PRAVILNIK

O UTVRIVANJU PROGRAMA MERA ZDRAVSTVENE ZATITE IVOTINJA ZA 2014. GODINU

("Sl. glasnik RS", br. 24/2014)

lan 1

Ovim pravilnikom utvruje se Program mera zdravstvene zatite ivotinja za 2014. godinu, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

lan 2

Konkretne mere zdravstvene zatite ivotinja, rokovi, nain sprovoenja tih mera, subjekti koji e ih sprovoditi, izvori i nain obezbeivanja i korienja sredstava, kao i nain kontrole sprovoenja mera utvreni su programom iz lana 1. ovog pravilnika.

lan 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

PROGRAM MERA

ZDRAVSTVENE ZATITE IVOTINJA ZA 2014. GODINU

Radi spreavanja pojave, ranog otkrivanja, irenja, praenja, suzbijanja ili iskorenjivanja zaraznih bolesti ivotinja sprovode se sledee mere:

1) obeleavanje i evidentiranje ivotinja, registracija i evidentiranje gazdinstava i unoenje podataka o obeleenim i evidentiranim ivotinjama i registrovanim gazdinstvima u Centralnu bazu podataka o obeleavanju ivotinja (u daljem tekstu: Centralna baza);

2) biosigurnosne mere i dobrobit ivotinja;

3) opti i aktivni nadzor zdravstvenog stanja ivotinja na gazdinstvima;

4) edukacija vlasnika i draoca ivotinja;

5) imunoprofilaktike mere;

6) dijagnostika ispitivanja u cilju ranog otkrivanja naroito opasnih zaraznih bolesti, organizacija i sprovoenje epizootiolokog uviaja u sluaju pojave sumnje na naroito opasne i druge zarazne bolesti;

7) dijagnostika ispitivanja ivotinja u cilju otkrivanja bolesti i infekcija i otpornosti na antimikrobna sredstva;

8) dijagnostika ispitivanja kod pobaaja i voenje evidencije o pobaajima i izvrenim dijagnostikim ispitivanjima;

9) dijagnostiko ispitivanje u centrima za vetako osemenjavanje goveda i svinja i dijagnostiko ispitivanje priplodnih bikova i nerastova koji se koriste za prirodno parenje.

I OBELEAVANJE I EVIDENTIRANJE IVOTINJA, REGISTRACIJA I EVIDENCIJA GAZDINSTAVA I UNOENJE

PODATAKA O OBELEENIM I EVIDENTIRANIM IVOTINJAMA I REGISTROVANIM GAZDINSTVIMA U CENTRALNU BAZU

U cilju spreavanja pojave, irenja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraznih bolesti ivotinja i zoonoza i obezbeivanja kontinuiranog praenja kretanja ivotinja, sva goveda, svinje, ovce, koze, konji, psi, make i pelinja drutva se obeleavaju i evidentiraju u Centralnoj bazi, a gazdinstva na kojima se nalaze ili uzgajaju goveda, svinje, ovce, koze, konji, ivina, pele i ribe registruju i evidentiraju u Centralnoj bazi.

Ovlaeni obeleivai vre obeleavanje goveda, ovaca, koza i svinja unim markicama, pasa, maaka i kopitara mikroipovima, a pelinjih drutava ploicama, u skladu sa posebnim propisima. Naknadu za obeleavanje i evidenciju ivotinja u skladu sa vaeom Odlukom o visini naknada za obeleavanje, evidenciju i praenje kretanja ivotinja kao i trokove nabavke sredstava za obeleavanje snosi vlasnik, odnosno dralac ivotinja.

Trokove nabavke i aplikacije duplikata sredstava za obeleavanje (une markice za zamenu), snosi vlasnik, odnosno dralac ivotinja.

Ovlaeni obeleivai - veterinarske stanice/slube na osnovu podataka dobijenih u toku sprovoenja poslova po Programu mera zdravstvene zatite ivotinja za 2014. godinu (u daljem tekstu: Program mera), auriraju podatke u Centralnoj bazi, vre deaktivaciju gazdinstava, odnosno podnose zahteve za ukidanje uloge draoca pojedinih vrsta ivotinja na kojima se vie ne nalaze ivotinje, za svaku pojedinanu ivotinjsku vrstu.

Vri se kontinuirano praenje i evidentiranje u Centralnoj bazi kretanja goveda, odnosno svinja, ovaca i koza, u skladu sa posebnim propisima.

Ovlaeni obeleivai obavetavaju i edukuju vlasnike/draoce ivotinja o obavezi prijavljivanja kretanja ivotinja, a u sluaju nepridravanja propisanih uslova o tome odmah obavetavaju veterinarskog inspektora radi nalaganja korektivnih mera.

Odgovorna lica na stonim pijacama, sabirnim centrima i dogonima su duna da obezbede obavezno prisustvo ovlaenog obeleivaa radi evidentiranja kretanja ivotinja i dostavljanja podataka Centralnoj bazi.

Sredstva za unos podataka u Centralnu bazu obezbeena su u budetu Republike Srbije.

II BIOSIGURNOSNE MERE I DOBROBIT IVOTINJA

U cilju spreavanja pojave, irenja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraznih bolesti ivotinja i zoonoza i zatite ivotne sredine sprovodi se deratizacija gazdinstava i objekata u kojima se obavlja veterinarska delatnost, najmanje dva puta godinje.

Vlasnici i draoci ivotinja se staraju o zdravlju i dobrobiti ivotinja i preduzimaju biosigurnosne mere na gazdinstvu.

III OPTI I AKTIVNI NADZOR ZDRAVSTVENOG STANJA IVOTINJA

Na svim gazdinstvima na kojima se dre i uzgajaju ivotinje u kontinuitetu se vri opti i aktivni nadzor zdravstvenog stanja od strane veterinarskih organizacija koje sprovode Program mera i obavetavanje nadlenih slubi o svim promenama zdravstvenog stanja i pojavi sumnje na zarazne bolesti ivotinja i zoonoza.

Na gazdinstvima na kojima se dre i uzgajaju goveda, ovce, koze, konji, pele i ribe, veterinarske organizacije/slube najmanje jedanput godinje, a na gazdinstvima na kojima se uzgajaju svinje i ivina najmanje tri puta godinje, sprovode poslove iz Programa mera kada vre i nadzor zdravstvenog stanja ivotinja.

IV EDUKACIJA VLASNIKA I DRAOCA IVOTINJA

U toku nadzora i pruanja veterinarskih usluga veterinarske organizacije vre stalno informisanje, odnosno edukaciju vlasnika i draoca ivotinja u cilju podizanja svesti o znaaju sprovoenja mera za spreavanje pojave, rano otkrivanje, praenje, suzbijanje i iskorenjivanje zaraznih i parazitskih bolesti ivotinja, a posebno zoonoza.

Veterinarska stanica obavetava i edukuje vlasnika i draoca ivotinja o obavezi prijavljivanja sumnje na zarazne bolesti ivotinja koje se obavezno prijavljuju, u skladu sa zakonom i posebnim propisom, a u sluaju nepotovanja propisa o tome odmah obavetava veterinarskog inspektora.

V IMUNOPROFILAKTIKE MERE

Imunoprofilaktike mere sprovode se vakcinacijom svinja protiv klasine kuge svinja, ivine protiv atipine kuge ivine, pasa i maaka protiv besnila i konja protiv rinopneumonitisa/virusnog abortusa i influence konja.

1. Klasina kuga svinja

Klasina kuga svinja spreava se i suzbija stalnim sprovoenjem odgovarajuih biosigurnosnih mera, kao i stalnim odravanjem imuniteta protiv virusa klasine kuge svinja.

Na svim gazdinstvima na kojima se dre i uzgajaju svinje tokom cele godine vri se vakcinacija svih svinja vakcinom od atenuiranog K-soja virusa, prema uputstvu proizvoaa vakcine, u skladu sa posebnim propisom.

Prilikom prve vakcinacije protiv klasine kuge svinja, odnosno pre stavljanja u promet, vri se obeleavanje svih svinja, u skladu sa posebnim propisom.

Ministarstvo nadleno za poslove veterinarstva (u daljem tekstu: Ministarstvo) moe u posebnim okolnostima, na osnovu analize rizika, odobriti stavljanje u promet radi klanja odreenih kategorija nevakcinisanih svinja, pod nadzorom veterinarske inspekcije.

Vakcinacija divljih svinja ukljuujui i vakcinaciju divljih svinja u ograenim lovitima, farmama i odgajalitima se ne vri, osim u hitnim sluajevima (npr. izbijanje epizootije).

Ministarstvo moe u okviru saradnje sa Evropskom unijom, izvriti vakcinaciju svinja marker vakcinama na odreenom broju gazdinstava, u skladu sa posebnim propisom.

Prasad mlaa od 45 dana mogu se staviti u promet samo ako su obeleena na propisan nain, potiu sa gazdinstva koje je slobodno od klasine kuge svinja i ako su na gazdinstvu vakcinisane sve ivotinje, ukljuujui i krmae i nazimice.

Svinje koje se izvode na zajedniku ispau vakciniu se najkasnije 15 dana pre putanja na ispau.

