BESPLATAN PRIMERAK • MART 2016.

Razvoj„sajber tržnica”

>> strana 14 iParD Program>> strana 15

naŠa mangulica>> strana 6

bioenergane: oD KraVe – mleKo i struja>> strana 7

Agroglasnik2

Igor Anić,član Izvršnog odbora ProCredit banke

Proleće koje je pred nama, kao i uvek, biće periodnovih početaka - ali i velikih očekivanja. Drugim rečima, ispred nas su meseci poleta, novih šansi,

velikih izazova i još većih mogućnosti. Iz pomenutih razloga, ProCredit banka je i ove sezone

pripremila čitav spektar povoljnosti, a sve u želji da svim zainteresovanim poljoprivrednicima omogući da svoja investiciona ulaganja u proizvodnju, bez obzira da li je reč o nabavci nove mehanizacije, ulaganjima u proizvodne objekte ili kupovini neophodnog repromaterijala, realizuju na najbrži i najpovoljniji način.

Jer proleće je oduvek sezona novih zasada, novih plantaža, i mi kao banka koja je u Srbiji najposvećenija radu sa poljoprivrednicima se intenzivno trudimo da takav investi-cioni i razvojni trend ne samo podržimo, već i maksimalno podstaknemo i ohrabrimo. To je i razlog zbog kog će i ove sezone, uz već standardnu ponudu pozajmica za kupovinu repromaterijala, u našoj banci biti aktuelni revolving krediti koji omogućavaju fleksibilnost poljoprivrednim proizvođa-čima i dostupnost novca kada je to njima potrebno.

Tu su i aktuelne teme o unapređenju energetske efika-snosti na gazdinstvima, gde se iz iskustava uspešnih klijenata može dosta naučiti o korišćenju biomase putem ulaganja u postrojenja za proizvodnju električne energije od biogasa. Ujedno, na primeru možete videti i kako se mogu ostvariti znatne uštede investiranjem u sušaru, koja je priključena na biogasnu elektranu. Modernizacija je bitna u svim aspektima poslovanja, što dokazuju i naše Samouslužne zone 24/7 koje koristi sve veći broj naših klijenata, o čemu takođe pišemo u ovom broju.

U želji da vas podstaknemo da na početku nove sezone razmišljate o različitim načinima na koje bi mogli da una-predite svoju proizvodnju, u ovom Agro glasniku donosimo vam puno zanimljivih tema i priča. Mnoge od njih su, naravno, sezonskog karaktera, ali vam predstavljamo i zanimljive priče naših uspešnih proizvođača. Uvereni smo da bi to moglo dodatno da zagolica vaš preduzetnički duh, kao i da vas podstakne da o svom poslu razmišljate na način na koji to do sada niste radili.

U svakom slučaju, uvereni smo da je pred nama svima nama sezona intenzivne saradnje. Sa naše strane, tu je uvek otvoren poziv da o svemu otvoreno porazgovaramo, jer međusobno razumevanje je obično prvi i najvažniji korak. Takođe, meseci koji su pred nama su definitivno period u kom ćemo na brojnim primerima potvrditi zbog čega smo i dalje vodeća banka u podršci razvoju domaće poljoprivrede i to ne samo kada je reč o finansiranju, već kada je reč o pružanju pouzdanog i, pre svega, stručnog saveta i odgovorne preporuke.

Srdačno,

Poljoprivrednici u Srbiji dobro pamte katastro-falnu 2012. godinu, kada

je suša napravila štetu od 2,1 milijarde dolara, odnosno oko 1,7 milijardi evra, a ogroman broj ratara i stočara suočio se sa posledicama koje su ravne katastrofi i od kojih se, ako su uspeli da opstanu u poslu, još uvek oporavljaju. Da je nekim slučajem, tih 1,7 milijardi evra „preventivno“ utrošeno za zalivne sisteme, Srbija bi danas zalivala oko 600.000 hektara oranica i na njima opasnost od ove katastrofe ne bi osetila.

Naša zemlja je, međutim, i pored pokušaja da se stvari promene, kako upozoravaju stručnjaci, i dalje na veoma niskoj poziciji u Evropi po površinama koje se navodnja-vaju. Kako objašnjava prof. dr Mićo Škorić, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, u Vojvodini se navodnjava najviše 100.000 hektara, a u centralnoj Srbiji, površine su još manje.

– Ako se uzme u obzir da Srbija ima 4,2 miliona hektara obradive površine, od kojih je za navodnjavanje pogodno 3,6 miliona hektara, jasno je koliko je malo pod zalivnim sistemima – navodi Škorić. – Sistem za navod-njavanje jednog hektara košta oko 3.000 evra, a njegovo postavljanje u „redovnoj“ godini, garantuje povećanje prinosa za oko trećinu.

Pre velikog ulaganja u sisteme za navodnjavanje međutim, –

kako ukazuje Škorić, morala bi se uraditi detaljna strategija razvoja poljoprivrede, koja bi predvidela povećanje roda.

Neophodno bi bilo i povećanje kapaciteta prerađivačke indu-strije, a takođe i porast stočarstva, kako bi se apsorbovao višak ratarskih proizvoda – navodi Škorić. – Pošto navodnjavanje podrazumeva i drugu žetvu, to bi iz zemljišta izvlačilo daleko više hraniva, pa bi, i zbog toga, odnosno, zbog korišćenja stajnja-ka, stočarstvo dobilo na značaju.

Na isplativost ulaganja u navodnjavanje, pažnju je, u sušnoj 2012. godini skrenuo i Miodrag Kostić, predsednik „MK grupe“, koji je poredio prinose na dva poljoprivredna dobra u sastavu grupe.

– Na poljoprivrednom dobru „Đuro Strugar“ u Kuli zali-vamo 2.500 hektara, i tamo će prosečan prinos kukuruza biti oko 13 tona – rekao je Kostić. – Sa druge strane, na našem dobru u Inđiji, koju je suša baš pogodila, prinos će teško dostići tri tone. Razlika u pri-nosu je, samim tim 10 tona, a izraženo u novcu, 2.200 evra. Ovo konkretno znači, da jedna

loša godina praktično može da isplati sistem. Međutim, prve korake u tom pravcu trebalo bi da uradi država. Privreda hoće da investira, ali neophodan je prvi korak države.

Značaj navodnjavanja u praksi svake godine proverava i Milorad Jakšić, povrtar iz Begeča, koji na 10 hektara gaji šargarepu, peršun i paštrnak.

– Srećom, na svakoj njivi imam bunar, i mogu da zalivam useve – kaže Jakšić. – Da mi nema sistema za navodnjavanje, koji evo, rade bez prekida i troše tonu dizela mesečno, ne bih imao šta da prodam.

Kopanje bunara dubine 20 metara, koje koristi oko pet godi-na, Jakšića je koštalo oko 500 evra.

– Sistem za navodnjavanje sa agregatom je oko 24.000 evra – precizira Jakšić. – Investicija jeste velika, ali nijednog mo-menta nisam zažalio zbog nje. Da mi tih sistema sada nema, ne znam da li bih uopšte imao šta da vadim iz zemlje, kad sunce pokaže zube. Svo povrće bi propalo od suše. Ovako, ne samo da imam povrće, već imam i dobru cenu... █

B.B.

Ulaganje U sistem za navodnjavanje „isplati“ jedna sUšna godina

ZaliVanje – oDliČna inVesticijau noVu seZonu saPouZDanim Partnerima

VIŠEGODIŠNJI ZASADI

NADU ipak uliva to što gotovo svi novi zasadi, pre svega voća i višegodišnjih biljaka, imaju svoje sisteme za navodnja-vanje – kaže Škorić. – Ovi sistemi su po pravilu savremeni, i ne rasipaju vodu. Nadam se da će takvih primera biti više.

3Agroglasnik

U stvari, svako ima svoju teoriju kako smo došli u ovu situaciju koja se tiče suvih šljiva, ali činjenica je, da je prodaja ove godine bila spora ili kako bi narod rekao, kilava. Teorija ruskih trgovaca koji su pokušavali da urade otkup je da su u Srbiji cene suve šljive nerealno visoke. Cena koja je njima odgovarala bila je 1,4 evra po kilogramu, a cena koju su tražili naši proizvođači bila je oko 2 evra po kilogramu. Mora se imati u vidu da je sirovina, sveža šljiva, relativno skuplje plaćena nego ranijih godina. Cena je varirala, ali se kretala oko 25 do 35 dinara po kilogramu. Na-vodno, kupci su se onda okrenuli argen-tinskoj šljivi i to je u stvari uzrokovalo ceo problem. Uz to, za sve profesionalne, velike sušare koje rade na gas, cena tog energenta može da bude problem jer Srbija plaća zemni gas po cenama koje su najviše na svetu. To sigurno ne pomaže našoj konkurentnosti.

Iako je prodaja nešto sporija nego prethodnih godina i to se mora priznati, to ne znači da se naša

suva šljiva na kraju neće prodati. Potrebno je samo malo strpljenja i upornosti. Sigurno je da imamo odli-čan kvalitet. Za razliku od, na primer, Moldavije gde se sušenje obavlja na suncu, kod nas se u 100% slučajeva šljiva suši veštački. Brže sušenje znači i bolje očuvane hranljive sastojke, bolje arome. Naravno, ne zavisi uvek sve u pro-daji od kvaliteta, ali sigurno je da pomaže.

Kod Snežane Ranković iz Osečine, zatekli smo 70 tona robe na lageru, u čistom, pedantnom skladištu, dovoljno visokom i provetrenom, sa betonskim podom. Naravno, tako veliki lager, za malog proizvođača i nije baš lep prizor.

Međutim, ova preduzimljiva žena, čija se porodica bavi proizvodnjom voća na preko 20 hektara, ali i otku-pom i naravno preradom, nije gubila vreme. Gospođa Ranković je došla na ideju da iskoristi ono što ima i napravi vrhunski proizvod – slatko od suvih šljiva punjenih orasima.

Bilo je i pre pokušaja da se napravi nešto slično. Pre par godina, prerađi-

vači iz okoline Loznice su pokušali da naprave slatko od suvih šljiva i meda, međutim imali su problema sa čestim kvarenjem proizvoda,jer izgleda da med nije dovoljno dobro prodirao u suvu šljivu, ili je rehidratacija loše urađena, tek „shelf life“ proizvoda nije bio dobar i praktično se od te ideje brzo odustalo.

Snežana je ipak, posle nekog vre-mena i eksperimentisanja sa raznim sastojcima razvila svoj proces koji je, o čemu ćemo govoriti, dao sjajan rezultat.

Kako se to radi? Zapravo, uopšte nije jednostavno. Prvo se osušene šlji-ve rehidriraju, kako bi postale dovo- ljno meke da bi dalje moglo da se radi sa njima. Kada se rehidriraju, vlakna i pektini u njima vežu vodu tako da se dobija mekani poluproizvod pogodan za dalju obradu. Sledeća faza je izbija-nje koštice. Koštica se izbija ručno, na specijalnim mašinama. Radnica po-stavlja šljivu u ležište i onda pritiskom na nožnu pedalu, iglom izbija košticu.

Tako se dobija, u suštini, proizvod koji bi mogao da se pakuje i prodaje kao takav. Međutim, istovremeno dru-ga radnica krcka orahe, i to na takav

način da se što više sačuva jezgro. Poenta je da se dobiju cele četvrtine jezgra jer se one „tačno“ uklapaju u veličinu suve šljive.

Zatim se suve šljive bez koštice otvaraju i pune tim četvrtinama jezgra oraha ručno, a onda zatvaraju i ređaju u šerpu.

Posle toga počinje kuvanje. Slatko se kuva kao i svako drugo. Dodaje se šećer i par sati kasnije, na tihoj vatri na drva, dobija se konačan proizvod. Kao regulator kiselosti u svaku teglicu se dodaje po jedna kriška limuna.

Šećer, tokom kuvanja, dodatno rehidrira i impregnira šljive, prodire u sredinu i zašećeri orah.

Ukus je fantastičan. Fantastičan, dodali bismo, ali i ne-

uobičajen i neočekivan. Pravo gurma- nsko zadovoljstvo. Prvo, šećer se zbog drugih komponenti suve materije mnogo manje oseća, pa slatko nije toliko slatko. Uz to, ta slast je kombi- novana sa ukusom dima, blagom komponentom bademastog šmeka i nečim, ili nekim ukusom koji podseća na, verovali ili ne – konjak. Čak može toliko da zavara, da na tren pomislite

da je na neki način dodat neki alkoho-la, ali nije, naravno. Uz sve to, oseća se i voćni ukus, što je i logično – na šljive. Blaga kiselost i ukus limuna se takođe osete i doprinose ukupnom voćnom „utisku“.

Tekstura ovog slatka je takođe zani-mljiva. Suve šljive su mnogo čvršće od običnih šljiva, a uz to tu je orah, koji daje specijalnu čvrstinu i hrskavost.

I na kraju cena. Ovakav proizvod je čak i u teoriji teško proizvesti industri- jski. U praksi, skoro sve se svodi na ručnu rad, od izbijanja koštice, do punje- nja orasima. Cena ne može da bude ni-ska. Okvirno, oko 400 grama košta 5 evra.

Naravno, za vrhunski delikates koji bi sigurno morao da nosi, bilo forma-lnu ili neformalnu, oznaku „najbolje iz Srbije“, to nije visoka cena. Za običnog potrošača u Srbiji, ipak, to sigurno nije nešto što se jede svakoga dana.

