Primarni Droge

5/26/2018 Primarni Droge

1/102

-VEINA FARMAKOLOKI AKTIVNIH SUPTANCISVRSTAVA SE U GRUPU SEKUNDARNIH METABOLITA


2/102

-PROCESI PRIMARNOG METABOLIZMA ODVIJAJUSE ISTIM MEHANIZMIMA U SVIM BILJKAMA

PRIMARNI SEKUNDARNI

-SEKUNDARNI METABOLIZAM POVEZAN JE SAKATABOLIZMOM I TRANSFORMACIJOMPRIMARNIH BIOMOLEKULA

-NASTALA JEDINJENJA UPOTPUNJUJUFUNKCIONISANJE ORGANIZMA U KOME NASTAJU


3/102

ODNOS PRIMARNOG I SEKUNDARNOG METABOLIZMA

PRIMARNI METABOLIZAM SEKUNDARNI METABOLIZAM

-nije neophodan za rast i razvoj

-razliit

-specifian

-neophodan za rast i razvoj

-uniforman

-univerzalan

-konzervativan -adaptivan

-neophodan za preivljavanje


4/102

elijski zid

jedro

hloroplast

mitohondrija

vakuola

Goldijeva tela

citoplazma

EPR i ribozomi


5/102

elijski zid

jedro

hloroplast

mitohondrija

EPR i ribozomi vakuola

citoplazma

Goldijeva telaFOTOSINTEZA

skladitenje ugljenih hidrata

glikolizaTCA CIKLUS

sinteza i degradacija masnih kiselina

sinteza aminokiselinaDNK iRNK

proteiniskladitenje i

degradacija produkata


6/102

JEDINJENJA PRIMARNOG

METABOLIZMA1. UGLJENI HIDRATI

2. LIPIDI3. NEPROTEINSKE AMINOKISELINE,

PROTEINI (PEPTIDI I ENZIMI)

4. VITAMINI


7/102

UGLJENI HIDRATI

- produkti primarnog metabolizma, izvor E

- gradivna uloga u biljnom organizmu (celuloza)- rezervoar E (skrob)- sastavni delovi metabolita biljaka (NK, koenzima, glikozida)- prekursori nekih sekundarnih molekula (alkaloidi, sumporni

i cijanogeni glikozidi)

- ugljeni hidrati i droge imaju veoma ogranienu terapijskuprimenu, ali veoma iroka primena u farmaceutskoj,

prehrambenoj i nekim drugim industrijama


8/102

UGLJENI HIDRATI U FARMACEUTSKOJ PRAKSI

MONOSAHARIDI:

1. D-glukoza: enzimskom hidrolizom skroba. Infuzija, izotonini (5%) i

hipertonini rastvori (15, 20, 30 i 50%) za nadoknadu gubitka te

nosti,za profilaksu i leenje ketoza


9/102


MONOSAHARIDI:

1. D-glukoza: enzimskom hidrolizom skroba. Infuzija, izotonini (5%) i hipertoninirastvori (15, 20, 30 i 50%) za nadoknadu gubitka tenosti, za profilaksu i leenje ketoza

2. D-fruktoza: dobija se hidrolizom inulina iz podzemnih organa biljakafamilije Asteraceae (Cychorium intybus, Cynara scolymus, Taraxacum

officinale). Koristi se kao izvor energije (parenteralno), koddiabetes-a iprirodni zaslaiva.


10/102


MONOSAHARIDI:

1. D-glukoza: enzimskom hidrolizom skroba. Infuzija, izotonini (5%) i hipertoninirastvori (15, 20, 30 i 50%) za nadoknadu gubitka tenosti, za profilaksu i leenje ketoza

2. D-fruktoza: dobija se hidrolizom inulina iz podzemnih organa biljaka familije Asteraceae(Cycorium intibus, Cynara scolymus, Taraxacum officinale). Koristi se kao izvor energije(parenteralno), koddiabetes-a i prirodni zaslaiva.

3. D-sorbitol: u plodovima biljaka Rosaceaae (Sorbus aucuparia), u

talusima morskih algi. Koristi se u terapiji oboljenja eluca, kaoholagog i blagi laksans. Prirodni zaslaiva. U farmaceutskojtehnologiji za regulisanje vlanosti prakastih materija.


11/102


MONOSAHARIDI:

1. D-glukoza: enzimskom hidrolizom skroba. Infuzija, izotonini (5%) ihipertonini rastvori (15, 20, 30 i 50%) za nadoknadu gubitka tenosti,za profilaksu i leenje ketoza

2. D-fruktoza: dobija se hidrolizom inulina iz podzemnih organa biljakafamilije Asteraceae (Cycorium intibus, Cynara scolymus, Taraxacum

officinale). Koristi se kao izvor energije (parenteralno), koddiabetes-a iprirodni zaslaiva.

3. D-sorbitol: u plodovima biljaka Rosaceaae (Sorbus aucuparia), utalusima morskih algi. Koristi se u terapiji oboljenja eluca, kaoholagog i blagi laksans. Prirodni zaslaiva. U farmaceutskojtehnologiji za regulisanje vlanosti prakastih materija.

4. D-manitol: u soku jasena(Fraxinus spp.)i u talusu nekih Phaeophyta.Osmotski diuretik (10-20%), per os pojaava sekreciju enzimadigestivnog trakta i osmotski laksans. Prirodni zaslaiva.


12/102

SLATKE DROGE

Mell- med

Apis melificaiA. ligustica, Apidae

- SASTAV: invertni eer (65-80%), voda (do20%), male koliine saharoze, etarsko ulje,enzimi, vitamini, voskovi (ostaci) i polenovazrna

- invertni eer potpuno resorbuje izdigestivnog trakta (glukoza gotovo trenutno,a fruktoza postepeno) i odmah prelazi u elije

gde se metabolie

- u farmaceutskoj industriji koristi se za zaslaivanje nekih preparata

- pri zarastanju manjih povreda koe i sluznica


13/102

SLATKE DROGE

Ficus caricae fructus

Ficus carica -Moraceae

Phoenicis dactyliferae fructus

Phoenix dactylifera -Arecaceae

Vitis viniferae fructus

Vitis vinifera -Vitaceae


14/102


Slatke droge:

MANA (Manna) - Osueni sok dobijen zasecanjem kore stabla i granagajenog crnog jasena Fraxinus ornus var. rotundifolia,Oleaceae.

