Odabrana dela ŽOzea Saramaga

S ovog i s onog svetaSa tla uzdignuti

Sedam Sunaca i Sedam LunaGodina smrti Rikarda Reiša

Kameni splavPovest o opsadi Lisabona

Jevanđelje po Isusu HristuSlepilo

Sva imenaPećina

Udvojeni čovekOgled o lucidnostiSmrt i njeni hirovi

Putovanje jednog slonaKain

_

Putovanje kroz Portugaliju

Preveo s portugalskogDejan Tiago Stanković

Copyright © José Saramago e Editorial Caminho, 1982 – by arrangement with Literarische Agentur Mertin Inh. Nicole Witt e. K., Frankfurt am Main, Germany

Translation copyright © 2013 za srpsko izdanje, LAGUNA

Naslov originala

José SaramagoMemorial do Convento

Išao jedan čovek na vešala. Drugi ga sreo, pa ga upitao: „Šta je s tobom, čoveče? Kuda ideš?“ Osuđenik mu odgovori: „Ne idem ja nikuda. Vode me.“

otac Manuel Veljo

Je sais que je tombe dans l’inexplicable, quand j’affirme que la réalité – cette notion si flottante – la connaissance la plus exacte possible des êtres est notre point de contact, et notre voie d’accès aux choses qui dépassent la réalité.

Marguerite Yourcenar

Don Žo ao, pe ti ovog ime na na listi kraljeva, no ćas će po ho di ti oda je svo je že ne Do na Ma ri je Ane Žozefe, koja je, pre više od dve go di ne, do ve de na iz Au stri je da dâ na sled ni ka por tu gal skoj kru ni, ali, evo, sve do da nas ni je zanela. Već se go vor ka po dvo ru, po palati i na o ko lo da je kra lji ca po sve mu sudeći jalovica, op tu žba koja se do bro ču va da ne do đe do ne pri ja teljs kih uši ju i zlih jezika i samo se najbli ži ma po ve ra va. Da je kri vi ca do kra lja, to ni ko me ne pa da na pa met jer, kao prvo, neplodnost ni je mu ška ne go žen ska ma na, zbog nje su že ne, uo sta lom, i pre zre ne to li ko pu ta, a, kao dru go, ako za to uop šte i ima po tre be, tu su i ma te ri jal ni do ka zi, u kra ljev stvu već obi la to ima vladare ve ko pi la di a, ako Bog dâ, bi će ih još. Osim to ga, ne tre ba kralj da pre klinje ne be sa za porod ne go kra lji ca, i to opet iz dva raz lo ga. Pr e svega, je dan mo narh, naročito por tu gal ski, ne ma šta da mo li za ono što, na kra ju kra je va, je di no on mo že da dâ, a osim to ga že ni, onoj ko ja po prirodi no si plod, pri rod no pripa da du žnost da za plod pre kli nje, ka ko u or ga ni zo va nim de vetodnevnim molitvama ta ko i u onim pojedinačnim.

Žoze Saramago10

Ka ko bi lo da bi lo, tu iz gle da ne po ma že ni upor nost s kojom kralj, osim ka da ga u to me spre ča va ju ka non ske za bra ne ili fi zi o lo ške pre pre ke, dva pu ta nedeljno predano ispu nja va svoj kra ljev ski i brač ni za da tak, a iz gle da ni kraljičina strplji vost i samopregor s ko jima se pre da je pot pu noj ne pomičnosti po sle su pru go vog po vla če nja iz poste lje, da ne bi uznemirava la zajed nič ke so ko ve u svo joj plo do no snoj utro bi, gde je nje nih čini se ne do vo ljno, da li zbog nedostat ka strasti ili krat ko će vre me na i hrišćanske mo ral ne uz dr ža no sti, a vla darevih čita va bu ji ca, ka ko to već i pri li či mu škar cu ko ji još ni je na vr šio dva de set i dve go di ne. Da kle, ni od jednog ni od dru gog, sve do da na da na šnjeg, trbuh Do na Ma ri je Ane ni je po čeo da raste. Ali Gospod je ve li ki.

