prelom 2008.qxp

Prof. dr. Nenad \aji}, RGFPredsednik Komiteta Srbije Svetskog saveta za energiju

UDC: 620.9.001.6 (100)

Energija za me|uzavisnisvet

energija

[007]

UvodEnergetika je jedan od preduslovarazvoja celokupne materijalneproizvodnje i potro{nje dobara, spada ured investiciono najintenzivnijih granaprivrede, ima vi{estruko dejstvo naekonomske rezultate privre|ivanja isamim tim pretstavlja jednu odosnovnih podloga ukupnog razvojasvake zemlje. Razvoj energetike je nesamo jedan od bitnih uslova, ve} tako|ei snaàn modifikator privredne strukturei propulzivni faktor ekonomskograzvoja. Zbog toga su i promene nasvetskom trì{tu energije nakon 1973.godine bile logi~ne i doprinele da secelo ~ove~anstvo po~ne sa du`nompa`njom odnositi ka energiji. To jeomogu}ilo da se intenzivirajuistraìvanja postoje}ih i novih izvoraenergije, da se unapre|uju tehnologijekori{}enja konvencionalnih izvoraenergije, da se energija {tedi iracionalno koristi i da se nafta zameni umnogim sektorima energetskepotro{nje. Sve ve}e potrebe u energiji, kao izna~ajne promene koje su se desile ide{avaju na svetskom trì{tu energije isve ve}i uticaj proizvodnje i potro{njeenergije na ìvotnu sredinu, doprineli suda se danas energetika razmatraglobalno zbog svoje me|uzavisnosti.Pitanja energije, zbog nejednakog ineravnomernog rasporeda energetskihpotencijala i rezervi u svetu, ve}odavno prevazilaze dràvne granice..Pristupa~nost energije i sigurnostsnabdevanja je za sve dràve od ìvotneva`nosti, jer je nemogu}e napraviti iminimalni privredni i dru{tveni progresbez energije. Energetika }e imati sveve}i zna~aj, jer potrebe energije stalnorastu, kako zbog pove}anja brojastanovnika, tako i zbog pove}anja nivoai standarda ìvota u svim zemljamasveta [1].

RezimePoznato je da je energetika jedan od preduslova razvoja celokupne materijalneproizvodnje i potro{nje dobara, da spada u red investiciono najintenzivnijih granaprivrede,da ima vi{estruko dejstvo na ekonomske rezultate privre|ivanja i samimtim pretstavlja jednu od osnovnih podloga ukupnog razvoja svake zemlje.Pitanjaenergije, zbog nejednakog i neravnomernog rasporeda energetskih potencijala i rezervi u svetu, ve} odavno prevazilaze dràvne granice, a problemi se morajure{avati u svetskim razmerama. To je posebno evidentno danas kada se smanjujeraspoloìvost energetskih izvora, pove}ava zaga|enost atmosfere i globalnatemperatura, a cena nafte dostiè i 100 USD/barel i kada efikasnost kori{}enjaenergije postaje imperativ za sve zemlje.U radu se na osnovu analiza Svetskog saveta za energiju (SSE),vode}e energetskeasocijacije sveta, razmatra razvoj energetike sveta u cilju odrìvog razvoja.

Energy for an Interdependent WorldIt is well known that energetics represents prerequisite for development of production and consumption of properties, appertains in the most rating sectors ofpublic economy, has multiple influence on economic results and due to that it isknown as base for overall development of each country. Problems related to energy,by reason of unequal and uneven distribution of energy potentials and resources inthe world, surpass countries borders, so problems must be sold in the world’s domain.That fact is specially evident nowadays, when availability of energy resourcesdecreases, while atmospheric pollution and global temperature rise, oil prices reach100$/barrel, and energy efficiency becomes strategic goal for the each country.In this paper, development of the energetisc of the world is considered, based onanalyses of World Energy Council (WEC), the leading energy organisation.

Slika 1 Globalna potro{nja primarne energije

Potro{nja energije je u periodu od krajaXIX veka rasla po relativno visokimstopama rasta. Tako je u periodu od1870. do 1970. godine potro{njaenergije pove}ana za 32 puta saprose~nom stopom rasta od 3,5% pri~emu se mora imati u vidu da jeistovremeno stopa rasta stanovni{tvabila oko 1,35%, da su bila dva svetskarata i velika ekonomska kriza (sl.1.).Ukoliko bi se ti periodi izuzeli izrazmatranja, stopa rasta bi bila znatnove}a (oko 4,5%), {to je dovelo do brzogiscrpljivanja prona|enih energetskihizvora, odnosno zahtevalo intenzivno

istraìvanje i eksploataciju novihleì{ta. "Energetska kriza" 1973. godine jedoprinela da se znatno smanji ukupnastopa rasta godi{nje potro{nje energije,posebno u razvijenim zemljama.Uperiodu od 1975. do danas potro{njaprimarne energije u svetu se pove}alasa prose~nom stopom rasta niòm od2%, uz zna~ajne strukturne promene.To je i doprinos "energetske krize" jerje omogu}ila intenzivan razvoj politikeracionalnog kori{}enja i {tednjeenergije, prestruktuiranje potro{nje, uz

zna~ajan razvoj istraìvanja iulaganja u energetsku privreduu mnogim zemljama sveta.Danas je situacija sli~naosamdesetim godinamapro{log veka,jer je cena naftetokom 2007.godine zna~ajnoporasla dostiù}i i 100USD/barel, cenu koja je samopre nekoliko godina bilanezamisliva. Sumornapredvi|anja o njenom daljempove}anju, postoje}aekonomska recesija unajrazvijenijim zemljama,pretnje ratom u podru~jimavelikih proizvo|a~a naftom iostala globalna kretanjadoprinose da se sve zemlje,posebno velike uvoznicenafte,trude da sebi obezbedeneophodne koli~ine energijepo prihvatljivim cenama.Svetski savet za energiju(SSE-WEC), organizacija kojaokuplja preko 100 zemalja,najve}ih proizvo|a~a ipotro{a~a energije u svetu, ve}vi{e godina razmatra ipredvi|a razvoj energetikesveta. Pro{le godine unovmebru odràn je jubilarniXX Kongres energetike svetau Rimu na kojem je posebnapa`nja posve}ena aktuelnomstanju i predvi|njima daljegrazvoja energetike imaju}i uvidu me|uzavisnost svihzemalja na planeti,o ~emu se uradu diskutuje.

Energetski potencijalisvetaGlobalni razme{taj energetskihizvora na{e planete trebashvatiti kao trenutno stanje,podlo`no brzim promenama,usled sve obimnijih i svedetaljnijih geolo{kih,geofizi~kih, geohemijskih iekonomsko-geolo{kihistraìvanja. Ova ispitivanjaomogu}uju svrstavanje ubilans energetskog bogatstvanovih, do sada nepoznatihleì{ta, kao i onih koja su bila

nedovoljno prou~ena. Takoneravnomeran i nepravilan geografskirazme{taj energetskih izvora ukazuje naneravnomernu polaznu osnovuprirodnog razvoja pojedinih zemalja iregiona sveta u odnosu na ovaj zna~ajankompleks prirodnih izvora. Sada je ve} op{te prihva}en stav da uprvoj polovini XXI veka, a mo`da iduè, svet raspolaè dovoljnimkoli~inama konvencionalnih goriva,alipo znatno vi{im cenama. Intenzivnimistraìvanjem energetskih potencijala irazvojem novih tehnologija kori{}enjaublaèna su strahovanja o skoroj

energija

[008]

Tabela 1 Osnovni podaci o rezervama, resursima i proizvodnji energetskih izvora

iscrpivosti konvencionalnih energetskihgoriva, jer je jo{ uvek ve}i prirast novoprona|enih rezervi, nego {to je rastpotro{nje (tabela 1) [2]. Vidi se da su dokazane svetske rezerveu pore|enju sa godi{njom potro{njom

ve}e nego ikad dosada, jer je poznatoda nije ekonomi~no (s obzirom napotrebne investicije za njihov dokaz)imati dokazane rezerve za vi{e od 10 do15 godina budu}e o~ekivaneproizvodnje. Ako se tome dodaju

vrednosti procenjenih resursa fosilnihgoriva, koje su nekoliko puta ve}e oddokazanih rezervi, ali pri danasneekonomskim cenama,jasno je da svetraspolaè jo{ uvek dovoljnimkoli~inama konvencionalnih goriva, alisigurno pri znatno vi{im cenama.Zbog toga je i logi~no da se trendintenzivnog pove}anja cena svihfosilinih goriva javio u ovom veku(slika 2), jer zahtevi za novimkoli~inama nafte i prirodnoggasa,posebno u zemljama u razvoju kao{to su Kina i Indija, zahtevajuintenzivna istraìvanja, a zato suneophodna velika sredstva [2].Stati~ki vek trajanja rezervi nafte odoko 40 godina, prirodnog gasa od oko60 godina i uglja 150-200 godina stvarala`nu sliku energetskog izobilja, jeristovremeno prikriva da su najve}ipotro{a~i nafte i prirodnog gasa u svetu,zemlje OECD, posebno u Evropi, saminimalnim sopstvenim potencijalima.To se jasno vidi na slikama 3 i 4 gde suprikazani regioni sveta sa rezervamasirove nafte i prirodnog gasa [2].Razvijene zemlje sveta, u osnovi zemljeOECD, su u pogledu energetskihrezervi i potencijala deficitarne, jer suve} detaljno istraèni i najve}im delomiskori{}eni. To se jasno vidi iz podatakatabele 2. gde je dat pregled postoje}ihrezervi i stati~kog veka trajanja foslinihgoriva u zemljama OECD [1]. Ve} iz ovih podataka, koji nisu kona~ni,jer se i dalje pronalaze novakomercijalna leì{ta, odnosno resursiprevode u rezerve, jasno je da razvijenezemlje raspolaù nedovoljnimenergetskim rezervama za sopstveniekonomski razvoj, te su prinu|ene dauvoze najve}i deo potrebne energije, ato dovodi do nestabilnosti na svetskomtrì{tu energije, da su transportni putevinjihovog snabdevanja sve duì iranjiviji, da su neophodna sve ve}afinansijska sredstva za izgradnjukapaciteta i obezbe|enje dugoro~nihugovora o snabdevanju, da se politi~kasituacija u regionima sa najve}imenergetskim potencijalima nafte i gasa(Bliski i Srednji Istok i biv{e zemljeSSSR-a, sem Rusije) moè veoma lakopromeniti i da uloga SAD u timpodru~jima moè da dovede do novihratnih sukoba. Zbog toga imaju}i u vidu sve ve}ezahteve za energijom realno je o~ekivatida }e se odre|eni nedostatakkvalitetnijih oblika energije, posebnonaftom(slika 5) [2], javiti ve} za 30 do50 godina, {to ve} danas trebanadome{tavati brìm uvo|enjem ikori{}enjem novih obnovljivih izvoraenergije (sun~eva, vetar, geotermalna,savremena biomasa, energija mora imale hidroelektrane), koje danas uop{tem energetskom bilansu svetau~estvuju sa oko 2%. Zbog toga se u

energija

[009]

Slika 2 Trend cena energetskih goriva u periodu 1987-2005.

Slika 3 Distribucija rezervi,resursa i ukupno proizvedene sirove nafte poregionima u 2005.

Slika 4 Distribucija rezervi u 1012m3 i procentualnog udela prirodnog gasapo regionima u 2005.

preporukama Svetskog saveta zaenergiju isti~e da bi energetskazajednica trebala da usmeri svojenapore na “smanjenju kapitalnihtro{kova obnovljivih izvora energije”,odnosno da razvije “pozitivne programeza podsticanje razvoja obnovljivihizvora energije, uz svest o njihovimsopstvenim ograni~enjima i negativnimuticajima na lokalnu ìvotnu sredinu”.

Energija za me|uzavisni svetDanas su se izdvojila tri globalnauticaja koja naru{avaju odrànjepostoje}eg svetskog razvoja: (1)populaciona eksplozija, (2) nedovoljnaenergetska efikasnost i (3) ekolo{keposledice zaga|enja [1]. Osnovni polazni element za definisanjedaljeg razvoja energetike je brojstanovnika. Prema procenama UN u

periodu od 1990. do 2020. godineprira{taj stanovnika }e biti oko 2,5milijardi ljudi od ~ega oko 90% uzemljama u razvoju, {to je skoro 500miliona vi{e nego prira{taj u periodu od1960. do 1990. godine. Dugoro~nijeprocene pokazuju da }e 2050. godine usvetu ìveti oko 10 milijardi ljudi, a2100. oko 12 milijardi ljudi. Zbog togapostoje}e vizije razvoja u XXI veku popravilu se koncentri{u na nekolikobitnih pitanja koje uokviruju odrìvostrasta. Najpre, to su pitanjademografskog rasta i izrazitenesrazmere u postoje}oj strukturiekonomske razvijenosti i energetskepotro{nje izme|u pojedinih zemaljame|uzavisnog sveta, {to je prikazanona slici 6 [2]. Porast svetskog stanovni{tva bi}edominantnim delom ostvaren uzemljama u razvoju. Ekonomski rastovih zemalja je nu`nost, a on zahtevaznatna pove}anja potro{nje energije.Tose jasno vidi iz ~injenice da je porastpotro{nje energije u Kini u periodu od2002 do 2005. godine ekvivalentandana{njoj godi{njoj potro{nji Japana,odnosno da }e posle 2010. godine Kinabiti posle SAD najve}i potro{a~energije, a Indija tre}a u svetu posle2015. godine. Prema predvi|anjimaInternacionalne agencije za energijupotro{nja 2030. godine }e biti za preko50 % ve}a od dana{nje pri ~emu }ezemlje u razvoju u~estvovati u tomporastu sa preko 74 %,pri ~emu samoKina i Indija preko 45 % [3].Postoje}e stanje u svetu, kojekarakteri{e da je preko 800 miliona

energija

[010]

Tabela 2 Rezerve energije i stati~ki vek trajanja u zemljama OECD

Slika 5 Trend proizvodnje sirove nafte u svetu do 2050.

Slika 6 Energija po stanovniku karakteristi~nih zemalja kao funkcija ukupnog stanovni{tva

ljudi neuhranjeno, preko 1,2 milijardenema sigurno vodosnabdevanje i dapreko 2 milijardi ljudi nema pristupaelektri~noj energiji, zahteva da se uovom veku uloè ogromna sredstva dase to stanje pobolj{a. Procena je da }e uperiodu do 2030. godine biti neophodno22000 milijardi USD investirati urazvoj energetike [3]. Me|utim zahteviza energijom, hranom i vodom {iromsveta su ve}i od mogu}nostiproizvodnje i snabdevanja, posebno uzemljama u razvoju, {to }e pretstavljativeliki problem u budu}nosti.Zbog toga se smatra da }e naspramporasta efikasnosti kori{}enja energijestajati porast stanovni{tva i rast percapita potro{nje u nerazvijenimzemljama. Veliki porast svetskihenergetskih potreba, sa druge strane,su~eljava}e se sa bitnim pitanjimaglobalne raspoloìvosti energetskihizvora i globalnog naru{avanja prirodnesredine, {to dovodi do promeneklimatskih uslova na planeti. U tomsmislu su scenariji sa znatno pove}animenergetskim efikasnostima postalinezaobilazni deo svake vizije svetskograzvoja energetike. Pove}anjeenergetske efikasnosti zna~ajnijegobima, sa svoje strane, zahteva razvojnauke i tehnologije, koja su i op{teupori{te za svaki odrìvi rast unarednim decenijama. Tehnologije koje}e se koristiti u ovom veku, mora}e bezobzira na energent ili energiju kojukoriste, da zadovoljavaju visokeekolo{ke zahteve, a to zna~i i visokstepen konverzije u finalnu energiju.Vidi se da tri cilja koja se èle posti}i ikoja su usmerena na bolji ìvotstanovni{tva:

ekonomski rast,raspoloìvost energetskih izvora,za{tita ìvotne sredine,

mogu biti kriti~na za dalji razvojenergetike, jer su naj~e{}e me|usobnosuprostavljeni. Brì ekonomski rast,posebno u zemljama u razvoju zbogpove}anja njihovog stanovni{tva,zahteva sve ve}u potro{nju energije, ato dovodi do sve ve}ih ekolo{kihproblema. Sa druge strane, ukoliko sene ostvari kontinualan ekonomski rast utim zemljama do}i }e do velikihsocijalnih i politi~kih problema {iromsveta. âk i izrazito pove}anjeefikasnosti kori{}enja energije unarednom periodu bi}e umanjeno sveve}im pove}anjem stanovni{tva ipove}anjem specifi~ne potro{njeenergije u zemljama u razvoju [1].Drugim re~ima su{tinsko pitanje daljegrazvoja energetike sveta je kakoostvariti odrìvi rast ~ove~anstva, a dane do|e do globalnog zagrevanja ive}ih zaga|enja atmosfere. Zbog togaje i bitno da se ~ove~anstvo usmeri natraènje ekolo{ki povoljnijih izvora i

tehnologija kako bi se ostvario dalji raststandarda stanovni{tva u svimzemaljama sveta bez ve}ih problemaìvotne sredine.Svetski savet za energiju(SSE),kaonajve}a asocijacija energeti~ara svetakoja okuplja preko 100 zemalja sveta,odnosno reprezentuje preko 95 %svetske proizvodnje i potro{njeenergije,ve} od pre dve decenijeanalizira dalji razvoj energetike sveta ucilju njegovog odrìvog razvoja.Pro{legodine od 10-15.novembra u Rimuodràn je jubilarni XX KongresSvetskog saveta za energiju na kome jeprezentirana studija SSE na kojoj jera|eno tri godine(2005-2007):«Odlu~iti budu}nost: Scenarijienergetske politike»/4/.Ona je nastavakdosada{njih studija SSE o odrìvomrazvoju energetike sveta : «Energija zasutra{nji svet» (1993.god.) [5],«Globalne energetske perspektive»(!998 god.) [6], «Energija za sutra{njisvet-dejstvujmo sad» (2000 god.) [7] i«Pokreta~i energetske scene» (2003.god) [8].Kao prvu analizu SSE je uradio od1989 do 1993. godine Studiju"ENERGIJA ZA SUTRA{NJI SVET"[5] koja je obuhvatila vremenskihorizont od 1990 do 2020. godine.Svetsko stanovni{tvo, prema toj studiji,}e porasti do 2020. godine na oko 8milijardi stanovnika, dok }e ukupanekonomski razvoj se kretati u periodu1990-2020. godina na nivou od 1,6 do2,4% godi{nje. Scenariji razvojaura|eni u okviru te Studije pokazujuporast energetskih potreba od 65 do95% u 2020. godini, a to zna~i:Da }e u 2020. godini potro{nja nafteiznositi vi{e od 90 miliona bareladnevno, odnosno za oko 27 milionabarela vi{e nego u 1990. godini ilitada{nju ukupnu proizvodnju zemaljaOPEC-a;

Da }e se potro{nja uglja dupliratina oko 7 milijardi tona, dvostrukovi{e nego {to su danas rezerveKanade i Velike Britanije;Da }e se potro{nja gasa vi{e negoduplirati, dostiù}i oko 4000 milijardi m3, odnosno koliko danasiznose ukupne rezerve SAD;Da }e se u periodu do 2020. godineizgraditi vi{e elektroenergetskihkapaciteta nego {to je to izgra|enou 20. veku;Da }e vi{e od 90% pove}anjapotreba energije ostvariti se uzemljama u razvoju, posebno uAziji i Ju`noj Americi;Da }e zemlje u razvoju koje danastro{e oko 40% tro{iti oko 50% u2020. godini i verovatno oko 70% u2100. godini;Da }e zemlje u razvoju 2020.godine emitovati vi{e CO2

sagorevanjem fosilnih goriva negosve razvijene zemlje u 1990.godini;Da }e se u 2020. godini 73%svetskih rezervi nafte i 72% rezerviprirodnog gasa nalaziti na podru~juSrednjeg istoka i u biv{imzemljama SSSR-a.

Imaju}i u vidu da je tokom devedesetihdo{lo do promena energetskih prilika usvetu i da je energetski sistem veomakonzervativan i trom, neophodno je bilosagledati razvoj energetike na {to duìrok, kako bi se predupredili mogu}ienergetski, a samim tim i dru{tveniproblemi u svetu. To je i razlog za{to setokom devedesetih godina u Svetskomsavetu za energiju pre{lo na globalnorazmatranje energetike sveta u XXIveku, do 2100. godine. U saradnji saInternacionalnom agencijom zasistemske analize u Laksenburgu(Austrija) Svetski savet za energiju je1998. godine uradio Studiju"ENERGIJA ZA SUTRA{NJI SVET-DEJSTVUJMO SADA!"/6/ koja jeanalizirala razvoj energetike sveta do2100. godine. Vizija razvoja energetikesveta do 2100. godine je bilaneophodna iz slede}ih razloga:

sve }e biti ve}i problemi saza{titom ìvotne okoline, posebnosa aspekta globalnog zagrevanjazemlje;neophodno je definisati dugoro~nuistraìva~ku i razvojnu strategiju;odluke koje se budu danas donele uvelikoj meri }e opredeliti i daljirazvoj ~ove~anstva u ovom veku,imaju}i u vidu pre svega sada{njenepovoljne tendencije u pogledupostizanja "odrìvog" razvoja sveta.

Razra|ene su tri varijante i vi{escenarija budu}ih energetskih potrebado 2100. godine (tabela 3) [5]:

Varijanta brèg ekonomskograzvoja (A): Ova varijantapodrazumeva brì ekonomskirazvoj zemalja u razvoju, 1%godi{nje ve}a stopa rasta odreferentne varijante (3 scenarija); A1-ve}e kori{}enje nafte; A2-ve}ekori{}enje uglja; A3-ve}ekori{}enje OIEReferentna varijanta (B): Onapretstavlja varijantu umerenograzvoja (1 scenario);Ekolo{ka varijanta (C): Ova

varijanta podrazumeva pobolj{anjeenergetske efikasnosti i ve}uprimenu nefosilnih goriva, posebnonovih i obnovljivih energija (2scenarija) C1-brì razvoj OIE; C2-ve}i razvoj NE

Vizija svetskog razvoja energetike uovom stole}u po pravilu polaze odrazli~itih scenarija potro{nje energije.Scenariji nisu predvi|anja onoga {to }ese verovatno dogoditi, ve} projekcije

energija

[011]

razli~itih uslova razvoja sistema uokruènju energetskog sistema(demografski, ekonomski, finansijski iekolo{ki sistem).Posebna pa`nja je posve}ena periodu do2050.godine sa ciljem da se taj periodbliè defini{e (tabela 4) [6]. Sada{njasvetska potro{nja energije iznosi oko 10Gten. Svetske potrebe u 2050. godini u

minimalnim varijantama naj~e{}e seprocenjuju po~ev od oko 14 Gten ipodrazumevaju ve}u energetskuefikasnost, smanjenje per capitapotro{nje u razvijenim zemljama i samoudvostru~enje sada{nje per capitapotro{nje u zemljama u razvoju.Varijanta u kojoj se ekstrapolirajusada{nje tendencije potro{nje,uklju~uju}i i tendencije efikasnosti, dajeenergetske potrebe od oko 20 Gten.Varijanta sa brzim razvojem dovodi donivoa od 25 Gten pri ~emu je ona inajmanje verovatna, jer je pra}enavelikom emisijom ugljendioksida ive}im problemima za{tite ìvotnesredine.Nekoliko op{tih zaklju~aka mogu seizvesti iz podataka tabele 4:

Komercijalna fosilna goriva }e i unarednom periodu dominirati uzadovoljavanju tra`nje zaenergijom.Ukoliko se posmatrau~e{}e fosilnih goriva premaukupnoj tra`nji vidi se da njegovavrednost koja je 1960. iznosila82%, a 1990. godine 77%, pada na66 do 73% u varijanti A, na 64% uB varijanti i od 51 do 57% u Cvarijanti.U apsolutnim iznosimadolazi do pove}anja potro{njefosilnih goriva sa 2,65 Gten u 1960.godini, odnosno 6,9 Gten u 1990.godini, na 16,5 do 18,25 Gten u2020. godini u A varijanti, na 12,8Gten u varijanti B, dok se samo uvarijanti C malo menja, na 7,1 do 8Gten. Pri tome se ra~una i saznatnim smanjenjem energetskeintenzivnosti u narednom periodu,koja }e omogu}iti zna~ajnosmanjenje ukupne potro{njeenergije.Ugalj }e smanjivati svoje u~e{}e(sem u varijanti A2), bez obzira {tosu njegove iskoristive rezervedovoljne za nekoliko stotinagodina, pa ~ak pod uslovomzna~ajnijeg pove}anja potro{nje unarednom periodu. Zbog toga je ite`nja da se udeo uglja u ukupnojpotro{nji energije pove}a, ali poduslovom da se re{e problemi za{titeìvotne sredine. Za ugalj }e zahteviza manje zaga|enje ìvotne sredinebiti presudni u njegovomintenzivnijem kori{}enju. U tompogledu nove energetsketehnologije kori{}enja uglja,ekolo{ki povoljnije, koje }e dosti}ipunu komercijalizaciju u prvojdekadi XXI veka koristi}e se dosredine XXI veka i dalje. To sukombinovani gasno-parni sistemi saili bez gasifikacije uglja, sistemi sasagorevanjem uglja ufluidizovanom sloju i sistemi sakombinovanom proizvodnjomelektri~ne i toplotne energije.

energija

[012]

stanja koje je mogu}e posti}i na bazipolaznih pretpostavki. Na slici 7. dat je grafi~ki prikazistorijskog razvoja potro{nje energije od1850. godine i njen predvi|eni razvojpo varijantama do 2100. godine, pri~emu je radi upore|enja dat raststanovni{tva u svetu [6]. Vidi se da surazlike u varijantama posledice

Tabela 3 Globalne projekcije razvoja sveta [6]

Slika 7 Istorijski razvoj potro{nje energije i stanovni{tva i projekcijerazvoja po varijantama

Nafta }e nastaviti da bude osnovnienergetski izvor u prvoj poloviniXXI veka. Slobodno trì{te,me|unarodna trgovina, kao i trì{necene, omogu}i}e to bez obzira {toOPEC drì 77% dokazanih rezervi,odnosno ekvivalenat proizvodnji od97 godina, dok postoje}e rezerveizvan OPEC-a predstavljaju samodvadesetak godina proizvodnje.Nove tehnologije }e omogu}iti dase nafta po prihvatljivim cenamadobija iz uljnih {kriljaca,bituminoznih peskova, vrlo te{kihnafti, pa ~ak i iz uglja i to uregionima gde se ne raspolaève}im rezervama konvencionalnenafte, {to }e pove}ati raspoloìvosti sigurnost snabdevanja naftom.Budu}nost kori{}enja nafte u XXIveku }e u zna~ajnoj meri zavisiti iod inovacija kod krajnjih korisnika:smanjenja potro{nje goriva uautomobilskoj industriji;sposobnosti naftne industrije daproizvedu ~istija goriva; primenielektromobila; razvoja novihtehnologija baziranih naelektrohemijskoj konverziji kao {tosu baterije i gorive }elije pogonjenevodonikom.Prirodni gas je, imaju}i u viduraspoloìve rezerve i mogu}uproizvodnju, "energetski izvor XXIveka", {to se vidi i iz podataka utabeli 2. gde se u svim scenarijimapove}ava njegovo u~e{}e. Cena,raspoloìvost i sigurnostsnabdevanja, kao i ekolo{ke

povoljnosti, su klju~ni faktorisupstitucije nafte prirodnim gasom.Njegov zna~aj }e jo{ vi{e porastikada se re{e tehnoekonomskiproblemi iskori{}enjanekonvencionalnih rezerviprirodnog gasa (~vrsti gasnihidrati), koje su po nekimprocenama znatno ve}e negokonvencionalnog prirodnog gasa, iproizvodnje vodonika. Transportgasa generalno zahteva ve}aulaganja u odnosu na naftu {to jenedostatak ovog izvora. Isto tako nacenu gasa uti~e i udaljenost velikihizvora od centara potra`nje. Udeo nuklearne energije sepretpostavlja da raste, pod uslovomda se re{e problemi tehni~kesigurnosti u radu, efikasneme|unarodne kontrole i sigurnogdugoro~nog odlaganjaradioaktivnog otpada;Udeo novih obnovljivih izvora }enajvi{e porasti. Zbog toga seinsistira na ve}em ulaganju u

istraìvanje i razvoj tihizvora u narednim dekadamakako bi omogu}ili dugoro~nusigurnost snabdevanja idiverzifikaciju energetskihizvora. Problem je {to tiizvori zahtevaju za ve}eenergetsko kori{}enje velikapo~etna ulaganja, za {tame|unarodni kapital jo{ uveknije zainteresovan, ali sesituacija svakim danommenja. Iz podataka tabele 2.vidi se da se najve}e promeneu strukturi primarne energijevezuju za u~e{}e novihobnovljivih izvora energije,jer se u svim varijantamapredvi|a njihov veomaintenzivan razvoj, uzsmanjenje u~e{}a uglja (inafte) kao zna~ajnihzaga|iva~a ìvotne sredineproduktima sagorevanja.Imaju}i u vidu tendenciju od1973. godine do danasprakti~no minimalnogpove}anja specifi~nepotro{nje u razvijenim,OECD, zemljama, koja jeposledica zasi}enja zahteva i

velikog pove}anja efikasnostikori{}enja energije, pretpostavlja se da}e se to nastaviti i u prvoj polovini XXIveka. Tako|e tome trendu }e sepriklju~iti i zemlje u tranzicijiuklju~uju}i i Rusiju, koje }e veomabrzo biti prinu|ene da smanjeneracionalnu energetsku potro{nju, takoda se predvi|a da }e nakon sada{njegrasta specifi~ne potro{nje, meramaekonomske i energetske politikespecifi~na potro{nja smanjivati (tabela 5) [6]. Najve}e potrebe zaenergijom, zbog pove}anja brojastanovni{tva, ima}e zemlje u razvoju(ZUR). Prilikom pore|enja performansienergetskih parametara pojedinihzemalja, treba imati u vidu sli~nosti irazlike u energetskoj strukturi iuslovima razvoja energetike, prirodnimuslovima, odnosno raspoloìvimenergetskim potencijalima, specifi~niminteresima dràva, uslovima imogu}nosti nabavke uvoznih goriva itd.Svetski savet za energiju je,da bi seostvarili navedene kvantitativne

energija

[013]

Tabela 4 Karakteristike tri scenarija za svet u 2050. upore|uju}i je sa 1990.

*gas,daljinsko grejanje,obnovljivi izvori

Tabela 5 Struktura predvi|ene potro{nje energije u 2050., Gten

projekcije razvoja energetike, po~etkom2000 godine u svojim studijama,«Energija za sutra{nji svet-dejstvujmosad» (2000 god.)/7/ i «Pokreta~ienergetske scene» (2003.god) [8].definisao osnovne kvalitativne ciljevedaljeg razvoja energetike za sve zemljesveta u obliku tri kriterija( PRP ) :pristupa~nost, raspoloìvost iprihvatljivost energije.

Pristupa~nost energijepodrazumeva da energija mora bitidostupna po cenama koje suprihvatljive za siroma{ne ljude injenu odrìvost u smislu cene kojaomogu}ava proizvodnju energije,njenu transformaciju i distribuciju ikoja daje osnovu za dalji razvoj iodràvanje energetskih sistema.Raspoloìvost je povezana sakontinualnim snabdevanjemenergijom u dugom vremenskomperiodu, kao i kvalitetom usluga,posebno elektri~ne energije, ukratkom vremenskom intervalu.Nedostatak u elektri~noj energiji injenom kvalitetu bitno remetiekonomski razvoj. Neravnomeranraspored energetskih rezarvi ipotencijala u svetskim razmeramane predstavlja prepreku ve} mo}stvaranja energetskog trì{ta kojene}e biti kontrolisano i koje }eomogu}iti povoljnu strukturudoma}ih i uvoznih energetskihizvora za snabdevanje potro{a~apotrebnom energijom.Prihvatljivost u smisluuskla|enosti dru{tvenih ciljeva iciljeva za{tite ìvotne sredine kojimoraju da zadovolje tradicionalni inovi energetski izvori. Ovaj uslovpokriva probleme vezane zanestajanje {uma, degradacijuzemlji{ta, pove}anje kiselosti naregionalnom nivou, zaga|enjanastala kao posledica sagorevanjakonvencionalnih energetskih izvora,efekat gasova staklene ba{te ipromene klime izazvane njima,nuklearnu bezbednost, upravljanjeotpadom i njegovim razno{enjem.

Pristupa~nost energije, njenaraspoloìvost i prihvatljivostpredstavljaju koncepte koji seme|usobno proìmaju. I na lokalnom ina globalnom nivou, samoistovremenim ispunjavanjem sva trizahteva energetski izvori mogu daobezbede koncept odrìvog razvojasveta. Na Kongresu SSE u Sidneju2004.godine konstatovano je da su sedesile mnoge promene u energeticisveta, razli~ite od predvi|anja uranijim scenarijima:do{lo je do promenau projekcijama rasta stanovni{tva, cenanafte i gasa, klimatskim promenama irazvoju novih izvora i tehnologija.

Zbog toga je bio i logi~an zahtevKongresa, imaju}i u vidume|uzavisnost regiona sveta uenergetici, za izradu nove studije :«Odlu~iti budu}nost: Scenarijienergetske politike» [4] koja je ra|enatri godine i prezentirana 2007. godinena Kongresu SSE u Rimu.U njoj jeostvaren novi pristup scenarijimarazvoja, ne vi{e striktno statisti~ko imatemati~ko modelovanje,ve}kvalitativno sagledavanje prekoregionalnih pristupa razvoju energetikefokusiranim da obezbede energetskuodrìvost.Preko serije od 20 radionica u petglobalnih regiona sveta (Afrika, Azija,Evropa, Ju`na Amerika i Karibi iSeverna Amerika) i uz prisustvo preko400 energetskih eksperata traèn jeodgovor kako zadovoljiti energetskepotrebe koje }e biti pristupa~ne,raspoloìve i prihvatljive u 2020, 2035 i2050 godini. Pored toga WEC jeformirao sedam specijalisti~kihkomisija koje su razmatrale problemeklimatskih promena, proizvodnje ipotro{nje elektri~ne energije, ceneenergije, saobra}aja,finansija iinvesticija [4].Koriste}i metafore od ~etirikarakteristi~ne ìvotinje, napravljeni su~etiri pristupa koja treba da omogu}edonosiocima odluke da obezbede budu}uenergiju na odrìv i siguran na~in.To }evarirati od dràve do dràve i od regionado regiona. Ta ~etiri pristupa supredstavljeni preko (slika 8) [4]:

Lava, koji pretstavlja jak anga`mandràve zajedno sa bliskom saradnjomjavnog i privatnog sektora,doma}im ime|unarodnim.@irafe, koja pretstavlja jaku trì{nuaktivnost sa minimalnim anga`manomdràve i sa visokim stepenomkooperacije i integracije javnog iprivatnog sektora,doma}eg ime|unarodnog.Slona, koji pretstavlja zna~ajnoangaòvanje dràve, ali sa malomsaradnjom izme|u dràva iliintegracijom u javne i privatne sfereLeoparda, koji pretstavlja maloangaòvanje dràve i sa malomsaradnjom i integracijom u javnom iprivatnom sektoru.Po{to svaki od pet navedenih regionaima razli~ite prioritete za razvojenergetike,u zavisnosti od svojihpotencijala,ekonomskog i dru{tvenograzvoja i mogu}nosti me|unarodnesaradnje,osnovni zaklju~ak svih SSEscenarija je da ne moè da postoji istaenergetska politika u svim regionima. Afrika, najnerazvijeniji region, jezainteresovana za pove}ano kori{}enjeenergije.Nasuprot tome Evropa, saveoma razvijenom privredom, polaève}u pa`nju na energetsku prihvatljivostu odre|ivanju svoje politike. Za manjerazvijene regione,kao {to su Azija,Afrika i Latinska Amerika, analizeSvetskog saveta za energiju pokazujuda ve}e saradnja i integracijaomogu}ava najbolji put za ostvarivanjeprincipa PRP u tim regionima.

energija

[014]

Slika 8 Karakteristi~ni pristupi u daljem razvoju energetike sveta

Oslanjanje na me|unarodne sporazumei zakone ne}e biti dovoljni da se ostvareti ciljevi.To tako|e zna~i da ve}asaradnja sa razvijenim zemljama u ciljutransfera tehnologija i znanja bi}ekriti~na za ostvarenje pravog balansaenergetskih prioriteta. Tako|e ve}euklju~enje dràve pomo}i }e razvojodrìve energetike, ali ima}e manjiuticaj, mada u zemljama u razvojuvladina pomo} }e imati ve}i zna~aj, jersu u tim zemljama male mogu}nostiprivatnog sektora za investiranje. Bez obzira na scenario koji jeprimenjen, za podsticanje brèg razvoja~iste i sigurne energije u svimregionima, SSE je predloìo sedamprincipa za brì razvoj energetike usvim regionima sveta. Svaki regionsveta treba da ih ima u vidu kadadefini{e svoju strategiju odrìvogenergetskog razvoja [4]:

Podsticanje energetske efikasnostiPodizanje interesa javnosti zarazvoj energetike i za{titu ìvotnesredineDefinisanje globalne cene zaemisiju ugljenika^vr{}a integracija energetskihtrì{taStvaranje novog me|unarodnogporetka za transfer tehnologijaGlobalni dialog o sigurnostisnabdevanja i kori{}enjuOporezivanje, pravne ikomercijalne mere u energetici.

Svetski savet za energiju veruje da svetmoè zadovoljiti svoje energetskepotrebe, koje }e 2050 godine bitidvostruko ve}e u odnosu na dana{nje,ukoliko se pridràva predvi|enihprincipa razvoja.

Zaklju~akNa osnovu prethodnih razmatranjadaljeg razvoja energetike sveta mogu seizvu}i neki op{ti zaklju~ci:

ne predstoji nedostatak fosilnihgoriva u prvoj polovini 21. veka, ali}e do}i do smanjenja raspoloìvostiprvo nafte, a zatim i prirodnog gasau pojedinim delovima sveta,posebno zemljama OECD, usledneravnomerne raspodeleenergetskih potencijala. Ta~injenica ukazuje na pove}anuzavisnost razvijenih zemalja oduvoza, produàvanja trasa isporukaenergenata, a time i na pove}anjecene i raspoloìvosti, {to moèizazvati globalne probleme sveta;radi odrìvog ekonomskog razvojaneophodne su dovoljne koli~ineenergije, a pove}ano kori{}enjeizvora energije je neizbe`no, iako}e mnogi regioni sveta, posebnoOECD zemalja, imati mali ili ne}eimati uop{te porast potro{njeenergije.

ekonomski razvoj, sa pove}animkori{}enjem izvora energije iza{titom prirodne sredine, {to senekad smatralo nepomirljivomsuprotno{}u, ne predstavljaju sukobdobra i zla. Oni predstavljaju dvestrane iste medalje koja se naziva"odrìvi svet".

Literatura[1] N. \aji}, Energija za odrìvi svet,monografija, RGF, Beograd, 2003[2] Survey of Energy Potentials, WorldEnergy Council, London, 2007[3] World Energy Outlook, InternationalEnergy Agency,2007[4] Deciding the Future: Energy PolicyScenarios to 2050, World EnergyCouncil, London, 2007[5] Energy for Tomorrow’s World,World Energy Council, London, 1993.[6] Global Energy Perspectives, WorldEnergy Council,London, 1998.[7] Energy for Tomorrow’s World:Acting Now, World Energy CouncilStatement 2000, London.[8] Drivers of the Energy Scene, StudyReport, World Energy Council,London, 2004.

energija

[015]

Dr Branislav Radnovi}NIS-Petrol, Novi SadBranislava Radnovi}, dipl.ing.Srbijagas, Novi Sad

UDC: 620.9.001.18/.6 : 061 EU (470)

Energetska i ukupnaevropska bezbednost ukontekstu odnosa Rusije iEvropske Unije

energija

[016]

1. UvodU savremenim me|unarodnimodnosima prakti~no nema spora okotoga da je energetska bezbednost jednaod klju~nih tema koja pokre}espoljnopoliti~ke poteze i aktivnosti,taktike i strategije. Vi{e ili manjeotvoreno svi akteri se slaù da jenastupilo vreme energetske diplomatije.Nacionalne spoljne politike mnogihdràva postavile su ovu tematiku u samvrh prioriteta. Energetska bezbednost serazli~ito defini{e na dve straneenergetskog lanca. Za proizvo|a~e -izvoznike, pod energetskombezbedno{}u se podrazumeva pouzdanatra`nja, dugoro~ne projekcije i ugovorikoji obezbe|uju nesmetani rast privredadràva izvoznica. Za korisnike -uvoznike energetska bezbednostpredstavlja stabilno snabdevanje poprihvatljivim cenama, bez ometanja inegativnih uticaja na razvoj dràvauvoznika. Zapravo u slu~aju energetskebezbednosti radi se o me|uzavisnosti ukojoj danas jo{ uvek ~esto prevladavatakmi~enje, na ra~un saradnje, ali ubudu}nosti tako ne sme biti zarado~uvanja energetske i ukupnebezbednosti. Ukupna evropskabezbednost zavisi pre svega odevropske energetske stabilnosti ibezbednosti. S druge strane, energetskaevropska bezbednost, bez obzira kolikoto neki energetski stru~njaci ne radopriznaju, zavisi prevashodno odkvalitetnih i stabilnih odnosa Evropskeunije i Rusije. Stabilni i kvalitetnienergetski odnosi su u obostanominteresu, kako Rusije - snadbeva~a upogledu stabilnosti isporuka, tako iEvropske unije - kupca u pogleduredovnosti isporuka, koli~ina i cena.Evropi je za dalji privredni i op{tedru{tveni razvoj neophodan mir, a mirse moè posti}i jedino ispravnom iispred svega racionalnom politikom.

Takva politika usmerava Evropskuuniju na izgradnju ~vrstih i sigurnihenergetskih veza sa Rusijom. Tako|e, iRusiji je ne samo èlja, ve} i potrebasaradnje sa Evropskom unijom na svimpoljima, a pre sve na energetskom.Me|utim, i pored o~igledne svesnosti

oba entiteta da je dugoro~na saradnjajedina opravdana investicija, i daljepostoje odre|ene trzavice i nestabilnostikoje ~ine da odnosi izme|u Evropskeunije i Rusije ne funkcioni{u uvek nanajvi{em nivou, {to uti~e na pote{ko}eu dostizanju obostano èljene ukupne

RezimeVelika svetska àri{ta, kao {to su kontinuirana napetost na Bliskom istoku iPersijskom zalivu dovela su do enormnog rasta cene energenata na svetskomnivou, {to je izme|u ostalog pogodilo i Evropsku Uniju. Tako|e, u situaciji gdepostoji permanentna tenzija izme|u Rusije i biv{ih sovjetskih dràva, kao iegzistiraju}e otvoreno pitanje Kosova, a gde u isto vreme Evropska Unija zavisi oduvoza energenata iz Rusije, otvara se pitanje energetske i ukupne evropskebezbednosti u kontekstu odnosa Rusije i Evropske Unije. U Evropskoj Uniji se uposlednje vreme sve vi{e postavlja pitanje o (ne)stabilnosti isporuke energenata izRusije. Pitanje vezano za kvalitativnu i kvantitativnu stabilnost isporukeenergenata iz Rusije dominira u mno{tvu drugih pitanja, koja uti~u na odnoseizme|u Rusije i Evropske Unije, a koja su me|usobno naslonjena na ovo pitanje. Utom kontekstu neophodno je i analizirati karakteristike oba entiteta, njihoveenergetske i privredne strategije, kao i njihove politi~ko - dru{tvene odnose,gledano kroz prizmu o~uvanja, odnosno postizanja evropske energetske i ukupnebezbednosti i stabilnosti.Klju~ne re~i: energetska bezbednost, energetska stabilnost, energetska strategija,snabdevanje energentimna, Rusija, Evropska Unija.

Energetic and total European security in context relationshipbetween Russia nad European UnionA large global troublespots as continous tension on Near East and Persian Gulfput an enormous grow of energy price on global market. This situation hitEuropean market, too. In situation where exist permanent tension between Russiaand Formal Soviet Union States, where exist open problem of Kosovo and whenEuropean Union depend of import energy from Russia, question of power andglobal security in regard between relationship Russia nad European Union. InEuropean Union at last time many put a question about stability of energy deliveryfrom Russia. Question correlated to quantity and quality stability of energydelivery from Russia is a dominate in many other questions which react onrelationship between Russia nad Europen Union and which stand by this question.In that context is necessary make an analisys of characteristics between bothentities, their’s energetic and economic strategies, their’s political and socialrelationship, watch through preservation and reanimate European energetic andtotal security and stability.Key words: energetic security, energetic stability, energetic strategy, deliveryenergy, Russia, European Union

energetske bezbednosti, kako ova dvaentiteta, tako i velike ve}ine manjihzemalja, tu se misli i na Srbiju, koje segeografski, kulturno, privredno…oslanjaju na Evropsku uniju i Rusiju, akojima je primarni cilj mir i stabilnost,odnosno stvaranje uslova za ubrzanprivredni razvoj. Ubrzan privrednirazvoj ovih tranzicionih zemalja jegotovo nemogu} bez izgradnje stabilnihi ~vrstih odnosa Evropske unije iRusije, odnosno bez postizanjaenergetske i ukupne evropskebezbednosti.

2. Energetska politika Evropske UnijeEvropska unija kao zajednica 27dràva, sa oko 490 miliona stanovnika idoprinosom od 1/4 svetskog brutonacionalnog proizvoda neminovo jeglobalni ~inilac od zna~aja zaenergetsku i ukupnu globalnubezbednost. Evropska unija polakopostaje svesna svoje teìne, te poredja~anja ekonomije spoznaje da jepotrebno da ja~a politi~ke ibezbednosne integracije dràva ~lanica.Ja~anjem politi~ke i bezbednosneintegracije dràva ~lanica Evropskeunije postiè se konsenzus svih ~lanicaoko svih va`nijih pitanja, koja seodnose na o~uvanje i razvoj, kakosvake ~lanice pojedina~no, tako i naukupni razvoj Evropske unije. Tako|e,rezultat ovakve politike je i formiranjezajedni~ke spoljne bezbednosnepolitike, kao i stvaranje mno{tvasporazuma, tu spadaju i energetskisporazumi, izme|u Evropske unije iostalih zemalja van nje, kao i Evropskeunije i Rusije. Sporazum o partnerstvu isaradnji (Partnership and CooperationAgreement), koji je zaklju~en 1997.godine pominje se kao, uslovno re~enozvani~an, po~etak saradnje izme|uEvropske unije i Rusije. Osnovni ciljovog sporazuma je bio stvaranjestrate{kog partnerstva u okvirubilateralne i multilateralne saradnje,koje se zasniva na me|usobnimvrednostima i interesima. Ovimsporazumom je predvi|eno oja~avanjepoliti~ke i ekonomske evropskestabilnosti, a samim tim i postizanjeenergetske bezbednosti, jer dugotrajnapoliti~ka i ekonomska stabilnost sunemogu}e bez postizanja energetskebezbednosti. Oja~avanje ekonomskih ipoliti~kih odnosa, kao i postizanjeenergetske bezbednosti nije se razvijalodo dana dana{njeg onim tempom irazvojem kako je to bilo predvi|eno predesetak godina. Naime, Evropska unijaje pod sna`nim uticajem SAD-a iNATO pakta i unutar nje samepostojala su i danas postoje razli~itagledi{ta o budu}oj zajedni~kojenergetskoj i ukupnoj politici Evropskeunije. Projekat "Nabuko" kojim se

Evropi obe}ava alternativni gasovod jeiniciran jo{ 11.oktobra 2002. godine i unjemu su u~estvovale Austrija,Ma|arska, Rumunija, Bugarska iTurska, a nedavno mu se priklju~ila iNema~ka. Taj projekat je bio i jesteneka vrsta alternative snabdevanjuEvropske unije gasom iz Rusije. Timprojektom je planirana izgradnjagasovoda iz Kaspijskog mora, saBliskog i Dalekog istoka, preko Turske,Bugarske, Rumunije, Austrije doNema~ke i ostalih zemalja ZapadneEvrope. Projekat izgradnje pomunutoggasovoda bi bio ''teàk'' 5 milijardi evra,kapacitet istog bi bio oko 31 milijardakubnih metara gasa godi{nje, a gasovodduga~ak oko 3.300 km i ~iji bi radovipo~eli 2009. godine, bio bi zavr{en do2012. godine. Me|utim, neaktivnost ilinedovoljna aktivnost od 2002. godinena tom projektu i nedavno potpisanisporazumi izme|u Rusije i Bugarske iRusije i Srbije na izgradnji gasovoda''Ju`ni tok'' zadali su ogroman udaracprojektu ''Nabuko'', iako se mnogiekonomski i energetski stru~njaci slaùda zbog budu}ih potreba Evropske unijeza gasom za oba gasovoda }e bitipotrebe, jer procene govore da }e uEvropskoj uniji do 2030. godinepotreba za ovim zna~ajnim energentomdosti}i ~ak 800.000 metara kubnih gasagodi{nje. Ina~e, ~injenica je da je celaEvropska unija zavisna od ruskog gasa.Potro{nja gasa predstavlja 34% ukupnepotro{nje svih energenata u Evropskojuniji. Pri tome Evropska unija je i porednedefinisane zajdeni~ke energetskepolitike najzna~ajniji kupac Rusije,budu}i da ruski gas pokriva 25 % njeneukupne potro{nje. S obzirom da uokviru same Evropske unije nijepostojalo (a i danas ne postoji) saglasjeo jedinstvenoj energetskoj politiciRusija vodi potpuno pragmati~nupolitiku i prelazi sa izgra|ivanjamultilateralnih odnosa sa Evropskomunijom na uspostavljanje bilateralnihodnosa sa zemljama ~lanicama iste. Ufokusu Rusije su se na{le pre svegavelike sile Evropske unije, poputNema~ke, Francuske i Velike Britanije,sa kojima je izgra|ivanje kvalitetnihodnosa Rusiji od vi{estukog zna~aja.Naime, sa Nema~kom je postignutsporazum o gradnji severno-evropskoggasovoda "Severni tok" izme|u Rusije iNema~ke ispod Balti~kog mora, dugogoko 1200 kilometara, kapaciteta 70milijardi kubika gasa godi{nje, koji bitrebao da bude zavr{en do 2012.godine, a za ~iju izgradnju jepredvi|eno 5 milijardi dolara. Ovajgasovod upravo treba da simbolizujepotrebu za ve}im oslanjanjem Evropskeunije na Rusiju, kada je u pitanjuzadovoljavanje energetskih potreba ipostizanje evropske energetskebezbednosti. Ujedno ovde treba

napomenuti da je Nema~ka o~iglednoprva shvatila i zna~aj diverzifikacijeizvora snabdevanja, jer je "aktivnouklju~ena" u oba projekta gasovoda.Tako|e, i Italija prihvata inicijativuRusije za u~e{}e u izgradnji gasovoda''Ju`ni tok'', koji }e omogu}itisnabdevanje gasom iz Rusije, prekoBalkana, do Italije i ostalih zemaljazapadne Evrope. Primer Nema~ke iItalije ukazuje da velike sile Evropskeunije imaju èlju, dodu{e jo{ uvekskrivenu, pre svega zbog njihovogpomalo ''krutog ~lanstva''u evro-atlanskim integracijama (NATO), dauspostave dugoro~no kvalitetnuenergetsku saradnju sa Rusijom, jer ioni shvataju da je Rusija prviproizvo|a~ gasa i drugi po redu svetskiproizvo|a~ nafte u svetu, a i geografskii u mnogim drugim pogledimaEvropskoj uniji je najblià. Ve}inaenergetskih teoreti~ara, zastupnikazajedni~kih evropskih sistemavrednosti, smatra da bi Evropskoj unijiu prevazilaènju energetskih problema ipostizanju dugoro~ne energetskebezbednosti izuzetno zna~ilajedinstvena energetska politika, a nepojedina~na, nacionalisti~ka,protekcionisti~ka…, jer racionalnogledaju}i s aspekta jedinstvenog trì{taEvropske unije koje je cilj sam po sebi ikojem se teì, apsurdno je imati 27razli~itih pojedina~nih energetskihpolitika u okviru jedinstvene Evropskeunije. Me|utim, Evropska unijapredstavlja skup razli~itosti i jako jete{ko u spornim situacijama na}ijedinstveno mi{ljenje koje }e upotpunosti zadovoljiti sve zemlje~lanice Evropske unije, pogotovo zbognjihovih nacionalnih specifi~nosti.Me|utim, gotovo je sigurno bolje,gledaju}i sa aspekta Evropske unije,kako za opstanak cele Evropske unije,tako i za pojedina~an razvoj svakezemlje ~lanice iste, koncipiranje iimplementiranje jedinstvene energetskepolitike i to u pravcu ostvarivanjasigurnije isporuke energenata, redovnijeisporuke energenata, niìh cena,povoljnijih ukupnih uslova…, podizanjanivoa ukupne evropske energetskebezbednosti.