- SASTAV: manitol (70%), maninotrioza (2xgalaktoza,glukoza) i manotetroza (2xgalaktoza, glukoza ifruktoza), invertni eer (5%), mineralne i smolaste

materije- blago laksantno sredstvo (kod klasinih opstipacija,hemoroida, razliitih povreda) manitol se neresorbuje u crevima i dovodi do poveanja

osmolariteta sadraja creva- PREPORUENE DOZE: 2-16g (deca) i 20-30g (odrasli) droge iliodgovarajua koliina fitopreparata


15/102


DISAHARIDI:

1. saharoza:najvaniji neredukujui prirodni disaharid osnovni obliktransporta E u biljkama. Saccharum officinarum, Poaceae (eerna

trska - 15%),Beta vulgarisvar.altissima,Chenopodiaceae (eerna repa- 16-17%)i Acer saccharum, Aceraceae (eerni javor); sirupi (45%), ukombinaciji sa maltodekstrinom - tablete

2. laktuloza:sintetski disaharid (u humanom mleku) - kod opstipacija, uterapiji hepatine encefalopatije (sniava konc. NH3u krvi)


16/102


POLISAHARIDI:

1. skrobovi (Amyla): -Amylum Orizae- Amylum Maydis

- Amylum Solani

- Amylum Tritici

U farmaceutskoj tehnologiji kao sredstvo za bubrenje, za dopunutableta i pilula, za izradu lekovitih i kozmetikih pudera i prakova zaposipanje. Za proizvodnju etanola, u prehrambenoj industriji, ...

1. dekstrini (Dextrinum): deliminom hidrolizom skroba; ukast,amorfan, higroskopan praak, oslatkog ukusa i specifinog mirisa.Nutritivno sredstvo; za razblaivanje droga jakog delovanja i biljnih

ekstrakata

Officinalni po Ph. Jug. V


17/102


HETEROPOLISAHARIDI:

- heterosaharidi (hidrokoloidi) su prirodni sastojci biljaka (sluzi) ili eksudatinastali posle povrede biljnog tkiva (gume)

- pektini (delimino metilovani galakturonidi)

- razliite heksoze, pentoze i uronske kiseline (kiseli) se meusobno povezujuu linearne ili ravaste lance polisaharida, koji se dodatno spajaju u sistem

lamela- delimino se rastvaraju u vodi (koloidni rastvori) ili upijaju vodu i bubre(gelovi)

- dodatkom alkohola u vodeni rastvor - precipitacija

- kuvanjem sa kiselinom dolazi do hidrolize i oslobaanja monosaharida(PLC, TLC, LC)

- viskozni vodeni rastvori (mucilaginosum) - za oblaganje i zatitu sluznica i

koe; emulgatori, stabilizatori


18/102


GUMA (Gummi)- Kompleksni molekuli izgraeni iz razluitih heksoza i uronskih kiselina(delimino metilovani i acetilovani). Molekulke mase 2x 104- 106.

Acacia tip - (u smei sa proteinima) D-galaktoza i L-arabinoza; ubonom nizu L-ramnoza, D-ksiluloza i D-glukuronska kiselina

Pektinski tip- jedinice D-galakturonske kiseline povezane (1-4) vezama,uz umetanje L-arabinoze i D-glukuronske kiseline

Ksilanski tip - jedinice ksiluloze povezane -(1-4) vezama, uz L-arabinozu, L-galaktozu i D-glukuronsku kiselinu

D-manoza i D-glukuronska kiseline povezane (1-2) i (1-4) vezama

- transformacijom drugih polisaharida, najee skroba,procesomgumozis,koji moe biti spontan ili posledica povrede tkiva (Mimosaceae, Rosaceae,Combretaceae, Burseraceae, Rutaceae - specifinost)

- emulgatori i stabilizatori disperznih sistema


19/102

Acaciae gummi, Gummi arabicum- arapska guma

Acacia senegal Willd., Mimosaceae

DROGA: osuena iovrsla guma koja curi izzaseenog drveta razliitihAcaciavrsta (Ph. Jug. IV).

SASTAV: Ca, Mg i K soli

arabinske kiseline(ravasti polisaharid; D-galaktoza, L-arabinoza, L-ramnoza i D-glukuronskakiselina)

PRIMENA: emulgator, za formulaciju farmaceutskih preparataGummi arabicum desenzymata


20/102

Tragacantha, Gummi tragacantha

Astragalus gummifer Labil., Fabaceae

DROGA: na vazduhu osuena gumakoja spontano curi iz zdravih ili

oteenih stabla i grana vrstaAstragalus(Ph. Jug. IV).

SASTAV: smea razliitih

polisaharida. 30% tragakantin(neutralni arabinogalktan, rastvorljivu vodi), a ostatak basorin (kiselipolisaharid: D-galakturonska kislina,

D-galaktoza, D-ksiloza, i L-fukoza) - nerastvorljiv u vodi, upijavodu i bubri.

PRIMENA: emulgator u farmaciji. Blagi laksativ.


21/102

OSTALE GUME:

Karaja guma (Sterculia tragakant)Sterculia urens, Sterculiaceae-zapreminski laksans i u dentalnim preparatima

Guar gumaCyamopsis tetragonalobus, Fabaceae

- per os(antidijabetina svojstva), sniava nivo holesterola,svojstvo zgunjavanja (5-6x vee od skroba)

Ksantanska guma

fermentacijom glukoze pod delovanjem Xanthomonascampestris

- pseudoplastini tip (viskozitet se smanjuje mukanjem, astajanjem se vraa na prvobitno stanje)


22/102


SLUZ (Mucilago)- Heteropolisaharidi, izgraeni iz linearnih ili ravastih lanaca pentoza,heksoza i uronskih kiselina.

- Lokalizovani su na zidovima epidermalnih elija semenjae i lista ili uspecijalnim elijama i kanalima u razliitim biljnim organima.Karkateristini su za biljke reda Malvales (kisele sluzi) i Fabales(neutralne sluzi).