Skoro isto to li ko ve li ka kao Bog jeste i Cr kva Sve to g Pe tra u Ri mu, či jim se zi da njem, evo baš sa da, kralj ba vi. To je građe vi na bez po dru ma i te me lja, po stavljena na stamenu plo ču sto la, prejaku za te ret ko ji no si, delići mi ni ja tur ne ba zi li ke če ka ju da, ka da na njih dođe red, u ce re mo ni ji ko ju izvo de če tvo ri ca za to zaduženih dvor ja na, bu du sklo plje ni po drevnom prin ci pu mu škog i žen skog. Kov čeg iz ko jeg ih va de mi ri še na ta mjan, gri mi zne tka ni ne u ko je su uvi je ni, sva ki za se be, da se o ivicu stuba slučajno ne bi iz gre ba lo li ce sta tue, pre si ja va ju se na sve tlosti debelih vo šta ni ca. Građenje do bro na pre duje. Već su svi zi do vi čvr sto užle blje ni i us prav no stoje stu bo vi ko ji no se venac, na kome je la tin skim pi sme ni ma ukle sa no ime – Pa o lo V Bor ge ze, slo va koja je kralj već odavno pre stao da pri me ću je iako se nje go ve oči, i da lje, če sto i s uživanjem, zausta vljaju na rednom bro ju V iza pa pi nog imena, jer to je isti onaj broj ko ji pra ti nje go vo sop stve no ime. Za jednog kra lja skrom nost bi bi la ve li ka ma na. On po la ko uglav lju je pro ro ke i sve ti te lje u njiho va le žišta, po vrh ven ca, a sva kome od njih sluga se du bo ko klanja dok raz vi ja na bo re

Sedam Sunaca i Sedam Luna 11

skupocene ka di fe, i evo jed ne sta tue po nu đe ne na dla nu, evo jed nog pro ro ka iz vr nu tog po tr bu ške i jed nog sve ti te lja okre nu tog nagla vač ke, no na ova kve, sit ne ne zgo de ni ko i ne obra ća pa žnju pošto je kralj tu da odmah uspostavi red i do sto jan stve nost, ka kva i pri li či sve tim stva ri ma, pa žlji vo uspravljajući i postavljajući deliće tamo gde im je mesto. Statue, sa svo jih me sta po vrh ven ca, ne vi de Trg Sve tog Pe tra u Ri mu ne go kra lja Portugala i dvor ja ne, nje go ve slu ge. Vi de da šča ni pod i kapke ko ji vo de ka kraljev skoj ka pe li, a su tra će, za vre me ju tar nje mi se, uko li ko u me đu vre me nu ne bu du za mo ta ne u ka di fu i vra će ne u kov čeg, vi de ti ka ko kralj predano pra ti slu žbu Bož ju s celokupnom svo jom svitom, u kojoj vi še ne će bi ti ovih ple mi ća ko ji su sa da ov de po što je kraj nede lje i na dru ge do la zi red da slu že kra lja. Tač no is pod ovog po di ju ma na ko me sa da sto ji mo nalazi se dru gi, ta ko đe zaklonjen kap ci ma, ali neukra šen, kapela li je, će lija li je, gde kra lji ca, sama, pri su stvu je bogosluženju, a ipak ni sve tost pro sto ra joj ne po ma že da za trud ni. Je di no još nedo sta je da se postavi Mi ke lan đe lo va ku po la, a, zbog svo je glo ma zno sti, mo del ovo ga ka me nog re mekde la, kao kru na gra đe vi ne, uži va po se ban tret man, sto ji sklo njen u za sebnom kov če gu i dvor ja ni pritrčava ju da po mog nu kra lju, pa, uz gro mo gla sni tre sak, mu ški i žen ski žle bo vi kli znu na svo ja me sta, i građe nju je kraj. Ka da bi ovaj grom ki pra sak, što od je ku je po ka pe li, uspeo da pro dre kroz pro stra ne sa le i du gač ke hod ni ke do so ba kra lji či nih, ona bi zna la da muž sa mo što joj ni je krenuo u po ho de.

