiko ureenje: republika

Dravno ureenje: parlametarna demokratija

Povrina: 51.209 km2; sa ukupno 1.538 kmgranice sa Hrvatskom (932 km), CrnomGorom (249 km), Srbijom (357 km)

Broj stanovnika: 3,8 miliona

Glavni grad: Sarajevo (sa oko 400,000 stanovnika)

Uprava: Federacija Bosne I Hercegovine

(10 kantona, 79 opina),

Republika Srpska (63 opina) i DistriktBrko

BDP (2012.god.): 13,1 milijardi EUR

BDP po glavi stanovnika (2012.god.): 3.419 EUR

Valuta: Konvertibilna marka (ISO-kod: BAM),

BAM/EUR = 1.956 - BAM/USD = 1.557


6/22

6

2.2. Investicijsko okruenje kljune injenice

Makroekonomska stabilnost

Stvarni BDP u BiH je porastao u 2013. godini za 1,9% sa industrijskim izvozom kao glavnimpokretaem ekonomskog oporavka. Najvaniji faktor makroekonomske stabilnosti je stabilna domaavaluta (BAM), koja je vezana za euro. vrsta monetarna politika prua zatitu od devalvacijevalute iinflacije, to je veomavano pitanje za strane investitore. Godinja stopa inflacije u januaru 2013.godine je bila 1,3%. Odnos vanjskog duga i BDP-a u 2012. godini koji se procjenjuje se na 27,2%

svrstava BiH u kategoriju umjereno zaduenih zemalja1. Bankarski sektor u BiH nudi kompletanasortiman modernih usluga doprinosei takostabilnosti investicione klime u zemlji. Strano vlasnitvounutar privatnog bankarskog sektora u BiH iznosi 86%, ukljuujui i neke od vodeih evropskih iregionalnih bankarskih grupa, kao to su Raiffeisen, Hypo, Sberbank BH, UniCredit, Turkish Ziraat,Intesa Sanpaolo i Sparcasse.

Direktne strane investicije

Zakonom o direktnim stranim ulaganjima (DSU) u Bosni i Hercegovini ureuje se isti tretman zastrane i za domae investitore. Isti Zakon titi strane investitore od nacionalizacije, eksproprijacije ilislinih mjera i omoguava punu repatrijaciju dobiti. Strane kompanije i pojedinci su u mogunosti daslobodno investiraju u gotovo bilo kojem sektoru, u skladu sa istim administrativnim procedurama

kao i domai investitori. Strani investitori mogu investirati samostalno ili kroz zajedniko ulaganje sdomaim partnerima bez ispunjavanja bilo kakvih preduvjeta. Ne postoje ogranienja u pogleduzapoljavanja stranih dravljana, pod uvjetima zakona o radu i imigraciji u BiH. Ne postojeogranienja da strani dravljani postanu lanovi upravnih i nadzornih odbora preduzea registrovanihu BiH.

Porezni sistem

Bosna i Hercegovina ima fiksnu stopu PDV-a od 17% na sve proizvode i usluge. Porez na dobit iznosi

10% za dobit ostvarenu prodajom roba i usluga na domaem tritu. Meutim, prema Zakonu oporezu na dobit u Federaciji BiH, sva preduzea koja ostvaruju vie od 30% svojih prihoda na osnovuproizvoda i usluga koje izvozi izvan BiH su u potpunosti osloboeni od poreza na dobit2. Stopa porezapo odbitku u FBiH je 10% (uz stopu poreza od 5% na dividende) i 10% u RS. Porez na dohodak iznosi

samo 10%, kako u FBiH, tako i u RS.

Rad

BiH nudi visoko konkurentne cijene radne snage u poreenju sa zemljama Evropske unije. Naime,prosjena neto plaa u 2014. godini iznosila je 428 EUR. U BiH postoji radna snaga koja je tehnikikvalifikovana za industrijsku proizvodnju, posebno u tradicionalnim industrijama poput prerade

drveta, obrade metala, graevinarstva, tekstilne industrije i sektora prerade hrane.

1MMF. Izvjetaj po zemljama MMF-a br. 12/282. 2011, str. 34. Dostupno na:

http://www.imf.org/external/pubs/ft/scr/2012/cr12282.pdf2Zakon o porezu na dobit u FBiH, 1997. Dostupno na:http://www.pufbih.ba/ba/propisi/zakoni/zakon-o-porezu-na-

dobit
http://www.imf.org/external/pubs/ft/scr/2012/cr12282.pdfhttp://www.imf.org/external/pubs/ft/scr/2012/cr12282.pdfhttp://www.pufbih.ba/ba/propisi/zakoni/zakon-o-porezu-na-dobithttp://www.pufbih.ba/ba/propisi/zakoni/zakon-o-porezu-na-dobithttp://www.pufbih.ba/ba/propisi/zakoni/zakon-o-porezu-na-dobithttp://www.pufbih.ba/ba/propisi/zakoni/zakon-o-porezu-na-dobithttp://www.pufbih.ba/ba/propisi/zakoni/zakon-o-porezu-na-dobithttp://www.pufbih.ba/ba/propisi/zakoni/zakon-o-porezu-na-dobithttp://www.imf.org/external/pubs/ft/scr/2012/cr12282.pdf


7/22

7

3. PREGLED INDUSTRIJE DRVENOG PELETA

Svojstva kao to su nizak sadraj vlage i relativno visoka energetska gustoa ine pelet lakoprenosivim iz umskih podruja na bilo koje mjesto na svijetu. Prednosti drvenog peleta u odnosu nadruge vrste biomase, kao to su drvne sjeke i poljoprivredni ostataci, su mogunosti njegovogskladitenja, relativna jednostavnost rukovanja i obino nii trokovi transporta za jedinice vee od 50do 100 km3.

3.1. Stambene pei i kotlovi na pelet

Drveni pelet, u odnosu na druge vrste goriva biomase , predstavlja vrlo praktino gorivo. U zgradekoje koriste kotlove na pelet, gorivo se doprema kamionima direktno u skladite , obino samo

jednom godinje. Kuanski aparati, kao to su pei, najee imaju ugraen rezervoar za gorivo koji seobino puni iz vree u kojoj je 15 kilograma peleta.

U poreenju sa trupcima i drvnim sjekama, pelet ima visoku energetsku gustou to znai dazahtijeva manje prostora za skladitenje. Sistemi grijanja na pelet, takoer, proizvode mnogo manje

pepela nego odgovarajui sistemi koji koriste drva i drvne sjeke za sagorijevanje.

Postoji irok asortiman veliina pei na pelet, od malih sobnih grijalica do velikih jedinica saugraenim kotlom koje mogu zagrijavati veliki broj radijatora ili sistema za zagrijavanje vode udomainstvu. Kotlovi na pelet su obino fiziki manji nego njihovi ekvivalenti koji koriste drvne sjeke,budui da su im potrebni manji sistemi za gorivo i sagorijevanje.

Mnoge zemlje irom Evrope su imale znaajan porast u grijanju na drva u stambenim objektima,posebno u obliku pei i kotlova na pelete, zbog uvoenja programa strogih mjera politike ukombinaciji s izdanim poticajima. Takvi programi u zemljama kao to su Njemaka, Austrija i

3Pellets Atlas, Konani izvjetaj o proizvoaima, trgovcima i potroaima drvenog peleta, str. 4, 2009. Dostupno na:

http://www.pelletsatlas.info/pelletsatlas_docs/showdoc.asp?id=091222195350&type=doc&pdf=true

Drveni pelet predstavlja presovano gorivo biomase koje se

dobija iz umskogiz drvopreraivakog ostatka. Mljevenjemi peletiziranjem malih stabala, grana, vrhova, piljevine,

strugotine i drugih vrsta drvne biomase, milioni tona drvnog

otpada se pretvaraju u bio-gorivo, koje doprinosi boljem

stanju okolia smanjenjem emisije staklenikih plinova.Drveni pelet se moe spaljivati u peima ili suspaljivati uindustrijskim ili elektrinim kotlovima na ugalj.
http://www.pelletsatlas.info/pelletsatlas_docs/showdoc.asp?id=091222195350&type=doc&pdf=truehttp://www.pelletsatlas.info/pelletsatlas_docs/showdoc.asp?id=091222195350&type=doc&pdf=truehttp://www.pelletsatlas.info/pelletsatlas_docs/showdoc.asp?id=091222195350&type=doc&pdf=true


8/22

8

Francuska ukljuuju nepovratna finansijska sredstva (grantove), subvencionirane kredite i poreskeolakice za ugraivanje sistema grijanja koji koriste biomasu, u stambene jedinice.

3.2. Suspaljivanje

Drveni pelet posjeduje nekoliko osobina koje su pogodne za suspaljivanje s ugljem. Uklanjanjemveine vlage iz vlakna, drveni pelet gori veoma slino uglju. Pelet je konzistentan proizvod odreenogpromjera i uskog raspona duina. Vanjska povrina je tvra, to ini rukovanje peletom slinimrukovanju ugljem. Pelet je, takoer, rastresit poput uglja, to znai dase pri obradi raspada u maleestice. Zahvaljujui tome, pelet se moe mijeati s ugljem, bez potrebe za posebnim sistemom.