- Kvalitet droga se procenjuje na osnovu bubrenja (Ph. Jug. IV) ili naosnovu viskoziteta vodenog ekstrakta droge

- Droge su veoma higroskopne (razvoj mikroorganizama), a moe doi i do

hidrolitikog razlaganja sluzi


23/102

Althaeae radix, Althaeae folium

Althaea officinalis L., Malvaceae

DROGA: oguljen i osuen koren i

osueni list biljaka u cvetu.SASTAV: sluzi 10% (D-galaktoza, L-ramnoza, D-glukuronska kiselina i D-

galakturonska kiselina), pektini,slobodni monosaharidi, skrob,flavonoidi i kumarini (list i cvet)

Althaeae flos

DELOVANJE: sluz oblae sluznicu, smanjujui njen nadraaj;emolijentno sredstvo

PRIMENA: sredstvo za ublaavanje kalja. Kod upala sluzniceusta, nosa i grla i infekcije sluznica organa digestivnog trakta

(kolitisa)


24/102

Malvae flos

Malva silvestris L., Malvaceae

DROGA: osuen cvet crnog sleza

PRIMENA: sastojakajnih meavina

SASTAV: sluz; glikozidi flavona,

flavonola; antocijani

Althaeae (Alceae) roseae flosAlthaea rosea L., Malvaceae

DROGA: osuen cvet trandavilja

PRIMENA: sastojak ajnih

meavina

SASTAV: sluz; glikozidi flavona,flavonola; antocijani


25/102

Farfarae folium

Tussilago farfara L., Asteraceae

DROGA: osuen list podbela

PRIMENA: sastojak prsnihajeva

SASTAV: sluz; flavonoidni

glikozidi, tanini, triterpenski isteroidni sastojci,PIROLIZIDINSKIALKALOIDI


26/102

Lini semen

Linum usitatissimum L., Linaceae

DROGA: zrelo, osueno seme gajenog lana

SASTAV: 45% masnog ulja, proteini (20-25%), cijanogeni glikozidi (linustatin ilinamarin), enzimi, sluz (12%; uepidermalnim elijama; D-galakturonska

kiselina, D-galaktoza, L-ramnoza, D-ksiloza)

DELOVANJE: pojaava peristaltiku creva i pasairanjecrevnog sadraja.

PRIMENA: laksans kod hroninih opstipacija, kod kolitisa ienteritisa; u dermatologiji i kozmetici kao emolijentno sredstvo


27/102

Salep tuber

Orchis sp., Ophris sp., Planthathera sp., Gymnadenia sp.Orchidaceae

DROGA: poparene i osuene mlade

krtole kauna.

SASTAV: 50% sluzi, 25% skroba iproteini. Sluz se sastoji iz D-

manoze, rastvara se u vodi i dajeviskozne rastvore.

DELOVANJE: oblae i titi

sluznicu creva, a crevni sadraj iniguim.

PRIMENA: antidajarojik,antitusik, emolijens (Infusum salep,1%)


28/102

Lichen islandicus

Cetraria islandica, ParmeliaceaeDROGA: osuen talus islandskogliaja

SASTAV: 50% sluzi (5% dekokthlaenjem formira gel), ugljenihidrati (lihenin, izolihenin), gorkedepsidne (cetrarna) i druge kiseline

(lihesterinska, usninska)

DELOVANJE: antitusik, snanoantimikrobno delovanje (usninska

kiselina)PRIMENA: kod razliitih vrstakalja i infekcija gornjih disajnih

puteva,Amarum purum


29/102

Psyllium (Ispaghula husk)Plantago psyllium,P. indica, Plantaginaceae

DROGA: osueno seme (semenjaa)

SASTAV: sluz (D-ksiloza, L-arabinoza i aldobiuronska kiselina)- deo se otapa u hladnoj, a deo utoploj vodi; masno ulje, proteini,

ugljeni hidrati, iridoidni glikozidi(aukubin)

PRIMENA:mucilaginosum, laksans; u kozmetikim preparatima


30/102

Cydoniae oblongae semen, foliumCydonia oblonga L., Rosaceae

DROGA: osueno seme i list dunje

SASTAV:

LIST: sluz (arabinoza, ksiloza,uronske kiseline), tanini, flavonoidiSEME: sluz (arabinoza, ksiloza,uronske kiseline), masno ulje,

cijanogeni glikozidi, enzimiPRIMENA: mucilaginosum, emulgator (seme za industrijskuproizvodnju), naroito u sredstvima za fiksaciju i oblikovanje

kose


31/102

SLUZI ALGI:

ALGINSKA KISELINA I ALGINATI: dobijaju se iz algi rodaAscophyllum(Phaeophyceae). Sastoji se iz lanaca D-manuronske i D-guluronske kiseline(molekulska masa 35000 do 1.5x106).

Primenjuju se kao zgunjivai, gelirajua sredstva, stabilizatori iemulgatori, sredstva za formiranje filma i filamenata.


32/102

SLUZI ALGI:

AGAR- koloidni koncentrat dobijenkuvanjem talusa algi roda Gelidium, iGracilaria (Rodophyceae). Sastoji seod agaroze koju ine polimeridisaharida, agarobioze (3,6-anhidro-L-galaktoza i D-galaktoza) iagaropektina (D-galaktoza, 3,6-anhidro-D-galaktoza i D-glukuronskakiselina, delimino esterifikovani

sumpornom kiselinom).Primenjuje se kao blagi laksans. U prehrambenoj industriji kao zgunjiva,stabilizator i emulgator. U farmaceutskoj industriji za proizvodnju tableta ikapsula. U mikrobiolokim laboratorijama kao podloga.


33/102

KARAGENI: kiseli polisaharidi, dobijaju se iz Chondrus crispus i Gigartinamamillosa (Rodophyceae). Sastoji se iz 3,4-anhidro-D-galaktoze i D-

galaktoze, povezanih -(1,4) i -(1,3) vezama i delimino esterifikovanihsumpornom kiselinom.

Primena u prehrambenoj, kozmetikoj i farmaceutskoj industriji, kaoemulgator, gelirajue sredstvo i sredtvo za dopunu mase.

LAMINARIN u mrkim morskim algamaPhaeophyceae. Sadri do 36% sluzi. Smealaminaroze i laminarina. Linerani

polisaharidi izgra

eni iz ostataka glukozevetanih -(1-3) i -(1-6) glikozidnimvezama.

Natrijum laminarinsulfat koristi se kao

antikoagulans i antilipemik. Sterilizovanitapii laminarije (Laminaria stipes)primenjivali su se u ginekologiji zadreniranje i proirivanje rana.


34/102

- Beli praak molekulske mase od 25000 do 90 000. Sastoji se izlanaca D-galakturonske kiseline povezanih -(1-4) vezama.Povezani sa arabinanima i galaktanima.

- Primenjuju se za geliranje. Primena u prehrambenojindustriji.