U svakom slučaju, mada proizvo-dnja ovog slatka u malim serijama sigurno neće rešiti problem suvih šlji-va u Srbiji, ideja je lepa, a i doprinosi imidžu Srbije kao proizvođaču vrhu-nske hrane. █

U. Davidović

KaKo se PraVi najsKuPlje slatKo u srbiji? U gostima kod porodice ranković U osečini

Kada kažemo da smo bili u najvećoj zemlji sveta, naravno da je ono što možete da očekujete u izveštaju, u najmanju ruku grandiozno. I zaista, Rusija je razmetljivo grandiozna i to ne krije. To je zemlja koja je toliko velika da se o tome pričaju vicevi. Sama Moskva, grad koji smo posetili ima toliko raznoliku populaciju, da zapravo niko ne zna tačno koliko ima stanovnika. Zvanični podaci po popisu kažu 17 mili-ona, međutim, u praksi se pretpostavlja da nekoliko miliona dođe svakog dana na posao iz okolnih mesta. Neke nezvanične procene kažu da povremeno grad, koji zaista živi 24 sata dnevno, upravo zbog mnogobrojnih ruskih vremenskih zona ima i do 25 miliona stanovnika. Prakti-čno ne postoji doba dana ili noći kada ovde nema nikoga na ulici. Moskva je zapravo najveći „kopneni“ grad na svetu, grad koji se ne naslanja na morsku luku. I pored svega toga i ulica koje ponegde imaju i devet traka u jednom smeru, grad ne izgleda prenatrpano jer čak 40% od ukupnih, su zelene površine. O Moskvi bi moglo mnogo toga da se priča, među-tim, nismo tamo otišli zbog zadovoljstva već zbog posla, da posetimo najveći sajam prehrane Prod-expo, mesto gde ceo svet dolazi da Rusima proda hranu i piće.

Priznajemo, naravno da smo oče-kivali da ćemo videti svašta u Rusiji. Jeste rublja oslabila, jeste

kupovna moć smanjena, međutim i da-lje, ovo je jedno od najvećih tržišta na svetu i svako ko ima bilo šta da proda, bilo da dolazi sa Novog Zelanda ili iz same Rusije dolazi na sajam da ponudi svoju robu.

Sam sajam se nalazi u neposrednoj blizini „Moskov citija“, dela Moskve koji izgleda kao Njujork. Ekspo se savršeno uklapa u ambijent visokih staklenih nebodera gde se nalazi fina- nsijski centar cele Rusije. Prostor sajma izgleda – svetski. Aluminijum, beton, staklo. Sajam je ponegde i na tri nivoa, ali najveći deo ima dva nivoa mode-rnih, lepo uređenih hala.

Sticajem okolnosti, prvo ulazimo u halu koja je posvećena vodama i „mekim“ napicima – „soft drinks“ što bi rekli Englezi. Zamislite celu jednu halu, gde

izlažu samo firme koje su u tom poslu. Upadljivo je vrlo slabo prisustvo

evropskih brendova, međutim zato je tu nekoliko desetina voda iz same Rusije, a i isto toliko iz Belorusije. Prostorom ipak najviše dominira štand „Ararat vode “. Ararat je inače, što zbunjuje, planinski vrh koji se nalazi u današnjoj Turskoj, mada je istorijiski oduvek pripadao Jermeniji, a i dalje je to simbol te planinske zemlje. Voda je iz Jermenije, naravno. Na štandu nas lju-bazna menadžerka prodaje obaveštava o tome kakvu vodu Rusi piju i zašto se nekom isplati da uvozi vodu iz susedne Jermenije. Naravno, flaširana voda je tekovina kapitalizma i potrošačkog društva, koju su Rusi prihvatili posle tranzicije. Pre toga, praktično 100% se pila voda iz vodovoda i čak, kako tvrdi Nađa, flaširana voda je otprilike ličila na tu iz vodovoda. „Ararat“ je, tvrde, jedna od najkvalitetnijih voda na svetu, ima preko 2.000 mg/l suvog ostatka i može da se meri sa „Gerolstainer“ vodom iz Nemačke. Kako god, očigle-dno je da Jermenima prodaja vode ide dobro, makar bi se reklo po štandu. Koliko ima svega i svačega ovde vidi se i po štandu, nešto skromnijem, na kome Koreanci prodaju napitke sa aloa verom. Velikoprodajna cena za bocu od 1,5 litra je nešto iznad dolara, i pro-daju aromatizovani sok te biljke, svuda po svetu, pa su eto došli i u Rusiju.

Ima tu i dosta Ruskih voda kao i ra-znih gaziranih napitaka. Zanimljivo je da ne primećujemo kategoriju koja je kod nas toliko popularna, voćne sokove sa 100% voća. Rusi inače, često piju ono što zovu „mošć“, uz votku ili pre ručka, a to je dosta razređen sok od neke vrste brusnice ili borovnice. Toga ima dosta, međutim „nektara“ ima vrlo malo.

Nastavljamo dalje, i dolazimo do hale koja bi nama možda morala da bude i najzanimljivija, sa mesom. I tu nas čeka iznenađenje. Možda se još neko seća scena sa početka devedesetih godina, prodavnica po Rusiji sa pra-znim rafovima, ili priča o tome kako je nabavka mesa bila kontrolisana tokom socijalizma preko bonova. Slika koju zatičemo na sajmu je sve osim toga.

Naravno, ne iznenađuje nas to što Brazil ima ogroman štand, veličine jednog fudbalskog igrališta, Argentina i Urugvaj nešto manji, nego koliko se impresivno razvila domaća industrija mesa – Ruska. Na velelepnim štandovi-ma ukrašenim rashladnim vitrinama, prepunim mesnih prerađevina, pašteta, i slično može da se vidi bilo šta, od sla-nine do raznih fermentisanih kobasica. Tako, štand po štand i dolazimo do štanda koji izgleda prazno, ali je zapra-vo itekako značajan, pripada jednom od najvećih trgovaca mesom u Rusiji. Tamo nas dočekuje Aleksej Romano-vič. Potvrđuje nam ono što smo videli. Kako kaže Romanovič, kompanija u kojoj je on direktor, bavi se međuna-rodnom trgovinom. Uvoze govedinu iz Južne Amerike, ali što je zanimljivo, bave se i izvozom svinjetine u Kinu, i istovremeno uvozom piletine iz Kine. Istinski, međunarodni biznis. Aleksej kaže kako su naše pretpostavke tačne, u Rusiji je stočarstvo napredovalo poslednjih godina od kada im je EU uvela sankcije. Rusima nije trebalo dugo da shvate da imaju najjeftinije žitarice na svetu i najjeftiniji gas, kao i obilje obradive zemlje, pa je bilo logično da će pre ili kasnije početi da proi-zvode sve više i više mesa. Za oko pet godina očekuje se da će Rusija postati samodovoljna što se tiče svinjetine i piletine. Kada pričamo o govedini, tu je Romanovič manje optimista, Rusi će verovatno još dugo uvoziti meso iz Južne Amerike. S obzirom na ugovor koji imaju sa Brazilom, i to da su deo BRIC-a, to je u neku ruku i očekivano.

Tu, kod štandova sa mesom naila-zimo i na naše gore list, ili bolje reći u duhu tematike, naše gore pršutu. Jedina firma koja je samostalno izlagala na sajmu je „Zlatiborac“. Lepo uređen štand, praktično je prenet sa Novosa- dskog poljoprivrednog sajma. Dušan Knežević, generalni direktor kompanije, priča nam zanimljivu priču i obja- šnjava odakle to da nastupaju samo-stalno i sa ovolikim štandom. Recimo, videli smo kasnije i „Carnex“, ali je proizvode nudio ruski distributer, na mnogo skromnijem štandu. Knežević, kaže da su oni sve premerili, izvagali

situaciju na tržištu i da su na kraju zaključili da pre svega moraju da osnuju svoju firmu u Rusiji jer je to jedini način da budu sigurni da će se neko stvarno truditi da plasira njihovu robu, a zatim da su morali da donekle izmene svoje proizvode da bi bili sigurni da će se tom tržištu dopasti. Ukus potrošača u Rusiji se razlikuje od onoga u Srbiji. Ipak, kako smatra Knežević, mi moramo da budemo svesni šta možemo, a šta ne možemo, što se tiče prodaje mesa i prerađevina u Rusiji. Šanse da izvo-zimo sveže meso sve se više smanjuju, i ono čemu bi trebalo da stremimo je veći stepen prerade proizvoda. Pro-dati u Rusiji, uopšte nije lak zadatak čak ni sa 1% carine, čak ni sa sankcija-ma prema Evropskoj uniji, ima sasvim dovojno drugih firmi iz sveta koje su konkurencija. Te priče o tome kako su Rusi „gladni“ naših ili bilo čijih proi-zvoda, odavno nisu više tačne, Rusi su postali veoma probirljivo tržište u rangu onog iz Zapadne Evrope.

Nastavljamo dalje i nailazimo na „Srpsku kuću“. U prvi mah, pomislili smo da se radi o nekom državnom projektu, ali saznajemo da je u stvari u pitanju privatna kompanija iz „Sankt Petersburga“ koju su osnovali naši ljudi i koja se specijalizovala za izvoz sprskih proizvoda u Rusiju. Parado- ksalno, jedan od artikala na štandu je i voda „Jana“ , koja, mada je sigurno dobra voda, apsolutno nije iz Srbije. Nekog posebnog objašnjenja nema, ali po brendovima koje zastupa „Srpska kuća“ između kojih je i „Agrokor“, zaključujemo da je verovatno po tom osnovu, ta voda mogla da se nađe na štandu, ma koliko to čudno izgledalo.

Cela naredna hala je posvećena ribama i plodovima mora... međutim tu priču, kao i onu o kineskom kavijaru i mnoge druge moramo da ostavimo za naredna izdanja Agroglasnika.

U narednom izdanju Agroglasnika objavljujemo drugi deo putopisa iz Rusije. Od argentinskih šljiva do mleka koje se dobija iz šišarki četinara, čeka vas koliko uzbudljiva toliko i korisna priča u kojoj dajemo odgovor na pitanje „Šta mi možemo da očekujemo od Rusije?“. █

U. Davidović

Agroglasnik4

rusija i ono Što nas oČeKuje? poseta najvećem sajmU prehrane U rUsiji

5Agroglasnik

Ako postoji nešto što je napravilo revoluciju, ne samo u poljoprivredi nego u svetu, i u načinu na koji svet funkci- oniše, onda je to upotreba azotnih đubriva. Kada je jedan skroman nemački naučnik Justus Von Libig postavio svoj zakon, malo ljudi je slutilo kolikvu revoluciju će to napraviti u poljoprivredi – i to što je zanimljivo, revoluciju koja traje i do dan danas – jer nove stvari tek dolaze.

Von Libig je postavio zakon po kojem prinos neke kulture zavisi od sadržaja tri makroelementa

u zemljištu, azota, fosfora i kalijuma. Ukoliko postoji nedostatak bilo kojeg od ova tri, automatski dolazi do smanje-nja prinosa, čak i ukoliko su druga dva zastupljena. U suštini, tako je nastala, uopštena ideja korišćenja mineralnih đubriva. Međutim, stvari nisu bile tako jednostavne u početku, jer mada se u jednom momentu znalo za to čemu makroelementi služe, i mada se znalo da postoje rude fosfora i kalijuma, koje su bile relativno lako dostupne, ono što je bio pravi problem to je azot. Niko nije znao kako da proizvede velike količine neorganskog azota koje su trebale svetskoj poljoprivredi i populaciji koja je rasla – sve dok neki drugi nemački naučnici nisu razvili takozvani Habert-Bošov proces. To su bila vrata, kapija moderne poljoprivrede. Posle toga, rast prinosa ali i svetske populacije, kao i smanjenje broja ljudi koji se bave poljo-privredom, je moglo da počne.

Međutim, mada je ovo dosta stara priča, ni izbliza nije gotova i ni izbliza naši poljoprivrendici nisu svesni svih

stvari, od kojih zavisi upotreba azota. Postoji jedna stvar koju u svakom

momentu moramo da znamo, samo jedan oblik azota biljke lako usvajaju, i u prirodi i što se tiče đubriva – nitratni. Kakav god azot da im date, orga- nski, neorganski, ili neki drugi, uvek na neki način taj azot mora da se svede na neku nitratnu formu da bi bio bio- loški raspoloživ – a to nas dovodi i gubitaka i do mana i prednosti različi-tih izvora. Zapravo, u teoriji, da bude-mo tačniji, biljke bi možda i mogle da koriste amonijačni oblik azota, među-tim problem je što se takav azot lako vezuje za čestice gline u zemljištu jer je negativno naelektrisan.

UREA

Urea ili ureja, što je postalo odoma-ćeno u srpskom jeziku, je uvek najje- ftniji oblik azota. Ima ga čak 46%. Međutim, to što je azot jeftin ima svoju drugu cenu. Ureja u zemljištu mora da se razdvoji na molekule amidnog obli-ka azota, a zatim te molekule bakterije moraju denitrifikuju i tek onda nastaje oblik koji može da se usvoji. Problem je što u tom postupku neumitno dolazi do gubitaka. U teoriji čak i do 40% azota iz ureje može da se izgubi. Realno oko 20% je ono što je očeki-vano. Posebno su problematični vre-menski uslovi koji pogoduju procesu i koji pospešuju volatilizaciju, kako se proces naziva. Urea u zemljištu reagu-je sa karbonatima, zapravo dolazi do stvaranja amonijum karbonata, koji se razlaže na amonijak i ugljen dioksid. I u jednom i u drugom slučaju oba gasa

završavaju u atmosferi. Ipak, gubici su manji ukoliko se ureja nalazi u zemljištu, u tom slučaju amonijak koji nastaje prelazi u nešto stabilniju formu amonijak-hidroksida. Praktično, uko-liko je ureja inkorporirana u zemljište to je definitivno bolje i to je ono što se savetuje. Ukoliko su temperature pri primeni niže, to takođe smanjuje gubitke jer ureaza, enzim koji razlaže ureju, slabije deluje na nižim tempera-turama. Više temperature znače i više hemijske aktivnosti. Gubitke dodatno podstiču dve stvari – vlažnost tla i vi-soka pH vrednost zemljišta. Ukoliko je tlo vlažnije, granule ureje se lakše razlažu i aktivna materija postaje do-stupnija delovanju enzima koje proi-zvode mikroorganizmi, što dodatno podstiče proces. Međutim, nasuprot tome, i nedostak kiše posle bacanja, takođe doprinosi većim gubicima. Pri pH vrednosti zemljišta 6, preko 99% ureje brzo prelazi u amonijačni oblik, na većim pH vrednostim daleko manje. Zbog toga gubici ureje su veći na baznim zemljištima. S druge strane, urađena su novija istraživanja koja su pokazala da dugoročna primena ureje dovodi do zakiseljivanja zemljišta. Posle deset dana na zemljištu gde je pH 5, izgubi se svega 10% đubriva, a na zemljištu gde je pH 7.5, preko 44%.