Neka če ka. Kralj se za sada još pri pre ma za noć. Svla če ga so ba ri i ode va ju u odo re, shodno pri li ci i sti lu, pre da je se ode ća iz ru ke u ru ku, uz ve li ki ce re mo ni jal, kao ka da se ru ku je svetim relikvi ja ma pri bla go si lja nju de vi ca, a sve se od i gra va u pri su stvu mno štva slu gu i pa že va, je dan otva ra

Žoze Saramago12

škri nju, drugi nosi luč, treći bri ne o pla me nu, dvo ji ca ni da se mrd nu, pa on da dvo ji ca ko ji ih oponaša ju, i još mnoštvo onih za ko je se ne zna ni šta ra de ni za što su tu. Na jzad, po sle to li kih zajed nič kih napora, kralj je spre man, je dan od ple mi ća na me šta po sled nji nabor, dru gi ispravlja izve ze nu kragnu, i već za ko ji tre nu tak vla dar će se upu ti ti u oda je kra lji či ne. Kr čag če ka da bu de na pu njen.

Kad, evo ga, ula zi don Nu no da Ku nja, bi skup in kvi zi tor, i vo di sa so bom jed nog sta rog franjev ca. Pre ne go što pri đe kra lju i ob ja sni raz log po se te, mo ra bi ti obav ljen uo bi ča je ni ri tu al sastav ljen od kom pli ko va nih na klo na, pa u za i uz mi canja, što su prosto pro to ko lar ne du žno sti neophod ne da bi se pri stu pi lo kra lju, a sve se mora izvesti do lič no i ka ko tre ba, upr kos iznenad no sti bi sku po ve po se te i vi dlji voj drh ta vi ci ko ja tre se uz bu đe nog fra tra. Ta da se po vu ko še u stra nu Don Žo ao V i in kvi zi tor, pa ovaj za po če, Onaj ta mo, to je fra An to nio de San Žo ze, s njim sam razgovarao o zlom ude su Va še g ve li čan stva jer kra lji ca, na ša go spo da ri ca, ni ka ko da osta ne u drugom sta nju, pa sam nje ga mo lio da se za u zme za Va še ve li čan stvo pred Bo gom, ne bi li vam Gospod po da rio na sled ni ka, i on mi ta da re če da će Va še ve li čan stvo ima ti de ce, na rav no, ako to želi, a kad ga za mo lih da mi ob ja sni šta zna če te ta ko ne ja sne re či, jer svi ma je do bro po zna to da su baš si no vi ono što Va še ve li čan stvo to li ko pri želj ku je, on mi od go vo ri, najzad ja snim re či ma, da ako Va še ve li čan stvo obe ća da će po di ći ma na stir u gra di ću Ma fra, Bog će Vam za si gur no po da ri ti nasled ni ka, ta ko re če i za ću ta don Nu no, pa da de znak fra tru da se pri bli ži.

Kralj za pi ta, Da li je isti na to što sad reče Nje go va eminen ci ja, da ću, ako dam obe ća nje da ću po di ći ma na stir u Ma fri, ima ti de ce, a fra tar od go vo ri, Isti na je, go spo da ru, ali sa mo ako ma na stir bu de fra nje vač ki, a kralj za pi ta, A ka ko ti

Sedam Sunaca i Sedam Luna 13

to znaš, na to fra An to nio re če, Znam, a ka ko sam do znao ne umem da ob ja snim, ja sam sa mo onaj či jim se usna ma istina ko ri sti da izađe na vi de lo, tre ba samo ve ro va ti i nikakva dalja objašnjenja ni su po treb na, sa gra di li Va še ve li čan stvo manastir, ubrzo će ima ti na sled ni ka, ne sa gra di li, Bog će, već, o to me do ne ti svoj sud. Jed nim ge stom otpustio je kralj upre po do blje ni ka, pa on da upi ta don Nu na, Da li je če stit ovaj fra tar, a bi skup odgo vo ri, Ne ma če sti ti jeg od nje ga me đu fra njev ci ma. Ta da Don Žo ao, pe ti s tim ime nom, uve ren da je ono što se od nje ga tra ži vred no tru da, po di že glas ne bi li ga ja sno ču li svi pri sut ni i ne bi li, ko li ko su tra, dozna li i gra d i či ta vo kra ljev stvo, Da jem svo ju kra ljev sku reč da ću po di ći fra nje vač ki ma na stir u gra du Ma fri ako mi kra lji ca dad ne si na u go di ni da na, ra ču na ju ći od da na da našnjeg, Neka Bog usliši re či Va šeg ve li čan stva, re ko še svi, a da ni ko me ni je bi lo ja sno ko se tu stav lja na pro bu, da li sam Bog, da li če sti tost fra An to ni jeva, da li kra lje va moć ili, na kra ju kra je va, kraljičina sum nji va plod nost.