Gazdinstava na kojima se dre i uzgajaju svinje svrstavaju se u jednu od sledeih kategorija:

1) komercijalna farma - predstavlja gazdinstvo na kome se svinje dre u objektu koji ispunjava propisane uslove za dranje i uzgoj svinja, koji je upisan u Registar objekata i u kome se sprovode sve mere zdravstvene zatite sa najviim nivoom biosigurnosnih mera i higijene;

2) porodina farma tipa A - predstavlja gazdinstvo na kome se nalazi veliki broj svinja (vie od 11), koje snabdeva trite ivim svinjama i na kome se sprovode sve mere zdravstvene zatite sa visokim nivoom biosigurnosnih mera i higijene;

3) porodina farma tipa B - predstavlja gazdinstvo na kome se nalazi veliki broj svinja (vie od 11), koje snabdeva trite ivim svinjama, a na kome se ne sprovode, delimino se sprovode ili se sprovode samo neke higijenske i mere zdravstvene zatite sa nedovoljnim nivoom biosigurnosnih mera;

4) seosko gazdinstvo - predstavlja gazdinstvo na kome se dri mali broj svinja (najvie 10) i to za sopstvene potrebe domainstva vlasnika, a na kome je nivo zdravstvene zatite, biosigurnosnih mera i higijene nizak i neefikasan;

5) gazdinstvo sa dranjem svinja na otvorenom - predstavlja gazdinstvo na kome se svinje dre na otvorenom, poluotvorenom, neograenom ili poluograenom prostoru, koje mogu doi u kontakt sa drugim ivotinjama, posebno divljim i na kome je nivo zdravstvene zatite i/ili biosigurnosnih mera veoma nizak.

Ministarstvo moe izvriti regionalizaciju (zoniranje) u skladu sa zakonom kojim se ureuje veterinarstvo i Kodeksom zdravstvene zatite kopnenih ivotinja Svetske zdravstvene organizacije za ivotinje (OIE) u zavisnosti od epizootioloke situacije u pojedinim oblastima u odnosu na klasinu kugu svinja, broja gazdinstava sa svinjama, populacije domaih i divljih svinja, kvaliteta sprovoenja vakcinacije, obeleavanja i praenja kretanja, rezultata monitoringa i nadzora i drugih faktora rizika.

Ministarstvo moe odobriti kanalisani sistem (kompartmentalizacija) u okviru koga vie gazdinstava na jednoj ili vie epizootiolokih jedinica posluju u okviru zajednikog sistema upravljanja, primenjuju visok nivo biosigurnosnih mera, koji osigurava odgovarajui status na klasinu kugu svinja za sve subpopulacije svinja koje se nalaze unutar ovog sistema.

U podrujima u okviru kojih funkcionie kompartment, odnosno kanalisani sistem za uzgoj i promet svinja Ministarstvo vri dijagnostika ispitivanja reprezentativnog broja uzoraka i nadzor na klasinu kugu svinja, kao i slubene kontrole.

Na gazdinstvima na kojima se dre i uzgajaju svinje vri se kliniki pregled svinja svaki put pre sprovoenja vakcinacije, leenja i drugih mera zdravstvene zatite i obeleavanja ivotinja, o emu se vodi evidencija. Ukoliko se prilikom klinikog pregleda uoe znaci bolesti karakteristini za klasinu kugu svinja, izvrie se dijagnostika ispitivanja u skladu sa posebnim propisom uz obavezno obavetavanje nadlenog inspektora.

Vri se dijagnostiko ispitivanje na klasinu kugu svinja svih uginulih divljih svinja i reprezentativnog broja odstreljenih divljih svinja, kao i provera imunolokog statusa, u okviru monitoringa, aktivnog i pasivnog nadzora na klasinu kugu svinja.

Za svaku sumnju, odnosno pojavu klasine kuge svinja obavlja se epizootioloki uviaj i dijagnostika ispitivanja, kao i prijavljivanje sumnje, odnosno potvrde bolesti, u skladu sa posebnim propisom.

Laboratorijska ispitivanja na klasinu kugu svinja vre se u Naunom institutu za veterinarstvo Srbije u Beogradu i Naunom institutu za veterinarstvo "Novi Sad" u Novom Sadu, a o rezultatima ispitivanja obavetava se Ministarstvo.

Sredstva za sprovoenje vakcinacije, vakcinu, uzorkovanje u okviru nadzora i monitoringa uginulih i odstreljenih divljih svinja, kao i dijagnostika ispitivanja na klasinu kugu svinja, dijagnostiko ispitivanje imunolokog statusa, naknadu tete za ubijene ivotinje, kao i ivotinje ubijene u dijagnostike svrhe, eutanaziju sa nekodljivim uklanjanjem leeva, dezinfekciju zaraenog objekta i dvorita obezbeena su u budetu Republike Srbije.

2. Atipina kuga ivine (Njukastl bolest)

U cilju spreavanja pojave, irenja i suzbijanja atipine kuge ivine sva gazdinstva na kojima se nalazi ivina i pernata divlja se registruju i evidentiraju u Centralnoj bazi.

ivina, pernata divlja i golubovi u svim oblicima dranja i uzgoja se vakciniu protiv atipine kuge vakcinama proizvedenim od lentogenih sojeva, radi stalnog odravanja imuniteta. Kontrola imunolokog statusa posle izvrene vakcinacije vri se serolokim pregledom krvnih seruma.

Nauni ili specijalistiki veterinarski instituti sainjavaju za vlasnike ivine i pernate divljai u intenzivnom uzgoju program vakcinacije i kontrole imunolokog statusa (20 uzoraka krvi po objektu 10-14 dana posle izvrene vakcinacije u periodu tova ili odgoja, a u periodu eksploatacije nosilja priplodnih i konzumnih jaja svaka dva meseca). U sluajevima nepovoljne epizootioloke situacije za ivinu i pernatu divlja u intenzivnom uzgoju sainjavaju program imunoprofilakse koji se dostavlja nadlenoj veterinarskoj inspekciji.

Kod ivine namenjene za tov u ekstenzivnim uslovima uzgoja vakcinacija se obavlja dvokratno u starosti od jednog dana u inkubatoru ili na mestu odredita, rasprivanjem, kao i od 14 do 18 dana kroz vodu za pie, rasprivanjem ili okulonazalno prema uputstvu proizvoaa.

Kod ivine namenjene za proizvodnju priplodnih i konzumnih jaja u ekstenzivnim uslovima uzgoja, vakcinacija se obavlja etvorokratno: prva vakcinacija se obavlja u inkubatoru ili na mestu odredita, u starosti od jednog dana rasprivanjem, a ostale u starosti od tri, est i 12 nedelja prema uputstvu proizvoaa vakcine ukljuujui i mogunost upotrebe inaktivisane vakcine.

Pernata divlja i golubovi koji se dre u ekstenzivnim uslovima uzgoja vakciniu se prema programu naunih i specijalistikih veterinarskih instituta ukljuujui mogunost upotrebe inaktivisane vakcine.

Pod ekstenzivnim uslovima gajenja ivine podrazumevaju se gazdinstva u kojima se dri ili uzgaja manje od 350 jedinki ivine i pernate divljai.

Za svaku sumnju, odnosno pojavu atipine kuge ivine obavlja se epizootioloki uviaj i dijagnostika ispitivanja, ukljuujui i diferencijalnu dijagnostiku, kao i prijavljivanje sumnje, odnosno potvrde bolesti.

Vri se stalna kontrola imunolokog statusa ivine serolokim pregledom krvnih seruma prema programu sainjenom od strane nadlenog instituta.

Sredstva za dijagnostika ispitivanja kod pojave sumnje na atipinu kugu ivine, naknadu tete za ubijene ivotinje, eutanaziju sa nekodljivim uklanjanjem leeva, dezinfekciju zaraenog objekta i dvorita obezbeena su u budetu Republike Srbije.

3. Besnilo

Psi i make stariji od tri meseca vakciniu se jedanput godinje inaktivisanom vakcinom protiv besnila, prema uputstvu proizvoaa vakcine. Vakcinacija pasa mlaih od tri meseca moe se obaviti ukoliko postoje opravdani razlozi, prema uputstvu proizvoaa vakcine.

Vri se oralna vakcinacija lisica i drugih divljih mesojeda dva puta godinje, u prolee i u jesen, u okviru projekta iskorenjivanja besnila koji finansira Evropska unija. Distribucija vakcina vri se iz aviona ili helikoptera, odnosno runo na pojedinim podrujima, ako ne postoji mogunost da se obavi aerogena vakcinacija.

Korisnici lovita za svako lovite evidentiraju pse koji se koriste u lovne svrhe.

Sve uginule i odstreljene lisice i drugi divlji mesojedi za koje postoji sumnja da su inficirani virusom besnila, dijagnostiki se pregledaju na besnilo.

Prema planu Ministarstva i prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, vri se pregled odreenog broja uzoraka ulovljenih lisica i drugih divljih mesojeda (u daljem tekstu: ciljne ivotinje), pri veliini uzorka od 4 ivotinje na 100 km, u cilju kontrole efikasnosti oralne vakcinacije (monitoring oralne vakcinacije), prema dijagnostikom priruniku.

Radi otkrivanja infekcija slepih mieva lisavirusima sprovodi se monitoring besnila kod slepih mieva.

Dijagnostika ispitivanja imunolokog statusa ciljnih ivotinja vri Nauni institut za veterinarstvo Srbije u Beogradu, Nauni institut za veterinarstvo "Novi Sad" u Novom Sadu i Veterinarski specijalistiki institut "Kraljevo" u Kraljevu.

Dijagnostika ispitivanja ivotinja kod sumnje na besnilo vri referentna laboratorija za besnilo.