PEKTINI

- Biljni polisaharidi, sa vodom daju guste koloidne rastvore;esto vezani za centralnu lamelu elijskog zida (protopektini -vrstina i elastinost) ili rastvoreni uelijskom soku (pektini)


35/102

LIPIDI


36/102

PROSTI LIPIDI estri glicerola i VMK (trigliceridi) MASTI I MASNA ULJA

estri viih alifatinih monohidroksilnih alkohola i VZMK

VOSKOVI

SLOENI LIPIDI fosfolipidi

glikolipidi

lecitini


37/102

ULOGA LIPIDA:-osnovni gradivni elementi elijskih membrana

-obezbeuju E neophodnu za odravanje ivotnih funkcija

-zatitna uloga (na povrini ili u vidu masnog tkiva ivihorganizama)


38/102

- u semenu i perikarpu, retko u drugim delovima (masna ulja)

Kod biljaka:

- u specifinim elijama - oleozomima (masti)

- u potkonom tkivu (mast i loj)

Kod ivotinja:

- u jetri (ulje)


39/102

C20 - ulje kikirikija

COOH oleinska kiselina C18:1(9)

COOH C22:1(13)eruka kiselina

COOH C18:2(9,12)linolna kiselina

COOH -linolenska kiselina C18:3(6,9,12)

COOH C18:3(9,12,15)-linolenska kiselina

COOHarahidonska kiselina C20:4(5,8,11,14)


40/102

COOH

sterkulinska kiselina

COOH

calmugrinska kiselina

OH

H

COOH

ricinolna kiselina

COOH

O

jasmonska kiselina

ODREIVANJE:

nezasiene masne kiseline apsorbuju svetlost u UV oblasti

metilestri masnih kiselina su isparljivi - GC identifikacija

FIZIKO HEMIJSKE OSOBINE TRIGLICERIDA


41/102

FIZIKO-HEMIJSKE OSOBINE TRIGLICERIDA

na sobnoj temperaturi su vrste, poluvrste ili tene konzistencijene rastvaraju se u vodi, sporadino se rastvaraju u alkoholu, a saorganskim rastvaraima daju manje-vie bistre rastvore

alkoholnim ili vodenim rastvorom baza izaziva se razlaganje estara uz

nastajanje soli (sapuni)u prisustvu vazduha i O2dolazi do peroksidacije nezasienih veza ipolimerizacije (usmoljavanje i ueglost)

PREMA FARMAKOPEJI: relativna gustina (


42/102

PROIZVODNJA TRIGLICERIDA

-masna ulja:

ceenjem (samotok, hidrauline prese sa ili bez zagrevanja) ekstrakcijom pomou organskih rastvaraa

-ivotinjske masti:

kuvanjem masnog tkiva u vodi

topljenjem masnog tkiva

-IZOLACIJA-

-RAFINACIJA (preiavanje)-

otklanjanjem sluzi, proteina, lecitina neutralizacijom slobodnih MK (saponifikacija,


43/102

-LEKOVITA MASNA ULJA-


44/102

Oleum Jecoris- riblje ulje

Gadus spp., Gadidae

HEMIJSKI SASTAV:

-trigliceridi NMK (do 85%): arahidonska (C20:4) i klupadonska (C22:6)-ZMK (u tragovima): miristinska, palmitinska i stearinska

-vitamin A 600ij/g

-vitamin D 100ij/g

VITAMINIZIRANA MASNA ULJA: do 1000ij/g vitamina A

do 100ij/g vitamina D

- bistra, svetlouta, uljasta tenost,specifinog ukusa i mirisa

- zagrevanjem jetri na vodenoj pari

Ol J i iblj lj


45/102

Oleum Jecoris- riblje ulje

Gadus spp., Gadidae

PRIMENA:-deci za prevenciju ili kod poremeene resorpcije kalcijuma

-kao dodatak mastima koje se koriste kod povreda i opekotina

-kod reumatskih bolova

-kod povienog holesterola u krvi i kod kardiovaskularnih poremeaja

-vitamin A: poboljava epitelizaciju tkiva-vitamin D: poboljava resorpciju kalcijuma

DELOVANJE:

-esencijalne NMK: delovanje na povieni holesterol u krvi

Ol Hi l i iblj lj


46/102

Oleum Hippoglossi- riblje ulje

Hippoglossum hippoglossum, Pleuronectidae

- zlatnouta uljasta tenost, sanajmanje 7% neosapunjivihmaterija

- do 20% ulja

-prirodno vitaminizirano ulje (60000ij/g vit. A, 600ij/g vit. D)

G di l lj i k dij


47/102

Gynocardiae oleum - ulje ginokardije

Hydnocarpus kurziiWarb., Flacourtiaceae

- uta meka masa, neprijatnog ukusa i blagog

mirisa; na 25oC prelazi u viskoznu tenost

- toplim ceenjem zrelog semena ginokardije

- rastvara se u nepolarnim rastvaraima

HEMIJSKI SASTAV:

-ZMK: palmitinska i stearinska

-NMK: oleinska

-ciklopentanske MK COOH

calmugrinska kiselinaPRIMENA:

- koristilo se za leenje lepre i nekih drugih konih bolesti (per osi parenteralno)

Ri i i l i i lj


48/102

Ricini oleum - ricinusovo ulje

Ricinus communisL., Euphorbiaceae

- hladnim ceenjem zrelog, oljutenog semena ricinusa

HEMIJSKI SASTAV:

- preko 50% masnog ulja, 15-20% proteina

- toksini glukoproteid RICIN (kuvanje)

- cijano-derivati piridona (ricinin)

- osnovni sastojci su gliceridi ricinolne kiseline(12-oksi-9-oktadecenska kiselina)

OH

H

COOH

ricinolna kiselina

Ricini oleum ricinusovo ulje


49/102

Ricini oleum - ricinusovo ulje

Ricinus communisL., Euphorbiaceae

DELOVANJE:

- iritantno delovanje ricinolne kiseline nasluznicu tankog creva

PRIMENA:- purgativ kod akutnih opstipacija

- u farmaceutskoj tehnologiji kao podloga

- vehikulum za parenteralne preparate- osnova za sintezu nekih surfaktanata

- u kozmetikim preparatima

Olivae oleum maslinovo ulje


50/102

Olivae oleum - maslinovo ulje

Olea europaeaL., Oleaceae

- hladnim ceenjem iz perikarpa nepotpuno

zrelog ploda masline

HEMIJSKI SASTAV:

- perikarp 40-60%, a endosperm semena 12-15% masnog ulja

- dominiraju gliceridi oleinske, linolne i palmitinske kiseline

- bistra, svetlouta, uljasta tenost,specifinog ukusa i mirisa

- hlaenjem na 10oC ulje postaje viskozno i

izdvaja se pahuljast talog, a na 0oC ovrsnedo zrnaste mase

Olivae oleum maslinovo ulje


51/102

Olivae oleum - maslinovo ulje

Olea europaeaL., Oleaceae

PRIMENA:

- holagog- u farmaceutskoj tehnologiji kao podloga

- Oleum Olivae neutralisatum -vehikulum

za parenteralne preparate- u prehrambenoj i industriji sapuna i deterdenata

Lini oleum - laneno ulje


52/102


Linum usitatissimumL., Linaceae

- hladnim ceenjem zrelog semena lana

- bistra, svetlouta, uljasta tenost,specifinog ukusa i mirisa, na vazduhu

se zgusne, potamni, dobija gorak ukus iuegao miris

HEMIJSKI SASTAV:

- do 45% masnog ulja

- dominiraju gliceridi oleinske, linolne i linolenske kiseline- trigliceridi zasienih MK do 15%



53/102


Linum usitatissimumL., Linaceae

PRIMENA:

- u industriji boja, lakova, sapuna i plastinih masa

- u farmaceutskoj tehnologiji za izradu nekih preparata

- u ishrani tek posle rafinacije i hidriranja

- u obliku kataplazmi (ostaci nakon ceenja ulja, zbog sadrajasluzi)

MASNA ULJA SA cis -- LINOLENSKOM KISELINOM


54/102

MASNA ULJA SAcis LINOLENSKOM KISELINOM

u ljudski organizam se unosi hranom ili metabolizmom linolnekiseline

COOH COOH

linolna kiselina -linolenska kiselina

COOH

dihomo--linolenska kiselina

COOH

arahidonska kiselina

-desaturaza6

MASNA ULJA SAcis -- -LINOLENSKOM KISELINOM


55/102

J

R2-CO-O-CH

CH2-O-CO-R1

CH2-O-P-X

O

OH linozitolarahidonska kiselina

fosfolipaza C

fosfolipaza A2

- na aktivnost 6 - desaturaze i fosfolipaze A2 utiu ivotnodoba, alkoholizam, gladovanje, maligna oboljenja, diabetes,kardiovaskularne smetnje, povien nivo holesterola, virusne

infekcije, atopiki ekcem, PMS, ...



56/102

DELOVANJE:GLK i DGLK su (preko arahidonske kiseline) prekursori u sintezi prostglandina E2(PGE2) i manje aktivnih E1(PGE1) serije

aktivnost PGE1 je povezana sa njihovim antiinflamatornim, imunoregulatorim ivazodilatornim svojstvima, sa inhibicijom agregacije trombocita, sa uticajem na

sintezu holesterola, poveanjem cAMP, odnosno inhibicijom fosfolipaze A2

arahidonska kiselina

COOH

5-lipooksigenaza prostaglandin-sintaza (ciklooksigenaza)

leukotrieni

prostaglandini

prostaciklini tromboksan A2



57/102

PRIMENA: u terpaiji atopikog ekcema, ciklinih i neciklinih mastalgija

za ublaavanje tegoba kod PMS, psorijaza, multiplex skleroze,hiperholesterijemije, reumatoidnog artritisa, Raynaud-ovog fenomena, Sjogren-ovog

sindroma, virusnih infekcija, itd.

PREPORUENE DNEVNE DOZE:

u sluaju atopikog ekcema 2-4g (deca) i 6-8g (odrasli) ulja

u terapiji mastalgija 3-4g ulja

(na osnovu standardnog sastava masnog ulja sa 8%cis--linolenske kiseline)

ulje se primenjuje direktno, pomeano s mlekom i nekim drugim tenostima, uzhranu ili u specijalnim doziranim oblicima (kapsulama)

Oenotherae semen - seme nourka


58/102

Oenothera bienisL., Oenotheraceae

sadraj masnog ulja 19-25%

- 60-70% linolne i 5-7 (8-14)% GLK

Boraginis semen,

Ribes nigrae et rubrae semen,Ribes spp.- Grosulariaceae

Borago officinalis- Boraginaceae

INDIFERENTNE MASTI I MASNA ULJA


59/102

najee se koriste u ishrani, ili nalaze primenu u prehrambenoj i industrijisapuna, boja i lakova

podloge za poluvrste farmaceutske oblike

Amygdalae oleum-bademovo uljePrunus amygdalus- Rosaceae

-ostaje teno do -10oC

- emolijens- za dobijanje bademovog butera

Adeps suilus-svinjska mastSus scrofa- Suidae

Butyrum cacao-kakao buterTheobroma cacao- Sterculiaceae

-topi se na 29oC-

Juglandis oleum-ulje orahaJuglans regia- Juglandaceae

- emolijens



60/102

Arachidis oleum-ulje kikirikijaArachis hypogaea- Fabaceae

- seme sadri 35-55% masnog ulja

- gliceridi oleinske i linolne kiseline, ostatakine ZMK

SASTAV:

DELOVANJE:

- emolijentna i vlaea svojstva, spreava isuivanje koe

PRIMENA:- za izradu kozmetikih preparata; u prehrambenoj industriji

- bistra, svetlouta tenost, bez mirisa,prijatnog ukusa, ovrsne na -5oC



61/102

- ceenjem vrstog dela kokosovog oraha- poluvrsto ulje, topi se na 24oC

Cocos oleum-kokosovo uljeCocos nucifera- Arecaceae

- ostatakine kapronska, kaprilna, oleinska, palmitinska, stearinska kiselina

SASTAV:- gliceridi laurinske i miristinske kiseline

PRIMENA:- kod poremeene apsorpcije masti (kiseline kratkog lanca se lako resorbuju izdigestivnog trakta)

proizvodi koji su proli obradu (hidrogenizacija, esterifikacija) - meavineMK ili alkohola - emolijentno delovanje

- kokosovo mleko - teni endosperm (meaviina masnih, proteinskih jedinjenjai hormona), hanljivo i emolijentno sredstvo

- baze esencijalnih MK



62/102

Palmae oleum-palmovo uljeElaeis guinensis- Arecaceae (Palmae)

- ceenjem perikarpa ploda

SASTAV:

- poluvrsto ulje, topi se na 30oC

- trigliceridi palmitinske i oleinske kiseline

- jestivo ulje, sirovina za dobijanje margarina i sapuna

- ceenjem iz semenog jezgra posle odvajanja perikarpa

SASTAV:- gliceridi laurinske i MK srednjedugog lanca

- za izradu supozitorija, vaginaleta i sl.