Za to vre me Do na Ma rij a Ana je raz go va ra la s mar ki zom od U njo na, por tu gal skom plemkinjom i dvor skom da mom. Već su pre tre sle da na šnje ver ske du žno sti, po se tu ma na sti ru Konse i sao dos Kar da iš i bo so no gim kar me li ćan ka ma, de vetod nev ne mo li tve za Sve tog Fran ju Šavije ra, ko je počinju su tra u Cr kvi Sve tog Ro ka, raz go vor kra lji čin i mar ki zin je živ ka da se spome nu ime na sveti teljs ka, a is pu ni se stra hopo što va njem i po sta ne bo go bo ja žljiv po me nu li se mu ke i žr tve pojedi nih Bož jih lju di i že na, čak i ka da je reč sa mo o po sto vi ma i no še nju ko šu lja od ko stre ti. Kralj, ko ji se već na ja vio, stiže us pa lje nog du ha, što je pod stak nuto mi stič nim spa ja njem te le snog za dat ka i obe ća nja da tog Bo gu po sredstvom nje go vog ver no g slu ge fra tra An to nija. S kraljem su ušla i dvo ji ca dvor ja na ko ji ga oslo bo di še gor njih ha lji na, a

Žoze Saramago14

isto uči ni i mar ki za s kraljicom, uz pomoć dru ge da me, grofi ce, ne ma nje va žne dvor ske da me, ko ja je s kra lji com do šla iz Au stri je. U oda ji se sabrala sil na svi ta, mno ge na klo ne či ne nji ho va ve li čan stva jed no dru go me, ce re mo ni ja nikako da se okon ča, a onda, najposle, po vla če se, dvor ja ni na jed na vra ta, da me na druga, da u predvor ji ma sače kaju da du žnost bu de obav lje na, da is pra te kra lja do nje go vih oda ja, onih ko je su pri pa da le nje go voj maj ci za kra lje va nja nje go va oca, i da uđu da me da ušu ška ju Do na Ma ri ju Anu pod per ja ni jor gan, ko ji je takođe do ne la iz Au stri je i bez ko ga ne mo že da spa va ni le ti ni zi mi. Baš zbog te pe ri ne, ko ja gu ši čak i za fe bru ar skih mra ze va, Don Žo ao V ne pro vo di či ta vu noć s kraljicom, mada je, isti ni za vo lju, u pr vim da ni ma bra ka bi lo dru ga či je jer je sve ži na is ku stva nadja ča va la ne pri jat nost ko ja ni je bila ma la, jer ni je la ko le ža ti s kra lji com po kri ve nom pre ko gla ve i krč ka ti se u mi ri sima i iz lu če vi nama. Do na Ma ri ja Ana ni je iz to plih kra je va i ne pod no si ov da šnju kli mu. Ona se no ću sva po kri je ogrom nim i pre de be lim po kri va čem, i mi ru je sklupčana kao krtica koja je, na svo joj pu ta nji, na i šla na stenu pa se mi sli u ko jem li će prav cu na sta viti da kopa tunel.

I kralj i kra lji ca no se du gač ke ko šu lje, vuku im se po podu, kra lju sa mo iz ve ze ni po rub a kraljici do brih po la dla na vi še, da se ne vi di ni prst, ni kra ji čak sto pa la, jer ipak je od svih nepriličnih si tu a ci ja ta naj ne zgod ni ja. Don Žo ao od vo di Do na Ma ri ju Anu u po ste lju držeći je za ruku, kao što ka valjer na balu vo di da mu, i pre ne go što se usp nu uz stepenice i klek nu, sva ko sa svoje stra ne kre ve ta, i tu iz go vo re mo li tve ne bi li se za šti ti li od umi ra nja bez is po ve sti u tre nut ku pu tenog či na, i da im ovaj no vi po ku šaj bu de plo do no san, jer u tom pogledu Don Žo ao V ima dvostru ke raz lo ge za na du, po ve re nje u Bo ga i u sop stve nu mu škost, a to udvo stru ču je i ve ru s kojom se obra ća Bo gu mo le ći Ga da mu po da ri uspeh.