Još jedan faktor koji ubrzava ra-zlaganje đubriva je prisustvo žetvenih ostataka – što ih je više, to je problem veći. S jedne strane, stručnjaci prepo-ručuju da se azot upravo dodaje da bi se taj proces pospešio ali sa druge stra-ne, to košta, povećava gubitke. Tamo gde ima više žetvenih ostataka ima i više bakterija, a to znači i enzima. Ako već dodajete ureu, na žetvene ostatke, onda bi bilo veoma dobro da je inkor-porirate u zemljište.

Zanimljivo je da su u poslednjih pet godina neke velike hemijske kuće izbacile takozvane „stabilizatore“ ureje. Uglavnom se radi o inhibitorima enzi-ma ureaze. Zahvaljujući tome gubici su manji ali i sa druge strane, može da se postigne dugotrajnije delovanje.

UAN

Tečni UAN , urea-amonijum nitrat je, definitivno bolja stvar. Radi se o kombinaciji ureje i amonijum nitrata. Obično UAN ima 32% azota, a od toga 45% je amonijum nitrit, oko 35% je ureja i ostatak je voda. Gubici pri pri-meni ovog đubriva su daleko manji nego pri primeni čiste ureje. To što se nalazi u tečnom stanju, može da bude i mana i prednost. Sigurno je da brže počinje da deluje i billjka ga lakše usvaja. Za razliku od čiste ureje koja se, nara- vno, primenjuje rasturačima, UAN se

obično „baca“ tako što se – prska. Najo- bičnije cisterne, pa u teoriji možda i ra-tarske prskalice mogu da se koriste za njegovu primenu. Sam UAN je po pri-rodi stvari korozivan, tako da se u njega obično dodaju antikorozivna sredstva. I ovo đubrivo je takođe podložno gu-bicima ali daleko manje nego čista urea. Zanimljivo je da se oko 99% svog UAN-a koji se proizvede u Srbiji izvozi, jer našim ratarima još uvek nedostaje navika da ga koriste a i nije razvijena infrastruktura, ne postoje cisterne koje bi ga prevozile, tankovi gde bi se skla-dištio i slično. Za razliku od ureje kojoj je potrebno i po 4 nedelje da se prebaci u pristupačne oblike, UAN je raspoloživ za biljku za od dva do 10 dana.

AN, KAN, AN, SAN,AmONIJUm - SUlAt

AN je najosnovnije đubrivo iz ove „serije“ i to je u hemijskom pogledu azotna so amonijaka, ima oko 34% azota. To je manje nego urea ali su gubici takođe manji. Azot iz KAN-a je mnogo manje volatilan a gubici ne moraju da budu veliki. Najveći pro-blem sa AN-om je što je hemijski nestabilan, u teoriji „ne deli ga mnogo“ od toga da bude eksploziv. Zato je i na-stao SAN, odnosno stabilizovani amo-nijum nitrit. SAN je u suštini odlično đubrivo jer sadrži svega 1% magen-zijum oksida koji se koristi za stabili-zaciju, a 33% azota. Pri tome, lakše je dostupno biljci, i gubici su manji.

Amonijum sulfat sadrži svega oko 24% azota, što je daleko manje nego AN, i oko 24% sumpora. Naravno da bi bilo potpuno besmisleno koristiti ovo đubrivo na kiselim zemljištima jer sumpor dovodi do dodatnog zakiselja-vanja ali je zato odlično za karbonatna. Najveći „problem“ ovog đubriva je upravo što sadrži isuviše malo azota, i što je njegov transport u neku ruku, neisplativ. Čak i sa gubicima, amoni-jum sulfat je manje efikasan. Ipak, na-ravno itekako ima svoje mesto, pose- bno u slučaju karbonantnih zemljišta.

KAN se dobija dodavanjem samle-venog krečnjaka rastvoru amonijum nitrata. Kao posledica, 8% ovog đubri-va je zapravo kalcijum. Ukoliko vam je zemljište kiselo, to i ne mora da bude tako loše i onako i ovako biste morali da unesete kalcijum.

I NA KRAJU...

I na kraju, primena azota nema ni početak ni kraj. Od kada je „izumljena“ stalno raste. Naravno, svaki oblik ima svoje mesto i vreme, i to je najvažnije znati. █

U.Davidović

aZot neoPHoDni – i KaKo ga saČuVati primena mineralnih đUbriva

6 Agroglasnik

Poreklo mangulice seže do 1883. godine, kada je knez Miloš Obrenović mađarskom grofu

Jožefu Palatinušu poslao svoje svinje – šumadinke. Palatinuš je šumadinke ukrstio sa rasama bakonji i salonji i tako je nastala mangulica, sorta svinja neobično duge i ukovrdžane dlake, sa dosta masnoće i kvalitetnom slanine.

Da takvu istoriju i tradiciju kvalite-ta autohtonog proizvoda dugu više od 130 godina imaju drugi, sigurno bi to davno iskoristili i u marketinške svrhe, da se malo pohvale pred svetom, ali što je još važnije, u svrhu zdravlja građana i boljeg plasmana takvog proizvoda u korist svojih poljoprivrednika. Mi nekako tome nismo vični i ne umemo da na pijedestal dignemo vrednosti koje imamo. Kako to rade drugi i koliko koristi od toga imaju, možemo videti u komšiluku. Ne moramo daleko ići od svog dvorišta – imamo primer Hrvata koji su na vreme počeli da razmišljaju o tome kako da pozicioniraju najbolje proizvode koje imaju, i sada kada su postali deo evropske porodice, od toga imaju koristi. Komšije su voljne da i nama u tome pomognu.

– Nije to jednostavan posao i pro-cedura, ali tu smo, imamo iskustva i voljni smo da ga podelimo sa poljo-privrednicima, udruženjima i institu-cijama u Srbiji – kaže u razgovoru za „Agro glasnik” načelnik za poljopri-vredu u Vukovarsko-srijemskoj župa-niji Andrija Matić.

Ako Srbija bude štitila mangulicu, biće to bez sumnje njen brend, naglašava on.

– Ne možemo reći da Hrvatska ima genski potencijal mangulice. Zanimlji-vo je da je kod nas nema u legalnom uzgoju jer je u Hrvatskoj mangulica izgubljena, a to što imamo nije došlo legalnim putem. Ali imamo drugu pa-sminu – crnu slavonsku svinju, tako-zvanu fajfericu. Nju smo zaštitili i sada dobijamo posebne podsticaje – priča nam Matić.

Prvi čovek agrara ove županije i sam je stočar, crnu slavonsku svinju uzgaja od 2001. godine na imanju u opštini Drenovci, mada je, kako kaže, svinjarstvo u njegovoj familiji tradici-ja. Unazad petnaest godina okrenuo se fajferici i sada ima stotinak svinja, šest umatičenih krmača i dva nerasta.

– Prosto, svinja je uvek bila spojena sa našim životom. A sad je crna slavo- nska u značajnom usponu u Hrvatskoj, naročito po ulasku u EU. Ostvaruju se i posebni podsticaji jer je EU prihvatila da jednom od mera potpora nagradi proizvođače dodatnim stimulacijama za autohtone pasmine koje su zaštiće-ne. U Hrvatskoj je osim crne slavonske zaštićena i turopoljska pasmina. Em proizvođači dobijaju posebne podsti-caje, em ima sve više kupaca koji žele da se hrane zdravo i spremni su da plate više za takav proizvod. Tako da ostvarujemo veće podsticaje za živu stoku, a i više cene kod kupaca. Najviše zarađujemo na suvomesnatim proi-

zvodima, koji se dobro plaćaju. Isplate se kulen i kobasice, a najbolje se i najlakše proda slanina – priča naš sa-govornik napominjući da po svakom umatičenom grlu autohtonih pasmina svinja, hrvatski farmer dobije 100 evra.

On objašnjava da je, s obzirom na to da Evropa ima zajedničku poljoprivrednu politiku, i finansiranje poljoprivrede zajedničko, što znači da se svi novci koji idu ka poljoprivredi, bilo da su opštinski, županijski, drža- vni, iz evropskih ili nekih fondova, smatraju državnim podsticajima.

– Za uzgajivače crne slavonske svinje ona je 100 evra po grlu i to je državni podsticaj. Nije potrebno da znamo koji je deo iz hrvatske kase, koji iz evropske ili lokalne. Nacionalni budžet za poljoprivredu sastoji se od iznosa koji smo mi dužni da osiguramo, te od evropskih sredstava. Hrvatska je ispregovarala tako da se udeo evropskog novca svake godine povećava. Kada dođemo do 2020. godine, samo ćemo zajedničke novce trošiti, a sada imamo i naše i evropske – objašnjava Matić.

Dobra stvar je i to što uzgoj slavonske crne svinje, a tako i mangulice, ne traži mnogo uslova, veli ovaj iskusni farmer. Otporna je, u nju ne treba ni puno in-vestirati, jedino treba biti na oprezu jer je populacija mala i valja brinuti o tome da ne dođe do ukrštanja u srodstvu. To je u Hrvatskoj zadatak nacionalne agencije koja brine o umatičenim živo-tinjama. Jer, da bi se ostvarili podsticaji

neko mora da utvrdi da je uzgoj takav i takav, da je stalno pod nadzorom.

Uzima se krv zbog mogućih bo-lesti, a kako smo na granici, a Srbija i dalje sprovodi sistem suzbijanja svinj-ske kuge onako kako je u EU nepri-hvatljivo, naše područje je pod jačim nadzorom. Međutim, nije bilo proble-ma u poslednjih šest godina – navodi Matić. Trenutno u Hrvatskoj ima stoti-nak proizvođača crne slavonske svinje, a 90% ih je u Vukovarsko-srijemskoj i Osječko-baranjskoj županiji. Dobro je to što su, po principu decentralizacije, udruženja dobila ovlašćenja da vode matično knjigovodstvo i dodeljuju dokumentaciju o statusu životinje, odnosno što se sve više ovlašćenja sa nacionalnog nivoa spušta na lokalni.

U Srbiji se sve više svinjara okreće mangulici. Razlozi za to su upravo ovi koje je naveo prvi čovek Vukovarsko-sremskog agrara: jednostavno uzgaja-nje, otporna i nezahtevna grla, zdrav krajnji proizvod, sve veća tražnja za njim na tržištu, dobra računica ako se ponude prerađevine. Međutim, daleko su naši farmeri od podsticaja koje do-bijaju Hrvati, a pogotovo starije članice EU i njene Zajedničke poljoprivredne politike. Ako bismo poslušali komši-jske savete i krenuli njihovim stopama, imali bismo realne šanse da konačno valjano i pametno iskoristimo pote-ncijale i kvalitet koji u stočarstvu i celoj poljoprivredi imamo. █

S.G.

naša mangUlica je kraljica međU svinjama, a ne znamo da je cenimo

gajenje autoHtoniH Vrsta stoKe

7Agroglasnik

Od prodaje električne energije od biogasa, sa farme od 150 grla muznih krava moguća zarada i

do 15.000 evra mesečno.Računica je Petru Miletiću, vlasniku

farme na kojoj gaji 150 muznih goveda u Crvenki pokazala, da mu osim mleka, i proizvodnja energije od biogasa može doneti podjednako dobru zaradu. U muži ima oko 130 grla, a po grlu u pro-seku dobija oko 25 litara mleka, koje prodaje za 37 dinara po litru, uz premi-ju koja je još sedam dinara. Mesečno – oko 14.000 evra. Kada bi, kako ukazuju stručnjaci, uložio u postrojenje za pro-izvodnju električne energije na biogas,

mesečni prihod bi mu bio više nego duplo veći – od prodaje struje bi dobio još oko 15.000 evra.

Postrojenja za proizvodnju električne energije koja prerađuju biogas, odno-sno stajnjak sa govedarskih farmi, kako je ocenjeno na seminaru posvećenom proizvodnji obnovljive energije iz ovog izvora, koji je u Novom Sadu organizo-vala ProCredit banka, mogla bi da budu odličan dodatni izvor prihoda vlasnici-ma farmi goveda, a takođe i velika šansa za povećanje udela energije iz obnovlji-vih izvora u Srbiji.

Prva ovakva elektrana, kako objaš-njava Dragoslav Baćović, predsednik Udruženja „Biogas“, sa radom je počela 2012. godine u Blacu, i ima kapacitet jedan megavat. Uz nju, Srbija ima još dva objekta ovog tipa koji su počeli sa radom, jedan u Čurugu – kapaciteta 0,6 megavata i u Vrbasu, sa kapacitetom od 1,5 megavata.

– Koliko mi je poznato, trenutno se gradi još desetak postrojenja, a biće ih sigurno i mnogo više, jer se očekuje da državni organi promene regulativu i da cenu za kilovat čas energije iz ovog izvo-ra povećaju sa 12,3 evro centa, za nekih 30 odsto. – navodi Baćović. – To će do-datno stimulisati investitore, posebno one iz Češke i Slovačke.

Cena energije, iz obnovljivih izvora, – kako objašnjava Baćović – biće povoljni-ja u Srbiji, nego u njihovim državama, a pod tim uslovima, energija se otkupljuje u periodu od 12 godina.