- hidrogenizacijom se dobiija bela poluvrsta masa, topi se na 31-36oC



63/102

- bogato vitaminom E

SASTAV:

PRIMENA:- sredstvo za vlaenje koe

- estri oleinske i linolne kiseline

Maydis oleum-ulje kukuruznih klicaZea mays- Poaceae

Sesami oleum-susamovo uljeSesamum indica- Pedaliaceae

- seme sadri do 50% masnog ulja- po sastavu slino maslinovom ulju

- ovrsne na -4oC

Tritici oleum-ulje peninih klicaTriticum vulgare- Poaceae

- do 12% masnog ulja- estri linolne, oleinske i linolenskekiseline- prirodni konzervans (vitamin E)



64/102

- vitamini A i E

SASTAV:

PRIMENA:- u sredstvima za ubrzavanje regeneracije koe

- karotenoidi

Daucus carotae oleum-ulje argarepeDaucus carota- Apiaceae

Rosae pseudofructi oleum-ulje ipurkaRosa spp.- Rosaceae

- estri linolne i linolenske kiseline, vitamin C, karotenoidiPRIMENA:

- za tretman osetljive koe (blag antiseptik)- u terapiji opekotina (posledica radijacije)



65/102

SASTAV:

- veoma nestabilno ulje (antioksidanti)

- estri oleinske, linolne, linolenske, palmitinske i

stearinske kiseline

Glycinae oleum-sojino uljeGlycine max- Fabaceae

Brassicae oleum-ulje uljane repiceBrassica napus var.oleifera- Brassicaceae

Helianthi oleum-suncokretovo uljeHelianthus annuus- Asteraceae

Papaveris oleum-makovo uljePapaver somniferum- Papaveraceae

MASNA ULJA U KOZMETIKIM PREPARATIMA


66/102

indiferentne masti i masna ulja - podloge za poluvrste farmaceutske oblike

mnogo vei broj ovakvih podloga za izradu kozmetikih proizvoda (tzv. bio-,fito- ili prirodna kozmetika) - emolijentno delovanje i odravanje prirodnevlanosti koe

lekovitost se ogleda u prisustvu esencijalnih masnih kiselina i, kod nekihulja, u prisustvu liposolubilnih vitamina (E i A)

proizvodi koji su proli obradu (hidrogenizacija, esterifikacija) - meavineMK ili alkohola dobijenih iz kokosovog ulja (AKTIVNI SASTOJCI)

uljani ekstrakti biljaka (funkcija podloge, emolijensi, nosioci aktivnihsastojaka)



67/102

uljani ekstrakti biljaka (funkcija podloge, emolijensi, nosioci aktivnihsastojaka)

Hyperici extractum oleosa -uljani ekstrakt herbe kantariona - emolijentHypericum perforatum, Hypericaceae

Calendulae extractum oleosa -uljani ekstrakt cvasti nevena - deodorantCalendula officinalis, Asteraceae

Chamomillae extractum oleosa -uljani ekstrakt cvasti kamilice - antiseptikMatricaria chamomilla, Asteraceae

Arnicae extractum oleosa -uljani ekstrakt cvasti arnike - deodorantArnica montana, Asteraceae

Echinaceae extractum oleosa -uljani ekstrakt korena ehinacee - emolijentEchinacea spp., asteraceae

Ginseng extractum oleosa -uljani ekstrakt korena en-ena - emolijentPanax ginseng, Araliaceae



68/102

Butyrospermii butyrum-afriki buter, karite buter, shea buterButyrospermum parkii- Magnoliaceae

- seme sadri do 60% masnog ulja

- trigliceridi (oko 80%), SMK (5%),neosapunjive materije (8%), vosak (7%)

SASTAV:

DELOVANJE:- emolijentna i vlaea svojstva, spreavaisuivanje koe

PRIMENA:- u preparatima namenjenim nezi koe i kose



69/102

Perseae oleum-avokadovo uljePersea americana- Lauraceae

- vitamini A, D i E, masne kiseline, biljnisteroli

SASTAV:

DELOVANJE:- potpomae zarastanje oteene oke

PRIMENA:

- u preparatima za terapiju ekcema- tradicionalno se koristi za zaustavljanje opadanja kose



70/102

PRIMENA:- u meavini sa sokom dobijenim ceenjem sonog dela pomuma

Malus domesticae oleum- ulje jabukeMalus domestica- Rosaceae

- ekstrakcijom iz povrinskog sloja ploda jabuke

PRIMENA:- u preparatima za omekavanje koe

Prunus armeniacae oleum- ulje kajsijePrunus armeniaca- Rosaceae

- iz semena kajsije, po sastavu slino bademovom ulju



71/102

osnova za izradu sredstava za masau(bademovo, suncokretovo, kikirikijevo, avokadovo, sojino, ulje peninih klica,breskve ili kajsije)

- etarska ulja (ruzmarin, lavanda, bor, limun, kedar, ) poboljavajuperifernu cirkulaciju i metabolike procese u koi

PRIRODNI VOSKOVI


72/102

meavine estara viih, zasienih monohidroksilnih alkohola i VMKznaajna koliina slobodnih kiselina, alkohola, ugljovodonika i biljnihsterola

poveanjem molekulske mase alkohola menja se konzistencija, smanjuje serastvorljivost u vodi i poveava temperatura topljenja

(laurilalkohol ili dodekanol (C12H25OH) je prvi vrst alkohol u nizu)

NAJZASTUPLJENIJI ALKOHOLI:

cetil- (heksadekanol, C16)lignoceril- ili karnaubil- (tetrakozanol, C24)

mircil- ili melisil- (triakontanol, C30)lakceril- (dotriakontaol, C32)

alifatini mono- i dihidroksilni alkoholi ravnog ili ravastog niza(izopropil- i izobutil-tipa) sa C

16-C

30

PRIRODNI VOSKOVI


73/102

steroidni alkoholi - holesterol i lanosterol

HOholesterol (C27)

lanosterol (C30)HO

PRIRODNI VOSKOVI


74/102

zasiene MK, ravnog niza, parnog broja C atoma (C16 -C34)

NAJZASTUPLJENIJE KISELINE:

palmitinska (C16)

cerotinska (heksakozanska, C26)melisinska (triakontanska, C30)

masne kiseline ravastog niza


75/102

PRIRODNI VOSKOVI

biljni ivotinjski

Cera carnauba karnauba vosakCopernicia cerifera, Arecaeae


76/102

p f ,

- oficinalan po evropskoj, britanskoj i amerikoj farmakopeji

- tvrd, svetloute do tamnosmee boje, obino bez ukusa, slabog karakteristinog mirisa