Dijagnostika ispitivanja ivotinja kod sumnje na besnilo, koje su bile u kontaktu sa ljudima ili su im nanele povrede, vri Zavod za antirabinu zatitu - Pasterov zavod u Novom Sadu.

Sredstva za sprovoenje monitoringa dijagnostikih ispitivanja na besnilo, ispitivanje imunolokog statusa, kao i sredstva za odstreljene ciljne ivotinje i uzorkovanje odstreljenih ciljnih ivotinja, eutanaziju sa nekodljivim uklanjanjem leeva, dezinfekciju objekata i dvorita i naknadu tete za ubijene ivotinje, obezbeena su u budetu Republike Srbije.

4. Rinopneumonitis/virusni abortus konja i influenca konja

U skladu sa epizootiolokom situacijom u pojedinim podrujima i zapatima moe da se vri vakcinacija konja protiv rinopneumonitisa/virusnog abortusa i influence konja i o tome se vodi propisana evidencija.

5. Antraks i infekcije goveda, ovaca i koza izazvane anaerobnim i aerobnim uzronicima

U podrujima u kojima je utvrena infekcija goveda, ovaca i koza, distriktnim podrujima ili podrujima u kojima postoji rizik od pojave antraksa ili infekcije goveda, ovaca i koza anaerobnim i areobnim uzronicima vri se vakcinacija prijemivih ivotinja.

Sredstva za sprovedene nareene mere u zaraenom dvoritu obezbeena su u budetu Republike Srbije.

VI DIJAGNOSTIKA ISPITIVANJA U CILJU RANOG OTKRIVANJA NAROITO OPASNIH ZARAZNIH BOLESTI, ORGANIZACIJA I SPROVOENJA EPIZOOTIOLOKOG UVIAJA U SLUAJU

POJAVE SUMNJE NA NAROITO OPASNE I DRUGE ZARAZNE BOLESTI

1. Dijagnostika ispitivanja u cilju ranog otkrivanja naroito opasnih zaraznih bolesti

Kod sumnje na pojavu naroito opasnih zaraznih bolesti vri se hitno uzorkovanje materijala pod nadzorom veterinarskog inspektora radi slanja na dijagnostika ispitivanja, sprovoenje epizootiolokog uviaja i dijagnostika ispitivanja u ovlaenoj laboratoriji, ukljuujui i diferencijalno-dijagnostika ispitivanja.

Vri se aktivni nadzor sa dijagnostikim ispitivanjem uzoraka prijemivih ivotinja na slinavku i ap, radi odravanja statusa zemlje slobodne od slinavke i apa. Vri se aktivni nadzor i na druge bolesti sa ili bez dijagnostikog ispitivanja uzoraka, u zavisnosti od preporuka OIE.

U sluaju pogoranja epizootioloke situacije u zemljama u okruenju ili drugim zemljama, na osnovu analize rizika moe da se vri i aktivni nadzor na odreene naroito opasne zarazne bolesti uz dijagnostika ispitivanja uzoraka po planu Ministarstva.

Sredstva za dijagnostika ispitivanja kod pojave sumnje na naroito opasne zarazne bolesti ukljuujui i diferencijalna dijagnostika ispitivanja, ispitivanja u cilju sticanja i odravanja statusa zemlje slobodne od pojedinih naroito opasnih zaraznih bolesti i u sluaju pogoranja epizootioloke situacije, naknadu tete za ubijene ivotinje, eutanaziju sa nekodljivim uklanjanjem leeva, dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju zaraenog objekta i dvorita obezbeena su u budetu Republike Srbije.

2. Dijagnostika ispitivanja na infekcije izazvane malenbergovim virusom i druge nepoznate bolesti

Vrie se nadzor na infekciju izazvanu tzv. malenbergovim (Schmallenberg) virusom i monitoring na reprezentativnom uzorku prijemivih ivotinja (goveda, ovce i koze).

U sluaju pojave drugih nepoznatih ili novih bolesti, odnosno infekcija, vri se nadzor, uzorkovanje i dijagnostika ispitivanja, primenom vaeih metoda ili metoda preporuenim od Svetske zdravstvene organizacije za ivotinje (OIE) prema planu Ministarstva.

Sredstva za dijagnostika ispitivanja iz st. 1. i 2. ovog odeljka obezbeena su u budetu Republike Srbije.

3. Organizacija i sprovoenje epizootiolokog uviaja u sluaju pojave sumnje na naroito opasne i druge zarazne bolesti

U sluaju pojave sumnje na naroito opasne i druge zarazne bolesti, odnosno zdravstvenih problema kod ivotinja na osnovu kojih se moe posumnjati na zaraznu bolest, a koje primeti vlasnik, dralac ili veterinar prilikom aktivnog ili pasivnog nadzora, intervencije ili u bilo kom drugom sluaju, sumnja se obavezno i bez odlaganja prijavljuje nadlenom veterinarskom inspektoru.

U prisustvu veterinarskog inspektora vri se kliniki pregled ivotinje, uzima detaljna anamneza i istorija bolesti, kao i podaci o poreklu ivotinje. Ako postoje mogunosti radi se obdukcioni pregled i uzorkovanje materijala za laboratorijsko ispitivanje.

U zavisnosti od specifinosti i karakteristika sluaja, odnosno postavljene sumnje, veterinarski inspektor uz podrku epizootiologa, nadlenog naunog ili specijalistikog instituta, odnosno veterinara iz nadlene veterinarske organizacije/slube vri dodatna epizootioloka istraivanja i uzorkovanja materijala za laboratorijsko ispitivanje. Veterinarski nauni i specijalistiki instituti vre dijagnostika i druga ispitivanja, strunu analizu i pruaju podrku veterinarskom inspektoru u vrenju nadzora i sprovoenja mera spreavanja pojavljivanja, kontrole, suzbijanja i iskorenjivanja zaraznih bolesti ivotinja.

O svim aktivnostima i na osnovu zapaanja i prikupljenih informacija vodi se epizootioloki zapisnik.

VII DIJAGNOSTIKA ISPITIVANJA IVOTINJA U CILJU OTKRIVANJA BOLESTI I INFEKCIJA I OTPORNOSTI NA

ANTIMIKROBNA SREDSTVA 1. Bruceloza, tuberkuloza, enzootska leukoza goveda, bolest plavog jezika,

infektivno zapaljenje vimena

Goveda, ovce i koze jednom godinje se dijagnostiki ispituju, i to goveda na brucelozu, tuberkulozu i enzootsku leukozu i ovce i koze na brucelozu, pri emu period od poslednjeg ispitivanja ne sme da bude krai od est ni dui od 12 meseci.

U cilju odreivanja statusa gazdinstva na brucelozu, tuberkulozu i enzootsku leukozu goveda, nauni i specijalistiki instituti izvetaje o dijagnostikim ispitivanjima goveda pripremaju za svako gazdinstvo ponaosob, kao i za svaku ivotinju, bez obzira na rezultate ispitivanja.

Za svaki pozitivan nalaz na brucelozu, tuberkulozu, enzootsku leukozu goveda i bolest plavog jezika obavezno se obavlja epizootioloki uviaj.

Sredstva za uzorkovanje i dijagnostika ispitivanja na brucelozu, tuberkulozu i enzootsku leukozu goveda, za uzorkovanje i dijagnostiko ispitivanje ovaca i koza na brucelozu, sprovoenje nadzora i monitoringa na bolest plavog jezika, sprovoenja monitoringa tuberkulinizacije, kao i sredstva za naknadu tete za ubijene, odnosno zaklane ivotinje i za sprovoenje svih nareenih mera u cilju suzbijanja i iskorenjivanja tuberkuloze, enzootske leukoze goveda, bruceloze i bolesti plavog jezika, obezbeena su u budetu Republike Srbije.

a) Bruceloza goveda (Brucella abortus), ovaca i koza (B. melitensis i B. ovis)

Dijagnostiko ispitivanje goveda, osim mujaka namenjenih za tov, vri se kod svih ivotinja starijih od 12 meseci, a dijagnostiko ispitivanje ovaca i koza vri se kod svih ivotinja starijih od est meseci u cilju ranog otkrivanja bruceloze i utvrivanja i odravanja statusa gazdinstva goveda, ovaca i koza slobodnog od bruceloze.

Nadleni nauni i specijalistiki veterinarski instituti vre dijagnostika ispitivanja pouzdano obeleenih uzoraka krvnih seruma goveda, ovaca i koza primenom brzih metoda (brza serumska aglutinacija, odnosno Roze Bengal ili fluorescentna polarizacija), a u sluaju pozitivnog rezultata primenom i potvrdne seroloke metode (indirektna ELISA).

U sluaju dobijanja pozitivnog rezultata vri se ponovno uzorkovanje u prisustvu epizootiloga i veterinarskog inspektora i potvrdno ispitivanje istog uzorka primenom potvrdne seroloke metode (kompetitivna ELISA ili RVK) na prisustvo specifinih antitela protiv brucela vrste u nadlenom veterinarskom institutu.

Nauni i specijalistiki veterinarski instituti uvaju reprezentativan broj uzoraka u banci seruma najmanje jednu godinu.

Goveda, ovce i koze kod kojih je dijagnostikim ispitivanjem potvrena bruceloza odmah, a najkasnije u roku od sedam dana, uz prisustvo veterinarskog inspektora, ubijaju se na human nain, a leevi se nekodljivo uklanjaju na propisan nain.