Trebalo bi, dok smo još na početku, podsticati izgradnju manjih postrojenja, za manje farme do 150 grla – ukazuje Baćović. – Računa se da se od jednog grla dobija oko jedan kubni metar biogasa dnevno, dovoljno za pokreta-nje postrojenja od 150 kilovata. Samim tim, mesečni prihod od prodaje elektri- čne energije, za farmu može da bude i do 15.000 evra, a to nije zanemarljiva suma. Naravno, tu je i toplotna energija, koja može da se koristi za zagrevanje plastenika ili sušara, a i kvalitetno

đubrivo, praktično prirodni NPK, koji ostaje posle prerade biomase. █

B.B.

oD KraVe – mleKo i struja biogas postrojenja mogU da bUdU velika šansa za vlasnike farmi

INVEStICIJA

Ulaganje u postrojenje za proizvodnju električne energije od biogasa, kako je precizirao Danko Kalkan, koordinator odeljenja za zaštitiu životne sredine u ProCredit banci, iznosi oko pola miliona evra, i po pravilu se isplati za oko sedam godina.

– Naša banka nudi kredite za ovakva postrojenja, sa učešćem od 20 odsto, grejs periodom od 12 meseci i istim tolikim moratorijumom na otplatu, kao i rokom otplate od 144 meseca. – precizirao je Kalkan. – Uz to, obezbeđujemo i tehnički izveštaj o isplativosti ovakvog projekta, pre samog ulaska u posao, kao i monitoring u procesu izgradnje.

KAPACItEtI

Baćović navodi kako je Srbija interesantna investitorima u obnovljive izvore energije, jer u Nemačkoj na primer, već radi oko 8.000 biogasnih elektrana, u Češkoj ih je oko 600. Kod nas trenutno, ima potencijala za podi-zanje oko 100 ovakvih objekata.

UlAGANJA

ProCredit banka, kako je naveo Kalkan, od kada je pre 15 godina počela sa radom u Srbiji, u proje-kte energetske efikasnosti je inve-stirala 84 miliona evra. U najveću solarnu elektranu u Srbiji uloženo je tri miliona evra, a ukupno u postrojenja za korišćenje obno-vljivih izvora – biomase, biogasa i sunca, uloženo je do sada sedam miliona evra.

8 Agroglasnik

Kvalitetnija hrana za govedar-sku farmu, ušteda u gorivu, odnosno, gotovo 90 odsto

manja potrošnja energije i samim tim, manje zagađenje sredine... Uz to, inve-sticija od 1,7 miliona evra će se, kako se procenjuje, vratiti za samo godinu

dana, kroz povećanje proizvodnje mleka... Deluje nemoguće, ali ostvare-no je. I to u Srbiji!

„Mirotin grupa“, odnosno poljo-privredno dobro „Sava Kovačević“ iz Vrbasa, koje posluje u sastavu ove grupe, uz podršku ProCredit banke,

investiralo je u izgradnju nove sušare za stočnu hranu, i na taj način postiglo sve ove rezultate.

Vrbaško poljoprivredno preduzeće, osnovano još 1946. godine, oduvek je po postignutim rezultatima moglo da stane rame uz rame sa gigantima po-put PKB-a i sličnih kombinata, a rezu ltati su se, posle ulaska u sastav „Mirotin grupe“, zahvaljujući modernizaciji proizvodnje i tehnologije koja se u njoj primenjuje, samo povećali.

– U sklopu našeg kombinata posluje farma sa 2.000 grla muznih goveda, imamo veliku proizvodnju lucerkinog sena i livadskog sena na oko 200 hek-tara i nametnula se potreba za kvalite- tnijom stočnom hranom – objašnjava Đoko Vujičić, direktor „Save Kovače-vića“. – Baš u tom pravcu je tekao naš razvoj, pa je posle sušare za semenski kukuruz koju je investirala „ProCredit banka“ i CHP uređaja u mlekari koji je takođe u pogonu i koji donosi dobre rezultate, a investiran je na isti način, došao red i na najnovije – finansiranje sušare za seno i povrće, takođe uz podršku ProCredit banke.

Pre nego što je kompanija odlučila da investira u potpuno novu sušaru, menadžment kompanije je razmatrao mogućnost rekonstrukcije postojeće sušare. Uzimajući u obzir da kapacitet eventualno rekonstruisane sušare ne bi zadovoljio ispunjenje plana poveća-nja proizvodnje, kao i znatan utrošak mazuta kao glavnog izvora energije, rukovodstvo kompanije je odlučilo da – umesto rekonstrukcije postojeće, izgradi potpuno novu sušaru koja će biti priključena na postojeću biogasnu elektranu.

Podignuta je sušara za lucerku – objekat kapaciteta 6.600 kubnih metara rasute robe, odnosno 108 ci-lindričnih bala deteline podeljenih u pet odvojenih boksova za sušenje. Seno i lucerka unose se i iznose preko utovarnog mosta, koji se kreće celom dužinom objekta. Topao vazduh, koji dolazi iz biogasnog postrojenja, kroz sušaru cirkuliše preko rekuperatora,

tj. izmenjivača toplote, čime se sma-njuju toplotni gubici. Čitav proces je automatizovan, pa sistem za monito-ring omogućava praćenje temperature vazduha i trenutnog unosa sena kao i automatsku kontrolu parametara.

– Računica je jednostavna – obja- šnjava ovakvu odluku Vujičić. – Sa 200 hektara dobijamo oko 2.000 tona lucerke. Ako ih obradimo u novoj sušari, tih 2.000 tona znači veliki na-predak u proizvodnji mleka. Dobija se kvalitetnije seno sa više proteina, sa sačuvanim betakarotinom i sa po-većanjem proizvodnje mleka od tako kvalitetnog sena, dovoljno je samo da postignemo povećanje od jednog litra po kravi. To znači svakodnevnu proizvodnju veću za 850 do 900 lita-ra, koja na godišnjem nivou, mora da vrati kredit koji je uložen.

Andrija Kovačević, rukovodilac stočarstva na ovom imanju, takođe potvrđuje opravdanost ovog ulaga-nja, uz napomenu kako je suština projekta konstantna proizvodnja kvalitetnog sena.

– Ne zavisimo više od vremenskih prilika – objašnjava Kovačević. – Su-ština je da se lucerka pokosi u optima- lnom momentu, da zadrži optimalan odnos proteina, svarljive celuloze i be-takarotina. Da se što više sačuva udeo lista u samoj masi, da se prilikom ba-liranja izbegnu rastor i gubici i samim tim se direktno ili indirektno utiče na proizvodnju... █

B.B.

noVa suŠara – energetsKi eFiKasnija „mirotin grUpa”, Uz pomoć procredit banke, dokazala da brine o životnoj sredini

SUŠENJE POVRĆA

„Sava Kovačević“ u okviru sušare gradi i trakastu tunelsku sušaru za sušenje povrća i voća godišnjeg kapaciteta 980 tona. U njoj će se za početak, sušiti spa-nać, a moguće je na njoj sušiti i ostale vrste povrća, voće, pa čak i lekovito bilje, što otvara nove mo-gućnosti da se ova poljoprivredna proizvodnja u bliskoj budućnosti diverzifikuje.

CIFRE

Ukupna investicija je vredela nešto više od 1,7 miliona evra. „Sava Kovačević“ je uložio 800.000 evra, dok je ostatak pokrila ProCredit banka. Kredit je podeljen na 84 mesečne rate koje pojedinačno iznose oko 13.200 evra. međutim, ovde se ne radi samo o isplativosti kredita, već i o uštedama na osnovu energetske efikasnosti koje se kroz ovu investiciju ostvaruju. Stara sušara za seno, imala je potrošnju od 44.752 megavat časova godišnje, dok se izgradnjom nove sušare ta potrošnja smanjila na 5.783 megavat časova ili za neverovatnih 87 odsto. Emisija CO2 u atmosferu smanjena je za 12.040 kilograma na godišnjem nivou. U sušari za povrće, ukupna potrošnja energije biće smanjena sa 18.720 na 7.160 megavat časova, što predstavlja uštedu od 62 odsto uz smanjenu godišnju emisiju ugljen dioksida od 3.840 kilograma.

9Agroglasnik

Odavno su prošla vremena kada su bankomati u Srbiji bili čudo neviđeno. Danas ne

samo da se podizanje novca ne može zamisliti bez te sprave već banke sve više koriste elektroniku i druge mašine u radu sa stanovništvom. Računi se plaćaju putem e-bankinga, odnosno kompjutera, i m-bankinga tj. preko mobilnog telefona.

Odnedavno, tu su i bankomati koji klijentima omogućavaju brojne poslove, od štednje do pregleda stanja na računu. Preduzetnicima i ostalim pravnim licima se nudi uplata pazara. Te vrste plaćanja još će se više razvijati u na-

rednom periodu, a jedna od posledica mogle bi biti i niže kamate na kredite.

A kako sada stoje stvari?

Elektronske usluge su dostupnije – a često i jeftinije – od onih koje se dobijaju na šalteru, što je svakako do-datni motiv za korisnike. Iako u te nove usluge treba uložiti, za banke to na duge staze donosi uštedu. Građani kao i vlasnici malih preduzeća našli su tu svoj interes: taj vid plaćanja je jeftiniji. Plaćanje računa elektronskim putem kod nas staje od 15 do 20 dinara, a na šalteru se za to izdvaja od 45 do 60.

Izmirivanje obaveza na taj, mo- derniji način, sve više praktikuju i poljo- privrednici. Njima se te novine veoma isplate jer osim novca štede i vreme i benzin. Sve to morali bi da potroše da bi sa sela došli do prvih većih mesta gde ima poslovnih jedinica banaka.

O tome koliko su moderni načini plaćanja napredovali u Srbiji govori i podatak da je lane kod nas putem in-terneta obavljeno 86 miliona transakci-ja. Na šalterima ih je bilo milion manje.

Jedna od banaka koje su uložile dosta novca u nove tehnike plaćanja je ProCredit banka. Oni su u transformis-anje mreže u Srbiji uložili 3,6 miliona evra otvoranjem Samouslužnih zonea 24/7. Reč je o poslovnim jedinicama

koje su otvorene 24 časa, svakog dana u godini.

Klijentima tu, osim bankomata, nude i Info-terminal, gde mogu odštampati izvod kao i plan otplate kredita ili isplate depozita, te fakturu za kreditnu karticu. Na terminalu za transakcije moguće je platiti mesečne račune, zatim transfe- risati novac između dva računa, zameniti devize bezgotovinski. Tu je u depozitni sef gde se predaje pazar, cele godine bez prekida.

- Uspeli smo da projekat Samouslužnih zona implementiramo u 42 ekspoziture u svim gradovima u kojima banka posluje – izjavila je Mirjana Mitrović,

šef odeljenja za bankarske usluge i marketing u ProCredit banci.

– Poslednja ekspozitura koju smo otvorili je u Ulici Modene u Novom Sadu, 1. marta ove godine. Nakon svega devet meseci od početka imple-mentacije tog posla, kod nas se čak 50% transakcija odvija u Zonama 24/7. U ekspoziturama imamo i uobičajenu ponudu u redovnom radnom vre-menu na šalterima, ali građani sve više biraju ove nove mogućnosti. Uvođenje tih novina znači da će klijenti dobijati kvalitetniju uslugu, jer će bankarski savetnici moći dodatno da im se posvete. █

D.V.

saD se i PaZar PreDaje banKomatu elektronske UslUge banaka dostUpnije i jeftinije od šaltera

GUžVA I U SItNE SAtE

Predaja pazara tokom celog dana i noći dobro dođe preduze- tnicima i uopšte malom biznisu. Kažu da je do sada primećeno da je najveća gužva predveče. U sitne sate, 2 ili 3 ujutru, pazar automa-tu predaju uglavnom vlasnici ka-fića ili kioska brze hrane koji rade noću i slične delatnosti. Stariji tr-govci se bez sete sećaju da su oni morali da stignu na šaletre lokal-nog SDK-a pre 20 časova. U osam uveče su se vrata zaključavala, ko nije došao na vreme, nije mogao predati pazar i rizikovao je kaznu.

Srpska asocijacija menadžera (SAM), u projektu „Šansa za novi početak”, zajedno sa partnerima,

analizirala je i pripremila više od 120 preduzetničkih inicijativa. Mogućno-sti da se samostalan posao započne sa manje od deset hiljada evra, ova orga- nizacija je razmatrala kako bi dala pre- dloge i podstakla radnike koji u pro-cesu restrukturiranja ostaju bez posla. Međutim, za sve koje imaju afiniteta ka preduzetništvu i razmišljaju kako da re-alizuju svoje poslovne ideje, korisne su „računice” do kojih su došli menadžeri.

Sve je računato u skladu sa iznosom do osam hiljada evra, a preduzetničke aktivnosti su podeljene u tri osnovne delatnosti: proizvodnja, poljoprivreda i usluge. Neki od primera koji zahte-vaju najmanja ulaganja su, usluga pa-kovanja poklona – koja podrazumeva minimalna početna ulaganja od oko 800 evra, ali poljoprivreda je ipak ista-knuta kao posebna šansa. Na primer, za uzgoj borovnica minimalno početno ulaganje je oko 1.600 evra, u biznis s jagodama, prema računici SAM-a, može se ući sa oko 2.500 evra.

Za uzgajanje povrća u plasteniku, u ovoj organizaciji vele da ima još puno potencijala. Za pokretanje delatnosti potreban je, pored zemljišta, plastenik za koji se  izdvaja od 2.000 do 4.000 evra  (u zavisnosti od veličine), kao i sistem za navodnjavanje kap po kap.

Dodatni trošak je za seme, radnu snagu, sušenje, ambalažu, eventualni zakup tezge za prodaju i slično, u iznosu od oko 1.000 evra.

Registruje se kao poljoprivredno

gazdinstvo, a kupci su građani, prodav-nice i firme. Za količinu proizvedenu na ovolikoj površini plasman je moguć na lokalu, na malo i veliko, odnosno na lokalnim pijacama ili veletržnicama. Treba imati u vidu da je potrebno an-gažovanje dodatne radne snage, a to mogu da budu i članovi porodice, u periodu sadnje, branja i pakovanja.