Ugalj najvie doprinosi poveanju CO2 u atmosferi koje uzrokuje ovjek. Suspaljivanje biomasepodrazumijeva sagorijevanje biomase i fosilnih goriva u istoj termo-elektrani. Suspaljivanje biomase

sa ugljem ima ogroman potencijal za smanjenje emisija CO2, obzirom da biomasa moe zamijenitiizmeu 20-50% uglja. Supstitucija od samo 10% uglja u trenutno instaliranim elektro-energetskimkapacitetima na ugalj imala bi za posljedicu proizvodnju od oko 150 GW energetskog kapaciteta

biomase, to je 2,5 puta vie od trenutno instaliranih energetskih kapaciteta na biomasu naglobalnom nivou4. U skladu s politikom obnovljivih izvora energije u EU, neke zemlje lanice,ukljuujui Veliku Britaniju, Dansku, Belgiju, Nizozemsku i Njemaku, uvele su programe poticaja zauvoenje suspaljivanja u termoelektrane na ugljen, to, trenutno, predstavlja jedan od glavnihpokretaa za poveanu proizvodnju drvenog peleta.

Pored kombinovane proizvodnje energije, trenutno se radi na izgradnji nekoliko velikih termo-

elektrana u Evropi. Jedan od primjera je RWE, njemaka grupacija koja se bavi proizvodnjom energije,koja trenutno radi na pretvaranju elektrane Tilbury u Velikoj Britaniji u najveu elektranu na biomasuna svijetu koja koristi drveni pelet. Elektrana Tilbury na biomasu bi troila oko 2,7 miliona tonaobnovljivog drvenog peleta iz odrivih izvora svake godine, a snabdijevala bi se prevashodno sa

jugoistoka Sjedinjenih Amerikih Drava, Kanade i Evrope (ukljuujui zemlje Baltika, Portugal iRusiju).

3.3. Kombinovana proizvodnja toplotne i elektrine energije

Kogeneracija je tehnologija koja podrazumijeva istovremenu proizvodnju elektrine energije i korisnetoplotne energije. Potencijalne lokacije za primjenu kogeneracije su svuda gdje postoji istovremena

potreba za elektrinom energijom i za toplotnom energijom. Osim elektrana, u razliitimindustrijskim granama, kogeneracija je pogodna za sisteme daljinskog grijanja za hotele, bolnice,

trgovake centre, sportske dvorane i bazene. Danska je nedavno postala vodea zemlja na tritu zakombinovanu proizvodnju toplotne i elektrine energije koritenjem peleta kao goriva. Danski sistem

4

IEA-ETSAP i IRENA.Suspaljivanje biomase, 2013, str.2.Dostupno na:http://www.irena.org/DocumentDownloads/Publications/IRENA-

ETSAP%20Tech%20Brief%20E21%20Biomass%20Co-firing.pdf
http://www.irena.org/DocumentDownloads/Publications/IRENA-ETSAP%20Tech%20Brief%20E21%20Biomass%20Co-firing.pdfhttp://www.irena.org/DocumentDownloads/Publications/IRENA-ETSAP%20Tech%20Brief%20E21%20Biomass%20Co-firing.pdfhttp://www.irena.org/DocumentDownloads/Publications/IRENA-ETSAP%20Tech%20Brief%20E21%20Biomass%20Co-firing.pdfhttp://www.irena.org/DocumentDownloads/Publications/IRENA-ETSAP%20Tech%20Brief%20E21%20Biomass%20Co-firing.pdfhttp://www.irena.org/DocumentDownloads/Publications/IRENA-ETSAP%20Tech%20Brief%20E21%20Biomass%20Co-firing.pdf


9/22

9

daljinskog grijanja temelji se na 80% kombinovane proizvodnje za elektrinu energiju, dok je u 2012.godini, 52% kapaciteta za daljinski sistem grijanja koristilo pelet kao alternativu ugljenu. Planirani cilj

je da se do 2035. godine ugalj potpuno zamijeni biomasom5.

4. IZVORI DRVNE BIOMASE

Potencijalne izvore drvne biomase mogue je klasificirati kako je navedeno u nastavku:

1. Ogrjevno drvo

2. umski ostacinakon sjee3. Pilanski ostaci

5. Ostaci iz proizvodnje namjetaja

Svaki dio stabla se moe iskoristiti za proizvodnju energije. Ostaci stabala koji preostanu nakonumske sjee ine od 25% do 50% ukupne koliine posjeenih stabala. Najvei dio drvenih dijelovastabla se izvlai, ali ipak odreene koliine, posebno malih grana i lia, moraju biti ostavljene u umi

iz ekolokih razloga. U nordijskim zemljama, na primjer, iskoritenost ostataka nakon sjee je nanajviem nivou meu zemljama u Evropskoj uniji u okviru obavljanja poslova gospodarenja umama.

Obrada sekundarnih proizvoda je vana proizvodna aktivnost za pilane, jer nadopunjuje glavnudjelatnost proizvodnje rezane grae. Kora drveta, piljevina, strugotina i sl. se koriste za vlastitepotrebe kao gorivo, a mogu se i prodati kao gorivo ili sirovina za proizvodnju peleta ili repromaterijal

za proizvodnju ploa od drveta. Naroito je velika potranja za ostacima osuenog drveta kao sirovine za proizvodnju peleta, jer ne zahtijeva dodatno suenje u procesu proizvodnje peleta. Ostaci drvetanastali iz proizvodnje drvenih kua, prozora, vrata i namjetaja se prvenstveno koriste za vlastitepotrebe kao gorivo, ali se mogu prodavati kao gorivo ili repromaterijal u industriji ploa od drveta.

5State of Green. Dostupno na:https://www.stateofgreen.com/en/Technologies/Combined-Heat-and-Power-(CHP)-

Plants

Kora drveta iz pogona za proizvodnjuceluloze

Danas se gotovo 100% koristi kao gorivo u industrijiceluloze i papira.

Kora drveta nakon skidanja kore sa

trupaca u pilanama

Prevashodno se koristi u pilanama za proizvodnju

energije: grijanje zgrada, suenje rezane grae i sl.

Drvne sjeke i drugi ostaci nastali uprocesu rezanja ploa, reznica i sl.

Najvei dio se prodaje pogonima za proizvodnjuceluloze kao sirovina za proizvodnju celuloze.

Strugotine, pilanska praina i piljevinanastali u procesu rezanja

Obino se prodaju za energetske svrhe - proizvodnjupeleta ili briketa, a ukoliko se ne iskoriste za vlastite

potrebe, odreene koliine se prodaju za potrebeproizvodnje ploa od drveta.

Strugotine i piljevina nastala iz ostalih

postupaka mehanike obrade drveta.

Obino se prodaju za energetske svrhe - proizvodnju

peleta ili briketa, ukoliko se ne iskoriste za vlastitepotrebe.
https://www.stateofgreen.com/en/Technologies/Combined-Heat-and-Power-(CHP)-Plantshttps://www.stateofgreen.com/en/Technologies/Combined-Heat-and-Power-(CHP)-Plantshttps://www.stateofgreen.com/en/Technologies/Combined-Heat-and-Power-(CHP)-Plantshttps://www.stateofgreen.com/en/Technologies/Combined-Heat-and-Power-(CHP)-Plantshttps://www.stateofgreen.com/en/Technologies/Combined-Heat-and-Power-(CHP)-Plantshttps://www.stateofgreen.com/en/Technologies/Combined-Heat-and-Power-(CHP)-Plants


10/22

10

5. PROCES PROIZVODNJE PELETA

Osiguravanje redovnog snabdijevanja potrebne koliine sirovina je najkritiniji dio procesaproizvodnje peleta. Drvna biomasa mora biti dostupna lokalno, obzirom da je, zbog njene male

zapreminske teine i visokog sadraja vlage, transport na duge relacije preskup. Stoga je dostupnost

sirovine evidentno ograniavajui faktor prilikom odreivanja lokaliteta i kapaciteta proizvodnogpogona.

Od trenutka kada sirovina stigne u pogon za peletiziranje do trenutka kada pelet bude spreman za

isporuku, sirovina prolazi kroz nekoliko postupaka, kao to je prikazano i objanjeno u nastavku.

Proces proizvodnje peleta

5.1. Suenje

Ukoliko je sadraj vode u sirovini vei od 10%, sirovina se mora osuiti.Sirovinu koja sadri vie od15% vode je teko peletizirati, tako da suenje predstavlja vaan dio procesa proizvodnje peleta.umski ostaci obino sadre 25% do 50% vode, za razliku od suhe strugotine rezane grae, kojuuope nije potrebno suiti. Obim u kojem je potrebno suiti sirovinu prije peletizacije ini velikurazliku u utroku energije potrebne za proizvodnju drvenog peleta. Nakon suenja, toplotaproizvedena tokom preostalih postupaka peletizacije e dodatno smanjiti vlagu na oko 5%. Ovo jevano kako se sirovina ne bi presuila, obzirom da je potrebna mala koliina vlage da bi se drvenavlakna mogla vezati.