Ovce ili koze koje potiu iz zaraenog stada, a kod kojih nije potvreno prisustvo antitela protiv brucela vrste upuuju se na klanje odmah, a najkasnije u roku od 30 dana, a goveda se ispituju u skladu sa posebnim propisima.

U sluaju da seroloki negativne ovce i koze iz zaraenog dvorita nije mogue uputiti na klanje moe da se odobri njihovo ubijanje na human nain.

Svi priplodni ovnovi pre putanja u promet ispituju se na infekciju sa B. ovis (Epididimitis ovnova).

b) Tuberkuloza

Radi ranog otkrivanja tuberkuloze i utvrivanja statusa gazdinstva goveda slobodnog od tuberkuloze vri se dijagnostiko ispitivanje kod svih goveda starijih od est nedelja primenom intradermalnih tuberkulinskih testova, u skladu sa posebnim propisom.

ivotinje kod kojih je dijagnostikim ispitivanjem utvrena tuberkuloza nadleni veterinarski inspektor u najkraem roku, a najkasnije u roku od 30 dana upuuje na klanje. U sluaju da ivotinje nije mogue uputiti na klanje moe da se odobri njihovo ubijanje na human nain.

Sva zaklana goveda i svinje se pregledaju na prisustvo patoanatomskih lezija karakteristinih za tuberkulozu. Ukoliko se u objektima za klanje pri inspekcijskom pregledu utvrde promene na unutranjim organima (plua, limfni vorovi, kosti i dr.) karakteristine za tuberkulozu goveda, uzorci poreklom od zaklane ivotinje dostavljaju se ovlaenoj laboratoriji za tuberkulozu na dalja ispitivanja.

U klanici se posebno evidentira svaki utvreni sluaj tuberkuloze goveda i svinja i o nalazu se obavetava nadleni veterinarski inspektor u mestu porekla tuberkulozne ivotinje.

Radi utvrivanja to veeg broja obolelih ili inficiranih ivotinja u zapatu, epizootiolokoj jedinici ili podruju, pored tuberkulinskog testa, moe da se primenjuje korienje gama-interferon testa na nain koji je propisan u poslednjem izdanju OIE Manual of Standards for Diagnostic Testsand Vaccines.

U cilju utvrivanja kvaliteta sprovoenja dijagnostikih ispitivanja na tuberkulozu, ministarstvo e putem posebnog monitorigna tuberkulinizacije izvriti uzorkovanje krvi i ispitivanje primenom odgovarajueg testa (ELISA ili gama-interferon test).

v) Enzootska leukoza goveda

Radi ranog otkrivanja enzootske leukoze goveda i uspostavljanja statusa gazdinstva slobodnog na ovu bolest vri se dijagnostiko ispitivanje svih priplodnih goveda starijih od 24 meseca.

Dijagnostika ispitivanja vre se metodom ELISA testa na grupnim uzorcima prema uputstvu proizvoaa dijagnostikog testa. Ako se u grupnom uzorku ustanovi pozitivna reakcija vri se i pojedinano ispitivanje uzoraka krvnih seruma.

ivotinje kod kojih je dijagnostikim ispitivanjem utvrena enzootska leukoza najkasnije u roku od 30 dana nadleni veterinarski inspektor upuuje na klanje. U sluaju da ivotinje nije mogue uputiti na klanje moe da se odobri njihovo ubijanje na human nain.

Sva zaklana goveda pregledaju se na liniji klanja od strane veterinarskog inspektora koji sve tumore sumnjive na lympho-sarcoma alje nacionalnoj referentnoj laboratoriji za enzootsku leukozu goveda, radi daljih dijagnostikih ispitivanja.

Ukoliko se u objektima za klanje pri inspekcijskom pregledu utvrde promene na unutranjim organima (plua, limfni vorovi, kosti i dr.) karakteristine za enzootsku leukozu goveda, uzorci poreklom od zaklane ivotinje dostavljaju se nacionalnoj referentnoj laboratoriji na dalja ispitivanja.

U klanici se posebno evidentira svaki utvreni sluaj tumora i o pozitivnom nalazu obavetava se nadleni veterinarski inspektor u mestu porekla leukozne ivotinje.

g) Bolest plavog jezika

Radi otkrivanja, praenja i suzbijanja bolesti plavog jezika sprovodi se nadzor i monitoring prema programu Ministarstva na bolest plavog jezika.

Pored dijagnostikog ispitivanja uzoraka krvnih seruma kod prijemivih ivotinja vri se i kontinuirano hvatanje i identifikacija vektora bolesti plavog jezika (insekata iz roda Culicoides), koje e omoguiti da se odredi poetak i kraj aktivnosti vektora.

d) Infektivno zapaljenje vimena

Proizvoai mleka i proizvoda od mleka namenjenih za ljudsku ishranu podvrgavaju svaku muznu kravu, ovcu i kozu pregledu na poremeaj sekrecije vimena dva puta godinje u razmaku od est meseci, primenom brze metode (Kalifornija mastitis test). U sluaju pozitivne reakcije nadlena veterinarska organizacija uzorak mleka dostavlja nadlenom institutu na bakterioloko ispitivanje i na osnovu rezultata bakteriolokog ispitivanja institut predlae program suzbijanja mastitisa na gazdinstvu.

Proizvoai mleka i proizvoda od mleka namenjenih za ljudsku ishranu koji obezbeuju kvalitet mleka u skladu sa zahtevima Evropske unije i isporuuju mleko objektima koji ispunjavaju uslove za izvoz mleka i proizvoda od mleka na trite Evropske unije, sirovo mleko ispituju na ukupan broj bakterija dva puta meseno, odnosno ispituju na ukupan broj somatskih elija i prisustvo ostataka veterinarskih lekova (antibiotika) jednom meseno u nadlenoj veterinarskoj organizaciji, nadlenom institutu ili ovlaenoj laboratoriju tokom cele godine.

Nadleni institut, odnosno ovlaena laboratorija meseno dostavlja izvetaje o ispitivanim parametrima kvaliteta mleka Ministarstvu.

Ispitivanje kvaliteta mleka u skladu sa ovim pravilnikom i posebnim propisom obavljaju ovlaena laboratorija Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, veterinarski nauni i specijalistiki instituti, u skladu sa obimom akreditacije.

Sredstva za obavljanje analiza iz stava 2. ovog pododeljka obezbeena su u budetu Republike Srbije.

) Virusna dijareja goveda (BVD)

Radi otkrivanja perzistentno inficirane teladi virusom govee virusne dijareje i utvrivanja prevalencije bolesti, vri se pregled reprezentativnog broja uzoraka unog tkiva uzorkovanog prilikom obeleavanja teladi za to namenjenim unim markicama prema programu monitoringa Ministarstva.

Sredstva za sprovoenje ispitivanja iz stava 1. ovog pododeljka obezbeena su u budetu Republike Srbije.

e) Infektivni bovini rinotraheitis/infektivni pustulozni vulvovaginitis goveda (IBR/IPV)

Radi utvrivanja prevalencije bolesti infektivni bovini rinotraheitis/infektivni pustulozni vulvovaginitis goveda, vrie se monitoring na reprezentativnom uzorku prema programu Ministarstva.

Sredstva za sprovoenje ispitivanja iz stava 1. ovog pododeljka obezbeena su u budetu Republike Srbije.

2. Parazitske bolesti

a) Ehinokokoza

Dehelmintizacija pasa i maaka starijih od tri meseca protiv psee pantljiare Echinococcusgranulosus obavlja se sredstvom koje pouzdano ubija zrele i nezrele oblike pantljiare kontinuirano tokom cele godine, o emu se vodi evidencija u Pasou za kune ljubimce.

Radi spreavanja irenja jaja pantljiare u okolinu, najmanje 48 asova posle tretiranja pasa, njihov izmet se ini nekodljivim.

Pravno lice koje se bavi klanjem ivotinja za javnu potronju, kao i vlasnici koji kolju ivotinje za sopstvene potrebe, promenjene organe ine nekodljivim prokuvavanjem, spaljivanjem ili preradom u kafilerijama, o emu se vodi posebna evidencija.

U klanici se evidentira svaki utvreni sluaj ehinokokoze i o tome se obavetava veterinarski inspektor u mestu porekla ivotinje.

b) Trihineloza

Dijagnostiki pregled na prisustvo larve Trichinella vri se metodom kompresije ili vetake digestije u uzorcima mesa svih zaklanih svinja, zaklanih konja, kao i kod svinja zaklanih u domainstvu za sopstvene potrebe, a iskljuivo metodom vetake digestije za odstreljene divlje svinje.

Prilikom klanja svinja za sopstvene potrebe vlasnik/dralac ivotinje uz propisani uzorak mesa za pregled na trihinelozu dostavlja veterinarskoj organizaciji koja vri pregled i unu markicu radi identifikacije i evidentiranja uzorka zaklane ivotinje, odnosno obavetavanja Centralne baze.

Vri se sistematska deratizacija zaraenog podruja i nekodljivo uklanjanje leeva glodara, kao i planska deratizacija svih objekata u kojima se dre i uzgajaju ivotinje.

Plan sistematske deratizacije donosi nadleni nauni ili veterinarski specijalistiki institut na osnovu analize epizootioloke situacije za svoje podruje.

Sistematsku deratizaciju zaraenog podruja vre veterinarske organizacije kojima su po javnom konkursu i zakljuenom ugovoru sa Ministarstvom povereni navedeni poslovi iz Programa mera i koje ispunjavaju propisane uslove za vrenje dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije.