3. Energetska politika RusijeRusija ima 145 miliona stanovnika,posle niza godina preko potrebnodràvno jedinstvo i veliko energetskobogatstvo (vi{e od 1/3 ukupnih svetskihrezervi gasa). Tako|e, Rusija ima jasancilj, saglasni su gotovo svi energetskiteoreti~ari i prakti~ari, a to je gra|enjeekonomske i politi~ke budu}nostiRusije na prirodnim resursima ipostizanje dominantne energetskepozicije u evropskim i svetskimrazmerama. Rusija èli da razvije sebeu izuzetno vaàn energetski izvor izvan

energija

[017]

OPEC-a. U prilog iznetoj konstatacijigovori mnogo preduzetih aktivnosti sruske strane, naro~ito u poslednjihnekoliko godina, koje jasno ukazuju daje Rusija ~vrsto re{ila da postigneprivredni razvoj i ostvari jednu odzna~ajnih uloga u koncipiranjuevropskih i svetskih ekonomsko-politi~kih tokova. Naime, nedavnoRusija i Kina su postigli sporazum oulaganjima u energetske sektore,izvori{ta nafte i gasa i energetskepotencijale jedne zemlje u drugu, {to }epo mi{ljenju energetskih analiti~arapomo}i u oja~avanju azijsko-pacifi~keenergetske bezbednosti. Planiranimgasovodom od Rusije do Kine ~ija bipotpuna aktivacija trebala da bude unarednih pet godina, isporu~iva}e se izruskih izvori{ta gasa (isto~nog izapadnog Sibira) do 80 milijardi kubnihmetara gasa godi{nje. Kina tako|e èli irusku naftu, koja bi se dopremalanaftovodom i to oko 30 miliona tonagodi{nje (600.000 barela dnevno).Izgradnja sibirsko-tihookeanskognaftovoda (pominje se duìna od oko4.100 kilometara) bila bi izuzetnozna~ajna za naprednu kinesku privredu.Ruska strana jo{ uvek koncipira politikuoko naftovoda prema Kini, svomnajve}em kupcu nafte. Naravno, daRusija svoj ekonomski i svaki drugirazvoj bazira da velikom prirodnombogatstvu, u prvom redu na gasu i nafti.Rusija je svesna da njeno urednoenergetsko snabdevanje Azije prekoKine je samo jedna strana dugoro~nogprivrednog i svakog drugog napretka irazvoja. Za Rusiju je od izuzetneva`nosti i uredno snabdevanje Evropskeunije, za postizanje potpunog uspeha.Tako|e, predvi|anja govore da }epotro{nja ruskog gasa u Evropskoj unijisa sada{njih 25% do samo 2020. godinepove}ati na ~ak 70%. IstovremenoRusije u Evropsku uniju izvozi preko50% svog ukupnog izvoza nafte i gasa.Ova me|uzavisnost Rusije i Evropskeunije rezultat je vi{edecenijskih odnosa,nastalih usled strate{kog opredeljenjaEvropske unije da koristi gas, kaoenergent koji najmanje ugroàvaìvotnu sredinu. Iz tih razloga Rusija jesvesna da je za njen dalji privredni idru{tveni razvoj odnos sa Evropskomunijom izuzetno zna~ajan i da je gotovonemogu} dalji ekonomski napredakRusije bez postizanja evropskeenergetske i ukupne bezbednosti. Uprilog toj ~injenici govori i stav Rusijena samitu grupe G-8, a koji proizilazi izanaliza energetskih stru~njaka, a odnosise na potrebu uspostavljanja stabilnostiisporuke i snabdevanja Evropske unijeenergentima. Rusija èli saradnju saEvropskom unijom i to je ono {to nijenimalo sporno. Rusija èli da pokaè damoè da bude stabilni energetskipartner od poverenja i da je energetski

faktor na koga Evropska unija moè usvakom trenutku da se osloni. Rusijapoziva Evropsku uniju na dijalog ipostizanje obostano prihvatljivogre{enja, ~ija bi posledica bila dugoro~nopartnerstvo Evropske unije sa Rusijom.

4. Energetska politika SrbijeNedavno su u Moskvi Srbija i Rusijapotpisale energetski sporazum kojim jepredvi|eno da ruski Gasprom kupi 51%NIS-a za 400 miliona evra i da investirau NIS najmanje 500 miliona evra do2012. godine, s tim da formalno-pravnarealizacija prodaje bude sprovedena dokraja 2008. godine. U delu sporazumakoji se odnosi na gasovod dogovorenoje da }e najmanja propusna mo} istog}e biti 10 milijardi kubnih metara gasagodi{nje. To bi u stvari bio gasovod"Ju`ni tok", koji bi se dalje granao kaostalim zemljama Balkana i potom i{aoka Italiji i zapadnoj Evropi. Dakle,potpisani sporazum o saradnji gasne inaftne privrede predvi|a izgradnjumagistralnog gasovoda kroz Srbiju,izgradju podzemnog skladi{ta gasa uBanatskom Dvoru i protokol o prodajiNIS-a Gaspromu. Ukupna vrednostsporazuma nije precizirana, alienergetski analiti~ari procenjuju isti na2 milijarde evra. Sporazum je sklopjenna 30 godina, sa mogu}no{}uproduàvanja, a izmene su mogu}e uzobostranu saglasnost. Odmah popotpisivanju istog u Srbiji, ali i van nje,mogli su se ~uti razli~iti komentari,uglavnom kori{}eni za dnevno-politi~kepotrebe. Sigurno je da ovaj kao i svakidrugi aran`man otvara razli~ita pitanja,te moè se posmatrati iz vi{e uglova isa razli~itih aspekata. êsto pritom uanalizi istog prevagne subjektivan stav,naro~ito kod ograni~enog, kratkoro~nogposmatranja i uskog sagledavanjaisklju~ivo kvantitativnog pokazatelja(cene), koji sa aspekta prodavca,ekonomska praksa je bezbroj putadokazala, moè biti uvek ve}i.Me|utim, objektivno sagledavaju}i sveparametre, pre svega ekonomske, moèse konstatovati da i jedna i druga stranaimaju razloga za zadovoljstvo.Sporazum je su{tinski zna~ajan zastvaranje strate{kog partnerstva uenergetskoj sferi izme|u dveju zemalja.Srbija moè i treba da bude zadovoljna,jer je dobila najve}eg svetskogsnabdeva~a gasnom energijom saogromnim prirodnim rezervama i na tajna~in stekla izuzetne uslove zapostizanje energetske bezbednosti naduì rok. Energetska bezbednost Srbijeje osnovni preduslov daljeg privrednogi dru{tvenog razvoja. Gra|ani bi trebaloda imaju uredno snabdevanjeenergentima, a srpske kompanijeidealnu bazu za prevazilaènjetranzicionih problema i nesmetanrazvoj. Srbija na ovaj na~in sem

oja~avanja ekonomske pozicije sti~e izna~ajnu geostrate{ku poziciju,gledaju}i u budu}nost, po pitanju brèguklju~ivanja u evropske i svetskeintegracije. Ruski interes je tako|evi{estruko zadovoljen. A isti se ogledapre svega u ~injenici da Rusija ulazi naizuzetno geopoliti~ko va`no polje,poznato kao Balkan. Rusija je ve} prepostizanja dogovora sa Srbijom postigladogovor sa Bugarskom i tako polako,ali sigurno u~vr{}ava svoje pozicije nauvek zna~ajnom i va`nom Balkanu, atime sti~e i dobre {anse da ostane glavnisnabdeva~ gasom i naftom ~itaveEvropske unije. Srbija je ~ini se stekla{ansu da postane tranzitno ~vori{te uenergetskom smislu i jedan zna~ajan{raf u odràvanju energetskebezbednosti Balkana, a preko njegagledaju}u u {irem smislu i Evropskeunije, {to joj u budu}nosti donosi vaàngeopoliti~ki i geoekonomski zna~aj.Tako|e, ovde valja ista}i da je i zaSrbiju izuzetno vaàn dugoro~nokvalitetan energetski dogovor izme|uRusije i Evropske unije.

5. Zaklju~akKao {to je pomenuto energenti, uprvom redu gas i nafta predstavljajutemelj saradnje Evropske unije i Rusije.Energetski stru~njaci Evropske unijeprocenjuju da }e do 2020. godine �gasa kojim }e se snabdevati Evropskaunija biti iz uvoza. Pretpostavlja se da}e najve}i deo do}i iz Rusije, koja imanajve}e rezerve gasa na svetu (reserve uisto~nom Sibiru su procenjene na 6,6bilijardi kubnih metara gasa), a do tada}e unaprediti postoje}u i izgraditi takvumreù gasovoda koja }e joj omogu}itida u isto vreme snabdeva i Aziju iEvropu. Ukoliko i alternativni gasovodruskom gasovodu za dopremanja gasado Evropske unije iz Kaspijskog mora,sa Dalekog i Bliskog istoka zaìvi,Evropska unija }e imati diverzifikacijuizvora snabdevanja. Evropska unija tadamoè biti samo u jo{ povoljnijempoloàju, isto kao {to }e biti i Rusija uslu~aju diverzifikovanja svojih pravacasnabdevanja, s tim da novi izvori,odnosno pravci ne smeju potpunoisklju~iti stare. Tako|e, treba re}i da iukoliko se sve te diverzifikacije u skorovreme i dese, i Evropska unija i Rusijamoraju biti svesne da dugoro~neevropske energetske i ukupnebezbednosti nema bez njihovih ~vrstih ikvalitetnih energetskih veza. Evropskaunija, odnosno njene ~lanice, ne smejuda podlegnu uticajima u ciljunaru{avanja sopstvenih interesa, kao ida robuju la`noj dilemi ''ili, ili'', ve} dashvate da je odlu~an i ~vrst stav ''i, i''jedina ispravna odluka Evropske unijesa dugoro~nim pozitivnim efektima. Usli~noj je poziciji i Srbija, jer hteli toneki da priznaju ili ne, Srbija jeste i

energija

[018]

bi}e uvek deo Evrope. Ali, Srbija trebai mora da ~uva i neguje istorijsko dobreveze sa Rusijom, naro~ito ako ima iinteresa za to. Srbija ima interesa i trebada poku{a da neke budu}e doga|ajepravovremeno i analiti~ki ispravnosagleda, kao i da sve konsekvencedonetih odluka predvidi. U tom smislu,Srbija treba i mora da bude glavnapoluga razvoja Balkana, jer je ona tooduvek i bila, ali i da iskoristieventualno mogu}u ulogu ''mosta''izme|u Rusije i Evropske unije. [ansaSrbije je da postane energetskotranzitno ~vori{te za zemlje Balkana ida svoju dobru geostrate{ku pozicijuiskoristi za uspostavljanje kvalitetnihodnosa sa Evropskom unijom, s jedne iRusijom, s druge strane. Evropska unijane sme da bude pretnja Rusiji, i obrnutoRusija ne sme imati lo{e namere premaEvropskoj uniji. Situacija u kojoj ve}aenergetska bezbednost jedne strane, biloRusije bilo Evropske unije, ne povla~isa sobom ve}u energetsku bezbednostdruge strane, nije odrìva i stvaraneravnoteù sa nesagledivimnegativnim posledicama po evropskuenergetsku i ukupnu bezbednost. Rusijai Evropska unija moraju da budu lojalnii pouzdani partneri, jer jedino takomoè da se postigne dugoro~naevropska energetska i ukupnabezbednost, koja bi u pogleduprivrednog razvoja zna~ila, kako obemastranama, tako i evropskim tranzicionimzemljama, koje su jo{ van Evropskeunije, poput Srbije.

Literatura[1] Gorst, I. „Russian Pipelinestrategies: Business versus Politics“,Institute of Public Policy of RiceUniversity, 2004.[2] Lavrov, S. „Russia’s foreign policyindependance-implicit imperative“, RIANovosti, 2007.[3] Simonia, N. „The West's EnergySecurity and the Role of Russia“,Russia in Global Affairs 2, 2004. pp.101-117.[4] Spanjer, A. „Russian gas pricereform and EU-Russia gas relationship:incentives, consequences and Europeansecurity of Supply“, Energy Policy 35,2007. pp. 2889-2898.

energija

[019]

Silvana Ili}, Dejan Bogdanovi}Fakultet za menad`ment u Zaje~aru

UDC: 620.92 : 339.13.025.88 (497.11)

Privatizacija irestruktuiranje energetskogsektora u Srbiji

energija

[020]

UvodReforme koje se sprovode u Srbijiobavljaju se brè i efikasnije nego {toje to u dràvama u regionu koje nisuimale period zaostatka od desetakgodina kao {to je to slu~aj sa na{omzemljom.Privatizacija odre|enih delova EPS i NISje neophodna ali tek nakon kompletnogzavr{etka restrukturiranja ovihkompanija. Prethodno treba okon~atiizdvajanje takozvanih sekundarnihdelatnosti i smanjiti broj zaposlenihosnovnoj delatnosti, zatim slediuskla|ivanje cena sa cenama nasvetskom trì{tu i dostizanjekonkurentnosti energetskom sektoru.Elektroprivreda Srbije nastavlja sareformama i reorganizacijama,primenjuju}i, u saradnji saMinistarstvom rudarstva i energetike,sve preporuke i direktive Evropske unije,vode}i pri tom ra~una o kompanijskim,nacionalnim a posebno interesimadràve u procesu integracije u EU. Imaju}i u vidu mogu}nosti razvojaenergetike u kontekstu {ireg privredno-ekonomskog razvoja Srbije, a posebnou kontekstu nasle|enog privredno-ekonomskog stanja, osnovni zadatak uenergetskom sektoru jeste podizanjeefikasnosti proizvodnje i efektivnostiupotrebe energije. Energetski sektor uSrbiji ima nekoliko bitnih ograni~enja,koja je u narednom periodu potrebnoprevazi}i. Pre svega, radi se oprivredno-ekonomskim ograni~enjima,izazvanim usporenim oporavkomprivrede. U takvim uslovima, umereniporast dru{tvenog proizvoda i standardagra|ana, prati brì rast potro{njeenergije, zbog odsustva ekonomskihmotiva i finasijskih mehanizama zaprograme {tednje energije, kako kodprivrede tako i kod gra|ana, kao i zbogvelikog u~e{}a zastarelih tehnologija uidustriji i saobra}aju. U izvesnoj meri

postoje i ekonomsko-energetskaograni~enja, koja su uslovljenaneadekvatnim cenama elektri~ne itoplotne energije, pa je prisutan i

nedostatak sredstava za investiranje uodràvanje i modernizaciju energetskihizvora koja su u proseku starosti iznad25 godina.

RezimePrivatizacija odre|enih delova EPS i NIS je neophodna ali tek nakon kompletnogzavr{etka restrukturiranja ovih kompanija. Prethodno treba okon~ati izdvajanjetakozvanih sekundarnih delatnosti i smanjiti broj zaposlenih u osnovnojdelatnosti, zatim sledi uskla|ivanje cena sa cenama na svetskom trì{tu i dostizanjekonkurentnosti u energetskom sektoru.NIS je prvi krenuo u organizaciono restrukturiranje, u skladu sa zahtevimadoma}e i evropske regulative i priprema se za otvaranje nacionalnog iregionalnog trì{ta.Imaju}i u vidu mogu}nosti razvoja energetike u kontekstu {ireg privredno-ekonomskog razvoja Srbije, a posebno u kontekstu nasle|enog privredno-ekonomskog stanja, osnovni zadatak energetskog sektora je podizanje efikasnostiproizvodnje i efektivnosti upotrebe energije.Prema oceni stru~njaka Evropske unije energetski sektor u Srbiji je glomazan ineefikasan. Ukoliko èle da se pribliè standardima Evropske unije i Svetsketrgovinske organizacije dràvne institucije u Srbiji mora}e da formiraju otvorenoenergetsko trì{te, da razdvoje tro{kove u proizvodnji, ali i da komercijalizujupostoje}e, vertikalno integrisane, delove EPS-a, NIS-a. Usvajanje Strategije razvoja energetike do 2015. izuzetno je bitno za dalju reformuenergetskog sektora u Srbiji i stvaranje uslova konkurentnosti na regionalnom ievropskom trì{tu. Srbija mora da sa~uva energetiku kao nacionalni interes.

Klju~ne re~i: Restrukturiranje, energetika, privatizacija

Privatization and Restructuration of Energetic Sector in SerbiaPrivatization of some parts of EPS and NIS is needful, but after completedrestructuration of those companys. First, assignment of so-called secundar parts mustbe done as well as reduction of labour force in basic part, then prices a|ustment withworld market prices and attain competivity in energetic sector.NIS started first with organizational restructuration in accordance with domestic andinternational regulatives and it prepares for opening of national and regional market.In accordance with possibility of development of energetic sector in Serbia, thebasic task is rising of the production efficiency and effectiveness of using of energy.Serbian energetic sector is cumbersome and ineffective by EU expertise. Stateinstitutions must form the open energetic market, to separate operation costs andto commecial available vertical integrated parts of EPS and NIS in order to meetEU and WTO standards. Appreciate of Strategy of energy development by 2015 is very important for furtherreform of energetic sector in Serbia and making of conditions for competitivenesson regional and Europian market. Serbia must preserve energy as national behalf.

Key words: Restructuration, energy, privatization

Energetska politika koju sprovodiMinistarstvo rudarstva i energetikeusmerena je pre svega na pove}anjesigurnog, kvalitetnog i pouzdanogsnabdevanja energijom i energentima,obezbe|ivanje razvoja energetskeinfrastrukture i uvo|enja savremenihtehnologija, obezbe|ivanje uslova zaunapre|enje energetske efikasnosti,stvaranje uslova za stimulisanjekori{}enja obnovljivih izvora energije -i unapre|enje za{tite ìvotne sredine.

Evropska unija i restruktuiranjeenergetskog sektoraEPS je krenuo u organizacionorestrukturiranje, u skladu sa zahtevimadoma}e i evropske regulative i pripremase za otvaranje nacionalnog iregionalnog trì{ta. Prema ocenistru~njaka Evropske unije energetskisektor u Srbiji je glomazan i neefikasani ukoliko srpska privreda zeli da sepribliì standardima Evropske unije iSvetske trgovinske organizacije,mora}e da se formira otvorenoenergetsko trì{te, da se razdvojetro{kovi u proizvodnji, ali i da sekomercijalizuju postoje}i, vertikalnointegrisani, delovi EPS-a, NIS-a. Osimprivla~enja novih investicija veoma jeva`no ostvariti {to ve}u energetskuefikasnost, pre svega, kroz upotrebuobnovljivih izvora energije. Evropska unija Srbiji ne name}emodele organizovanja energetskogsektora, niti ima zahteve za njegovuubrzanu privatizaciju. Svaka zemlja imapravo na svoj put, ali reforme morajuda budu u skladu sa direktivama EU.EPS ide tim putem, uz primenuevropskih direktiva, ubrzano, alipametno, kako neki ishitren potez kao{to je podela EPS-a na proizvodnju idistribucije, ne bi doveo do velikihproblema u snabdevanju elektri~nomenergijom. Na to nas obavezuje i Zakono energetici u kome jasno pi{e da suproizvodnja i distribucije jedna celina.Stru~njaci EU procenjuju da }e do kraja2008.godine svi kvalifikovani potro{a~imo}i slobodno da biraju svogdobavlja~a elektri~ne energije, nafte iligasa. Time bi proces otvaranjaenergetskog trì{ta bio zavr{en. Prvikorak ka ostvarivanju ovih ciljeva bi}erazdvajanje tro{kova, restruktuiranjepreduze}a-monopolista na na{em trì{tui stvaranje ekonomski odrìvih celinakoje }e ostvarivati ve}u produktivnost uposlovanju. Gotovo 95 % elektri~neenergije u Srbiji proizvodi EPS i ovakompanija upravlja prakti~no celimsistemom proizvodnje, prenosa idistribucije struje. Svi ovi segmentiEPS, me|utim, trebalo bi da prerastu unezavisna preduze}a koja bi bilakonkurentna ostalim preduze}ima u tojoblasti i to bi trebalo regulisati novimZakonom o energetici.

EPS zahteva velika ulaganja aneophodna sredstva te{ko je na}i kakona doma}em tako i na me|unarodnomfinansijskom trì{tu pre svega zato {toje re~ o preduze}u koje nerentabilnoposluje, pa je rizik ulaganja veliki.Sli~na je situacija i u Naftnoj industrijiSrbije. Energetska politika EU zasnovana je na~injenici da }e zemlje ~lanice EU uvekzavisiti od uvoza nafte i gasa pa je,stoga, potrebna ve}a {tednja energije ikori{}enje obnovljivih izvora energije.Klju~nu ulogu na tom planu imala biAgencija za energetsku efikasnost.Tako|e, prema Nacrtu novog zakona oenergetici, proizvo|a~i energije kojikoriste obnovljive izvore dobili biprivilegovani pristup trì{tu. Zna~ajnomesto u ovom procesu ima i razvojprograma za za{titu ìvotne sredine.Prioritet }e imati ulaganje uproizvodnju struje od lignita kao iinvesticije u sektore za preradu nafte.U proteklih petnaestak godina, nije bilozna~ajnih ulaganja u gradnju novihkapitalno-intenzivnih objekata, poputnovih povr{inskih kopova lignita,termo- i hidroelektrana, transportnih idistributivnih sistema prirodnog gasa(sa skladi{tima), sistema distribucijeelektri~ne i toplotne energije,uklju~uju}i i rehabilitaciju imodernizaciju industrijskih energana.Ovom spisku ograni~enja pridruùju sei ona sektorsko-ekolo{ke prirode, kojapodrazumevaju potrebu da se {to preorganizuje nephodna logistika zapouzdano merenje i pra}enje svihemisija iz energetskih objekata, iplanski zapo~ne uvo|enje tehni~kih iorganizacionih mera na objektimaenergetskih izvora, s ciljem smanjenja{tetnih emisija sa visokim stepenomugroàvanja ìvotne sredine. Najzad,tehnolo{ko-razvojna ograni~enja ti~u senau~no-tehnolo{kog zaostajanja, aposebno tehnolo{kog zaostajanjadoma}e ma{inogradnje, da zna~ajnijeparticipira u proizvodnji dela vitalneenergetske opreme i energetskihobjekata. Odluke o privatizaciji javnih preduze}asu svuda u svetu proizvod kombinacijepoliti~kih i ekonomskih odluka. Svakazemlja nastoji da ih {to duè zadrì unacionalnom vlasni{tvu, iako se pre ilikasnije pokaè da je privatno vlasni{tvoefikasnije od dràvnog. Tako je uJapanu tek pre dve godine privatizovanapo{ta, ali u mnogim razvijenimzemljama sva javna preduze}a jo{ uveknisu privatizovana. Zato pitanjeprivatizacije javnih preduze}a u Srbijitreba posmatrati i re{avati slu~aja poslu~aj.U javnim preduze}ima ima nepotizma,korupcije, java{luka, politizacijekadrova i “ugra|ivanja”, ona po

produktivnosti i korporativnomupravljanju nisu na prihvatljivom nivou,ali to nije razlog da ih smesta i upotpunosti prodamo.Jedno od aktuelnih dominantnih pitanja,od nacionalnog zna~aja, posebno upogledu daljeg strate{kog razvojaenergetskog sektora u Srbiji, jesteprivatizacija EPS-a i NIS-a, ta~nije, nakoji na~in i u kom roku. Ne}e bitiklasi~ne privatizacije postoje}ihosnovnih delatnosti ElektroprivredeSrbije, ali }e biti omogu}en izvestanpriliv privatnog kapitala kroz strate{kopartnerstvo za izgradnju novihelektroenergetskih kapaciteta. {to se ti~eprivatizacije NIS-a, postoji strategijakoju je usvojila prethodna vlada, kojapredvi|a da strate{ki partner kupi 25%vlasni{tva, a da ima obavezu dainvesticijama podigne svoj udeo do37,5 %, tj. da u prvom i drugom korakuve}inski paket ostane dràvi.înjenica je da je u Srbiji u oblastienergetske efikasnosti, u poslednjihdeset, petnaest, pa i dvadeset godina,najve}i nedostatak nepostojanjesistematskog pra}enja i analizepotro{nje energije. Nekada su postojalitimovi koji su to pratili. A danas, usvetu, ovaj sistem je modifikovan,modernizovan. U Agenciji zaenergetsku efikasnost, trudili su se dakroz te obuke u doma}im firmamapruè pomo} u izboru modelaorganizacije, delokruga rada, i {ta bi svetrebalo da se prati, kako da se analizira,uzimaju}i u obzir ne samo golupotro{nju, nego i energetsku efikasnost.Za{to je to bitno? Da bi na{a industrijabila konkurentna, potrebno je smanjititro{kove proizvodnje. Najve}i prostorjeste smanjenjem tro{kova energije, kojise u na{oj zemlji, prema nekimrazli~itim istraìvanjima kre}u izme|u10 i 15%, a kod nekih preduze}a i~itavih 20%. {to je relativno mnogo. Tozna~i, ako bismo smanjili za 10%potro{nju energije, izme|u 1 i 1,5% bise smanjili ukupni tro{kovi proizvodnje,{to nije zanemarljivo.I dalje je Srbija energetski neefikasna uoblasti industrije, {to zna~i da jepotrebno tri puta vi{e energije zaproizvodnju jednog dolara BDP-a, uodnosu na svetski prosek. Isto tako,doma}a industrija je neefikasnija upore|enju sa drugim zemljama. S drugestrane, ne treba zaboraviti da jeindustrijski rast usko povezan i sapotro{njom energije. Stoji i onadefinicija industrijskog razvoja,posebno kod nas da je energetika ki~marazvoja doma}e industrije. Stoga, nijesvejedno ako se i dalje razmi{lja nana~in da energije ima kod nas, ako ne uizobilju, onda u dovoljnoj koli~ini.

energija

[021]

Privatizacija i investicijeZa kupovinu NIS-a su zainteresovaniOMV, MOL, Helenik petroleum, ,Motor Oil, Petrol, kao i ruski Lukoil.Vlada bi na tenderu ponudila 34 %NIS-a, a biv{i i sada{nji radnici NIS-astekli bi prava na ukupno 8 % kapitala.U slede}e tri godine strate{ki partnermo}i da otkupi najvi{e 49 % NIS-a, uzobavezu dokapitalizacije. Nakon togamoè da postane i ve}inski vlasnik. Tobi omogu}ilo upravljanje kompanijom,ali }e dràva i dalje zadràti zlatnuakciju, odnosno pravo veta. Pore|enja radi, od 10 naftnih kompanijau regionu, sem rumunske, devet jeprivatizovano tako {to je dràvastrate{kom partneru najpre prodalamanjinski paket, da bi posle tri do 10godina postao ve}inski vlasnik. Dràvaje jedino jo{ ve}inski vlasnik uhrvatskoj kompaniji INA, ~ija jeprivatizacije po~ela 2003. godine.Niko nije za{ti}ena vrsta, sva moraju dapove}aju produktivnost, neka kaoRafinerija Pan~evo da obezbede ikapitalne investicije, a Srbiji supotrebni i novi kapaciteti zaproizvodnju struje. Da bi se sa~uvaoposlovni kredibilitet Srbije, nekezapo~ete procese treba dovr{iti, {to vaìi za prvu tran{u privatizacije NIS-a. UTelekomu dràva moè da proda deokapitala, ali ne obavezno strate{kompartneru, ve} moè i finansijskom krozIPO. Kod EPS-a se mora odvojitiproizvodnja od distribucije, a posledelimi~no moè da se privatizuje. Danas na trì{tu kapitala MOL vredi 13milijardi, OMV 25 milijardi. Kada jepre 10 godina krenula u opreznu ipostepenu privatizaciju MOL-a,Ma|arska nije bila bogatija od dana{njeSrbije, pa se postavlja pitanje ko }eimati korist od toga {to }e u narednomperiodu rasti vrednost NIS-a sa 2-3 na10-15 milijardi dolara. {to se ti~e EPS-a, treba znati da je ~e{ki ÊZ, u kojem65 % kapitala kontroli{e njihovoMinistarstvo finansija, najpre podobronamernim savetima sa Zapadapodeljen, a posle se reintegrisao. Uz to,bez obzira {to je u EU, ê{ka jeprekr{ila tender za privatizaciju nekihrudnika da bi ÊZ-u obezbediladovoljno inputa za proizvodnju. ÊZdanas na berzi vredi 26 milijardi dolara,neuporedivo vi{e nego pre 10-15godina. Nije isto ve}inski privatizovati javnapreduze}a na sada{njem nivou razvojaSrbije sa 3.500 dolara po glavistanovnika ili to uraditi postepeno, uroku od 5 do 10 godina. To nije samopitanje para, iako je i to veoma bitno,naro~ito ako se ima u vidu i serijadividendi, koja se u tom periodu moè

iskoristiti. Na nadle`nim ministarstvimaje da poku{aju da naprave regionalnoglidera bar u nekom strate{kom sektoru,kao {to su telekomunikacije ienergetika, svejedno da li se radi ostruji, nafti ili gasu. To ne zna~i da ni{tane treba da se radi. Naprotiv. Kona~no,OMV, MOL i ÊZ su bili ki~marazvoja finansijskih trì{ta u mati~nimzemljama. Samo akcije takvihkompanija mogu stabilizovati trì{tekapitala i otvoriti prostor da i drugapreduze}a na taj na~in na|u izvorfinansiranja. Danas investitori u Srbiji nemaju u {tada ulaù osim u nekretnine i dostariskantne akcije. Deo odgovora moè dabude inicijalna ponuda (IPO) 10-20 %akcija velikih javnih preduze}a. Na tajna~in moè da se obezbedi novac i zanjihovu modernizaciju, a akcionari }epritiskati menad`ment da pove}avaprofit i ukine korupciju kao i politi~kome{etarenje.Poslednjih godina postali smo svedocipoku{aja investiranja u energetskisektor.To najbolje znaju oni koji supoku{ali svih ovih godina da izgrade ilibar do|u do dozvola za izgradnju malihHE. Privatni investitori su bili ne samospre~eni, ve} jasno opstruirani uprocesima realizacije svojih zahteva.Razloge ne treba traìti u nesposobnostii birokratizaciji aparata, ve} unespremnosti onih koji vode, da se uenergetski sektor Srbije uvedekonkurencija, podigne efikasnost,smanji uvozna zavisnost i negativniuticaji na okolinu, razvije doma}aindustrija, i podstakne zapo{ljavanjelokalnog stanovni{tva. Tihi bojkotresorno zaduènih, i na taj na~inonemogu}avanje investitorima dau~estvuju u upotrebi i proizvodnjienergije iz malih HE, direktno dovodedo naru{avanja sigurnosti klimaveenergetske ponude zemlje.Razlog je monopolski poloàj svega {tospada u elektroenergetski sektor Srbije -bilo da je pitanju monopol uproizvodnji elektri~ne energije, njenomprenosu, distribuciji, bilo monopolpoliti~ke stranke nad energetskimsektorom. Svaki monopol ko{ta, a cenune pla}aju ni politi~ke stranke, nitiizmi{ljene kreditne organizacije, ve}gra|ani Srbije, kroz ra~une za utro{enuelektri~nu energiju.Iako postoje razne studije, najvi{e sebarata sa podacima da u Srbiji postojipribli`no 860 pogodnih lokacija zaizgradnju malih HE (manjih od10MW), {to bi omogu}ilo instalisanikapacitet snage 455MW, odnosnogodi{nju proizvodnju 1,6 milijardi kWhelektri~ne energije. Srbija dnevno baca4,4 miliona kWh elektri~ne energije,koja bi se mogla proizvesti iz malih

HE. Izra~unato prema ceni kWh od petevrocenti, Srbija baca 220 hiljada evradnevno, odnosno 80 miliona evragodi{nje!Pored evidentne pogodnosti koju„neko“ ostvaruje stalnim uvozomelektri~ne energije, dozvoljava se jo{jedan „nonsens“ – zaustavljeno jeinvestiranje u proizvodnju energije izmalih HE, ta~nije onemogu}en je„investicioni bum“ koji u srpskimuslovima nije vi{e pitanje izbora, ve}razvoja. Dozvoljeno je da jedanmonopol bez sumnje niskotransparentan probere lokacije, i na tajna~in stavi „{apu“ na odre|enevodotokove. Kada se tome dodajunerealne „naduvane“ investicionevrednosti, jasno je da nije u pitanjudelatnost od op{teg interesa. Pogubnostmonopola EPS-a odavno je jasna. Alidodatni problem jeste {to takav status,iz kojeg proizlazi njegovanekonkurentnost, neefikasnost ineprofitabilnost ru{ila~ki deluje naostale delove energetskog sektora.Po jasno donetim i kompletnimpropisima, neophodno je obavitilicitaciju za dodelu koncesija zaizgradnju malih HE, uz obaveznost (ane preporuku) da uslovi budupodsticajni za budu}e investitore, bilokroz razne subvencije i olak{ice, bilokroz mehanizam „povla{}enih cenaelektri~ne energije iz OIE“ (feed-in-tariff).Srbija je tako|e opredeljana svim ovimciljevima, proklamovanim kaonacionalnim, i zbog toga mora otklonitiprepreke za investiranje. Potpunaregulativa mora postojati ne radi drugih,ve} radi nas samih. Odre|ena premasvakoj vrsti obnovljivog izvora, trebada je podsticajna za investitore, jer onimoraju imati poverenje u budu}izakonodavni okvir.Nedopustivo je da se bez ikakvihpravila, dràvnom preduze}u dopu{taizbor lokacija, a da se to brani svimostalim investitorima u praksi. Nemarazloga da se ne dozvole privatneinvesticije u izgradnji i iskori{}enjupotencijala malih HE. Srbija tako moèda postane konkurentnija i efikasnija, ana{ energetski sektor kvalitetniji ijeftiniji. Evropska komisija nikada nije Srbijiuputila zahtev da se privatizujeenergetski sektor, ve} je na{a èljausmerena samo ka ispunjavanjudirektiva Evropske unije kako bi sesrpski energetski sektor reformisao nazadovoljavaju}i na~in. Srbija treba daiskoristi prednost svog geografskogpoloàja i tehni~ke koncipiranostielektroenergetskog sistema i da uregionu bude klju~ni faktor zapostizanje stabilnosti.

energija

[022]

Srbija – strate{ka ta~kapovezivanja Rusije i EvropskeunijeEnergetski sporazum Rusije i Srbije,pre svega strate{ki sporazum dvezemlje, u potpunosti je ekonomski ipoliti~ki opravdan. Sporazum je uinteresu energetske stabilnosti Srbijekojom se obezbe|uje budu}nost Srbiji,ne samo u daljim odnosima dve zemlje,ve} i stabilnom snabdevanju na{ezemlje gasom u narednih 30 godina. Najvi{i funkcioneri Rusije i Srbijeukazali su na veliki zna~aj potpisanogsporazuma u oblasti energetike zaja~enje strate{kog partnerstva dvezemlje. Potpisani sporazuma ostrate{kom partnerstvu u oblastienergetike odnosi se i na definisanjeplaniranih investicija i daljeekonomsko poslovanje "Gaspromnjefta"u oblasti naftne, a ne samo gasneprivrede. Ovaj sporazum ima ogromanstrate{ki zna~aj jer }e gas preko Srbijei}i u zemlje Evropske unije.Prema Sporazumu o saradnji u oblastinaftne i gasne privrede sa Rusijom,Srbija dobija magistralni gasovodpropusne mo}i od "najmanje 10milijardi kubnih metara gasa godi{nje",uz mogu}nost pove}anja obimaisporuka prirodnog gasa iz Rusije.Ruski "Gasprom" ili njegova k}erka -kompanija }e sa Javnim preduze}em"Srbijagas" osnivati zajedni~kukompaniju za izgradnju magistralnoggasovoda i prate}e infrastrukture, pri~emu }e ruska strana imati "najmanje51 odsto udela u osniva~kom kapitalu",a srpska strana "najvi{e 49 odsto".Kako je navedeno u konacnoj verzijiteksta Sporazuma, imovina zajedni~kekompanije ne moè biti eksproprisana,niti nacionalizovana ili podvrgnutadrugim merama koje bi za posledicuimala oduzimanje imovine. Podzemnoskladi{te gasa u Banatskom Dvoruima}e kapacitet od najmanje 300miliona kubnih metara gasa, a kapacitetprotoka skladi{a gasa treba da budenajmanje 1,6 miliona kubnih metaragasa dnevno. Ugovorne strane seobavezuju da gasovod kroz Srbijudobije status transevropske enregetskemreè.U tekstu Sporazuma precizirani suuslovi izgradnje magistralnog gasovodakroz Srbiju, izgradnje podzemnogskladi{ta gasa u Banatskom Dvoru.Vlada Srbije obavezala se da proda 51odsto udela Akcionarskog dru{tva"Naftna industrija Srbije", Otvorenomakcionarskom dru{tvu "Gasprom",odnosno njegovoj kompaniji-k}erki"Gasprom njeftu" za 400 miliona evra ito najkasnije do 31. decembra 2008."Gasprom njeft" se obavezao da uperiodu od 2008. do 2012. godine u

modernizaciju NIS-a uloì najmanje500 miliona evra, a Vlada Srbijeobezbedi}e za{titu trì{ta plasmananaftnih derivata, koje proizvodi NIS, uperiodu od najmanje dve godine.Srpska strana se obavezala da zarealizaciju projekata gasovoda i drugihobjekata energetike dodeli zemlji{neparcele koje zadovoljavaju ciljeve iuslove za nesmetanu realizacijuprojekata, sigurno i stabilno energetskoobezbe|enje i dodelu povoljnogcarinskog i poreskog reìma. Tako|e,srpska strana se obvezala da zadrìvaè}e zahteve u pogledu kvalitetaprodukata od prerade nafte koji seproizvode, do zavr{etka rekonstrukcije imodernizacije tehnolo{kog kompleksaNIS-a.Srpska strana }e razmotriti mogu}nostda se materijali, usluge i radovineophodni za realizaciju projekataizgradnje gasovoda, skladi{ta gasa uBanatskom Dvoru i modernizacije NIS-a "oslobode poreza na dodatu vrednost"do dostizanja isplativosti izgra|enihobejkata. Sporazum stupa na snagu nakon {to {tose obavi ratifikacija unutar svake dràvei kada diplomatskim putem se razmeneposlednja pismena obave{tenje o tomeda su ugovrne strane obavile procedureunutar dràve.Dogovori Moskve i Beograda o saradnjiu oblasti gasa simbolizuju i dostizanjestrate{kog partnerstva dve zemlje, jerSrbija postaje jedan od centralnih~vorova u sistemu isporuke ruskihenergenata u ju`nu Evropu koji seformira, {to }e pove}ati energetskustabilnost Srbije i celog regiona.

Zaklju~akU globalnom svetu doga|a se ozbiljnaenergetska revolucija koja u velikojmeri menja globalne ekonomske ipoliti~ke odnose u svetu. Shodno tomereformi energetskog sektora u Srbiji semora dati zna~aj najvi{eg nacionalnoginteresa. Restruktuiranje energetskog sektora unarednom periodu ima za cilj da ukaèna ogroman zna~aj predstoje}e reformeenergetskih kompanija, kako za razvojprivrede, tako i za ìvot gra|ana uSrbiji. Poseban osvrt se daje naoptimalne pravce strategijeprivatizacije najve}ih dràvnihenergetskih kompanija EPS i NIS.Transparentnost procesa restrukturiranjai privatizacije NIS i EPS i smanjenjemogu}nosti korupcije su va`ni faktoriuspe{nosti reforme energetskogsektora.Potpisivanjem sporazuma izme|uRusije i Srbije na{a zemlja je postalajedan od klju~nih tranzitnih ~vori{ta zaisporuku ruskog gasa na jug Evrope.

Potpisani dokumenti, imajuprincipijelan zna~aj za daljeprodubljivanje ekonomske saradnje iprakti~no se radi o pravnomformulisanju strate{kog partnerstvadveju zemalja u energetskoj oblasti.Ovim sporazumom su Srbija i Balkanre{ili na dugoro~an na~in pitanjesnabdevanjem energentima, {to }ezna~ajno pobolj{ati klimu za novaulaganja, pogotovo u proizvodnekapacitete.Razvoj i privatizacija sistema u pravovreme i uz pravu cenu je idealan izborTo ne zna~i zaustavljanje stranihinvesticija, kako neki kaù. Razvojniprojekti energetike Srbije, podposebnom pa`njom Evropske unije,mogu dovesti Srbiju do energetskoglidera u regionu.

Literaturahttp://www.tanjug.co.yu/Dogadjaji/http://www.bem.co.yu/media/industrija/industrija11/u_fokusu11.html

energija

[023]

Nikola Bo{kovi}

UDC: 620.9 : 338.246 (497.11)

Poloàj energetskogsektora Srbije u odnosu naokruènje

energija

[024]

UvodEnergetski resursi predstavljajunajzna~ajniji prirodni resurs, bez kogaje nemogu}e zamisliti funkcionisanjebilo koje aktivnosti savremenogdru{tva. Svaka zemlja, bila onarazvijena ili nerazvijena, je prinu|enada koristi energetske resurse.Kori{}enjem energetskih resursa podièse proizvodna i ekonomska efikasnost,racionalnost procesa proizvodnje i rastproduktivnosti rada. Tako|e, podsti~ese i ve}a efikasnost primene dostignu}anauke i tehnologije, kao i ve}i efekatkori{}enja uloènog kapitala i drugihproizvodnih resursa. Na taj na~in,postiè se rast visokoproduktivnematerijalne proizvodnje, kao iproizvodnje u svakoj grani i sektoruprivrede. Pored uticaja na privrednuefikasnost, energetski resursi suzna~ajni i za funkcionisanje svakogsavremenog doma}instva (danas biìvot bio nezamisliv bez kori{}enjaraznih vidova energetskih resursa).U XX veku je do{lo do zna~ajnihkolebanja u svetskoj privredi, koje suprevashodno bile rezultat energetskihproblema. U prvoj polovini XX vekanajve}i deo energetskih potreba jezadovoljavan iz uglja, koga je bilo uizobilju i tada{nja tehnolo{ka re{enja suuglavnom bila usmerena na pove}anjeefikasnosti eksploatacije uglja.Me|utim, ve} od polovine XX veka,nafta preuzima primat, pre svega,zahvaljuju}i njenoj velikojraspoloìvosti i relativno niskoj ceni.Na osnovu toga razvile su se mnogegrane privrede, {to je uslovilopove}anje ìvotnog standarda.Eksponencijalni rast potro{nje nafteubrzo je izazvao dva potresa nasvetskom trì{tu, {to je direktnosignaliziralo ograni~enost rezervi nafte ispecifi~nosti trì{ta nafte (pre svega

monopolskog pona{anja zemaljaizvoznica nafte), kao i permanentnuborbu oko prevlasti nad njenimrezervama. Sve je to rezultiralo upovratku na kori{}enje uglja kaodominantnog energetskog resursa, ali isve ve}oj upotrebi prirodnog gasa.Nakon velike ekonomske krize, koja jetokom 70 – ih godina pro{log vekapogodila svetsku privredu, a koja je bilarezultat poreme}aja na energetskomtrì{tu, dolazi do velikog zaokreta urazvoju energetike i druga~ijempristupu posmatranju ove problematike.Uo~ava se da dolazi do ograni~enostineobnovljivih energetskih resursa.Mnoge zemlje, institucionalno, stavljajuakcenat na intenzivnijem kori{}enjuobnovljivih energetskih resursa(energija vodnih resursa, vetra, sunca,geotermalna, energija talasa, biomasa,itd.). Za njihovo zna~ajnije kori{}enjeneophodna je uloga dràve, koja svojim

merama ekonomske politike mora dau~ini obnovljive energetske resursekonkurentnijim konvencionalnimizvorima. Ukoliko posmatramo poziciju Srbije ukontekstu raspoloìvosti energetskimresursima, u odnosu na okruènje,moèmo konstatovati da je njenapozicija dosta lo{a. Rezerve energetskihresursa i po kvalitetu i kvantitetu neodgovaraju potrebama, ni stanovni{tvani privrede, pa je Srbija primorana dave}i deo svojih energetskih potrebauvozi, {to negativno uti~e naspoljnotrgovinski bilans zemlje.

Raspoloìvi energetski resursipotencijal Srbije i mogu}nostive}eg kori{}enja obnovljivihenergetskih resursaSrbija raspolaè relativno skromnimrezervama konvencionalnih izvora

RezimeDostignuti nivo i projekcija energetskog razvoja Srbije umnogome opredeljujuukupan budu}i privredni rast i razvoj. Diversifikovanost ponude energetskihresursa i sigurnost u pogledu snabdevanja privrede i stanovni{tva energijom, poprihvatljivoj ceni, osnovni su faktori budu}eg privrednog rasta i razvoja na{ezemlje.Energetski sektor Srbije nemogu}e je posmatrati izolovano, bez komparacije sadostignutim nivoom razvoja energetskog sektora zemalja u okruènju. Procespridruìvanja i harmonizacije odnosa sa zemljama EU je najdalje oti{ao upravo usektoru energetike. O tome govori formiranje regionalne energetske zajednicezemalja jugoisto~ne Evrope, koje je formalno uspostavljeno 2006. godine, ~ime jeprakti~no nastalo jedinstveno energetsko trì{te na prostoru navedene regije. Poloàj Srbije, kao centralne zemlje posmatrane regije, je vrlo povoljan i unarednom periodu bi energetski sektor mogao da bude okosnica sveukupnogprivrednog rasta i razvoja i privla~enja stranih investicija. U radu }e biti prikazana struktura raspoloìvih energetskih resursa Srbije i dateodre|ene preporuke kako te potencijale najefikasnije valorizovati. Evidentna jeneophodnost uvoza pojedinih oblika energije kojima Srbija ne raspolaè i unarednom periodu, pre svega nafte i prirodnog gasa. Pove}anje energetskeefikasnosti se name}e kao klju~ni faktor budu}eg energetskog razvoja Srbije.

Klju~ne re~i: energetika, energetski resursi, privredni razvoj, Srbija, okruènje.

energije. Najve}i zna~aj imajuniskokalori~ni lignit, ~ije je u~e{}e uukupnim rezervama fosilnih gorivapreko 99%, i hidropotencijal. Zbog sveintenzivnijeg porasta potro{nje energije(prema usvojenoj Strategiji razvojaenergetike do 2020.godine, sa sada{njih18 Mt oe1 na preko 26,6 Mt oe,2020.godine), Srbija, da bi smanjilavisoku zavisnost od uvoza energetskihresursa, mora da intenzivnije koristialternativne energetske resurse.Me|utim, pomenuta Strategija razvojane pridaje neki ve}i zna~ajalternativnim energetskim resursima.Naime, smatra se da }e do 2020.godineukupna proizvodnja energije izalternativnih resursa u Srbiji biti svega0,5 Mt oe ili ne{to ispod 2% ukupnepotro{nje, odnosno 2,8% ukupneproizvodnje energije. Iz tabele 1 jasno se vidi da }e potro{njanafte i prirodnog gasa u periodu do2020. godine biti uve}ana po stopamaod 15 (nafta) pa i do 30% (prirodni gas)za posmatrane petogodi{nje periode.Imaju}i u vidu da Srbija svoju potro{njuovih energenata podmiruje najve}imdelom iz uvoza, to podrazumevazna~ajna finansijska sredstva iprodubljivanje deficita u sektoruenergetike. Kori{}enje hidropotencijalai novih i obnovljivih izvora energije }ebiti simboli~no i u narednom periodune}e pre}i 8, odnosno 3% ukupne

potro{nje. Potro{njaelektri~ne energije}e beleìti zna~ajnestope rasta, od 10do 15% popojedinimperiodima, {to }euz i daljeneekonomsku cenustimulisatineracionalnupotro{nju i jo{ vi{euticati na celokupanpad vrednostienergetskihkompanija u Srbiji.Ukupna potro{njaenergije je 2007.godine dostiglanivo iz 1990. – tegodine, pri ~emu jevi{a doma}aproizvodnja oduvoza u odnosu na1990. godinu, kaoposledica pove}aneeksploatacije

lignita u kolubarskom basenu. Tako|e,treba ista}i da podaci nakon 1999.godine ne uklju~uju teritoriju Kosova iMetohije, {to predstavlja oko 15%trì{ta. Do 2020. godine potro{nja }e seuve}ati za oko 50%. Tako|e, u Srbiji jepotro{nja energije po jedinicidru{tvenog proizvoda dvostruko ve}anego u zemljama ~lanicama EU. Tajnegativan odnos je naro~ito ostvaren uperiodu posle energetske krizepo~etkom sedamdesetih godina pro{logveka, kada je u Srbiji do{lo do brègrasta potro{nje energije nego rastadrutvenog proizvoda. U zemljama EUdo{lo je do suprotnih kretanja: porastdru{tvenog proizvoda jebio brì od porastapotro{nje energije, kaoposledica pove}anjaenergetske efikasnosti.Moèmo re}i da seprivredni razvoj u Srbijioslanjao na intenzivnokori{}enje energetskihresursa, {to je, uzkontrolisano formiranjecena energetskih resursa,dovelo do stvaranja velikihdispariteta cena. To je iuslovilo zna~ajan porastpotro{nje, tako da uperiodu od 1960. – 1990.godine dolazi do porastapotro{nje energije za 4,2 puta, poprose~noj godi{njoj stopi rasta od 4,8%.U isto vreme, dru{tveni proizvod jeuve}an za 3,4 puta, po prose~nojgodi{njoj stopi rasta od 4,3%2.

Vrlo bitni pokazatelji kretanja potro{njeenergije je potro{nja energije postanovniku i kretanje energetskeintenzivnosti. Ukoliko posmatramokretanje potro{nje po stanovniku,vidimo da, u periodu 1990. – 1995.godina, dolazi do zna~ajnog pada odoko 30%, kao posledica celokupnogprivrednog kraha po~etkom 90 – ih, dabi po~etkom ovog veka beleìokonstantan rast i svrstao Srbiju ukategoriju srednje razvijenih zemalja.Energetska intenzivnost predstavljaodnos izme|u porasta tra`nje zaenergetskim resursima (ΔDe) i porastabruto doma}eg dru{tvenog proizvoda(ΔGDP), tj.:

Razvijene zemlje nakon energetskihkriza, karakteri{e pad energetskeintenzivnosti, {to zna~i da tra`nja zaenergetskim resursima raste po niòjstopi od rasta dru{tvenog brutoproizvoda. Situacija u Srbiji pokazujesuprotne tendencije, tako da u prvojpolovini prve dekade posmatranogperioda dolazi do porasta energetskeintezivnosti od 15%, kao posledica vi{estope pada dru{tvenog bruto proizvodaod pada stope potro{nje energetskihresursa. U narednim periodima dolazido blagog pada ovog pokazatelja, zaoko 8% u posmatranim petogodi{njimintervalima, sa sli~nim projekcijama do2020. godine. Ono {to ve} vi{e od 3decenije karakteri{e razvijene zemlje,postaje realnost i u Srbiji. Energetskiresursi postaju skupi i potrebno je voditiracionalnu politiku njihovog kori{}enja.Dakle, projektovana stopa rastapotro{nje energetskih resursa u

energija

[025]

1 Mt oe – miliona tona ekvivalentne nafte. Dabi se ostvarila uporedivost podataka za razli~iteenergetske resurse, svi podaci o koli~inima sekonvertuju u me|usobnu uporedivu veli~inu –tona ekvivalentne nafte.