Rotaciona suara


11/22

11

5.2. Mljevenje

Nakon suenja, sirovinski materijal drvne biomase odlazi u mlin ekiar koji se koristi za mljevenjesuhe sirovine do veliine koja ne smije biti vea od promjera peleta (~ 6 mm). Sirovina se zatim filtriraprije mljevenja, kako bi se uklonio neeljeni materijal, kao to je kamen ili metal.

Mlin ekiar

5.3. Presovanjepeletiranje

Drveni pelet se proizvodi presovanjem samljevenog drveta kroz otvore na matrici. Mala koliina pareprolazi kroz samljeveno drvo prije presovanja drvenog peleta, a zatim se dodatno zagrijava do

otputanja lignina iz drveta kako bi se osiguralo da se estice biomase veu u pelet.

Presa za drveni pelet

5.4. Hlaenje

Postupak hlaenja je bitan za vrstou i kvalitetu peleta. Nakon presovanja, pelet je jo uvijek vru i

prilino mekan, te ga je stoga potrebno suiti postepeno na zraku kako bi se omoguilo zgunjavanjelignina u peletu. Sadraj vlage finalnog proizvoda drvenog peleta bi trebao biti manji od 8 posto.

5.5. Pakovanje

Pelet se obino pakuje u plastine vree od 15 - 50 kg ili se prevozi u rasutom stanju posebnimcisternama.


12/22

12

6. PROIZVODNI KAPACITET PELETA NA GLOBALNOM NIVOU

Potaknut rastuom potranjom, proizvodni kapacitet peleta na globalnom nivou se vie negoudvostruio u posljednjih 10 godina. Proizvodnja peleta na globalnom nivou procijenjena na 6-7miliona tona u 2006. godini porasla je na vie od 14,3 miliona tona6do 2010. godine.

Prema izvjetaju koji je objavila Meunarodna agencija za energetiku (IEA) u septembru 2013.godine, proizvodnja drvenog peleta na globalnom nivou u 2011. godine procijenjena je na 18,3

miliona metrikih tona. Meutim, samo 52% od procjenjenih 35 miliona metrikih tona proizvodnogkapaciteta na globalnom nivou bilo je u upotrebi u 2011. godine. Sjedinjene Amerike Drave sunajvei proizvoa drvenog peleta sa proizvedenih 4,7 miliona metrikih tona u 2011. godini to ini26% svjetske proizvodnje peleta. Zatim slijedi Kanada sa 17,5 miliona tona i Njemaka sa 17,41miliona toma. Drugi znaajni proizvoai u 2011. godini bili su Rusija, vedska i Austrija.

Dijagram 1: Proizvodnja i potronja drvenog peleta po zemljama u 2010. godini

Izvor: Eurostat.

Iako je proizvodni kapacitet snano porastao od 2008. godine, potranjaje znatno nadmaila domauproizvodnju u EU. Sve vei uvoz iz zemalja koje nisu lanice EU, ukljuujui SAD, Kanadu i RuskuFederaciju, kao najvee izvoznike peleta u EU, pokrivaju dodatnu potranju u EU. Zemlje lanice EU27uvezle su vie od 4,4 miliona tona peleta iz zemalja koje nisu lanice EU u 2012. godini7.

Budui da transport biomase na velikim udaljenostima nije isplativ, proizvodni kapaciteti peletamoraju biti smjeteni u neposrednoj blizini izvora sirovina. Stoga e svako poveanje proizvodnihkapaciteta u EU biti ogranieno dostupnou drvne biomase na domaem terenu, kao i opimtrokovima proizvodnje. To je razlog zato se oekuje da e uvoz drvenog peleta u EU nastaviti rastikako bi se odgovorilo na oekivani rast potranje u narednom periodu.

6

Cocchi, Maurizio.Studija o globalnom tritu i trgovini za industriju drvenog peleta u 2011. godini, strana 6.Dostupno na:http://www.bioenergytrade.org/downloads/t40-global-wood-pellet-market-study_final.pdf7Dostupno na:http://www.statista.com/statistics/285381/eu-27-wood-pellet-imports-2009-2012/
http://www.bioenergytrade.org/downloads/t40-global-wood-pellet-market-study_final.pdfhttp://www.bioenergytrade.org/downloads/t40-global-wood-pellet-market-study_final.pdfhttp://www.bioenergytrade.org/downloads/t40-global-wood-pellet-market-study_final.pdfhttp://www.statista.com/statistics/285381/eu-27-wood-pellet-imports-2009-2012/http://www.statista.com/statistics/285381/eu-27-wood-pellet-imports-2009-2012/http://www.statista.com/statistics/285381/eu-27-wood-pellet-imports-2009-2012/http://www.statista.com/statistics/285381/eu-27-wood-pellet-imports-2009-2012/http://www.bioenergytrade.org/downloads/t40-global-wood-pellet-market-study_final.pdf


13/22

13

7. TRINI POKRETAI: POTRANJA U EVROPSKOJ UNIJI

Trite drvenog peleta u Evropi trenutno cvjeta, potaknuto uglavnom ciljevima EU 2020 koji seodnose na obnovljive izvore energije. Ipak, Evropska unija trenutno zadovoljava samo oko 4% svojih

energetskih potreba kroz biomasu. 2007. godine, drave lanice EU dogovorile su obvezujui cilj od

20% za obnovljive izvore energije, koji podrazumijeva 10% iz biomase do 2020. godine, kao i 20%smanjenja emisija staklenikih plinova. Drveni pelet je najee dostupni oblik biomase u EU i to jerazlog zato ima kljunu ulogu u postizanju cilja iz Strategije 20208.

Prema podacima Eurostata, potronja drvenog peleta u Evropi je vie nego utrostruena, sa 4,6 do14,3 miliona tona u periodu izmeu 2006. i 2012.godine, a isto vrijedi i za proizvodne kapacitete kojisu porasli sa 4,4 na 10 miliona tona. Uvoz je porastao pet puta dosegnuvi 4,4 miliona tona u 2012.godini. Oko polovine od 14,3 miliona tona ukupne potronje peleta u EU izdvojeno za industrijskuproizvodnju, dok je druga polovina iskoritena za grijanje u kuanstvima u 2012. godini.

Razliiti segmenti trita, ukljuujui suspaljivanje i daljinsko grijanje, predstavljaju pokretae snanog

rasta potronje peleta u EU. Potranja za suspaljivanjem i kombinovanom proizvodnjom toplotne ielektrine energije potaknuta je premijama ja snabdijevanje energijom proizvednom iz obnovljivihizvora u zemljama sjeverne Evrope, kao i emisionim kvotama za biomasu. Konkurentna cijena

drvenog peleta u odnosu na druga goriva za grijanje, zajedno sa mjerama podrke vlade za ugradnjupei i kotlova na pelete, su glavni trini pokretai u segmentu stambenog grijanja. Najznaajnijezemlje EU u ovom segmentu trita su Njemaka, Italija, Austrija i Danska.

Uprkos globalnoj ekonomskoj krizi i posljedinim ogranienjima budeta u veini zemalja EU, nije biloukidanja politike supstitucije i oekuje se da etako ostati i u narednom periodu. To je razlog zato upogledu potencijala trita EU prevladava miljenje da ono jo uvijek nije dostiglo svoje granice i daoekivanja za budunost prevazilaze sva nedavna dostignua.

8. PROJEKCIJE PONUDE I POTRANJE NA GLOBALNOM TRITU

Nekoliko nedavnih istraivanja trita koja su provele relevantne meunarodne organizacijeprocjenjuje potencijal rasta globalne potranje za drvenim peletom u narednom periodu. Projiciranapotranja se kree u rasponu od 30 do 50 miliona tona do 2020. godine. Ovo u velikoj mjeri ovisi opolitici podrke Evropske unije obnovljivim izvorima energije, obzirom da je Evropska unija glavnotrite koje pokree ubrzani rast potranje na globalnom nivou. Prema Evropskom udruenju zabiomasu, oekuje se da bi potranja za drvenim peletom u Evropskoj uniji mogla dosegnuti ak 80miliona tona godinje do 2020. godine9.

Kada se radi o drvenom peletu, veoma je vano da se nastavi sa primjenom mjera podrke koje seodnose na suspaljivanje i kvote za emisije CO2. Projekcije za segment stambene potranje u EU oviseo dodatnim mjerama podrke za ugradnju pei i kotlovana pelet.