- estar cerotinske kiseline (C26) i mircil alkohola (C30); -hidroksimasne kiseline i njihoviderivati

- za poliranje farmaceutskih oblika, u fitokozmetici kao podloga

SASTAV:

PRIMENA:

PRIRODNI VOSKOVI


77/102

Cera Jojobae (Oleum Jojobae) jojobin vosakSimmondsia chinensis, Buxaceae

- estri alkohola i kiselina sa 20 i 22 C atoma

- u kozmetici u preparatima za negu koe ikose (stvara zatitni film na povrini iomoguava odravanje vlage)

SASTAV:

PRIMENA:

- iznad 10oC tean, hidorgenizacijom se dobijajojobin buter vrst (temp. topljenja 65oC)

Cera palmarum palmov vosakCeroxylon alpinum, Arecaceae

Cera candelilla kandelila vosakEuphorbia spp., Euphorbiaceae

Cera javanica javanski vosakFicus ceriflua, Moraceae

PRIRODNI VOSKOVI


78/102

Cera flava, Cera alba pelinji vosakApis mellifica, Apidae

- u kozmetici osnova za izradu krema i rueva, odrava vlanost koePRIMENA:

- utomrka, po povrini fino izbrazdana, matnekristalna masa, zagrevanjem postaje

plastina- mirisa specifinog na med, bez ukusa, privakanju se ne lepi

- estri palmitinske kiseline i melisil alkohola

SASTAV:

- za falsifikovanje: cerozini, parafini, stearini,prirodne smole i prirodni biljni voskovi

- estri voska saponifikuju se jedino alkoholnim rastvorom baze, a masti i toplim

vodenim rastvorom baze

PRIRODNI VOSKOVI


79/102

Cetaceum spermacet, vorvonjPhyseter macrocephalus, Physeteridae

- estri cetil-alkohola (C16) i palmitinske kiselineSASTAV:

- u tehnologiji kao podloga i za izolaciju cetil-alkohola

PRIMENA:

- uta, viskozna tenost, uljasta; hlaenjem seizdvaja vosak

- preieni vosak je tvrda, sedefasta, prozirnaljuspasta masna masa, bez ukusa i slabogmirisa

PRIRODNI VOSKOVI


80/102

Cera lanae lanolinOvis aries, Bovidae

- uta, ilava, lepljiva masa, neprijatnogukusa, specifinog mirisa

-estri miristinske, palmitinske, stearinske,laurinske i lanocerinske kiseline i njimaodgovarajuih alkohola

SASTAV:

- ciklini steroidni alkoholi (holesterol iholestanol) i triterpenski alkohol lanosterol (do30%)

- kao podloge za veliki broj farmaceutskih poluvrstih oblika (holesterol prirodniemulgator)

PRIMENA:

- sirovina za ekstrakciju holesterola

LECITIN


81/102

- u terapijske svrhe sam ili u kombinaciji sa karnitinom (kod poremeenogmetabolizma masti)

PRIMENA:

- prirodna smea glicerida stearinske,palmitinske i oleinske kiseline, kodkojih je trea OH grupa glicerolaesterifikovana fosfornom kiselinom(esterifikovana nekim alkoholom

holin, etanolamin, serin, glicerol iliinozitol)

- Glycine max, Fabaceae

- emulgator u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji

- sirov lecitin: 30-40% masnog ulja i

60-70% lecitina

CH2OCOR1

R2OCOCH

CH2OPOCH2CH2N(CH3)31,2-diacetil-sn-glicero-3-fosforilholin

+

- za izradu lipozoma (osnova veine preparata)


82/102

PEPTIDI I ENZIMI

1. NEPROTEINSKE AMINOKISELINE2. PEPTIDNI TOKSINI: -AMANITIN, FALODIN,

RICIN, BOTULINUM TOKSIN, MIKROCISTIN3. ENZIMI

O

OH NNH2 COOH


83/102

N

NH2

COOH

N NH2

MIMOZIN

LATIRIN

N

N

COOH

H

H2

KUKURBITIN

H3C Se CH2 CH COOH

NH2

Se-metilselenocistein

H3C CH CH S CH2 CH

NH2

COOH

S-(1-propenil)-cistein

Mimozin-toksina supstanca (Mimosaceae,Leucaenasp.) inhibirasintezu proteina i nukleinskih kiselina

Kukurbitin (Cucurbita pepo L., Cucurbitaceae) protiv glista kod dece.

GLUKOZINOLATIGLUKOZINOLATI


84/102

Aktivni principi biljaka familije Brassicaceae (senf, rotkva, kupus),Capparidaceae, Resedaceae i dr.

Osnovna struktura: glukoza+sulfatnaglukoza+sulfatna grupa+aglikongrupa+aglikon

Bisintetski nastaju iz:

1. Tirozina: p-hidroksibenzilglukozinolati: SINALBIN (Sinapis alba)

2. Fenilalanina: benzilglukozinolati: NASTURCIJUM (Lepidiumsativum)

3. Triptofana: 3-indolilmetilglukozinolati: GLUKOBRAZICIN(Brassica oleraceavar.capitata-kupus)

4. Homometionin: alilglukozinolati: SINIGRIN (Sinapis nigra)

R N C S IZOTIOCIJANA


85/102

Glc SN

SO

R

O3

R C N

R S C N

NITRILI

TIOCIJANATI

-hidrolizuju u biljkama delovanjem tioglukozidaza mirozinaza

-mogu da budu toksini ali i jedinjenja od interesa za farmaceutsku industrijuu hemoprevenciji, naroito karcinoma debelog creva (brokoli-Brassica oleracea

var.silvestris, kupus)

-INDOL-3-KARBINOL nastaje degradacijom glukobrasicina (inhibirajuaktivaciju prokarcinogena, a aktiviraju enzime detoksikacije glutation-S-transferazu i NADPH-hinon reduktazu)

-konzumiranjem 300g/dnevno prokelja (Brassica oleracea var. gemmifera)tokom 3 nedelje znaajno se poveava aktivnost glutation-S-transferaze ismanjuje urinarna koncentracija purinskih metabolita (markeri degradacijeDNA)


86/102

Raphanus sativusvar.niger, Brassicaceae


87/102

Sadri GLUKOBRAZICIN (3-INDOL-METILGLUKOZINOLAT):

TRADICIONALNO SE KORISTIKAO:

1. Holeretik i holagog

2. Kod bronhijalnih aktutnih obolenja3. Kod opekotina od sunca

U kozmetici u terapiji ALOPECIJE.