Tabela 1 Bilans potro{nje energije za period 1990. – 2005, sa projekcijom do 2020. (u milionima tona ekvivalentne nafte)

Izvor: Strategija razvoja energetike Srbije do 2020, sa vizijom do 2050., Beograd, 1997.

2 Ili}, M., Ekonomija industrije, Ekonomskifakultet, Kragujevac, 2001., str.209.

Energetska intenzivnost =ΔDe

ΔGDP

[ema I Ukupna potro{nja energetskih resursa u Srbiji, u periodu 1990. – 2005, saprojekcijom do 2020, u Mt oe

narednom periodu }e biti nià odprojektovane stope rasta dru{tvenogbruto proizvoda. Zanimljivo je da u~itavom posmatranom periodu, kao i uprojekcijama do 2020. godine potro{njaelektri~ne po stanovniku beleì porast.To je rezultat postojanja neracionalnihcenovnih dispariteta energetskihresursa, koji za posledicu ima relativno

niske cene elektri~ne energije.Na budu}i razvoj energetike Srbijeuti~u brojne barijere, od kojih sunajzna~ajnije:1. trì{ne barijere, koje se odnose na

nedostatak kvalitetnih vrsta ugljeva(u~e{}e niskokalori~nog lignita jepreko 99%, koji se u ve}inirazvijenih zemalja gotovo i nekoristi), kao i na nedostataksavremenih energetskih tehnologijaza efikasnije kori{}enjeniskokalori~nog uglja za potrebesektora industrije i doma}instva, {tododatno uti~e na porast tro{kova inekonkurentnost cene, pre svega,elektri~ne energije na energetskomtrì{tu;

2. ekonomske barijere, pre svega,neekonomske cene energetskihresursa (koje se u poslednje vremepribliàvaju ekonomskim, ali tajproces nije ni lak ni jednostavan),netrì{ni uslovi poslovanja(postojanje monopolskih kompanija),~injenica da nisko u~e{}e tro{kovaenergije u ukupnim tro{kovimaposlovanja ne motivi{e subjekte nasmanjenje potro{nje energije iuvo|enje mera za pove}anjeefikasnosti njenog kori{}enja;

3. tehni~ko – tehnolo{ke barijere, jerSrbija ne raspolaè doma}omenergetski efikasnom opremom, {tododatno uti~e na porast tro{kova;

4. finansijske barijere, kao posledicanepostojanja fondova za podsticanjerazvoja, proizvodnje i ugradnje novihenergetskih tehnologija; i

5. organizacione i institucionalnebarijere, kao rezultat nepostojanjaodgovaraju}ih zakona i propisa usvim oblastima energetike3.

Sve ove barijere bitno ograni~avajudalji rast energetike i potrebno je u~initidosta “nepopularnih mera”, da bienergetika dobila onu ulogu uprivrednom razvoju koja joj pripada. Srbija ima zna~ajan resursni potencijalve}ine alternativnih izvora energije.Pod dejstvom povoljnih klimatskihfaktora, na{a zemlja raspolaè dobrimpotencijalom sun~eve i energije vetra,kao grupe trajnih alternativnih izvoraenergije, kao i biomase i geotermalneenergije. Srbija iz obnovljivih izvoraenergije moè zadovoljiti ~etvrtinuenergetskih potreba, {to je iznad nivoaproseka zemalja EU i daleko iznadproseka zemalja iz okruènja.Energetski potencijal obnovljivih izvoraenergije u Srbiji odgovara potencijalu

3,2 miliona tona nafte. Najve}ipotencijal predstavlja biomasa, od kojese moè dobiti 2,6 miliona tonaekvivalenata nafte, iz geotermalnihizvora moè se dobiti oko 180.000 tona,od energije vetra 200.000 tonaekvivalenata nafte. Osnovni problemzna~ajnijeg kori{}enja alternativnihizvora nije njihova raspoloìvost, ve}potrebna investiciona ulaganja u procestransformacije primarne energije iz ovihizvora u korisnu energiju. Kori{}enjemobnovljivih energetskih izvora zna~ajnobi se smanjila uvozna zavisnost, presvega nafte, proizvodnjom biodizela,najpre za poljoprivredne svrhe, akasnije i za javni gradski prevoz. Danasfunkcioni{e samo jedna fabrika zakomercijalnu proizvodnju biodizela, u[idu, i, u narednom periodu, zbog sveve}eg porasta i budu}ih projekcijakretanja cena nafte na svetskomtrì{tu4, treba o~ekivati ekspanzijuproizvodnje poljoprivrednih kultura,kao sirovina za dobijanje biodizela.Tako|e, intenzivnije kori{}enjehidropotencijala (danas se u Srbijikoristi oko 60% hidropotencijala),naro~ito izgradnje malih hidrocentralainstalisane snage do 50MW, zna~ajnobi se pove}ala proizvodnja elektri~neenergije.

Energetska zajednicaJugoisto~ne Evrope i poloàjSrbije u okviru nje Srbija je 2001. godine zapo~ela reformuenergetskog sektora u cilju uskla|ivanjasa propisima EU. Ovi ciljevi suoperacionalizovani potpisivanjemUgovora o formiranju energetskezajednice zemalja jugoisto~ne Evrope,kao jednog vrlo bitnog regionalnogenergetskog trì{ta. Sve zemlje ~lanicesu se obavezale da }e prihvatiti upredvi|enim rokovima zakonodavstvoEU u oblasti energetike. Zajednica jeformalno po~ela da funkcioni{e od1.juna 2006. godine, kada suinstitucionalizovane dotada{nje veze ime|usobna saradnja zemaljajugoisto~ne Evrope u pogleduenergetske saradnje, ali i postignutasaglasnost o zajedni~kim projektima uulaganje u energetsku infrastrukutru ipove}anje energetske efikasnosti.Osnovni zadaci energetske zajednice su:1. stvaranje stabilnog regulatornog i

trì{nog okvira sposobnog da privu~ebrojne investitore u gasnu mreù,proizvodnju elektri~ne energije,prenosnu i distributivnu mreù, kako

bi sve zemlje ~lanice imale pristupstabilnoj i neprekidnoj isporucienergije, koje je neophodna zanesmetani privredni razvoj;

2. stvaranje jedinstvenog trì{ta zaslobodnu trgovinu elektri~nomenergijom i prirodnim gasom;

3. pove}anje sigurnosti snabdevanja,obezbe|ivanjem stabilnog ambijentaza investicije, u kojem se mogurazvijati veze sa kaspijskim,severnoafri~kim i bliskoisto~nimrezervama gasa i eksploatisatidoma}i izvori energije, poputprirodnog gasa, nafte i hidroenergije;

4. pobolj{anje situacije u pogleduza{tite ìvotne sredine u vezi saenergetikom, kao i energetskuefikasnost, pove}anje kori{}enjaobnovljive energije, i stvoriti usloveza trgovinu energijom u okvirujednog jedinstvenog trì{ta, i

5. razvijanje trì{ne konkurencije me|uproizvo|a~ima energije i iskoristiprednosti zajedni~kog nastupa naspoljnom trì{tu5.

energija

[026]

3 Nikoli}, M. i Mihajlovi}, Z., Razvoj iposrtanje energetike Srbije, Tranzicija iprivredni razvoj – kratkoro~ni i dugoro~niaspekti, Ekonomski fakultet, Beograd, 1998.,str. 274.

Tabela II Raspoloìve rezervenafte i prirodnog gasazemalja Jugoisto~neEvrope

Izvor: Energetska politika Evropske Unije iSrbije, Putokaz, Asocijacija za evropskeintegracije, Beograd, novembar 2006.,str. 21.

Energetska zajednica jugoisto~neEvrope je postala zna~ajno energetskotrì{te sa preko 55 miliona stanovnika isa povr{inom od 612.418 km2, kojepredstavlja vezu izme|u EU i Rusije,jednog od najve}ih i, za EU svakako,najzna~ajnijih izvora energetskihresursa, pre svega prirodnog gasa. Iakosu Rumunija i Bugarska 2007. godinepostale ~lanice EU, one su i daljezadràle ~lanstvo u ovoj integraciji.Iz gore prezentiranih podataka vidimoda su posmatrane zemlje dosta

5 Energetska politika Evropske Unije i Srbije,Putokaz, Asocijacija za evropske integracije,Beograd, novembar 2006., str. 22.

4 Sredinom februara 2008. godine cena nafte nasvetskom trì{tu je prema{ila rekordnu cenu od100 USD za barel, sa jo{ pesimisti~nijimprojekcijama, koje se kre}u do 200 USD zabarel u predstoje}em periodu

siroma{ne rezervama nafte i prirodnoggasa, kao danas najzna~ajnijih izvoraenergije. To se naro~ito odnosi na malezemlje. Jedino Rumunija ima zna~ajnijerezerve nafte i prirodnog gasa, koje suskoncentrisane u banatskom basenu. Kapaciteti za dobijanje elektri~neenergije su uglavnom termoelektrane ihidroelektrane, zbog relativnerasprostranjenosti uglja i brojnihvodotokova. Nuklearne elektrane sujedino zna~ajne u Bugarskoj, koja oko25% svojih potreba za elektri~nomenergijom dobija iz ovg izvora.Pozicija Srbije u ovoj energetskojintegraciji je zna~ajna. Srbija jecentralna zemlja ove regije i ima vrlobitan integrativni faktor. Pristupanjemovoj integraciji, Srbija se obavezala da}e svoju energetsku politiku upotpunosti harmonizovati sa propisimaEU. Pristupanje Srbije ovoj integracijije bilo po inerciji, vi{e politi~ka, negoekonomska i energetska odluka, pa sepostavlja pitanje da li moèmo daispunimo preuzete obeveze i kakav }enjihov efekat biti po stanovni{tvo iprivredu zemlje. Trenutno stanje uSrbiji po pitanju realizacije prihva}enihkoraka je slede}e:1. u pogledu institucionalnog okvira

za poslove energetike, ìvotnesredine i konkurencije, postoje brojneagencije i komisije koje se bave ovmproblematikom. Treba naro~ito ista}iAgenciju za energetiku, Komisiju zaza{titu konkurencije i Agenciju zaenergetsku efikasnost;

2. {to se ti~e oblasti elektri~neenergije, tu su jo{ uvek sporipomaci. Donet je 2004. godine zakono energetici koji je liberalizovao ovajsektor, ali jo{ uvek nisu donetapodzakonska akta koja bi omogu}ilaoperacio-nalizaciju ovih mera.Najve}a prepreka za slobodnofunkcionisanje trì{ta elektri~ne

energije je nizaknivo cenaelektri~neenergije, koji jepod direktnimuticajem Vlade.Cena je vi{esocijalna, negoekonomskakategorija, jersada{nja cena odoko 5 evrocentiza 1KWh nepokriva nitro{koveproizvodnje, akamoli daomogu}avainvesticije. Otome govoripodatak da od1989. godine do

danas nije izgra|ena nijednahidroelektrana niti termoelektrana, a ipostoje}e nisu adekvatno odràvane.U eri ubrzanog tehni~ko –tehnolo{kog razvoja, period od 20godina je dosta dug. Sve zemlje sumodernizovale svoje energetskeinfrastukturne objekte nekoliko putaza poslednjih 20 godina. To je sveuticalo da se smanji energetskaefikasnost i pove}a kori{}enjeenergije po jedinici dru{tvenogproizvoda. Niska cena elektri~neenergije naro~ito delujedestimulativno za kori{}enjeobnovljivih energetskih resursa, presvega malih hidroelektrana,geotermalne energije i biomase,kojima Srbija raspolaè u zna~ajnojmeri. U situaciji nepostojanja sistemagarantovanih cena i naro~ito sistemakvota, kao naj~e{}e kori{}enihpodsticajnih mera u razvijenimenergetskim zemljama, prisutna jeop{ta nezainteresovanost iekonomska nemotivisanost zakori{}enje obnovljivih resursa;

3. u sektoru prirodnog gasa, pomacisu ne{to ve}i. U institucionalnompogledu, formirano je preduze}eSrbijagas, ~ime je prirodno razdvojensektor gasa i nafte. Problem je jo{uvek preveliki uticaj dràve na sektorgasa, kao i nepostojanje, u pravomsmislu, trì{ta prirodnog gasa. Sobzirom da su rezerve dosta niske,ve}ina potreba se obezbe|uje izuvoza, a tu je jo{ uvek zna~ajanmonopol dràve, kako u pogledukoli~ina, tako i u pogledu cena.Predstoje}i energetski aran`man saRusijom zna~ajno }e pobolj{atienergetsku poziciju Srbije prirodnoggasa;

4. {to se ti~e konkurencije u oblastienergetike, Srbija je jo{ uvek napo~etku. Iako je donet zakon o za{titikonkurencije (u septembru 2005.

godine) i formirana Agencija zaza{titu konkurencije, dalje se nijenapravio nijedan korak;

4. nije u~injen nikakav pomak upogledu intenzivnijeg kori{}enjaobnovljivih energetskih resursa. Nepostoji obaveza minimalnog u~e{}aenergije iz obnovljivih izvora, kao nistimulacija za male proizvo|a~e ovihresursa. Jedino su oni prepu{tenitrì{noj utakmici, a tu su im {anse zauspeh gotovo nikakve, i

6. sve ve}i zna~aj dobija regulativa izoblasti za{tite ìvotne sredine.Usvojeni su neki od propisa koji seti~u uticaja zaga|enja vazduha ivode, kao i strategija odrìvograzvoja, koja sveobuhvatno re{avaproblem zaga|enja ìvotne sredine, u~emu je zna~aj energetskog sektoranajve}i. Svaki novi energetskikapacitet mora da bude u skladu saekolo{kim principima sadrànim ustrategiji odrìvog razvoja, a koji jesaglasan sa regulativom EU.

Zaklju~akRegionalna saradnja je neophodna,naro~ito kada se radi o zemljama nasli~nom nivou razvoja. Po~etkom ovogveka integracija zemalja jugoisto~neEvrope je bila zami{ljena ne samo kaoenergetska, ve} {ire, ekonomska, i bilaje mo`da dobar poku{aj harmonizacijeregiona. Zemlje ~lanice ove regije, iakosu me|usobno dosta heterogene, kako upogledu dostignutog ukupnogprivrednog rasta i razvoja, tako i upogledu energetske razvijenosti,prona{le su ekonomskog interesa zaformiranje energetske integracije.Regija obuhvata jedan zna~ajanekonomski prostor, na kome ìvi preko55 miliona stanovnika i koji je uperspektivi najprofitabilnije podru~je zainvestiranje u Evropi. Glavni ciljformiranja integracije je prihvatanjeevropskih standarda u sektoruenergetike i lak{eg uklju~enja pojedinihzemalja u jedinstveno evropskoenergetsko trì{te.Me|utim, iz dana{nje perspektive, ovajregion je dosta heterogen. Izuzimaju}ipoliti~ke razlike, koje su, mora se ista}i,dosta velike, proces pristupanja EU je upojedinim zemljama potpuno zavr{en(Bugarska, Rumunija), neke zemlje supri samo kraju (Hrvatska), a neke tek napo~etku (Srbija). U takvim uslovima,kao i u uslovima dosta velikih razlika udru{tvenom bruto proizvodu postanovniku (od 680 evra u Hrvatskoj do150 u Albaniji), kao i razli~itimaspiracijama zemlja ~lanica prema ovojintegraciji, te{ko je o~ekivati da }e seposti}i neki zna~ajniji rezultati. Srbijamora da iskoristi svoju strate{kupoziciju dokle god ova integracijapostoji, ali i da poku{a da bude jedanod lidera u energetskom sektoru,naro~ito u insistiranju u izgradnjihidroelektrana na Dunavu i Drini, i dapostane jedan od glavnih izvoznika

energija

[027]

Tabela III Instalisani kapaciteti za proizvodnjuelektri~ne energije zemalja Jugoisto~neEvrope

Izvor: Energetska politika Evropske Unije i Srbije, Putokaz, Asocijacija zaevropske integracije, Beograd, novembar 2006., str. 21.

elektri~ne energije. Ve} pomenutienergetski aran`man sa Rusijom bimogao da bude od velike koristi zasveukupan privredni razvoj Srbije.Pored zna~ajnih sredstava od tranzitnihtaksi, izgradnjom gasovoda kroz Srbijubi se obezbedila sigurnost usnabdevanju i daleko niè ceneprirodnog gasa. Tako bi Srbija unarednim godinama mogla da, uzzemlju jeftine radne snage, postane izemlja jeftine i uvek dostupne energije.Budu}a energetska strategija Srbijetreba da se zasniva na slede}imstrate{kim opredeljenjima:

fleksibilnosti u pogledu energetskihizvora (smanjenje udela te~nih goriva,postepeno smanjenje ~vrstih goriva izuvoza i postupno smanjenje upotrebeelektri~ne energije, pre svega, udoma}instvima i pove}anje udelanovih i obnovljivih izvora energije);{to ve}em oslanjanjanju na doma}eenergetske izvore, uz pobolj{anjepostoje}ih i uvo|enje novihtehnologija;ekonomski opravdan uvozenergetskih resursa, koji treba da seogleda u pore|enju sa svim direktnimtro{kovima opcije doma}eproizvodnje, gde takva mogu}nostpostoji;racionalno gazdovanje energetskimresursima i energijom i pove}anjeenergetske efikasnosti;brè uvo|enje ekonomskiprihvatljivih novih i obnovljivihizvora energije, koji }e zna~ajnouticati na pove}anje energetskesamodovoljnosti zemlje i smanjenjenegativnih ekolo{kih efekata; realno mogu}a za{tita ìvotne sredine,s obzirom da potrebe za{tite ìvotnesredine zahtevaju izuzetno velikasredstva i nu`no dolaze u sukob saniskom ekonomskom mo}i zemlje, iuvo|enje principa trì{ne ekonomije uoblast energetike gde }e energetskapreduze}a raditi i poslovati poekonomskim principima.

Literatura1. Energetska politika Evropske Unije iSrbije, Putokaz, Asocijacija za evropskeintegracije, Beograd, novembar 2006.2. Ili}, M., Ekonomija industrije,Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2001.3. Milenkovi}, S., Resursi u ekonomiji,Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2000.4. Nikoli}, M. i Mihajlovi}, Z., Razvoj iposrtanje energetike Srbije, Tranzicija iprivredni razvoj – kratkoro~ni idugoro~ni aspekti, Ekonomski fakultet,Beograd, 1998.5. Tietenberg, T., Environmental &Natural Resource Economics, Pearson,Boston, 2006.6. Tri scenarija za 2030., Ekonomskapolitika br. 2798, Beograd, decembar2005.

energija

[028]

Dobrica Filipovi}NIS-NAFTAGAS, Direkcija za inènjering, Novi Sad Ozren Oci}NIS Petrol, Rafinerija nafte Pan~evo, Pan~evoBranislav Perkovi}Acta, Novi Sad

UDC: 620.9 : 334.722 (497.113)

Energetika Srbije predizazovima privatizacije

RezimeUklju~enje u regionalno i trì{te energije EU, koje nam predstoji, uti~e na promenusveukupnih odnosa u energetici zemlje. U tom smislu donet je Zakon o energetici,usvojena je Strategija razvoja energetike Srbije do 2015. godine, a potpisan je iugovor o formiranju Energetske zajednice JIE.Svi ovi dokumenti uti~u , pre svega, na orijentaciju energetskog sistema zemlje natrì{no, profitabilno i konkurentno poslovanje. U tom smislu pristupilo se postupkurestruktuiranja i privatizacije energetskog sektora. Kada je re~ o restruktuiranju iprivatizaciji misli se pre svega na NIS i EPS, a ne i na brojne druge energetskesubjekte u industriji i komunalnoj privredi. Iz dosada{njeg toka priprema zaprivatizaciju moè se izvesti ocena da se privatizaciji pristupa pojednostavljeno, bezozbiljnih analiza uticaja na energetski sistem i ocenu obima posledica na celokupanprivredni sistem zemlje tj. na ìvotni standard, politi~ku i ekonomsku stabilnostzemlje.Radi prevazilaènja ove situacije, a u cilju definisanja privatizacionog modela,u~injen je dobar korak izborom privatizacionog savetnika za NIS i raspisom tenderaza izbor finansijskog savetznika za EPS. Ali, to je nedovoljno kada se ima u vidu dauspe{nost tranzicije u velikoj meri zavisi od privatizacije u industrijskoj ikomunalnoj energetici.Da li su svi na{i energetski dokumenti imali u vidu predstoje}u privatizacijuenergetskog sektora i da li su ispitali osetljivost energetskog sistema na ovako velikepromene u vlasni~kom pravu ? Koji deo energetskog sektora privatizovati, u komobimu i kakvi se energetski, ekolo{ki i ekonomski efekti o~ekuju?Sve su to kompleksna pitanja koja traè odgovor, naro~ito kada se ima u vidu daeventualne gre{ke na globalnom planu mogu dovesti do te{kih posledica koje jekasnije te{ko ispraviti.

Klju~ne re~i: Energetika, privatizacija, trì{te energije

Energetics in Serbia in the Face of Privatization ChallengesFuture involvement in the regional and EU Energetics market is going to effectaltogether relations in the country's Energetics. Towards a solution to theforthcoming, the Legislation on Energetics was proclaimed, as well as The Strategyof Developement of Energetics in Serbia till the year of 2015, and The Conventionon founding the Joint Energetics (JIE).All stated documents influence, first of all, an orientation of the system of Energeticsin the country, on marketing, profitability and concurrency. In this sense,restructuring and privatization within Energetics have been undertaken. First of all,restructuring and privatization concerns the NIS and EPS companies, and not therest of energetic subjects involved in industry and municipal economy. Regardingthe preparations for privatization so far, it could be assumed that an approach toprivatization is too simplified, without serious analyses of its influence on theEnergetics System and evaluation of a volume of consequences on the EconomicalSystem of the country, influencing a standard of living, political and economicalstability of the country.To overcome this situation, and in order to define a privatization model, a goodchoice was the ellection of the Privatization councillor for NIS and launching atender for the Financial councillor for EPS. However, this would be far insufficient,having in mind that a successful transition would greatly depend on efficiency ofprivatization in industrial and municipal energetics.It should be questioned: whether or not the Documents in Energetics were based ontrue insight in forthcoming privatization in the sector of Energetics, and what wouldbe an infuence of such a crucial change of ownership claims on the EnergeticsSystem? Also, should be questioned: which part of the Energetics Sector is to beprivatized; to what extent, and what could be expected energetical, ecological andeconomical effects?All those complex questions need answer, especially having in mind that possiblemistakes in a global plane may leed to severe consequences that would be hard tocorrect later on.

Key words: Energetics, privatiztion, Energetics market.

1. UvodIz dosada{njeg toka priprema zaprivatizaciju moè se izvesti ocena dase privatizaciji pristupapojednostavljeno, bez ozbiljnih analizauticaja na energetski sistem i ocenuobima posledica na celokupan privrednisistem zemlje tj. na ìvotni standard,politi~ku i ekonomsku stabilnostzemlje. Pri tome, kada je re~ orestruktuiranju i privatizaciji misli sepre svega na NIS i EPS, a ne i nabrojne druge energetske subjekte uindustriji i komunalnoj delatnosti. Jasno je da restruktuiranje iprivatizacija treba da uspostave potpunonove odnose konkurencije i trì{neorijentacije celokupnog energetskogsistema zemlje. Za ovako ozbiljne idelikatne promene u energetici zemljeneophodno je osposobiti sve segmenteenergetike uklju~iv{i i novoorganizovanje celokupnog energetskogsektora. Istovremeno, treba dodati, danam predstoji novi investiconi ciklus ida je to prilika da se uspostavimoderan, racionalan i efikasanenergetski sistem. Naravno, da sve totreba imati u vidu kod definisanjapredloga privatizacionog modela.Shodno tome postavlja se pitanje da lisu svi na{i energetski dokumenti imali uvidu predstoje}u privatizacijuenergetskog sektora i da li su ispitaliosetljivost energetskog sistema naovako velike promene u pogledu trì{neorijentacije i vlasni~kog prava? Kojideo energetskog sektora privatizovati, ukom obimu i kakvi se energetski,ekolo{ki i ekonomski efekti o~ekuju?Sve su to kompleksna pitanja koja traèodgovor. Bez pretenzija da se daodgovor na sva pitanja ovde }e seizloìti neke dileme i klju~ni problemikoji optere}uju postoje}i energetskisistem, i uti~u na tok privatizacije.

2. Zakonska regulativaU proteklom periodu izvr{ene suosnovne pretpostavke za novo uredjenjeodnosa u energetskom sektoru. U tomsmislu donet je Zakon o energetci,usvojena je Strategija razvojaenergetike Srbije do 2015. godine, apotpisan je i ugovor o formiranjuEnergetske zajednice JIE, ustanovljenaje i formirana Agencija za energetikuRepublike Srbije (AERS). Svi ovidokumenti odnose se na uspostavljanjedoma}eg i uklju~ivanje Srbije naregionalno i trì{te energije EU.Dakle, definisani su pravni okviri. Naàlost, ne u celosti. AERS, koja ima status regulatornogorgana razvoja trì{ta energije, donelaje brojna podzakonska akta kojim seuspastavlja trì{ni mehanizamdelovanja energetskog sistema. Na

àlost i pored toga nije uspostavljnodejstvo trì{ta energijom. Naime, vr{i seselektivna primena pravnih odredbi.Strategija razvoja energetike Srbijeizradjena je a da nije imala za osnovumogu}i privatizacioni model, kao niprocenu njegovog uticaja naobezbedjenje eneregtskog bilansazemlje. Dakle, radjena je tako kao da seu vlasni~kom pravu ni{ta ne menje bezuticaja budu}e autonomnosti udono{enju odluka o poslovanju irazvoju privatizovanih energetskihsubjekata.Izostanak ovakvog pristupa zahtevainoviranje Strategije u zavisnosti odpostavljenog privatizacionog modela. S obzirom da doma}e trì{te energijenije uredjeno, ne postoje pretpostavkeni za uklju~enje na regionalno trì{teenergetske zajednice JIE tj ispunjenjeugovora.

3. Trì{te energenata i energijeIako je ustanovljena pravna regulativakoja defini{e konkurentnost nadoma}em trì{tu, nema pomaka kastvarnom delovanja trì{nihmehanizama. Ostalo je monopolskodejstvo EPS, NIS i komunalnih javnihpreduze}a tj. toplana, kao i transporta idisribucije prirodnog gasa. Doma}iprivatni i strani prometnici derivatanafte, koji bi trebalo da ~inekonkurenciju NIS, se uklapaju umonopolisti~ki princip delovanjaenergetskog sistema.Vlada RS jo{ uvek upravlja osnovnimmehanizmom trì{ta energije ienergenata, a to su cene i paritet cenaenergenata i energije. Kontrola cenakomunalne energetike prepu{tena jelokalnoj gradskoj samoupravi. Svima je dobro poznat problemdispariteta cena energenata i energije.Cene derivata nafte su slobodne i ufunkciji promene cene sirove nefte nasvetskom trì{tu. Cena prirodnog gasa,pri tome, se formira na osnovu cenenafte i promene kursa USD. Ceneelektri~ne energije su pod direktnomupravom Vlade RS i nema trì{nu cenutj. depresirane su. Ovakav odnos cenaenergenata i energije ne obezbedjujedovoljno sredstava za finansiranjeinvesticionih energetskih projekata.Iz tog razloga, nedostatka finansijskihsredstava, upu}eni smo na pribavljanjeinvesticionog kapitala iz inostranstva. Sdruge strane strani privatizacioni kapitalzahteva jasna vlasni~ka prava iautonomnost u poslovanju. Dakle, da bise pribavila sredstava za investiranjeneminovno je prethodno izvestipostupak privatizacije. Samimprenosom vlasni~kih prava obezbedi}ese i izvori finansiranja investicija iopredeliti stepen i nivo privatizacije

energetskog sektora. To, drugim re~imazna~i, da }e se dràva delimi~noosloboditi investicionih optere}enja zarazvoj energetskog sistema. Pri tome,neuredjeno doma}e trì{te doprinosismanjenom ulaganju u energetiku. 4. Postoje}e stanje u energetskomsistemu zemljePostoje}i energetski sistem zemljeoptere}en je nizom problema kojiuslovlajvaju smanjenu konkurentnost natrì{tu energije. Pri tome, odlu~uju}iuticaj na konkurentnost i profitabilnoposlovanje imaju osnovni parametriefikasnost energetskog sitema. To seodnosi na efikasnost proizvodnjeelektri~ne energije, a pre svega TE-ugalj, ~iji je udeo u ukupnoj proizvodnjielektri~ne energije veliki (67%), aefikasnost mala 28 – 29 %. Posledica toga je neracionalnokori{}enje doma}eg resursa uglja (gubise 40-50% primarne energije –uglja).Dakle, nepovratno se baca energija oko3.2 Mten/god, {to odgovara godi{njemuvozu nafte. Ili iskazano vrednosno 1,9milijardi USD/god. Tome svakako trebadodati visoke gubitke u prenosu idistribuciji elektri~ne energije oko 18-20 %, ili oko 5500 GWh/god, {toodgovara proizvodnji TE od 850 MWe.U vrednosnom iskazu gubi se oko250.000.000 USD/god Visokoefikasni kapaciteti HE, saudelom oko 30 % u ukupnoinstalisanom elektrokapacitetu,pobolj{avaju energetsku efikasnostenergetskog sistema i omogu}avajuproizvodnju elektri~ne energije sanajniìm cenama.Istovremeno, energetski efikasne TE-TO (proizvodnja elektri~ne i toplotneenergije, ηu = 0.6 – 0.85) suzanemarene i u~estvuju u proizvodnjielektri~ne energije sa samo oko 2 % ( u1990 god sa 3, 7 %). Ovakav odnosprema TE-TO proisti~e iz disparitetacena energenata i energije, ali i iz stavada je cena elektri~ne energije ve}a odcena iz TE-ugalj. Iz tog razloga EPSpogonske kapacitete Panonskihelektrana smatra havarijskom rezervomi zato samo povremeno ulaze u pogon.Naprotiv, cena elektri~ne energije jekonkurentna jer se u tom slu~aju prihodostvaruje od plasmana dva oblikaenergije elektri~ni i toplotni.Istovremeno ustanovljen je i nedostatakelektroenergetskih kapaciteta od oko800 MWe.S druge strane, evidentna je visokauvozna zavisnost od nafte i gasa, kojaiznosi preko 2,5 milijardi USDgodi{nje, a da pri tome NIS nijeosposobljen za realizaciju deviznogpriliva radi pokrivanja dela tro{kovauvoza nafte i gasa. Dodatni limitiraju}ifaktor je nepovoljna struktura prerade

energija

[029]

nafte u doma}im rafinerijama (udeomazuta preko 30 %), koja direktno uti~ena potrebane koli~ine uvoza nafte.Tome treba dodati da NIS zaizvodjenje samo tehnolo{ko-energetskihoperacija i gubitke godi{nje potro{ienergije ~iji ekvivalent iznosi oko 60 –70 % doma}e proizvodnje nafte (oko400-450.000 t/god). Posebno trebaista}i da sada{nji kvalitet derivata naftesamo delimi~no zadovoljava evropskestandarde, {to zahteva tehnolo{ki razvojrafinerijskih kapaciteta tj. promenutehnolo{ke konfiguracije rafinerija nafte.Svakako treba imati u vidu da dalji tokgasifikacije neumoljivo uti~e nasupstituciju potro{nje mazuta {touslovljava pojavu zaliha mazuta.Istovremeno sezonska neravnomernostpotro{nje prirodnog gasa uslovljavaizgradnju PSG1 i uti~e na pove}anjekapaciteta PSG. To su krupni strukturniproblemi energetskog sistema. Priovome ne treba zaboraviti dakomunalna (toplifikacija 6000 MWt) iindustrijska energetika predstavljajuvelike energetske potro{a~e i imajuduplo ve}u instalisanu snagu (oko14000 MWt) od elektroproizvodnihkapaciteta.Radi rezre{enje brojnih energetskih istrukturnih problema neophodno jepokrenuti novi investicioni ciklus uenergetskom sektoru.U proteklom periodu, iako je bilonajava, nije pokrenut novi investicioniciklus. Problem je jer ova dràva nemanovca. Nije investiran niti pokrenutnijedan ozbiljan ve}i energetski projekt,kao osnova za pokretanje privrednogmehanizma i pove}anja zaposlenosti. Nije neva`no re}i da NIS-rafinerija sadarade u statusu uslu`ne prerade nafte tj.bez ve}eg udela u formiranju i raspodeliprofita ~ime se ograni~ava obezbedjenjesredstava za modernizaciju.

5. Privatizacija energetskedelatnostiPrvo i osnovno pitanje je za{to seprivatizacija energetskog sektora uop{teizvodi? Privatizacija energetskogsektora izvodi se, pre svega, zbogpreraspodele kapitala i profita. Drugivaàn razlog je taj {to dràva nemapotrebnih sredstava za revitalizaciju imodernizaciju i izgradnju energetsko-tehnolo{kih kapaciteta. I tre}e, ne manjeva`no, promenom strukture vlasni{tvaumanjuje se uticaj politike naposlovanje kompanije. Privatizacija seopravdava, naravno, i pove}anjemtrì{ne konkurencije.Kada je u pitanju privatizacijaenergetskog sektora mora se imati u

vidu direktna medjuzavisnost dva velikaenergetska sistema NIS i EPS i njihovdominantan uticaj na energetskuefikasnost celokupnog sistema. To senaro~ito odraàva na energetski bilanszemlje koji se zasniva na uskladjenombilansu mazuta, gasa, elektri~ne itoplotne energije.Treba napomenuti da ovde nije upitanju samo privatizacija kupovinom iprenosom vlasni~kih prva, ve} se radi io ponudi i prodaji razvojno-investicionih energetskih projekata idela trì{ta energije. Pri tome, klju~noje pitanje kako }e se privatizacijaodraziti na cene energije i energenata upogledu pouzdanog i kvalitetnogsnbdevanja energijom i u kom stepenu}e doprineti razre{enju glavnihglobalnih problema energetskog sistemaili u kojoj meri }e uspeti dosti}iglobalne energetske ciljeve zemlje.

5.1 Privatizacija NIS

U proteklom periodu Vlada RS tj.nadle`no ministarstvo i NIS ostvarili suniz kontakata sa potencijalnimprivatizacionim kupcima. Mnogesvetske kompanije ispoljile su interes dau~estvuju u postupku privatizacije, alisu nepoznati uslovi i predmet iskazanihnamera. Pri tome, nije izvedena, ilijavno nije dostupna, analiza namerastranih kompanija kao va`nekomponente za postavku pravilnogkoncepta modela privatizacije NIS. Imora se otvoreno re}i da jeobezbedjenje potrebnih investicionihsredstava za modernizaciju rafinerijauslovljeno zahtevom privatizacije NIS.Zato treba da smo svesni realnostineminovne privatizacije NIS.Razumevaju}i realnost neminovneprivatizacije treba usmeriti napore kadefinisanju modela privatizacije koji bidoveo do «uspe{ne» privatizacije NIS.Po~etni uslov, pri tome, je da ovazemlja mora da ima kapacitete zarafinerijsku preradu nezavisno od togako }e biti vlasnik. Modernizacija NIS rafinerija je osnovniuslov opstanka NIS i neizbeànpostupak za odrànje energetskogsistema zemlje. Modernizacijomrafinerija se popravlja struktura prerade,pobolj{ava kvalitet proizvoda, smanjujeuvoz sirove nafte, smanjuju tro{kovisopstvene potro{nje i tehnolo{ki gubici.Na taj na~in stvaraju se uslovi zakonkurentnost na trì{tu i profitabilnoposlovanje rafinerija. Pri tome, periodisplativosti ulaganja u rafinerije jerelativno kratak oko 4-5 godina. Ovakorelativno kratak period ispaltivosti ijeste povod atraktivnosti ulaganja iosnova za privatizaciju rafinerija.Najzad ne sme se zaboraviti da serafinerijskom preradom sirove nafteostvaruje 2.5- 3 puta ve}a vrednost

derivata nafte (trì{te vrednosti oko 6,5milijardi USD), ~ime se direktno uti~ena popunjenost budèta RS. Svakako treba imati u vidu i razvojprojekta Panevropskog naftovodaCPOT ( trasa prolazi kroz Srbiju ),kojim se dodatno pobolj{ava pozicijaNIS rafinerija. Konkurentskaugroènost na{ih rafinerija odkapaciteta u okruènju nije tako velikada bi ugrozila opstanak na{ih rafinrija.U okruènju, naime, ne postoji vi{akkapaciteta iz jednog izvora zaobezbedjenje uvoza potrebnih koli~ina istrukturu potro{nje derivata nafte. Zbognepostojanja izgradjenih produktovoda,morao bi se orgazovati sistemtransporta derivata nafte iz vi{e izvora uokruènju. Na taj na~in usloàva semehanizam manipulacije i transportaderivata nafte sa razli~itim transportnimputevima i transportnim sredstvima(re~ni, èljezni~ki i drumski transport).Shodno tome treba kalkulisati dodatneinvesticije za osposobljavanjepostoje}ih i nabavku novih transportnihsredstava i uklju~iti dopunskeeksploatacione tro{kove (tro{akmanipulacije, transport, skladi{tenje itd){to dodatno optre}uje cenu derivatanafte. Dakle, prema preliminarnimkalkulacijama potrebno je uloìti oko400 miliona USD (ili oko 60% odpeocenjenog ulaganja urevitalizacijaciju i modernizacijurafinerija - oko 700 miliona USD) uzdodatne pove}ane tro{kove transporta imanipulacije.Iz svega ovoga proisti~e da je pri~u ozatvaranju rafinerija nakonprivatizacije, a i uop{te, potrebnozaboraviti. Niko razuman ne}e ulagati400 mil USD u razvoj sistema zatransport derivata nafte kada za tajnovac uz dodatna ulaganja od oko 300miliona USD moè da modernizujerafinerije i time redukuje tro{kovenastale na nepouzdanom ikomplikovanom uvozu derivata nafte, ai sa pove}anim ekolo{kim rizikom.Zatvaranje rafinerijskih kapacitetadevastiralo bi postoje}i energetskisistem {to bi dovelo do ugroàvanjaekonomsko-privrednog sistema zemlje. Kakve se posledice mogu o~ekivatizatvaranjem rafinerija i kako bi se toodrazilo na energetski sistem zemlje?Pre svega treba o~ekivati otpu{tanjeradnika, tj. pove}anje nezaposlenosti istvaranje dodatnih socijalnih problema.Dodatno ugroàva se doma}aproizvodnja nafte. Do}i }e se doparadoksa da je doma}u naftu potrebnoizvoziti radi prerade u rafinerijskimpostrojenjima, a zatim uvoziti znatnoskuplje derivate nafte. HIP- Petrohemija bi se moralapreorijentisati na kompletan uvozprimarnog benzina (tehnolo{ka

energija

[030]

1 PSG - Podzemno skladi{te gasa

sirovina). U energetskom bilansuizosta}e mazut i TNG, {to zahtevakompenzaciju nedostatka dodatnimuvozom prirodnog gasa. Supstitucijamazuta prirodnim gasom, pri tome,uslovljava dodatno investiranje razvojgasovodne mreè i pro{irenje kapacitetaPSG. Istovremeno EPS }e biti prinudjenda se orijenti{e na uvoz mazuta zapogon TE i TE-TO, a isto o~ekuje igradske TO. Sve to dovodi dosmanjenja pouzdanosti energetskogsistema zemlje i uslovljava pove}anjedeviznog odliva sredstava, a i zahtevadodatna investiciona sredstva, {to senegativno odraàva na devizni bilanszemlje.Radi funkcionisanja energetskogsistema bez rafinerijske preradeneophodno je obezbediti nove izvoresnabdevanja dervatima nafte,energentima i tehnolo{kom sirovinomoko 4-5 mil t/god. Pri tome, potrebnekoli~ine i strukturu derivata nafte nijemogu}e je obezbediti iz jednog izvora. Ida u okruènju postoji vi{ak potrebnogkapaciteta , snabdevanjem iz jednogizvora dràvni monopol zamenili bismodrugim. Dakle, krajnje posledice bi severovatno svele na scenario koji smove} videli u doba sankcija kada jecvetalo divlje trì{te derivata nafta sakatastrofalnim kvalitetom, nepouzdanimsnabdevanjem i enormno visokimcenama, sa bezbroj uvoznika pouzdanihili manje pouzdanih.Pri svemu ovome treba imati u vidu dasve ozbiljne zemlje imaju rafinerijskekapacitete iako nemaju sopstvenuproizvodnju nafte. U postupku privatizacije NIS trebaimati u vidu da se obe rafinerijerazlikuju po tehnolo{koj sloènosti,kapacitetu i strukturi prerade nafte, a inalaze se u razli~itom tehnolo{ko-energetskom okruènju {to opredejuje ivrednosnu poziciju. Uspe{nost privatizacije NIS, prematome, zavisi od na{ih pregovara~kihsposobnosti i realne vrednosne pozicijetj. od planiranih razvojno-investicionihprojekata NIS i projekcije razvojatrì{ta derivata nafte i gasa. U tom smislu polovinom 2006. god.privatizacioni savetnik je predloìo, aVlada RS prihvatila model privatizacijeNIS sa idejom partnerstva-Vlada -strate{ki partner tako da obe straneimaju jednaka prava i za{titna sredstva.Istovremeno . privatizacioni savetnik jeizradio tender za izbor strate{kogpartnera za privatizaciju NIS saodredbom da je sprovede u razumnomroku.Medjutim, krajem 2007. god. iznenada iveoma brzo Vlada RS potpisujeSporazum sa Vladom ruske federacije osaradnji u oblasti naftno-gasne privrede,

kao i Protokol o osnovnim uslovimakupovine od strane OAO«Gazpromnjeft» akcija kompanije NISA.D. Novi Sad, koje ~ine 51 %osniva~kog ulaganja. Dakle, odstupilose od ranije usvojenog modelatenderske privatizacije NIS i pristupastrate{kom partnerstvu . {iroj i stru~noj javnosti uskra}eni subrojni relevantni podaci za oba modelaprivatizacije pa tako nije mogu}e iznetini releventno mi{ljenje i stav. Podvelom tajnosti su dalji pregovorizainteresovanih strana. Pri tome,nepoznato je da li su zatraène uslugeza ocenu najavljenog modelaprivatizacije NIS tj. konsultacije ipribavljanje mi{ljenja od kompetentne istru~ne organizacije (doma}e i strane).Naime, predloèni model privatizacijeNIS od strane strate{kog partnerazahteva detaljne i opse`ne analize sobzirom na dalekoseèni uticaj iposledice na dalji razvoj energetskogsistema zemlje.

5.2 Privatizacija EPS

Privatizacija EPS je kompleksna ,delikatna, kao i NIS, ali ne manjeatraktivna, iako je trenutno u drugomplanu. S tim u vezi ne treba ponavljatigre{eke zemalja koje su pro{letranzicioni ciklus. Dakle, postoje brojniprimeri gde dràvna elektroprivrednapreduze}a efikasno i profitabilnoposluju. U na{im uslovima treba imati uvidu ograni~enja u pogledu pouzdanostisnabdevanja elektri~nom energijom,nedostatka novca za izgradnjuelektroproizvodnih kapaciteta, kao iza{tite uglja kao resursa za budu}egeneracije. Ustupanjem izgradnje ilikupovinom TE od straneprivatizacionog kupcu morali bi daprodajemo ugalj po ceni koja se odnosina EPS, dakle niskoj, a privatizacionikupac bi mogao da ostvari plasmanelektri~ne energije na zapadno trì{tegde je cena daleko ve}a. I ba{ ga brigaza na{e resurse uglja koji seneracionalno har~e.Nije sporna potreba privatizacije EPSnego obim i predmet privatizacije. Iznavedenih ograni~enja predmetprivatizacije EPS ne bi trebalo da ~inepostoje}e TE-ugalj i HE, izuzevPanonskih elektrana TE-TO. Razlog zaovakav pristup leì u havarijskomstausu TE-TO u EPS, tako da se ovikapaciteti relativno malo koriste.Nasuprot tome TE-TO su izgradjenekao bazni izvori toplotne energije zagradove {to omogu}ava rad postrojenjau zimskom periodu, a zadràva statushavarijske rezerve u letnjem periodu.Dakle, kapacitete TE-TO treba staviti uprivatizacioni tok. To ne mora da zna~iklasi~nu privatizaciju ve} uslove zasticanje koncesionih prava. Naravno,

prethodno je potrebno re{ti vlasni~kaprava. Na ovaj na~in uvela bi sekonkurentnost na dva trì{ta elektri~ne itoplotne energije za gradove. To bi bilii prvi koraci na uspostavljanjukonkurencije u sistemu toplifikacijegradova. Zna~i u konkurenciji bi bilepostoje}e TO i TE-TO. Istovremenoplasmanom elektri~ne energijeuspostavila bi se i delimi~nakonkurencija EPS. Dakle, izvela bi sedemonopoloizacija na dva trì{taelektri~ne i toplotne energije.Isto tako EPS bi trebalo da preispitaideju o potrebi izgradnjeelektrokapaciteta 800 MWe zaproizvodnju samo elektri~ne energije(TE) ,sa pogonom na doma}i ugalj.Time se ne bi re{ili klju~ni problemienergetike imaju}i u vidu ograni~enja upogledu investiciong zaduìvanja iza{titu resursa doma}eg uglja. Naime,zadràla bi se niska efikasnostproizvodnje elektri~ne energije u TE(28-29 %). Ne bi se smanjili gubici uprenosu i distribuciji, skratio periodizgradnje objekta (oko 10 godina) ,smanjila visoka investicija (oko 1milijarde USD) , kao ni redukovaliekolo{ki uticaji i degradacija 40-50 %primarne energije-ugalj. Ovakavauzaludna degradacija ~ini nepovratnigubitaka energije, {to je suprotnodeklarisanom stavu o potrebi o~uvanjadoma}eg resursa za budu}e pokoljenja.I onda, postavlja se pitanje za{to bi EPSinvestirao u neracionalno energetskopostrojenje? Pri tome, ne vidim nirazlog koji bi naveo nezavisneproizvodja~e energije (2NPE) – doma}ei strane da investiraju u ovakavprojekatIz tog razloga potrebno je izvestidodatne analize mogu}nosti primenemodela decentralizovanih energetskihsistema (3DES). To zna~i izvesti ocenumogu}nosti izgradnje ve}eg brojamanjih TE-TO lociranih u blizinigradova i naselja (gde se i ostvarujenajve}a potro{nja energije) iste ukupnesnage kao TE – ugalj 800 MWe. Brojnesu prednosti ovakvog DES. Naime,kori{}enjem visokoefikasnih pogonskihma{ina za TE-TO (dizel motori, gasnimotori i gasne turbine) mogu}e jeostvariti produkciju elektri~ne energijesa daleko ve}im stepenom korisnosti 45– 50%. Uz istovremenu produkciju itoplotne energije TE-TO postiè ukupnistepen korisnosti oko 80-85 %. Pritome, ukupne investicije od oko 500miliona USD su duplo niè od cena zaizgradnju TE-ugalj snage 800 MWe sadaleko kra}im periodom izgradnje 2-2.5godina. Ovome treba dodati zna~ajnemogu}e efekte, koje je potrebno

energija

[031]

2 NPE - Nezavisni proizvodja~i energije3 DES - Decentralizovani energetski sistem

posebno kvantifikovati, a to susmanjenje gubitaka u prenosu idistribuciji elektri~ne energije isupstitucija potro{nje elektri~neenergije za grejanje objekata.Za razliku od TE-ugalj ovakvi projektikogeneracije (TE-TO) su atraktivni zaNPE jer je kori{}enjem ovog modelamogu}e ostvariti plasman energije nadva trì{ta: elektri~ne i toplotneenergije, {to i jeste cilj profitnogposlovanja. Za realizaciju ovakvihprojekata NPE }e sigurno povestipregovore sa NIS radi garancija zaobezbedjenja goriva (mazut i gas). Stim u vezi postavlja se ozbiljno pitanjeza{to NIS ne bi u{ao u koncesioneodnose ili zajedni~ka ulaganja sa NPE ucilju razvoja nove profitabilnedelatnosti: proizvodnja i plasmanelektri~ne i toplotne energije?Vi{estruki su razlozi za ovakav pristup,ali to zahteva posebno elaboriranje. Naovaj na~in investicioni tro{ak i tro{aknabavke goriva bi nosili NPE (u{tedadràve-EPS), a ostvarila bi se ikonkurencija EPS i NPE na trì{tuelektri~ne energije. Dodatno,proizvodnjom u TE-TO i plasmanomtoplotne energije NPE ostvarili bi se iuslovi konkurencije u toplifikacionimsistemima gradova.Najave EPS u pogledu uvodjenja novoggoriva – prirodni gas za produkcijuelektri~ne energije, u gasno-parnomcilkusu treba svestrano analizirati. To senaro~ito odnosi na pove}ani bilanspotro{nja gasa, tj. dodatni uvoz gasa zapogon TE, koji je u direktnoj korelacijisa proizvodnjom mazuta. Naime,nesklad bilansa mazut-gas uti~e napove}anje dodatnih tro{kova zaizgradnju i kori{}enje PSG (podzemnoskladi{te gasa), ili pojavu zaliha mazuta(posledica potro{nje zima/leto). I morase dodati da su nepoznati razlozi za{tonije izvr{ena analiza mogu}nostikori{}enja mazuta kao pogonskoggoriva za proizvodnju elektri~ne itoplotne energije. U tim uslovimamogu}e je da se desi da dodatni uvozgasa (oko 1 milijarda m3/god) za pogonTE i izgradnju PSG poni{te efekteprivatizacije rafinerija nafte. Naime,moè se desiti da dodatni tro{kovi zauvoz i skladi{tenje gasa zna~ajnoumanje efekte izostanka kupovine nafte.U tim uslovima dogodi}e se neuspe{naprivatizacija energetskog sektorazemlje.