Oekuje se da e usljed rasta trita u Japanu, Junoj Koreji i Kini doi i do porasta potranje u Aziji, teda e ona dosegnuti ak 5-10 miliona tona do 2020. godine. Budui dau SAD-u nisu planirane politikevlade usmjerene na poticanje domae industrijske potronje, vjerovatno je da e potranja biti

8Evropsko vijee za obnovljivu energiju. Ponovna razmatranjaStrategije 2020, 2010. Dostupno na:

http://www.rethinking2050.eu/fileadmin/documents/ReThinking2050_full_version_final.pdf9AEBIOMEvropsko udruenje za biomasu. Smjernice za pelet u Evropi, 2009, str.5. Dostupno na:

http://www.aebiom.org/wp/wp-content/uploads/file/Publications/BrochurePRME_LR.pdf
http://www.rethinking2050.eu/fileadmin/documents/ReThinking2050_full_version_final.pdfhttp://www.rethinking2050.eu/fileadmin/documents/ReThinking2050_full_version_final.pdfhttp://www.aebiom.org/wp/wp-content/uploads/file/Publications/BrochurePRME_LR.pdfhttp://www.aebiom.org/wp/wp-content/uploads/file/Publications/BrochurePRME_LR.pdfhttp://www.aebiom.org/wp/wp-content/uploads/file/Publications/BrochurePRME_LR.pdfhttp://www.rethinking2050.eu/fileadmin/documents/ReThinking2050_full_version_final.pdf


14/22

14

potaknuta od strane domaih korisnika. Vladina politika koja se odnosi na suspaljivanje u Kanadi, kojatakoer odreuje izvozni kapacitet, e snano uticati na potranju.

9. ANALIZA CILJNOG TRITA ITALIJA

Cilj postavljen u italijanskom Nacionalnom akcionom planu za obnovljive izvore energije (NREAP) koji

se odnosi na obnovljive izvore energije u sektoru grijanja je 17,09% do 2020. godine. Drvo koje se

koristi za grijanje igra znaajnu ulogu u projekciji sa poveanjem od 1,6 miliona tona u 2010. godinina 5 miliona tona u 2020. godini

10. Italijanska vlada je uvela niz mjera podrke u cilju podsticanja

koritenja biomase za grijanje, ukljuujui i postrojenja koja koriste pelet kao gorivo za grijanje.Dodatne mjere podrke za grijanje na biomasu u Italiji ukljuuju certifikate energetske efikasnos ti zaprojekte utede energije, poreske olakice za poboljanje energetske efikasnosti u zgradama,ugradnju solarnih panela, kotlova na biomasu i toplinskih pumpi, kao i potronju energije zaproizvodnju tople vode u novim zgradama.

Zbog ciljnih mjera, Italija je postala jedan od najveih uvoznika ogrjevnog drveta u svijetu. Tritestambenog grijanja generira veinu potranje. Broj pei i kotlova na pelet u Italiji iznosio je vie od 1,4miliona jedinica u 2011. godini. Neki od pokretaa proirenja trita stambenog grijanja ukljuujucjenovnu konkurentnost peleta u odnosu na druga goriva, posebno u oblastima koje nisu

obuhvaene mreom snabdijevanja prirodnim gasom, raspoloivost poreznih poticaja i nepovratnihfinansijskih sredstava (grantova), te razvijen sektor proizvoaa pei. Meutim, trokovnakonkurentnost grijanja na pelet predstavlja glavnu pogodnost na tritu, obzirom da su godinjitrokovi upotrebe pei na pelete nii od trokova kotla na prirodni gas.

Potranja za drvenim peletom stalno raste, sa oko 200.000 tona u 2003. godini, predvoena rastomsektora proizvodnje pei na pelet, potronja je narasla na procijenjenih preko 1,8 miliona tona u2011. godini, to je vie od 10% ukupnog trita peleta u Evropskoj uniji. Potencijal za rast potronje usegmentu stambenog grijanja na pelet na italijanskom tritu je prilino znaajan, a pokree gapotranjaza zamjenom starih sistema grijanja.

Dijagram 2: Razvoj italijanskog trita peleta od 2003. do 2010. godine

Izvor: Politecnico Milan.

Glavni izvor biomase za proizvodnju peleta u Italiji su ostaci od proizvodnje namjetaja. Meutim, uposljednjih nekoliko godina proizvoai peleta suoili su se sa potekoama pri pronalaenju izvora

10Cocchi, Maurizio.Studija o globalnom tritu i trgovini za industriju drvenog peleta u 2011. godini, strana 39.

Dostupno na:http://www.bioenergytrade.org/downloads/t40-global-wood-pellet-market-study_final.pdf
http://www.bioenergytrade.org/downloads/t40-global-wood-pellet-market-study_final.pdfhttp://www.bioenergytrade.org/downloads/t40-global-wood-pellet-market-study_final.pdfhttp://www.bioenergytrade.org/downloads/t40-global-wood-pellet-market-study_final.pdfhttp://www.bioenergytrade.org/downloads/t40-global-wood-pellet-market-study_final.pdf


15/22

15

potrebnih koliina sirovina po konkurentnim cijenama. Toje razlog zato je proizvodnja peleta u Italijizapravo opala sa preko 700.000 tona u 2007. godini na oko 500.000 tona u 2011. godini

11.

Trite je u Italiji u znaajnoj mjeri ovisi o uvozu, jer domaa proizvodnja ne moe zadovoljiti sve veupotranju. Prema Eurostatu, uvoz drvenog peleta Italije u 2012. godini procijenjen je na 1,2 miliona

tona, to predstavlja 80% trinog udjela. Austrija je i dalje najvei izvoznik u Italiju, a slijedi jeNjemaka, Hrvatska, Rumunija i Kanada.

Kanali distribucije drvenog peleta u Italiji ukljuuju direktnu prodaju domaih proizvoaa,distribuciju koju vre dobavljai pei i kotlova, te prodaju putem veleprodavaca i maloprodavaca.Kroz veleprodaju i maloprodaju se distribuira preko 70% peleta koji se prodaje u plastinim vreamaod 15 kg.

Dijagram 3: Uvoz peleta u Italiju u 2010. godini

Izvor: Eurostat.

Cijena peleta je ostala relativno stabilna od 2009. godine sa viim cijenama u zimskoj sezoni i niim usezoni proljee/ljeto. Meutim, razlika u sezonskim cijenama je smanjena zajedno sa razlikomizmeu minimalne i maksimalne trine cijene12.

Dijagram 4: Trend veleprodajnih cijena peleta (2003-2011)

Izvor: AIEL.

11Mhlberg, Stauder. Regionalni profil sektora biomase u Junom Tirolu, Italija, 2013, str.12.Dostupno na:

http://www.foropa.eu/files/country_reports/sudtirol_report_v04.pdf12Paniz. Izvjetaj o peletu u Italiji, 2011. Dostupno na:http://www.enplus-pellets.eu/wp-

content/uploads/2012/01/IT_pellet_report_Jan2012.pdf
http://www.foropa.eu/files/country_reports/sudtirol_report_v04.pdfhttp://www.foropa.eu/files/country_reports/sudtirol_report_v04.pdfhttp://www.enplus-pellets.eu/wp-content/uploads/2012/01/IT_pellet_report_Jan2012.pdfhttp://www.enplus-pellets.eu/wp-content/uploads/2012/01/IT_pellet_report_Jan2012.pdfhttp://www.enplus-pellets.eu/wp-content/uploads/2012/01/IT_pellet_report_Jan2012.pdfhttp://www.enplus-pellets.eu/wp-content/uploads/2012/01/IT_pellet_report_Jan2012.pdfhttp://www.enplus-pellets.eu/wp-content/uploads/2012/01/IT_pellet_report_Jan2012.pdfhttp://www.enplus-pellets.eu/wp-content/uploads/2012/01/IT_pellet_report_Jan2012.pdfhttp://www.foropa.eu/files/country_reports/sudtirol_report_v04.pdf


16/22

16

Italijansko trite drvenog peleta je trenutno pod prilinim pritiskomzbog izuzetno visoke stope rastai nedovoljnih kapaciteta domae proizvodnje. Prosjena cijena po toni peleta u novembru 2013.godine iznosila je 255 eura sa PDV-om

13.

Prema procjenama, u 2012. godini, Bosna i Hercegovina je u Italiju izvezla oko 40.000 tona peleta.Italija je i dalje najvaniji uvoznik peleta proizvedenog u Bosni i Hercegovini i najperspektivnije triteza naredni period. Prema informacijama dobijenim o izvozu peleta iz BiH u Italiju, vansezonska

izvozna cijena peleta pakovanog za maloprodaju u 2013. godini bila je oko 135 eura, dok je u zimskoj

sezoni, cijena dostigla nivo od oko 145 eura po toni.

10. RASPOLOIVOST BIOMASE U BiH

10.1. umske zalihe u BiH

Drvo je jedan od najvanijih prirodnih resursa u Bosni i Hercegovini. umsko zemljitepokriva oko 2,7miliona ha ili 53% od ukupne povrine Bosne i Hercegovine, koja spada u zemlje sa najveompokrivenou umama u Evropi.

Dravne ume ine oko 80% od ukupnog umskog zemljita, dok je preostalih 20% u privatnomvlasnitvu. Visoke ume ine oko 55% od ukupno 2,1 miliona hektara dravnog zemljita pod umom.Preostalih 45% je jednako podijeljeno izmeu ikare i goleti. Ukupna drvna zaliha dravnih uma u1990. godini, procijenjena na 359 miliona m

3, je meu najveim umskim zalihama u Evropi14.

