Студент:

Стефан Мршевић

Предметни професор:

др Живадин Мицић

Значај изучавања програмских језика

• Нови начини за размишљање у решавању проблема

• Лакше и брже учење нових језика • Бољи избор одговарајућег програмског језика

за одређени проблем • Боље разумевање важности имплементације • Дефинисање и имплементација сопствених

програмских језика • Примена теорије у апликативном софтверу

Први почеци и историја

Потреба за програмским језицима

• Рачунар је машина без интелигенције и он извршава само оно што му је задато и то на начин на који му је задато.

• Програми су веза између језика људи и машинског језика(бинарног)

• Али ниједан (програмски)језик није савршен тако да данас имамо много програмских језика за специфичне сврхе.

Програмски језици-основни термини

• Програмски језик је вештачки језик који се може користити за контролу понашања машине, нарочито рачунара.

• Програмски језик је скуп кључних речи и правила за њихово коришћење које рачинар разуме.

• Програмски језик је језик за писање програма који рачунар зна и може извршити.

• Скуп инструкција везаних за решавање неког проблема назива се програм,а писање инструкција програмирање.

Број програмских језика

• Створено их је више хиљада а свакодневно се стварају нови.

Структура и основни начин рада

• Она респективно описују њихову структуру и значење.• Важну улогу имају и наредбе.Рачунар може решити неки задатак само уз њихову Важну улогу имају и наредбе.Рачунар може решити неки задатак само уз њихову

помоћ.помоћ.• Комбинацијом наредби настају програми.Комбинацијом наредби настају програми.• Наредбе се морају низати у смисленом распореду и морају бити у облику у којем Наредбе се морају низати у смисленом распореду и морају бити у облику у којем

ће их рачунар разумети.ће их рачунар разумети.

Програмски језици су дефинисани преко:

Синтаксних правила Семантичких правила

Програмски језик-кључне речи и синтакса

• Сваки програмски језик користи властити, ограничени скуп речи које имају посебна значења.

• Те речи се зову кључне речи.• За сваки програмски језик прописана су

правила слагања кључних речи у наредбе. • Таква се правила зову синтакса. • Ако се не задовољи прописана синтакса,

програм ће бити неисправан и неће се моћи извршити.

Како машине разумеју програмске језике?

• Процесор разуме само програме написане у машинском (бинарном) облику.

• Сваки други облик записа програма потребно је пре извођења превести у бинарни облик.

• Програм у бинарни облик преводи програм преводиоц (нпр. компајлер).

Подела програмских језика (I)

• Основна подела: • Програмски језици нижег и• Програмски језици вишег нивоа • Машински и асемблерски језици су језици ниског

нивоа, који захтијевају од програмера да се посвети управљању свим стварима везаним за чување података и операције над њима.

• Језици високог нивоа, који су ближи природном језику и ослобађају програмера бриге о бројним стварима, такође су читљивији и далеко лакши за писање програма.

Машински језик

• Машински језик је најнижi ниво приказа програма.

• Програм писан машинским језиком је у бинарном облику.

• Машински језик је у бити грађе рачунара(они разумеју само 0 и 1)

Подела програмских језика(II)

• Према начину описивања рада деле се на:

-Функцијске(Лисп,Ским)

-Процедуралне (Ц,Паскал,Бејзик-Basic)

-Секвенцијалне и објектно оријентисане(Јава,Ада)

-................ и многи други

Неки важнији програмски језици

• Фортран

• Први важнији алгоритамски језик у историји програмирања је Фортран (скраћеница од енглеског „formula translation“). Дизајнирао га је тим програмера америчке компаније ИБМ, 1957. године, на чијем је челу био Џон Бекус. Дизајниран је са идејом да служи потребама научника и научних израчунавања са реалним бројевима (бројевима са покретним зарезом) као и скуповима реалних бројева организованих у један или више низова.

• Алгол (скраћеница од енглеског израза algorithmic language - „алгоритамски језик“) је дизајнирао комитет америчких и европских научника рачунарства за сврху објављивање алгоритама, али и за рачунарска израчунавања, између 1958. и 1960. године. Алгол посједује рекурзивне потпрограме, односно процедуре које могу саме себе позивати приликом ријешавања задатог проблема, редукујући га на мањи проблем било које врсте. Новост у Алголу је блоковна структура, гдје је програм компонован од блокова и може да садржи и податке и инструкције које имају исту структуру као и сам програм. Блоковна структура је врло брзо постала стандард за конструисање масивних програма од малих компоненти.

• Лисп (скраћеница од енглеског list processing) је развио и имплементирао Џон Макарти око 1960. године, базирајући га на математичкој теорији рекурзивних функција. Програм развијен у Лиспу је функција примијењена на податке, а не секвенца процедуралних корака, као што је случај у Фортрану и Алголу.

Ц

• Ц језик (аутор Денис М. Ричие) је језик опште намене, великих могућности, у начелу независан о рачунару на којем се изводи.

• Постигао је врло велик успех јер су њиме развијани различити оперативни системи и програми

Јава • Јава је објектно-орјентисани програмски језик, који је

развила компанија Sun Microsystems почетком деведесетих година. Многи концепти Јаве су засновани на језику Оберон Никлауса Вирта, творца Паскала, Модуле и других језика, и Ханспетера Месенбека. Избацили су концепт модула и увели пакете какве данас знамо, који се ослањају на фајл систем и увели формално концепт класа из објектно-оријентисане парадигме. Осим тога, језик има синтаксу сличну језицима C и C++, али је много строжији при превођењу, дизајниран тако да буде независан од платформе, и са поједностављеним управљањем меморијом. Претпоставља се да је ово урађено због популарности језика C, али и због једноставности неких структура. Прва верзија је званично објављена 1995. године.

• Један је од најпопуларнијих програмских језика данашњице.

Ко су програмери?

Тим Бернерс Ли• Сер Тим Бернерс-Ли (енгл. Tim

Berners-Lee, рођен у Лондону 8. јуна 1955) је изумитељ WorldWideWeb-а и челник World Wide Web конзорцијума.

• Крајем 1980-их, током свог рада у лабораторији CERN, Женева у Швајцарској, Тим Бернерс-Ли је комбиновањем различитих техника програмирања усавршио оно што данас зовемо World Wide Web, систем који омогућава линковање, прегледање и сортирање свих могућих информација преко рачунара повезаних телефонском мрежом. Због тога, он се данас назива оцем интернета.

• За своје заслуге, овај Британац рођен 1955. године у Лондону, а сада живи у САД, одликован је и награђен племићком титулом од стране британске краљевске куће.

Ејда Кинг Лавејс(Ејда Бајрон)• Ејда Лавлејс је прешла границу

стереотипне улоге жене и била је једна од пионира у истраживању рачунара и програмирања. Иако је њен живот био кратак, и живела је пре сто педесет година, наслутила је већину од онога што се данас сматра модерним рачунарством.

„Рад је сам по себи награда!латински: „Labor ipse voluptas!”енглески: „Labour is its own reward!““ (мото породице Лавлејс)

Джон Д.Кармак

• Један од пионира 3-д графике,оснивач чувене компаније ИД софтваре.

• Сматра се утемељивачем новог таласа видео игара са револуционарном 3д графиком и вештачком интелигенцијом

• Добитника бројних награда и признања

Најпопуларнији програми

Занимљивости

Филмови

• Бројни модерни и сци-фи филмови су настали под снажним утицајем програмирања као активности,међу којима је свако најпознатија трилогија Матрикс.

Удео мушкараца и жена у изради програма

Слике и стрипови у популарној култури

КРАЈ

• Хвала на пажњи!!!