Sedam Sunaca i Sedam Luna 15

Što se Do na Ma ri je Ane ti če, mo že se pretpostavi ti da ona mo li za istu milost, uko li ko ne ma ne ka kve dru ge mi sli koje zauvek ostaju u tajni ispovedaonice.

Već su le gli. Ovaj je kre vet do prem ljen iz Ho lan di je ka da je kra lji ca do šla iz Au stri je, bio je na ru čen posebno za kralja, i ko štao je se dam de set i pet hi lja da kru za da, jer ne ma u Portugalu zanatli jâ ta kvog maj stor stva ko ji bi ume li da na pra ve ova kvo umet nič ko de lo, a ka da bi ih i bi lo, sigurno ne bi bi li toliko pla će ni. Na pr vi po gled, ne zna se da li je taj ve li čan stve ni pred met uopšte i na prav ljen od dr ve ta po što je sav op to čen dra go ce nim oko vom, na ša ran i ob ru bljen zlatnim reljefom, a o baldahi nu, ko ji bi do stoj no mo gao sta ja ti nad pa pi nom gla vom, da se i ne go vo ri. Ka da je kre vet ovde po stav ljen još ni ste ni ca ni je bi lo u nje mu, to li ko je bio nov, ali brzo se, od korišćenja i toplo te te la, gamad u krevetu na ro ji la, ot ku da su ti stvo ro vi do šli, da li iz sa me pa la te ili iz gra da, ne zna se, ali se sasvim ja sno zna da se od to li kog bo gat stva ma te ri ja la i or na men ata drve tu ne mogu pri ne ti za pa lje ne kr pe da bi se gamad oterala, a dru gog le ka ne ma, pa pre o sta je samo da se Sve tom Alek si ju plaća pe de set gro ša go di šnje ne bi li on oslo bo dio kra lji cu od napasti i svra be ži. Onih no ći ka da ova mo do la zi kralj, ste ni ce se, zbog ne mi ra i po kre ta nja du še ka, ka sni je raz mi le, to su kr vo pi je ko je vo le spo koj uspa va nih te la. Ta mo, u kra lje voj po ste lji, dru gi roj ga ma di če ka na svo ju por ci ju kr vi ko ja, bar što se njih ti če, iz gle da da ni je ni go ra ni bo lja od one iz va ro ši, svejedno da li je pla va ili obič na.

Do na Ma ri ja Ana is pru ža ka kra lju svo ju znojnu i hlad nu ru či cu, ko ja se, ia ko je gre ja na pod jor ga nom, br zo ohla di u studeni so be, a kralj, koji je već oba vio svo ju du žnost, a predanost i stvaralač ki na boj s ko jima joj je pri šao is pu njavaju ga nadom, lju bi kra lji cu kao bu du ću maj ku, ako ni je

Žoze Saramago16

pre ce nio fra An to ni ja. Do na Ma ri ja Ana po vla či uzi cu zvonce ta i s jed ne stra ne ulaze kra lje vi dvor ja ni, s dru ge nje ne da me, u te škom vazduhu leb de ra zli či ti mi ri si, od ko jih je neke la ko prepozna ti, to su oni bez ko jih te ško da se mo že do go di ti du go oče ki va no ču do, jer onakvo drugačije, bezgre šno za če će, koje se do go di lo De vi ci Ma ri ji, a o ko me se to li ko go vo ri, dogo di lo se sa mo jed nom, za pri mer, sa mo da bi se zna lo da Bo gu, ako po že li, mu škar ci i ni su neop hod ni, mada bez že na, izgleda, baš ni ka ko ne mo že.