Poznata i kao sredstvo za dreniranjejetre.

AMANITA TOKSINI

Amanita phalloides(Fr) Link, Basidiomycota


88/102

1. Amatoksini: -amanitin

-inhibicija RNK polimerazeII (vitalna u sintezi mRNK,microRNK, snRNK): prekidase sinteza proteina

2. Falotoksini: faloidin

Antidot: kombinacija penicilina i silibina

BETALAINIBETALAINI


89/102

BETACIJANINI: ljubiasti pigmenti

BETAKSANTINI: uti pigmenti

Biljni pigmenti, nalaze se i u nekimgljivama i u devet familija redaCentrospermae (Caryophyllales) u

kojima zemnjuju antocijanine ucvetovima i plodovima


90/102


91/102

Cvekla (Beta vulgaris ssp. vulgaris var. vulgaris)

LEKTINI


92/102

PROTEINI ILI GLIKOPROTEINI KOJI SESPECIFINO VEZUJU ZA OLIGOSAHARIDNE

OSTATKE NA

ELIJSKIM MEMBRANAMA, NEPOKAZUJU ENZIMSKU AKTIVNOST

U biljama se uglavnom nalaze u semenu, imaju sposobnostaglutinacije eritrocita, neki ispoljavaju mitotiku aktivnost

Neki mogu da razlikuju normalneelije ielije tumora Mnogi su visoko toksini


93/102

Abrus precatorius, Fabaceae (tropska biljka) -

indijanski sladi

LEKTIN-ABRIN izaziva gastroenteritis,konfuziju, komu, konvulzije

Sastoji se iz dva polipeptidna lanca A i BInhibira biosintezu proteina

Dekorativno seme koristilo se za izradu

nakita

Ricinus communis,Euphorbiaceae

S d i l kti RICIN i kti i


94/102

Sadri lektin RICIN: inaktivirabiosintezu proteina (minimlna LD je0,4 g/kg)

Za farmaceutsku industrijuinteresantan zbog antitumorneaktivnosti.

Od interesa i u neurologiji, u izradiimunosupresora i terapiji viralnihinfekcija.

Viscum album, Viscaceae

Semiprazitska biljka (parzitira na


95/102

Semiprazitska biljka (parzitira natopolama, jabuci...)

HEMIJSKI SASTAV:

Triterpenoidi, steroli, amini (holin,histamin, tiramin) fenolna jedinjenja:fenolne kiseline, lignani, flavonoidi.

Specifini proteini: VISKOTOKSIN I

LEKTINI.VISKOTOKSINI A2, A3 i B

molekulske mase oko 5000D (46 ak.rezidua). Veoma rezistentni na visoku

temperaturu i delovanje proteaza

LEKTINI ML I (VISCUMIN) , ML II i ML III su glikoproteinikoji su specifini za D-galaktozu i D-acetilgalaktozamin.

Viskumin se sastoji iz dva polipetidna lanca A i B


96/102

Viskumin se sastoji iz dva polipetidna lanca A i BFarmakoloko delovanje:

-hipotenzivna aktivnost (nepoznata komponenta odgovorna za

ovu aktivnost)-Citotosinost zavisi od proteinske frakcije (Preparat VYSORELu terapiji karcinoma debelog creva, dojke, plua)

-imnunostimulatorni efekat

ENZIMI - PROTEOLITIKI ENZIMI


97/102

PAPAINIzvor: plod papaje (Carica papaya

L., Caricaceae).

Nativna u Centralnoj Americi, gajise u intertropskom regionu(Brazil, ri Lanka, Tajland,Indija)

Droga: lateks se skuplja nakon

zasecanja nezrelog ploda.Lateks veoma brzo koagulie.Odmah se zatim strue, sui nasuncu ili na temperaturi do 50C. Lateks papaje dobija formumalih belih ili braon

fragmenata koji miriu nameso sa rotilja.


98/102

Enzimi:

Himopapain se koristi u terapiji diskushernie.TERAPIJA-HEMONUKLEOLIZA

Enzim se injektuje u intervertebralni disk ioslobadja proteoglikane koli ulaze u sastav pulpe.Postoji rizik od anafilaktikog oka,neurotoksinosti enzima

Papain, sam ili u kombinaciji daje se u terapiji digestivnihsmetjnji kao dijetetski proizvod i terapiji simptomatskedispepsije.

K i ti i t ti j i i j i j k t kt ih


99/102

Pripada grupi cisteinskihproteaza (sadri 212ak.ostatka i 3 disulfidnamosta)

Koristi se i za tretiranje i ienje rana, ienje kontaktnihsoiva.

28 septembra 2008. godine FDA upzorava naprimenu preparata za topikalnu upotrebu na

bazi papaina!

BROMELAINAnanas comosus L Bromeliaceae


100/102

Ananas comosus L., BromeliaceaeNativno raste u centralnoj Americi, ali

se iroko gajki u tropskim regionima

irom svetaSastav:-bogat mono- i disdaharidima,

organskim kiselinama i vitaminima,karotenoidi

Zreli plod i stabljika sadre proteolitiki enzimBROMELAIN (smea proteolitikih enzima)

Bromelain u stabljikama je smeaosnovnih glikoproteina molekulskemase 18000 do 28000DBromelain iz ploda pripada kiselim


101/102

Bromelain iz ploda pripada kiselimproteazamaBromelaini su cisteinske proteaze satiolnim grupama koje se aktiviraju

redukujuim agensima (cisteinom) ainhibiraju metalnim jonima ili nekimoksidansima

Farmakoloko delovanje

Antiinflamatorna i antiekskudativnaaktivnost

Bromelaini se promoviu za terapiju edema ustomatologiji i dermatologiji kao i tretmanupost-traumatskih i post-operativnih edema

Ficin (Ficus sp., Moraceae)

-Rod obuhvata oko 850 vrsta


102/102

Rod obuhvata oko 850 vrstaFicus carica- domaa smokva

-Ficin je glikoprotein M= 25 000, pripada

cisteinskim proteazama-Koristi se kao antihelmintik protiv glista(Ascaris i Trichocephalus)

-Koristi se i za odreivanje krvnih grupa

-U industriji mesa za omekavanje

Smokve sadre velike koliine ficina

Primarni Droge

Documents

Transcript of Primarni Droge