6. Upravljanje i organizacijaenergetskog sistemaU sada{njim uslovima, kao {to jepoznato, sve poluge upravljanjaenergetskim sistemom i energetskompolitikom nalaze se u posedu Vlade inadle`nog resornog ministarstva, a inovoformirane AERS. To se odnosi na

energetsku zakonsku regulativu,principe i odluke o restruktuiranju,model i proces privatizacije, energetskibilans, cene energenata i energije,tarifne stavove, investicionu politiku,organizaciju energetskog sistema itd.Dakle, za sve pita i odlu~uje na nivouVlade. Na ovaj na~in ukinuta jeautonomnost odlu~ivanja i preuzimanjaposlovnog rizika od strane dràvnihpreduze}a. Energetski sistem je centralisti~ki ihijerarhijski organizovan {to ograni~avaliberalizaciju trì{ta energije koja je,dodu{e, zakonskom regulativompropisana. Pod direktnim nadzoromDràve je, pre svega, proizvodnjaenergije tj. delatnost NIS i EPS. Izvandejstva, kontrole i dominantnog uticajaDràve je potro{nje energije koja seprevashodno odvija u potro{a~kimcentrima tj. gradovima. To zna~i da jekomunalna energetika (toplifikacija igasifikacija) prepu{tena gradskimupravama. Ni u ovoj oblasti komunalneenergetike nema konkurencije.Su~eljavaju se interesi proizvodnje ipotro{nje energije bez dejstva trì{ta {toide na {tetu kupaca energije jer se sveneracionalnosti energetskog sistemaprevaljuju na cene tj. kupce energije.Ovako organizovan energetski sistemne dopu{ta formiranje trì{ta energije.Formiranje trì{ta pod centralnomupravom je nemogu}e.Zato je potrebno pristupiti izgradnjinove organizacije poslovanjacelokupnog energetskog sistema.Priliku za to nam pruà predstoje}iproces privatizacije energetskogsektora. Stim u vezi treba ispitati mogu}nostdecentralizacije upravljanja energetskimsistemom kori{}enjem modela zadecentralizovanu lokalnu proizvodnjuelektri~ne i toplotne energije(DES) uurbanim sredinama. To zna~i da se prirekonstrukciji postoje}ih i izgradnjigradskih toplana stimuli{e gradnja DESuz primenu visokoefikasne energetsketehnologije kogeneracionih postrojenjasa kori{}enjem mazuta i prirodnog gasakao pogonskog goriva.Decentralizacija energetskog sistema utim uslovima zna~i da EPS prestane sagradnjom novih TE-ugalj, tj. pomeritermin izgradnje za kasnije, kada seosvoji komercijalna primenavisokoefikasnih parnoturbinskihpostrojenja sa ?e = 50-60 %. Umestotoga mogu}e je staviti Panonske TE-TOu privatizacioni tok i stimulisatiizgradnja DES u gradovima. Koriste}iovaj model mogu}e je formirati “mali“energetski sistem koji ~ini nadgradnju„velikog“ centralizovanog energetskogsistema. Primenom ovog modela pobolj{ava seefikasnost energetskog sitema, bez

optere}enja dràve tro{kovimainvesticija i nabavke goriva, vr{i seza{tita doma}eg resursa uglja, umanjujuse ekolo{ki uticaji i uspostavljakonkurentnost na trì{tu komunalneenergetike. Kori{}enje ovog modela uslovi}eozbiljne promene u organizacijienergetskog sistema zemlje. Naime,veliki deo tereta za obezbedjenjeeneregtskog bilansa grada i vodjenjeinvesticione energetske politike preveobi se na lokalne gradske uprave. Dakle,u novom energetskom konceptugradovi, kao najve}i potro{a~i energije(kupci), dobijaju veliki zna~aj uenergetskoj organizaciji i energetskomsistemu zemlje. Realizacija ovogkoncepta ne zahteva velika pojedina~nafinansijska sredstva, tako da je uposlove investiranja mogu}e uklju~itidoma}e i strane ulaga~e i iz privatnogsektora poslovanja. Usvajaju}i ovaj koncept razvojaenergetike mogu}e je postaviti novimoderan i efikasan energetski sistemzemlje, konkurentan na trì{tu energijeregiona i EU, {to i jeste kona~an ciljprivatizacije energetskog sektorazemlje.

7. Zaklju~na razmatranjaIz dosada{njeg pristupa privatizacijienrgetskog sektora moè se konstatovatida se separatno razmatrajuprivatizacioni modeli NIS i EPS. {to jeu redu, ali je izostalo integralnorazmatranje uticaja privatizacije nacelokupan energetski sistem zemlje uzuvaàvanje medjuzavisnosti ova dvavelika sistema koji odlu~uju}e uti~u naefikasnost celokupnog energetskogsistema. Privatizacija NIS nije mogu}a ,a da se ne odrazi na EPS i obrnuto.Jedino uskladjivanjem privatizacionihmodela NIS i EPS mogu}e je sprovestiuspe{nu privatizaciju.Usvojena Strategija razvoja energetikeSrbije je razmatrala globalne energetskeprobleme zemlje, ali nije imala u vidupredstoje}i privatizacioni uticaj. Iz tograzloga na osnovu predloènog modelaprivatizacije neophodno je strategijuinovirati.Nedvosmisleno je jasno da jepokretanje novog razvojno-investicionog ciklusa u energetskomsektoru ~ini imperativ imaju}i u vidu{ire dru{tveno-ekonomske ciljeve upogledu zapo{ljavanja proizvodnihkapaciteta i ljudi. Novi razvojno-investicioni ciklus nijemogu} bez obezbedjenja finansijskihsredstava. Uslov za obezbedjenjesveèg nedostaju}eg investicionogkapitala ograni~en je zahtevom zaprivatizaciju energetskog sektora tj.uspostavljanjem trì{nog delovanja. Pri

energija

[032]

tome, privatizacija i novi razvojno-investicioni ciklus treba da doprinesustvaranju uslova za delovanje doma}egtrì{ta energije, kao preduslov zapriklju~enje na regionalno i trì{teenergije EU. S tim u vezi privatizacijamora da doprinese re{avanju brojnihstrukturnih globalnih energetskihproblema. Istovremeno, svakako, trebare}i da se u energetskom sektoru ovezemlje ve} dugo ne misli globalno istrate{ki, a i ne deluje racionalno. Ovose isti~e kao veliki problem kada se imau vidu da gre{ke na globalnom planudovode do te{kih posledica koje jekasnije te{ko ispraviti. Dakle, na ovom planu privatizacijeenergetskog sektora i pokretanjarazvojno-investicionog ciklusa ne smejuse dozvoliti gre{ke tj. rizik svesti nanajmanju meru. Ovo je naro~itozna~ajno kada se zna da je energetikaskupa, sloèna i multidisciplinarnadelatnost koja ne trpi improvizacije iparcijalna re{enja i koja direktno idugoro~no uti~e na ìvotni standardstanovni{tva i stabilnost ekonomskih ipoliti~kih odnosa u dràvi.

8. PreporukeNa osnovu svega izloènog mogu sedati i odredjene preporuke:- Izvr{iti analizu predloga

privatizacionih modela - Inovirati Strategiju razvoja energetike– ustanoviti uticaj predloga

privatizaciong modela na celokupanenergetski sistem

- Radi pokretanja investicionog ciklusainovirati i predloìti atraktivneenergetske projekte DES

- Prihod od privatizacije usmeriti uposebno formiran energetski fondnamenjen za dalji razvoj energetike

- Formirati Centar za strate{keenergetske studije – izvr{io biinoviranje Strategije kao globalnogenergetskog dokumenta

- Formirati ogranak AERS u APVojvodina radi ubrzanjauspostavljanja delovanja doma}egtrì{ta energenata i energije

- Formirati kompetentne energetskeslu`be u gradovima radi upravljanja ipostavke modela privatizacijekomunalne energetike i investicionihprojekata

Literatura[1] Zakona o energetici

[2] Strategija razvoja Republike Srbijedo 2015. godine

[3] Ugovor o formiranju energetskezajednice Jugisto~ne Evrope

[4] D.Filipovi}, O.Oci}: Mogu}nostracionalnog kori{}enja energije unaftno-gasnoj privredi. Nau~no-stru~nosavetovanje ENYU 99, Zlatibor 1999.

[5] D.Filipovi}, O.Oci}: Uticaj strukturerafinerijske prerade na bilans potro{njederivata nafte i prirodnog gasa.Savetovanje ENYU 2000, Vrnja~kaBanja 2000.

[6] D.Filipovi}: Mogu}nost plasmanalo` ulja iz NIS-RNS za pogon TE-TONovi Sad. Savetovanje samedjunarodnim u~e{}em YUNG 2000,Vrnja~ka Banja 2000.

[7] D.Filipovi}, M. Bukurov:Rafinerijski gorivi gas u integralnomsistemu NIS-RNS. Savetovanje samedunarodnim u~e{}em GAS 2000.,Vrnja~ka Banja, 2000.

[8] D. Filipovi}, A. Nedu~in :Liberalizacija trì{ta energije-osnova zakori{}enje kogeneracionih postrojenja udecentralizovanim energetskimsistemima, South-East European GasConference, Sarajevo, 2001.

[9] D. Filipovi}, B. Prvanov, B.Perkovi}: Pririodni gas- osnova zakorienje kogeneracionih postrojenja udecentralizovanim energetskimsistemima, Savetovanje GAS 2002,Vrnja

[10] D. Filipovi}, B. Perkovi}:Dogradnja postoje}e TE-TO Novi Sad -Integrisani rad NIS-RNS, TE-TO NoviSad i Novosadske toplane,Medjunardna konferencija GAS 2004.,Beograd, 2004.

[11] D.Filipovi}, Dj. Ba{i}, K.{tajner:Mogu}nost "Repowering" tehnologijeza postoje}u TE-TO NoviSad,Simpozijum ELEKTRANE 2004.sa medjunarodnim u~e{}em, Vrnja~kaBanja,2004.

[12] D.Filipovi}, Dj. Ba{i}, B.Perkovi}:Strategija razvoja energetike i novienergetski izazovi, Medjunarodnosavetovanje energeti~ara, Zlatibor,2005.

energija

[033]

Dr Gordana Kokeza, redovni profesorTehnolo{ko- metalur{ki fakultet Beograd

UDC: 620.9.001/.004 : 338.2 (497.11)

Energetski sektor u Srbiji- stanje i perspektive

energija

[034]

UvodEnergetika predstavlja oprivrednu granu~iji stepen razvijenosti determini{e uznatnoj meri razvoj privrede kao celine.Usled toga, razvoju energetike trebalobi posvetiti odgovaraju}u pa`nju, kakosa stanovi{ta sagledavanja njenog mestai uloge u teku}em privednom razvoju ,tako i sa stanovi{ta definisanja irealizacije adekvatne strategije njenogbudu}eg razvoja. U tom smislu,neophodno je sagledati energetskepotencijale jedne privrede, problemenjene energetske efikasnosti kao i jasnodefinisati pravce njene strategijerazvoja. U ovom radu prou~avaju sestanje i perspective energetskog sektorau Srbiji, sa posebnim osvrtom naprobleme energetske efikasnosti kao ina budu}e pravce strategije razvojaenergetike u narednom periodu.

1. Uloga i zna~aj energetike uprivredno razvoju SrbijePosmatrano sa stanovi{ta energetskihresursa, podru~je Srbije je vrlosiroma{no. Tome doprinosi i ~injenicada uvoz energije iz zemalja uokruènju, na osnovu njihovihpotencijala i na osnovu potrebaprivrednog razvoja Srbije, ne bi biodovoljan da date potrebe pokrije. Hidropotencijal je u najve}oj meri iskori{}enili se sadrì u rekama koje Srbija deli sasusedima. Rezerve uglja niskogkvaliteta kojima Srbija raspolaè nisujednostavne za kori{}enje. Kopanje,transport i spaljivanje uglja radiproizvodnje elektri~ne energije ilitoplote uz tolerantne negativne efektepo ìvotnu sredinu zahteva velikudru{tvenu i organizacionu sposobnost. Energetika predstavlja jednu odprivrednih grana ~iji razvoj determini{estepen razvijenosti cele privrede. Srbijaraspolaè oskudnim prirodnim

energetskim rezervama, {to se, presvega, odnosi na naftu i gas. S drugestrane, rezerve uglja koje su najve}e,ve} su angaòvane i bi}e potro{ene utoku radnog veka postoje}ihtermoelektrana. Tako|e trebanapomenuti da se pomenute energetskerezerve mogu koristiti jedino upostrojenjima male i srednje snage uindustriji i daljinskom grejanju, tj. zadistribuiranu proizvodnju energije.Usled toga,u bliòj budu}nostipove}anje raspoloìve energije moè serealizovati preko:

Pove}anja energetske efikasnostiKori{}enja biomase kao izvoraenergijePodzemnom eksploatacijom ugljamalih rudnika

Kori{}enjem hidro potencijala malihvodotokovaKori{}enjem geotermalne energije.

U strukturi energetskih izvora ugalj ~ininajve}i deo svih geolo{kih rezervienergetskih izvora u Srbiji - 83%, od~ega su najve}e rezerve lignita - 85%.Geolo{ke rezerve nafte i gasa ~ine samo5,6%, i najve}im delom su iskori{}ene.Hidro potencijal ~ini narednih 4,7%, auljni {kriljci 4,1%. Daljimistraìvanjima ove rezerve mogu sepove}ati za oko 20%. Skoro celokupnerezerve lignita i hidro potencijala uvelikim vodotokovima su ve}angaòvane za elektrane koje su upogonu. To zna~i da, prema sada{njemstanju, u bliòj budu}nosti nije mogu}egraditi nove velike termoelektrane, ve}

RezimeEnergetski sektor jeste jedna od bazi~nih oblasti privrednog razvoja svake zemlje.U privredi Srbije energetika igra posebno zna~ajnu ulogu sa stanovi{taoìvljavanja i razvoja privrednih tokova. Ovo je posebno zna~ajno u periodutranzicije srpske privrede na trì{ne uslove privre|ivanja, kada energetika treba daodigra posebno zna~ajnu ulogu, ne samo sa stanovi{ta definisanja titulara svojineve} i sa stanovi{ta njene su{tinske podr{ke privrednom oporavku. U ovom raduizvr{i}e se analiza stanja sektora energetike prema strukturi i zastupljenostipojedinih izvora, s jedne strane, kao i prema nivou njihove razvijenosti i mestu iulozi u privrednim tokovima, s druge strane. Cilj rada jeste da se ukaè naprednosti i nedostatke stanja energetskog sektora kao i da se ukaè na mogu}estrategijske opcije njegovog razvoja.Klju~ne re~i: energetika, privredni razvoj, stopa rasta, tranzicija, privatizacija.

AbstactEnergy sector is one of the most important areas in the economic development. Inthe Serbian economy, Energy play very important role in the economyresuscitation and development. In the transition period of Serbian economy wemust finish to define titular owner in this area, and to define Energy place androle in the economic development. In this paper, analysis of the energy structurewill be done, and analysis of its development level , will be done, too. The maingoal of this paper is to point at the main defects and devotion of the Serbianenergy sector, and to suggest possible strategic option of its development.Key words: energy, economy development, rate growth, transition, privatization.

se treba orijentisati na druge energetskepotencijale.

Op{ta karakteristika sada{njeg stanjaenergetskog sistema Srbije jeste dazemlja raspolaè oskudnim energetskimizvorima i rezervama, pri ~emu su

glavne rezerve povr{inski kopovilignita. Analiza strukture potro{njeenergije u Srbiji ukazuje da se oko 50%finalne potro{nje energije u Srbijiobezbedjuje uvozom nafte i gasa,uprkos ~injenici da se oko 95%

elektri~ne energije proizvodikori{}enjem doma}ih energetskih izvora- lignita 70% i hidro potencijala 30%.Ne uzimaju}i u obzir potro{nju energijeu saobra}aju, proizvodnja energije uindustriji i daljinskom grejanjuzasnovana je uglavnom na uvozvimte~nim i gasovitim gorivima. Samo oko20% potrebne nafte i gasa seobezbedjuje iz doma}ih izvora. Raspoloìvost energije predstavljaosnovni uslov dru{tveno-ekonomskogopstanka i razvoja. Jedan odnajsoftificiranijih oblika enegije jesteelektri~na energija. Razlog za to je i~injenica da se elektri~na energija moèrelativno lako transformisati u drugevidove energije. Me|utim, s drugestrane, jedna od mana ovog vidaenergije jeste to {to se elektri~naenergija mora potro{iti istog trenutkakada se proizvede pa se ne moèlagerovati i tro{iti u trenutku kada supotrebe pove}ane.Elektro privreda Srbije raspolaèkapacitetima za proizvodnju elektri~neenergije ukupne snage od 8.355 MW napragu elektrana (neto snaga). Utermelektrane na lignit instaliranoje171 MW, u termoelektrane i toplanena mazut i prirodni gas instalirano je427 MW, dok je neto snagahidroelektrana 2.831 MW.Elektroprivreda Srbije upravlja i radomtri elektrane ukupne neto snage 461MW, koje nisu u njenom vlasni{tvu. Naslici 1 dat je prikaz promene instalisanesnage u periodu 1970-2001. Poseban problem sa kojim se susre}uproizvo|a~i elektri~ne energije jestezastarelost opreme, koja je zastupljenakako u termo tako i u hidro energetskimkapacitetima. O tome svedo~i podatakda se, na primer, preko 70% snage izhidroelektrana dobija iz hidroelektrana~ija je oprema stara prose~no 35godina. Na slici 2 prikazana je prose~nastarost opreme u hidroelektranama itermoelektranama u periodu od 1970.do 2000. godine. Iz navedenoggrafi~kog prikaza moè se sagledati daje situacija nepovoljnija uhidroenergetskim postrojenjima, madase ni termoelektrane ne mogu pohvalitiadekvatnom staro{}u opreme.Na osnovu iznesenog moè se zaklju~itislede}e:

I u budu}nosti Srbija }e biti nu`noupu}ena na uvoz znatne koli~ineenergije i goriva Tehni~ko-tehnolo{ka opremljenostenergetskih kapaciteta za proizvodnjui kori{}enje energije veoma jenepovoljna, budu}i da neketehnologije poti~u jo{ iz po~etka 80-tih godina pro{log vekaEnergetski sektor Srbije karakteri{eenergetska neracionalnost, kako u

energija

[035]

Slika 1 Grafi~ki prikaz instalisane snage elektri~ne energije 1970-2001.

Slika 2 Grafi~ki prikaz kretanja starosti opreme u hidroelektrana itermoelektrana u Srbiji u periodu 1970-2000.

oblasti proizvodnje elektri~neenergije, u proizvodnji energije uindustriji i daljinskom grejanju, uoblasti prenosa i distribucijeelektri~ne energije, tako i u finalnojpotro{nji energijeZastarelost postoje}ih kapaciteta zaproizvodnju, distribuciju i potro{njuenergije u Srbiji u znatnoj meriuslovljena je nedostatkominvesticionih ulaganja u ovoj oblasti uposlednjih 10-15 godina Energetski sektor Srbije posebno jeoptere}en izraènim ekolo{kimproblemima koji postoje kako uokolini termoelektrana tako i uokolini energetskih postrojenja uindustriji i daljinskom grejanju, a kojebi trebalo hitno sanirati u skladu saevropskim standardima Jedan od izraènih problema jeste icenovni paritet pojedinih oblikaenergije i razli~itih goriva, koji jepotpuno nerealan, budu}i da prodajnecene pojedinih oblika energije nepokrivaju ni njihovu cenu ko{tanja Posebno je izraèna te{ka situacija uproizvodnji energije u industriji idaljinskom grejanju i udoma}instvima a koja je nepovoljnijanego situacija u velikimtermoelektranama.

2. Problemi energetskeefikasnosti u SrbijiPove}anje energetske racionalizacijepredstavlja jedan od osnovnih zahtevasavremenog poslovanja i u znatnoj meridoprinosi pove}anju efikasnostikori{}enja svih elementata proizvodnje.Racionalnost kori{}enja enegije bitnouti~e na formiranje cena finalnihproizvoda, posebno u energetskiintenzivnim granama. Privredu Srbijekarakteri{e veliki raskorak izme|uproizvodnje i potro{nje energije, i to ukorist potro{nje, {to je bitno uticalo napove}anje stepena energetskezavisnosti, (u smislu u~e{}a netouvezene energije u ukupnoj brutopotro{nji energije). Energetska efikasnost u Srbiji nije naodgovaraju}em nivou, o ~emu svedo~e islede}e ~injenice:

Nivo razvijenosti doma}e privredekonstantno je opadao o ~emu govori idrasti~an pad bruto doma}egproizvoda u periodu od 1989. dodanasPrema nivou godi{nje potro{njeelektri~ne energije po glavistanovnika od 3400 kWh/per capitaSrbija je na nivou srednje razvijenihzemalja EvropePotro{nja elektri~ne energije na1000$ BDP , 1700kWh/000$ u Srbijije najve}a u Evropi

Prema ukupnoj potro{nji energije poglavi stanovnika Srbija je me|uposlednjima u Evropi Gubici u prenosu i distribucijielektri~ne energije, koji iznose 19%,spadaju me|u najve}e u EvropiCene elektri~ne energije su nekolikoputa niè nego u EvropiPotro{nja elektri~ne energije udoma}instvima je porasla od 35% na55%, a u industriji se smanjila od37% na 31%, {to je svakako posledicai stagnacije i opadanja privredneaktivnosti kao i odgovaraju}egdispariteta cena pojedinih oblikaenergije.

Moè se zaklju~iti da energetski sektorSrbije karakteri{e veoma visoki stepenenergetske neefikasnosti. Budu}i da sedoma}a privreda ne moè pohvalitibogatim energetskim izvorima,racionalno kori{}enje doma}ihograni~enih resursa u cilji njihovog {toefikasnijeg kori{}enja predsatavljajedan od osnovnih zadataka energetike iu budu}nosti. Kao osnovni princiopi koji se morajupo{tovati da bi se postigao dati cilj ubudu}nosti, mogu se navesti slede}i:

Unapre|enje energetske efikasnosti usvim sektorima energetskog sistema,po~ev{i od proizvodnje toplotne ielektri~ne energije do potro{njefinalne energije u industriji,daljinskom grejanju i saobra}ajuPod energetskom efikasno{}upodrazumevati racionalno i efikasnokori{}enje prirodnih izvora, zamenuuvoznih goriva doma}im energetskimizvorima i kori{}enje obnovljivih ialternativnih izvora energije, kao ienergetsku efikasnost u proizvodnji ifinalnoj potro{nji energijePo{tovanje principa za{tite ìvotnesredine prilikom planiranja i primenesvih mera za unapre|enje energetskeefikasnosti.

3. Glavni pravci strategijskograzvoja energetike u SrbijiStrategija razvoja energetike treba dabude integralni deo strategijedugoro~nog privrednog razvoja. Da bienergetski sektor doprineo realizaciji iubrzanju privrednog razvoja neohodnoje insistirati na racionalnom kori{}enjuprirodnih energetskih izvora kojimaprivreda Srbije raspolaè. Stragegija razvoja energetike Srbijetrebalo bi da se fokusira na:- Zna~aj pove}anja efikasnost u sferi

proizvodnje, prenosa i distribucijeenergije kao i u kori{}enju energije ufinalnoj potro{nji.

- Uvodjenje i stimulisanje distribuiraneproizvodnje energije, kori{}enjem

lokalnih goriva i obnovljivih izvoraenergije jeste veoma bitan strategijskipravac razvoja energetike

- Neophodnost kori{}enja doma}ihgoriva i energetskih resursa naekonomski opravdan na~in i uzpo{tovanje svih neophodnihekolo{kih kriterijuma za{tite ìvotnesredine.

- Maksimalno, ekonomski opravdanokori{}enje obnovljivih izvora energije- biomase, energije malih vodotokova,geotermalne i solarne energije,pove}anje udela obnovljivih ialternativnih izvora energije uproizvodnji energije (od dana{njih 1%do 5% u periodu do 2010)

- Neophodnost uvodjenja modernih,~istih i efikasnih energetskihtehnologija u toku revitalizacijeenergetskog sistema

- Neophodnost dono{enja adekvatnih,stroìjih, propisa o za{titi ìvotnesredine

- Neophodnost angaòvanja iobjedinjavanja aktivnosti nau~nihinstitucija, univerziteta i industrije radipove}anja energetske efikasnosti

- Energetska efikasnost podrazumevaracionalizaciju kori{}enja energetskihizvora,, racionalizaciju kori{}enjaopreme i primenu odgovaraju}ihmetoda u oblasti eksploatacije,kori{}enja, prenosa, transformacije ifinalne potro{nje energije

- Sve aktivnosti treba da buduregulisane i propra}ene odgovaraju}imzakonskim propisima, standardima izakonima koji reguli{u oblastenergetike.

Strategija razvoja energetskog sektora uSrbiji mora uvaàvati ~injenicuograni~enih postoje}ih energetskihizvora, ali, biti i otvorena za kori{}enjedo sada nedovoljno kori{}enih izvora.Obnovljivi izvori elektri~ne energijemogu biti re{enje posebno kada se mislina region Balkana. Mnogi autorismatraju da velike {anse leè uizgradnji mini i mikro hidroelektrana, ukori{}enju energije preradom biomase,u kori{}enju energije vetra kao i ueksploataciji solarne energije.Me|utim, da bi se realizovali projektikori{}enja navedenih izvora energije,potreban je dugoro~ni, strategijskipristup razvoju energetike u celini, kojipodrazumeva i adekvatno angaòvanjepotrebnih finansijskih, materijalnih iljudskih resursa. Realizacija datestrategije, me|utim, mogu}a je samoukoliko se privreda kao celina angaùje,podrazumevaju}i i odgovaraju}u, zaovaj sektor veoma zna~ajnu, podr{kudràve kao celine.

energija

[036]

Zaklju~akMoè se zaklju~iti da je sa stanovi{taenergetskih resursa, podru~je Srbije jevrlo siroma{no, budu}i da Srbijaraspolaè vrlo oskudnim prirodnimenergetskim rezervama. Osim toga,veliki problem energetskog sektora uSrbije jeste i ~injenica da privreduSrbije karakteri{e veliki raskorakizme|u proizvodnje i potro{njeenergije, i to u korist potro{nje, {to jebitno uticalo na pove}anje stepenaenergetske zavisnosti, kao i to {toenergetska efikasnost u Srbiji nije naodgovaraju}em nivou. Ovakvom stanjusvakako je su doprineli procesipoliti~kih i ratnih previranja napodru~ju na{e zemlje i okruènja, kojasu dovela do velike privredne stagnacijei zaostajanjaa, {to se, opet, nu`noodrazilo i na podru~je energetike. Uovom radu prou~avani su stanje iperspektive energetskog sektora u Srbijii to sa stanovi{ta uloge i zna~ajaenergetike u privrednom razvoju, i to sastanovi{ta problema energetskeefikasnosti, kao i sa stanovi{ta glavnihpravaca strategije budu}eg razvojaenergetike. Moè se zaklju~iti dastrategija razvoja energetike treba dabude integralni deo strategijedugoro~nog privrednog razvoja, kao ida strategija razvoja energetskogsektora u Srbiji mora uvaàvati~injenicu ograni~enih postoje}ihenergetskih izvora, ali, biti i otvorena zakori{}enje do sada nedovoljnokori{}enih izvora. Predlaè sekori{}enje obnovljivih izvora elektri~neenergije, kao i izgradnja mini i mikrohidroelektrana, kori{}enje energijepreradom biomase, kori{}enje energijevetra kao i u eksploatacija solarneenergije. U radu se posebno nagla{avada realizacija projekata kori{}enjanavedenih izvora energije,podrazumeva dugoro~ni, strategijskipristup razvoju energetike u celini, tj.adekvatno ulaganje potrebnihfinansijskih, materijalnih i ljudskihresursa. Realizacija date strategije,me|utim, mogu}a je samo ukoliko seprivreda kao celina angaùje,podrazumevaju}i i odgovaraju}u, zaovaj sektor veoma zna~ajnu, podr{kudràve kao celine.

LiteraturaAndersen, D., Energy and DevelopmentTechnical and Economc Possibilities,Finance &Development, Paris, july1996.

Nikoli}, M., Milanovi}, Z., Mandal, [.,Ekonomika energetike, Ekonomskifakultet, Beograd, 2003.Stavri}, B., Kokeza, G., Upravljanjeposlovnim sistemom, TMF, Beograd,2002.UN, Stuck in the Past Energy -Environment and Poverty in Serbia andMontenegro», 2007.Vu~enovi},V., i dr. Uticaj cenaelektri~ne energije na potro{nju itro{kove potro{a~a kategorije „{irokapotro{nja“ u Srbiji, Ekonomskifakultret, Beograd, 2003.

energija

[037]

Polka Todovi}RB Kolubara DP Povr{inski kopovi Baro{evac

UDC: 622.013 : 338.2 (497.11)

Nacionalna strategijaodrìvog razvojarudarskog sistema u Srbiji

energija

[038]

UvodStrategiju razvoja Republike Srbije do2015. god. usvojila je Narodnaskup{tina u maju 2005. god. Ovomstrategijom ure|eni su osnovni prioritetirazvoja energetike i to: tehnolo{kamodernizacija energetskihizvora/objekata, racionalna upotrebakvalitetnih energenata , kori{}enjeobnovljivih izvora energije i novihenergetskih tehnologija, kao i izgradnjanovih energetskih izvora/objekata.Program ostvarivanja u okviru strategijeodnose se na sl.: rudnike sapovr{inskom i podzemnomeksploatacijom uglja, na naftnu, gasnuprivredu, sektor elektroenergetike(hidroelektrane, termoelektrane,toplane), obnovljive izvore energije,za{titu ìvotne sredine. Strategijom seutvr|uje privredni razvoj do 2012. god.dugoro~nim i srednjoro~nim planovimarada, kao i godi{njim planovima.

Nacionalna strategija i prirodnipotencijal SrbijeNa{a zemlja teì da bude u evropskim isvetskim integracijama, ceo ovajprojekat baziran je na privrednom,ekonomskom i dru{tvenom razvoju na{ezemlje koji se oslanja na raspoloìveprirodne resurse R. Srbije. RS pobogastvu prirodnih resursa pripadasrednje bogatim zemljama, pa samimtim i njihovo kori{}enje u privredni iekonomski razvoj mora biti racionalanjer sa takvim pristupom prema na{impotencijalima moèmo da pomognemobudu}im generecijama, da se nena|u ubezna|u, dok se u doglednom vremenune budu sagledali i alternativni izvori sadatim re{enjima za njihovu isplativuprimenu, kao i kroz pobolj{anjetehnologije pripreme i prerade zapove}ano iskori{}enje siroma{nih ruda,vanbilansnih rezervi metali~nih

nemetali~nih i energetskih mineralnihsirovina, jer na takvom tretiranju isagledavanju mi dajemo pristup izradinacionalne strategije odrìvogkori{}enja prirodnih resursa Srbije. Zaizradu ove strategije je u vaè}ojdoma}oj zakonskoj regulativi Zakon oza{titi ìvotne sredine, prema ~lanu 12.ovog Zakona u okviru Strategijeprostornog razvoja Republike iNacionalne strategije odrìvogkori{}enja prirodnih resursa i dobara, zaperiod od 10 god. Nacionalna strategijaodrìvog kori{}enja pnrodnih resursa idobara treba da sadrì : - na~ela odrìvog razvoja u nacionalnoj

politici upravljanja prirodnimresursima i dobrima

- analizu stanja i dosada{njeg stepenaistraènosti prirodnih resursa i dobara,(po kvalitetu, obimu i raznovrsnosti)

- bilansne kategoriie sa predvi|enimpromenama stanja,

- plansko-razvojnu i socio-ekonomskuanalizu strate{kog prioriteta

istraìvanja i kori{}enja prirodnihresursa

- ekolo{ko faktore - uslove za postepenu supstituciju

prirodnih resursakao i uslove za dalja istraìvanja

pojedina~nih prirodnih dobara krozdono{enje planova i programa kojedonosi Vlada Republike Srbije, a osvemu ovom ista jedanput u dve godpodnosi izve{taj o radu Narodnojskup{tini o realizaciji definisaneNacionalne strategije.

Ukoliko se na zahtev datog ministarstvaili nekog dr. do|e do zaklju~ka ougroènosti ekosistema VladaRepublike Srbije moè da ograni~i iliospori rad na kori{}enju iste i sve ovomora da se sprovodi po principimaevropske regulative.

Imamo par zna~ajnih na~ela u kojima jesadràjno iskustvo ste~eno i obra|eno uzakonskoj reguli a to su:

RezimeNacionalna strategija je plan, esencialno menadèrsko sredstvo za dugoro~noupravljanje razvojem i rekonstrukcijom rudarskog sistema. Funkcionisanjepreduze}a na procesnim osnovama, zahteva inovativni i preduzetni~ki menad`menttotalnim kvalitetom u svim poslovima, procesima i funkcijama, a radi duègopstajanja, {irenja i razvoja delatnosti preduze}a u trì{noj privredi. Procesnipristup je dinami~nija komponenta od funkcionalne organizacije proizvodnje, jerfavorizuje brza i efektnija re{enja.

National Strategy of Sustanable Development the Mining Sistem inSerbiaNational strategy is strategic plan, a essential tool for long term managing ofdevelopment process and reconstruction mining sistem. Functioning of thecompany on the process base demands inovative and enterprising management ofthe total quality in all segments of business, process and functioning, and for thelonger survival, expanding and development of the activities in the compani in themarket economy. The processapproach is more dynamic component thanfunctional organizasion of the production, because it favorises quick and moreeffective solutions.

- Eksploatacija obnovljivih resursa nesme pre}i stopu njihovog obnavljanja- regeneracije

- Kori{}enje neobnovljivih resursa nesme pre}i stopu razvijanja zameneresursa( zamena se odnosi nafunkcionalno ekvivalentnoobnovljivim resursimili mogu}i stepenkompezovanja potro{nje pove}anjemproduktivnosti obnovljivih ilineobnovljivih resursa.

- Koli~ina zaga|ena ispu{tena u ìvotnusredinu ne sme da pre|e apsorcionikapacitet ~inilaca ìvotne sredine.

Programski paket odrìvogkori{}enja mineralnih resursa Ovaj program obuhvata : Ekonomiju,dru{tveni razvoj, ìvotnu sredinu,menadzment.Ekonomiju

- makroekonomski razvoj - konkurentnost- ekonomska stopa rasta- inovativnost kroz industriski razvoj.

Dru{tveni razvoj - nezaposlenost- dru{tvena kohezija- lokalni razvoj i dr. bogastva

@ivotnu sredinu - kvalitet vode vazduha, klimatske

promenene- bio i geodiverzitet

Menad`ment- sistem upravljanja i obuhvatanja tj

integrisano sve u jednu celinu. PRIRODNE RESURSE delimo na:

- obnovljive/neiscrpivi: dispergovani(solar,vetar,padavine, talase) iakumuluraju}i (vazduh, okeani)

- obnovljive/iscrpive: biolo{ki ({ume,biomasa), akumuliraju}i (zemlji{te,izdani, bazeni)

- neobnovljivi/neiscrpivi: resursi kojise mogu reciklirati (metali, minerali-zemlji{te)

- neobnovljivi/iscrpljivi: neobnovljivi inemogu se reciklirati (fosilna goriva,nafta, gas, ugalj).

MINERALNI RESURSI- metali~ne- nemitali~ne min. - Sirovine fosilnih goriva.

Sve navedene podele daju sloènostjednog projekta sa aspektarudarsko-geolo{kog, tehnolo{kog,ekonomskog i ekolo{kog aspekta.Na àlost kod nas nije ura|ena nazadovoljavaju}em nivou energetskastrategija koja obuhvata ugalj, naftugas, uljne {kriljce. Kao ni to {to nemajasno definisanog odnosa premarudnom blagu Srbije, kao i definisanjemena|menta mineralnim resursima.U strate{kom sagledavanju na~inakori{}enja mineralnih resursa Srbije,neophodno je dati procenu geolo{kerezerve, bilansne rezerve, vanbilansne,kvalitet itd. âk i po ovomsagledavanju nemamo detaljnijeprocene i analize, koje su jakoneophodne u uslovima tranzicije tjpromenjivih dru{tveno-politi~kih itrì{no-privrednih uslova, {topredstavlja veoma vaàn polaznianaliti~ki osnov, ne samo za koncesijeve} i za razvojne planove, kao ipostavljanje menad`menta koji }eobjektivnije sa nacionalno-strate{kognivoa da sagledava i da u tom pravcu sasvih aspekata uz kompletnu analizu darazvija i {titi, a ujedno da primenjujekoncept odrìvog razvoja Nacionalnestrategije.Prema podacima iz Bilansa rezervi iz2005. god. Vi{e od 76% ukupnihreserves uglja u RS nalazi se u

Kosovsko-Metohiskom basenu. UKolubarskom basenu nalazi se 14%rezervi uglja , a u Kostola~kom 3,3%uglja. Sjeni~ki i Kovinski basen sadrèsamo 2,7% ukupne koli~ine uglja. Izdate tabele moèmo videti da lignitskiugalj u strukturi bilansnih rezerviu~estvuje sa oko 93%. Najzna~ajnijereserve lignite van pokrajina nalaze se uKolubarskom i Kostola~kom basenukao i Kovinskom koji predstavljanastavak Kostola~kog basena.U RB Kolubara zamenski kapaciteti su :Umesto povr{inskog kopa Tamnava -Isto~no polje koje je zavr{iloeksploataciju zamenski kapacitet zaovaj kop je PK Veliki Crljeni gde jeizrada Glavnog rudarskog projektazavr{ena, to je i prihva}ena, zatimzavr{ena je studija opravdanostiotvaranja povr{inskog kopa Polje E toje zamenski kapacitet za povr{inski kopPolja D, kako bi se preostale reserveotkopale potrebno je investirati upreseljenje groblja i naselja Vreoci. Uokviru razmatranja mogu}ih kapacitetaza snabdevanje ugljem budu}e TEKolubara B u planu su TamnavaJu`no-polje i polje Radljevo. Dostizanjekapaciteta od 12 mil. tona napovr{inskog kopa Tamnava - Zapadnopolje. Polje B je u fazi pro{irenja tjprelazak u Polje C, u planu je izavr{etak TE kolubara B .Svi ovi projekti iziskuju velikeinvesticije od strane dràve da bi seostvario kontinualni priliv sirovine TENikola Tesla i TE Kolubara A . U RB Kostolac prema predloènimre{enjima bi}e obustavljenaekspoatacija na PK Klenovnik i]irikovac, a razmatra se mogu}nostpove}anje kapaciteta PK Drmno sa sadaplaniranih 9 na 12 miliona tona ugljagodi{nje nakon 2012. god.

energija

[039]

Tabela 1 Ukupne geolo{ke i eksploatacione reserve lignite u aktivnim i neaktivnim le`. RS bez podataka sateritorija autonomnih pokrajina (u tonama t)

Imaju}i u obzir nelikvidnost inerentabilnost poslovanja rudnika sapodzemnom eksploatacijom uglja uSrbiji Ministarstvo privrede RS jepokrenuo postupak privatizacije JPPEU. Perspektive rudnika sapodzemnom eksploatacijom ugljaogleda se u izgradnji termoenergetskihobjekata u njihovom okruènju, uokolini rudnika [tavalj, i u okolinirudnika Lubnica, a u blizini rudnikaRembas egzistira TE Morava. Slede}atabela daje prikaz

Zaklju~akS obzirom na svetske tokove razvojaenergetike kao i na~ina pristupaprirodnim resursima, kao energentskompotencijalu, na{a zemlja je du`na da unovim zakonodavnim, institucionalnim,strukturno-organizacionim okvirima,uklju~uju}i ,regionalne,panevropskeintegracije energetskih sektora Srbijerazvija nacionalnu strategiju. Pri tometreba po}i od ~injenice da je Srbijazemlja sa ograni~enim rezervamaprimarne energije (osim rezervi lignitalociranih na podru~ju Kosova iMetohije).Takvim statusom budu}irazvoj mora biti skoncentrisan nastru~no utemeljenim i finansijskipodrzanim programima za racionalnuupotrbu kvalitetnih energenata ipostupno pove}anje efikasnostikori{}enja energije, uklju~uju}i iselektivno kori{}enje novih obnovljivihizvora energije. Energetski resursipredstavljaju osnov planiranja iostvarivanja energetske strategije na{edràve.koja se u dugoro~nom planuodnosi na proizvodnju elektri~neenergije u termoelektranama.Zbog nastale situacije na me|unarodnojpoliti~koj sceni , pitanje teritorijalnogintegriteta i suvereniteta na{e zemljenad pokrajinom Kosova i Metohijom,dovodi u pitanje dugoro~nog problemavezanog izme|u ostalih i pristupuprirodnim resursima lignite kojiobuhvata 76% od ukupnih rezervi ugljau RS.

LiteraturaDugoro~ni program razvojaeksploatacije u Kolubarskom ugljenombasenu . Rudarski institute, Bergrad,mart 2003.

EAR, Lausitzer Braunkohle AG : Hitaninvesticioni program u rudarstvu.Studija ekonomske opravdanosti,Beograd, 2002.

Program ostvarivanja strategije razvojaenergetike RS do 2015,za period od2007-2012, Slu`beni glasnik RS br.17/07, Beograd.

energija

[040]

Tabela 2 Rezerve uglja iz perspektivnih leì{ta

Prof. dr Lazar Petrovi}, dipl. el. in`.Kriminalisti~ko – policijska akademija

UDC: 316.774 : 316.776.004.58

Modeli informacionebezbednosti ufunkcionalnim sistemima

energija

[041]

UvodPrimat u teoriji i praksi informacionebezbednosti pripada SAD. Kao osnovnopolazi{te u definisanju pojmovaposluìla je teorija informacionogratovanja2. Istorijski posmatrano, informacionabezbednost je definisana kao za{titainformacionih sistema protivneautorizovanog pristupa ilimodifikacija informacija bilo u ~uvanju(skladi{tenju), obradi ili prenosu iprotiv li{avanja usluga autorizovanihkorisnika, uklju~uju}i neophodne meredetekcije, dokumentovanja i otklanjanjatakvih pretnji [2].Napredak u kompjuterskoj tehnici ipojava mreà (LAN i WAN i, presvega, INTERNET - a), pro{iruje listusvojstava informacija, pred koje sepostavljaju bezbednosti zahtevi. To su:autenti~nost (authentication) ineporicljivost (non - repudiation). Naosnovama navednih svojstavainformacija (ili bezbednosnih servisainformacija i informacionih sistema),formulisan je, 90 – ih godina, pojaminformacione garancije3. Va`no jeuo~iti da razlika nije samo terminolo{keprirode, ve} da je re~ o su{tinskimpromenama. Pored navedenihbezbednosnih servisa, informacionagarancija ima jo{ jednu va`nukarakteristiku a to je operativnost4 iosetljivost na vreme5. Ovu

karakteristiku izraàvaju terminidetekcija i reakcija6. Re~ je odefanzivnim operativnimmogu}nostima koje se, zajedno satradicionalnim aktivnostimainformacione garancije, od kasnih 90 –ih godina opisuju terminom teorije

informacionog ratovanja - odbrambenihinformacionih operacija7 [1,3]. Kona~no 2002. godine direktivomMinistarstva odbrane SAD (DoDDNumber 8500.1 Information assurance,octobar 24, 2002) zvani~no je uveden

RezimeU poslednje vreme o informacionoj bezbednosti1, u raznim varijantama, mogu}e jepro~itati gotovo u svim svetskim ~asopisima. Da li je to posledica modnog trendaili realna potreba? Jedan od osnovnih motiva delatnosti ~oveka i dru{tva posmatran kroz istoriju, ali ijedan od globalnih problema savremene epohe je bezbednost. Sve donedavnoproblem bezbednosti je podrazumevao razmatranje, pre svega, vojne bezbednosti.Savremeno, interdisciplinarno i integrativno shvatanje pojama bezbednostipodrazumeva sve vidove bezbednosti: ekonomsku, vojnu, geopoliti~ku, politi~ku,informacionu, socijalnu, demografsku, ekolo{ku, geneti~ku i druge. Da je za{tita informacija, jedan od oblika ispoljavanja informacione bezbednosti,predmet interesovanja dràvnih i vojnih struktura, poznato je od ranije. Me|utim,danas i svim ostalim oblastima ljudske delatnosti, pa samim tim i sve kompanijekoje se bave energetskom problematikom u jednoj zemlji, smatraju da je i njihovainformaciona bezbednost jedan od najva`nijih prioriteta kako u vo|enju biznisatako i u ostalim oblastima njihove delatnosti, i kao takva je predmet interesovanjasamog top - manad`menta. Zna~i, interesovanje i pa`nja koja se u svetu posve}ujeinformacionoj bezbednosti nisu odraz pomodarskog trenda, ve} realnostinadolaze}eg informacionog dru{tva. Informaciona bezbednost, kao jedan od novijih pravaca istraìvanja u sferibezbednosti, posledica je tehnolo{kog razvoja i novog pogleda na svetska zbivanja.Ona se javlja ne samo kao jedan od oblika bezbednosti, ve} i kao presek svihdrugih vidova bezbednosti u kojima informacione tehnologije zauzimaju va`nomesto. O zna~aju informacione bezbednosti govori i ~injenica da je ona postalajedna od osnovnih komponenata nacionalne bezbednosti. Problematika informacione bezbednosti kod nas nije dovoljno razmatrana. Podterminima «za{tita informacija», «bezbednost i za{tita informacija» ili «za{titapodataka» tretirani su samo neki od njenih aspekata. U radu se razmatra savremeno shva}en pojam informacione bezbednosti krozprikaz aktuelnih modela. Modeli informacione bezbednosti su aproksimativniokviri koji, na o~igledan na~in, kvalitativno i kvantitativno predstavljajurazmatranu problematiku.

Klju~ne re~i: informaciona bezbednost, informaciona garancija, za{titainformacija, modeli informacione bezbednosti

1 Pod pojmom Informaciona bezbednost netreba podrazumevati informati~ku(kompjutersku) bezbednost jer je ovaj pojamdaleko {iri od pojma bezbednosti ra~unara ira~unarskih mreà a obuvata bezbednost iza{titu svih vrsta informacija i ~ini jednu va`nukomponentu nacionalne bezbednosti.2 IW - information warfare3 IA - information assurance. Mogu} je prevod:informaciona garancija, informaciona sigurnost,informaciono osiguranje ili, u ne{to slobodnijemkontekstu, informaciono obezbe|enje.4 operational in nature5 time – sensitive

6 Re~ je o za{titnim mogu}nostimainformacionih sistema da detektuju napad i da uslu~aju uspe{nog napada obnove osnovnefunkcije.

7 DIO - defensive information operations. Zarazumevanje problema informacionebezbednosti u teoriji i praksi SAD, neophodnoje poznavati teoriju informacionog ratovanja.

pojam informacina garancija. Informaciona garancija je definisanakao ''informaciona operacija za{tite io~uvanja informacija i informacionihsistema obezbe|uju}i njihovuraspoloìvost, integritet, autenti~nost,poverljivost i neporicljivost. Ovopodrazumeva restauracijuinformacionih sistema inkorporiranimmogu}nostima za{tite, detekcije ireakcije''8.Kada je re~ o informacionojbezbednosti, u SAD, postoji tesnasaradnja dràvnog i privatnog sektora{to je definisano i u svim doktrinarnimdokumentima. Evropske zemlje, u svom shvatanjupojma informacione bezbednosti, sanagla{enijim pragmati~nim pristupom,9prate poglede SAD [4]. Razmatranje pojma informacionebezbednosti (informacionnoÔbezopasnostÍ) u Ruskoj federaciji jenovijeg datuma (od 90 - ih godina).Prema nekim autorima [5], biv{i SSSRje izgubio hladni rat zbogzanemarivanja bezbednosti uinformacionoj sferi dru{tva. Informaciona bezbednost je, udoktrinarnim dokumentima Ruskefederacije, definisana kao stanjeza{ti}enosti ìvotno va`nih interesali~nosti, dru{tva i dràve uinformacionoj sferi od spolja{njih iunutra{njih opasnosti (rizika) [6]odnosno kao stanje za{ti}enostiinformacione sredine dru{tva kojeomogu}ava njeno formiranje,kori{}enje i razvoj u interesu gra|ana,organizacija, dràve10. Kao polaznostanovi{te pri definisanju pojma uzet jeinterdisciplinarni pristup - op{ta naukao bezbednosti. Uo~ava se, da se u ''Doktriniinformacione bezbednosti Ruskefederacije'' termin informacionabezbednost koristi u {irem smislu, dokje u zapadnim shvatanjima re~ o uèmsmislu pojma jer se odnosi samo nainformacije i informacione sisteme. U Srbiji, problematika informacionebezbednosti nije, kao takva, dovoljnorazmatrana. Pod terminima ''za{titainformacija'', ''bezbednost i za{titainformacija'' ili ''za{tita podataka''

tretirani su neki od aspekatainformacione bezbednosti,uglavnom sa istorijskiprevazi|enih stanovi{ta. înjenica da je, premasavremenim shvatanjima pojmanacionalne bezbednosti,informaciona bezbednost jednaod njenih osnovnih komponenti,problematiku informacionebezbednosti ~ini krajnjeaktuelnom [7]. U radu se koristitermin informaciona bezbednost,kao preovla|uju}i u stru~nojliteraturi.

Modeli informacionebezbednosti Modeli informacione bezbednosti suaproksimativni okviri koji, na o~igledanna~in, kvalitativno i kvantitativnopredstavljaju problematikuinformacione bezbednosti. U tekstu kojisledi analizirani su samo neki odaktuelnih kvalitativnih modelainformacione bezbednosti.a. Integralni model informacione

bezbednosti (McCumber INFOSECmodel, slika 1) je prvi put publikovan1991. godine. Re~ je o modeluzasnovanom na integralnom prilazusvim aspektima informacionebezbednosti [8]. U skladu, sa tadavaè}om definicijom informacionebezbednosti, definisane kao ''za{titainformacionih sistema protivneautorizovanog pristupa ilimodifikacija informacija bilo uskladi{tenju, obradi ili prenosu iprotiv li{avanja usluga autorizovanihkorisnika, uklju~uju}i neophodnemere detekcije, dokumentovanja iotklanjanja takvih pretnji'', ovajmodel informacione bezbednostitretira tri aspekta:

stanje u kome se nalazeinformacije, tj. da li se informacijenalaze u fazi prenosa, ~uvanja iliobrade, bezbednosne usluge kojepodrazumevaju analizuraspoloìvosti, integriteta ipoverljivosti, i bezbednosne protivmere koje seprovode u oblasti tehnologija,procedura i obuke.Ovako definisan integralni model jeu najmanju ruku trodimenzionalan,jer obuhvata sva tri navedenaaspekta, i grafi~ki je prikazan naslici 1. Na osnovu ovako definisanogintegralnog modela informacionebezbednosti napisan je kanadskikriterijum za procenu informacionebezbednosti CTCPEC11 [7].

b.Model integralne za{titeinformacija je zasnovan na konceptuintegralne bezbednosti12. Osnovnismisao pojma integralne bezbednostise sastoji u neophodnosti obezbe|enjatakvog stanja, uslova funkcionisanja~oveka, objekata i informacija, ukom su oni pouzadno za{ti}eni odsvih realnih vidova pretnji, u tokuneprekidnog proizvodnog procesa isvih ìvotnih delatnosti [8]. Naime, usvakodnevnom ìvotu ljudi se susre}usa razli~itim vrstama rizika, opasnostii adekvatnim merama bezbednosti: odpoàra, li~ne, finansijske, ekolo{ke idruge prirode. Naravno, ovakvapodela je uslovna. Efikasna za{tita informacija jemogu}a samo u slu~aju ako jebezbednost, od svih vrsti pretnji,garantovana ne samo obra|ivanim ilipreno{enim podacima, ve} iure|ajima u kojima se oni obra|uju i~uvaju, kao i licima13 koji rade sa timpodacima [8]. Kona~an cilj integralne za{titeinformacija je stvaranje takvih uslovapri kojima je nemogu}e presretanje(izvi|anje), falsifikovanje iuni{tavanje informacija. Dejstvoovakve za{tite mora biti neprekidno uvremenu i prostoru [8]. Jedan od osnovnih zahteva usavremenim sistemima za{titeinformacija je sistemski prilaz. Takavintegralni prilaz informacionojbezbednosti podrazumeva otklanjanjesvih mogu}ih opasnosti, uklju~uju}i isve kanale oticanja informacija ilinjihovo blokiranje, koriste}i sesavremenim nau~nim dostignu}ima iintegracionom tehnologijama (slika2). Realizacija takvog prilaza zahtevaobjedinjavanje razli~itih podsistemabezbednosti u jedinstven sistem kojisadrì tehni~ka sredstva, kanale za

energija

[042]

8 Na isti na~in informaciona garancija jedefinisana i u re~niku NSTISSC, zajedni~kojdoktrini informacionih operacija (JP 3-13,1998:1-9) i u pravilu KoV-a FM 3-13, 2003. god.9 ISO/IEC 17799 Information securitymanagement - Code of Practice InformationSecurity Management, BS 7799 Code ofPractice Information Security Management,German Information Security Agency: ITBaseline Protection Manuel - Standard securitysafeguards, 2000. 10 Zakon Ruske federacije ''Ob u~astii vme`dunarodnom informacionom obmene''

Slika 1 Originalni McCumber INFOSECmodel [7]

11 CTCPEC: The Canadian Trusted ComputerProduct Evaluation Criteria, Canadion SystemsSecurity Centre, Draft Version 3.0e, april 1992.