Slika 1: umska podruja u BiH.

Gospodarenje umama u Federaciji BiH je u nadlenosti kantonalnih ministarstava. Odsjek za

13Dostupno na:http://www.pelletshome.com/pellet-prices-italy

14

Ekonomske komisije UN za Evropu. Zemlja trita Izjave Bosne i Hercegovine. Izvjetaji o tritu Bosne iHercegovine, 2008, str. 2. Dostupno na:http://www.unece.org/fileadmin/DAM/timber/mis/market/market-

66/bosniaherzegovina.pdf
http://www.pelletshome.com/pellet-prices-italyhttp://www.pelletshome.com/pellet-prices-italyhttp://www.pelletshome.com/pellet-prices-italyhttp://www.unece.org/fileadmin/DAM/timber/mis/market/market-66/bosniaherzegovina.pdfhttp://www.unece.org/fileadmin/DAM/timber/mis/market/market-66/bosniaherzegovina.pdfhttp://www.unece.org/fileadmin/DAM/timber/mis/market/market-66/bosniaherzegovina.pdfhttp://www.unece.org/fileadmin/DAM/timber/mis/market/market-66/bosniaherzegovina.pdfhttp://www.unece.org/fileadmin/DAM/timber/mis/market/market-66/bosniaherzegovina.pdfhttp://www.unece.org/fileadmin/DAM/timber/mis/market/market-66/bosniaherzegovina.pdfhttp://www.pelletshome.com/pellet-prices-italy


17/22

17

gospodarenje umama u okviru Federalnog ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i umarstva, jeodgovoran za planiranje razvoja uma i upravni nadzor nad umama u dravnom i privatnomvlasnitvu. Kantonalna umsko-privredna drutva u svakom kantonu su odgovorna za gospodarenjeumama u dravnom vlasnitvu u predmetnom kantonu. U Republici Srpskoj, Resor umarstva uokviru Ministarstva poljoprivrede RS, odgovoran je za gospodarenje umama na teritoriji ovog

entiteta putem javnog preduzea umarstva Republike Srpske.

Trenutno, povrina raspoloivih produktivnih uma iznosi 2,1 miliona hektara. Ukupne drvne zalihesvih uma u BiH procjenjuje se na 340 miliona m3, od kojih oko 135 miliona m3 ine etinari i 205miliona m

3 liari. Prema podacima dobijenim na osnovu druge Dravne inventure uma u BiH (2006-2009. godine) godinji prirast visokih uma procjenjuje se na 9,1 miliona m3, to je oko 3% od ukupnedrvne mase. Osim toga, godinji prirast izdanakih uma u BiH, u kojima uglavnom nema sjee,procjenjuje se na 2,1 miliona m

3.

10.2. Sjea

Prosjeni godinji nivo sjee u BiH procjenjuje se na 4,4 miliona m3, a ine ga 2,3 miliona m3iz FBiH i2,1 miliona m

3iz RS, ukljuujui i priblino 200,000 m3od vlasnika privatnih uma.

Tabela 1. Struktura sjee dravnih uma po kantonima u Federaciji BiH

U 000m3 Sjea u 2012. godini

Kanton etinari Liari Ukupno

Unsko-sanski 171 302 473

Tuzlanski 62 160 222

Zeniko-dobojski 204 176 381

Podrinjski 0 32 33

Srednjobosanski 214 217 431

Zapadnohercegovaki 2 8 10

Sarajevo 81 91 173

Kanton 10 362 140 503

Ukupno

Federacija BiH 1,099 1,129 2,229

Izvor: Federalno ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i umarstva15

Ukupni prirast visokih uma u BiH procjenjuje se na 9,2 miliona m3, a samim tim trenutni obim sjeeod 4,4 miliona m

3je ispod 50% iskoritenosti godinjeg prirasta, te je shodno tome nii od prosjeka

Evropske unije od oko 60%. Porast iskoritenosti obima sjee za dodatnih 10% u BiH bi predstavljaooko 1 miliona m3viedrveta dostupnog na tritu. Osim toga, kako se procjenjuje, 2,1 miliona m3prirasta iz izdanakih uma ostaje potpuno neiskoriteno u umama.

Prema planovima gospodarenja umama u BiH, predvieni porast godinjeg etata moe ii i do 6,3miliona m

3 na zemljitu u dravnom vlasnitvu16. Meutim, porast obima sjee i iskoritavanje

prirasta bi zahtijevalo znaajna poboljanja u nainu gospodarenja umama, kao i dodatna ulaganja uopremu i pristupne puteve. Postoje, takoer, jasne indikacije da je mogue poveati obim sjee u

15Federalno ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i umarstva. Informacija o gospodarenju umama u Federaciji

BiH u 2012. Godini, str.107. Dostupno na:http://www.fmpvs.gov.ba/texts/233_1022_1667_b.pdf16Projekat USAID-Sida FIRMA. Procjena trita pilanskih trupaca u BiH, 2011, str. 16. Dostupno na:

http://www.firmaproject.ba/en/library/library.aspx?id=335
http://www.fmpvs.gov.ba/texts/233_1022_1667_b.pdfhttp://www.fmpvs.gov.ba/texts/233_1022_1667_b.pdfhttp://www.fmpvs.gov.ba/texts/233_1022_1667_b.pdfhttp://www.firmaproject.ba/en/library/library.aspx?id=335http://www.firmaproject.ba/en/library/library.aspx?id=335http://www.firmaproject.ba/en/library/library.aspx?id=335http://www.fmpvs.gov.ba/texts/233_1022_1667_b.pdf


18/22

18

izdanakim umama, iako bi i ovo zahtijevalo dodatna ulaganja17 Uzimajui u obzir potencijal iplanirani rast, moe se oekivati da e obim sjee u BiH postepeno rasti u narednih deset godina.

10.3. Raspoloive sirovine biomase u BiH

Najznaajniji izvor biomase u BiH predstavljaju umski i drvopreraivaki ostaci. Prilikom procjeneraspoloive sirovine biomase, uzete su u obzir pretpostavke o sljedeim faktorima konverzije.

1. Pilanskom preradom 1 m3

drveta proizvedu se sljedee koliine ostataka:- 30% etinara (15% piljevine i 15% reznica);- 35% liara(20 % piljevine i 15% reznica).

2. Proizvodnjom furnira proizvede se 20% ostataka od ulazne drvne sirovine.

3. Ukupni prosjek malih grana (ovisno o debljini trupca i vrsti drveta):

- 15% etinara;- 18% liari.18

Od ukupnog obima sjee od 4,4 miliona m3, oko 70%, odnosno 3,8 miliona m3je oblovina, ukljuujuitrupce i stubove, dok na ogrjevno drvo otpada dodatnih 0,8 miliona m

3. Ostatci nakon sjee ine

preostalih 15% obima sjee, odnosno 0,8 miliona m3, to uglavnom ostaje neiskoriteno u umi nakonsjee.

Detaljna struktura sjee za FBiH prikazana je u tabeli u nastavku:

Tabela 2: Struktura sjee uma u Federaciji BiH

Izvor: Federalno ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i umarstva19

17Projekat USAID-Sida FIRMA. Mogunosti koritenja niskovrijednih drvnih sortimenata i konverzija izdanakih uma

u Bosni i Hercegovini, 2012, str. 35. Dostupno na: http://www.firmaproject.ba/en/library/library.aspx?id=33518

Jovanovi, Musi, Lojo. Energetski potencijal drvne biomase u BiH, Univerzitet u Sarajevu, umarski fakultet,2008., str. 95. Dostupno na:http://www.sfsa.unsa.ba/nauka/dokumenti/Radovi-2008/Jovanovic-Energetski-

potencijal-sumske-biomase-BiH.pdf.19

Gauda, Jovanovi. Izvjetaj o tehnologijama u umarstvu, standardima umskih drvnih sortimenata i umskojbiomasi, Federalno ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i umarstva, CEPOS, 2011, str.40.http://www.fmpvs.gov.ba/texts/239_367_b.pdf