Upr kos is po ved ni ko vom upor nom umi ri va nju, u Do na Ma ri ji Ani sa da se jav lja si lo vit ose ćaj kri vi ce. U ova kvim tre nu ci ma, po što se kralj sa svo jom svi tom po vu kao i po što su da me, ko je je slu že i pra ve joj dru štvo sve dok ni je spremna da za spi, oti šle na po či nak, kra lji ci se uvek či ni da bi mo ra la da se pri dig ne iz kre ve ta i oba vi po sled nje mo li tve, ali, ka ko su joj le ka ri sa ve to va li da miruje, mo ra da se za dovo lji bes kraj nim mrm lja njem dok sve spo ri je i spo ri je vr ti bro ja ni ce, sve dok je ne uhvati san usred jed ne Zdra vomari je, bla go slo ve ne me đu že na ma, njoj je sve išlo ta ko lako, bla žen bio plod utro be tvo je, a od svo je na mu če ne utro be na da se sa mo jedno me de te tu, podaj mi makar jed nog si na, Gospode, makar jednog. O ovoj ne na mer noj gor do sti nikada ni je govorila pri is po vesti, jer je ta ko da le ka i ne sve sna, čak to li ko da le ka da bi se, ako bi se pri zva la sve sti, mo gla za kle ti da se uvek obra ća la Bo go ro di ci i nje noj utro bi. To su vr tlo zi podsvesti, baš kao i oni neobjašnji vi sno vi ko je sa nja onih no ći ka da kralj do lazi u njen kre vet, u kojima ona pre la zi pre ko Dvor skog tr ga, ho da is pred kla ni ca po dižu ći suk nje pred so bom i ga ze ći lji ga vo bla to što smrdi na ljud ske iz lu če vi ne, dok se nje n de ve r, in fan t Don Fran si ško, ko ji je nekada sta no vao u soba ma ko je su sa da nje ne, i gde mora da još lebdi njegov duh, po jav lju je i igra oko nje na

Sedam Sunaca i Sedam Luna 17

štu la ma, po put cr ne ro de. Ni ovaj san ni ka da ni je po ve ri la is po ved ni ku, uo sta lom, šta bi on i mo gao da joj ka že ka da nijedan ni sli čan slu čaj ni je po me nut u Uput stvu za sa vr še nu ispovest. I tako spa va u mi ru Do na Ma ri ja Ana, ne vi dlji va pod pla ni nom per ja, dok ste ni ce po la ko iz la ze iz žlebo va i po ru ba, baca ju se s bal da hi na ne bi li što pre sti gle do ple na.

Noćas će sa nja ti i Don Žo ao V. Vi de će u snu ka ko se s nje go vog uda uz di že raz gra na to dr vo na čič ka no pre ci ma Hri sto vim, sve do sa mog Hri sta, na sled ni ka svih kru na, a po tom kako drvo nesta je a na nje go vom me stu se iz di že velelepan manastir, vi so kih stu bo va, zvo ni ka, ku po la i ku la, a da je franje vač ki za klju ču je po ha bi tu ko ji no si fra An to nio de San Žoze, ko ji širom otvara crkvene dve ri. Ne na i la zi se če sto na su ve re ne ko ji sa nja ju ova kve sno ve, ali u Portugalu ih je uvek bi valo.

U Portugalu je uvek bi valo i ču de sa. Do du še, još je ra no da se go vo ri o čudu ko je se spre ma i koje, u stva ri, i ni je baš ne ko ču do, ne go vi še Bož ja uslu ga, sa o se ćajan i plodo tvor an pogled ba čen na ja lo vu utro bu ne bi li dala po rod u pra vom tre nut ku. No sa da je vre me da se progo vo ri o pra vim i pro ve re nim ču di ma ko ja po ti ču iz istog ne pre su šnog franje vač kog iz vo ra čude sa, što je do bar znak da će se is pla ti ti obe ća nje ko je je kralj dao.

Uzmi mo za pri mer po zna ti slu čaj, smr t fra tra Mi ge la de Asunsiona, iza bra nog gv ar di ja na trećeg re da fra nje vač kog, či jem su se iz bo ru, što sa mo us put po minjemo, ma da ni je bez va žno sti, sil no pro ti vi li ver ni ci iz San ta Ma ri je Mag da lene, i to zbog ne ka kve mrač ne za vi sti zbog ko je bi se par ni ce, žal be i tu žbe vu kle i danda nas, i ni ko ne zna ka da i da li bi sve to ika da i bi lo raz re še no da iz ne nad na smrt fra tro va nije na sve sta vi la tač ku. Jed no je si gur no: fra tar ni je umro od slomljenog sr ca ne go od ne ka kve zloćudne gro zni ce, ti fu sa ili ti fo i da, ili već ne ka kve bez i me ne kuge, ka ko se već če sto do ga đa u gra du u ko jem ima ma lo iz vo ra pi ja će vo de i u