Posebna škola ili diploma nije po-trebna, kažu u SAM, jer je dovoljno pratiti uputstva prodavca sadnog ma-terijala ili savetodavne poljoprivredne službe Ministarstva poljoprivrede koja postoji pri svakoj opštini.

Problem može biti to što je delatnost sezonskog karaktera. U ovakvom pla-steniku može se uspostaviti proizvodnja salate, krastavaca, paprike, paradajza, krompirića i drugog povrća u zavisnosti od sezone i tržišta u okruženju.

Uzgajanje lekovitog bilja takođe može doneti ozbiljnu sezonsku zaradu, kažu u SAM-u.

Za uzgajanje žalfije, potrebna je sopstvena zemlja ili zemlja u zakupu – hektar, priprema zemljišta, zatim stajsko i mineralno đubrivo, sadnice, sredstva za zaštitu i savet stručnjaka za poljoprivredu.  Za sve to treba oko 1.200 evra po hektaru. Dodatni troš-kovi su, radna snaga za branje, sušenje i ambalaža, u iznosu od oko 500 evra.

Registruje se kao poljoprivredno gazdinstvo, a kupci su građani, pro-davnice i firme. Za količinu proizve-denu na ovolikoj površini plasman je moguć na lokalu, na malo i veliko ili po ugovoru sa farmaceutskim kućama o zajedničkoj proizvodnji.

Slično je i sa uzgojem nevena, gde je za hektar potrebno pet do šest kilo-grama semena nevena, priprema ze-mljišta, oranje i fina obrada, prihrana đubrivom. U startu se ulaže oko 1.400 evra  a kasnije još 1.000, za dodatnu radnu snagu, ambalažu...  Proizvod se otkupljuje na veliko.

I ovaj je posao sezonski, a sa pro-sečnom cenom oko 4,16 evra po kilo-gramu prihod je 4.784 evra po hektaru.

Sušenje voća, povrća i pečuraka, već je zahtevniji posao, takođe sezonski. Za pokretanje delatnosti  potrebno je oko 13.000 evra kako bi se nabavila sušara, seckalica, pakerica i sirovine. Potreban je prostor za proizvodnju i skladištenje sirovina i gotovih proizvoda, koji je u skladu sa standardima za preradu hrane.

Registracija je moguća kao preduze- tnička radnja, preduzeće ili poljoprivre- dno gazdinstvo, a kupci proizvoda su firme koje se bave otkupom sušenih proizvoda, kao i fizička lica i trgovinske radnje.

Ni pravljenje zimnice, po računici Srpske asocijacije menadžera, nije loš

posao. Finansijski je manje zahtevan u startu i nije sezonski. Za pokretanje delatnosti potrebni su duplikator, pasterizator i repromaterijal i smeštajni prostor za proizvodnju odobren od strane nadležne inspekcije.

Minimalna početna ulaganja iznose oko 3.000 evra, ali odmah počinju da se vraćaju. Poželjna je i obuka koju obavlja tehnolog za preradu voća i povrća.

Kako kažu u SAM-u, ideje koje za-htevaju nešto veća ulaganja u startu, mogu da se realizuju i tako što će se više budućih preduzetnika udružiti i zajedno pokrenuti posao. U priručniku koji je izradila ova organizacija zaje- dno sa partnerima, navedeno je šta je uz svaku ideju potrebno, na kolikoj po-vršini ili prostoriji može da se radi, da li je neophodna kupovina mašina. Tako-đe je navedeno i koliko je minimalno početno ulaganje, dalja ulaganja, kako registrovati preduzetničku radnju, pre-duzeće ili poljoprivredno gazdinstvo, koliko ljudi je potrebno angažovati... █

S.G.

10 Agroglasnik

K aKo Do Šanse Z a noVi PoČetaK za borovnicU 1.600 evra, žalfijU 1.200, jagode 2.500…

Relativno blaga zima pogodovala je pšenici prošle jeseni zaseja-noj u Srbiji. Stručnjaci među-

tim, upozoravaju kako bi ratari morali da povedu mnogo računa, da bi je oču-vali i kako bi došli do dobrog roda.

Mladim biljkama, kako objašnjava dr Novica Mladenov, sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, neophodna je pre svega adekvatna pri-hrana, ali i kvalitetna zaštita od glodara, a takođe i od bolesti, koje bi, sa dola-skom toplijih dana, mogle da zaprete pšenici.

Pšenica je, kako procenjuju struč-njaci, ove jeseni u Srbiji zasejana na oko 550.000 hektara, površini dovoljnoj ne samo da u uobičajenim godinama podmiri naše potrebe žitom, već i da solidna količina pšenice ostane za izvoz.

– Imali smo malo problema sa ka-snom setvom, zbog dosta kiše i raskva-šenih njiva, ali blaga zima bez velikih mrazeva i niskih temperatura je odgo-varala biljkama, tako da su i one kasno sejane dobro napredovale i u solidnoj

su kondiciji – kaže Mladenov. – Narav-no, sada je neophodno da ratari urade sve da biljke sačuvaju, jer je blaga zima pogodovala i opasnostima po pšenicu – glodarima i bolestima.

Ratari bi, samim tim, kako save-tuje Mladenov, trebalo da obrate pa-žnju na redovnu prihranu, odnosno, da biljkama daju neophodne hranlji-ve materije kako bi mogle dobro da se razvijaju.

– Naravno, uz prihranu moraju da povedu računa i o glodarima, koji su bili aktivni i početkom zime, a sada njihova aktivnost ponovo počinje, jer oni mogu da naprave vrlo ozbiljne šte-te – navodi Mladenov. – Sledeći korak je, uz drugu prihranu pšenice, i zaštita od bolesti i korova, jer su oni, takođe, potencijalna opasnost po mlade biljke.

Mladenov napominje, kako je još uvek rano da se procenjuje kakav bi rod pšenice Srbija mogla da ima, jer biljkama predstoji još dug period razvoja i rasta.

– Ako prebrodi probleme sa bole-stima i glodarima, pšenica se ipak nije „spasila“, iako je prebrodila dobar deo opasnosti koje su bile pred njom – kaže Mladenov. – Tu je maj, mesec koji može da bude izuzetno opasan, da ne kažem kritičan za pšenicu. Ovaj mesec donosi nove opasnosti, tako da ratari moraju stalno da budu na oprezu i da budu spremni da reaguju. Naravno, mnogo toga zavisi i od same godine, odnosno, od vremenskih uslova. Pšenici, kao ni bilo kojoj drugoj biljci, suša ne pogo-duje, a ne prija joj ni suviše vlage. █

B.B.

Prete gloDari i bolesti stanje mlade pšenice solidno, ali strUčnjaci UpozoravajU na opasnosti

POtREBE

Godišnje potrebe Srbije za pšenicom su, kako procenjuju stručnjaci, oko 1,6 miliona tona hlebnog žita, a taj rod bi, bez većih problema, trebalo da bude dobijen sa površina koje su jesenas zasejane. Naravno, ukoliko izo-stanu velike prirodne nepogode koje mogu da ugroze kompletan trud ratara.

11Agroglasnik

Da obnovljive izvore energije u poljoprivredi ne koristimo do-voljno, da nam žetveni osta-

ci ostaju na njivama i prave problem umesto da ih pametno upotrebimo, da „ne hvatamo“ ni vetar ni sunce ni vodu iako nam se nesebično nude – sve su to već davno ispričane priče. Među njima je i ona o geotermalnim vodama, koje bi, da je sreće, svi više koristili zarad zdravlja, koje bi digle na noge zdra-vstveni turizam ove zemlje, a sudeći po potencijalima – i poljoprivredu.

Zna se, našim je njivama voda sve potrebnija, ali u ovom slučaju ona bi služila za zagrevanje plastenika, stakle-nika i drugih objekata. Da koristimo geotermalne vode kojih nam je priroda podarila koliko hoćemo, jeftinija bi bila proizvodnja povrća, voća i cveća, zase-jali bismo veće površine, proizvođači bi postizali bolje rezultate na tržištu, a mnogi koji u ova teška vremena tragaju za poslom rešili bi svoj najveći problem. Ali valja zasukati rukave i ozbiljno se time pozabaviti, a to nam teže ide.

Po broju geotermalnih izvora i bu-nara po stanovniku, Srbija je najbo- gatija zemlja Evrope. Međutim, taj potencijal od 238 izvora nije iskori-šćen. Analize 176 nalazišta pokazale su da proizvodnja struje iz geotermalne energije u Srbiji nije isplativa, ali da bi mogla da se koristi za grejanje prosto-rija ili u poljoprivredi i industriji.

Stručnjaci za cvećarsku i povrta- rsku proizvodnju imaju računicu da su ulaganja za klasični sistem grejanja i sistem grejanja sa geotermalnom vodom gotovo ista, bez obzira na tem-

peraturu i izdašnost bušotine. Uz to, cena geotermalne vode kao energe- nta nešto je niža od klasičnih goriva. Međutim, osim najava, pokušaja i ret-kih primera (u Bogatiću, Vranjskoj ba-nji...), u Srbiji su plastenici i staklenici koji se zagrevaju na ovaj način stati-stička greška.

Popisom poljoprivredne delatnosti, koji je sproveden krajem 2012. godine, između ostalog, popisan je i stalni za-štićeni prostor – plastenici i staklenici. Utvrđeno je da se povrće i cveće na taj način danas gaji na 2.421,8 hektara. Od ukupno evidentiranih površina, na 40,8 hektara su staklenici i na oko 30 hektara plastenici s dodatnim za-grevanjem. Čak i taj zaštićeni prostor u Srbiji greje se na drva i gas, a moglo bi termalnim vodama koje mogu imati poseban značaj u proizvodnji povrća i cveća, kažu stručnjaci.

Član Odbora SANU za poljoprivre-du Branislav Gulan ističe da se proce-njuje da u Srbiji ima čak 360 izvorišta termalnih i termomineralnih voda, a da je njihova iskorišćenost danas tek deset odsto. On ukazuje na to da bi se Srbija po pitanju iskorišćavanja geo-termalnih voda u poljoprivredi mogla ugledati na susednu Mađarsku, u kojoj postoji veliko iskustvo u korišćenju ge-otermalih voda za zagrevanje stakleni-ka i plastenika, i to još od 1967. godine.

– Mađarska država finansirala je bušenje zemljišta i davala poljopri-vrednim preduzećima na eksploataciju bušotine, s minimalnim obavezama prema državi. Zbog toga je danas ge-otermalna voda kao energent malo

jeftinija od zemnog gasa. Naša država pruža podršku projektima koji bi se bavili eksploatacijom geotermalnih voda, ali za sve to treba i novac. Ipak, ne sme se smetnuti s uma da upotre-bom geotermalnog potencijala koji imamo za zagrevanje plastenika i sta-klenika, ili za zagrevanje objekata na poljoprivrednim gazdinstvima, dolazi do smanjenja potrošnje fosilnih gori-va i niže cene grejanja ovih objekata, a sve to podsticalo bi razvoj povrtarstva i voćarstva. To jeste, ono što nam treba i na čemu, kada nam je već priroda dala takvo bogatstvo kao što su geotermalne vode, moramo raditi – poručuje Gulan.

On naglašava da je geotermalna energija jedan od najvećih, ali nei-skorišćenih prirodnih resursa Srbi-je. Potencijal toplih podzemnih voda temperature od 10° do 150°, jednak je sagorevanju 200.000 t nafte godišnje. Kao primer Gulan navodi toplane, koje u sezoni za energente potroše 320 miliona evra, a mogle bi da prepolove troškove.

Inače, bilo je kod nas dosta velikih projekata vezanih za ovu oblast, ma-hom u Vojvodini i Beogradu. Studija, koju je Rudarsko – geološki fakultet uradio za potrebe Ministarstva nauke, pokazuje da Srbija može da iskoristi više od 2.000 megavata toplotne snage samo od vode čija je temperatura do 20 stepeni. To je oko dve trećine kapa-citeta obrenovačkih elektrana. Ušteda u struji i novcu je ogromna. Stručnjaci kažu da nisu potrebna neka značajna ulaganja i da se investicija u grejanju, odnosno hlađenju i korišćenju geote- rmalnih voda isplati za godinu ili dve.

U Mađarskoj recimo, postoji blizu 1.300 termalnih izvora i 197 kvalifiko-vanih lekovitih voda, a njihova isko-rišćenost je 80 – 90 odsto. Za razliku od Mađarske, u našoj državi predu-zeće zainteresovano za geotermalnu vodu mora da plati bušotine, odnosno korišćenje geotermalne vode, plaća u energetskom paritetu sa zemnim gasom. Mađari imaju veliko iskustvo u korišćenju geotermalnih voda za zagrevanje staklenika i plastenika, još od 1967. godine. Geotermalna voda u Mađarskoj plaća se 7,92, a zemni gas 10,2 evra po kvadratnom metru grejne površine – kaže Gulan i navodi, osvrćući se na mađarski primer, da je cena ove vode 0,332 evra po kubnom metru, a da je jedna bušotina koštala 127.800 evra, dubine do 2.000 metara. Naravno, u tom velikom poslu ne ide sve glatko. Nije racionalno korišćenje geotermalne vode kada je toplije vre-me, jer se nepotrebno gubi toplota, pošto bušotinna ne može stalno da se zatvara i otvara. S druge strane, kada se iskopa bušotina sa nižom tempera-turom, onda je potrebno više novca da se uloži u grejnu instalaciju. Poseban problem je visoka mineralizovanost geotermalnih voda, pri kojoj se vrlo brzo začepi grejna instalacija, zbog taloženja krečnjaka i soli u cevovodu. Ovo su iskustva blok ,,Rišelovih“ plastenika firme ,,Grodan“ u okolini Senteša u Mađarskoj. Jedan se nalazi 20 kilometara severno, a drugi 22 km istočno od Senteša. U njima se proi-zvodi povrće i cveće. █

S.G.