Veterinarski inspektor u klanici evidentira svaki utvreni sluaj trihineloze i o tome obavetava veterinarskog inspektora u mestu porekla ivotinje radi preduzimanja mera i prijave bolesti.

Sredstva za uzorkovanje i sprovoenje dijagnostikih ispitivanja divljih svinja na trihinelozu za koje su istovremeno dostavljeni odgovarajui ispravni uzorci na ispitivanje na klasinu kugu svinja obezbeena su u budetu Republike Srbije.

3. Druge bolesti

a) Salmoneloza ivine

Uzimanje uzoraka od koka nosilja, jata ivine za odgoj podmlatka, uzgoj i reprodukciju, tovnih pilia i u inkubatoru vrste Gallus gallus u cilju utvrivanja prevalencije bakterija iz roda Salmonella, laboratorijsko ispitivanje i mere koje se sprovode u sluaju sumnje, kao i potvrenog sluaja S. Enteritidis i S. Typhimurium, odnosno S. Hadar, S. Infantis ili S. Virchow sprovode se u skladu sa posebnim propisom.

Uzimanje uzoraka od priplodnih i tovnih uraka u cilju utvrivanja prevalencije bakterija iz roda Salmonella, laboratorijsko ispitivanje i mere koje se sprovode u sluaju sumnje, odnosno potvrenog sluaja S. Enteritidis i S. Typhimurium sprovode se u skladu sa posebnim propisom.

Sva jata ivine, osim jata iz st. 1. i 2. ovog pododeljka, bez obzira na vrstu i kategoriju ivine, iji su proizvodi namenjeni javnoj potronji ili se ivina uzgaja radi dalje prodaje se bakterioloki, odnosno seroloki ispituju dostavljanjem slubenih uzoraka u laboratoriju.

Uzimanje uzoraka u cilju sprovoenja samokontrola vre struna (obuena) lica, dok se uzimanje uzoraka u okviru slubenih kontrola vri pod nadzorom veterinarskog inspektora.

Jato namenjeno za klanje podrazumeva ivotinje iste vrste i starosti iz jednog objekta.

Vlasnik jata pre stavljanja u promet proizvoda od ivine namenjenih za javnu potronju, ivine za klanje, kao i ivine koja se uzgaja radi dalje prodaje poseduje nalaz o zdravstvenom stanju ivine koji nije stariji od dve nedelje i koji je izdat od nadlene laboratorije, osim nalaza o zdravstvenom stanju za tovne i priplodne urke koji vai est nedelja od dana uzimanja uzoraka.

Radi utvrivanja svih salmonela od znaaja za javno zdravstvo u rezultatima nalaza potrebno je, osim serotipova propisanih ovim pravilnikom i posebnim propisom, navesti i sve ostale utvrene serotipove.

Fabrike i meaone hrane za ivotinje dostavljaju na bakterioloki pregled jednom meseno u nadleni veterinarski institut uzorke svih hraniva (komponenti) ivotinjskog porekla pre pripremanja hrane za ivinu, kao i uzorke svih gotovih smea u okviru programa samokontrole.

U cilju utvrivanja prevalencije bakterija iz roda Salmonella kod ivine sprovodi se monitoring.

Sredstva za sprovoenje monitoringa iz stava 9. ovog pododeljka obezbeena su u budetu Republike Srbije.

b) Salmoneloza svinja i meticilin-rezistentni Staphylococus aureus (MRSA)

U cilju utvrivanja prevalencije bakterija iz roda Salmonella i meticilin-rezistentnog Staphylococusaureus (MRSA) na farmama priplodnih i tovnih svinja vri se laboratorijsko ispitivanje reprezentativnog broja uzoraka (monitoring).

Sredstva za uzorkovanje i sprovoenje ispitivanja iz stava 1. ovog pododeljka obezbeena su u budetu Republike Srbije.

v) Praenje osetljivosti, odnosno otpornosti na antibiotike i hemioterapeutike kod bakterija roda Salmonella kod tovnih pilia, koka nosilja, uraka i svinja za klanje

U cilju kontinuiranog praenja osetljivosti, odnosno otpornosti bakterija na odreena antimikrobna medicinska sredstva vri se prikupljanje izolata bakterija roda Salmonella i njihovo ispitivanje na prisustvo rezistencije i multirezistencije u okviru monitoringa.

Sredstva za sprovoenje ispitivanja iz stava 1. ovog pododeljka obezbeena su u budetu Republike Srbije.

g) Kampilobakterioza ivine

U cilju praenja kampilobakterioze u jatima tovnih pilia vrste Gallus gallus, kao i praenja otpornosti bakterija roda Campylobacter spp. na antimikrobna sredstva vri se uzorkovanje i ispitivanje, odnosno utvrivanje otpornosti bakterija iz roda Campylobacter spp. na antimikrobna sredstva u jatima i trupovima tovnih pilia.

Sredstva za sprovoenje ispitivanja iz stava 1. ovog pododeljka obezbeena su u budetu Republike Srbije.

d) Mikotoksikoze

U cilju otkrivanja pojava stanja izazvanih mikotoksinima kod ivotinja, vri se slubeno uzorkovanje hrane za ivotinje i sirovog mleka i ispitivanje na mikotoksine prema planu monitoringa Ministarstva. Laboratorijska ispitivanja vre se u akreditovanim laboratorijama nadlenih naunih i specijalistikih instituta, Institutu za higijenu i tehnologiju mesa, Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu i Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Sredstva za sprovoenje ispitivanja iz stava 1. ovog pododeljka obezbeena su u budetu Republike Srbije.

) Influenca ptica

Vri se nadzor i monitoring kod ivine, pernate divljai i divljih ptica na influencu ptica.

Sredstva za sprovoenje ispitivanja iz stava 1. ovog pododeljka obezbeena su u budetu Republike Srbije.

e) Hlamidioza ptica

Sva matina jata i gazdinstva na kojima se dre i uzgajaju i na kojima se obavlja promet egzotinih, ukrasnih i sobnih ptica i golubova se registruju u Ministarstvu, a ptice koje potiu iz ovih objekta i namenjene su za priplod, prodaju, izlobe i slino moraju biti slobodne od hlamidioze.

Laboratorijska ispitivanja na hlamidiozu ptica vre se u nadlenom veterinarskom institutu. Laboratorijski nalaz za ptice u prometu ne sme biti stariji od 60 dana.

) Kju-groznica

Ispitivanja na kju-groznicu vre se kod otkrivanja izvora bolesti posle epidemije kod ljudi i osoba profesionalno izloenih infekciji, kao i kod svakog pobaaja kod goveda, ovaca i koza.

Na osnovu analize rizika kod pojave bolesti Ministarstvo moe da odobri monitoring na kju-groznicu u epizootiolokom podruju i ubijanje obolelih ivotinja na struan i human nain.

U cilju utvrivanja prevalencije kju-groznice sprovodi se monitoring prema programu ministarstva. U epizootioloki podrujima u kojima je utvrena visoka prevalencija kju'groznice, ministarstvo moe odobriti vakcinaciju ivotinja nakon sprovedene analize rizika.

Priplodna goveda, ovce i koze mogu ii u promet samo ukoliko su negativne na kju groznicu pri emu rezultat ispitivanja ne moe biti stariji od mesec dana od dana putanja u promet.

Sredstva za dijagnostika ispitivanja u sluaju sumnje na kju-groznicu, monitoring, naknadu tete za ubijene ivotinje i sprovedene nareene mere u zaraenom dvoritu obezbeena su u budetu Republike Srbije.

z) Transmisivne spongioformne encefalopatije

Radi ranog otkrivanja i dijagnostike Transmisivnih spongioformnih encefalopatija (u daljem tekstu: TSE) monitoring na govedima, ovcama i kozama kao i kontrola hrane za ivotinje u pogledu korienja proteina ivotinjskog porekla i ribljeg brana u ishrani ivotinja sprovodi se u skladu sa Pravilnikom o utvrivanju mera ranog otkrivanja i dijagnostike zarazne bolesti transmisivnih spongioformnih encefalopatija, nainu njihovog sprovoenja, kao i merama za spreavanje irenja, suzbijanje i iskorenjivanje ove zarazne bolesti ("Slubeni glasnik RS", broj 96/10) i ovim pravilnikom.

Radi ranog otkrivanja i dijagnostike hronine bolesti jelena i losova - Chronic Wasting Disease (u daljem tekstu: CWD) u populacijama divljih i uzgajanih jelena Cervus elaphus i/ili divljih ili uzgajanih jelena Odocoileus virginianus (u daljem tekstu: ciljane vrste jelena), sprovodi se monitoring u skladu sa ovim pravilnikom.

(a) Monitoring goveda

Monitoring goveda sprovodi se na govedima u skladu sa pravilnikom kojim se utvruju mere u pogledu TSE, kao i na svim govedima starijim od 30 meseci koja su zdrava zaklana za ishranu ljudi.

(b) Monitoring ovaca i koza

Monitoring ovaca i koza sprovodi se u skladu sa pravilnikom kojim se utvruju mere u pogledu TSE i kao i na ovcama i kozama koje su zaklane za ishranu ljudi, iji broj je odraen u Tabeli u prilogu.