12 Prema D.V. Barsukov - integralnazaçita informacii13 Osoblje je podlo`no razli~itim vrstamainformaciono - psiholo{kih delovanja.

komunikaciju, programsku podr{ku,baze podataka i obu~eno osoblje. Prednost navedenog modela je u~injenici da pored kompjuterskebezbednosti obuhvata i za{titugovornih i video informacija, {to jeaktuelno u kontekstu industrijske{pijunaè i poslovnog izvi|anja.Nedostatak je {to se previ{e insistirana tehni~kim aspektima za{titeinformacija, ne potenciraju}i dovoljno

pravne, organizacione, sociolo{ke ipsiholo{ke aspekte.

c. Model informacione garanacijepredstavlja novi, multidisciplinarni imultidimenzionalni pogled na va`neelemente McCumber - ov modela. Informaciona garancija je (premaNSTISSC, zajedni~koj doktriniinformacionih operacija JP 3 -13,1998:1 - 9 i pravilu KoV - a FM 3 -13, 2003. god.) definisana kao:''Informacione operacije za{tite ibezbednosti informacija iinformacionih sistema, obezbe|uju}injihovu raspoloìvost, integritet,autenti~nost, poverljivost ineporicljivost. Ovo podrazumevarestauraciju informacionih sistema sainkorporiranim mogu}nostimaza{tite, detekcije i reakcije''.Za razliku od informacionebezbednosti, informaciona garancijaje definisana kao informacionaoperacija sa skupom svihodbrambenih i proaktivnihkomponeti, {to njihovu razliku ~inisu{tinskom, a ne samo semanti~kom.

Informaciona garancija obuhvatai ulogu informacionebezbednosti (slika 3, [8]). Informaciona garancija jepro{irila ranije datu listubezbednosnih zahteva(poverljivost, raspoloìvost iintegritet) i na svojstvainformacija kao {to suautenti~nost (authentication) ineporicljivost (non -repudiation). Pored navedenihbezbednosnih servisa,informacionu garanciju (IA)karakteri{u i operativnost(operational in nature) iosetljivost na vreme (time –sensitive).

Formalno posmatrano bezbednosniservisi su samo pro{ireni saelementima autenti~nosti ineporicljivostiu. Me|utim, detaljnimposmatranje moè se shvatiti da su tepromene velike i su{tinske. Model je ~etvorodimenzionalan iobuhvata: stanje informacija,bezbednosne servise (usluge),bezbednosne protivmere i vreme(slika 4). Pomo}u ovakvog modelamogu su predstaviti svi za{titnielementi odbrambenih informacionihoperacija (DIO)14.

Za razliku od konvencionalnog modela,ovaj model obuhvata i mere za{titesistema, kao {to su detekcija i reakcija,a tako|e i rezidentne informacije utakvom sistemu (restauracija). Sinonimovih osobina informacionih sistema jesposobnost njihovog preìvljavanja(survivability). Otpornost na napade,odnosno ìlavost informacionih sistemaje u literaturi razmatrana i ranije kaosposobnost opstanka - preìvljavanja.Sposobnost preìvljavanja je definisanakao ''sposobnost sistema da izvr{avamisije na pogodan na~in, uprkosnapadima, otkazima ili nepredvi|enimdoga|ajima'' [9]. Klju~na osobinasposobnosti preìvljavanja mre`nihsistema15 je njihova sposobnost daodrè osnovne servise koji su definisaninivoom integriteta i poverljivosti, kao io~uvanje njihovih performansi i drugihkvalitativnih svojstava, tokom napadakao i u vreme pada sistema ili nekedruge anomalije.

Zaklju~ak Informaciona bezbednost, kao jedan odvidova bezbednosti, neodvojivi je deoinformacionog dru{tva. Sa istorijskimshvatanjem njenog zna~aja menjao se ipristup pitanju informacionebezbednosti. Prema najnovijimshvatanjima, informaciona bezbednostpredstavlja jednu od osnovnihkomponenti nacionalne bezbednosti. Analizom datih modela uo~ava se svasloènost i kompleksnost pojmainformacione bezbednosti kao imogu}nost razli~itih pristupa. Svimanjima je zajedni~ko da podrazumevajukompleksan, sistemski i integralniprilaz.

energija

[043]

Slika 2 Integralna za{tita informacija

Slika 3 Odnos izme|uinformacione bezbednostii informacione garancije

Slika 4 Model informacione garancije

14 DIO - Defense Information Operations15 Mre`ni sistemi su ra~unarske mreè kojepovezuju razli~ite korisnike pove}avaju}iefikasnost organizacije na ra~un integracije(pra}ene povi{enim nivom rizika) {tora~unarske mreè ~ini kriti~nim elemenatommodernog dru{tva.

Literatura [1] Daniel G. Wolf, Statement beforethe House Select Committee onHomeland Security Subcommittee onCybersecurity, Science and Research &Development, Nacional SecurityAgency US, Juli 22, 2003. [2] Nacional Security Agency, NacionalInformation Systems secutity Glossary,NSTISSI No 4009, Fort Meade, MDsept 2000. [3] Field manuel No. 3 - 13, FM 3 - 13(FM 100 - 6) Information operations:Doctrine, Tactics, Technigues, andProcedures, Department of the Army,Washington, DC, nov 2003. [4] Luiijf E., Information Assurance andthe Information Society, EICARProceedings 1999. [5] Panarin I., N., Problemobespe~eniÔ informacionnoŸbezopasnosti v savremenn husloviÔh, http://kiev-security.org.ua,1997. [6] Doktrina informacionnoŸbezopasnosti RossiŸsoŸFederacii, Prezident, 09. 09.2000, Pr - 1895.

[7] Maconachy V., Schou C., RagsdaleD., Welch D., A model for Informationassurance: an integrated approach,Proceedings of the 2001 IEEE,Workshop on Information Assuranceand Security, United States MilitaryAcademy, West Point, 2001. [8] Barsukov D., Integral naÔza ita informacii,"Õlektronika. Nauka, tehnologiÔ,biznes" No 3 - 4,1998. g.

UvodKako je do{lo do smrti PrincezeDajane?Odgovor: Engleska princeza saljubavnikom iz Egipta imala jesaobra}ajni udes u francuskom tunelu,voze}i se u nema~kom automobilu saholandskim motorom. Vozio ih jeBelgijanac koji je pio {kotski viski, doksu ga u stopu pratili italijanskipaparaci, na japanskim motorciklima.Nakon udesa pomo} im je ukazaoameri~ki doktor, koriste}i lekove izBrazila...To je po svemu sude}i -GLOBALIZACIJAFenomen globalizacije sastoji se od trime|usobno povezana faktora: blizine,lokacije i stava, koji tako zajednonagla{avaju kompleksnost pojmaglobalizacije. Globalizacija menad`menta je ìvotna~injenica1.

Nije neobi~no da velika kompanija sasedi{tem u Sjedinjenim dràvamanadgleda proizvodne operacije na vi{ekontinenata, da prodaje svoje proizvodetako|e na vi{e kontinenata i da se tususre}e sa konkurentima iz celog Sveta.Blizina je prvi faktor globalizacije.Razvoj tehnologija i telekomunikacijaje dostigao tako veliki nivo damenadèri rade brè i bliè vi{e negoikada. Informacije vezane zakonkurente, mu{terije, dobavlja~e iostale interesne grupe i pojedince moguse dobiti za svega par minuta, bilo da suusmene, pisane ili multimedijalne.Kilometarska razdaljina nije vi{e bitnaza poslovni uspeh, pa treba tretirati svesvoje poslovne partnere kao podjednakoudaljene.Lokacija je drugi faktor globalizacije,kao integracija operacija nekeorganizacije preko vi{e me|unarodnihgranica.Stav je tre}i bitan faktor globalizacije.Stav je kombinacija radoznalosti osvetu van nacionalnih granica i èlje dase razviju mogu}nosti za u~estvovanje uglobalnoj ekonomiji. Stavovi su

energija

[044]

Mr Goran Arizanovi} dip.in.menadèrTelekom Srbija, RJ Kru{evac

UDC: 65.011.46 : 005.44

Uticaj globalizacije nasavremeni procesmenad`menta

RezimeU vreme nau~no-tehni~ke, elektronske i tehnolo{ke revolucije, kada se ljudskaznanja umnoàvaju geometrijskom progresijom, menadèri trebaju odoleti ne samovremenu u kom se nalaze, ve} trebaju i}i ispred njega. Era globalizacije,automatizacije, robotizacije i kompjuterizacije podrazumeva fleksibilne, otvorene ikreativne menadère, posebno u telekomunikacijama.Klju~ne re~i: Menad`ment, globalizacija, konkurentnost, multinacionalnopreduze}e.

Influence of Globalization on Actual Process of ManagementIn time of science-technical, electronic and tehnological revolution, when men’sknowledge is copying in geometrical progression, managers have not to accept thecurent time, they have to go infront of him. Era of globalization, automatization,robotization and computerization are flexy, open and creative managers.Key words: management, globalization, concurrency, multinational corporation.

1 \or|evi} B.,Stojanovi} M. : Posebne tememenad`menta, Ekonomika-Ni{, 2004, str. 241

podlo`ni promenama tokom vremena.Na po~etku dvadesetog veka HenriFord, Frederik Tejlor i njihovisavremenici su zastupali ideju masovneprodukcije, nagla{avaju}i efikasnost, adanas Ohme, Bartlet, Go{al i mnogidrugi tvrde da je globalizacija postalaGlavni okvir za rad menadèra.

Uloga multinacionalnogpreduze}aPostoje dva na~ina na koje kompanije ipojedinci mogu biti vlasnici straneaktive: me|unarodne portfolijoinvesticije i direktno ulaganje. Prvina~in tj. me|unarodne portfollioinvesticije daju kompanijama ipojedincima pravo na profit, ali ne ipravo da u~estvuju u upravljanju.Drugi na~in – direktno ulaganje, tj,kupovina i upravljanje stranomaktivom, ide korak dalje od izvoza,licenci, fran{ize (a to su putevi kaglobalizaciji). Karakteristika direktnogulaganja je aktivno u~e{}e u upravljanjustranim investicijama naj~e{}e krozmultinacionalno preduze}e (MNP).Multinacionalno preduze}e je, u stvarivelika korporacija sa pogonima iodeljenjima u vi{e zemalja, ali kojekontroli{e centralna uprava.2

Da bi menadèri u MNP doneliinvesticione odluke potrebno je dasagledaju nekoliko faktora:Prvi faktor su privrede razli~itihzemalja. Drugi faktor je politi~ki rizik.Tre}i faktor je odnos tehnologije ikulture neke dràve, odnosno nekognaroda.MNP nisu dobrodo{li kao u~esnici unacionalnim ekonomijama u svetu, takoda se menadèri na globalnom nivoumoraju nositi i ovom konstatacijom uprocesu dono{enja odluka. Da li }e seodre|ene potencijalne prednosti, kojedonosi MNP ostvariti zavisi i odkonteksta, gde se nalazi i od samogMNPa.

Globalizacija i konkurentnostKonkurentnost se moè definisati kaorelativan poloàj jednog konkurentanaspram drugih. To je vrlo ~esta temarazgovora me|u menadèrima, kao i usredstvima informisanja. U prilici smo iu svakodnevnom ìvotu da sesusre}emo sa ovim terminom bilo da jeu pitanju sport, poslovne vesti, berza iliindustrija. Sedamdesetih godina pro{log veka Svetse podelio na tri ekonomska bloka kojise takmi~e me|u sobom. Prvi blok jezasnovan na jenu i ima Japan u svom

centru. Drugi veliki konkurent jeEvropa, kojom dominira Nema~ka, i sanovom valutom evro. Tre}im blokomdominiraju Sjedinjene dràve i ameri~kidolar. Multinacionalne kompanije suprimorane da ostanu konkurentne uglobalnoj ekonomiji, ili }e jednostanonestati. One moraju stalno raditi napove}anju svojih sposobnosti daisporu~uju kvalitetne proizvode iusluge. „GE Medikal Sistem Grups“ jerazvila program Globalnog vo|stva,koji menadèrima pruà globalnuperspektivu. To je vi{egodi{nji proceskoji spaja menadère iz Amerike, Azijei Evrope, da rade zajedno naspecifi~nim poslovnim projektimaunutar visokoorganizovanog sistemskogokvira. Rezultati ovih projekata donoseorganizaciji stvaran napredak i progres.Poznati ekspert iz oblasti konkurencijeMajkl Porter je zapazio da ljudi nemajuiste kriterijume kada je konkurentnost upitanju. Postoje dva zna~ajnakriterijuma za razumevanjekonkurentnosti. Prvi se onosi naspremnost nacije za budu}ekonkurentne interakcije. Bitikonkurentan u ovom smislu zna~i imatipobedu nad budu}im takmi~enjima.Drugi kriterijum konkurentnosti moèse opisati kao reper za u~inak upro{losti. Biti konkurentan u ovomsmislu zna~i da je neko uspeo dapostigne odre|eni povoljannivo.Najednostavnije merilo ovogkriterijuma je deo globalnog trì{ta kojeneka nacija zauzima.Slu`benici dràvnih aparata velikihzemalja ulaù velike napore da seprilagode globalnom poslovanju.Sjedinjene dràve, koje posle Drugogsvetskog rata nisu imale pravogkonkurenta sada imaju Japan kaonajkonkurentniju naciju i Evropskuuniju. Veoma je va`no da menadèri vide sebekao u~esnike u odnosima sa dràvnimslu`benicima u svojim zemljama, i sve~e{}e u celom svetu. Potrebno je ista}inovi stepen intenziteta odnosa izme|umenad`menta i vlasti. Ulog je, za obestrane ve}i nego ikada pre.

Globalizacija i menadèriU globalnom menad`mentu vreme imadve va`ne uloge. Radi se o strpljenju iose}aju za istoriju. Menadèri ne mogupreko no}i da transformi{u svojeorganizacije u u~esnike na globalnomplanu. Za to je potrebno dobropromi{ljanje. Globalizacija poslovanjaimala je za rezultat odnose izme|umenadèra, ~ije se kulturne tradicije nesamo razlikuju, ve} su se razvijalerazli~itim putevima vi{e hiljada godina.Da bi premostile kulturne razlikenerazdvojive od globalne ekonomijemnoge velike kompanije su razvile

posebne programe obuke o kvalitetu,kako bi za sebe obezbedile snabdevanjeglobalnim talentom. Na àlost to za naszna~i jo{ ve}i odliv intelegentnih italentovanih mladih ljudi.Kada organizacija preraste okvirenacionalnih granica menadèri sesusre}u sa mogu}no{}u da osnujuzvani~ne, ugovorne odnose samenadèrima drugih zemalja. Oni moguda koriste licence, a mogu da prodajufran{ize ( kao Mekdonalds). Licence ifran{ize otvaraju organizacijama put doinostranih prihoda, ali je njihova ulogau menad`mentu ograni~ena. Da bidobile ve}i prostor na poljumenad`menta kompanije moraju da seokrenu direktnom ulaganju. Jedna odtakvih opcija je i zajedni~ko ulaganje,koje kao takvo moè biti jedini put dase u|e u odre|ene zemlje radi zakonskeregulative.U radu sa zaposlenima iz drugihzemalja menadèri se ~esto suo~avajusa svojim predube|enjima. Tako imamoetnocentri~ne menadère koji smatrajuda su strane zemlje i njihovi stanovniciinferiorni u odnosu na njihovudomovinu, policentri~ne menadère,koji smatraju da su sve zemlje razli~ite ipodjednako te{ke za razumevanje (obi~no ostavljaju lokalnimmenadèrima probleme veruju}i da }ebolje razumeti probleme svojihsunarodnika) i geocentri~ne menadère,koji nalaze sli~nosti i razlike izme|uraznih zemalja, i koji poku{avaju dakoriste najefektniju tehniku i praksu,bez obzira odakle poti~u.

Zaklju~akGlobalizacija predstavlja jednu odnajva`nijih promena u spolja{njemokruènju ve}ine kompanija. Ona seodnosi na novu perspektivu ili stav oodnosima sa drugim ljudima(preduze}ima) iz drugih zemalja.Globalizacija se odnosi na raspon,oblik, broj i kompleksnost bezpresedana u poslovnim odnosima, kojise odvijaju preko me|unarodnihgranica. Proces internacionalizacije po~eo je dase ubrzava posle Drugog svetskog rata,kada su jaka ekonomija Sjedinjenihdràva i napredovanje na poljukomunikacija i transporta omogu}avalikupovinu i upravljanje stranomaktivom. Ve} {esdesetih godina pro{logveka, ekonomski rast u Evropi i Japanuizrodio je konkurenciju ameri~kimpreduze}ima. Ta konkurencija se danassamo pro{iruje na Kanadu i Meksiko sajedne strane i ~etiri tigra – Honkong,Singapur, Ju`nu Koreju i Tajvan sadruge strane.Konkurentnost, relativan poloàj jednogkonkurenta u odnosu na druge, moè seodnositi na organizaciju ili naciju.

energija

[045]

2 Arizanovi} G.: Kreativnost i menad`ment,Arizan, Aleksandrovac, 2007.

Globalizacija je pove}ala ulogu vlasti uuticanju na konkurentnost putemekonomske klime, institucija i politike.Na globalne odnose uti~e mno{tvoekonomskih, politi~kih i tehnolo{kihuslova koji se razlikuju od zemlje dozemlje. Iznad svega, globalni menadèrima razloga da bude strpljiv u evolucijiglobalnih poslovnih odnosa. Ovoproisti~e zato {to je globalizacija spojilaljude ~ije su se kulture vekovimarazlikovale.Odràvanje privilegovanog poloàja usve turbulentnijem dru{tvu, centralni jeproblem alijanse najbogatijih zemalja.Odgovor militantne frakcije globalneelite mo}i najava je represivnije fazepoliti~ke globalizacije. Jedan njensimptom nalazimo u sklonostima kanovom planetarnom vojnomintervencionizmu, formiranju dìnovskevojne ma{inerije Zapada, potpunoosamostaljene od OUN. Sve niti analizevode zaklju~ku koji se nalazi u centrusociolo{ke teorije: savremeni svetzadobio je formu „svetskog dru{tvarizika“.

Literatura[1] Arizanovi} G. : Kreativnost imenad`ment, Arizan, Aleksandrovac,2007.[2] \or|evi} B. : Psihologijamenad`menta , Filozofski fakultet-Blace,2001.[3] \or|evi} B.,Stojanovi} M. :Posebne teme menad`menta,Ekonomika-Ni{,2004,[4] Pe~ulji} M. : Dva lica globalizacije,Politika,Beograd,2001.[5] Internet linkovi:www.evropskiforum.net, www.iro.org,www.rumford.org.uk

eksploatacije. U svim ovim fazamapostoje odre|eni rizici koji mogu imatinegativni uticaj na izgradnju odnosnobudu}i rad termoelektrane. Poznavanjemogu}ih rizika omogu}ava da seblagovremeno preduzmu aktivnosti kojevode njihovom minimizovanju. To sepre svega odnosi na dobro

energija

[046]

Zdravko N. Milovanovi}, dipl.ma{.in`.Univerzitet u Banjoj Luci, Ma{inski fakultet Banja Luka

UDC: 621.311.17.004.15

Mogu}i rizici tokomprojektovanja, izgradnje ieksploatacijetermoenergetskihpostrojenja

1. UvodProces izgradnje termoenergetskogobjekta obuhvata niz aktivnosti, po~ev{iod faze pripremnih i istra`nih radovavezanih za lokaciju, analize uslova nalokaciji, rezervi i kvalitet uglja itd. pado faze projektovanja, izgradnje imontaè, pu{tanja u rad i komercijalne

RezimeOsnovne pretpostavke od kojih se polazi u istraìvanjima sloènihtermoenergetskih tehni~kih sistema su da se stanje njihove radne sposobnosti sastabilnim bezotkaznim radom, a koje zbog stati~ke strukture i dinami~kog uticajavelikog broja faktora iz operativnog i {ireg okruènja ~esto prelazi u nestabilnostanje u otkazu, nau~nim prilazom konkurentnog inènjerstva (inènjerstvoìvotnog ciklusa) moè dràti pod kontrolom. Dosada{nja istraìvanja pokazala suda nau~ni prilaz (nau~na preventiva kroz projektovanje, nau~no prepoznavanje inau~nu primjenu) moè na najpovoljniji na~in, kroz upravljanje pouzdano{}u,dovesti do optimalnog nivoa pouzdanosti prema kriterijumu tro{kova ìvotnogciklusa, odnosno do prognoze trenutka neophodnog sprovo|enja reinènjeringa.To se prije svega odnosi na dobro projektovanje, dobar izbor komponenti, dobrumontaù i kasnije pravilno vo|enje pogona bloka prvo u probnoj pa kasnije i ukontinuiranoj eksploataciji, sa krajnjim ciljem postizanja maksimalno mogu}epouzdanosti i raspoloìvosti bloka. Krajnji cilj je stvaranje uslova za ostvarenjemaksimalne proizvodnje elektri~ne energije. Klju~ne rije~i: termoenergetsko postrojenje, rizik, pouzdanost, odràvanje

Possible Risks in the Course of Designing, Construction andExploitation of Thermal Power Plants The basic starting presumptions in research of complex thermal power technicalsystems, are the following: the condition of their working capabilities with stabilework without failure, and which often transfer to unstable condition in failure, dueto static structure and dynamic impact of many factors from operational and widevicinity, can be kept under control by scientific approach of competitionengineering (engineering of living cycle). The previous researches showed thatscientific approach (scientific prevention through designing, scientific recognitionand scientific application) can in the most favourable way, through reliabilitymanagement, lead to the optimal level of reliability toward criteria of living cycleexpenses, i.e. prognosis of the moment requiring re-engineering. This mostly refersto proper designing, good component selection, good assembly and, in later stage,proper run of the plant block, first in test exploitation and later in continuousexploitation, with the final aim to achieve the maximum possible reliability andavailability of the block. The final aim is to create the conditions for maximalproduction of electric power. Key words: thermal power plant, risk, reliability, maintenance

projektovanje, dobar izbor komponenti,dobru montaù i kasnije pravilnovodjenje pogona bloka u eksploataciji,sa krajnjim ciljem postizanjamaksimalno mogu}e pouzdanosti iraspoloìvosti bloka a sve u ciljuostvarenja maksimalne proizvodnjeelektri~ne energije.Osnovne pretpostavke od kojih sepolazi u istraìvanjima sloènihtermoenergetskih tehni~kih sistema suda se stanje njihove radne sposobnostisa stabilnim bezotkaznim radom, a kojezbog stati~ke strukture i dinami~koguticaja velikog broja faktora izoperativnog i {ireg okruènja ~estoprelazi u nestabilno stanje u otkazu,nau~nim prilazom konkurentnoginènjerstva (inènjerstvo ìvotnogciklusa) moè dràti pod kontrolom.Dosada{nja istraìvanja pokazala su danau~ni prilaz (nau~na preventiva krozprojektovanje, nau~no prepoznavanje inau~nu primjenu) moè na najpovoljnijina~in, kroz upravljanje pouzdano{}u,dovesti do optimalnog nivoapouzdanosti prema kriterijumu tro{kovaìvotnog ciklusa, odnosno do prognozetrenutka neophodnog sprovo|enjareinènjeringa. To se prije svega odnosina dobro projektovanje, dobar izborkomponenti, dobru montaù i kasnijepravilno vo|enje pogona bloka prvo uprobnoj pa kasnije i u kontinuiranojeksploataciji, sa krajnjim ciljempostizanja maksimalno mogu}epouzdanosti i raspoloìvosti bloka.Krajnji cilj je stvaranje uslova zaostvarenje maksimalne proizvodnjeelektri~ne energije.

2. Inènjerstvo ìvotnog ciklusa imogu}i rizici TEPPouzdanost, kao vjerovatno}a da }esloèni tehni~ki sistem ispunitizahtijevanu funkciju u odre|enimvremenskom periodu i pod odre|enimuslovima, ima svoja ~etiri bitna faktora:vjerovatno}u, zahtijevanu funkciju,vremenske periode i radne uslove. Kakou pojedinim oblastima tehnike (posebnou energetici i procesnoj industriji) jo{uvijek nije formulisan i detaljnoobra|en cjelokupan sistem zadataka idirektnih puteva za postizanjeoptimalne pouzdanosti odre|enogpostrojenja, u praksi se naj~e{}e koristitzv. princip posljedica kroz uklanjanjeili pobolj{anje performansi “slabihmjesta” na svim etapama ìvotnogvijeka samog objekta. Pri tome se kaoosnova koriste rezultati dobijeni na bazikvalitativne i kvantitativne analize,odnosno iskustava ste~enih u postizanjupouzdanosti na svim etapama ìvotnogvijeka tehni~kog (naj~e{}e energetskogili procesnog) postrojenja. Poznavaju}i osnovne karakteristikepouzdanosti, na bazi kojih se stalno u

vremenu predvi|a pojavaotkaza, ujedno se vr{e iprognoze budu}ih stanjasistema, na ~ijoj bazi sedonose odluke oneophodnim postupcimapreventivnog odràvanja ivremenskim momentimanjihovog sprovo|enja, a ucilju spre~avanjaakumuliranja o{te}enja iiznenadne pojave otkaza,odnosno neplaniranihzastoja, dodatnih tro{kovaili ve}ih havarija.Osnovni ciljevi koje jeneophodno ostvaritiprocesom odràvanja su smanjenjetro{kova (zbog zastoja u radu izazvanihotkazima, pove}anja njihove duìnetrajanja, pojave {karta, zajedni~koorganizovanije upravljanje procesomproizvodnje i nov~anim tokovima,smanjenje zaliha rezervnih dijelova),pobolj{anje tehni~ko-tehnolo{kog stanjaopreme i postrojenja (proceszastarijevanja opreme i postrojenja,pove}anje sigurnosti za okolinu,postizanje bolje kvalitete krajnjegproizvoda, upravljanje kvalitetom,organizovanije angaòvanje po osnovudefinisanih slabih ili kriti~nih mjestakako u procesu proizvodnje tako i uokviru pojedinih jedinica ilikomponenti sloènijih sistema), kao ivrednovanje socijalnog aspekta(pove}anja motiviranosti za rad uodràvanju i za rad kao posluìocapostrojenja, slabljenje psiholo{kogpritiska na samog radnika i sl.).Termoenergetsko postrojenje (TEP) sesmatra nesposobnim za rad ieksploataciju ako je njegovo stanjetakvo da vrijednost nekog od zadanihparametara koji karakteri{u sposobnostizvo|enja odgovaraju}e funkcije neodgovara vrijednostima koje sudefinisane normativno-tehni~komdokumentacijom. Moè se re}i da otkaznastaje u trenutku kada je vrijednostkontrolisanog parametra dostigla jednuod dozvoljenih granica (gornje ilidonje) ili ako je iza{la izvan njih. [emaprelaza termoelektrane kao sloènogtehni~kog sistema iz stanja u radu ustanja zaustavljanja data je na slici 1.Ranije su osnovne metode analizepouzdanosti kao komponente {iregpojma sigurnosti, bile zasnovane nakonzervativnoj koncepciji “apsolutnesigurnosti”, {to nije adekvatnovjerovatnosnoj prirodi pojave otkaza iporeme}aja eksploatacije,prouzrokovanih naj~e{}e promjenomuslova eksploatacije.S druge strane, radi izbjegavanjanastanka uobi~ajnih razlika izme|upostavljenih zahtjeva za pouzdano{}u injihove zavisnosti od ispunjenja

operativnih zahtjeva, posebnu pa`njutreba posvetiti definisanju analiti~kihizraza i numeri~kih vrijednostiparametara pouzdanosti. Za realizacijuovog zadatka neophodno je formiratiodgovaraju}u bazu podataka, vezanu nesamo za sistem kao cjelinu, nego i zakomponente sistema, kao osnovnihkarika u lancu pouzdanosti. Intenzitetotkaza neke od komponenti sistemazavise od mnogih faktora (mehani~ko itermi~ko preoptere}enje, uticaj okoline,uslovi eksploatacije, na~in popravkeodnosno zamjene, uticaj ljudskogfaktora i sl.). Pri tome se procjenapouzdanosti, u zavisnosti od svrhe ifaze ìvotnog ciklusa termoelektrane, uprincipu realizuje na tri osnovna na~ina:procjena pouzdanosti na principusli~nosti opreme, na bazi njenetipizacije ili retrospektivne analogneinformacije, uz korekciju za noveprognozne projektne uslove; procjenapouzdanosti metodom nabrajanjakomponenti, ili tzv. "grubi" prora~unpouzdanosti, uz formiranjeodgovaraju}ih statisti~kih metoda ilogi~ko-vjerovatnosnih modela, kao iocjene pri nepotpunoj odre|enostiinformacije i procjene pouzdanostimetodom analize naprezanja, ili tzv."fini" prora~un pouzdanosti(karakteristike mogu}ih odnosa radnihparametara i optere}enja), procjenavjerovatno}e parametara izdr`ljivosti imogu}ih odstupanja konstruktivnihelemenata, ekspertne korekcijekarakteristika trajnosti i resursa detaljauz u~e{}e {tetnih uticaja.Intenzivan razvoj vjerovatnosnihmetoda analize sigurnosti rezultovali suformulisanjem skupa vjerovatnosnihmetoda analize sigurnosti tehni~kihsistema (tabela 1). Pri tome postojerazli~iti na~ini realizacije navedenihmetoda, koji se pri posmatranju sistemakao sloène cjeline, mogu svrstati uslijede}e:- Kori{}enje i svo|enje na model

vjerovatno}e ispada, u~estanosti injihovog trajanja, a koji odgovara

energija

[047]

Slika 1 [ema prelaza termoelektrane kaosloènog tehni~kog sistema iz stanja uradu u stanja zaustavljanja

zakonitostima "prekida~ke" Boole-ovealgebre sa dva osnovna stanja:potpuna radna sposobnost ili potpuniotkaz.

- Metode zasnovane na kori{tenjuMarkovskih ili Polumarkovskihmodela sigurnosti, koje se odlikuju savi{e stanja (uklju~uju}i i stanjerezerve) i funkcijom vremenskezavisnosti vjerovatno}e stanja.

- Kori{}enje Weibull-ove raspodjele,kako za elemente, tako i zapodsisteme i sam sistem u cjelini injeno testiranje.

2.1. Rizici tokom faza projektovanjai izgradnje TEP

Prikaz ìvotnog ciklusa, odnosno noviprilaz razmatranju filozofije tehni~kihsistema predstavlja odgovor na pojavute{kih havarija i katastrofa u nuklearnimelektranama, naftnoj i hemijskojindustriji, havarija u transportu i sli~no,a s ciljem obezbje|enja sigurnostitehni~kih sistema. U zadnje vrijeme naovo se tro{e zna~ajna sredstva, [2].Vaàn korak u okviru analizesigurnosti, a samim tim i pouzdanostitehni~kih sistema, predstavlja samonormiranje sigurnosti, odnosnoformulisanje zahtjeva za sigurno{}usistema. Pri tome problem formiranjaminimalno dovoljnog skupapokazatelja, koji karakteri{u razmatranosvojstvo konkretnog sistema, jo{ uvijeknije u potpunosti rije{en. U zavisnostiod razmatranog sistema, sigurnost,odnosno pouzdanost kao njenakomponenta, predstavlja rezultatsuperpozicije drugih vi{e “elementarnihsvojstava”, kao {to su mehani~ka~vrsto}a, stabilnost, vatrostalnost,elasti~nost i dr.

Postojanje potencijalnih izvoraopasnosti i na taj na~in i gustinehipoteti~kih havarija, moè posluìtikao univerzalna kvantitativnakarakteristika sigurnosti, odnosnopouzdanosti svih tehni~kih sistema, [2].Time se preko ovog pokazateljaomogu}uje me|usobno pore|enjetehni~kih podsistema razli~ite namjene iprincipa rada, tj. “mjerenje” prema skalihavarije razli~itih izvora opasnosti. Ovopredstavlja rizik, koji karakteri{eu~estanost pojave neèljenih doga|aja ujedinici vremena. U rije~niku evropskeorganizacije za kvalitet (EOQ), usklopu termina koji se koriste za oblastop{teg upravljanja kvalitetom, rizik sedefini{e kao “zajedni~ki faktorvjerovatno}e pojave neèljenogdoga|aja i njihovih posledica”, [3]. Ranije su osnovne metode analizepouzdanosti kao komponente {iregpojma sigurnosti, bile zasnovane nakonzervativnoj koncepciji “apsolutnesigurnosti”, {to nije adekvatnovjerovatnosnoj prirodi pojave otkaza iporeme}aja eksploatacije,prouzrokovanih naj~e{}e promjenomuslova eksploatacije.S druge strane, radi izbjegavanjanastanka uobi~ajnih razlika izme|upostavljenih zahtjeva za pouzdano{}u injihove zavisnosti od ispunjenjaoperativnih zahtjeva, posebnu pa`njutreba posvetiti definisanju analiti~kihizraza i numeri~kih vrijednostiparametara pouzdanosti. Za realizacijuovog zadatka neophodno je formiratiodgovaraju}u bazu podataka, vezanu nesamo za sistem kao cjelinu, nego i zakomponente sistema, kao osnovnihkarika u lancu pouzdanosti. Intenzitetotkaza neke od komponenti sistemazavise od mnogih faktora (mehani~ko i

termi~ko preoptere}enje, uticaj okoline,uslovi eksploatacije, na~in popravkeodnosno zamjene, uticaj ljudskogfaktora i sl.). Pri tome se procjenapouzdanosti, u zavisnosti od svrhe ifaze ìvotnog ciklusa termoelektrane, uprincipu realizuje na tri osnovna na~ina:

procjena pouzdanosti na principusli~nosti opreme, na bazi njenetipizacije ili retrospektivne analogneinformacije, uz korekciju za noveprognozne projektne uslove;procjena pouzdanosti metodomnabrajanja komponenti, ili tzv."grubi" prora~un pouzdanosti, uzformiranje odgovaraju}ih statisti~kihmetoda i logi~ko-vjerovatnosnihmodela, kao i ocjene pri nepotpunojodre|enosti informacije i procjenepouzdanosti metodom analizenaprezanja, ili tzv. "fini" prora~unpouzdanosti (karakteristike mogu}ihodnosa radnih parametara ioptere}enja), procjena vjerovatno}e parametaraizdr`ljivosti i mogu}ih odstupanjakonstruktivnih elemenata, ekspertnekorekcije karakteristika trajnosti iresursa detalja uz u~e{}e {tetnihuticaja.

Na~ini prora~una koji odstupaju odklasi~nih usmjerenja u teorijipouzdanosti, gdje se raspodjela otkazane daje eksplicitno, nego se nalaze iznjihove zavisnosti od sistema planskihremonta, nakon kojih se vr{i procjenapostoje}eg stanja i mogu}nostieksploatacije za naredni period. Daljinapredak u pobolj{anju procjenepouzdanosti, osim u prilago|avanjimaklasi~nih metoda specifi~nostima datogsloènog tehni~kog kompleksa, leì upotrebi skra}ivanja vremena ispitivanjajednog ili vi{e faktora kroz izbor

optimalnog planaskra}enih ispitivanjaautomatizacijom "online" postupakaocjene pouzdanosti injeno optimiziranjena bazi izabranihkriterijuma (naj~e{}eekonomskogkriterijuma). Tako|eje potrebno,uzimaju}i u obzirsamu strukturutehnolo{kog sistemai karakteristikepouzdanostipojedinih elemenata,dati mjeru va`nosti irangiranje po njojelemenata sa aspektaracionalne raspodjeleresursa pri povi{enjusame pouzdanostisvakog od njih. Kaorezultat rje{avanja

energija

[048]

Tabela 1 Pregled metoda koje se koriste u analizi sigurnosti [2]

problema utvr|uje se lista kriti~nostikrajnjih posledica (efekata) otkaza.Uslovi koje je neophodno posjedovati,da bi se do liste do{lo, su poznavanjeuslova rada sistema, njegove strukture iposjedovanje baze podataka o otkazimaelemenata, [4].Treba ista}i i ~injenicu da jemetodologija procjene pouzdanostiveoma mnogo napredovala na poljuelektronike, dok u slu~aju pogonskihsistema, gdje su zastupljene raznorodnetehnologije (ma{instvo, elektronika,energetika i sl.), zahtjeva daljeprou~avanje u smislu uvo|enja drugihpretpostavki (uspostavljanje redovnihprocesa odràvanja sa uvo|enjemdijagnostike, organizovanje iprikupljanje podataka o otkazima, uzkori{tenje postoje}ih statisti~kihanaliza). Ciljevi predvi|anjapouzdanosti, odnosno procesautvr|ivanja numeri~kih vrijednosti zasposobnost konstrukcije uzadovoljavanju postavljenih zahtjevapouzdanosti, su: procjena izvodljivosti,pore|enje mogu}ih rje{enja,identifikacija mogu}ih problema,planiranje snabdijevanja i odràvanja,utvr|ivanje nedostataka podataka,usagla{avanje u slu~ajevima me|usobnezavisnosti parametara, alokacijapouzdanosti i mjerenje napretka udostizanju postavljene pouzdanosti.Analiza sloènog tehni~kog sistema injihovih postrojenja (kakvi suenergetsko-procesni objekti) sa aspektao~ekivane pouzdanosti i preventivnoginènjeringa treba da obezbijedislijede}e:- ocjenu pouzdanosti i rezerve

optere}enja kako elemenata tako isamog tehni~kog sistema u cjelini uzavisnosti od samog tehnolo{kogprocesa i eksploatacije;

- analizu tehni~kog rje{enja, uzotkrivanje tzv. “uskih grla” vezanih zapouzdanost, odre|ivanje reìma rada imjesta tehni~kog sistema u okviruvi{eg hijerarhijskog nivoa;

- poseban naglasak dat je na procesrazrade i projektovanja, gdje postojevelike mogu}nosti za obezbje|enjeoptimalnog nivoa pouzdanosti krozoptimalno pove}anje pouzdanosti radasvih elemenata u strukturnoj {emitehni~kog sistema, izbor planapreventivnih remonta, uz minimalnosvedene tro{kove;

- prikaz pokazatelja pouzdanostikompleksa tehni~kog sistema ufunkciji od tehnolo{ke {eme i njenogkidanja, uz minimalne svedenetro{kove;

- prikaz i rangiranje pokazateljapouzdanosti najkriti~nijih sklopova,odnosno elemenata u zavisnosti odnjihovih parametara i karakteristika,uz minimalne svedene tro{kove;

- stvaranje jedinstvenih polaznihpodataka za dalja istraìvanja istohasti~ke analize i modeliranje;

- definisanje, kroz algoritam, osnovnogna~ina utvr|ivanja ili potvrde nivoapouzdanosti kompleksnog tehni~kogsistema;

- ubrzavanje ispitivanja za ocjenupouzdanosti kroz pove}anjeefektivnosti predloènog modela (planskra}enih ispitivanja za ocjenupouzdanosti kako elemenata tako isistema u cjelini) prilago|enogsloènom tehni~kom sistemu;

- definisanje neophodnih aktivnosti zapobolj{anje i/ili optimizacijupouzdanosti sloènog tehni~kogsistema, kao i

- razvoj op{teg modifikovanogmatemati~kog modela za postizanjeoptimalne pouzdanosti, razvoj procesareinènjeringa i definisanja nivoapouzdanosti i tokova odràvanja saosnovnim konturama ekspertnogsistema.

Formiranje baze podataka i grupisanjenau~no-stru~nih metoda za ocjenupouzdanosti, uz kriti~ku analizunaj~e{}e primjenjivanih i njihovoprilago|avanje specifi~nostima

kompleksnog sloènog tehni~kogsistema, posluìli su za formiranje vi{emodifikovanih metode, koje kaorezultat ima vremensku zavisnostpouzdanosti rada i vjerovatno}e ispadaodnosno otkaza tehni~kog sistema. Pritome je izvr{eno izdvajanje i rangiranjenajuticajnijih elemenata u okvirusloènog tehni~kog sistema po njihovojva`nosti u smislu povi{enja nivoapouzdanosti.Optimalno upravljanje sloènimtehni~kim sistemima uglavnom jezasnovano na koli~inskoj ocjeni ikompleksnoj optimizaciji pouzdanosti uzavisnosti od na~ina njegovogobezbje|enja na razli~itim me|uetapama i nivoima postrojenja kaosloènog tehni~kog sistema, [5]. Trebaista}i da proces optimizacije predstavljasamo jednu kariku za dugoro~nooptimalno upravljanje vi{imhijerarhijskim sistemom, koje seostvaruje na niìm hijerarhijskimnivoima. Sam zadatak optimizacijepouzdanosti za nova postrojenja svodise na zajedni~ki izbor samih pokazateljapouzdanosti i definisanje putevanjihovog obezbje|enja. U daljem tekstudat je primjer ocjene mogu}ih rizikaprilikom razrade idejnog rj{enja za TEStanari instalisane snage 420 MW.

2.1.1. Uticaj kvaliteta i karakteristikauglja na smanjenje rizikaUspje{nost u projektovanju i kasnije ueksploataciji i odràvanju kotlovskogpostrojenja i pomo}nih sistema umnogome zavise od dobrog poznavanjakarakteristika goriva i granica njihovepromjene. Sa porastom ta~nosti ulaznihpodataka, posebno kod postrojenja kojasagorijevaju niskokalori~na goriva,raste i jednostavnost i kompaktnostprojektovanih rje{enja, smanjuju seproblemi u eksploataciji, manje suoscilacije radnih parametara, ve}aefikasnost, raspoloìvost iekonomi~nost rada razmatranog TEP-a.U tom smislu, smanjuju se i rizici

energija

[049]

Slika 2 Model i lokacija TE Stanari sange 430 MW, [8]

vezani za ta~nost projektovanja,investicione tro{kove za opremu,tro{kove te~nog goriva, stabilnost iefikasnost rada bloka, za{titu ìvotnesredine od {tetnih uticaja, itd. Iz tihrazloga, neophodno je obaviti detaljnuanalizu, a kasnije i verifikacijupodataka o fizi~ko hemijskimkarakteristikama i kvalitetu uglja saciljem dodatne minimizacije pojavemogu}ih rizika. Po utvr|ivanjukarakteristika goriva, vr{i seoptimizacija izbora reìma rada, uzprate}i izbor najbolje opreme ikotlovskog postrojenja u cjelini (npr.sagorijevanje uglja u spra{enom stanjuili sagorijevanje u fluidizobanom sloju,slika 3).

2.1.2. Raspoloìve koli~ine vode U prethodnim istra`nim radovimarazmatrani su mogu}e varijantezahvatanja vode za potrebe TE Stanari ito direktna zahvatanja povr{inskih vodaiz okolnih vodotokova, akumulisanjevoda na tim vodotocima, kao ikori{}enje podzemnih voda. Analizevodnog potencijala povr{inskih voda izokolnih vodotokova, pokazuju daprotok ovih vodotokova u minimumudrasti~no opada u odnosu na prosjek,tako da potrebne koli~ine vode za TEStanari skoro dostiù ukupnuraspoloìvu koli~inu vode u ovim

vodotokovima u periodu malih voda. Sdruge strane, kvalitet vode ododvodnjavanja kopova je takav danjihova priprema u postrojenju HPVtermoelektrane ne bi imala ni tehni~koni ekonomsko opravdanje. Raspoloìvekoli~ine vode su na osnovuhidrogeolo{ke analize leì{tanedovoljne za zadovoljnje potrebatermoelektrane jer su zavisne odpadavina i u periodima dugihmalovo|a jako se smanjuju. Na osnovuizvr{enih preliminarnih istra`nih radovana podru~ju lokacije zahtijevanekoli~ine vode se mogu obezbijediti izpodzemnih bunara. Analiza izda{nostijednog eksploatacionog bunara (30m3/h, prema istraìvanjima) pokazujeda se skoro polovina potrebne koli~inevode moè obezbijediti iz tog bunara.Pretpostavlja se da se na samoj lokacijiTE ili u neposrednoj okolini moèformirati vi{e bunara. U ciljuprikupljanja podataka o raspoloìvimkoli~inama podzemne vode, mogu}embroju i kapacitetu pojedinih bunara irastojanjem izme|u bunara, potrebno jesprovesti dodatna istraìvanja.

2.1.3. Zaga|enje okoline i primjena~istih tehnologijaImaju}i u vidu savremene propise oza{titi ìvotne sredine, koji su diopostoje}e regulative Republike Srpske,

pri izradi projekta za TE “Stanari”predvi|ena tehni~ka rje{enja obuhvatilasu sve neophodne mjere za{tite, kojeobezbje|uju da ovaj objekat budeprihvatljiv sa ekolo{kog stanovi{ta.Energetski objekti uvek imaju odre|eninivo {tetnih uticaja na kvalitet ìvotnesredine u svojoj okolini. Zbog toga je ucilju izbora najpovoljnijeg rje{enja,jedan od zna~ajnih koraka utvr|ivanjeuslova za analizu i ocjenu uticajaobjekta na okolinu, odnosno iznalaènjeprojektnih re{enja koja }e eliminisatiuticaj na okolinu do ispod zakonompredvidjenih vrednosti. Ovo je posebnobitno kada se radi o objektu koji bi senalazio u podru~ju koje je za sadaekolo{ki o~uvano, {to je neophodnozadràti u toj istoj mjeri kao i poslijeizgradnje i tokom rada objekta.Ispunjenje svih propisanih uslovaza{tite ìvotne sredine kao i prihvatanjeod strane javnosti i svih zainteresovanihgradjana predstavlja osnovni preduslovza po~etak realizacije projekta.Dobijanje ekolo{ke saglasnosti uti~e narokove izgradnje i predupredjuje kasnijeeventualne probleme.

2.1.4. Ograni~enje CO2 emisijeEmisija green house gases, GHG, jesloèn i internacionalizovani problem,koji je na neki na~in definisan Kjotskimprotokolom. U procesu pribliàvanja

energija

[050]

Slika 3 Toplotna {ema TE Stanari 430 MW, [8]

Evropskoj uniji, BiH }e morati pri-hvatiti i ratifikovati Kjotski protokol.Bosna i Hercegovina je prihvatilaOkvirnu konvenciju UN o promjeniklime, koja je krajem 2000. godinestupila na snagu za BiH. Kao zemlji urazvoju, mogu}e je da Bosni iHercegovini, ne}e biti postavljenzahtjev za smanjenje emisija GHG uodnosu na 1990. godinu, ali }evjerovatno biti problemati~noprekora~enje emisija GHG ostvarenih1990. godine na nivou BiH kao dràve.U BiH nije izvr{ena inventarizacijagasova GHG za protekli periodvremena, tako da ne postoje zvani~nipodaci o emisiji GHG za 1990. i drugegodine. Na osnovu preliminarnihprora~una u okviru prethodne studijeopravdanosti (po metodologiji IPCC),ra~unaju}i i pretpostavljeno pove}anjeproizvodnje postoje}ih TE u BiH,preostaje "pozitivna" razlika emisijeCO2 od 2038 kt CO2 , odnosno 4173 ktCO2 ukoliko postoje}e TE ne pove}ajuproizvodnju. Brì investicioni procesizgradnje TE "Stanari" mogao bidjelimi~no "izbje}i" sloènu proceduruudovoljavanja zahtjevima Kjotskog pro-tokola.

2.2. Rizici tokom eksploatacijetermoelektrane

Sistemskim postupcima za utvr|ivanjeuzroka, vrste i posljedice otkaza kojimogu nastupiti, neophodno je definisatii specificirati aktivnosti za minimizacijukatastrofalnih posljedica otkaza,naro~ito onih koji se odnose na samosredstvo i okolinu (preventivniinènjering). Upravljanje preostalimradnim vijekom termoelektrane, uzneizbje`nu analizu i specifikaciju njenih“slabih mjesta”, danas jemultidisciplinaran zadatak timastru~njaka, za ~iju realizaciju supotrebne nove metode i koncepti, kao iodgovaraju}i algoritmi za metode rada.Glavna te`nja u razvoju tih metoda jesuefikasnost, brzina i cijena, odnosnodobijanje odre|enih broj~anihvrijednosti na osnovu kojih se moèdo}i do odgovaraju}e i pravovremeneodluke u procesu odràvanja(optimizacija odlu~ivanja).Osim procjenom, do podataka zaodre|ivanje pouzdanosti forsirano semoè do}i prora~unom i verifikacijomili prirodnim putem (neforsirano), kroziskustva korisnika, vlastita proizvodna idruga iskustva i kroz podatkeodgovaraju}ih servisnih organizacijaangaòvanih na poslovima odràvanja.Ukoliko je posmatrani objekat sloèn(npr. sistem termoelektrane), tada jeproblem odre|ivanja pouzdanostirije{en ako se znaju pouzdanostisastavnih komponenti ili bar njihovih"najkriti~nijih" dijelova, njihova

me|usobna veza (struktura) i radniuslovi (ograni~enja i uslovi okoline). Treba ista}i ~injenicu da se verifikacijapouzdanosti, odnosno testiranjehipoteze u praksi obavlja u svimìvotnim fazama razvoja, projektovanja,gradnje i eksploatacije objekta, auglavnom je vezana za nekolikoosnovnih ograni~avaju}ih faktora -novac i vrijeme, odnosno usloveokoline i druga tehni~ka ograni~enja.Samu verifikaciju pouzdanosti prati iodgovaraju}i matemati~ki aparat, saodre|enim nivoem povjerenja uispitivane parametre. Neodgovaraju}inivo pouzdanosti u toku eksploatacijesamog tehni~kog sloènog sistema,postojanje neracionalnih ulaganja nabazi rada otklanjanjem posledica a neuzroka, jasno ukazuju na neophodnostuskla|ivanja postoje}ih metoda zapostizanje optimalne pouzdanosti injihovog prilago|avanja sistemu, uzprethodno definisanje i razraduodgovaraju}eg algoritma.U stohasti~nim pona{anjima sloènihtehni~kih sistema sa velikim brojemsklopova, podsklopova i njihovihkomponenti, stanje u budu}nosti nijeodre|eno samo po~etnim stanjem ina~inom upravljanja, zbog ~ega metodeza procjenu optimalne pouzdanosti nabazi ekonomskog kriterijuma, dobijajusvoju ulogu u procesima projektovanja iplaniranja izrade, kori{tenja iodràvanja sistema, kao i njegovihdijelova. Tako|e primjena metodateorije vjerovatno}e i statistike na baziistorije podataka o otkazima, veoma jezna~ajna za dono{enje dugotrajnihodluka u sistemu odràvanja, {to dajemogu}nost pravovremenih djelovanjauz adekvatno sniàvanje tro{kovaodràvanja, [1].

2.2.1. Snabdijevanje ugljemObezbje|enje potrebnih koli~ina ugljaza TE Stanari u cilju smanjenjamogu}ih rizika neophodno je realizovatimjerama koje se sprovode u okviruprocesa proizvodnje na rudniku a i natermoelektrani, pri ~emu mjere narudniku podrazumijevaju odre|enauskla|ivanja proizvodnje uglja sapotro{njom termoelektrane, uz uzimanjeu obzir primijenjene tehnologijeokopavanja, blagovremenog otkrivanjauglja i obezbe|enja potrebnih koli~inauglja bez obzira na uticaj spolja{njih iostalih faktora (vremenski uslovi,kvarovi mehanizacije, problemitransporta, itd). Dobra organizacija ikoordinacija rudnika i rada elektrane,priprema skladi{ta uglja za kriti~neperiode, posebno u zimskim uslovima iuslovima planskih remonta na rudniku,zna~ajno }e umanjiti rizike nedostatkauglja koji se mogu odraziti nasmanjenje proizvodnje elektri~neenergije.