Potencijal obnoVljiViH iZVora energije u srbiji da geotermalnim vodama grejemo plastenike, bUjalo bi nam cveće i povrće

Ovca uvek nekako „plati“ gaje-nje – mesom, mlekom ili vu-nom – može se često čuti od

starih i iskusnih ovčara. Retko se desi da se u isto vreme isplate dva „dobra“. Sada je, kako objašnjavaju, na ceni ja-gnjeće meso, donekle se traži i mleko, odnosno sir, ali ni vuna se više ne baca ili spaljuje, kako je to do pre nekoliko godina bio slučaj.

U Srbiji se inače, prema posle- dnjim podacima Republičkog zavo-da za statistiku, gaji oko 1,7 miliona ovaca. Najveći broj, više od milion, gaji se u centralnoj i istočnoj Srbiji, ali, sa druge strane, najveće i najorga-nizovanije farme nalaze se u Vojvodi-ni. Po ovci se, objašnjavaju stručnjaci, u zavisnosti od rase dobija od tri do četiri kilograma vune. Ova vuna je od raspada nekadašnje države i propasti velikih proizvođača štofova po kojima je Srbija bila svetski poznata, bacana i spaljivana. Odnedavno, pojavili su se otkupljivači, koji vunu najčešće izvoze pa tako stigne i do Kine i Indije.

– Dobro je da vunu više ne moram da bacam. – kaže Milorad Čuletić, ovčar iz Hrtkovaca, koji gaji ovce rase „Il de frans“. – U kontaktu sam sa naku- pcima iz Odžaka, Sremske Mitrovice i Subotice, sa kojima vunu menjam za kocke kamene soli za ovce, u odnosu kilo vune za dve kile soli, a bude i para, taman da platim stručnjake, koji mi za dan ošišaju celo stado. Po ovci ne do-bijam manje od četiri kilograma vune

u vrednosti od oko 300 dinara i time praktično isplatim šišanje i nisam na gubitku. Pravi prihod, naravno, imam od prodaje priplodnih grla ovaca.

Ovčara, koji razmišljaju kao Čule-tić, kako objašnjava Vladimir Kanka- raš iz Udruženja odgajivača ovaca i koza „Bikara“ iz Vrbasa, sve je više, tako da je i ovo udruženje počelo da otkupljuje vunu.

– Vunu smo, lani, po kilogramu u zavisnosti od rase ovce, plaćali od 30 do 40 dinara za pramenku i cigaju, i do je- dnog evra za merino – precizira Kanka- raš. – Sezona šišanja nam predstoji u proleće, a do tada će, siguran sam, biti određena i ovogodišnja cena vune.

Vuna iz Srbije, kako objašnjava Kankaraš, izvozi se, pošto se kod nas prerađuje tek sporadično. Upravo zbog toga, ovo udruženje je i organi-zovalo otkup, kako bi pomoglo da se prerađivači i ovčari povežu.

– Interesantno je da se plasira u Evropi, najčešće u Italiji, ali koliko mi je poznato, vuna iz Srbije stiže i do In-dije i Kine – kaže Kankaraš. – Cena za

sada, pokriva troškove šišanja ovaca, a najveći prihod i dalje ostaje od pro-daje jaganjaca. Planiramo, kao udru-ženje, da nabavimo mašine za preradu vune, kako bi i na taj način pomogli ovčarima, a takođe razmišljamo o ide-jama da počnemo sa organizovanim otkupom mleka, jer i za tim ovčijim proizvodom vlada velika potražnja. █

B.B.

Agroglasnik12

Vuna – Za Kinu i inDiju ovčari U srbiji više ne „strahUjU“ kad počne sezona šišanja ovaca

Posle suncokreta, seje se pšenica da očisti njivu, ili kukuruz, ako mu je cena dobra... – ovako o

plodoredu odlučuje dobar deo ratara u Srbiji. Kod nas se, kako upozoravaju stručnjaci, i dalje koristi dvopoljni plo-dored, odnosno plodored sa samo dva useva – pšenicom i kukuruzom, ili ku-kuruzom i sojom. Kada bi se ovaj, kako kažu stručnjaci, davno prevaziđen na-čin uzgoja ratarskih kultura prevazišao, rezultati bi bili jako dobri, ne samo za

poljoprivrednike, već i za poljoprivre-du u celini.

U zemljama sa razvijenom poljo-privredom, plodored kakav je kod nas „na snazi“ već je odavno „zaborav-ljen“. Ovakvu situaciju međutim, kako objašnjava prof. dr Đorđe Glamočlija sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemu-nu, diktira tržište, odnosno nedostatak novca. Nedostatak novca međutim, kako navodi Glamočlija, ne bi smeo da bude prepreka, pošto uvođenje samo

još jednog useva, odnosno primena tropoljnog plodoreda, donosi značajno veću zaradu, tj. viši prinos, a takođe i smanjuje potrebe za zaštitom useva.

– Ako se ubaci još jedan usev, auto-matski se prekida životni ciklus korova, još jednom setvom i žetvom – navodi Glamočlija. – Ovakav „prekid“ značajan je i zbog toga što se smanjuje mogućnost obolevanja useva. Kod nas je, međutim i tropoljni plodored prilična retkost, iako bi imao svoje ekonomsko opravdanje, a ako mu se ubaci još i četvrti usev, neka od industrijskih ili krmnih biljaka, situ-acija je još bolja, kako po samo zemlji-šte, tako i po biljke koje se gaje.

U razvijenijm zemljama, objašnja-va Glamočlija, – koristi se morfološki najpovoljniji plodored, koji podrazu-meva četiri, pa i pet useva. Time se dobija veća uposlenost mehanizacije, a poljoprivrednici ne dolaze do novca samo dva puta, već imaju mogućnost da svoje proizvode prodaju više puta godišnje.

Idealno bi bilo da se žito gaji na polo-vini površina, a da se na preostalim po-vršinama gaji oko 20 odsto industrijskog bilja, 10 do 15 odsto krmnog bilja, a da se u plodored doda i neko povrće. Više useva u plodoredu, naravno znači i veće ulaganje, ali i daleko veću dobit na kraju.

Na konkretnom primeru, kada se posle pšenice, a pre kukuruza zaseju kra-

stavci – kornišoni, najbolje se može vide-ti kolika se razlika u zaradi može dobiti.

Prosečan prinos pšenice je oko pet tona po hektaru, a cena joj je oko 20 di-nara po kilogramu – navodi Glamočli-ja. – Kornišoni, kojima je potrebno oko dva meseca za kompletnu vegetaciju, odnosno da dorastu do početka branja, „daju“ oko 20 tona roda po hektaru, a cena ovih krastavčića poslednjih go-dina kreće se između 50 i 80 dinara. Samim tim, jasno je koliki je dobitak u pitanju... █

B.B.

t r ž i Š t e D i K t i r a D Va P o l j a i pored velikih prednosti, U srbiji se retko primenjUje plodored sa više Useva

JEDINI

Prema podacima Udruženja tekstilne industrije Privredne komore Srbije, jedina kompanija koja se bavi otkupom, pranjem i preradom vune je „Nikoteks“ iz leskovca, koja vunu prerađuje u pogonu u Vučju. Ova kompanija, kako objašnjavaju u Komori, sirovinom snabdeva skoro sve proizvođače u Srbiji koji prave odevne predmete od vune, a pre-divo izvozi u Englesku, Hrvatsku i mađarsku.

mAŠINICE –U VOJVODINI

Ovce se u centralnoj Srbiji, kako objašnjava Kankaraš, i dalje najče-šće šišaju ručno, pa je za taj posao, po ovci potrebno oko pola sata.

– mašinicom za šišanje, ovaj posao se završi za par minuta – kaže Kankaraš.

– Njena nabavka, pošto joj je, u zavisnosti od kvaliteta cena od 400 pa i do 2.000 evra, isplati se za stado od 200 ovaca, pa gotovo svi vlasnici farmi u Vojvo- dini imaju svoje mašine za šišanje.

ODRžIVA PROIZVODNJA

– Plodored, dodaje Glamočli-ja, – dobija na značaju kod sve češće pominjane održive poljo-privredne proizvodnje.

– Svaki poljoprivrednik zna da posle pšenice kukuruz daje prinos veći za 10 do 15 odsto – kaže Gla-močlija. – Pšenica, takođe, posle suncokreta, daje za 20 odsto roda više nego posle kukuruza. Samim tim, jasno je da se uvođenjem još jedne biljke u plodored, dobija lepo povećanje prinosa. U isto vreme, eliminišu se nametnici koji štete kukuruzu i pšenici, a bolje se koriste i hranljive materije iz zemljišta.

Agroekonomisti i berzanski stručnjaci slažu se u oceni da će ova godina u najbolju ruku biti

godina stagnacije cena, pre sa tende- ncijom pada, nego rasta. To na svojoj koži najbolje osete poljoprivredni pro-izvođači, i naši i svetski, međutim to što su na globalnom nivou niske cene i nije za utehu našim poljoprivrednici-ma jer će, sve su prilike, rod prodavati onako kako moraju, a ne kako bi želeli. Takve prognoze daju i najkompete- ntnije organizacije.

Agencija Ujedinjenih nacija za hra-nu FAO prošlog meseca je saopštila da su cene hrane ponovo pale, kliznuvši na najniži nivo u poslednjih sedam godina pod pritiskom veće ponude, sporijeg rasta svetske ekonomije i jačeg dolara.

FAO indeks koji meri cene osno-vnih prehrambenih proizvoda pao je u januaru za 1,9 posto u odnosu na prethodni mesec i u proseku je izno-sio 150,4 boda, što je njegova najniža vrednost od aprila 2009. godine. U od-nosu na prvi mesec prošle godine niži je za 16 posto.

Najviše su u januaru pale cene šećera, za čak 4,1 posto u odnosu na prethodni mesec, zbog poboljšanih uslova uzgoja u Brazilu, najvećem proizvođaču i izvozniku. Značajno su pale i cene mleka i mlečnih proizvoda, za tri posto u odnosu na decembar, zbog obilne ponude u Evropskoj uniji i Novom Zelandu i slabe uvozne po-tražnje. Pojeftinile su i žitarice, čiji je indeks pao za 1,7 posto u odnosu na decembar. U FAO-u ukazuju na obilnu ponudu i pojačanu konkurenciju za izvozna tržišta, posebno u kategoriji pšenice i kukuruza. Dodatno je njihove cene pritisnuo jači dolar.

U ovoj organizaciji procenjuju da će zalihe žitarica na kraju sezone 2016. iznositi 642 miliona tona, što znači da će

biti nešto više nego na njenom početku, što opet ne ide u prilog proizvođačima.

– Protekla godina na svetskom trži-štu hrane će ostati upamćena kao go-dina rekordnih prinosa pšenice i soje, kao i po podatku da se tržište suočilo sa nikad većim zalihama pšenice, soje, ali i kukuruza. To je osnovni i najvaž-niji tržišni parametar koji definiše ce-novne perspektive ovih esencijalnih prehrambenih sirovina koje u najvećoj meri generišu opštu atmosferu na tr-žištu hrane. Nikad veća ponuda ovih sirovina, za posledicu je imala jednu izrazito stabilnu situaciju na ovom tržištu i to na nivou koji je znatno is-pod cenovnih vrednosti iz prethodnih godina – navodi u analitičkom tekstu dostavljenom našem listu direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin. – Cene pšenice i soje su na pe-togodišnjem minimumu, dok je cena kukuruza vrlo blizu prethodne konsta-tacije. Prosto rečeno, danas se svet hra-ni najjeftinijom hranom u poslednjih šest i po godina.

Ovaj berzanski stručnjak ocenjuje da se, rukovodeći se prethodno nave-denim činjenicama, ne može ipak dati pouzdana i tačna prognoza o tome šta će se dešavati na tržištu hrane u nare-dnom periodu.

– Relaksirajući bilansi, stabilna po-nuda, već izvesno značajne zalihe koje će se preneti i u narednu ekonomsku godinu trebalo bi da omoguće jedno potpuno mirno tržište hrane u na-stupajućem periodu. Međutim, to i dalje ne znači da će se takav scenario i ostvariti. Hrana kao jedan od osnov-nih resursa koji u velikoj meri oprede-ljuje stepen ekonomskog suvereniteta neke zemlje, sve više postaje sredstvo za ostvarenje nekih drugih ciljeva, a ne za puko prehranjivanje ljudske populacije, a pogotovo ne onog dela čovečanstva koji živi ispod granice

elementarnog siromaštva. Po statistici UN, ima ih skoro milijarda – ukazu-je Galetin iznoseći ocenu da je tržište hrane postalo sredstvo za preraspo-delu ekonomskih uticaja motivisanih političkim razlozima.

On dodaje da se fenomen politiza-cije tržišta hrane oseća i kod nas. Ne-posredne posledice politike damping cena na crnomorskom regionu, po-merile su izvoznu cenovnu kalkulaci-ju na tržištu pšenice i kukuruza, što je praktično stopiralo izvoz ovih žitarica iz Srbije na ova tržišta i potpuno pasi-viziralo trgovanje kod nas.

– Srbija se trenutno nalazi u nedefi-nisanom režimu „ni na nebu ni na ze-mlji“. Naime, nalazimo se pred vratima STO, kao i u poodmakloj fazi pristupa-nja EU, pa upravo ova situacija name-će Srbiji obaveze da bude lojalna ovim organizacijama čak i više nego što su to već postojeći članovi ovih organizacija. Veština državne politike, da poput flui-da traži puteve za ostvarenje svojih in-teresa, a da ne ugrozi svoj međunarodni status, često se kreće od blagog ukora te međunarodne javnosti kao recimo u slučaju razvoja i jačanja ekonomske razmene sa Rusijom, pa do otvorenih primedbi Evropske komisije kada vlada uvede prelevmane na uvoz mleka u cilju zaštite sopstvenog stočarstva.

Već drugu godinu za redom vi-dimo da se snižavaju cene i to će biti dugoročni trend, ocenio je konsultant i programski direktor SEEDEV-a Goran Živkov. Po njemu, visoke cene žitarica, ali i uljarica i nekih mesa ne možemo da očekujemo bar u narednih nekoliko godina jer su zalihe suncokreta, soje, pšenice, kukuruza i drugih kultura na višegodišnjem maksimumu.