Broj ivotinja za dijagnostiko ispitivanje na TSE

Upravni okrug, odnosno grad Broj uzoraka za monitoring ovaca i koza Zapadno baki 50 Juno baki 400 Srednje banatski 200 Moraviki 50 Grad Beograd 50 Sremski 200 Juno banatski 100 Severno baki 50 UKUPNO: 1.100

(v) Monitoring jelena

Monitoring jelena zasniva se na dijagnostikom ispitivanju na prisustvo hronine bolesti jelena i losova - Chronic Wasting Disease (u daljem tekstu: CWD) u populacijama divljih i uzgajanih jelena Cervus elaphus i/ili divlji ili uzgajani jelen Odocoileus virginianus (u daljem tekstu: ciljane vrste jelena).

Prilikom uzimanja uzoraka za dijagnostiko ispitivanje od ciljanih vrsta jelena u okviru grupe kliniki bolesnih jelena - jeleni koji pokazuju znakove neuobiajenog ponaanja i/ili lokomotornih smetnji i/ili su loeg opteg stanja, ozleenih ili ubijenih jelena u saobraaju - jeleni koje je udarilo vozilo i za koje se sa sigurnou ne moe utvrditi stanje pre smrti, uginulih ili ubijenih jelena - jeleni koji su uginuli na gazdinstvu ili u divljini i jeleni iz uzgoja koji su ubijeni zbog zdravstvenih ili starosnih razloga, zdravih zaklanih jelena - zdravi uzgajani jeleni zaklani u klanici ili na gazdinstvu i zdravih odstreljenih jelena - zdravi divlji jeleni odstreljeni tokom lovne sezone (u daljem tekstu: ciljane grupe jelena) treba da budu ispunjeni sledei kriterijumi:

- uzorci za dijagnostiko ispitivanje se uzimaju od jelena starijih od 18 meseci to se procenjuje pregledom zuba, kao i na osnovu oiglednih znaka zrelosti ili bilo kakvog pouzdanog podatka,

- kada se radi o zdravim odstreljenim jelenima uzorci za dijagnostiko ispitivanje se uzimaju od mujaka,

- kada se radi o zdravim zaklanim jelenima uzorci za dijagnostiko ispitivanje se uzimaju od mujaka i enki.

Prilikom uzimanja uzoraka za dijagnostiko ispitivanje ciljanih grupa jelena naroito se uzima u obzir izloenost potencijalnim faktorima rizika, kao to su:

- podruja sa gustom populacijom jelenskih vrsta,

- visoka uestalost pojavljivanja ovije svrabei,

- visoka uestalost pojavljivanja BSE,

- jeleni koji su konzumirali hranu za ivotinje koja se smatra potencijalno kontaminiranom i rizinom u pogledu irenja TSE,

- jeleni na gazdinstvima ili u podrujima u kojima je u prethodnom periodu vren uvoz jelena ili proizvoda poreklom od jelena iz regija u kojim je dijagnostikovana CWD.

Odabir ivotinja za uzimanje uzoraka za dijagnostiko ispitivanje od ciljanih grupa jelena i to zdravih zaklanih jelena i zdravih odstreljenih jelena vri se metodom sluajnog uzorka uzimajui u obzir kriterijume koji treba da budu ispunjeni i izloenost potencijalnim faktorima rizika. Broj ivotinja na kojima se vri dijagnostiko ispitivanje dat je u Tabeli: Broj ivotinja od ciljanih grupa jelena - zdravih zaklanih jelena i zdravih odstreljenih jelena za dijagnostiko ispitivanje.

Sve ivotinje iz ciljanih grupa jelena koji su kliniki bolesni, ozleeni ili ubijeni jeleni u saobraaju i uginuli ili ubijeni jeleni treba da budu uzorkovani za dijagnostiko ispitivanje.

Od svake ivotinje koja je planirana za uzimanje uzorka za dijagnostiko ispitivanje uzima se uzorak obeksa. Za potrebe biolokog testa preostali deo uzorka uva se u sveem ili zamrznutom stanju do dobijanja negativnog rezultata dijagnostikog ispitivanja.

Trup ivotinje za ishranu ljudi od koga je uzet uzorak za dijagnostiko ispitivanje na CWD obeleava se na nain koji obezbeuje sledljivost i stavlja se u promet po dobijanju negativnog rezultata dijagnostikog ispitivanja koji se vri metodom brzog testa.

Ako je mogue u sluaju dijagnostikog ispitivanja trupa ivotinje za ishranu ljudi odgovorno lice u lovitu obavetava se o slanju uzoraka na testiranje na CWD, kao i u najkraem moguem roku o pozitivnom rezultatu brzog testa.

Ako je mogue osim materijala koji se zadrava radi daljeg dijagnostikog ispitivanja ili istraivanja svi delovi trupa jelena kod kojeg je rezultat brzog testa bio pozitivan, ukljuujui i kou, unitavaju se kao materijal Kategorije 1, u skladu sa propisima kojima se ureuju sporedni proizvodi ivotinjskog porekla.

Metode i protokoli za dijagnostike postupke, kao i dijagnostiki postupci koji su propisani za goveda, odnosno ovce i koze u skladu sa pravilnikom kojim se utvruju mere ranog otkrivanja i dijagnostike zarazne bolesti TSE, nain njihovog sprovoenja, kao i mere za spreavanje irenja, suzbijanja i iskorenjivanja ove zarazne bolesti primenjuju se i prilikom dijagnostikog ispitivanja uzorka jelena.

Za svaki pozitivan sluaj TSE kod jelena vri se genotipizacija tako to se odreuje prionsko proteinski genotip u skladu sa uputstvom Referentne laboratorije.

Tabela: Broj ivotinja od ciljanih grupa jelena - zdravih zaklanih jelena i zdravih odstreljenih jelena za dijagnostiko ispitivanje:

Okrug Monitoring jelena Lovite Broj uzoraka

Zapadno baki Kozara 15 Apatinski Rit 10

Juno baki Plavna 10 Grad Beograd Crni lug 5 Sremski Bosutske ume 5

Karakua 5 Juno banatski Deliblatska peara 10 UKUPNO: 60

(g) Kontrola hrane za ivotinje

Kontrola hrane za ivotinje u pogledu korienja proteina ivotinjskog porekla i ribljeg brana u ishrani ivotinja vri se tako to se uzorak za dijagnostiko ispitivanje uzima u objektima koji proizvode hranu za ivotinje i to najmanje po jedanput u toku est meseci:

1) od hrane koja je namenjena ishrani preivara i

2) od hrane koja je namenjena ishrani ivotinja, osim preivara.

Kontrola hrane za ivotinje u pogledu korienja proteina ivotinjskog porekla i ribljeg brana u ishrani ivotinja vri se i u objektima za uzgoj i dranje ivotinja, ako se posumnja da vlasnik ili dralac ivotinja koristi proteine ivotinjskog porekla i riblje brano u ishrani ivotinja.

Kontrola hrane za ivotinje u pogledu korienja proteina ivotinjskog porekla i ribljeg brana u ishrani ivotinja vri se primenom metode klasine mikroskopije.

(d) Nain finansiranja

Dijagnostika ispitivanja za sprovoenje monitoringa na TSE primenom metoda u skladu sa posebnim propisom obavlja akreditovana laboratorija Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu i Naunog instituta za veterinarstvo Srbije u Beogradu, a dijagnostika ispitivanja hrane za ivotinje obavlja Nauni institut za veterinarstvo Srbije u Beogradu i Nauni institut za veterinarstvo "Novi Sad" u Novom Sadu.

U budetu Republike Srbije obezbeena su sredstva za:

1) dijagnostiko ispitivanje kod sumnje na TSE;

2) dijagnostika ispitivanja goveda koja nisu namenjena za ishranu ljudi;

3) dijagnostika ispitivanja ovaca i koza;

4) monitoring jelena;

5) dijagnostika ispitivanja hrane za ivotinje u objektu koji proizvodi hranu za ivotinje;

6) transport uzoraka hrane za ivotinje iz objekta koji proizvodi hranu za ivotinje i transport uzoraka za dijagnostiko ispitivanje na TSE koji su uzeti od goveda, ovaca i koza koje nisu namenjene za ishranu ljudi, kao i za dijagnostiko ispitivanje jelena na CWD;

7) naknadu tete za:

(1) ivotinje koje su uginule ili ubijene u sluaju sumnje na pojavu TSE, odnosno posle slubene potvrde TSE,

(2) ivotinje koje su zaklane i iji se trup i delovi tela unitavaju kao materijal Kategorije 1 u skladu sa navedenim pravilnikom.

i) Bolesti konja

(a) Infektivna anemija kopitara

Radi otkrivanja, praenja i suzbijanja infektivne anemije konja sprovodi se dijagnostiko ispitivanje na infektivnu anemiju konja primenom Coggins testa (agar gel imunodifuzionim test - AGID) jedanput godinje, odnosno dva puta godinje kada su u pitanju konji za proizvodnju biolokih preparata (serumi i vakcine). Dijagnostiko ispitivanje moe da se izvri i primenom ELISA testa, ali se u tom sluaju svaki pozitivni rezultat potvruje primenom AGID testa.

Kada dralac konja prodaje ili na drugi nain otuuje konje potvrda o izvrenom pregledu na infektivnu anemiju konja ne sme biti starija od 30 dana.

Sredstva za naknadu tete za ubijene, odnosno zaklane ivotinje, i za sprovoenje nareenih mera u zaraenom objektu i dvoritu, obezbeena su u budetu Republike Srbije.

(b) Kuga konja

Radi otkrivanja, praenja i suzbijanja, odnosno uspostavljanja statusa zemlje na bolesti konja sprovodi se monitoring na kugu konja.