2.2.2. Gubitak proizvodnjeelektri~ne energijeProizvodnje elektri~ne energije TEP udirektnoj je vezi sa raspoloìvosti togbloka odnosno sa stopom prinudnihzastoja. U cilju odràvanja proizvodnjena zahtijevanom nivou i smanjenjastope prinudnih zastoja neophodno jepreduzeti niz mjera od kojih su nekeuslovljene karakterom opreme ispolja{njim uticajima, dok su druge~isto organizacione. Smanjenje stopeprinudnih zastoja a time i smanjenjerizika za gubitkom proizvodnjeelektri~ne energije, rje{ava se inicijalnoprojektno izborom odgovaraju}ihkvalitetnih materijala za dijelove podpritiskom, ~iji otkaz predstavlja naj~e{}iuzrok zastoja termoelektrane. Poredovog, organizacione mjere u smisluredovnog preventivnog odràvanja,dobro planiranih redovnih godi{njihremonta, kao i dobro obu~eno pogonskoosoblje, obezbijedi}e uslove za pouzdanrad bloka. Organizacionim i tehni~kimmerama potrebno je uo~iti i otklonititehni~ke probleme opreme vezane zao~uvanje ìvotne sredine a time ispre~iti redukciju snage elektrane ilinjeno eventualno isklju~enje usledprekora~enja dozvoljenih ekolo{kiohuslova.

2.2.3. Plasman elektri~ne energijeUspostavljanjem trì{ta elektri~neenergije u jugoisto~noj Evropi,povezanog sa trì{tem Evropske Unije,kao i potpuna liberalizacija trì{ta,znatno se mijenja pristup energetskimanalizama i valorizaciji opravdanostiizgradnje nekog novog energetskogobjekta. Prilikom analiza mogu}nostiplasmana proizvedene energije,elektri~na energijia je posmatrana kaotrì{ni i izvozni proizvod i razmatranesu potrebe potro{nje elektri~ne energijeu Republici Srpskoj, Bosni iHercegovini i u jugoisto~noj Evropi. Naosnovu trenutnog stanja RepublikaSrpska i BiH imaju vi{ak izgra|enihkapaciteta koji mogu davati ve}uproizvodnju od potrebne potro{njeelektri~ne energije.Formiranjem zajedni~kog trì{taelektri~ne energije u jugoisto~nojEvropi, otvara se mogu}nost plasmanasvih vi{kova elektri~ne energije, poduslovom da izdrè tehni~ko-ekonomskui ekolo{ku konkurenciju. Analizomenergetskih prilika i u ostalim zemljamajugoisto~ne Evrope moè sekonstatovati da samo Bugarska iRumunija imaju vi{kove elektri~neenergije iznad aktuelnog potro{a~kogkonzuma, dok ostale zemlje imajuevidentne manjkove, pa se plasmanenergije iz TE Stanari moè traìti uokviru zemalja jugoisto~ne Evrope.

energija

[051]

2.2.4. Rizik prenosa elektri~neenergije Uklapanje TE Stanari uelektroenergetski sistem, mogu}e jeostvariti na 400 kV mreù, presecanjemi povezivanjem na 400 kV dalekovodBanja Luka -Tuzla. Iz sprovedeneanalize optimizacije vezivanja ovogobjekta na bazi alternativnih rje{enja na110 i 400 kV prenosnu mreù, odabranaje veza sa 400 kV mreòm. Daljomanalizom utvr|eno je da nema ninaponskih ni strujnih ograni~enja usljedangaòvanja TE Stanari, sem u slu~ajukada su oba 400 kV dalekovoda(Stanari – Banja Luka i Stanari –Tuzla) van pogona, {to zna~i da jezadovoljen kriterijum stabilnosti (n-1).

3. Ekolo{ki riziciEkolo{ki operacioni rizici razmatrani sukroz analizu uticaja u akcidentu, {topodrazumijeva nekontrolisanoispu{tanje opasnih materija u ìvotnusredinu, a koje moè izazvatiprekomjerno zaga|enje pojedinihsegmenata ìvotne sredine iugroàvanje zdravlja ljudi. Projektompojedinih sistema TE predvi|ene suodgovaraju}e mjere za smanjenjevjerovatno}e nastanka akcidenta, kao imjere za smanjenje posljedica ukolikose isti i pojavi (ovo je hipoteti~kostanje, razmatrano zbog zakonskeobaveze). U cilju spre~avanja pojavezaga|enja okoline, kao iblagovremenog otklanjanja posljedicaeventualnih zaga|enja, definisan jena~in pra}enja emisije, odnosnousvojen Plan pra}enja okolinskoguticaja (monitoring) kvaliteta pojedinihsegmenata ìvotne sredine, kao obavezazaga|iva~a. Za TEP toplotne snageve}e od 200 MW zahtijeva seneprekidno pra}enje emisije. U ciljuispunjenja zahtijevanih uslova, u okviru

monitoringa vazduha u TE "Stanari"predvi|eno je kontinualno pra}enjeemisija sumpornih i azotnih oksida i~estica lete}eg pepela. Za novapostrojenja provjera emisije se vr{i i utoku probnog rada i uslov je za davanjeupotrebne dozvole. Pored ovih mjerenjau okviru TE "Stanari" planira se imjerenje nivoa buke i vibracija nagranici lokacije TE.

4. Ekonomski riziciEkonomski rizici se mogu javiti u svimfazama izgradnje termoelektrane. Onise mogu kvantifikovati i analizirati uokviru ekonomskih analiza kroz analizuosetljivosti. Osnovni rizici ~iji se uticajmoè analizirati su: promenainvesticionih ulaganja, promena ceneelektri~ne energije, promena cene uglja,gubitak proizvodnje usled uslova nalokaciji a u skladu sa izabranimtehni~kim re{enjima (pogor{anjevakuma povezano sa izabranimrashladnim sistemom i visokimspoljnim temperaturama).

5. Metodolo{ke osnove procjenepouzdanosti TEP U teoriji pouzdanosti za najranije etaperazvoja, razrade i projektovanja sistematermoelektrane razvijeni su statisti~ki ilogi~ko vjerovatnosni modeli zaprocjenu promjene pokazateljapouzdanosti sloènih tehni~kih sistema,kakav je objekat termoelektrane. Naslici 4 dat je grafi~ki prikaz navedenihpostupaka, sa najzna~ajnijim modelimai metodama. Metode koje se danasprimjenjuju u prognozi i procjenipouzdanosti sloènih postrojenja kakvesu npr. termoelektrane, zasnivaju se naop{tim metodama ocjene elementarnepouzdanosti, razvijenih u okviru teorijepouzdanosti na bazi vjerovatnosnihprora~una na ~vrsto}u, uz njihovo

istovremeno naslanjanje na savremenemetode deterministi~kih projektno-konstruktivnih prora~una elemenata,podsistema i sistema termoelektrane(~vrsto}a, toplotni, hidrauli~ki,aerodinami~ki i drugi prora~uni), [6].Optimizacijske metode upravljanja seokvirno mogu svrstati u tri podgrupe,[7]: dinami~ko programiranje, kaonumeri~ka metoda matemati~kogprogramiranja (neophodna podr{kara~unara), kombinovano programiranjeu oblasti upravljanja sistemima imre`no programiranje, koje upravlja~keprobleme rje{ava primjenom teorijegrafova.

6. Zaklju~akMetodologija procjene pouzdanostiveoma je mnogo napredovala na poljuelektronike, dok u slu~aju pogonskihsistema, gdje su zastupljene raznorodnetehnologije (ma{instvo, elektronika,energetika i sl.), zahtijeva daljeprou~avanje u smislu uvo|enja drugihpretpostavki (uspostavljanje redovnihprocesa odràvanja sa uvo|enjemdijagnostike, organizovanje iprikupljanje podataka o otkazima, uzkori{tenje postoje}ih statisti~kihanaliza). U teoriji pouzdanosti zanajranije etape razvoja, razrade iprojektovanja sistema termoelektranerazvijeni su statisti~ki i logi~kovjerovatnosni modeli za procjenupromjene pokazatelja pouzdanostisloènih tehni~kih sistema.U svim ovim fazama ìvotnog ciklusaTEP postoje odre|eni rizici koji moguimati negativni uticaj na izgradnjuodnosno budu}i njihov rad. Poznavanjemogu}ih rizika omogu}ava da seblagovremeno preduzmu aktivnosti kojevode njihovom minimizovanju. To seprije svega odnosi na dobroprojektovanje, dobar izbor komponenti,dobru montaù i kasnije pravilno

vo|enje pogona bloka ueksploataciji, sa krajnjim ciljempostizanja maksimalno mogu}epouzdanosti i raspoloìvosti bloka,a sve u cilju ostvarenja maksimalneproizvodnje elektri~ne energije.

Literatura[1] Bulatovi} M.: Matemati~kaverovatno}a u funkciji dijagnostikestanja sistema, Zbornik radova sa3.DQM konferencije “Upravljanjeodràvanjem 2000”, Vrnja~kaBanja, 2000., str. 30-35[2] Papi} Lj., Aronov J., Golenko-Ginzburg D.: Uticaj pogodnostiodràvanja na sigurnost tehni~kihsistema, Zbornik radova sa 3.DQMkonferencije “Upravljanjeodràvanjem 2000”, Vrnja~kaBanja, 2000., str. 47-54

energija

[052]

Slika 4 Metodolo{ke osnove procjene pouzdanosti za tipske detalje, podsistemei sisteme na etapi razrade i projektovanja i izrade prototipa (analoga)

[3] Aronov J., Aleksandrovskaja L.,Papi} Lj., Robajac O.: Verovatnosno-statisti~ke metode analize sigurnostitehni~kih sistema, DQM, â~ak, 1999.,36 str.[4] Milovanovi} Z.: Optimizacijapouzdanosti termoelektrana, Univerzitetu Banjoj Luci, Ma{inski fakultet, BanjaLuka, 2003. god., 300 str. [5] Milovanovi} Z.: Modifikovanametoda za procjenu optimalnepouzdanosti kopndenzacionetermoelektrane, Doktorska disertacija,Ma{inski fakultet U Banjoj Luci, BanjaLuka, 2000, 229 str.[6] Vavilon A.N., Berlinskij J.N.,Nosov B.N. i dr.: Ob vlijanii sistemirecirkulacii sredi na rabotu kotlaTGMP-324, Elektri~eskie stancii, No 9,Moskva, 1974.[7] [e{i} B.: Osnovi metodologijedru{tvenih nauka, Nau~na knjiga,Beograd, 1974.[8] Milovanovi} Z. i drugi: Prethodnastudija o ekonomskoj opravdanostiizgradnje TE Stanari, Institut zagra|evinarstvo „IG“ Banja Luka, BanjaLuka, 2007.

1. UvodTermoenergetski potencijal baziran nauglju, kao neobnovljivom izvoruenergije predstavlja konstantan izvorenergije tokom cijele godine i ne zavisiod hidrolo{kih prilika, a malo zavisi odmeteorolo{kih uslova. Na kori{}enjeovog potencijala, pored elektroprivrede,

polaù pravo i drugi va`ni subjektidru{tva kao {to su industrija idoma}instva, uklju~uju}i i toplifikacijugradova na doma}em energetskomgorivu nezavisnom od uvoznihproblema. Dosad sprovedene analizemogu}nosti kori{}enja potencijala ugljapolaze od pretpostavke da }e se najve}i

energija

[053]

Zdravko N. Milovanovi}, dipl.ma{.in`.Univerzitet u Banjoj Luci, Ma{inski fakultet Banja Luka

UDC: 621.311.22.004 (497.11)

Optimizacija reìma radaTE-TO Doboj

RezimeTE-TO Doboj }e biti smje{tena izme|u postoje}e toplane i rijeke Bosne. Blok }e seprostirati paralelno sa internim industrijskim kolosekom i rijekom. Dimnjak }e bitina zapadu lokacije, a transformator i razvodno postrojenje na istoku. Vodozahvatsa pumpnom stanicom rashladne vode bi}e nizvodno od starog èljezni~kog mosta,a vodoispust nizvodno ka Doboju. Na osnovu sprovedene analize godi{njegangaòvanja baznog i vr{no-rezervnog toplotnog izvora izvr{eno je sagledavanjeproizvodnje energije u periodu 2011-2030. godina. Paralelno sa prikazomo~ekivane proizvodnje toplotne energije iz baznog i vr{no-rezervnog izvora dat je iprikaz proizvodnje neto elektri~ne energije ukupno godi{nje (u kombinovanomreìmu rada i kondenzacionom) a tako|e i potro{nja uglja u novom bloku TE-TODoboj, u postoje}oj toplani i ukupno u zbiru. Godi{nje angaòvanje bloka predvi|ase 8000 h rada sa ekvivalentnim radom na 100% optere}enju od 6500 h/god. Zaove uslove odre|en je bilans i izvr{ena optimizacija proizvodnje toplotne ielektri~ne energije i potro{nje goriva.Klju~ne rije~i: reìmi rada, optimizacija, toplana, termoelektrana-toplana

Optimization of Doboj TPP-HP Working RegimeTPP-HP Doboj will be located between the existing heating plant and BosnaRiver. The block will be spread parallel with the internal industrial railway tacksand the river. The chimney will be situated on the location west, and transformerand distribution plant on the east. Water intake with cooling water pump stationwill be located downstream from the old railway bridge and water outletdownstream toward Doboj. Based on the carried out analysis of annualengagement of base and peak-reserve heating source, the production energyperception for the period of 2011 – 2030 was carried out. Parallel withpresentation of the expected heat energy production from base and peak-reservesource, we presented the production of the net electric energy total per year (bothin combined working regime and condensation), as well as coal consumption inthe new block of TPP-HP Doboj, both in the existing heating plant and totaltogether. The foreseen annual engagement of the block is 8000h of work withequivalent work at 100% loading of 6500h/year. The balance was determined andoptimization was carried out for heating and electric energy production as well asfuel consumption for these kinds of conditions. Key words: working regimes, optimization, heating plant, thermal power plant –heating plant

dio uglja iskoristiti za proizvodnjuelektri~ne energije u TE i TE-TO, a naosnovu raspoloìvih bilansnih, aduguro~no i na osnovu potencijalnihrezervi uglja, ra~unaju}i sa radom ovihobjekata u trajanju od 40 godina. TE-TO Doboj je determinisano kaopostrojenje za kombinovanuproizvodnju elektri~ne (za plasman naslobodno trì{te) i toplotne energije (zasnabdijevanje sistema daljinskoggrejanja Doboja, u daljem tekstu: SDGDoboja). Imaju}i u vidu planiranirazvoj rudnika Stanari, gdje se, premapotvr|enim rezervama uglja, planirapove}anje kapaciteta rudnika na 3,2miliona tona uglja godi{nje, kao i samulokacija grada Doboja sa izgra|enimsistemom daljinskog grijanja ipostoje}om toplanom, realno je unarednom periodu o~ekivati i njenopro{irenje. S obzirom na dosada{nji radpostrojenja u sastavu toplane u Doboju ipotrebe za odre|enim zahvatima nanjihovoj rekonstrukciji i reviztalizaciji,definisana je mogu}nost pro{irenjapostoje}e gradske TO u TE-TO, kaoprioritetna lokacija za dalje analizemogu}eg dugoro~nog plasmana uglja izrudnika Stanari. S obzirom da je zapotrebe TE Stanari, ukupne instalisanesnage oko 420MW, predvi|ena ukupnagodi{nja potro{nja uglja od oko2.800.000 t/god., od preostalih 400.000t/god. oko 300.000 tona bi se mogloplasirati u budu}u TE-TO Doboj. U cilju obezbje|enja potrebnih podlogaza dono{enje investicione odluke,odnosno analize opravdanosti ulaganja,ura|ena je Prethodna studijaopravdanosti izgradnje TE-TO Doboj,[1]. Imaju}i u vidu planirani razvojrudnika Stanari, lokacija grada Dobojasa izgra|enim sistemom daljinskoggrijanja i postoje}om toplanom, senametnula kao prioritetna lokacija zadalje analize mogu}eg dugoro~nogplasmana uglja. Na osnovu ovihprocijenjenih koli~ina uglja, na bazisprovedenih analiza odabrana jeelektri~na snaga novog blokaTE-TO Doboj od 34,8 MWebruto, dok je toplotna snagabloka od 40 MWt odabranaprema zahtjevima toplotnogkonzuma, odnosno ukupnogstvarnog toplotnogoptere}enja SDG Doboja. Sanavedenom toplotnom snagomostvaruje se najpovoljnijeuklapanje ovog baznogtoplotnog izvora u ukupnidijagram toplotnogoptere}enja.

2. Projektni usloviPostoje}a TO Doboj izgra|enaje na desnoj obali rijekeBosne na lokaciji Pridjel.

Lokacija toplane je sa jugoisto~nestrane ograni~ena putem Doboj-Maglaji èljezni~kom prugom Doboj-Sarajevo.Sa jugozapadne strane lokacija jeograni~ena potokom Velika Rijeka kojise uliva u rijeku Bosnu, a sa sjevernestrane izgra|enim industrijskimèljezni~kim kolosjekom za potrebesnabdijevanja toplane ugljem. Izme|uindustrijskog kolosjeka i rijeke Bosne jeslobodan prostor {irine od 120 do 180m, koji se trenutno koristi kaopoljoprivredno zemlji{te. Na ovomprostoru predvi|ena je izgradnja budu}eTE-TO Doboj sa pripadaju}imobjektima. Funkcija samogoptimiziranog novog termoenergetskogpostrojenja TE-TO Doboj definisana jekroz pokrivanje baznog dijela dijagramatrajanja toplotnog optere}enja sistemadaljinskog grijanja grada Doboja iplasmana elektri~ne energije najedinstveno trì{te elektri~ne energije.Postoje}i vrelovodni kotlovi toplaneDoboj }e nakon potrebnihrevitalizacionih zahvata biti u pogonu ikoristi}e se za pokrivanje vr{nog deladijagrama trajanja toplotnogoptere}enja sistema daljinskog grijanjaDoboja i kao rezervni izvor u slu~ajuispada novog bloka.

2.1. Uslovi na lokacijiPolaze}i od nadmorske visine (kota±0,00 bloka), koja iznosi 147,50m.n.m., u pogledu reìma vetra uo~avase dominantan uticaj lokalnihortografskih prepreka na pravac i naintenzitet vjetra. U Doboju su skororavnomjerno zastupljeni vjetrovi iz svihpravaca, uz neznatno u~estalija strujanjaiz pravca sjeverozapada i jugoistoka,zbog kanalisanog strujanja. Najve}eprosje~ne brzine vjetra ne prate uvijeku~estalost pravaca vetrova i kre}u seoko 2,4 m/s. Srednji godi{nji broj danasa jakim vjetrom (ja~ina iznad 12,3m/s) je osam. Osnovni podaci otemperaturama vazduha na lokaciji datisu u okviru tabele 1, a o padavinama utabeli 2.

Hidrolo{ki parametri rijeke Bosne navodozahvatu su slijede}i: maksimalnakota (Q1% velike vode) je H1% =142,42 m.n.m., srednja kota iznosi HSR = 137,26 m.n.m., zatim apsolutnozabiljeèna minimalna kota Hmin =136,37 m.n.m., uz maksimalni proticaj(Q1%) od Q1% = 3.055 m3/s iprosje~ni proticaj od QSR = 1.520 m3/s.Projektna temperatura rashladne vode je12ºC, a prosje~na ljetnja temperaturaiznosi 22ºC.

2.2. Kvalitet sirove vode

Predvi|eno je da }e se TE-TO Dobojsnabdijevati sirovom vodom iz bu{enihcjevastih bunara u kojima }e bitiugraditi uronjene bunarske pumpe.Trenutno je na lokaciji izgra|en jedanbunar kapaciteta 10 l/s, ~iji je kapacitetsasvim dovoljan za podmirenje potrebaTE-TO za sirovom vodom.

2.3. Kvalitet uglja

O~ekivane karakteristike projektnog,kao i najboljeg i najlo{ijeg uglja koji }ese koristiti za sagorijevanje u TE-TODoboj date su u u okviru Tabele 3.

2.4. Seizmi~ki uslovi

Prema seizmi~koj mikroregionalizaciji,lokacija TE-TO Doboj se nalazi u zoniVII stepena MCS skale, dok je tlo useizmi~kom smislu ocijenjeno kaosrednje. U skladu sa ovim, neophodnoje sprovesti odre|ene geolo{ke istra`neradove, kao i eventualna novaseizmi~ka istraìvanja s ciljem stvaranjaneophodnih preduslova za daljeprojektovanje.

2.5. O~ekivani optimizirani izlazniparametri

Na osnovu sprovedene analizegodi{njeg angaòvanja baznog i vr{no-rezervnog toplotnog izvora izvr{eno jesagledavanje proizvodnje energije uperiodu 2011-2030. godine. Paralelnosa prikazom o~ekivane proizvodnje

energija

[054]

Tabela 1 Srednje mjese~ne i godi{nje minimalne i maksimalne temperaturevazduha za period 1951-2004. godina, [1] [ºC]

toplotne energije iz baznog i vr{no-rezervnog izvora dat je i prikaz ukupneproizvodnje neto elektri~ne energijegodi{nje (u kombinovanom reìmu radai kondenzacionom), a tako|e i potro{njauglja u novom bloku TE-TO Doboj, upostoje}oj toplani i ukupno u zbiru.Pretpostavljeno godi{nje angaòvanjebloka je 8000 h rada sa ekvivalentnimradom na 100% optere}enju od 6500h/god., za koje je i odre|en bilansproizvodnje toplotne i elektri~neenergije i potro{nje goriva i dat utabelama 4 i 5. Osnovni kriterijumi kod izborakarakteristika bloka bili su sa jednestrane raspoloìve koli~ine stanarskoglignita i te`nja da se ostvari maksimalnaprodukcija elektri~ne energije, a sadruge strane karakteristike raspoloìvogtoplotnog konzuma SDG Doboj. U

prvim godinama eksploatacije kada jeudio baznog izvora u ukupnomaksimalnoj potrebnoj snazi sistemagrijanja ~ak 0,8 (Qb/Qu=40/50)planiran je rad sa snagom baznog izvorai ne{to ispod 40 MWt, do one snagekoja omogu}uje temperaturskouklapanje baznog izvora utemperaturski grafik rada po kliznomdijagramu 125/65ºC (maksimalnozagrijevanje u baznom izvoru do102,5ºC).Sa odabranom maksimalnom toplotnomsnagom od 40 MWt, u okviru grejnogperioda se ostvaruje prosje~noangaòvanje u cijelom periodu od 30,8MWt, uz neto proizvodnju od 27,6MWe elektri~ne snage, tako da jeukupan neto stepen korisnosti ukombinovanom reìmu rada oko 56%(3.036 grejnih sati). Na godi{njem

nivou posmatrano rad ukondenzacionom reìmu uno}nim satima grejnog, kao iu satima rada u van grejnomperiodu, sniàva ukupangodi{nji stepen korisnostiiskori{}enja goriva na 41%.S druge starne, pove}anjesnage baznog izvora iznad 40MWt bi samo neznatnopove}alo ukupan stepenkorisnosti, pri radu posagledanoj dinamici promjenedijagrama trajanja toplotnogoptere}enja. Zna~ajnijepove}anje ukupnog stepenaiskori{}enja goriva bi bilomogu}e ostvariti, pa ipovojnije ekonomske efekte,samo u dva slu~aja,pove}anjem toplotnogkonzuma {to smatramonerealnim, ili pak smanjenjemelektri~ne snage bloka, jer samanjom snagom bloka bilo bimogu}e oduzeti tako|epredvi|enih 40MWt, uzsmanjenje proizvodnjeelektri~ne energije, koa igodi{nje potro{nje uglja ispodplaniranih cca 300 hiljadatona godi{nje.U periodima kada je baznatoplotna snaga nedovoljna dapokrije ukupne toplotnepotrebe SDG Doboj, uklju~ujese u rad vr{ni toplotni izvor,jedan od kotlova TO Doboj izkoje se vr{i dodatnozagrijevanje mre`ne vode dopotrebne temperature polaznevode. Sam sistem grejanja jeinertan, pa stoga porastpotreba SDG za 4-5 MWiznad raspoloìvih 40 MWtbaznog izvora ne zna~iautomatsko i potrebu

uklju~enja vrelovodnog kotla.Uklju~enje vrelovodnog kotla se vr{ionda kada postoji tendencija opadanjaspoljne temperature odnosno daljegporasta toplotnog optere}enja. Kakosam vrelovodni kotao ima svoj tehni~kiminimum kod minimalnih potreba zadodatnom vr{nom snagom bi}epotrebno redukovati baznu toplotnusnagu dok vr{ni izvor ne pre|e svojminimum. Saglasno gore navedenom,uz prate}u analizu dijagrama trajanjatoplotnog optere}enja datih zakarakteristi~ne godine eksploatacije, zavr{ne potrebe u toku grejne sezoneangaòvanje kotla toplane Dobojkreta}e se izme|u 50 sati (2011.godina) pa do oko 700 godi{nje ( 2030.godina), sa optere}enjima niìm odkapaciteta jednog kotla. To zna~i da zavr{ne potrebe nikada u cijelom periodune}e biti potrebno angaòvati oba

energija

[055]

Tabela 2 Padavine i broj dana sa padavinama za period 1951-2004. godine, [1]

Tabela 3 Karakteristike projektnog, najboljeg i najlo{ijeg uglja, [2]

postoje}a kotla. Za potrebe rezervnogsnabdijevanja, u slu~ajevima ispadabloka TE iz rada, procijenjenovremensko angaòvanje iznosimaksimalnih cca 270 sati godi{nje (pri8% neraspoloìvosti bloka), od ~ega }etek mo`da 150 sati biti potrebnouklju~enje oba postoje}a kotla.

3. Osnovne karakteristike TE-TODoboj

3.1. Tehni~ki parametri

Osnovni karakteristi~ni parametri TE-TO Doboj dati su u okviru tabele 6.

3.2. Tehni~ko-tehnolo{ka koncepcijaobjekta TE-TO Doboj

Nakon razmatranja ulaznih i izlaznihparametara, kao i izvr{ene optimizacije,definisan je konceptualni pristup

sistema TE-TO na navedenoj lokaciji.Blok TE-TO Doboj }e se sastojati odkondenzacione turbine sa jednimregulisanim oduzimanjem zasnabdijevanje toplifikacionog zagreja~a,jednog kotla za sagorijevanje goriva ucirkulacionom fluidizovanom sloju itoplifikacionog zagreja~a. Predvi|ena je turbina koja }e sesastojati od cilindra visokog pritiska icilindara srednjeg i niskog pritiska.Regulacija temperature polazne vode,odnosno pritiska pare na mjestuoduzimanja za toplifikacioni zagrija~ostvariva}e se bilo pomo}uregulacionog ventila na parovoduizme|u srednjepritisnog i niskopritisnogdijela turbine, bilo pomo}u regulacionedijafragme iza oduzimanja pare zatoplifikcioni zagreja~. Sa parovodaizme|u cilindra visokog pritiska i

drugog dijela turbineoduzima}e se para zasopstvene potrebebloka. Kondenzator }ebiti dvodjelni radilak{eg ~i{}enja tokomrada bloka. Hla|enje pare ukondenzatoru }e sevr{iti vodom iz rijekeBosne (otvorenisistem hla|enja), atehni~ka hla|enjaomek{anom vodom uzatvorenom sistemu,koja se hladi rije~nomvodom. Predvi|ene sudvije pumpe rashladnesirove vode, kojezajedno obezbje|uju100% potrebnihhla|enja. Utoplifikacionomreìmu radi}e samojedna pumpa. Vakuumu kondenzatoru }e seregulisatirecirkulacijompovratne rashladnevode iz kondenzatorau usisnu komoruispred pumpi u crpnojstanici rashladne vode.Kotao sacirkulacionimfluidizovanim slojem}e se sastojati iz:loì{ta sa ekranskimpovr{inama ispariva~a,separatora ~vrstih~estica, povratne graneiz separatora sazaptivnim sifonom,konvektivnog kanalasa grejnimpovr{inama, kao iizmjenjiva~a toploteza hla|enje pepela

separatora pre njegovog odvo|enja.Pored uglja, kotao }e bez ve}ihtehni~kih izmena mo}i da sagorijeva ibiomasu. Za startovanje kotla predvi|enje sistem za inicijalno doziranjeinertnog materijala. Kao i kod kotlovasa sagorijevanjem ugljenog praha uletu, postoji sistem za doziranjeosnovnog goriva, sistem zasnabdijevanje vazduhom zasagorijevanje, sistem dimnog gasa,sistem za otpepeljivanje i sistemstartnog goriva. Sistem za doziranjekre~njaka bi se naknadno ugradio uslu~aju eventualnog poo{travanjapropisa o dozvoljenom sadràju sumpordioksida u dimnim gasovima. Zapotpalu uglja i eventualnu podr{kuplamena pri sniènom optere}enju uloì{tu kotla predvi|eno je lako lo` ulje(dizel gorivo). Nije potrebna pomo}na

energija

[056]

Tabela 4 Bilans proizvodnje toplotne i elektri~ne energije i potro{nje goriva, u periodu2012-2031. [1]

Tabela 5 Bilans prosje~ne proizvodnje toplotne i elektri~ne energije i potro{nje goriva nabazi 20 godina eksploatacije, [1]

Napomena: Potro{nja uglja uve}ana za 1 % zbog zaprljanja i meteorolo{kih uslova

para za startovanje kotla i doobezbje|enja pare za zaptivanje turbinei ejektor kondenzatora para iz kotla seodvodi u atmosferu. Za startovanjeturbo postrojenja i bloka u cjelinipredvi|ene su redukciono rashladnestanice. Jedna, svje`u pare {alje ka

deaeratoru, parnom zagrija~u vazduhakotla, ejektoru, zaptivnom sistemuturbine i potro{a~ima sa kolektorasopstvene potro{nje, a druga, odvodiparu u kondenzator po formiranjuvakuuma. Za zagrijevanje mre`ne vodepredvi|en je izmjenjiva~ para-voda sa

regulacionomposudom u koju sesliva kondenzat.Regulacionimventilom na potisupumpi se reguli{e nivoi kontinualnoodvo|enjekondenzata. Nova TE-TO ipostoje}a toplana }ebiti povezane na red.Povratna voda iz SDGDoboja }e se sapotisnog kolektoracirkulacionih pumpipovezati satoplifikacionimzagrija~em nove TE-TO. Postoje}i zasunina potisnimcjevovodima }e bitizatvoreni, a zasun kanovom bloku otvoren.Ugalj }e se dovoziti

energija

[057]

Tabela 6 Osnovni tehni~ki podaci TE-TO Doboj, [1]

Slika 1 Situacija TE-TO Doboj, [1]

prete`no `eljeznicom, a dijelom ikamionima. Istovar uglja iz vagonavr{i}e se u istovarnoj stanici. Donadbunkerskog dela GPO-a, ugalj }e sedopremati sistemom trakastihtransportera preko dva kosa mosta iprelazne zgrade. Pepeo }e se prikupljati

pneumatski i skladi{titi u silosu, anakon vlaènja transportovati u rudnikkamionima i deponovati zajedno sapepelom i {ljakom iz budu}e TE Stanarina posebno za to pripremljenojvodonepropusnoj deponiji.Toplifikacioni dio bloka }e se sastojatiod jednog parnog zagrija~a povratnevode, mjernoregulacione posude islivnih pumpi. Generator }e biti priklju~en blokovskina 110 kV mreù, a sopstvena potro{nja}e se napajati iz generatora ili iz mreè.U krugu elektrane neposredno uz glavnipogonski objekat (GPO) predvi|eno jerazvodno postrojenje 110 kV. Tako jeelektrana dobila na nezavisnosti odmanipulacija u udaljenim razvodnimpostrojenjima i izba~ene su dugekomandno signalne veze. Predvi|ena sudva transformatora sopstvene potro{nje,koji su dimenzionisani na cjelokupnomaksimalno optere}enje potro{a~a.Jedan od transformatora sopstvenepotro{nje predvi|en je za napajanjecjelokupne sopstvene potro{nje uslu~aju otkaza na glavnom napajanju izgeneratora. Za potro{a~e od posebneva`nosti za rad TE-TO, predvi|eni suslijede}i pomo}ni izvori energije: dizelagregat, akumulatorske baterije 220 V i24 V, kao i odgovaraju}i ispravlja~i,invertori i izolacioni transformatori.Upravlja~ki sistem bi}e formiran kaolokalna ra~unarska mreà (LAN) saoperatorskim stanicama i ostalomcentralnom opremom lociranom uprostoru Centralne komande,odre|enom kao mjesto sa koga se vr{ioperativno upravljanje i nadzor.Upravlja~ki sistem Kompleksa TE-TOje konfigurisan kao hijerarhijski.Najvi{i operativni upravlja~ki nivokompleksa TE-TO, namijenjen je, prijesvega, za izvr{avanje zadatakaneposrednog operativnog i ispitnogupravljanja i nadzora nad svimtehnolo{kim sistemima TE-TO irazmjeni informacija izme|u pojedinihupravlja~kih sistema hijerarhijski niègnivoa, kao i razmjeni informacijaizme|u kompleksa TE-TO sanadre|enim daljinskim centrimaupravljanja.

3.3. Reìmi rada

Optimizirani bilansni dijagrami blokadati radi ilustracije za reìme rada:kondenzacioni reìm 100% optere}enja(slika 1) i toplifikacioni samaksimalnim oduzimanjem toplote od40 MJ/s (slika 2).

4. Analiza uticaja na ìvotnusredinuOsnovni zadatak i cilj analiza vezanihza za{titu ìvotne sredine bilo jeprikazivanje svih potencijalnih uticajaplaniranog objekta na okolinu, uz

predvi|anje potrebnih mjera za{tite koje}e obezbijediti da efekti radatermoelektrane na kvalitet ìvotnesredine budu u dozvoljenim granicama.TE-TO Doboj }e biti projektovana iizgra|ena u skladu sa vaè}omzakonskom regulativom RepublikeSrpske i Bosne i Hercegovine koja seodnosi na za{titu ìvotne sredin, [3] i[4]. U cilju o~uvanja kvaliteta vazduhadefinisane su grani~ne vrijednostiemisija zaga|uju}ih materija u vazduh,tabela 7. Navedene grani~ne vrijednosti emisijabi}e ostvarene primjenom savremenihtehni~kih rje{enja. Stanarski lignit sekarakteri{e niskim sadràjem sumpora,a u zavisnosti od trenutnog kvalitetauglja koji se sagorijeva, emisije sumpordioksida iz TE-TO Doboj }e biti urasponu 700÷1300 mg/m3. Usvojenotehni~ko rje{enje sa sagorijevanjemuglja u cirkulacionom fluidizovanomsloju obezbje|uje i dodatno smanjenjeemisije sumpor dioksida, dodavanjemkre~njaka u loì{te. Sistem za doziranjekre~njaka bi se naknadno ugradio uslu~aju eventualnog poo{travanjapropisa o dozvoljenom sadràju sumpordioksida u dimnim gasovima.Konstrukcija loì{ta kotla obezbijedi}eda emisije azotnih oksida budu ispoddozvoljenih vrijednosti, a ugradnjomelektrofiltarskog postrojenjaobezbijedi}e se sadràj ~estica udimnom gasu ispod grani~nih zakonompropisanih vrijednosti.Otpadne vode bi}e selektivnoprikupljane. U zavisnosti od njihovogkvaliteta vr{i}e se odgovaraju}itretman. Dio voda koji svojimkvalitetom zadovoljava propisanenormative, prikuplja}e se u sistem ki{nekanalizacije i ispu{tati u rijeku Bosnu(vode od drenaà i tehni~kih hla|enja iprikupljena voda od atmosferskihpadavina, koje se mogu ispustiti uprirodni recipijent bez dodatnogtretmana). Dio otpadnih voda }e seprikupljati i koristiti za vlaènje pepela,a potom ostati trajno vezane sa pepelomna vodonepropusnoj deponiji, dok }e sezauljene otpadne vode posebnoprikupljati i odvoziti na dalji tretmanvan lokacije TE-TO Doboj. Obi~an~vrsti otpad i sli~an industrijski otpad

bi}e sakupljani u odgovaraju}ekontejnere. Sakupljanje otpada vr{i}elokalno licencirano komunalnopreduze}e u Doboju. Specijalni iliopasni otpad poput mazivnog ulja bi}epreuziman i obra|ivan od stranelicenciranog preduze}a koje se baviodlaganjem ove vrste otpada. Svehemikalije }e biti skladi{tene iznadprihvatnih bazena unutar odvojenihventilisanih objekata, [5].Pored navedenog, nakon izgradnje ipu{tanja u pogon objekta, predvi|ene sui druge tehni~ke i organizacione mereza za{titu ìvotne sredine. Sa aspektaza{tite ìvotne sredine izgradnja novogindustrijskog objekta zahtijeva i analizuekolo{ke osjetljivosti razmatranogprostora u smislu definisanja ve}iskori{}enog dijela njegovog ekolo{kogkapaciteta i mogu}nosti da primi noviobjekat koji je potencijalni zaga|iva~ìvotne sredine. U tom kontekstu trebauzeti u obzir slijede}e aspekte: op{tekarakteristike prirodne i stvorenesredine posmatranog podru~ja;postoje}e stanje kvaliteta ìvotnesredine; prisustvo za{ti}enih prirodnihdobara u okolini {ire lokacije, kao iprisustvo za{ti}enih kulturnih imaterijalnih dobara u okolini {irelokacije. U cilju sagledavanja nultog stanjaìvotne sredine na mikrolokaciji TE-TODoboj, u toku izrade studije izvr{ena sui odgovaraju}a mjerenja kvalitetavazduha, vode i zemlji{ta, ali i nivoabuke i vibracija. Pored navedenog, naraspolaganju su bili i preliminarnirezultati mjerenja u sklopu kompleksnihmerenja u cilju utvr|ivanja tzv. "nultog,postoje}eg, stanja kvaliteta ìvotnesredine" na podru~ju u okolini lokacijebudu}e termoelektrane "Stanari", ~ija jerealizacija otpo~ela aprila 2006. godinei trajala do 31.03.2007. godine. Naosnovu analize rezultata sprovedenihmjerenja, moè se zaklju~iti da jepostoje}i nivo zaga|enostizaga|iva~ima koji su karakteristi~ni zatermoenergetske objekte u okvirugrani~nih imisionih vrijednosti, kao iciljanih vrijednosti. U tom smisluposmatrano podru~je ima iskori{}enjedan dio ukupnog ekolo{kogkapaciteta, pa se lociranje novog

energija

[058]

Tabela 7 Grani~ne vrijednosti emisije za nova loì{ta na ~vrsto gorivo, zaTE-TO Doboj toplotne snage 100 MWth [mg/m3]

Napomena: *- Vrijednost dobijena linearnom interpolacijom dozvoljenih emisija za loì{ta 50 MWth(2000 mg/m3) i 300 MWth (400 mg/m3)

energija

[059]

energija

[060]

objekta u ovoj sredini moè realizovatiukoliko se obezbijede mjere za{titeprimjenom najboljih dostupnihtehnologija. Primijenjena tehnolo{karje{enja treba da obezbijede emisijezaga|uju}ih materija iz TE-TO uokolinu maksimalno na nivou grani~nihvrednosti emisija koje su definisanezakonskim propisima. Pored toganeophodno je sprovesti i odgovaraju}isistem monitoringa i upravljanjaza{titom ìvotne sredine u okviruintegrisanog sistema upravljanja. Na osnovu do sada sprovedenih analizai u ovom trenutku raspoloìvihpretpostavki mo}e se zaklju~iti da suo~ekivani nivoi doprinosa TE-TOprakti~no na nivou postoje}eg fonazaga|enosti i da izgradnja i budu}i radobjekta ne}e prouzrokovati bitnepromjene kvaliteta ìvotne sredine.

5. Zaklju~akNa osnovu sprovedenih svih analiza,moè se konstatovati da sa tehni~kestrane ne postoje ograni~enja zarealizaciju projekta TE-TO Doboj.Sirovinska baza stanarskog ugljenogbasena raspolaè dovoljnim koli~inamauglja za TE Stanari i TE-TO Doboj,odnosno da se omogu}i radrazmatranog bloka do kraja njegovogproduènog radnog vijeka. U periodueventualnog pu{tanja u rad TE-TODoboj postoja}e zna~ajna konkurencijaza plasman elektri~ne energije naslobodno elektroenergetsko trì{tejugoisto~ne Evrope. Kako bi seomogu}io sigurni plasman elektri~neenergije iz TE-TO Doboj, proizvodnacijena elektri~ne energije bi morala bitikonkurentna starijim termoelektranamau {irem okruènju, kao {to su Ugljevik,Gacko, Obrenovac i druge, ali isavremenim budu}im termoelektrana (TE Stanari, TE Gacko 2, TE Ugljevik 2i druge).S druge strane, postoje nespornepotrebe sistema daljinskog grijanjaDoboja za proizvodnjom toplotneenergije, tako da ne postoji problemplasmana toplotne energije. Izgradnja ibudu}i rad TE-TO Doboj u skladu savaè}om regulativom Bosne iHercegovine i Republike Srpskevezanoj za ekolo{ke zahtjeve, ne}eprouzrokovati promjene kvalitetaìvotne sredine. Dobijeni rezultatiekonomsko-finansijske analize,dopunjeni analizom osjetljivosti,ukazuju na neospornu opravdanostulaganja uz relativno visoku stopuinterne stope rentabilnosti. Gotovinskitok projekta je pokazao da projekat nijelikvidan u celom periodu (u perioduotplate kredita) {to je pre svegaposledica uslova finansiranja. O~ekivaniukupni neto priliv nov~anih sredstavaiznosi preko trideset miliona EUR.

Pored navedenog, va`no je napomenutii izuzetan zna~aj koji bi realizacijaprojekta izgradnje TE-TO Doboj imalana razvoj kompletne Dobojske regije istanovni{tvo grada Doboja i okoline.Osim obezbje|enja novih radnih mjesta,kako tokom izgradnje, tako i nakonpu{tanja u pogon i otvaranjemogu}nosti ubrzanog razvoja prijesvega u oblasti uslu`nih djelatnosti,postoji niz drugih pozitivnih efekatarealizacije ovog projekta. Sistemdaljinskog grijanja Doboja dobijasavremeni toplotni izvor, kojidugoro~no obezbje|uje pouzdanuisporuku toplotne energije, uz boljeiskori{}enje prirodnih resursa (uglja), asamim tim i jeftinije grejanje zastanovni{tvo i privredu grada Doboja. Sdruge strane, pove}ava se stabilnostfunkcionisanja elektroenergetskogsistema i sigurnost snabdijevanjapotro{a~a elektri~nom energijomDobojske regije i cijele RepublikeSrpske, [5]. Tako|e, novi toplotni izvoromogu}uje brè {irenje toplovodnemreè i daje mogu}nost priklju~enjadodatnog, kako stambenog, tako iposlovnog i javnog prostora, dokop{tina Doboj obezbje|uje dodatniizvor prihoda od taksi i naknada.

Literatura[1] Milovanovi} N. Z. i drugi:Prethodna studija opravdanostiizgradnje TE-TO Doboj, Institut zagra|evinarstvo "IG", Banja Luka, Juni2007., 129 str.;[2] * * *: Elaborat o klasifikaciji,kategorizaciji i prora~unu rezervi ugljastanarskog ugljenog basena - sa stanjem31. 12. 2004. godine, Republi~ki zavodza geolo{ka istraìvanja ''Geozavod''Zvornik, Zvornik, 2005.;[3] * * *: Uredba o projektima za kojese sprovodi procjena uticaja na ìvotnusredinu i kriterijumima za odlu~ivanje oobavezi sprovo|enja i obimu procjeneuticaja na ìvotnu sredinu, Slu`beniglasnik RS, broj 7/06, 2006.;[4] * * *: Pravilnik o monitoringuemisija zaga|uju~ih materija u vazduhu,Slu`beni glasnik Republike Srpske br.70/02, 2002.;[5] Milovanovi} N. Z.: Optimizacijapouzdanosti termoelektrana, Univerzitetu Banjoj Luci, Ma{inski fakultet, BanjaLuka, 2003., 300 str.

energija

[061]

Aleksa Markovi}, dipl. el. in`. EPS, PD “Panonske TE-TO” d.o.o. Novi Sad, TE-TO Zrenjanin

UDC: 621.311.15/.22.004

Analiza rada TE-TOZrenjanin u prethodnomperiodu-osvrt iperspektive

energija

[062]

1. Opis objekata TE-TOZa podmirenje potreba EPS-a, industrijei grada Zrenjanina energetskim fluidimaizgra|ena je TE–TO Zrenjanin, kaoenergetski izvor za kombinovanuproizvodnju toplotne i elektri~neenergije. TE–TO Zrenjanin ima 2bloka. Blok A1 je lociran uindustrijskoj zoni grada, a blok A2 uokruènju biv{eg IPK "Servo Mihalj''.Blok A1 i A2 su vodeno i parnopovezani odgovaraju}im cevovodima,kao i potro{a~ima toplotne energije.Blok A1 je elektri~no povezan samreòm EMS-a, na naponu 110kV ispada u grupu objekata I kategorije.Opis objekta je vrlo kratak, jer jepoznat i dostupan, da bi se u raduposvetila pa`nja proizvodnimrezultatima, analizi istih i perspektiviovakvih objekata.

1.1. Blok A1

Blok A1, izgra|en je i pu{ten u pogon1989. godine. Osnovno gorivo jeprirodni gas i mazut, koji je udana{njim okolnostima dobio uloguprimarnog goriva , jer 75% od ukupnogbroja sati rada godi{nje TE-TO tro{isamo mazut, 10% samo gas, a 15%kombinovano gas/mazut.Postrojenje za kombinovanuproizvodnju toplotne (vodena para itopla voda) i elektri~ne energije bloka~ine: jedna parna dvocilindri~natoplifikaciona turbina sa 7 oduzimanjapare; dva parna kotla kapaciteta 330 t/h;reducirno–rashladne stanice (kaoelementi rezervnog snabdevanjatoplotnom energijom), ~iji broj ikapacitet odgovara maksimalnimpotrebama potro{a~a vodene pare igrejanja grada.Turbinsko-generatorsko postrojenje,kondenzaciono-oduzimnog tipa,projektovano je da svojim kapacitetom

omogu}uje prizvodnju 120MW aktivneelektri~ne snage, 90MVAr reaktivnesnage, 140MWt toplotne snage i 310 t/hvodene pare za industriju.

1.2. Blok A2

Blok A2, izgra|en je i pu{ten u pogon1952. godine. Prvo vreme je kao gorivokori{}en ugalj, ali su oko 1975. godinestari kotlovi zamenjeni novimkotlovima za kombinovano sagorevanje

ili posebno sagorevanje prirodnog gasaodnosno mazuta. U bloku A2 postoji 5kotlova, koji su i sada u proizvodnojeksploataciji, a njihove nazivneprodukcije su: 2 od 80t/h i po jedan od70t/h, 18t/h i 15t/h vodene parerazli~itih parametara (ukupno 253t/h).Angaòvanje pojedinih kotlova zavisiod potreba i potro{nje toplotne energijei potro{a~a iste.Pored kotlovskog postrojenja postoje i 4turbogeneratorska postrojenja. Postoje

RezimeRad opisuje ulogu odre|ene, konkretne Termoelektrane-toplane (u daljnjem tekstuTE-TO), tj. TE-TO Zrenjanin, iz aspekta proizvodnje toplotne i elektri~ne energijeza lokalni i {iri region.U radu }e biti prikazani projektovani parametri, kao i ostvareni rezultati u 19-godi{njem radu pogona.Poseban osvrt bi}e dat za ulogu TE-TO u zimskom periodu i posebnim osvrtom nazadnjih 5 sezona rada, od 2003 do 2008 godine.Bi}e prikazana i va`na uloga TE-TO za odràvanje naponskih prilika u regionu,kao i uloga vr{ne elektrane u sistemu EPS-a i uticaj na ekologiju.Sagledava se i obra|uje, uloga ovakvog objekta u toku i posle tranzicije itransformacije privrede Republike Srbije i perspektiva.Za izradu rada kori{}eni su idejni i glavni projekti, pogonske knjige, dnevniciradova i evidencije o ostvarenoj proizvodnji TE-TO.Klju~ne re~i: termoelektrana, toplana, energija, analiza, perspektive.

Analysis of Operation of TE-TO Zrenjanin in the Previous Period-Considering and ProspectivesThe paper describes the role the specific power plant, „Termoelektrana – ToplanaZrenjanin“ (referred to as TE-TO in the following text), e.g., TE-TO Zrenjanin,from the aspects of generating heating energy and electric energy for the localdistrict and broader region. Projected parameters and results achieved in the 19 years of operation will bepresented in this paper. The role of TE-TO operating in winter period will be emphasized, with particulardata of the previous five seasons of operation, 2003-2008 years. The work will show the importance TE-TO in maintaining the voltage in the regionand the role of the peak plant in the EPS.The paper also deals with the importance of such plant after the changes in theeconomy of the Republic of Serbia and the future prospective of the plant. General designs and master projects, operational books and data on achievedproduction of the TE-TO were used in completing this work.Key words: thermo energetic plant, heating station, energy, analysis, prospective

dve protupritisne turbine ~iji sugeneratori od 10MVA odn. 4,165MVAi dve kondenzacione turbine ~iji sugeneratori od 10MVA odn. 8MVA.Osim protupritisne turbine sageneratorom od 10MVA, ostale nisu upogonskoj spremnosti.

2. Proizvodni rezultatiOd kako je pre 19 godina blok A1pu{ten u pogon, naizmeni~no su upogonu ili blok A1 ili blok A2, a vrloretko oba istovremeno. Naime u letnjemperiodu u pogonu je blok A2, a uzimskom periodu, obi~no je u radu blokA1. U prelaznim godi{njim dobimajesen/prole}e, prema ukazanimpotrebama mogu biti u pogonu ili jedanili drugi blok. Zbog potrebesnabdevanja industrije vodenom paromTE-TO Zrenjanin je u pogonu svih 365dana u toku godine.U periodu 14 godina od 1989. do 2003.godine blok A1, bio je u radu 8 godina

(ili bolje re~eno grejnih sezona) pri~emu je na elektroenergetskoj mreì bio15.515 sati (646 dana i 11 sati). Priovom radu bilo je 173 pokretanja/zaustavljanja, od toga 44 pokretanja izhladnog stanja. Prose~no godi{njeangaòvanje bloka A1 je 1.940sati/godi{nje (80 dana i 20 sati). Od1992. godine do 1997. godine blok A1nije bio u pogonu zbog ekonomskihsankcija i embarga na uvoz gasa i nafte,pa je bio u pogonu samo blok A2.Poslednje 5 grejne sezone blok A1 bioje u pogonu prema zahtevima dispe~eraranije EPS-a i sada dispe~era EMS-a,kako je prikazano u tabeli 1.Iz tabele 1 je vidljivo da seangaòvanje bloka A1 TE-TOZrenjanin tokom prethodne 5 grejnesezone smanjilo sa 4 na 1 mesec u tokugrejne sezone. Razlozi ovome suvi{estruki, ali smatram da su primarni: - nesklad u ceni primarnih energenata

(gas i mazut) u odnosu na elektri~nuenergiju,

- stabilan elektroenergetski sistem EPS-a i EMS-a.

U grejnim sezonama 2005-2008.godine, blok A1 je ulazio u pogon ponalozima dispe~era EMS-a i EPS-a uvreme samo jako hladnih dana,nesta{ice elekti~ne energije ili nesta{iceprirodnog gasa radi grejanja gradaZrenjanina na mazut.U tabeli 2 prikazan je broj pokretanja,zaustavljanja i ispada bloka A1 saelektro energetske mreè.