etinari Liari Ukupno

m

3

%

m

3

%

m

3

Furnirski trupci 8,993 0.7 51,865 3.7 60,858

Industrijski trupci klase I, II i III 741,246 57.7 398,102 28.4 1,139,348

TT stubovi 73,225 5.7 0 0 73,225

Rudno drvo 124,612 9.7 0 0 124,612

Ostala oblovina 12,847 1.0 0 0 12,847

Celulozno drvo 107,911 8.4 306,987 21.9 414,898

Ogrjevno drvo 6,423 0.5 480,806 34.3 487,229

Ostatak iza sjee 209,399 16.3 164,007 11.7 373,406

Ukupna neto masa 1,075,256 83.7 1,237,760 88.3 2,313,016

Ukupna bruto masa 1,284,655 100 1,401,767 100 2,686,422

Neto masa (etinari+ liari) 2,313,016 m

3

Bruto masa ( etinari+ liari) 2,686,422 m3
http://www.firmaproject.ba/En/Library/Library.Aspx?Id=335http://www.firmaproject.ba/En/Library/Library.Aspx?Id=335http://www.firmaproject.ba/En/Library/Library.Aspx?Id=335http://www.sfsa.unsa.ba/nauka/dokumenti/Radovi-2008/Jovanovic-Energetski-potencijal-sumske-biomase-BiH.pdf.http://www.sfsa.unsa.ba/nauka/dokumenti/Radovi-2008/Jovanovic-Energetski-potencijal-sumske-biomase-BiH.pdf.http://www.sfsa.unsa.ba/nauka/dokumenti/Radovi-2008/Jovanovic-Energetski-potencijal-sumske-biomase-BiH.pdf.http://www.sfsa.unsa.ba/nauka/dokumenti/Radovi-2008/Jovanovic-Energetski-potencijal-sumske-biomase-BiH.pdf.http://www.fmpvs.gov.ba/texts/239_367_b.pdfhttp://www.fmpvs.gov.ba/texts/239_367_b.pdfhttp://www.fmpvs.gov.ba/texts/239_367_b.pdfhttp://www.fmpvs.gov.ba/texts/239_367_b.pdfhttp://www.sfsa.unsa.ba/nauka/dokumenti/Radovi-2008/Jovanovic-Energetski-potencijal-sumske-biomase-BiH.pdf.http://www.sfsa.unsa.ba/nauka/dokumenti/Radovi-2008/Jovanovic-Energetski-potencijal-sumske-biomase-BiH.pdf.http://www.firmaproject.ba/En/Library/Library.Aspx?Id=335


19/22

19

Na temelju informacija dobijenih direktno od umsko-privrednih drutava u FBiH, umski radnici nene skupljaju rezne ostatke tokom sjee, jer u ovom trenutku ne postoji potranja za ovim proizvodomod umsko-privrednih drutava. Meutim, ukoliko bi dolo do potranje od strane proizvoaapeleta, umski radnici bi bili u mogunosti isporuiti znaajne koliine reznih ostataka i prodati ih kaobiomasu. UNDP je objavio izvjetaj 2011. godine o potencijalu biomase u BiH u kojem se procjenjuje

da do dvije treine, odnosno do 0,5 miliona m3

ostataka nakon sjee raspoloivo u vidu biomase

20

.

Grijanje na ogrjevno drvo u domainstvima sve vie dobija na znaaju u BiH obzirom da su cijenedrugih goriva za grijanje u znatnom porastu. Mnogi dijelovi zemlje, naroito ruralna podruja, nemajupristup prirodnom gasu , te stoga drvo i ugalj predstavljaju tradicionalna goriva za ogrjev. Procjenjuje

se da se do jedne treine posjeene oblovine, odnosno 1,2 miliona m3 koristi za proizvodnjuogrjevnog drveta, tako da ukupno oko 2 miliona m

3posjeenog drveta u BiH zavri kao ogrjevno drvo

za grijanje u domainstvima.Prema razliitim procjenama, trenutna potronja ogrjevnog drveta u BiHiznosi oko 1,6 miliona m

3 godinje21, a prema podacima Vanjskotrgovinske komore BiH, oko 0,5

miliona m3se izvozi.

Prema postojeim proizvoaima peleta u BiH, trenutno je glavni izvor biomase za proizvodnju peletaogrjevno drvo. Cijene biomase ogrjevnog drveta koje trenutno plaaju proizvoai peleta sukonkurentne u odnosu na izvozne cijene ogrjevnog drveta, pa su, stoga, izvoznici spremni prodavati

lokalnim proizvoaima umjesto izvoziti. Vie ogrjevnog drveta e biti dostupno za izvoz iliproizvodnju peleta kako se lokalna domainstva budu prebacivala na sisteme grijanja na pelet, uzavisnosti od potranje.

Trenutno oko 2,5 miliona m3 oblovine odlazi u lokalne pilane na daljnju preradu. Budui da se u

pilanskom postupku prerade drveta proizvede vie od 30% ostataka drveta u obliku piljevine, reznicai kore, na raspolaganju je i dodatnih 0.75 miliona m

3pilanskih ostataka. Osim toga, tu su i ostaci iz

proizvodnje namjetaja i stolarije u BiH. Shodno tome, prema razliitim procjenama, godinje jeukupno na raspolaganju vie od 1 miliona m3 ostataka iz drvopreraivakeindustrije. Veliki dio ovogase koristi za suenje i grijanje u drvopreraivakoj industriji, ali se ipak procjenjuje da su znaajnekoliine pilanskih ostatka raspoloive za prodaju kao biomasa.

Na temelju prethodne analize i razliitih nedavnih procjena kako domaih, tako i meunarodnihorganizacija, moe se zakljuiti da trenutno postoji znaajan neiskoriteni potencijal drvne biomasena raspolaganju koja bi se mogla iskoristiti za daljnje irenje proizvodnje peleta u zemlji.

10.4. Cijene drvne biomase u Bosni i Hercegovini

Prema informacijama dobijenim od umsko-privrednih drutavau BiH, cijena ogrjevnog drveta kreese od 25 do 50 eura po m

3. Cijena kore i piljevine iz pilanaje jo nia, a ovisi o raspoloivosti i lokaciji.

Iako je, prema proizvoaima peleta u BiH, raspon cijena dosta irok, troak ulazne drvne sirovineiznosi 50 - 60 eura po toni proizvedenog peleta.

20UNDP GEF. Analiza potencijala drvnih ostataka u bih sa posebnim fokusom na optine Srebrenica, Bratunac i Milii,

str. 4.http://www.undp.org/content/bosnia_and_herzegovina/bs/home/library/energija-i-okolis/analiza-potencijala-

drvnih-ostataka-u-bih-s-posebnim-fokusom-na-opstine-srebrenica-bratunac-i-milici/21

Avdi.Pregled trita biomase uBosni i Hercegovini, 2012, str. 8.Dostupno na:http://www.eclareon.eu/sites/default/files/3_sanjin_avdic_overview_of_the_biomass_market_in_bosnia_and_herz

egovina.pdf
http://www.undp.org/content/bosnia_and_herzegovina/bs/home/library/energija-i-okolis/analiza-potencijala-drvnih-ostataka-u-bih-s-posebnim-fokusom-na-opstine-srebrenica-bratunac-i-milici/http://www.undp.org/content/bosnia_and_herzegovina/bs/home/library/energija-i-okolis/analiza-potencijala-drvnih-ostataka-u-bih-s-posebnim-fokusom-na-opstine-srebrenica-bratunac-i-milici/http://www.undp.org/content/bosnia_and_herzegovina/bs/home/library/energija-i-okolis/analiza-potencijala-drvnih-ostataka-u-bih-s-posebnim-fokusom-na-opstine-srebrenica-bratunac-i-milici/http://www.undp.org/content/bosnia_and_herzegovina/bs/home/library/energija-i-okolis/analiza-potencijala-drvnih-ostataka-u-bih-s-posebnim-fokusom-na-opstine-srebrenica-bratunac-i-milici/http://www.eclareon.eu/sites/default/files/3_sanjin_avdic_overview_of_the_biomass_market_in_bosnia_and_herzegovina.pdfhttp://www.eclareon.eu/sites/default/files/3_sanjin_avdic_overview_of_the_biomass_market_in_bosnia_and_herzegovina.pdfhttp://www.eclareon.eu/sites/default/files/3_sanjin_avdic_overview_of_the_biomass_market_in_bosnia_and_herzegovina.pdfhttp://www.eclareon.eu/sites/default/files/3_sanjin_avdic_overview_of_the_biomass_market_in_bosnia_and_herzegovina.pdfhttp://www.eclareon.eu/sites/default/files/3_sanjin_avdic_overview_of_the_biomass_market_in_bosnia_and_herzegovina.pdfhttp://www.undp.org/content/bosnia_and_herzegovina/bs/home/library/energija-i-okolis/analiza-potencijala-drvnih-ostataka-u-bih-s-posebnim-fokusom-na-opstine-srebrenica-bratunac-i-milici/http://www.undp.org/content/bosnia_and_herzegovina/bs/home/library/energija-i-okolis/analiza-potencijala-drvnih-ostataka-u-bih-s-posebnim-fokusom-na-opstine-srebrenica-bratunac-i-milici/


20/22

20

10.5. Certifikacija i zatita uma

Vijee za upravljanje umama (FSC) vri certificiranje uma u skladu sa deset naela i kriterija FSC-a ucilju zatite uma i osiguravanja odgovorne prakse gospodarenja. To je meunarodno priznatistandard za umsko-privredna drutva i drvopreraivaku industriju. Pred drvopreraivae u BiH je

od 2013. godine postavljen zahtjev da ispune FSC CoC standard kako bi mogli izvoziti u Evropskuuniju.

Da bi ispunili FCS CoC standard, drvopreraivai u BiH moraju nabaljati drvo iz izvora koji sucertificirani u skladu sa FSC-om. Javno preduzee umarstva Republike Srpske je 2009. godine izvrilocertifikaciju gospodarenja umama u njegovoj nadlenosti u skladu sa FSC sistemom, dok su trikantonalna umsko-privredna drutva u cijelosti certificirana u skladu sa FSC sistemom i to u KantonuTuzla, Unsko-sanskom kantonu i Hercegbosanskoj upaniji. Nekoliko drugih umsko-privrednihdrutava se trenutno nalazi u procesu certificiranja.