On je u izjavi medijima, nakon izla-ganja „Tržišna i cenovna očekivanja u narednom periodu” na Zimskom sa-vetovanju farmera na Tari, ukazao na

to da u sledećih deset godina FAO i OECD zajedno sa MMF-om prognozi-raju usporavanje privrednog rasta.

– Prvenstveno u Brazilu u Argen-tini, koji su imali veliki rast BDP-a prethodnih godina, potom u zemlja-ma koje se bave naftom – Ujedinje-nim Arapskim Emiratima i Saudijskoj Arabiji, kao i onima na severu Afrike, naročito u Kini – kazao je on, podse-ćajući na to da Kina ima rast od četiri odsto, za razliku od skorašnjeg rasta od devet odsto. U toj zemlji je visok BDP bio osnovni pokretač rasta tražnje za žitaricama i uljaricama. Sada to, – kako kaže, – ne može da bude toliko.

Živkov je izneo pretpostavku da će i u zemljama u razvoju doći do nižih cena. Očekivanja su da će se Evropa, Amerika i Japan oporaviti, ali taj rast ne vodi do povećane potrošnje hra-ne jer oni su već na najvećem nivou kada je o potrošnji reč. Kada je reč o srednjeročnim prognozama, zalihe kukuruza i pšenice su na istorijskim maksimumima, tako da su potražnja i potrošnja izbalansirane, rekao je ovaj stručnjak.

Elem, cene paorske robe na do-maćem tržištu klize naniže, a kako to izgleda može se videti u grafikonima Produktne berze, ako se uporede cene nuđene lane, kada je rod otkupljivan (a tada su uslovi za paore najneprihvat-ljiviji) i februarske. Pšenica je u prvoj polovini jula 2015. plaćana od 17,50 do 18,00 dinara bez PDV-a, a sredinom februara ove godine teško je prolazi-lo i hlebno zrno po 16,80 dinara, bez PDV-a. Soja je početkom septembra 2015. plaćana od 40 do 41 dinar po kilogramu, bez PDV-a, a u februaru je bila ispod 38 dinara. Kukuruz je u jeku berbe, u drugoj polovini septembra koštao 16 dinara, a pet meseci kasnije cena mu je pala za oko pola dinara. █

S. G.

13Agroglasnik

sVe miriŠe na goDinu nisKiH cena PaorsKe robe tržišna očekivanja U narednom periodU

14 Agroglasnik

Kako hrana postaje ozbiljno, i globalno i lokalno pitanje i kako sve više sumnjamo u poreklo i

kvalitet namirnica koje su nam na trpe-zama, sve nam je važnije da znamo ko ih je proizveo, po kojim principima, na koji način, od kakve sirovine… Čini se, i potrošači u Srbiji u sve većoj meri prate trend razvijenog sveta pa se i oni okreću organskoj hrani jer su, kada imaju serti-fikat o poreklu, sigurniji u kvalitet onog čime se hrane.

U trendu sa tim svetskim tokovima je i novosadska softverska firma Eton Digital. Odnedavno se obrela i u „organskim vodama” u kojima nastoji da, koristeći moć informacionih teh-nologija, omogući da hrana proizve-dena po organskim principima, stigne do što više potrošača u Srbiji i Evropi. S idejom da napravi internet platformu

na kojoj bi se trgovalo organskom hranom, da na njoj spoji proizvođače i kupce, javila se na evropski konkurs za startap projekte, svrstala se među najbolje i dobila 134.000 evra za rea-lizaciju tog posla. Sve to se odvija pod kapom „Organik neta”, projektom u okviru „Eton Digitala”.

Direktorka „Organik neta” Stanisla-va Stojanović Novoselac u razgovoru za „Agroglasnik” ističe da se očekuje da će ova virtuelna pijaca biti uskoro spre-mna za korisničko testiranje. Cilj ovog startapa, koji je kao jedan od najuspe-šnijih prošao na konkursu nemačkog „Finiš akceleratora” je stvaranje virtu-elnog tržišta organske hrane i mreže znanja u okviru lokalnih zajednica, na celokupnom evropskom tržištu. Sve bi na budućoj internet platformi trebalo da funkcioniše jednostavno tako da i kupci i prodavci mogu brzo da obave, svako svoj posao. Kako funkcioniše taj sistem? Pa prosto, prodavci će preko ove stranice oglašavati svoj proizvod, obaveštavati i informisati kupce, po-trošači pazariti, a nakon što se proces kupovine završi, i jedni i drugi imaće mogućnost međusobnog ocenjivanja, odnosno pisanja kritike.

– Na platformi svako može da na-pravi profil i ubacuje proizvode, s tim da treba da navede podatke o ceni, na-

činu proizvodnje, isporuke i naravno, sertifikate koje poseduje. Veoma je bitno to što će se ceo proces bazirati na reputaciji i poverenju – priča nam Stanislava. – Čak i ako neki proizvod u tom momentu nije stigao do faze serti-fikacije već je, recimo, još uvek u toku konverzija u organsku proizvodnju, ocene kupaca, njihovi komentari i pre-poruke mogu odigrati najvažniju ulogu u toj trgovini.

Priliku, da se kao prodavci pojave na platform, imaće i oni koji proizvode na malo, u svojim baštama i okućnicama.

– Kada neko ponudi proizvod, di-rektno se dogovara sa kupcima, mi nismo posrednici već samo stvaramo mesto povezivanja. U Srbiji takav vid trgovine nije zaživeo, dok je u svetu uveliko u upotrebi. Sasvim je uobiča-jeno, na primer u Holandiji, poručiti jabuke preko platforme i platiti ih on-lajn. Na našoj „sajber tržnici” neće se samo kupovati i prodavati već će to biti i mesto na kojem se može saznati sve o zdravoj hrani, proizvodnji, a ser-tifikaciona tela, odnosno kompanije koje se bave sertifikovanjem organskih proizvoda davaće savete, objašnjavati procedure, propise… Biće tu i maga-zin zdrave hrane, sa zanimljivim i ko-risnim sadržajem za sve koji ga posete – kaže Stanislava.

Elem, sve je osmišljeno tako da se pre-ko internet pijace, na kojoj će osim tezgi hrane biti i tezge znanja, rešavaju najveći problemi u plasmanu organskih proizvo-da. A to su nedostupnost ovih artikala, njihova visoka cena i nedovoljno povere-nje potrošača u njihovo poreklo.

– Kako zaista želimo da pomogne-mo razvoju organske proizvodnje, pla-smana, na kraju krajeva promovisanju zdravog načina ishrane i života, nasto-jaćemo da ohrabrimo male proizvođa-če da se uključe. Poslovaćemo na bazi članarina, s tim da će one biti formira-ne odgovarajućoj vrednosti trgovine.

Ako se pređe određeni limit, plaća-će se članarina, a svi oni koji definisan iznos, odnosno zaradu ne dosegnu, biće oslobođeni plaćanja – kaže Stani-slava Stojanović Novoselac i dodaje da će ova, u Evropi jedinstvena organska pijaca, biti otvorena ove godine.

Ovo i druga IT rešenja vezana za or-gansku proizvodnju trebalo bi da dopri-nesu njenom širenju i boljem položaju u Srbiji. Kod nas su površine pod ovim proizvodima skromne u odnosu na evropske, ali i sami proizvođači prime-ćuju da zainteresovanost kupaca raste, a kako se razvija e-trgovina, tako „organ-ski poljoprivrednici” sve više prometa prave upravo na sajber tezgama. █

S.G.

Jelena Marić odlučila je da osta-vi posao u kancelariji u Novom Sadu i počela je, na imanju na

kom joj je majka odrasla, u Srbo-branu, da se bavi gajenjem koza i proizvodnjom sira. Braća Katić, iz Stapara, o odlasku sa sela nisu ni pomišljali. I pored niza mogućnosti koje su se otvarale pred Miroslavom i Sinišom, odlučili su da ostanu na po-rodičnom imanju i povećaju broj grla na porodičnoj farmi muznih krava. Proka Kobilarov, iz Zmajeva, ratar, nije ni razmišljao. Poljoprivredni fa-kultet ga je samo bolje pripremio za rad na porodičnom imanju...

Ovakvih primera, kako kažu stru-čnjaci, sve je više. Razloge treba tra-žiti u tradiciji, u želji za promenama, za dokazivanjem, ali i u tome da se do posla u gradovima sve teže dolazi.

Marićeva je, inače, u posao ušla uz podršku momka, Aleksandra Stepani-ća, pravnika po zanimanju i nekoliko prijatelja. Osnovala je farmu koza i mlekaru – „Karpe diem“ i posle samo godinu dana, dobila je prestižno pri-znanje – „Najbolje iz Srbije“.

– Pokazalo se da su mi koze i pro-

izvodnja sira, u stvari „ispunile dan“ – kaže ova neobična devojka, – čak i pored obaveznog pitanja i prekora – „Jeste li vas dvoje završili fakultete, da čuvate koze...“. Dnevno preradimo oko 400 litara mleka, a imamo sve uređaje, odnosno, kompletan pro-izvodni pogon, istina u minijaturi, kao i mlekare koje prerađuju sto puta više. Sada, za nas radi još četvoro lju-di. Naše sireve, surutku, kiselo mleko i jogurt plasiramo u nekoliko lanaca supermarketa, kao i u nekoliko lanaca prodavnica zdrave hrane, ali ne plani-ramo da se na tome zaustavimo.

Katići iz Stapara, za razliku od Marićeve, nastavili su porodičnu tra-diciju i unapredili je. Podigli su savre-menu farmu muznih krava holštajn frizijske rase sa koje mlekari isporuče oko 800 litara mleka. Od prihoda sa farme živi cela sedmočlana porodica.

Ovakvih primera sigurno ima mnogo više, jer u selima u Srbiji, ko-jih, kako kaže statistika, ima 4.600, živi gotovo polovina stanovništva. Čak četvrtina sela bi, međutim, za dve decenije mogla da nestane. U 702 naselja, živi manje od 100 stanovnika.

Manje od 50 stanovnika ima 352 na-selja, a 350 ima između 50 i 100 sta-novnika.

– S obzirom na mogućnost pla-smana poljoprivrednih proizvoda, selo, uz pomoć države, vrlo lako može da postane mesto na kom bi do po-sla mogli da dođu nezaposleni mla-di ljudi – ocenjuje prof. dr Miladin Ševarlić, šef katedre za ekonomiku poljoprivrede na beogradskom Poljo-privrednom fakultetu. – Kada bi ne-zaposleni koji žele da se vrate na selo dobijali isti iznos koji dobijaju strani investitori kada otvore radno mesto u Srbiji, selo bi procvetalo. Imamo tre-nutno više od 3.000 visokoobrazova-nih mladih ljudi poljoprivredne stru-ke, bez posla. Školovanje svakog od njih koštalo je najmanje 500.000 evra, a među njima ima i magistara, pa i doktora nauka. Kada bi takav mladi bračni par dobio pomoć, u nekom od gotovo napuštenih sela, u centra- lnoj Srbiji, mogao bi da pokrene po-sao koji bi obezbedio egzistenciju, ne samo njegovoj porodici, već i bar jednom radniku sa strane. █

B.B.

ra ZVoj „sa jber tržnica”

s e lo – b o l j i i Z b o r

internet, najlakši pUt do organske hrane i zdravih trpeza

mladi ljUdi U srbjii sve češće se odlUčUjU da bUdUćnost grade van gradske gUžve

RAtARStVONIJE REŠENJE

mladi ljudi, koji odluče da se vrate na selo, dodaje Ševarlić, ne bi trebalo da se okreću ratarstvu, pošto ono traži velike posede i izuzetno skupu mehanizaciju, kako bi se ostvario profit.

– Rešenje je u intenzivnoj voćarskoj ili povrtarskoj proi-zvodnji, u gradnji plastenika, u sakupljanju, pa i gajenju lekovi-tog bilja ili organskih proizvoda koji su izuzetno cenjeni – navodi Ševarlić.

– tu je naravno i stočarstvo, uzgoj ovaca ili koza, koje bi mo-gle da se puštaju na ispašu, na slobodnom zemljištu sela koja su sve manje naseljena. U svakom slučaju, važno je da se mladi, koji odluče da se vrate na selo, okrenu proizvodnji koja ima siguran pla-sman, ali i da, ako je ikako mogu-će, učine još jedan korak i da poč-nu preradu svojih proizvoda.

Sudeći po najavama iz Minista-rstva poljoprivrede, u drugoj po-lovini ove godine biće objavljeni

prvi konkursi iz IPARD programa. Mada još dosta toga nije urađeno (nisu još uvek zaposlena 103 službenika u Upravi za agrarna plaćanja i Evropa nije potvrdila da smo u potpunosti spremni da rukovodimo budžetom koji nam je odobrila), ostaje nam da verujemo nadležnima da će ove godine našim poljoprivrednicima na raspo-laganju biti 35 miliona evra. Za 2016. godinu opredeljeno je 20 miliona evra, a iz 2015. trebalo bi da bude preneto neiskorišćenih 15 miliona. Ukupno, iz ovog pretpristupnog programa EU namenjenog srpskoj poljoprivredi i ru-ralnom razvoju, u budžetskom ciklusu 2014–2020. poljoprivrednici će dobiti 175 miliona evra. Kad god da prvi poziv bude raspisan, na poljoprivrednicima, državnim institucijama, lokalnim sa-moupravama, savetodavnim stručnim službama, bankama i svim ostalim akterima je da krenu sa najozbiljnijim pripremama jer je reč o veoma slože-nom i zahtevnom poslu.