3. Karakteristi~ni reìmi radaPrikazi razli~itih dnevnih reìma radabloka A1, dati su na dijagramima 1 do8. Odabrani su pojedini karakteristi~nidani rada, koji najslikovitije prikazujuproizvodnju elektri~ne i toplotneenergije i vodene pare. U nastavku sedaje kratak opis pojedini reìma rada.Reìm rada sa dijagrama 1, prikazujestabilan rad elektroenergetskog sistema,a brzi i nagli skok proizvodnje toplotneenergije, na dan Svetog Nikole, kada jeelektroenergetski sistem najoptere}enijiReìm rada sa dijagrama 2, prikazujestabilan rad elektroenergetskog sistema,a zna~ajnu potrebu za proizvodnjuvodene pare za industriju.Reìm rada sa dijagrama 3, prikazujestabilan rad toplotnog sistema grejanja,a odslikava potrebu za hitnomproizvodnjom reaktivne elektri~neenergije, radi odràvanja naponskihprilika u mreì regiona. Reìmi rada sa dijagrama 4, 5 i 6,prikazuju stabilan radelektroenergetskog i toplotnog sistemau karakteristi~ne prazni~ne dane2007/2008 godine, dan Nove 2007 i2008 godine i Badnje ve~epravoslavnog Boì}a 2007. godine). Reìm rada sa dijagrama 7, prikazujeletnji reìm rada TE-TO, kada seproizvodi samo elektri~na energija, atoplotna ne.Reìm rada sa dijagrama 8, prikazujereìm rada TE-TO, kada se proizvodiminimalna koli~ina reaktivne elektri~neenergije, jer zbog dobrih naponskihprilika ista nije potrebna.Prikazani dijagrami proizvodnjeelektri~ne i toplotne energije i vodenepare, daju sliku raspoloìvosti i brzogodziva za potrebnim i zahtevanimproizvodima TE-TO.Koli~ina, obim i raspored proizvodnjeenergija ne zavisi od TE-TO, negodispe~era distributera energije (EMS,EPS, Grejanje grada i potro{a~i vodenepare).

4. Energetska efikasnost iekonomi~nost radaDa bi se postigla {to bolja energetskaefikasnost odre|enog bloka TE-TO,

energija

[063]

Tabela 1 Vreme rada bloka A1 na elektri~noj energetskoj mreì

Tabela 2 Broj pokretanja bloka A1 na elektri~nu energetsku mreù

potreban je kontinualanrad istog na duì period, ane pokretanja na kratkevremenske intervale.Pored toganajekonomi~niji reìmpostiè se pri proizvodnjisvih oblika energije i to u{to ve}em obimu. Radisagledavanja energetskeefikasnosti bloka A1uze}e se u analizu sezonerada u zadnjih 5 grejnihsezona, kao i pojedinikarakteristi~ni dani izsagledavanog perioda. Efikasnost proizvodnje seprikazuje kroz specifi~nupotro{nju, koja je odnosutro{ene energije (mazutai gasa) i energijetransformisane uelektri~nu i toplotnuenergiju i vodenu paru .Pri ovome su toplatnaenergija i koli~inaisporu~ene vodene pareprera~unate uekvivalentnu elektri~nu.U tabeli 3 data jespecifi~na potro{nja, kaoodnos utro{ene iproizvedene energije , zaprethodno prikazanednevne reìme rada TE-TO. U tabeli 4 data jespecifi~na potro{nja, kaoodnos utro{ene iproizvedene energije , zanavedene periode rada.Prikazani podaci zaspecifi~nu potro{nju podanima ili periodimapokazuju {arolikostpodataka, mada se iz njihmogu izvesti odre|enizaklju~ci, a to su:Dobra energetskaefikasnost se postiè priproizvodnji svih oblikaenergije i pri {to ve}emobimu proizvodnje. Ovoje vidljivo iz perioda igrejnih sezona rada2004/2005. i 2007/2008.godine.U grejnim sezonama2005/2006. i 2006/2007.godine, blok A1 je bioangaòvan svega okomesec dana uz vi{epokretanja i zaustavljanja,tako da je specifi~napotro{nja znatno ve}anego u prethodnimperiodima, kada jeangaòvanje bilo 3-4 putaduè.

energija

[064]

Dijagram 1 Proizvodnja bloka A1 TE-TO Zrenjanin 19.12.2007. godine




Pri radu bloka u leto 2007.godine (avgusta iseptembra) isto takospecifi~na potro{nja jevelika, jer nije biloproizvodnje toplotneenergije i vodene pare zaindustriju.Treba navesti i da jepriznati nomativ od straneEPS-a za proizvodnjuelektri~neenergije u kombinovanim

reìmima na mazut i gas13.800 kJ/kWh.Kalorijska vrednost 1kgmazuta je oko 41.000kJ/kWh. Cena mazuta jetrenutno 25,60 din/kg.Iz prethodnih podatakaproizilazi da se cenaproizvedenog kWhelektri~ne energije kre}e,gledaju}i najpovoljnije inajnepovoljnije periode,izme|u 7,99 do 9,25 din.(9,99 do 11,56 �c). Pri radu TE-TO na gas, aimaju}i u vidu cenu od19,60 din/Stm� i njegovukalorijsku vrednost od oko31.000 kJ/Sm� cenaproizvedenog kWhelektri~ne energije kre}ese, gledaju}i najpovoljnijei najnepovoljnije periode,izme|u 6,74 do 7,81 din.(8,43 do 9.76�c).Navedeni iznosi udinarima i eurima zaproizvedeni kWh,predstavljaju samo tro{akza uloènu energiju, apored toga postoje i drugiproizvodni tro{kovi(hemikalije, amortizacija,remonti, li~ni dohoci idrugo).Prema sada{njimodnosima cena uloènihenergenata (mazut i gas) icene kWh elektri~neenergije proizilazi da jeproizvodnja elektri~neenergije nerentabilna.Me|utim, u trenucinanedostatka elektri~neenergije u sistemu EMS-ai EPS-a, a ako je nema niu okruènju, ona postajeisplativa, jer se de{ava daje jeftinija nego ona izuvoza.

5. Mogu}aperspektiva TE-TOSagledavaju}i, dosada{njirad TE-TO, ~ak i period iz

energija

[065]





vremena projektovanja i gradnje blokaA1, autor je slobodan da iznese svojasagledavanja mogu}eg angaòvanja iuloge bloka A1 TE-TO Zrenjanin ubudu}nosti:- Prerada NP dela turbine, radi

pove}anja elektri~ne snage ukondenzacionom reìmu rada turbine.

- Pro{irenje kondenzatora turbine,tako|e, radi pove}anja snage ukondenzacionom reìmu rada turbine.

- Izbegavati kratkotrajna pokretanjabloka A1, jer su nerentabilna,

- Sa~ekati pre dono{enja kona~neodluke o objektu, uskla|ivanje cenegoriva (prirodni gas i mazut) sa cenomelektri~ne energije,

- Razmotriti mogu}nost iznajmljivanjaobjekta strate{kom partneru, radiproizvodnje elektri~ne energije zaizvoz sa prirodnim gasom i/ilimazutom kao pogonskim gorivom, naduì period tokom godine.

- Sagledati mogu}nosti angaòvanjaobjekta, shodno Kjoto protokolu iskora{njem trì{tu emisijom {tetnihgasova.

- Na vi{em i dràvnom nivou sagledatiulogu ovakvih objekata iz aspekataKjoto protokola i Energetskezajednice jugoisto~ne Evrope, ~ije jepotpisivanje obavljeno i sa strane na{edràve.

- Utvr|ivanje cene reaktivne elektri~neenergije proizvo|a~ima, proizvedene iinputirane u sistem EMS-a, jer je blokA1 TE-TO u mogu}nosti da, pokarakteristikama generatora i pri svega5 MW aktivne snage, isporu~i 90MVAr reaktivne snage,

- I drugi ne sagledani aspekti autorarada u pogledu perspektive, ovakvihobjekata.

6. Zaklju~akIz napred izloènog da se zaklju~iti daje TE-TO Zrenjanin, moderan isavremen objekat za proizvodnju termo-elektri~ne energije. Postoje}i kapaciteti,daleko nadma{uju potrebe za

proizvodnjom svih vrsta energije,naro~ito vodene pare. Zbog dispariteta cene goriva i elektri~neenergije nije rentabilna proizvodnjaelektri~ne energije, osim u vr{nimsituacijama i u vreme jakih zima uzkombinovani reìm sa toplotnomenergijom.Sagledavaju}i pouzdanost rada vidi seda je pouzdanost veoma visoka, a brojispada iz pogona veoma mali.[teta je da ovakav objekat postoji, a dase ne koristi adekvatno i {to vi{e.Ina~e do kona~ne odluke o kori{}enjuovakvih objekata treba nastaviti sakvalitetnim odràvanjem i negom istih.

energija

[066]

Tabela 3 Specifi~na potro{nja po danima rada u kJ/kWh

Tabela 4 Specifi~na potro{nja po periodima rada

Biljana ]ur~i}, dipl.in`.JP SRBIJAGAS

UDC: 662.767.001.6 : 504.064

Razvoj primenekomprimovanogprirodnog gasa kao deokorporativne odgovornosti

energija

[067]

1. UvodVelika zavisnost od energije, jedna jeod osnovnih odlika savremenecivilizacije. Potro{nja svih oblikaprimarne energije je u stalnom porastu,uprkos ograni~enim prirodnimresursima konvencionalnih oblikaenergije sa jedne i negativnog uticajapotro{nje i primene iste na ìvotnusredinu, sa druge strane. Premapodacima Me|unarodne agencije zaenergiju (IEA) u 2005 godini, odnospotro{nje finalne energije u svetu i uzemljama OECD-a bio je pre svega ukorist nafte, {to se moè videti iz tabele1 [1].Uprkos ograni~enim resursima, nafta sezahvaljuju}i pre svega odnosu potro{njeu sektoru saobra}aja i dalje tro{izna~ajno vi{e nego drugi obliciprimarne energije. Sektor transportaposebno drumski, uglavnom je zavistanod nafte, tako da se u Evropskoj Unijiu oblasti transporta potro{i pribli`no66% nafte od ukupne energetskepotro{nje primarne energije. Daklesektorski posmatrano, transport jezasluàn za u~e{}e od preko 30% ufinalnoj energetskoj potro{nji. Kaoposledica navedenog, u oblastizaga|enja vazduha imamo situaciju, daje saobra}aj odgovoran za oko 28%emisije CO2 u Evropskoj Uniji, {to jevaàn elemenat kada je u pitanju stepenaero zaga|enja, imaju}i u vidu i sveostale {tetne materije iz emisije, {to ukona~nom ishodu zna~ajno uti~e i napromenu klime u globalnom smislu.Sli~na situacija je, kako u razvijenimzemljama tako i u privredama zemalja utranziciji, gde je broj motornih vozilanaglo porastao poslednjih petnaestgodina.Direktna veza saobra}aja, a posebnodrumskog i emisije {tetnih produkatasagorevanja sa aero zaga|enjem u

urbanim sredinama je nesporna.Pribli`no 85% emisije izduvnih gasovase emituje iz oblasti saobra}aja, te je tosektor koji realno najdirektnije uti~e naaero zaga|enje, rast emisije gasova

staklene ba{te, a sa time i na ukupneklimatske promene na globalnom nivou.

Progresivno pove}anje imisijeprodukata {tetnih materija i aerozaga|enja u direktnoj je proporciji sa

RezimePojam razvoja koncepta dru{tvene odgovornosti, moè zna~ajno doprinetipodizanju konkurentnosti preduze}a i privredne delatnosti u celini, krozuspostavljanje dru{tveno odgovornog poslovanja zasnovanog na eti~kim,ekolo{kim i socijalnim principima za druge.Uvaàvaju}i i razvijaju}i navedene pricipe, JP Srbijagas kao preduze}e ~ija jedelatnost od posebnog javnog zna~aja, izme|u ostalog radi i na razvoju ipromovisanju intezivnijeg uvo|enja komprimovanog prirodnog gasa (CNG –Compressed Natural Gas) u primenu kao gasovitog goriva za motorna vozila.Razvoj primene CNG-a kao gasovitog goriva za motorna vozila, ima pre svegaveliki ekolo{ki doprinos posebno u gradskim , veoma zaga|enim aero sredinamaali i ekonomski, zbog konkurentnosti cene ko{tanja u odnosu na te~na goriva. Doprinos smanjenju ekololo{kog zaga|enja predstavlja zna~ajan deo odgovornogpona{anja i poslovanja ne samo u smislu lokalnog uticaja, ve} i na globalnomnivou.U saop{tenju je dat pregled aktuelnog stanja u Evropi, kao i aktivnosti JPSrbijagas iz ove oblasti.Klju~ne re~i: Komprimovani prirodni gas, dru{tvena odgovornost, etika,ekologija, socijalni principi

Enhanced Natural Gas Usage as a Part of the CorporateResponsibility Promoting the social responsibility concept can significantly contribute to a highercompetitiveness of undertakings and industry as a whole by implementing thesocial responsible operation based on ethical, environmental and social principles.Obeying and developing the abovementioned principles, JP Srbijagas as anenterprise performing activities of general interest promotes also intensecompressed natural gas usage as automotive fuel.Such an application of this gaseous fuel improves the environmental situation,especially in urban areas with extreme air pollution, but also makes the importanteconomic contribution fetching the more competitive price in relation to the liquidfuels. Measures taken in order to reduce the environmental pollution represent animportant aspect of the responsible behavior and operation at local and globallevel.This paper considers actual developments in Europe as well as activities of JPSrbijagas in this field.Key words: compressed natural gas, social responsibility, ethics, environmentalprotection, social principles

emisijom produkata sagorevanja izmotornih vozila i ista zna~ajno raste saporastom broja vozila i pove}anjembroja ostvarenih kilometara po voziluodnosnom potro{njom goriva. Me|unarodna zajednica je pokazaladelimi~no, nivo svoje odgovornostisklapaju}i Kyoto sporazum o smanjenjugasova staklene ba{te. Ovajme|unarodni pravni okvir pre svegapodrazumeva ugljen dioksid (CO2), ali idruge {tetne GHG gasove : metan(CH4), azot-suboksid (N2O), hidrofluoro-ugljenik (HFC), per fluoro-ugljenik (PFC) i sumpor heksa-flurid(SF6). Definitivno najve}i nepovoljniuticaj na ìvotnu sredinu od svih GHGgasova ima CO2. S obzirom, na to da jeemisija CO2 direktno proporcionalnapotro{nji goriva, propisi koje supojedine zemlje uvele (npr Amerika iJapan) vezano za racionalnu potro{njugoriva, uticali su i na smanjenje emisijeCO2. U Evropi za sada nemaograni~enja potro{nje goriva, ali su1997 godine donesene preporuke zasrednju potro{nju do 2005 godine kodbenzinskih motora do 5 lit /100km i koddizel motora na 4 lit /100km, a do 2010godine za sva vozila na 3 lit /100km.Udruènje evropskih konstruktoraautomobila ACEA predloìla je da seprose~na emisija CO2 ograni~i na 140g/km do 2008.godine, dok je Savetministara EU predlagao, da bi za novavozila ta granica trebalo da bude jo{2005 godine 120g/km. Ipak, najve}idoprinosi smanjenju emisije CO2 moguse o~ekivati iz primene gorivaodgovaraju}eg kvaliteta [2].

2. Korporativna odgovornost[ta je korporativna odgovornost i ukakvoj je vezi ovakav jedan projekt satime?Postoje razli~ite definicije za pojamkorporativno dru{tvene odgovornosti alisu{tina moè da se defini{e kaoopredelenje za unapre|enje dobrobitizajednice kroz diskrecionu poslovnupraksu i doprinosa na ra~un resursakorporacije. Kompanija, koja je privrèna idejipruànja pozitivnog doprinosa dru{tvu,prvenstveno kroz partnerstva ipovezivanjem, kao i odgovornomodnosu prema dru{tvenim obavezama.Pod pojmom “dobro” moè se navesti:korporativna dru{tvena odgovornost,korporativno gra|anstvo, korporativnafilantropija, korporativno davanje,

dru{tveni angan`man, odnosi sazajednicom, delovanje u zajednici,razvoj zajednice, globalno gra|anstvo ikorporativni dru{tveni marketing . Tokom prethodne decenije uo~en jetrend sve ve}eg davanja korporacija,intezivnije izve{tavanje o korporativniminicijativama iz domena dru{tveneodgovornosti, uspostavljanje ~injenjadobrog kao korporativno dru{tvenenorme i o~iglednog prelaska sa davanjakao obaveze, na davanje kao strategiju.Strate{ki pristup vezano zakoorporativnu odgovornostpodrazumeva njen uticaj na pitanja kojakorporacija podràva, kao i na~in nakoji se programi utvr|uju, sprovode iprocenjuju. Korporacije se sve vi{efokusiraju na manji broj strate{kihoblasti koje odgovaraju njihovimvrednostima. Vr{i se izbor inicijativa,koje podràvaju njihove poslovneaktivnosti ili su povezane sa njihovimosnovnim proizvodima i trì{tima.Zatim, podràvaju aktivnosti kojepruàju mogu}nosti za realizacijuciljeva kao {to su pove}anje udela natrì{tu ili stvaranje èljenog identitetabrenda. Procenjuju zadatke na osnovunjihovog potencijalnog pozitivnoguticaja u kriznom periodu zakorporaciju ili uticaja za izgradnjunacionalne politike, uklju~uju vi{e odjednog odelenja u proces izboraanga`mana kako bi obezbedile podr{kusprovo|enju programa i preuzimaju nasebe re{avanje pitanja koja sunajva`nija za zajednicu, klijente izaposlene. Postoji mi{ljenje, da razvoj isprovo|enje programa na osnovunavedenog novog modela bi se mogaodefinisati kao “raditi sve {to moè da bise u~inilo najbolje, a ne samo ne{todobro”. Smatra se, da kompanije kojepreuzimaju, eti~ke, dru{tvene i ekolo{keodgovornosti imaju “sve bolji pristupkapitalu koji u protivnom, ne bi biodostupan” [3]. Postoje razli~ite korporativno dru{tveneinicijative. Mi{ljenja stru~njaka oprednostima i manama pojedinihinicijativa kako za dru{tvo ali i zakorporaciju, mogu biti razli~ita.Pa`nja treba da bude usmerena nausvajanje najboljih od preporu~enihna~ina za izbor razli~itih potencijalnihdru{tvenih pitanja, koja bi korporacijamogla da re{ava:izbor inicijative koja}e biti najkorisnija i za re{avanjeodre|enog dru{tvenog pitanja i za

korporaciju, razvoj i sprovo|enjeuspe{nih programskih planova iprocenu programa koji sesprovode. Predpostavka je, da }eve}ina profitnih korporacijabarem povremeno ~initi ne{to zaop{te dobro. Pojam dru{tvene, korporativne,

profesionalne i/ili li~ne odgovornostiprema na~inu potro{nje energije u svimoblastima, trebalo bi da se uspostavi irazvija u svakom segmentu dru{tva, tebi svest o tome trebalo da evoluira, {irise i ja~a. Cilj je, da se sa {to manjeupotrebljene energije postigne ukupanplanirani dru{tveni i ekonomski rast.Cilj je da, potro{nja energije bude uokvirima odrìvog razvoja. Osim togakoliko tro{imo, veoma je va`no i na~inna koji tro{imo energiju.Energetska efikasnost, racionalnapotro{nja, ve}a primena obnovljivihizvora energije, otvaraju razli~itemogu}nosti za stvaranje novihvrednosti, kako u ekonomskimokvirima tako i na planu za{tite ìvotnesredine. Delatnost energetike je dru{tvenafunkcija od posebnog zna~aja, gde presvega postoji odgovornost zaobezbe|enje sigurnog i pouzdanogsnabdevanja trì{ta i svih potro{a~aneophodnim oblicima energije. Osimtoga, preduze}a koja obavljaju ovefunkcije imaju i odgovornost, da uvodei razvijaju racionalne oblike potro{nje,podsti~u rast energetske efikasnosti, dauvode i razvijaju primenu onih oblikaenergije, koji imaju manji negativanuticaj na ìvotnu sredinu.

3. KPG projekatKPG projekat predstavlja jedan odprimera korporativne odgovornosti.Potreba da kompanije koje se bavepojedinim energetskim delatnostimaimaju posebnu odgovornost da razvijajuprojekte primene energije, koji manjeuti~e u negativnom smislu na promenuìvotne sredine, odnosno koji je vi{eprijateljski okrenut prema istoj. Dakle,razvojem projekta primenekomprimovanog prirodnog gasa (KPG),preduze}e koje je nosilac inicijative,uklju~uju}i i druge aktere projekta,razvija ga i uti~e na efikasnije uvo|enjei primenu istog, povezuju}i interes udomenu svojih poslovnih aktivnosti iinteres dru{tvene sredine i u uèm i{irem smislu za za{titu ìvotne sredine,pokazuju}i svoju korporativnuodgovornost.Komprimovani prirodni gas (KPG) je umnogim zemljama sveta ocenjen kaojedan od klju~nih re{enja u ciljusmanjenja emisije {tetnih gasova. KPGse kao gasovito gorivo za motornavozila uveliko koristi. Prema podacimaIANGV-a iz juna 2007 godine, oko 7

energija

[068]

Tabela 1 Potro{nja finalne energije u svetu i zemljama OECD-a (%)

* Drugo uklju~uje geotermalnu, solarnu, vetar, itd

miliona vozila u svetu ili 1 % svetskogvoznog parka koristi KPG kao gorivo,dok je broj stanica za punjenje motornihvozila u tom momentu iznosio 10 695.Vode}e zemlje u svetu u ovoj oblasti supre svega Argentina, Brazil, Pakistan,Italija, Indija i USA [4].U razvoju primene ovog gasovitoggoriva u Evropi, zemlje lideri su Italija,zatim Nema~ka, Rusija, Ukrajina idruge. Razvojni program EvropskeUnije predvi|a da se do 2020 godinesupstitui{e ukupno 20 %konvencionalnih sa alternativnimgorivima, a od toga do 10% istih sakomprimovanim prirodnim gasom. Primenom goriva sa manjimstrukturnim u~e{}em ugljenika,sagorevanjem u motorima SUS,zna~ajno se smanjuje emisija ugljendioksida, a u dizel motorima emisija~estica. Gasovi su dobra goriva zakonvencionalne OTO motore: sme{a jevisokog oktanskog kvaliteta, te jesagorevanje potpuno, rad motoraekonomi~niji, a emisija {tetnihprodukata sagorevanja manja. Prirodnigas sagoreva veoma “~isto” i stogapredstavlja atraktivno gorivo posebnoza primenu u vozilima javnog gradskogsaobra}aja u urbanim sredinamaPrimetno je, da op{ta svest o potrebi dase te~na goriva naftnog poreklasupstitui{u {to ve}im delomalternativnim odnosno “îstijimgorivima” me|u koje spada i KPG,raste.Na slici 1, moè se videti poredenjeemisije {tetnih gasova izkomprimovanog prirodnog gasa uodnosu na konvencionalna ili klasi~nagoriva. Tri potencijalna goriva novegeneracije ~ija je emisija najblià nulaemisiji su hidrogen, elektri~na energija ibiogorivo i predstavljaju opciju za nekabudu}a vremena.Podsticajne mere za upotrebu KPG-a

pokrenula je 1998 godine Evropskakomisija kroz razvojni program NGVEurope sa ciljem razvoja motornihvozila na prirodni gas i kompresorskihstanica, promociju i ispitivanja ovihvozila posebno u pogledu emisijeizduvnih gasova. Ovaj projekat uvrednosti 2,6 mil Evra se realizuje u 15gradova u 7 zemalja EU i usmeren je nagradske autobuse, dostavna, taksi ikomunalna vozila, koja se koriste uekolo{ki ugroènim sredinama. Do sadaje u okviru ovog projekta razvijeno i ueksploataciju uklju~eno vi{e stotinavozila.Zna~ajni ekonomski potencijali koji semogu realizovati u domenu potro{njeenergije u regionu Jugoisto~ne Evropesu u oblasti energetske efikasnosti imogu}nosti njenog pove}anja, te se oviresursi od strane IEA procenjuju na ~akod 30 do 50% , a glavni udeo se odnosina oblast saobra}aja [5]. Pozitivna iskustva u svetu (Evropa,USA i Kanada) vezano za primenukomprimovanog prirodnog gasa kaoalternativnog goriva, u oblastisaobra}aja posebno kada su u pitanjuvozila javnog transporta, postoje kakosa ekolo{kog tako i sa ekonomskogaspekta. Trì{te se razvija obuhvataju}irazvoj i {irenje infrastrukture zasnabdevanje trì{ta i usavr{avanjekonvertovanih vozila na gas. Supstitucijom dizel goriva sa KPG-omposebno kada je u pitanju javnitransport u urbanim sredinama, postièse pre svega zna~ajno smanjenje emisije{tetnih produkata sagorevanja, ve}istepen iskori{}enja primarne energije, akrajnji ekonomski efekti se ogledaju uukupno niìm tro{kovima poostvarenom kilometru.Prema aktuelnim podacima u Srbijikrajem 2007 godine postojalo je ~etirijavne punionice (u Beogradu, Pan~evu,â~ku i Kru{evcu) i jedna interna (uNovom Sadu u krugu JP Srbijagas).

Prema statisti~kim podacima IANGV-au Srbiji je juna 2007 godine bilo 2javne stanice i 89 vozila.Program postepene supstitucije vozilasa dizel goriva na KPG uz podr{kunadle`nih institucija, lokalne uprave,kompanija u oblasti snabdevanja trì{tagasom i proizvo|a~a vozila na KPG,predstavlja strate{ko opredelenje uoblasti javnog transporta ~ime }e sezna~ajno smanjiti ukupna potro{njate~nih goriva i emisija {tetnih produkatasagorevanja, a pove}ati ukupnaenergetska efikasnost vozila iekonomski efekti s obzirom da sutro{kovi primene KPG-a u odnosu nadizel gorivo za oko 30% , a u odnosuna benzin i do 50% niì [6]. PrimenomKPG-a smanjuje se emisija izduvnihgasova tako da se i bez njihovogdodatnog pre~i{}avanja dostiè normaEURO 5.

4. Zaklju~ciIz navedenog , moè se zaklju~iti da:Uloga gasovitih goriva u pove}anjuenergetske efikasnosti motornih vozila iu doprinosu manjeg uticaja {tetnihmaterija na aero zaga|enje i uop{teìvotnu sredinu, bi mogla biti odposebnog zna~aja u oblasti saobra}aja,a posebno u sferi javnog transportaProjekat KPG-a ilustruje koorporativnuodgovornost odnosno pozitivan odnoskoji nosilac inicijative, a u konkretnomslu~aju JP Srbijagas, ima prema za{titiìvotne sredine tj prema potrebi dru{tvaza uspostavljanjem i razvojemaktivnosti, koje treba da doprinesuboljem o~uvanju ìvotne sredine ive}em odrìvom razvoju.Razvojem ovakvog projekta, JPSrbijagas uklju~uje i druge potencijalnezainteresovane strane, poput Gradskogsekretarijata za za{titu ìvtne sredine isaobra}aj, prometnih preduze}a zagasovita goriva, proizvo|a~a motornihvozila i druge odgovaraju}e opreme,javnih transportnih i taxi preduze}a,institucija nadle`nih za tehni~ke propisei standarde, Inspekcije nadle`ne zaza{titu od poàra i drugihzainteresovanih strana.Institucionalne podsticajne mere izoblasti carinske i poreske politike suneophodne i dale bi zna~ajan podstrekrazvoja ove oblasti.Promovisanje primene komprimovanogprirodnog gasa pre svega za potrebejavnog transporta u gradovima, kakozbog ekolo{ki najprihvatljivijeg gorivaali isto tako i zbog stepena energetskogiskori{}enja i ekonomskih prednosti(jeftinije cene goriva, manjih tro{kovaodràvanja vozila i sl.) bi trebalo dabude stalna aktivnost svihzaineteresovanih strana u projektu.

energija

[069]

Slika 1 Emisije {tetnih materija iz konvencionalnih te~nih goriva ikomrimovanog prirodnog gasa

5. Reference[1] IEA, Key World Energy Statistics,Paris, 2007[2] D.Sudarevi}, A.Kozi}, Uticajaltenativnih goriva u motorima SUS nao~uvanje ìvotne sredine, Kragujevac,2005[3] www.bif.co.yu, 2007[4] www.iangv.org/ngv-statistics.html,June 2007[5] IEA, Energy Efficiency InEconomies In Transition : A PolicyPriority, Paris, 2003.,[6] J.M.Seisler, European And WorldOverview Focus On Politics AndTechnology, Sarajevo, 2003.

1. UvodIako stru~na javnost ve} odavnoupozorava da je Srbija energetskisiroma{na zemlja, i da se privredni idru{tveni ìvot mora suo~iti sa tom~injenicom, ipak su dràvni planeri ilokalna samouprava po~eli o tome daintenzivnije razmi{ljaju tek od skoro, ito, {to je pomalo paradoksalno, naupu}ivanje i uz finansijsku podr{kuEvropske unije (EU).Sada naj{iroj javnosti postaje sve jasnijeda }e za Srbiju i u narednom perioduglavni energetski oslonci ostati lignit ihidroenergija, ali da su njihovipotencijali nedovoljni da pokrijurazvojne potrebe nacije, s tim {toeksploatabilne rezerve uglja vanKosova i Metohije mogu izdràtipostoje}i tempo pretvaranja u elektri~nuenergiju u narednih 60 do sto godina, i{to su postoje}i neiskori{}enihidroresursi relativno skromni. Kako produìti vek doma}im rezervamauglja, nafte i gasa i omogu}iti da srpskodru{tvo i privreda funkcioni{u i da serazvijaju u skladu sa razvijenijim delomsveta?Alternativa nema mnogo, jer }e unarednom desetogodi{njem perioduSrbija raspolagati sa dva „alata“ zaunapre|enje svoje energetske

svakodnevice i kreiranje izvesnijebudu}nosti, tj. sa programimaenergetske efikasnosti i kori{}enjaobnovljivih izvora energije. Neki, odmogu}ih, scenarija kori{}enja ovih„alata“ prikazani su na slici 1.Program energetske efikasnosti, koji seod sedamdesetih godina primenjuje unajrazvijenim zemljama EU, pruàmogu}nost otkrivanja „energetskihponora“, i na strani proizvodnje i nastrani potro{nje energije, koji suposledica lo{eg gazdovanja energijom, ikori{}enja energetski neefikasnihtehnologija i opreme, ali i dejstvovanjanedovoljno „energetski opismenjenih“~inilaca na javnoj sceni. Iskustvazemalja koje preko trideset godinakoriste ovaj „alat“ pokazuju da njegovadosledna i pravilna primena omogu}avau{tede i do 30% u proizvodnji/potro{njienergije.Program kori{}enja obnovljivih izvoraenergije (OIE), koji je i predmet ovogarada, predstavlja drugi vaàn „alat“ uEU-politici energetskog razvoja, ~iji jecilj da se u energetski sistem svakedràve ~lanice, EU kao celine, ali i ukompletno okruènje, pored postoje}ihneobnovljivih energetskih resursa,implementiraju i do skoro veomazanemareni OIE (mali vodotoci,geotermalni izvori, biomasa, organskikomunalni otpad, vetar, solarna energijei dr.)Ciljevi koje je sebi postavila EU na tomplanu su veoma ambiciozni, pa Srbija,kao dràva koja nastoji da postane

energija

[070]

Milun Babi}, Milan Despotovi}, Du{an Gordi}, Neboj{aLuki}, Vanja [uster{i~, Neboj{a Jovi~i}, Vinka Babi}

UDC: 620.92.001.12/.6 : 338.24 (497.11)”2007/2010”

U susret implementacijiStrategije razvojaenergetike Republike Srbijeu periodu od 2007. do 2010.u oblasti kori{}enjaobnovljivih izvora energije1

RezimeU radu su izloèna analiza mogu}ih energetsko-ekolo{kih doprinosa koji se moguostvariti kroz implementaciju Strategije razvoja energetike Republike Srbije uperiodu od 2007. do 2010. godine u oblasti kori{}enja obnovljivih izvora energije.

1 Rad je u uèm obimu izloèn kao"predavanje po pozivu" na 13. Simpozijumutermi~ara odrànom u Sokobanji od 16 do 19.okrobra 2007. godine

~lanica ove dràvne asocijacije, mora utoku procesa pridruìvanja uskladitisvoja dejstva. Ali i bez tog podsticajaSrbija zbog svoje razvojne budu}nostimora veoma ozbiljno i posve}eno dapristupi kreiranju, stalnomunapre|ivanju i dugoro~nomsprovo|enju programa energetskeefikasnosti i kori{}enja OIE.U narednom tekstu bi}e izloèni polaznielementi i mogu}i scenariji Programaostvarivanja Strategije razvojaenergetike u Republici Srbiji za period2007 – 2015 u oblasti kori{}enja OIE,koji je za potrebe Ministarstva rudarstvai energetike uradio tim Regionalnogevro centra za energetsku efikasnostMa{inskog fakulteta u Kragujevcu, i naosnovu koga je Vlada Republike Srbije,februara 2007. godine, donelaodgovaraju}i program.

2. Energetski potencijal OIE u Republici SrbijiTehni~ki iskoristiv energetski potencijalOIE u Srbiji iznosi preko 3.83 mtoe2

godi{nje, pri ~emu u~e{}e pojedinihOIE u tom potencijalu iznosi:

oko 2.4 mtoe godi{nje (tj. oko 62.7%ukupnog potencijala) nalazi se uiskori{}enju biomase, od ~ega oko

1.0 mtoe, ~ini potencijal drvnebiomase (se~a drveta i otpaci drvnemase pri njenoj primarnoj i/iliindustrijskoj preradi), a vi{e od 1.4mtoe ~ini poljoprivredna biomasa(ostaci poljoprivrednih i ratarskihkultura, uklju~uju}i i te~ni stajnjak); oko 0.4 mtoe godi{nje (tj. oko 10.4%ukupnog potencijala) nalazi se umalim vodotocima na kojima semogu graditi male hidroelektrane; oko 0.2 mtoe godi{nje (tj. oko 5.2%ukupnog potencijala) nalazi se upostoje}im geotermalnim izvorima uSrbiji, koji su locirani na teritorijiVojvodine, Posavine, Ma~ve,Podunavlja i {ireg podru~ja centralneSrbije kao i u postoje}im banjama(nesistemati~nost u istra`nim ipripremnim radovima za kori{}enjegeotermalnih izvora i odsustvopodsticaja za organizovano kori{}enjeovog izvora energije su osnovnirazlog simboli~nog iskori{}enjaenergije tople vode iz stotinakpostoje}ih bu{otina, relativno nisketemperature (retko preko 60°C),toplotne snage ispod 160 MJ/s, iakodosada{nja istraìvanja ukazuju da jestvarni potencijal geotermalnih izvorabar pet puta ve}i od ostvarenog);oko 0.19 mtoe godi{nje (tj. oko 5%ukupnog potencijala) nalazi se uenergiji vetra koji duva Srbijom;oko 0.64 mtoe godi{nje (tj. oko16.7% ukupnog potencijala) nalazi seu iskori{}enju Sun~evog zra~enja, uzplansku pretpostavku kojapodrazumeva da svaka stambena

jedinica ugradi prose~no 4 m2, {topredstavlja prosek potrebaindividualnog stambenog objekta,odnosno ugradnju oko 10,6 milionam2 (iako je na ve}ini teritorije Srbijebroj sun~anih dana znatno ve}i negou mnogim evropskim zemljama -preko 2000 ~asova, zbog visokihtro{kova prijemnika Sun~evogzra~enja toplote i prate}e opreme,intenzivnije kori{}enje ovog i drugihOIE zavisi}e prevashodno oddru{tvenog podsticaja za zasnivanje isprovo|enje nacionalnog Programaobnovljivih izvora energije).

3. Postoje}a infrastruktura uoblasti OIE (stanje proizvodnje ikori{}enja, komparativna analizai procena energetskih, tehni~ko-tehnolo{kih i ekolo{kihpotencijala)Tokom istraìvanja sprovedenih u tokuizrade POS-OIE 2006-2015.(2010.)analizirano je stanje postoje}einfrastrukture za svaki pojedina~ni OIE.Ovde }e biti iznete samo op{tenapomene koje predstavljaju ovojnicuza sve pojedina~ne OIE. Broj izgra|enih objekata zaeksploataciju OIE u Republici Srbiji injihova aktuelna godi{nja produkcijaenergije su zanemarljivi. Kapital koji jeuloèn u do sada izgra|ene objekte jemale vrednosti i prete`no je doma}egporekla. Veoma su mali, gledano sanacionalnog nivoa, i finansijski rezultatiostvareni radom do sada izgra|enihobjekata za kori{}enje OIE.Tehni~ko-tehnolo{ke karakteristikeopreme koja je locirana u do sadaizgra|ene objekte za eksploataciju OIElo{ije su od karakteristika sli~ne opremekoja se danas koristi u EU. Oprema je,uglavnom, doma}eg/stranog porekla istarijeg datuma proizvodnje, a nivo ikvalitet organizovanosti su znatno ispodonog u EU. Posebno su problemati~ni:pouzdanost rada, sigurnost proizvodnje,energetska efikasnost i odràvanje ovihobjekata. Nivo standardizacije opreme ipostupaka za eksploataciju OIE jeveoma nizak. Nedostaje znatan brojstandarda koji su u ovoj oblasti ve}uspostavljeni u EU.Gotovo da ne postoje jasno deklarisaniproizvo|a~i i serviseri opreme zaeksploataciju OIE. Broj zaposlenih usektoru eksploatacije OIE iproizvodnje opreme za eksploatacijuOIE je zanemarljiv.Postoje}i obim me|unarodne saradnjeu oblasti gradnje objekata i kori{}enjaOIE je veoma mali. U ovoj oblasti nemoè se uo~iti poèljan nivo i obimtransfera novih tehnologija i „greenfield“ investicija, a finansijski

energija

[071]

Mogu}i scenariji realizacije programa energetske efikasnosti i programakori{}enja obnovljivih izvora energije

2 Milion tona ekvivalent nafte (Million tonnesof oil equivalent = mtoe). Pri izradi energetskihbilansa, praksa je da se kategorije nosiocaenergije iskazuju u tonama ekvivalentne nafte,skra}eno t.en. Jedna tona ekvivalentne nafteiznosi 41.868 GJ, tj. 41.868 milijardi Joul-a,odnosno Ws, ili 11.63 MWh

pokazatelji te saradnje gotovo da se jo{ne mogu ni uo~iti u ukupnomfinansijskom bilansu Republike Srbije. Postoje}ih regulatornih i podsticajnihmera (finansijskih i nefinansijskih)gotovo da i nema. Postoje}e regulatornei podsticajne mere su samo delimi~nousagla{ene sa postoje}im propisima EU.Stanje istraìvanja u oblasti OIE jesolidno utemeljeno kroz Nacionalniprogram energetske efikasnostiMinistarstva nauke. Me|utim, zaostajeprimena usvojenih tehnolo{kih znanja, aposebno zaostaje realizacija demo-projekata. U aplikaciji novih znanja,gradnji demo-objekata i organizacijiedukativnih kurseva u oblasti OIEzna~ajnu ulogu igra Agencija zaenergetsku efikasnost Republike Srbije injenih pet regionalnih centara zaenergetsku efikasnost, ali su i onisuo~eni sa vi{e nego skromnimizvorima finansijskih sredstava. Uo~avaju se nove pozitivne, alipojedina~ne, OIE-inicijative u oblastitransporta, proizvodnje toplote,proizvodnje elektri~ne struje, uzgradarstvu i u proizvodnji biogoriva.

4. Ciljevi POS-OIE u perioduPOS-OIE 2006-2015.(2010.) Projektom [1] promovisani su slede}iciljevi Programa ostvarivanja strategijeza period 2006-2015.(2010.): dono{enjepotrebne legislative, dono{enje isprovo|enje finansijskih mera iaktivnosti radi podsticanja kori{}enjaOIE, dono{enje i sprovo|enjenefinansijskih mera i aktivnosti radipodsticanja kori{}enja OIE, realizacijainvesticionih projekata u oblastikori{}enja OIE i pra}enje i kontrolarealizacije razvojne strategije RepublikeSrbije u oblasti OIE.

4.1 Cilj broj 1. - dono{enje potrebnelegislative

Detaljnom analizom postoje}egzakonodavstva konstatovano je da je zaostvarivanje ovoga cilja neophodno, poprecizno definisanoj dinamici, doneti:

Zakon o izmenama i dopunamaZakona o energetici u cilju jasnijegpreciziranja odredbi koje se odnosena OIE, i posebno organizacijunjihovog kori{}enja,Zakon o Dràvnom fondu zapodsticanje proizvodnje energije izOIE,Izmene i dopune niza vaè}ih zakona[1] (Zakon o koncesijama, Zakon oporezu na dodatu vrednost, Zakon oporezu na promet, Zakon ogarancijskom fondu, Carinski zakon,Zakon o porezu na dobit preduze}a,Zakon o porezu na imovinu, Zakon oporezu na dohodak gra|ana, Zakon oakcizama, Zakon o javnim

nabavkama, Zakon o planiranju iizgradnji, Zakon o gra|evinama,Zakon o nacionalnim parkovima,Zakon o {umarstvu, Zakon o vodama,Zakon o poljoprivrednom zemlji{tu,Zakon o prevozu i drumskomsaobra}aju, Zakon o dràvnoj upravi,Zakon o lokalnoj samoupravi),nove zakone (Zakon o preradi iprometu biomase na trì{tu, kojim bise uredilo poslovanje malihproizvo|a~a energije iz biomase;Zakon o proizvodnji, ispitivanju iprometu postrojenja, opreme iure|aja za kori{}enje OIE) inepostoje}a podzakonska akta(Uredba o povla{}enimproizvo|a~ima elektri~ne energije;Uredba o minimalnom udelu OIE uproizvodnji elektri~ne/toplotneenergije u Srbiji do 2015. god.;Uredba o minimalnom u~e{}uelektri~ne/toplotne energije dobijeneiz OIE i biogoriva za motorna vozilau ukupno potro{enoj energiji lokalnihzajednica - u~e{}e elektri~ne/toplotneenergije dobijene iz OIE i biogorivaza motorna vozila u ukupnopotro{enoj energiji u op{tinama,gradovima i gradu Beogradu tokomgodine treba da bude 2.5%; Uredba oobavezi pra}enja kori{}enja biomaseu poljoprivredi i {umarstvu; Uredba oformiranju Centralnog dràvnog telaza koordinaciju programaimplementacije strategije kori{}enjaOIE; Pravilnik o kori{}enju OIE ienergetskih postrojenja koja imajustatus povla{}enog proizvo|a~aelektri~ne i/ili toplotne energije;Pravilnik o sertifikacionim iprimopredajnim ispitivanjima zaopremu koja je namenjena kori{}enjuOIE; Pravilnik o tehni~kim i drugimuslovima i tro{kovima priklju~enjaobjekata koji koriste OIE zaproizvodnju elektri~ne struje nasistem za prenos i distribucijuelektri~ne energije, sa tarifnimsistemom za pristup i kori{}enjeprenosnog i distributivnog sistema;Pravilnik o povla{}enimproizvo|a~ima toplotne energije -po{to u skladu sa Zakonom oenergetici ovaj dokument donosinadle`ni organ jedinice lokalnesamouprave, grada, odnosno gradaBeograda, nu`no je uraditi ugledniprimerak pravilnika i koordiniranosprovesti postupak njegovogdono{enja na celoj teritoriji RepublikeSrbije; Tarifni sistem o garantovanimotkupim cenama toplotne/elektri~neenergije proizvedene iz OIE ikomunalnog otpada; Tehni~ki iekolo{ki standardi za proizvodnju imontaù postrojenja, opreme iure|aja za kori{}enje biomase, iprera|enu biomasu koje imaju statusenergenta).

4.2 Cilj broj 2. - dono{enje isprovo|enje finansijskih mera iaktivnosti radi podsticanjakori{}enja OIE

Po ugledu na vaè}e propise EU, saciljem da se „oìvi“ implementacijaOIE u doma}i energetski sektor, aimaju}i u vidu realno stanje ekonomijeu Srbiji, predloèno je da dràva krozsvoju legislativu, donese slede}epodsticajne finansijske mere:

uspostavljanje subvencija zaistraìvanje i razvoj tehnologija ikonkretnih proizvoda i edukacije uoblasti OIE (Dràvni fond zapodsticanje proizvodnje energije izOIE }e svaki dinar koji neki privrednisubjekat uloì u istraìvanje i razvojtehnologija i konkretnih proizvoda uoblasti OIE subvencionisati sa 0.5dinara, a porez na dobit preduze}abi}e umanjen za 10% sume uloène upredmetno istraìvanje, razvoj iedukaciju);uspostavljanje finansijske pomo}i zatransfer znanja i tehnologija izoblasti OIE koja ve} postoje u na{emokruènju (Garancijski fondRepublike Srbije dava}e garancije nakreditna zaduènja po ovom osnovu,a porez na dobit preduze}a bi}eumanjen za 10% sume uloène upredmetni transfer);uspostavljanje finansijskih olak{icaza podsticanje razvoja doma}eproizvodnje i razvoja opreme zakori{}enje OIE, i podsticanjedoma}ih preduzetnika i lokalnihzajednica za ulaganje u kori{}enjeOIE (Garancijski fond RepublikeSrbije dava}e garancije na kreditnazaduènja po ovom osnovu, a porezna dobit preduze}a bi}e umanjen za10% sume uloène u razvoj iproizvodnju opreme za OIE, s tim {to}e lokalne zajednice bitisubvencionisane iz Dràvnog fondaza OIE sa 10% sume uloène uizgradnju objekata za kori{}enjeOIE);uspostavljanje subvencija zaopremanje i akreditaciju laboratorijai stvaranje uslova za primenu isprovo|enje mera kontrole (Dràvnifond za OIE }e svojim budètomobezbe|ivati svake godineodgovaraju}a sredstva zasubvencionisanje opremanja imodernizacije merno-istraìva~keopreme); uspostavljanje programa zadugoro~no kreditiranje podpovoljnim uslovima za organizovanjei unapre|enje proizvodnje i gradnjeobjekata za kori{}enje OIE(Udruènje banaka Srbije }e usaradnji sa nadle`nim dràvnimorganima i me|unarodnim

energija

[072]

bankarskim organizacijama opredelitiodgovaraju}a finansijska sredstva zadugoro~no soft-kreditiranje kori{}enjaOIE);uspostavljanje carinskih olak{ica zauvoz neophodne opreme i sirovina zaobjekte koji koriste energiju OIE(carine za uvoz/izvoz ove vrsteopreme smanjiti za 20%); uspostavljanje dugoro~nogarantovanih proizvo|a~kih cenaenergije dobijene iz OIE na trì{tu(Dràvni fond za OIEsubvencionisa}e sa po 3 €cent cenusvakog kWh elektri~ne energijeproizvedene iz OIE i isporu~enepotro{a~ima prekoprenosne/distributivne mreè; Dràvnifond za OIE i nadle`ni organ lokalnesamouprave, grada, odnosno gradaBeograda, po principu „pola-pola“,subvencionisa}e sa 1.6 €cent cenusvakog kWh toplotne energijedobijene kori{}enjem OIE iisporu~ene potro{a~ima prekokomunalnog sistema za distribucijutoplotne energije); uspostavljanje posebnih subvencijaza gradnju solarnih kolektora isistema (Dràvni fond za OIEsubvencionisa}e se sa 50% cenusvakog m2 FT kolektora, a sa 70%cenu svakog m2 FN ili kombinovanogFT/FN kolektora, koji se ugradi kaodeo fasade ili naknadno izgradi nagra|evinskom objektu); uspostavljanje povlastica zaregistraciju, putarinu, i parkiranjemotornih vozila koja koriste gorivadobijena iz biomase (nadle`ni dràvniorgani i organi lokalne samouprave,gradova i grada Beograda smanji}ecene naknada za 25% u odnosu naone koja su definisana za vozila kojakoriste klasi~ne naftne derivate);uspostavljanje subvencija zabiogoriva koja koriste motorna vozila(Dràvni fond za OIE i nadle`niorgan lokalne samouprave, grada,odnosno grada Beograda, po principu„pola-pola“, subvencionisa}e sa 9€cent cenu svakog litra 100%-tnogbiodizela ili drugog energentaproizvedenog iz OIE koji se prekoregistrovane prodajne mreè prodana teritoriji lokalne samouprave;Dràvni fond za OIE i nadle`ni organlokalne samouprave, grada, odnosnograda Beograda, po principu „pola-pola“, subvencionisa}e sa 9/100 €centsvaku procentualnu koli~inu biodizelaili drugog energenta proizvedenog izOIE koja se preko registrovaneprodajne mreè proda u okvirume{avine dizel goriva, odnosnobenzina, fosilnog porekla na teritorijilokalne samouprave).

4.3 Cilj broj 3. - dono{enje isprovo|enje nefinansijskih mera iaktivnosti radi podsticanjakori{}enja OIE

Sli~no finansijskim merama, neophodnoje ustanovljavanje i sprovo|enjeodgovaraju}ih nefinansijskih mera. Iztog segmenta mogu se izdvojiti slede}emere:

formiranje Centralnog dràvnog telaza koordinaciju programaimplementacije strategije kori{}enjaOIE;formiranje baze podataka od interesaza sektor OIE i odgovaraju}ih zaMHE, biomasu, solarnu energiju,geotermalnu energiju i energiju vetra,izrada internet portala za OIE iuklju~ivanje lokacija sa realnoostvarivim projektima iz Katastara uprostorne planove lokalnih zajednica;progla{avanje i akreditovanjecentralne nacionalne institucije zaneutralno pra}enje kvaliteta u oblastienergetskog kori{}enja OIE;formiranje i akreditacija mreèatestnih laboratorija za postrojenja izoblasti OIE;definisanje vrsta licenci, na~inanjihovih sticanja i periodarelicenciranja i uspostavljanje mreèustanova koje su ovla{}ene zaizdavanje licenci licima koja se baveprojektovanjem i gradnjom objekatakoji koriste energiju OIE;uspostavljanje programa obuke zasticanje licenci za projektovanje,montaù/ugradnju i odràvanjepostrojenja i prate}e opreme zaenergetsko kori{}enje OIE;formiranje klastera proizvo|a~a uoblasti OIE;rad na harmonizaciji doma}ihpropisa koji se odnose na oblast OIEsa propisima EU istalna promocija OIE i edukacija u{kolama, lokalnim samoupravama,firmama...

4.4 Cilj broj 4. - realizacijainvesticionih projekata u oblastikori{}enja OIE

Da bi se ostvario ovaj cilj, neophodnoje, minimalisti~ki gledano, sprovestijasan plan koji podrazumeva:

izradu odgovaraju}eg broja studijaizvodljivosti (ove studije treba da usvom finansijskom delu sadrèpotpunu cost-benefit analizu kako bise sagledale sve koristi potencijalnerealizacije projekta, a ne samo vidljivitro{kovi koji nastaju gradnjom ieksploatacijom objekata za kori{}enjeOIE; Dràvni fond za OIEsubvencionira}e ovakve studije sa40% njihove cene);

uspostavljanje saradnje sa doma}im iinostranim finansijskim institucijamai investicionim fondovima radistvaranja uslova za plasman njihovogslobodnog kapitala u oblastkori{}enja OIE;realizovanje odgovaraju}eg brojademonstraciono/oglednih OIE-objekata i pilot projekata (finansije zaovu aktivnost obezbediti iz Dràvnogfond za OIE, preko Agencije zaenergetsku efikasnost, me|unarodnihagencija i fondova, Svetske banke,Ministarstva nauke i za{tite ìvotnesredine i sl.);negovanje razvoja studijskihdelatnosti u oblasti OIE radistvaranja stru~njaka za upravljanjeprojektima u ovoj oblasti;realizovanje investicionih projekta uoblasti projektovanja i gradnjeobjekata za kori{}enje OIE premautvr|enoj dinamici i indikativnimnacionalnim ciljevima.