11. POSTOJEI KAPACITETI ZA PROIZVODNJU PELET U BiH

Prema podacima Eurostata, iz BiH je u Evropsku uniju izvezeno 67.815 tona peleta u 2012. godini,

dok je u 2013. godini izvezeno 170.389 tona, to predstavlja poveanje od 151%22. Tako je tokomprole godine BiH premaila Hrvatsku, Ukrajinii Bjelorusiju, te postala drugi najvei evropski izvoznikpeleta meu zemljama koje nisu lanice EU, odmah nakon Rusije.

Proizvodne kapacitete u BiH ini desetak veih postrojenja za proizvodnju peleta, a njihovi pojedinikapaciteti se kreu u rasponu od 10.000 do 40.000 tona godinje. Tu su i dodatni kapaciteti oddodatnih dvadesetak manjih proizvoaa s proizvodnjom od 1.000 do 10.000 tona godinje. Ukupnitrenutno raspoloivi kapaciteti za proizvodnju peleta u BiH procjenjuje se oko 200.000 tona godinje.

U nastavku su navedeni neki od glavnih, trenutno aktivnih proizvoaa peleta u BiH:

- Enernovi - Novi Grad

- UICA TERNI d.o.o. - uica- Ensa BH d.o.o. - Srbac

- SwissEco pellet RS d.o.o. - Zvornik

- Interwork - Bosanski Petrovac

- EU-PAL d.o.o. - Pale

- FIS d.o.o. - Vitez

- KOVAN M.I. d.o.o. - Graanica

- Savox d.o.o. - Milii

22IHB Timber Network. Dostupno na:

http://www.ihb.de/wood/news/EU_wood_pellets_imports_renewable_energy_biomass_EC_36395.html
http://www.ihb.de/wood/news/EU_wood_pellets_imports_renewable_energy_biomass_EC_36395.htmlhttp://www.ihb.de/wood/news/EU_wood_pellets_imports_renewable_energy_biomass_EC_36395.htmlhttp://www.ihb.de/wood/news/EU_wood_pellets_imports_renewable_energy_biomass_EC_36395.html


21/22

21

Reference

1. AEBIOMEvropsko udruenje za biomasu. Smjernice za pelet u Evropi, 2009. Dostupno nahttp://www.aebiom.org/wp/wp-content/uploads/file/Publications/BrochurePRME_LR.pdf

2. Cocchi, Maurizio.Studija o globalnom tritu i trgovini za industriju drvenog peleta u 2011.

godini.Dostupno na:http://www.bioenergytrade.org/downloads/t40-global-wood-pellet-

market-study_final.pdf

3. Internet stranica Evropske komisije:http://ec.europa.eu/enlargement/potential-candidate-

countries/bosnia_and_herzegovina/eu_bosnia_and_herzegovina_relations_en.htm

4. Evropsko vijee za obnovljivu energiju. RE-thinking 2020,2010. Dostupno na:http://www.rethinking2050.eu/fileadmin/documents/ReThinking2050_full_version_final.pdf

5. Evropsko vijee za obnovljivu energiju. Ponovna razmatranja Strategije 2020,2010.Dostupno na:

http://www.rethinking2050.eu/fileadmin/documents/ReThinking2050_full_version_final.pdf

6. FAO. Kriteriji i pokazatelji za odriva goriva na bazi drveta, 2010. Dostupno na:http://www.fao.org/docrep/012/i1673e/i1673e00.pdf

7. Internet stranica FIPA-e:www.fipa.gov.ba

8. Zakon o porezu na dobit Federacije BiH, 1997. Dostupno na:

http://www.pufbih.ba/ba/propisi/zakoni/zakon-o-porezu-na-dobit

9. Federalno ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i umarstva. Informacija o gospodarenjuumama u Federaciji BiH u 2012. godini.Dostupno putem:http://www.fmpvs.gov.ba/texts/233_1022_1667_b.pdf

10.Gauda, Jovanovi. Izvjetaj o tehnologijama u umarstvu, standardimaumskih drvnih

sortimenata i umskoj biomasi, Federalno ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede iumarstva, CEPOS, 2011.http://www.fmpvs.gov.ba/texts/239_367_b.pdf

11.MMF. Izvjetaj po zemljama MMF-a br. 12/282. 2011. Dostupno na:

http://www.imf.org/external/pubs/ft/scr/2012/cr12282.pdf

12.IEA-ETSAP i IRENA.Suspaljivanje biomase, 2013. Dostupno na:

http://www.irena.org/DocumentDownloads/Publications/IRENA-

ETSAP%20Tech%20Brief%20E21%20Biomass%20Co-firing.pdf

13.Jovanovi, Musi, Lojo. Energetski potencijal drvne biomase u BiH, Univerzitet u Sarajevu,umarski fakultet, 2008. Dostupno na:http://www.sfsa.unsa.ba/nauka/dokumenti/Radovi-2008/Jovanovic-Energetski-potencijal-sumske-biomase-BiH.pdf.

14.Mhlberg, Stauder. Regionalni profil sektora biomase u Junom Tirolu, Italija, 2013.Dostupno na:http://www.foropa.eu/files/country_reports/sudtirol_report_v04.pdf

15.Paniz. Izvjetaj o peletu u Italiji, 2011. Dostupno na:http://www.enplus-pellets.eu/wp-content/uploads/2012/01/IT_pellet_report_Jan2012.pdf

16.Internet stranica Pellets Home:http://www.pelletshome.com/pellet-prices-italy

17.Pellets Atlas, Konani izvjetaj o proizvoaima, trgovcima i potroaima drvenog peleta,

2009. Dostupno na:

http://www.pelletsatlas.info/pelletsatlas_docs/showdoc.asp?id=091222195350&type=doc&