Sredstva za sprovoenje ispitivanja iz stava 1. ove take obezbeena su u budetu Republike Srbije.

(v) Bolest zapadnog Nila

Radi otkrivanja, praenja i suzbijanja, bolesti zapadnog Nila, sprovodi se monitoring kod konja i ptica na bolest zapadnog Nila.

Sredstva za sprovoenje ispitivanja iz stava 1. ove take obezbeena su u budetu Republike Srbije.

j) Aujeskijeva bolest

Vri se dijagnostiko ispitivanje svinja na Aujeckijevu bolest kod divljih svinja i to na uzorcima iz programa kontrole klasine kuge svinja.

Vri se evidentiranje gazdinstava na kojima se sprovodi vakcinacija protiv Aujeckijeve bolesti.

Sredstva za sprovoenje ispitivanja iz stava 1. ovog pododeljka obezbeena su u budetu Republike Srbije.

k) Afrika kuga svinja

Radi ranog otkrivanja bolesti afrika kuga svinja kod domaih svinja vri se ispitivanje svih uzoraka poreklom od domaih svinja kod kojih postoji sumnja na klasinu kugu svinja, radi diferencijalne dijagnostike i iskljuivanja bolesti.

Vri se i ispitivanje divljih svinja primenom ELISA testa i to na uzorcima koji potiu iz programa kontrole klasine kuge svinja kod divljih svinja.

Sredstva za dijagnostika ispitivanja domaih i divljih svinja na afriku kugu svinja obezbeena su u budetu Republike Srbije.

l) Bolesti riba

Vri se evidencija i registracija svih objekata za uzgoj i dranje riba, odnosno ivotinja akvakulture, ukljuujui i ona za sportski ribolov na kojima se mora obezbediti stalni veterinarski nadzor sa redovnim klinikim pregledom ivotinja, uzorkovanjem i laboratorijskim ispitivanjima, u cilju utvrivanja zdravstvenog statusa. Vri se kontinuiran nadzor i kontrola prometa riba koje potiu iz otvorenih voda. Otvorene vode mogu da se poribljavaju samo ribom poreklom iz uzgajalita na kome su sprovedene mere kontrole bolesti riba.

Na svim pastrmskim ribnjacima:

1) u vreme mresta (novembar - februar) vri se kliniki pregled matinog jata pastrmskih vrsta riba i uzima 30 uzoraka ovarijalne tenosti matinog jata za virusoloke analize na prisustvo uzronika virusne hemoragine septikemije, zarazne hematopoezne nekroze, zarazne nekroze guterae i bakterioloke analize na prisustvo uzronika renibakterioze;

2) u prolee se vri kliniki pregled svih uzrasnih kategorija i uzima 30 uzoraka mlai pastrmskih vrsta riba za virusoloke analize na prisustvo uzronika virusne hemoragine septikemije, zarazne hematopoezne nekroze i zarazne nekroze guterae i bakterioloke analize na prisustvo uzronika renibakterioze. Ako je na ribnjaku broj jedinki u uzgoju manji od 2000, uzima se 11 uzoraka.

Na svim aranskim ribnjacima:

1) u prolee pri temperaturi ispod 20C i u jesen pri temperaturi vode ispod 18C vri se kliniki pregled aranske mlai (jednogodinja i dvogodinja mla) i uzima 30 uzoraka za virusoloke analize na prisustvo uzronika prolene viremije arana. Ako je na ribnjaku broj jedinki u uzgoju manji od 2.000, uzima se 11 uzoraka;

2) u letnjem periodu, pri temperaturi iznad 24C vri se kliniki pregled svih kategorija aranske mlai (jednogodinja i dvogodinja mla) i uzima 30 uzoraka za virusoloke analize na prisustvo uzronika koi herpes viroze. Ako je na ribnjaku broj jedinki u uzgoju manji od 2.000, uzima se 11 uzoraka.

Dijagnostika ispitivanja na bolesti riba obavljaju Nauni institut za veterinarstvo Srbije Beograd i Nauni institut za veterinarstvo Novi Sad.

lj) Bolesti pela

Radi otkrivanja, praenja i suzbijanja bolesti pela i zatite zdravlja pelinjih zajednica evidentiraju se sva gazdinstva na kojima se uzgajaju pele, po posebnom propisu i sprovode preventivne i dijagnostike mere za ameriku kugu pelinjeg legla, varoozu, tropilelozu i etiniozu.

Uzgoj matica pela namenjenih za promet vri se samo ako potie sa pelinjaka koji je pod stalnim veterinarsko-sanitarnim nadzorom.

Pelar evidentira registraciju pelinjaka i sva sprovedena preventivna i dijagnostika ispitivanja predviena Programom mera, kao i sprovedene tretmane sa datumom i nazivom korienog sredstva.

U promet se stavljaju samo zdrave pelinje matice i zajednice, odnosno one koje potiu sa registrovanih gazdinstava i kod kojih su sprovedene predviene preventivne i dijagnostike mere.

(a) Amerika kuga pelinjeg legla

Na gazdinstvima u kojima je u 2013. godini utvrena amerika kuga pelinjeg legla kliniki se pregledaju sve pelinje zajednice, kao i one koje se nalaze u krugu prenika tri kilometara od zaraenog pelinjaka.

Na gazdinstvima za uzgoj i prodaju matica, nadlena veterinarska stanica vri kliniki pregled svih pelinjih zajednica u prolee i jesen. Ako se utvrdi postojanje sumnje na bolest, uzima se slubeni uzorak iz pelinjih zajednica i dostavlja u nadlenu laboratoriju radi pregleda na ameriku kugu pelinjeg legla. Svaka sumnja se potvruje laboratorijskim analizama sa procenom starosti procesa.

Na pregled se dostavlja slubeni uzorak posebno uzet iz svake pojedinane sumnjive pelinje zajednice, i to komad saa sa poklopljenim leglom, veliine 10 x 10 cm na kome su znaci bolesti dobro vidljivi, spakovan u odgovarajuu ambalau.

Sredstva za naknadu tete koja je nastala unitavanjem konica posle dijagnostikovanja kuge pela, dezinfekciju zaraenog pelinjaka i unitavanje zaraenog roja pela obezbeena su u budetu Republike Srbije, ako patoloki proces nije stariji od dva meseca.

(b) Varooza

Stalnu kontrolu prisustva i preventivno tretiranje pelinjih zajednica protiv varooze pelar sprovodi u toku zime i u sezoni na svim pelinjacima. U pelinjacima koji imaju manje od 50 pelinjih zajednica tretiranje se sprovodi na pet zajednica, dok u pelinjacima koji imaju vie od 50 zajednica tretiranje treba da se vri na 10% pelinjih zajednica.

(v) Tropileloza

Ako se u toku preventivnog tretiranja protiv varooze posumnja na tropilelozu izvrie se kliniki pregled pod nadzorom veterinarskog inspektora na uzronika tropileloze (Tropilaela spp.).

(g) Etinioza

Ako se u toku preventivnog tretiranja protiv varooze posumnja na etiniozu izvrie se kliniki pregled pod nadzorom veterinarskog inspektora na etiniozu (Aethinatumida).

m) Zdravstveni nadzor kod divljai i divljih ivotinja

U cilju praenja i kontrole zdravstvenog stanja i utvrivanja prisustva zaraznih i parazitskih bolesti kod divljai i divljih ivotinja u slobodnoj prirodi i intenzivnom, odnosno farmskom uzgoju sprovodi se dijagnostiko ispitivanje, odnosno imunoprofilaktike mere u zavisnosti od ivotinjske vrste i epizootioloke situacije, na osnovu programa Ministarstva po programu Ministarstva, a na predlog nadlenog instituta.

Vre se dijagnostika ispitivanja divljai i divljih ivotinja na bolest plavog jezika, slinavku i ap, brucelozu, tuberkulozu, groznicu zapadnog Nila, kju-groznicu, trihinelozu, tularemiju, ehinokokozu i fasciloidozu po planu Ministarstva.

Korisnik lovita prijavljuje uginua i sanitarni odstrel divljai u lovitu veterinaru ili veterinarskom inspektoru. Ako se na osnovu klinikih simptoma, anamnestikih podataka i epizootioloke

situacije, kao i rezultata obdukcionog nalaza kod uginule ili odstreljene divljai, posumnja na pojavu zarazne bolesti vri se dijagnostiko ispitivanje i epizootioloki uviaj.

Preseljenje i transport divljai i divljih ivotinja ne vri se bez prethodno sprovedenog klinikog pregleda. Ako se vri preseljenje divljai u lovite koje se nalazi u drugoj epizootiolokoj jedinici vri se dijagnostiko ispitivanje po programu nadlenog naunog ili specijalistikog instituta, uz saglasnost Ministarstva. Korisnik lovita obezbeuje karantinski prostor za smetaj divljai do dobijanja rezultata dijagnostikog ispitivanja.

Dijagnostiko ispitivanje po programu nadlenog naunog ili specijalistikog instituta vri se i u intenzivnom uzgoju divljai, u odgajalitima i na farmama divljai. U prometu divljai, u karantinskom prostoru, u odgajalitima i na farmama divljai se omoguava i identifikacija jedinki, kao i odvojeno dranje razliitih vrsta divljai.

Sredstva za dijagnostika ispitivanja iz st. 2. i 5. ovog pododeljka, obezbeena su u budetu Republike Srbije.