Na novac iz IPARD-a mogu da raču- naju registrovana poljoprivredna gazdi- nstva, ali i firme, zadruge, kasnije i lokalne samouprave. Tačnije, kako stoji u IPARD programu Republike Srbije koji je Evropska komisija odo-brila u januaru prošle godine, pravo da konkurišu imaće fizička lica i pravna lica sa manje od 25 odsto kapitala ili glasačkih prava u posedu organa javne vlasti. Važno je znati da će poljopri-vrednici sami finansirati investicije i da će nakon toga moći da im se refu- ndira novac u iznosu od 50 do 70 odsto. Dakle, novac iz evropske kase stiže tek kada se ceo posao, to jest cela in-vesticija završi. Princip je takav da prilikom konkurisanja poljoprivredni proizvođači moraju da obezbede pun iznos novca potrebnog za realizaciju investicije, odnosno krajnji korisnik na bankovnom računu treba da ima sredstva potrebna za realizaciju čitave investicije. Država je obezbedila (za ovu godinu) novac za sufinansiranje, a ostalo je da se uradi model u koji će verovatno biti uključene banke, možda i državni fondovi, kako bi se pomoglo poljoprivrednicima da obezbede pare za celokupnu investiciju. Tek nakon obezbeđivanja sredstava za investiciju, poljoprivredni proizvođač konkuriše

na objavljeni konkurs i dostavlja svu potrebnu dokumentaciju kako bi ušao u proces odobravanja projekta. Svaka in-vesticija ima minimalni rok trajanja pet godina. To znači da je korisnik dužan da, u tom vremenskom periodu, održi investiciju, a sa druge strane mora da dostigne standarde EU, u zavisnosti od vrste investicije. U suprotnom, korisnik je dužan da vrati sva sredstva. 

Spektar ulaganja koja će se moći podržati IPARD programom je veoma širok. Za sada nam je Evropa dozvo-lila tri mere ovog programa, a one se odnose na podršku primarnoj i prera-đivačkoj industriji i diverzifikaciji akti-vnosti farmi. Da bude jasnije, kada je o prvoj meri reč – investicijama u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, domaćinstva će moći da nabavljaju traktore jačine do stotinu kilovata, me-hanizaciju (osim kombajna), da grade skladišta, plastenike, opremu za hla- dnjače, navodnjavanje...

Recimo, srpski stočari, odnosno proizvođači mleka i mesa moći će, ako prođu na ovom zahtevnom konkursu, da računaju na pomoć iz evropske kase „tešku” milion evra. Naime, u sklo-pu prve mere IPARD-a, prioritetni su sektori mleka, mesa, voća i povrća. U mlekarskoj i mesnoj branši minimalna subvencija biće 15.000 evra, a najveća milion. Evropa će srpskim farmerima (uključujući i pravna lica) davati novac za izgradnju ili rekonstrukciju štala i drugih objekata, recimo onih za upra- vljanje stajnjakom, za specifičnu opre-mu za rukovanje stočnom hranom, kao i proizvodnju energije za farmu iz obnovljivih izvora. Naravno, ne na lepe oči, nego uz svu, obimnu i u sitna crevca razrađenu dokumentaciju, koja podrazumeva da su na terenu, to jest u gazdinstvu ispunjeni svi standardi i uslovi koje EU traži i koji se u njenim članicama podrazumevaju (pa čak i više od toga). Uz poštovanje svih po-trebnih domaćih i EU standarda, biće neophodno dokazati ekonomsku odr-živost gazdinstva i to kroz biznis plan za investicije veće od 50.000 evra. Ta-kođe, Evropi će se dokazivati i iskustvo u poljoprivrednoj proizvodnji, pa će se gledati da li onaj ko od nje traži pare ima završenu poljoprivrednu školu, a ako ne, uslov će biti da je registrovao gazdinstvo tri godine ranije ili da je za-vršio fakultet ili neku drugu školu, ali je spreman za dalje učenje.

Oni koji bi da konkurišu za novac iz IPARD-a u sektoru proizvodnje mesa podeljeni su prema broju grla na gazdi- nstvima. Ako u momentu podnoše-nja zahteva imaju 20 do 1.000 goveda, 150 do 1.000 ovaca ili koza, 100 do 10.000 svinja ili 4.000 do 50.000 broj-lera, mogu konkurisati za investicije u izgradnju, rekonstrukciju i/ili opremu

za štale, objekte za upravljanje otpa-dom, tretman otpadnih voda, opremu za sprečavanje zagađenja vazduha, kao i za skladišne kapacitete za stajnjak, uključujući specifičnu opremu za objekte za manipulaciju i korišćenje stočne hrane i stajnjaka, specijalizova-nu opremu za transport stajnjaka...

Takođe, mogu da traže pomoć ako će ulagati u opremu i mehanizaciju ili u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na gazdinstvu. Poljoprivredna gazdinstva koja imaju preko 1.000 goveda, ovaca, koza, više od 10.000 svinja ili 50.000 brojlera po turnusu, mogu konkurisati za izgradnju ili re-konstrukciju kapaciteta za skladište-nje stajnjaka i/ili nabavku specifične opreme i mehanizacije za manipulaciju i korišćenje stajnjaka, investicije u pro-izvodnju energije iz obnovljivih izvora na gazdinstvu...

Pomenimo i to da je Uprava za agrarna plaćanja krenula u februaru ove godine s procedurom raspisivanja prvog konkursa za zapošljavanje 103 službenika. To znači da zapošljavanje neće biti prepreka za raspisivanje prvog poziva, međutim, akreditaciju ne treba očekivati u prvoj polovini godine. U Upravi za agrarna plaćanja na neodre-đeno vreme biće zaposleno 97 izvršilaca

(43 radna mesta) sa visokom struč-nom spremom, dva sa višom i četiri sa srednjom stručnom spremom. Za sva radna mesta biće potrebno radno iskustvo u struci od jedne do sedam godina. Za radna mesta sa visokom ili višom stručnom spremom traži se obrazovanje iz oblasti prirodno-ma-tematičkih, tehničko-tehnoloških ili društveno-humanističkih nauka, a za radna mesta sa srednjom stručnom spremom traži se srednja stručna škola u četvorogodišnjem trajanju društve-nog, prirodnog ili tehničkog smera ili gimnazija društvenog ili prirodnog smera. Kako je u Ministarstvu poljo-privrede i zaštite životne sredine u toku postupak izrade novog Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaci-ji radnih mesta, javni konkurs trebalo bi u narednom periodu da se raspiše za radna mesta koja neće biti predmet izmene. U delu koji bude izmenjen, mora se ponovo tražiti saglasnost Ko-misije. Očekuje se da će se jedan broj radnih mesta popuniti preuzimanjem državnih službenika iz drugih držav-nih organa. Ali kako je eksterna revi-zija najavljena za maj 2016. godine, akreditacija i ne može biti pre sredine godine. █

S. G.

15Agroglasnik

Finansiranje inVesticija KroZ iParD Program milioni stižU iz evrope, sad je najvažnije dobro se pripremiti

Iz evropske kase za poljopri-vredu i ruralni razvoj Srbije za 2015. godinu izdvojeno je 15 mi-liona evra, za ovu godinu 20, za 2017. – 25 miliona, 2018. – 30 miliona, 2019. – 40 miliona evra, da bi u poslednjoj, 2020. godini iz IPARD-a stiglo 45 miliona evra.

NAČIN PRIPREmE:1. Za podlogu sameljite bademe ili lešnike, dodajte ih u posudu zajedno sa

brašnom, šećerom i cimetom, izmešajte da se sastojci spoje. U to dodajtehladan maslac isečen na listiće i mešajte mikserom dok ne dobijete mrvice.

2. Podmažite modlu prečnika 24 cm, 1/3 mrvica ostavite za posipanje odozgo,a ostalo utisnite u kalup, napravite i rubove 3-4 cm visoke. Zagrejte rernu na2000 C i pecite podlogu 15-ak minuta, dok ne dobije malo boje na rubovima.

3. Dok se podloga peče, operite i očistite šljive od koštica i isecite ih na četvrtinei ostavite ih na stranu.

4. Zatim lagano umutite jaje, žumance i šećer i u to dodajte mleko, slatkupavlaku, cimet, vanilin ekstrakt i kašiku brašna. Sve sjedinite da dobijetefinu, glatku tečnu kremu.

5. Kada se podloga zapekla izvadite je iz rerne, po dnu rasporedite šljivei zalijte sa kremom od vanile. Odozgo rasporedite preostalu trećinumrvica i pecite na 1800 C, 40-45 min.

6. Pečeni tart pospite šećerom u prahu. Najbolje je da se skroz ohladi i ondasecite i poslužite. Prijatno!

Agroglasnik16

PristuPnicaUkoliko želite da dobijate besplatno elektronsko izdanje „Agro glasnika“ na Vašu e-mail adresu pošaljite nam Vaše podatke.

ime i prezime

e-mail adresa

ulica i broj

mesto i poštanski broj

broj mobilnog telefona

Podatke možete poslati na našu adresu: agroglasnik@procreditbank.rsNa istoj adresi se možete odjaviti ukoliko više ne želite da primate Agro glasnik.

ta r t o D Š l j i Va

Ovogodišnji 12. Zimski semi-nar farmera, u organizaciji Kluba 100P+, još jednom je

potvrdio svoj značaj u edukaciji poljo-privrednika okupivši veliki broj poljo-privrednika, preduzeća čija je delatnost obezbeđivanje poljoprivrednika svim potrebnim obrtnim i osnovnim sredst-vima, poslovnih banaka, republičkih i pokrajinskih institucija.

Na samom početku seminara, imali smo priliku da saznamo rezultate u poljoprivrednoj proizvodnji iz ugla članova Kluba 100P+, kao i njihove predloge za unapređenje iste. Značajne informacije, iz sveta tržišnih i ceno-vnih očekivanja su prezentovane od strane konsultanta SEEDEV-a Gorana Živkova, koje doprinose boljoj orga-nizaciji poljoprivredne proizvodnje. Takođe, informacije Žarka Galetina iz Produktne berze iz Novog Sada, su do-prinele jačanju svesti i pružanju infor-macija učesnicima seminara o odnosu srpske poljoprivrede i svetske trgovin-ske organizacije.

Sledećih dana imali smo prilike da čujemo informacije iz sveta agro- mehanizacije koje su nam saopštili predstavnici i zastupnici najvećih i najznačajnijih svetskih brendova. Smenjivali su se prezenteri i predsta- vljali novitete i njihove uticaje na

povećanje produktivnosti, smanjenje troškova proizvodnje i očuvanje životne sredine. Globalizacija je učinila svoje, tako da su naši poljoprivrednici u prilici da sve novitete, koji su pred-stavljeni na prošlogodišnjem sajmu poljoprivredne tehnike u Nemačkoj, mogu nabaviti i kod nas uz pomoć lokalnih, srpskih distributera.

Prezentacije najsavremenijih semena koji obezbeđuju stabilne i visoke prinose, zatim prezentacije novih sredstava zaštite kao i ishrane, ispunile su svoj zadatak u cilju informisanja poljoprivrednika.

Poljoprivrednici su takođe imali priliku da iz „prve ruke“ saznaju kako funkcioniše poljoprivredna proizvo- dnja u Holandiji. Gosti seminara na Tari bili su predstavnici holandskih renomiranih firmi iz agro biznisa. Pored njih, ataše Kraljevine Holandije, g Wegen, održao je predavanje u kome je pojasnio način podrške holandske države poljoprivrednicima, način orga- nizacije i funkcionisanja udruženja poljoprivrednika kao i način poslo- vanja. Naročito je istaknuto da je bez investicija i povećanja kapaciteta proi- zvodnje veoma otežan opstanak na tržištu, kako agro firmi tako i farmera.

Značajno učešće na seminaru imala je i ProCredit banka. Održana su dva predavanja i tom prilikom su učesnici na

Tari informisani o poslovnim rezultatima i planovima, kao i o značaju ulaganja u navodnjavanje uz pomoć solarne energije.

Prvo predavanje na temu primene solarne energije u navodnjavanju je veoma zainteresovalo poljoprivrednike. Naš poslovni partner, Vladimir Popović, istakao je sve prednosti solarnih siste-ma, najznačajnije karakteristike i uštede koje se ostvaruju upotrebom istih.

Brz povrat investicije, čak ispod 3 godine, dug vek trajanja, preko 20 godina, kao i izuzetno niski troškovi održavanja sistema bili su dovoljan argument da poljoprivrednici stupe u kontakt sa Vladimirom i našim kole-gama i potraže informaciju više.

Zanimiljivo predavanje je održao i predstavnik ProCredit banke, Vladimir Rajić, koji je tom prilikom istakao lidersku poziciju Banke na tržištu kredi-

tiranja poljoprivrednika, ostvarene rezultate u 2015. Godini, kao i planove za 2016 godinu. Vladimir je iskoristio priliku i odgovarao na pitanja koja su postavili poljoprivrednici, a koja se tiču najnovijih dešavanja i trendova u bankarskom sektoru.

Pored predavanja, Banka je bila spon-zor tradicionalne šetnje dobro pozna-tim stazama Tare. Tom prilikom poljo-privrednici su dobili prikladne, praktične i dopadljive poklone od Banke koji će im dobro doći pri svakodnevnom radu.

12. Zimski seminar na Tari je ispu- nio očekivanja učesnika i dao je do-datni motiv da što bolje započnemo 2016. godinu, spremno dočekamo predstojeću setvu i sva neophodna ulaganja u savremenu poljoprivrednu proizvodnju. █

N. Tintor

Z i m s K i s e m i n a r n a ta r i tradicionalno drUženje poljoprivrednika iz Ugla savetnika procredit banke

SAStOJCI:

Za podlogu:

· 120 gr lešnika ili badema· 240 gr brašna· 150 gr maslaca· 1/2 šolje običnog šećera· 1/3 šolje smeđeg šećera· 1/2 kašičice cimeta

Za nadev:

· 500 gr očišćenih šljiva· 1 veliko jaje i 1 žumance· 4-6 kašika šećera· 1 kašika brašna· 60 ml slatke pavlake· 50 ml mleka· 1/4 kašičice cimeta· kašičica ekstrakta vanile