pdf=true

18.Internet stranica State of Green:https://www.stateofgreen.com/en/Technologies/Combined-Heat-and-Power-(CHP)-Plants
http://www.aebiom.org/wp/wp-content/uploads/file/Publications/BrochurePRME_LR.pdfhttp://www.aebiom.org/wp/wp-content/uploads/file/Publications/BrochurePRME_LR.pdfhttp://www.bioenergytrade.org/downloads/t40-global-wood-pellet-market-study_final.pdfhttp://www.bioenergytrade.org/downloads/t40-global-wood-pellet-market-study_final.pdfhttp://www.bioenergytrade.org/downloads/t40-global-wood-pellet-market-study_final.pdfhttp://www.bioenergytrade.org/downloads/t40-global-wood-pellet-market-study_final.pdfhttp://ec.europa.eu/enlargement/potential-candidate-countries/bosnia_and_herzegovina/eu_bosnia_and_herzegovina_relations_en.htmhttp://ec.europa.eu/enlargement/potential-candidate-countries/bosnia_and_herzegovina/eu_bosnia_and_herzegovina_relations_en.htmhttp://ec.europa.eu/enlargement/potential-candidate-countries/bosnia_and_herzegovina/eu_bosnia_and_herzegovina_relations_en.htmhttp://ec.europa.eu/enlargement/potential-candidate-countries/bosnia_and_herzegovina/eu_bosnia_and_herzegovina_relations_en.htmhttp://www.rethinking2050.eu/fileadmin/documents/ReThinking2050_full_version_final.pdfhttp://www.rethinking2050.eu/fileadmin/documents/ReThinking2050_full_version_final.pdfhttp://www.rethinking2050.eu/fileadmin/documents/ReThinking2050_full_version_final.pdfhttp://www.rethinking2050.eu/fileadmin/documents/ReThinking2050_full_version_final.pdfhttp://www.fao.org/docrep/012/i1673e/i1673e00.pdfhttp://www.fao.org/docrep/012/i1673e/i1673e00.pdfhttp://www.fipa.gov.ba/http://www.fipa.gov.ba/http://www.fipa.gov.ba/http://www.pufbih.ba/ba/propisi/zakoni/zakon-o-porezu-na-dobithttp://www.pufbih.ba/ba/propisi/zakoni/zakon-o-porezu-na-dobithttp://www.fmpvs.gov.ba/texts/233_1022_1667_b.pdfhttp://www.fmpvs.gov.ba/texts/233_1022_1667_b.pdfhttp://www.fmpvs.gov.ba/texts/239_367_b.pdfhttp://www.fmpvs.gov.ba/texts/239_367_b.pdfhttp://www.fmpvs.gov.ba/texts/239_367_b.pdfhttp://www.imf.org/external/pubs/ft/scr/2012/cr12282.pdfhttp://www.imf.org/external/pubs/ft/scr/2012/cr12282.pdfhttp://www.irena.org/DocumentDownloads/Publications/IRENA-ETSAP%20Tech%20Brief%20E21%20Biomass%20Co-firing.pdfhttp://www.irena.org/DocumentDownloads/Publications/IRENA-ETSAP%20Tech%20Brief%20E21%20Biomass%20Co-firing.pdfhttp://www.irena.org/DocumentDownloads/Publications/IRENA-ETSAP%20Tech%20Brief%20E21%20Biomass%20Co-firing.pdfhttp://www.sfsa.unsa.ba/nauka/dokumenti/Radovi-2008/Jovanovic-Energetski-potencijal-sumske-biomase-BiH.pdf.http://www.sfsa.unsa.ba/nauka/dokumenti/Radovi-2008/Jovanovic-Energetski-potencijal-sumske-biomase-BiH.pdf.http://www.sfsa.unsa.ba/nauka/dokumenti/Radovi-2008/Jovanovic-Energetski-potencijal-sumske-biomase-BiH.pdf.http://www.sfsa.unsa.ba/nauka/dokumenti/Radovi-2008/Jovanovic-Energetski-potencijal-sumske-biomase-BiH.pdf.http://www.foropa.eu/files/country_reports/sudtirol_report_v04.pdfhttp://www.foropa.eu/files/country_reports/sudtirol_report_v04.pdfhttp://www.foropa.eu/files/country_reports/sudtirol_report_v04.pdfhttp://www.enplus-pellets.eu/wp-content/uploads/2012/01/IT_pellet_report_Jan2012.pdfhttp://www.enplus-pellets.eu/wp-content/uploads/2012/01/IT_pellet_report_Jan2012.pdfhttp://www.enplus-pellets.eu/wp-content/uploads/2012/01/IT_pellet_report_Jan2012.pdfhttp://www.enplus-pellets.eu/wp-content/uploads/2012/01/IT_pellet_report_Jan2012.pdfhttp://www.pelletshome.com/pellet-prices-italyhttp://www.pelletshome.com/pellet-prices-italyhttp://www.pelletshome.com/pellet-prices-italyhttp://www.pelletsatlas.info/pelletsatlas_docs/showdoc.asp?id=091222195350&type=doc&pdf=truehttp://www.pelletsatlas.info/pelletsatlas_docs/showdoc.asp?id=091222195350&type=doc&pdf=truehttp://www.pelletsatlas.info/pelletsatlas_docs/showdoc.asp?id=091222195350&type=doc&pdf=truehttps://www.stateofgreen.com/en/Technologies/Combined-Heat-and-Power-(CHP)-Plantshttps://www.stateofgreen.com/en/Technologies/Combined-Heat-and-Power-(CHP)-Plantshttps://www.stateofgreen.com/en/Technologies/Combined-Heat-and-Power-(CHP)-Plantshttp://www.pelletsatlas.info/pelletsatlas_docs/showdoc.asp?id=091222195350&type=doc&pdf=truehttp://www.pelletsatlas.info/pelletsatlas_docs/showdoc.asp?id=091222195350&type=doc&pdf=truehttp://www.pelletshome.com/pellet-prices-italyhttp://www.enplus-pellets.eu/wp-content/uploads/2012/01/IT_pellet_report_Jan2012.pdfhttp://www.enplus-pellets.eu/wp-content/uploads/2012/01/IT_pellet_report_Jan2012.pdfhttp://www.foropa.eu/files/country_reports/sudtirol_report_v04.pdfhttp://www.sfsa.unsa.ba/nauka/dokumenti/Radovi-2008/Jovanovic-Energetski-potencijal-sumske-biomase-BiH.pdf.http://www.sfsa.unsa.ba/nauka/dokumenti/Radovi-2008/Jovanovic-Energetski-potencijal-sumske-biomase-BiH.pdf.http://www.irena.org/DocumentDownloads/Publications/IRENA-ETSAP%20Tech%20Brief%20E21%20Biomass%20Co-firing.pdfhttp://www.irena.org/DocumentDownloads/Publications/IRENA-ETSAP%20Tech%20Brief%20E21%20Biomass%20Co-firing.pdfhttp://www.imf.org/external/pubs/ft/scr/2012/cr12282.pdfhttp://www.fmpvs.gov.ba/texts/239_367_b.pdfhttp://www.fmpvs.gov.ba/texts/233_1022_1667_b.pdfhttp://www.pufbih.ba/ba/propisi/zakoni/zakon-o-porezu-na-dobithttp://www.fipa.gov.ba/http://www.fao.org/docrep/012/i1673e/i1673e00.pdfhttp://www.rethinking2050.eu/fileadmin/documents/ReThinking2050_full_version_final.pdfhttp://www.rethinking2050.eu/fileadmin/documents/ReThinking2050_full_version_final.pdfhttp://ec.europa.eu/enlargement/potential-candidate-countries/bosnia_and_herzegovina/eu_bosnia_and_herzegovina_relations_en.htmhttp://ec.europa.eu/enlargement/potential-candidate-countries/bosnia_and_herzegovina/eu_bosnia_and_herzegovina_relations_en.htmhttp://www.bioenergytrade.org/downloads/t40-global-wood-pellet-market-study_final.pdfhttp://www.bioenergytrade.org/downloads/t40-global-wood-pellet-market-study_final.pdfhttp://www.aebiom.org/wp/wp-content/uploads/file/Publications/BrochurePRME_LR.pdf


22/22

19.Internet stranica Statista.com:http://www.statista.com/statistics/285381/eu-27-wood-

pellet-imports-2009-2012/

20.Ekonomske komisije UN za Evropu. Zemlja trita Izjave Bosne i Hercegovine. Izvjetaji otritu Bosne i Hercegovine, 2008. Dostupno na:

http://www.unece.org/fileadmin/DAM/timber/mis/market/market-

66/bosniaherzegovina.pdf

21.USDA, Poljoprivredne usluge u inostranstvu. Godinjak o biogorivima u EU, 2013. Dostupnona:

http://gain.fas.usda.gov/Recent%20GAIN%20Publications/Biofuels%20Annual_The%20Hagu

e_EU-27_8-13-2013.pdf

22.Projekat USAID-Sida FIRMA. Procjena trita pilanskih trupaca u BiH, 2011, str. 16.Dostupno na:http://www.firmaproject.ba/en/library/library.aspx?id=335

23.Projekat USAID-Sida FIRMA. Mogunosti koritenja niskovrijednih drvnih sortimenata ikonverzija izdanakih uma u Bosni i Hercegovini, 2012, str. 35. Dostupno na:

http://www.firmaproject.ba/en/library/library.aspx?id=335
http://www.statista.com/statistics/285381/eu-27-wood-pellet-imports-2009-2012/http://www.statista.com/statistics/285381/eu-27-wood-pellet-imports-2009-2012/http://www.statista.com/statistics/285381/eu-27-wood-pellet-imports-2009-2012/http://www.statista.com/statistics/285381/eu-27-wood-pellet-imports-2009-2012/http://www.unece.org/fileadmin/DAM/timber/mis/market/market-66/bosniaherzegovina.pdfhttp://www.unece.org/fileadmin/DAM/timber/mis/market/market-66/bosniaherzegovina.pdfhttp://www.unece.org/fileadmin/DAM/timber/mis/market/market-66/bosniaherzegovina.pdfhttp://gain.fas.usda.gov/Recent%20GAIN%20Publications/Biofuels%20Annual_The%20Hague_EU-27_8-13-2013.pdfhttp://gain.fas.usda.gov/Recent%20GAIN%20Publications/Biofuels%20Annual_The%20Hague_EU-27_8-13-2013.pdfhttp://gain.fas.usda.gov/Recent%20GAIN%20Publications/Biofuels%20Annual_The%20Hague_EU-27_8-13-2013.pdfhttp://www.firmaproject.ba/en/library/library.aspx?id=335http://www.firmaproject.ba/en/library/library.aspx?id=335http://www.firmaproject.ba/en/library/library.aspx?id=335http://www.firmaproject.ba/En/Library/Library.Aspx?Id=335http://www.firmaproject.ba/En/Library/Library.Aspx?Id=335http://www.firmaproject.ba/En/Library/Library.Aspx?Id=335http://www.firmaproject.ba/En/Library/Library.Aspx?Id=335http://www.firmaproject.ba/En/Library/Library.Aspx?Id=335http://www.firmaproject.ba/en/library/library.aspx?id=335http://gain.fas.usda.gov/Recent%20GAIN%20Publications/Biofuels%20Annual_The%20Hague_EU-27_8-13-2013.pdfhttp://gain.fas.usda.gov/Recent%20GAIN%20Publications/Biofuels%20Annual_The%20Hague_EU-27_8-13-2013.pdfhttp://www.unece.org/fileadmin/DAM/timber/mis/market/market-66/bosniaherzegovina.pdfhttp://www.unece.org/fileadmin/DAM/timber/mis/market/market-66/bosniaherzegovina.pdfhttp://www.statista.com/statistics/285381/eu-27-wood-pellet-imports-2009-2012/http://www.statista.com/statistics/285381/eu-27-wood-pellet-imports-2009-2012/

Proizvodnja drvenog peleta u Bosni I Hercegovini.pdf

Documents

Transcript of Proizvodnja drvenog peleta u Bosni I Hercegovini.pdf