VIII DIJAGNOSTIKA ISPITIVANJA KOD POBAAJA I VOENJE EVIDENCIJE O POBAAJIMA I IZVRENIM DIJAGNOSTIKIM

ISPITIVANJIMA

Vlasnik, odnosno dralac ivotinje prijavljuje svaki sluaj pobaaja kod krava, junica, ovaca, koza, krmaa, nazimica i kobila veterinarskoj organizaciji. Organizovanje, uzimanje i slanje patolokog materijala i krvi u nadleni nauni ili specijalistiki institut vri veterinarska organizacija uz prisustvo veterinarskog inspektora, radi utvrivanja uzroka pobaaja (bruceloza, leptospiroza, listerioza, kju-groznica, BVD, IBR/IPV, malenberg virusnu infekciju i dr.).

Nauni i specijalistiki instituti evidentiraju sprovedena dijagnostika ispitivanja i epizootioloke podatke za svaki sluaj pobaaja, ukljuujui i podatke o poreklu uzorka, vrsti ivotinje i identifikacionim podacima ivotinje, uzroku pobaaja, rezultatima ispitivanja i epizootiolokoj povezanosti sa drugim sluajevima. Izvetaji o rezultatima ispitivanja na pobaaj dostavljaju se Ministarstvu.

Sredstva za uzorkovanje i dijagnostika ispitivanja radi utvrivanja uzroka pobaaja obezbeena su u budetu Republike Srbije.

IX DIJAGNOSTIKO ISPITIVANJE U CENTRIMA ZA VETAKO OSEMENJAVANJE GOVEDA I SVINJA I DIJAGNOSTIKO

ISPITIVANJE PRIPLODNIH BIKOVA, NERASTOVA, OVNOVA I JAREVA KOJI SE KORISTE ZA PRIRODNO PARENJE

Serolokom ispitivanju priplodnih bikova u centrima za vetako osemenjavanje i priplodnih bikova koji se koriste za prirodno parenje podleu sve priplodne ivotinje dva puta godinje na brucelozu, tuberkulozu, enzootsku leukozu goveda, kampilobakteriozu, trihomonijazu, bovinu virusnu dijareju, infektivni bovini rinotraheitis i infektivni pustulozni vulvovaginitis, leptospirozu i malenberg infekciju.

Vri se i virusoloko ispitivanje semena na svakih est meseci na goveu virusnu dijareju i malenberg infekciju, a na svaka tri meseca na infektivni bovini rinotraheitis i infektivni pustulozni vulvovaginitis i mikrobioloka ispitivanja ispirka prepucijuma bikova na Campylobacterfetusbsp. venerealisi Trichomonasfetus na svakih est meseci.

Dijagnostikom ispitivanju priplodnih nerastova u centima za vetako osemenjavanje svinja podleu sve priplodne ivotinje dva puta godinje, i to na:

1) brucelozu (B. abortus, B. suis);

2) tuberkulozu (bovinim tuberkulinom);

3) Aujeskijevu bolest (serum neutralizacija ili ELISA);

4) leptospirozu (MAT metoda);

5) PRRS (ELISA).

Priplodne ivotinje moraju da budu kliniki zdrave, a rezultati laboratorijskih ispitivanja na navedene bolesti negativni.

O rezultatima laboratorijskih ispitivanja ivotinja u centrima za vetako osemenjavanje, odnosno priplodnih mujaka, nauni i specijalistiki institut obavetava nadlenog veterinarskog inspektora, odnosno Ministarstvo putem mesenog, odnosno godinjeg izvetaja, kao i bez odlaganja ako se utvrdi prisustvo zarazne bolesti kod ivotinje koja se ispituje.

Sredstava za dijagnostika ispitivanja na brucelozu priplodnih bikova, nerastova, tuberkulozu priplodnih bikova i nerastova, enzootsku leukozu priplodnih bikova obezbeena su u budetu Republike Srbije.

X PLAN SPROVOENJA IMUNOPROFILAKTIKIH MERA I DIJAGNOSTIKIH ISPITIVANJA, SUBJEKTI KOJI SPROVODE

MERE I KONTROLA SPROVOENJA PROGRAMA MERA

Sprovoenje aktivnosti po Programu mera (vakcinacija, tuberkulinizacija, vaenje krvi, uzorkovanje materijala za dijagnostika ispitivanja i dr.) vre veterinarske organizacije kojima su ustupljeni poslovi iz Programa mera, osim poslova vakcinacije pasa i maaka, koje mogu obavljati sve veterinarske organizacije, u skladu sa zakonom kojim se ureuje veterinarstvo.

Veterinarske slube sprovode Program mera za potrebe sopstvenog stoarstva.

Pre poetka sprovoenja imunoprofilaktikih mera i dijagnostikih ispitivanja veterinarske organizacije, odnosno veterinarske slube prave meseni plan sprovoenja Programa mera koji se dostavlja nadlenom veterinarskom inspektoru i nadlenom institutu.

Dijagnostika ispitivanja obavljaju nauni i specijalistiki veterinarski instituti, Zavod za antirabinu zatitu - Pasterov zavod u Novom Sadu, Institut za higijenu i tehnologiju mesa, Poljoprivredi fakultet u Novom Sadu i Fakultet veterinarske medicine u Beogradu. U sluaju da

nadleni veterinarski institut nije akreditovan za sprovoenje propisanih metoda, ispitivanje sprovodi nauni ili specijalistiki institut koji je akreditovan za ta ispitivanja.

Sakupljanje, preradu i unitavanje sporednih proizvoda ivotinjskog porekla, odnosno nekodljivo uklanjanje leeva ivotinja obavljaju veterinarske ustanove za sakupljanje, preradu i unitavanje leeva ivotinja i drugih otpadaka ivotinjskog porekla.

Ispitivanja za vrste i kategorije ivotinja koja nisu propisana ovim programom mera sprovodi se u skladu sa vaeim podzakonskim aktima za navedenu bolest.

Nauni, odnosno specijalistiki veterinarski instituti vre distribuciju vakcina protiv klasine kuge svinja, atipine kuge ivine i besnila, kao i tuberkulina za sprovoenje tuberkulinizacije. Distribuciju inaktivisanih vakcina koje u sebi sadre antigen atipine kuge ivine mogu vriti veletrgovine za promet veterinarskih lekova, iskljuivo preko nadlenih veterinarskih organizacija uz obavezu obavetavanja veterinarske inspekcije i nadlenog veterinarskog instituta o vrsti i koliini vakcine, vremenu, mestu, organizaciji u kojoj je vakcinacija izvrena i nadlenoj veterinarskoj stanici/slubi koja je vakcinaciju izvrila.

Nacionalne referentne laboratorije dune su da raspolau dovoljnim koliinama dijagnostikuma za potrebe ranog otkrivanja bolesti i potvrdna ispitivanja za koje im je izdato reenje o referentnosti i uestvuju u meulaboratorijskim ispitivanjima i razmeni znanja sa svetskim referentnim laboratorijama, odnosno referentnim laboratorijama Evropske unije. Nacionalne referentne laboratorije za pojedine zarazne bolesti ivotinja organizuju meulaboratorijska uporedna ispitivanja u kojima je uee obavezno za ostale laboratorije koje vre dijagnostiku tih bolesti.

Uzorci koji su reagovali pozitivno na bolesti koje se obavezno prijavljuju u naunim ili specijalistikim veterinarskim institutima dostavljaju se nacionalnim referentnim laboratorijama za pojedine zarazne bolesti radi potvrdnih ispitivanja.

Veterinarske organizacije/slube i nadleni nauni, odnosno specijalistiki veterinarski instituti evidentiraju poslove po Programu mera, a izvetaje o sprovedenim merama dostavljaju nadlenom inspektoru najkasnije do desetog u tekuem mesecu za prethodni mesec.

Veterinarski inspektor i nadleni institut vre analizu sprovoenja Programa mera za sve veterinarske stanice, odnosno slube jedanput meseno za prethodni mesec uzimajui u obzir meseni plan, meseni izvetaj, ukljuujui i fakturni izvetaj koje dostavlja veterinarska stanica/sluba, podatke iz Centralne baze, podatke o isporukama vakcina, tuberkulina, vakutajnera, obrazaca i drugih sredstava za sprovoenje Programa mera, epizootioloke podatke kao i rezultate slubenih kontrola i druge podatke.

U sluaju utvrivanja nepravilnosti u sprovoenju Programa mera ili fakturisanju za poslove koji se finansiraju iz budeta Republike Srbije, veterinarski inspektor bez odlaganja nalae propisane mere i o tome obavetava Ministarstvo i nadleni institut.

O rezultatima analize sprovoenja Programa mera za sve ovlaene veterinarske organizacije/slube nadlena veterinarska inspekcija sastavlja zbirni meseni izvetaj za svaki okrug koji ukljuuje pojedinane izvetaje za svaku veterinarsku organizaciju i dostavlja Ministarstvu najkasnije do 15. u tekuem mesecu za prethodni mesec.

Promet ivih ivotinja vri se samo ako su obeleene i evidentirane na propisan nain, ako potiu iz gazdinstava registrovanih i evidentiranih u Centralnoj bazi, ako ih prati dokaz da su sprovedeni poslovi po Programu mera.

O rezultatima kontrole, kao i o naloenim merama veterinarska inspekcija obavetava Ministarstvo do 15. u mesecu za prethodni mesec, odnosno odmah posle utvrivanja nedostataka.

Do kraja januara 2015. godine veterinarska inspekcija sainjava godinji izvetaj izvrenih kontrola sprovoenja Programa mera u 2014. godini.