4.5 Cilj broj 5. - pra}enje i kontrolarealizacije razvojne strategijeRepublike Srbije u oblasti OIE

Uspe{no ostvarivanje napred istaknutihciljeva podrazumeva i:

formiranje Centralnog dràvnog telaza koordinaciju programaimplementacije strategije kori{}enjaOIE.stalnu koordinaciju svih aktivnostivezanih za realizaciju razvojnestrategije Republike Srbije u oblastikori{}enja OIE (glavnu ulogu u ovomposlu ima Ministarstvo rudarstva ienergetike i Centralno dràvno telo zakoordinaciju programaimplementacije strategije kori{}enjaOIE);periodi~no izve{tavanje VladeRepublike Srbije i javnosti o stanjurealizacije razvojne strategijeRepublike Srbije u oblasti OIE.

5. Scenariji ostvarivanja POS-OIE u periodu 2007-(2015) 2010.godina Prilikom utvr|ivanja ciljeva, analizemogu}ih scenarija i predlaganja mera zasprovo|enje POS-OIE 2007-2015.(2010.) veoma je vo|eno ra~una o:

njihovom uticaju na ukupnuproizvodnju i potro{nju energijedobijene iz OIE (po OIE-izvorima ipo sektorima finalne potro{nje);efektima POS-OIE 2007-2015.(2010.) na ekonomsku efikasnostprivrede, komunalnog sektora isektora „doma}instva“ (selo/grad) -ukupno i segmentno (trì{nipotencijali, mogu}a ograni~enja idinamika realizacije POS-OIE 2007-2015. (2010.);

energija

[073]

potrebnim ulaganjima u POS-OIE2007-2015. (2010.) i o promeniprivredne strukture radi izmenekoncepta energetike, ulaganja usektore finalne potro{nje i ostalaulaganja u realizaciju POS-OIE 2007-2015. (2010.);uticaju sprovo|enja POS-OIE 2007-2015. (2010.) na programzapo{ljavanja;ekolo{kim rezultatima koji }e seostvariti u toku sprovo|enja POS-OIE2007-2015. (2010.);

dinamici ostvarivanja ekonomskih,energetskih i ekolo{kih rezultata utoku sprovo|enja POS-OIE 2007-2015. (2010.);uticaju sprovo|enja POS-OIE 2007-2015. (2010.) na unapre|ivanjetehni~ko-tehnolo{ke infrastrukture;uticaju sprovo|enja POS-OIE 2007-2015. (2010.) na smanjenje uvoznezavisnosti Srbije; uticaju sprovo|enja POS-OIE 2007-2015. (2010.) na unapre|enjeme|unarodne saradnje;

uskla|ivanju strukture republi~kih,regionalnih i lokalnih energetskihbilansa sa odgovaraju}im stanjem uEU i projekcijama privrednog rasta uRepublici Srbiji.

Zbog napred navedenog, a sa èljom dase ubudu}e moè lako intervenisatiprilikom promena planske politike uovoj oblasti, ura|eno je vi{e EXCELprograma koji omogu}avaju brzodolaènje do novih, odgovaraju}ih,elemenata te politike.

energija

[074]

Slika 1 Mogu}nosti kori{}enja biomase za proizvodnju energije

Radi {to bolje preglednosti, scenarijisprovo|enja POS-OIE 2007-2015.(2010.) i procena energetskih,finansijskih, ekolo{kih i drugih efekatasprovo|enja POS-OIE 2007-2015.(2010.) u ovom radu su prikazani itabelarno i dijagramski.

5.1. Scenariji energetskogkori{}enja biomase u periodu 2007-2015. (2010.)

U ovom odeljku prikazani su optimalniscenariji energetskog kori{}enjabiomase u periodu 2007-2015. (2010.)godina. Na slici 1 prikazane su mogui}nosti itehnolo{ki postupci kori{}enja biomaseza proizvodnju energije.

5.1.1. Scenario kori{}enja ~vrstebiomase za proizvodnju toplotneenergije

U okviru ovog odeljka najpre suprikazane {eme toka energije kodprocesa gasifikacije biomase (slici 2) itoka energije kod kombinovanogciklusa integrisane gasifikacije biomase(slici 3), a zatim izlo`ene fizi~ke ihemijske transformacije koje sepojavljuju tokom procesa gasifikacijebiomase pri razli~itim temperaturama(slika 4). Osnovni tipovi gasifikatoraprikazani su na slici 5, a izgledpostrojenja srednje snage zasagorevanje ogrevnog drveta izlo`en jena slici 6.U tabeli T1 iznet je scenarioimplementacije POS-^VRSTABIOMASA 2007-2015.(2010.), a naslikama 7, 8 i 9 grafi~ka interpretacijanekih va`nih energetskih i finansijskihelemenata tog scenaria.5.1.2. Scenario proizvodnje ikori{}enja biogasa U okviru ovog odeljke najpre jeprikazana {ema toka energije kodanaerobne digestije (slika10) i definisane osnovne faze procesaanaerobne digestije (slika 11), a zatimje prikazana upro{}ena konstrukcijadigestora sa fiksnom krovnomkonstrukcijom (slika 12).U tabeli T2 iznet je scenarioimplementacije POS-BIOGAS 2007-2015.(2010.), a naslikama 13, 14 i 15 grafi~kainterpretacija nekih va`nih energetskih ifinansijskih elemenata tog scenaria.5.1.3. Scenario proizvodnje ikori{}enja te~nih biogorivaU okviru ovog odeljka {ematski jeobja{njen postupak proizvodnje te~nihbiogoriva iz biomase (slika 16) ipretretman sirovina sa visokom

koncentracijom slobodnihmasnih kiselina (slika 17), azatim prikazana {ematehnolo{kog postupkaproizvodnje biodizela (slika18).U tabeli T3 iznet je scenarioimplementacije POS-TE^NOBIOGORIVO 2007-2015.(2010.), a na slikama 19,20 i 21 grafi~ka interpretacijava`nih energetskih ifinansijskih elemenata togscenaria.

5.2. Scenario kori{}enjasolarne energije u periodu2007-2015. (2010.)

U ovom odeljku prikazan jeoptimalni scenario kori{}enjaSun~eve energije u periodu2007-2015. (2010.) godina.

Najpre je prikazan toplotnifluks Sun~eve energije napovr{ini Zemljine atmosfere(slika 22) i jedna izvedenasolarna energana

energija

[075]

Slika 2 [ematski prikaz toka energije kodprocesa gasifikacije biomase

Slika 3 [ematski prikaz toka energije kodkombinovanog ciklusa integrisanegasifikacije biomase

Slika 4 Fizi~ke i hemijske transformacije koje se pojavljuju tokom procesagasifikacije biomase pri razli~itim temperaturama

Slika 5 Osnovni tipovi gasifikatora: a) gasifikator sa fiksnim slojem isuprotnosmernim strujanjem, b) gasifikator sa fiksnim slojem iistosmernim strujanjem, c) gasifikator sa fiksnim slojem i unakrsnimstrujanjem, d) gasifikator sa fluidizovanim slojem

energija

[076]

Tabela T.1

energija

[077]

Slika 6 Postrojenje srednje snage za sagorevanje ogrevnog drveta;prikaz osnovnih komponenti i sistema snabdevanja gorivompomo}u pokretne re{etke

Slika 7 Proizvodnja toplote u toku implementacije POS-^VRSTABIOMASA 2007-2015(2010)

Slika 8 Finansijski pokazatelji implementacije POS-^VRSTABIOMASA 2007-2015(2010) Slika 11 Osnovne faze procesa anaerobne digestije

Slika 10 [ematski prikaz toka energije kod anaerobne digestije Slika 4 Fizi~ke i hemijske transformacije koje se pojavljujutokom procesa gasifikacije biomase pri razli~itim

(koncentri{u}i paraboli~ni 2D solarnikolektor) (slika 23), a zatim je data{ema solarnog, fotonaponskog sistemaza priozvodnju i akumulaciju elektri~neenergije (slika 23).U tabeli T4 iznet je scenarioimplementacije POS-SOLARNAENERGIJA 2007-2015.(2010.), a na

slikama 24, 25 i 26 data je grafi~kainterpretacija va`nih energetskih ifinansijskih elemenata tog scenaria.

5.3. Scenario energetskogkori{}enja malih vodotokova uperiodu 2007-2015. (2010.) U ovom odeljku prikazan je optimalniscenario energetskog kori{}enja malih

vodotokova u periodu 2007-2015.(2010.) godina. Na slici 28 data je fotografija jednalokacija za gradnju MHE, a na slikama29 i 30 dve MHE doma}e proizvodnje.

U tabeli T5 iznet je scenarioimplementacije POS-MALEHIDROELEKTRANE 2007-

energija

[078]

Tabela T.2

energija

[079]

Slika 12 [ematski prikaz konstrukcije digestora sa fiksnomkrovnom konstrukcijom

Slika 13 Proizvodnja toplote u toku implementacije POS- BIOGAS2007-2015(2010)

Slika 14 Finansijski pokazatelji implementacije POS- BIOGAS2007-2015(2010)

Slika 15 Finansijski pokazatelji implementacije POS- BIOGAS2007-2015(2010)

Slika 16 Postupci proizvodnje te~nih biogoriva iz biomase Slika 17 Pretretman kod sirovina sa visokom koncentracijomslobodnih masnih kiselina

energija

[080]

Tabela T.3

Slika 18 [ematski prikaz tehnolo{kog postupka proizvodnjebiodizela

Slika 19 Proizvodnja toplote u toku implementacije POS- TE^NABIOGORIVA 2007-2015(2010)

energija

[081]

Slika 20 Finansijski pokazatelji implementacije POS- TE^NABIOGORIVA 2007-2015(2010)

Slika 21 Finansijski pokazatelji implementacije POS- TE^NABIOGORIVA 2007-2015(2010)

Slika 22 Toplotni fluks Sunca na povr{ini Zemljine atmosfere Slika 23 Koncentri{u}i paraboli~ni 2D solarni kolektor

Slika 24 Solarni, fotonaponski sistem za proizvodnju i akumulacijuelektri~ne energije

Slika 25 Proizvodnja toplote u toku implementacije POS-SOLARNA ENERGIJA 2007-2015(2010)

energija

[082]

Tabela T.4

energija

[083]

Tabela T.4 (nastavak)

Slika 26 Finansijski pokazatelji implementacije POS-SOLARNAENERGIJA 2007-2015(2010)

Slika 27 Finansijski pokazatelji implementacije POS-SOLARNAENERGIJA 2007-2015(2010)

Slika 28 Mali vodotok na kome }e se graditi mala hidroelektrana Slika 29 Struktura male Banki hidroelektrane

energija

[084]

Tabela T.5

energija

[085]


2015.(2010.), a na slikama 31, 32 i 33izlo`ena je grafi~ka interpretacijava`nih energetskih i finansijskihelemenata tog scenaria.

5.4. Scenario g kori{}enjageotermalne energije u periodu2007-2015. (2010.)

U ovom odeljku prikazan je optimalniscenario kori{}enja geotermalneenergije u periodu 2007-2015. (2010.). Radi ilustracije energetskog raznovrsja

Zemljine „utrobe“, na slici 34 je datafotografija „reke magme“ nastale u tokuerupcije vulkana, a na slici 35 izvortople vode. O jednom od postoje}ihmetoda kori{}enja geotermalne energijegovori slika 36. U tabeli T6 iznet je scenarioimplementacije POS-GEOTERMALNAENERGIJA 2007-2015.(2010.), a naslikama 37, 38 i 39. data je grafi~kainterpretacija va`nih energetskih ifinansijskih elemenata tog scenaria.

5.5. Scenario g kori{}enjageotermalne energije u periodu2007-2015. (2010.)

U ovom odeljku prikazan je optimalniscenario kori{}enja energije vetra uperiodu 2007-2015. (2010.) godina. Radi ilustracije zna~aja kori{}enja ovogOIE, na slikama 40 i 41 prikazane sufotografije izvedenih farmivetroelektrana, a na slici 42 jeprikazana 3D konstrukcija jednedoma}e male vetroelektrane.

energija

[086]

Slika 30 Mala hidroelektrana proizvodnje Ma{inskog fakulteta uKragujevcu

Slika 31 Proizvodnja elektri~ne energije u toku implementacijePOS-MALE HIDROELEKTRANE 2007-2015(2010)

Slika 32 Finansijski pokazatelji implementacije POS- MALEHIDROELEKTRANE 2007-2015(2010)

Slika 33 Finansijski pokazatelji implementacije POS- MALEHIDROELEKTRANE 2007-2015(2010)

Slika 34 Vulkanska lava Slika 35 Izvor tople vode

energija

[087]

Tabela T.6

energija

[088]


Slika 36 [ema postrojenja za kori{}enje geotermalne energije Slika 37 Proizvodnja toplote u toku implementacije POS-GEOTERMALNA ENERGIJA 2007-2015(2010)

energija

[089]

Slika 38 Finansijski pokazatelji implementacije POS-GEOTERMALNA ENERGIJA 2007-2015(2010)

Slika 39 Finansijski pokazatelji implementacije POS-GEOTERMALNA ENERGIJA 2007-2015(2010)

Slika 40 Farma vetroelektrana Slika 41 Farma termoelektrana

U tabeli T7 iznet je scenarioimplementacije POS-ENERGIJAVETRA 2007-2015.(2010.), a naslikama 43, 44 i 45. data je grafi~kainterpretacija va`nih energetskih ifinansijskih elemenata tog scenaria.

6. Zaklju~ak Sprovo|enjem prezentiranih scenarijaostvarivanja POS-OIE u periodu 2007-2015 (2010) godina na napred opisanina~in otvori}e se prostor zazapo{ljavanje novih cca 24300 radnika,i to:

3685 radnika na odr`avanjunovoizgra|enih postrojenja,18415 radnika na projektovanju iproizvodnji postrojenja i2200 radnika u prate}imdelatnostima.

Osnovni zahtev prema svimnovozaposlenim radnicima je daposeduju visok nivo znanja za poslovekoje }e obavljati!

Sumarne energetske posledice primenePOS-OIE u periodu 2007-2015 (2010)godina, do 2010. godine, prikazane su utabeli T8.

7. Literatura1. "Energy for the Future: renewable

sources of energy"; White Paper for aCommunity Strategy and ActionPlan; COM(1997) 599.

2. "Green Paper on security of supply inEurope", European Commission;(COM(2000) 769 final).

3. Directive 2000/60/EC of theEuropean Parliament and of theCouncil of 23 October 2000establishing a framework forCommunity action in the field ofwater policy

4. Directive 2001/77/EC of theEuropean Parliament and of theCouncil of 27 September 2001 on thepromotion of electricity produced

from renewable energy sources in theinternal electricity market.

5. Directive 2001/80/EC of theEuropean Parliament and the Councilof 23 October 2001 on the limitationof emissions of certain pollutants intothe air from large combustion plants

6. Directive 2002/91/EC of theEuropean Parliament and the Councilof 16 December 2002 on the energyperformance of buildings

7. Directive 2003/30/EC of theEuropean Parliament and of theCouncil of 8 May 2003 on thepromotion of the use of biofuels andother renewable fuels for transport.

8. Directive 2003/54/EC of theEuropean Parliament and the Councilof 26 June 2003 concerning commonrules for the internal market inelectricity and repelling Directive96/92/EC

9. Directive 2003/87/EC of theEuropean Parliament and of theCouncil of 13 October 2003establishing a scheme for greenhousegas emission allowance tradingwithin the Community and amendingCouncil Directive 96/61/EC

energija

[090]

Tabela T.7

energija

[091]


Slika 42 Konstrukcija male vetroelektrane Ma{inskog fakulteta uKragujevcu

Slika 43 Proizvodnja elektri~ne energije u toku implementacijePOS-ENERGIJA VETRA 2007-2015(2010)

10. Directive 2003/96/EC of 27 October2003 on restructuring theCommunity framework for thetaxation of energy products andelectricity

11. Directive 2004/8/EC of theEuropean Parliament and of the

Council of 11 February 2004 on thepromotion of cogeneration based ona useful heat demand in the internalenergy market and amendingDirective 92/42/EEC

12. H.J. de Vries, C.J. Roos, L.W.M.Beurskens, A.L. Kooijman van

Dijk, M.A. Uyterlinde, Renewableelectricity policies in Europe,Country fact sheets 2003, ECN-C-03-071, October 2003

13. 2004 RES-E EU Frameworks andprices (€/MWh), EREF - EuropeanRenewable Energies Federation

energija

[092]

Tabela T.8

Slika 44 Finansijski pokazatelji implementacije POS- ENERGIJAVETRA 2007-2015(2010)

Slika 45 Finansijski pokazatelji implementacije POS- ENERGIJAVETRA 2007-2015(2010)

14. Katastar malih hidroelektrana nateritoriji Srbije van SAP, Knjiga I,Op{ti deo, Energoprojekt-Hidroinènjering i Institut "Jaroslavêrni" - Zavod za ure|enje vodnihtokova, 1987

15. Glavni plan za izgradnju MHE uSrbiji, Regionalni evro centar zaenergetsku efikasnost Kragujevac -Agencija za energetsku efikasnostRepublike Srbije; Kragujevac -Beograd, decembar 2004

16. Osposobljavanje doma}e energetskema{inske i elektrogradnje zaproizvodnju hidroagregata snage do20 MW, ~asopis Energija, broj 2,godina IV, jun 2005.

17. Analiza mogu}ih energetsko-ekonomsko-ekolo{kih doprinosarealizacije Glavnog plana za gradnjuMHE u Srbiji, ~asopis Energija, broj2, godina IV, jun 2005.

18. Male hidroelektrane - regulatorniokvir, ~asopis Energija, broj 1-2,godina V, mart 2005.

19. "Osnovni tehni~ki zahtevi zapriklju~enje malih elektrana snaga

do 16 MVA na mreùelektrodistribucije Srbije", JP EPSDirekcija za distribuciju elektri~neenergije Srbije Beograd, maj 2003.

20. Energetski potencijal malihvodotokova u Srbiji, ~asopisEnergija, broj 2, godina IV, jun 2005.

21. Zakon o energetici ("Sl. glasnikRS", br. 84/2004)

22. Zakon o vodama ("Sl. glasnik RS",br. 54/1996)

23. Strategija razvoja energetike uRepublici Srbiji do 2015. god.


25. Zakon o vodama ("Sl. glasnik RS",br. 54/1996)

26. Statisti~ki godi{njak Srbije 2005.,Republi~ki zavod za statistiku,Beograd, 2005.

27. [umarstvo u Republici Srbiji, 2004.,Bilten 2005, Republika Srbija,Republi~ki zavod za statistiku,Beograd, 2005.

28. Pravna baza: Paragraf Net

29. Liber Perpetuum, Knjiga opotencijalima obnovljivih izvoraenergije u Srbiji i Crnoj Gori,OEBS misija u Srbiji i Crnoj Gori,Sektor za ekonomska pitanja ipolitiku ìvotne sredine, 2004.

30. Odluka o Utvr|ivanju EnergetskogBilansa Republike Srbije Za 2006.Godinu ("Sl. glasnik RS", br.11/2006)

31. Odluka o Utvr|ivanju StrategijeRazvoja Energetike RepublikeSrbije Do 2015. Godine ("Sl.glasnik RS", br. 44/2005)


33. The European Parliament and theCouncil, Directive 2001/77/EC ofthe European Parliament and of theCouncil of 27 September 2001 onthe promotion of electricityproduced from renewable energysources in the internal electricitymarket, 2001.

34. Commission Of The EuropeanCommunities, CommunicationFrom The Commission, Biomassaction plan, Brussels, 2005.

35. Commission of the europeancommunities, commission staffworking document, Annex To TheCommunication From TheCommission, Biomass Action Plan,Impact Assessment, (Com(2005)628 Final), Brussels, 2005.

36. Zakon O Prostornom PlanuRepublike Srbije ("Sl. glasnik RS",br. 13/96)

37. R. Mili}, Stanje, problemi i mere upreradi drveta, Drvo-Tehnika6/2005.

38. 1st National Report RegardingPromotion of the Use of Biofuels orOther Renewable Fuels forTransport in Greece for Period2005-2010, Ministry ofDevelopment, Hellenic Republic,Athens, 2004.

39. Nau~ni institut za ratarstvo ipovrtarstvo Novi Sad -http://www.ifvcns.co.yu/

40. R. Groschen, The Feasibility ofBiodiesel from Waste/RecycledGreases and Animal Fats,Minnesota Department ofAgriculture, 2002.

41. Biofuels Barometer, EurObserv'er,Maj, 2006.

42. F. Chacón, Techno-EconomicAssessment of Biofuel Production inthe European Union, TechnischeUniversität Freiberg, Germany, 2004.

43. Council Regulation (EC),Establishing Common Rules forDirect Support Schemes Under thecommon Agricultural Policy andEstablishing Certain SupportSchemes for Farmers. No1782/2003 of 29th Sept. 2003.

44. Commission Of The EuropeanCommunities, CommunicationFrom The Commission, An EUStrategy for Biofuels, {SEC(2006)142}, Brussels, 2006.

45. Studija: "Energetski potencijal ikarakteristike ostataka biomase itehnologije za njenu pripremu ienergetsko iskori{}enje u Srbiji",Projekat Ministarstva za nauku,tehnologiju i razvoj RepublikeSrbije, br. NP EE611-113,(rukovodilac studije M. Ili}),Beograd 2003.

46. Studija: "Proizvodnja i kori{}enjebiodizela - alternativnog iekolo{kog goriva za dizel motore",Projekat Ministarstva za nauku,tehnologiju i razvoj RepublikeSrbije, br. EE705-1004A,(rukovodilac studije T. Furman),NOVI SAD 2004.

47. Internet prezentacija Agencije zaenergetsku efikasnost RepublikeSrbije - http://www.seea.sr.gov.yu

48. Wood Energy Barometer,EurObserv'er, Oktobar, 2005.

49. Biogas Barometer, EurObserv'er,Maj, 2006.

50. T.B. Johansson, W. Turkenburg,Policies for renewable energy in the

European Union and its memberstates: an overview, Energy forSustainable Development, VolumeVIII No. 1, March 2004.

51. Boosting Bioenergy in Europe,2006, www.aebiom.org

52. M. Eder, W. Schneeberger, C. Walla,EFFORTS TO INCREASEENERGY FROM BIOMASS INAUSTRIA, Bioenergy in Agriculture.Czech University of Agriculture -Prague, S. 55-67., 2005.

53. The German Biogas Industry:http://www.renewables-made-in-germany.com/en/biogas

54. O. Jönsson, M. Persson, Biogas astransportation fuel, Swedish GasCentre, Fachtagung 2003.

55. Commission Regulation (Ec) No810/2003, on transitional measuresunder Regulation (EC) No1774/2002 of the EuropeanParliament and of the Council asregards processing standards forcategory 3 material and manureused in biogas plants, 2003.

56. Regulation (Ec) No 1774/2002 OfThe European Parliament And OfThe Council, laying down healthrules concerning animal by productsnot intended for humanconsumption, 2002.

57. Milun Babi}, Radoslav Vulovi},Upravljanje ekolo{kim ienergetskim projektima,Kragujevac, avgust 2005.

58. Zakon o koncesijama ("Sl. glasnikRS", br. 55/2003)

59. Zakon o geolo{kim istraìvanjima("Slu`beni glasnik RS" br. 44/95)

60. Zakon o utvr|ivanju i razvrstavanjurezervi mineralnih sirovina iprikazivanju podataka geolo{kihistraìvanja, ("Slu`beni list SRJ"12/98 I 13/98)

61. Commission of the europeancommunities: commission staffworking document: "The share ofrenewable energy in the EU",Overview of Renewable EnergySources in the Enlarged EuropeanUnion {COM (2004)366 final}

62. Zakon o geolo{kim istraìvanjima ("Slu`beni glasnik RS" br. 44/95)

63. Zakon o utvr|ivanju i razvrstavanjurezervi mineralnih sirovina iprikazivanju podataka geolo{kihistraìvanja, ("Slu`beni list SRJ"12/98 I 13/98)

64. Gbur~ik P. i sar., Gustinaaeroenergetskog potencijala u SRSrbiji, Studija, Srpska akademijanauka i umetnosti, Beograd, 1984.

65. Putnik R., i sar., Mogu}nostkori{}enja energije vetra zaproizvodnju elektri~ne energije,Studija, Elektroprivreda Srbije,Beograd, 2002.

66. Gbur~ik P., i sar., Studijaenergetskog potencijala Srbije zakori{}enje sun~evog zra~enja ienergije vetra, Centar za

multidisciplinarne studije,Univerzitet u Beogradu, 2004.

67. Popovi} T., i sar., Ocenamogu}nosti kori{}enja energijevetra na teritoriji Republike Srbije,Savezni hidrometeorolo{ki zavod,Beograd, 1997.

68. Miki~i} D., \uri{i} @., Radi~evi} B.,Vetrogeneratori - perspektivni izvorielektri~ne energije, Elektroprivreda,br. 4, Beograd, 2002.

69. Radi~evi} B., Vuki} \., \uri{i} @.,Vetrogeneratorski potencijal imogu}nosti kori{}enja energijevetra za proizvodnju elektri~neenergije u na{oj zemlji, Traktori ipogonske ma{ine, 8:3, p.99-104,Novi Sad, 2003

70. \urovi}-Petrovi} M., Stevanovi} @.,Energetski potencijal obnovljivihizvora energije u Srbiji -mogu}nosti i prepreke zakori{}enje, Energije, str. 192-198,Broj 1-2, Godina V, Mart 2006

71. Miki~i} D., Radi~evi} B., Aktuelnostanje vetroenergetike u Evropipo~etkom 2006. i budu}i trendovi,Energija, str. 192-198, Broj 1-2,Godina V, Mart 2006.

72. Record year for wind energy:Global wind power marketincreased by 43% in 2005, PressRelease, GWEC, www.gwec.org,17th February 2006.

73. BWEA - British Wind EnergyAssociation, www.bwea.com

74. Toke D., Renewable financialsupport systems and cost-efectiveness, Journal of CleanerProduction, article in press,Elsevier, 2006

75. Wind Energy: The Facts - Ananalysis of wind energy in the EU-25,EWEA,http://ec.europa.eu/energy/res/publications/res_wind_energy/0_facts_summary_en.pdf

76. EREC - European renewableEnergy Council, http://www.erec-renewables.org/

77. Renewable energy target for Europe- 20 % by 2020, EREC, 2003,http://www.erec-renewables.org/documents/Berlin_2004/targets/EREC_Targets_2020_def.pdf

78. 2004 RES-E EU Frameworks andprices (€/MWh), EREF - EuropeanRenewable Energies Federation,http://www.eref-europe.org

79. Tehni~ka preporuka br.16:"Osnovni tehni~ki zahtevi zapriklju~enje malih elektrana snagado 16 MVA na mreùelektrodistribucije Srbije", JP EPSDirekcija za distribuciju elektri~neenergije Srbije Beograd, maj 2003.

energija

[093]

V. Jankovi}, D. Uro{evi}Victoria Group, Novi SadF. Kuli}Fakultet Tehni~kih Nauka, Univerzitet Novi Sad, Novi SadD. \ukanovi}Regionalni Centar za Energetsku Efikasnost Beograd

UDC: 662.767.2.001.6 : 504.7.064

Implementacija metodologijamehanizma ~istog razvoja (CDM)u kogenerativnim postrojenjima(CHP) na biogas/prirodni gas

energija

[094]

1. UvodKraj 20. i po~etak 21. veka doneo jevelike promene u svesti politi~ara {to jedovelo do poslovanja i investiranja uzuvaàvanje principa odrìvog razvoja.Odrìvi razvoj se naj~e{}e defini{e kaoispunjavanje potreba sada{njegeneracije bez ugroàvanja budu}ihgeneracija i ima tri dimenzije socijalnadimenzija (ljudi tj people), ekonomskadimenzija (profit) i ekolo{ka dimenzija(planeta).U pojedinim dràvama 3P princip nijeostvariv, pa je me|unarodna zajednicarazvila razli~ite mehanizme kako bi presvega podstakla ekonomske dimenzijeprojekata. Jedan od tih mehanizama je iCDM koji je ovde analiziran nakonkretnom primeru fabrikeSojaprotein.Primenjena je razvijena metodologijaAM0014 za slu~aj kombinovaneproizvodnje toplotne i elektri~neenergije kori{}enjem prirodnog gasakao goriva. Prethodno su analiziraneenergetske potrebe u fabrici,prora~unato i izabrano kogenerativnopostrojenje raspoloìvo na trì{tu.

2. Potrebe za energijom u fabriciSojaprotein A.D. Be~ejAkcionarsko dru{tvo za preradu soje“Sojaprotein” iz Be~eja je najve}iprera|iva~ soje u Republici Srbiji ijedan od najzna~ajnijih prera|iva~a sojeu centralnoj i isto~noj Evropi. Na bazidnevnog kapaciteta prerade od 900 t/dan i 300 radnih dana, fabrikaostvaruje kapacitet prerade ulaznog zrnasoje na nivou od cca. 270000t nagodi{njem nivou.Energenti koji se koriste u fabri~komkompleksu “Sojaprotein” AD suprirodni gas, mazut kao pomo}nogorivo i elektri~na energija.U tabeli 1 prikazana je potro{njaenergenata, prirodnog gasa i elektri~ne

energije, na godi{njem nivou kao itro{kovi za te energente u postoje}ojfabrici.Na slici 1 prikazan je dijagram mese~nepotro{nje aktivne/ reaktivne elektri~neenergije, kao i vrednosti obra~unskesnage na godi{njem nivou.Na lokaciji postoje}e fabrike, u njenomsklopu, planirana je izgradnja novefabrike sojinih proteinskih izolata ikoncentrata. Energenti koji }e sekoristiti u novoj fabrici su prirodni gas,mazut kao rezervno gorivo, elektri~naenergija i biomasa kao gorivo u novojkotlarnici.Pored potreba za elektri~nom energijomza novu fabriku je iz gore navedenih

energenata potrebno obezbediti procesnuparu kao i toplotu za grejanje vazduhakoji se koristi za su{enje u tehnolo{komprocesu. U tabeli 2 data je instalisanaelektri~na snaga za novu fabriku kao ielektri~ne snaga fabrike izra~unata zafaktor istovremenosti rada 0,75.Za tehnolo{ki proces potrebno je 10 t/hsuvozasi}ene pare pritiska 10 bara i11,5 MWt za zagrevanje vazduha.

3. Pregled postoje}e energetskeopreme i analiza potrebe zaenergijom U postoje}oj energani nalazi sekotlarnica u kojoj su ugra|ena dva

RezimePo~etak pomeranja paradigme desio se u Kjotu. Lideri su shvatili ozbiljnostproblema, razumeli planetu kao mesto na kome smo ìveli, ìvimo i treba i danastavimo da egzistiramo. Re{enje je samo proisteklo iz pravilnog sagledavanjastvari. Privredi je prvi put pruèna mogu}nost da od ekologije napravi profit.Vi{ak sredstava, kroz donacije ili povoljne kredite, ulagan je u za{titu okolinedirektno ili indirektno.CDM je jedan od mehanizama za podsticanje smanjenja emisije gasova sa efektomstaklene ba{te (GHG). U ovom radu su primenjene neke od registovanihmetodologija za prora~un smanjenja GHG na primeru kombinovanog postrojenjaza proizvodnju toplotne i elektri~ne energije za potrebe fabrike sojinih proteinskihizolata i koncentrata (SPI / SPC) u Sojaprotein a.d. Be~ej.Klju~ne re~i: CDM, GHG, CHP, Kyoto, kogeneracija, ekologija, energetskaefikasnost, biogas

Tabela 1 Potro{nja energenata i tro{kovi energije na godi{njem nivou uSojaprotein

identi~na kotla, proizvo|a~a „Minel”Beograd, sa maksimalnom produkcijomsuvozasi}ene pare 14t/h svaki. Nakotlovima su kombinovani gorionici(prirodni gas/mazut). Iz ove kotlarnicese obezbe|uju potrebe za tehnolo{komparom i grejanje u postoje}oj fabrici,koje su prose~no od 10t/h do 14t/h, uzpotrebnu rezervu. U najskorije vreme je planiranopu{tanje u rad novog kotlovskogpostrojenja, proizvo|a~a „Kirka Suri”Beograd, kapaciteta 15t/h suvozasi}enevoedne pare na seckanu sojinu slamu.Iz ovog kotlovskog postrojenja bi semogle obezbediti potrebe zatehnolo{kom parom, 10t/h, kao igrejanjem u novoj fabrici. Potrebe za toplotom kojom bi se grejaovazduh za su{enje u tehnolo{komprocesu nove fabrike od 11,5 MWt nijemogu}e obezbediti iz postoje}ihenergetskih kapaciteta. S obzirom da sene mogu obezbediti dovoljne koli~inebiomase na {irem podru~ju fabrike, kaoekonomski povoljnijeg goriva, ~ijim bise sagorevanjem u eventualno novomkotlu obezbedila potrebna koli~inatoplotne enrgije name}e se gas kaoprimarno gorivo. Sagorevanjem gasa ugorioniku i odvo|enjem produkatasagorevanja u izmenjiva~ toplote vr{ilobi se zagrevanje vazduha. Izgradnjanovog kotlovskog kapaciteta iproizvodnja pare, iz prirodnog gasa kaoneminovnog goriva, da bi se obezbedilapotrebna koli~ina toplotne enrgije bibilo ekonomski neisplativo a i

energetski neracionalno tj neefikasno.Potrebna koli~ina prirodnog gasa zaproizvodnju toplote za grejanje vazduhaje 1342 m3/h.Elektri~na energija u postoje}oj fabricise obezbe|uje snabdevanjem iz mreè.Potrebe za elektri~nom energijomizgradnjom nove fabrike }e znatnoporasti a na osnovu pregleda potro{njeelektri~ne energije na godi{njem nivouu postoje}oj fabrici i potreba zaelektri~nom energijom u novoj fabrici,moè se predvideti budu}a baznapotro{nja elektri~ne energije izme|u 9-10,5 MWe.Na osnovu prethodne analize moè sevideti da }e se izgradnjom nove fabrikeu Sojaproteinu tro{iti relativno velikakoli~ina gasa, kao skupog goriva, zaproizvodnju toplotne energije, da }ebazna potro{nja elektri~ne energije bitioko 10MWe i da }e se para proizvoditiiz postoje}ih kotlarnica na gas odnosnobiomasu. Ovakva potreba odnosnopotro{nja energije i energenata name}ekogeneraciju kao jedinstveno i

najkvalitetnije re{enje. Kogenerativnopostrojenje sa gasnom turbinom bi nanajbolji na~in tro{ilo tj koristilo prirodnigas. Proizvodila bi se potrebna koli~inaelektri~ne energije preko turbine igeneratora dok bi se produktimasagorevanja, koji izlaze iz gasne turbinena temperaturi 450-500°C, uizmenjiva~u toplote grejao vazduh, a ukotlu utilizatoru proizvodila para. Uzovo treba naglasiti i ekolo{ki aspektjednog ovakvog postrojenja s obirom daprakti~no ne zaga|uje ìvotnu sredinu ida bi „menjalo” elektri~nu energijupreuzetu iz mreè, a koja se uglavnomproizvodi u termoelektranama na ugalj.Svakako bi opse`na tehno-ekonomskaanaliza dala kona~an sud o ispravnostigradnje ovakvog postrojenjaprvenstveno uzimaju}i u obzir nerealnonisku cenu struje kod nas ali iopravdanost odnosno kvalifikaciju zaCDM projekat u slu~aju njegovenerentabilnosti.

4. Izbor i prora~un toplotne{eme kogenerativnogpostrojenja Na osnovu raspoloìvih kogenerativnihpostrojenja na trì{tu a premadefinisanim potrebama za energijomizabrana je industrijska gasna turbina“Mars 100“ sa kotlom utilizatormproizvo|a~a „Solar“. Osnovni tehni~kipodaci ovog postrojenja dati su u tabeli 3. Nominalne radne karakteristikepostrojenja za 100% optere}enje irazli~ite ulazne temperature vazduha suprikazane u tabeli 4. Na slici 2 prikazana je toplotna {emakogenerativnog postrojenja saprora~unatim karakteristi~nimvrednostima na toplotnoj {emi za 100%optere}enje i ulaznu temperaturuvazduha 11°C i relativnu vla`nost 75%,{to su prose~ne godi{nje vrednosti zaop{tinu Be~ej. Ukupan stepen korisnostiovakvog kogenerativnog postrojenja iza ovakve prora~unske uslove je52,83%.Na toplotnoj {emi se moè videti da deoprodukata sagorevanja na izlasku izturbine odlazi ka izmenjiva~u toplote ukojem predaje toplotu vazduhu koji sekoristi u procesu dok drugi deo odlazi ukotao utilizator u kojem se njihovaotpadna toplota koristi za zagrevanje

energija

[095]

Slika 1 Dijagram potro{nje aktivne/reaktivne energije i vrednostiobra~unske snage

Tabela 2 Potrebe za elektri~nom energijom u novoj fabrici

Tabela 3 Osnovni tehni~ki podaci kogenerativnog postrojenja “Mars 100”

napojne vode odnosno proizvodnjutehnolo{ke pare. Na ovaj na~in su, uzproizvodnju elektri~ne energije ugeneratoru, zadovoljene potrebe zatehnolo{kom parom, toplotnom ielektri~nom energijom u novoj fabricikao i baznom potro{njom elektri~neenergije u postoje}oj fabrici. Problemnedostatka elektri~ne energije izazvanrazli~itim ambijetalnim uslovima itehnolo{kim zahtevima bio bi re{avanpreuzimanjem iz mreè.

5. Prikaz rezultata tehno-ekonomske analize opravdanostigradnje kogenerativnogpostrojenja „Mars 100”Tehno-ekonomska analiza jesprovedena tako {to je na stranitro{kova, pored investicija i tro{kova

odràvanja, ra~unata i dodatna koli~inagasa koja se sagoreva u kogenerativnompostrojenju a u pore|enju sa varijantomproizvodnje pare u kotlu a toplote ugasnom gorioniku. Kao prihod ra~unataje proizvedena elektri~na energija.Treba naglasiti da je ovo jednostavnijiprora~un ali i dovoljno ta~an za ovajvid analize. U tabeli 5 prikazane suneke osnovne vrednosti kori{}ene uokviru sprovedene tehno-ekonomskeanalize. Kao rezultat tehno-ekonomske analizedobijeno je da je izgradnja ovakvog

kogenerativno postrojenja trenutnoneisplativa s obzirom da je prihod odprodaje struje proizvedene ukogenerativnom postrojenju manji odukupnih tro{kova. Glavni razlog za toje trenutna cena struje za industriju,a koja je znatno manja od ceneelektri~ne energije u okruènju (napr. u Ma|arskoj 0,1012 e/kWh,Rumuniji 0,0894 e/kWh, Bugarskoj0,0588 e/kWh, Hrvatskoj 0,0488 e/kWhcene su sa uklju~enijm svim taksama zaperiod druge polovine 2007. godine).

6. Aktivnosti u okvirumehanizma ~istog razvoja (CDMprojekti) i kombinovanaproizvodnja toplotne i elektri~neenergijeSmanjenje emisije gasova stakleneba{te se prvenstveno ostvarujeprimenom tehni~kih mera i/iliprimjenom tzv. fleksibilnihmehanizama definisanih u okviruUNFCCC-a koji predstavljajukombinaciju tehni~kih i ekonomskihmera. Mehanizam ~istog razvoja (CDM– Clean Development Mechanism) jejedan od tri fleksibilna mehanizmaKjoto protokola

energija

[096]

Tabela 4 Nominalne radne k-ke kogenerativnog postrojenja

Slika 2 Toplotna {ema kogenerativnog postrojenja „Mars 100”

Tabela 5 Ulazni podaci za tehno-ekonomsku analizu

6.1 Tipovi projekata kombinovaneproizvodnje energije u okviru CDMmehanizma

Primena tehnologije zasnovane nakombinovanoj proizvodnji toplotne ielektri~ne energije u industriji je jedanod efikasnih na~ina za smanjenjeemisije {tetnih gasova, i u tom smisluprojekti ovakvog tipa su podesni zaprimenu u okviru CDM mehanizmaKjoto protokola.U op{tem slu~aju, projekti u okviruCDM mehanizma svrstani su u triosnovne grupe:

I. CDM projekti – obnovljivi izvorienergije

II. CDM projekti – pove}anjaenergetske efikasnosti

III.Ostali CDM projekti U najve}em broju slu~ajeva, projektikombinovane proizvodnje toplotne ielektri~ne energije svrstani su u grupu ICDM projekata. Projekti grupe I, daljesu razvrstani u ~etiri podgrupe, s timda je podela napravljena u zavisnosti odvrste energije koja se gener{e.

IA – proizvodnja elektri~ne energijeod strane korisnika

IB – proizvodnja mehani~ke energijeza korisnika

IC – proizvodnja toplotne energije zakorisnika

ID – proizvodnja elektri~ne energijeiz obnovljivih izvora zadistribuciju u mreù

U odre|enom broju slu~ajeva, projektikombinovane proizvodnje mogu bitikategorizovani u Grupu II ili Grupu III.U Grupu II projekata svrstani su sviprojekti energetske efikasnosti(snabdevanje energijom i potro{njaenergije).Projektni ciklus za sve CDM projekte jeveoma sli~an, dok sa druge strane, svakiprojekat ima sopstvene specifi~nosti. Ipored nesporne atraktivnosti projekatakombinovane proizvodnje energije saaspekta velikog broja lokacija nakojima bi oni mogli biti primenjeni una{oj zemlji, prepreke koje se mogupojaviti u toku realizacije sameprocedure, faze planiranja, faze razvojai primene su brojne. Zbog toga jeneophodno sprovesti detaljnu analizu iobezbediti detaljne informacije kako biprojektni tim koji sprovodi izradu CDMdokumentacije bio u stanju da izabereodgovaraju}u metodologiju za izradudokumentacije.

6.2 Odobrene CDM metodologijekoje se mogu primeniti na projektekombinovane proizvodnje energije

Svaki od projekata razvijenih u okviruCDM mehanizma ima za cilj ostvarenjesmanjenje emisije {tetnih gasova uodnosu na baznu liniju emisije.

Prora~un utvr|ivanja emisije baznelinije i ostvarene u{tede primenomodgovaraju}eg projekta mora bitisproveden primenom odobrenemetodologije. Svaka od odobrenihmetodologija defini{e uslove iinstrukcije za primenu tako da se na tajna~in moè odrediti primenljivostmetodologije za svaki specifi~anprojekt. U mehanizmu CDM koriste se slede}eoznake:

AM - Odobrena metodologija zaCDM projekte

ACM - Odobrena konsolidovanametodologija

AMS - Odobrena metodologija zamale CDM projekte1 (SmallScale CDM projects)

U tabeli 6 je prikazan spisak odobrenihmetodologija koje se primenjuju zarealizaciju CDM projekata(kombinovana proizvodnja toplotne ielektri~ne energije).

7. Izbor i primena konkretneCDM metodologije za slu~ajkombinovane proizvodnje uSojaprotein A.D. Be~ejPrimenljivost prethodno navedenihmetodologija je direktno uslovljenadefinisanim uslovima u svakojmetodologiji ponaosob. Na osnovusprovedene analize primenljivostimetodologija moè se zaklju~itislede}e:

Konsolidovana metodologijaAMC0002 – primenljiva zapostrojenja za proizvodnju elektri~neenergije iz obnovljivih izvora, kojiisporu~uju elektri~nu energiju umreù i uklju~uje pove}anjeproizvodnih kapaciteta el. energije -metodologija nije primenljiva ukonkretnom slu~aju.Konsolidovana metodologijaACM0006 - primenljiva za razli~itetipove projekta za proizvodnjuelektri~ne energije odnosno zakombinovanu proizvodnju toplotne ielektri~ne energije iz ostatakabiomase - metodologija nijeprimenljiva u konkretnom slu~aju.Konsolidovana metodologijaACM0012 – primenljiva za projektneaktivnosti u kojima se koristi otpadnigas i/ili otpadna toplota kaoenergetski izvor za proizvodnjuelektri~ne energije odnosno zakombinovanu proizvodnju toplotne ielektri~ne energije - metodologija nijeprimenljiva u konkretnom slu~aju.

Metodologija AM0024 – primenljivaza proizvodnju elektri~ne energijeodnosno kombinovane proizvodnjetoplotne i elektri~ne energije izotpadnog gasa dobijenog u procesuproizvodnje cementa – metodologijanije primenljiva u konkretnomslu~aju.Metodologija za male CDM projekte:AMS-I.D – primenljiva zaproizvodnju elektri~ne energijeodnosno za kombinovanu proizvodnjutoplotne i elektri~ne energije izobnovljivih izvora - metodologija nijeprimenljiva u konkretnom slu~aju.Metodologija za male CDM projekte:AMS-II.D – primenljiva za projektekoji za primarni cilj imaju meruzamene goriva u industriji i rudarstvu- metodologija nije primenljiva ukonkretnom slu~aju.Metodologija za male CDM projekte:AMS-III.E – primenljiva za projekte~ijom primenom se spre~avaproizvodnja metana iz biomase ilidrugih organskih materija -metodologija nije primenljiva ukonkretnom slu~aju.

Definisani uslovi primenljivostimetodologije AM0014 omogu}avajuprimenu za slu~aj kombinovaneproizvodnje toplotne i elektri~neenergije kori{}enjem prirodnog gasakao goriva, uz odre|ene grani~neuslove:

elektri~na i toplotna energije uindustrijskom postrojenju proizvodese u nezavisnim sistemima(proizvodnja elektri~ne i toplotneenergije se nemoè obavljati udrugom sistemu za kombinovanuproizvodnju – osnovni scenario);sistem za kombinovanu proizvodnjuje vlasni{tvo tre}e strane, tj. ne moèbiti vlasni{tvo projektnog preduze}a,ili je sistem za kombinovanuproizvodnju u vlastni{tvuindustrijskog korisnika (u sopstvenomvlasni{tvu) koji tro{i toplotnu ielektri~nu energiju iz sistema zakombinovanu proizvodnju.sistem za kombinovanu proizvodnjuobezbe|uje celokupne potrebe ili deopotreba toplotne i elektri~ne energijeu industrijskom postrojenju.vi{ak proizvodnje elektri~ne energijene moè biti isporu~en u mreù ivi{ak toplotne energije ne moè bitiisporu~en drugom korisniku.u slu~aju primene projektne aktivnostiu kojoj se elektri~na energijazamenjuje proizvodnjom iz fosilnihgoriva, u predloènoj metodologijiprihvata se samo ostvareni deou{tede proizvodnje elektri~ne energijeu odnosu na osnovni scenario(baseline scenario).

energija

[097]

1 Small Scale Projects - definisani su kaoCDM projektne aktivnosti sa maksimalnomizlaznom snagom do 15MW.

U tabeli 7 prikazan je na~insnabdevanja toplotnom i elektri~nomenergijom za slu~aj osnovnog scenarija.U tabeli 8 prikazani su rezultatiprimenjene metodologije AM0014 zaizabrano kogenerativno postrojenje uSojaprotein. Ostvarena u{tedaprimenom ovakvog CDM projekta bibila 51 034,5 t CO2 eq/god. ili ≈ 360000 €/god. za prora~unsku vrednost 1 t CO2 eq od 7 eura.

8. Zaklju~akNa osnovu sprovedene tehno-ekonomske analize izabranog

kogenerativnog postrojenja moè sezaklju~iti da je usled trenutne ceneelektri~ne energije koja je nerealnoniska i zna~ajno manja od cene

elektri~ne energije dràva u okruènjuneisplativa gtradnja takvog postrojenja.

U pogledu izbora CDM metodologije zaslu~aj kombinovane proizvodnje

energija

[098]

Tabela 6 Spisak odobrenih metodologija koje se kombinovane proizvodnje toplotne i elektri~ne energijeprimenjuju za realizaciju CDM projekata

Tabela 7 Osnovni scenario (baseline scenario) – snabdevanje toplotnom ielektri~nom energijom

toplotne i elektri~ne energijesprovedena je samo analiza odobrenihmetoda (mogu}a je primenakombinacije dve ili vi{e metoda, alisamo uz dodatnu verifikaciju takoformirane nove metode). Tako|e, uradu je prikazana samo tehni~ka analizasa aspekta primene CDM projekta, bezdetaljne finansijske analize, kao i bezanalize “dodatnosti” samog projekta(tehnolo{ke prepreke, institucionalneprepreke, institucionalne prepreke zaindustrijske korisnike). Prvu preprekuza realizaciju CDM projekta predstavljanepostojanje Naimenovanognacionalnog tela (DNA - DesignatedNational Authorities) neophodnog zarealizaciju CDM projekata u RepubliciSrbiji. Funkcija DNA je definisanjeosnovnih smernica, nacionalnihprocedura i kriterijuma za realizacijuCDM projekata, kao i konkretnoodobravanje CDM projekata od stranedràve. U slu~aju primene CDM projektnekomponente treba imati u vidu i slede}aograni~enja:

finansijska vidljivost predloènihprojekta,sloènost samog CDM ciklusa (koraciu okviru ciklusa: planiranje aktivnostina projektu, priprema projektnedokumentacije, odobrenje svih stranau projektu, validacija, monitoringCDM aktivnosti, verifikacija isertifikacija, izdavanje CER2,distribucija CER), Projektni CDM rizici

- me|unarodni rizici (trajanje drugefaze Kjoto protokola);

- drugi politi~ki rizici (privatnekompanije u mnogim zemljamanemaju fiksnu obavezu zasmanjenje sopstvene CO2 emisije)

- rizici u zemlji u kojoj se realizujeCDM projekat

- rizik trì{ta CER akcija (trì{teakcijama jo{ uvek zavisi umnogome od politi~kih odluka, nijemogu}e sa predvideti {ta }e sede{avati sa trì{tem emisija ubudu}nosti)

vreme potrebno za realizacijuprojektnog ciklusa (1-2 godine), tro{kova vezanih za realizaciju CDMciklusa (iznos koji se mora investiratiu toku ciklusa za velike CDMprojekte: 28 000 ÷ 610 000 USD ufazi planiranja, odnosno za maleCDM projekte: 16 000 ÷ 131 000USD i u oba slu~aja min 2% odvrednosti izdatih CERs + 5 000US$D u operativnoj fazi).

Uz uslov ispunjenja institucionalnihokvira, me|unarodne preporukepokazuju da su mali CDM projektimogu biti atraktivni za investitoreukoliko su ispunjeni slede}i uslovi:

IRR (uklju~uju}i i me|unarodnetro{kove transakcija novca) > 15%.Odgovaraju}a godi{nja u{teda(produkcija) CER: najmanje 5 t CO2eq smanjenja emisije {tetnih gasovana sumu od 1000 US$ investicija.Prihvatljivi specifi~ni projektni rizici.

Reference[1] Petrovi}, M.,\ukanovi}, D.,Uro{evi}, D.,Energetski bilansfabrike "Sojaprotein"A.D. Be~ej, Ma{inskifakultet, Beograd,2007.[2] Mizuno, Y.:CDM in Charts. --IGES–ClimateChange PolicyDivision, Ministry ofthe Environment,Kamiyamaguchi,Hayama, Kanagawa,Japan, 2007.[3] Regionalni centarza energetskuefikasnost: TheClean DevelopmentMechanism – A

User’s Guide. -- UNDP Energy &Environment Group – Bureau forDevelopment Policy. – New York2003.[4] Regionalni centar za energetskuefikasnost: Approved baselinemethodology AM0014 - “Natural gas-based package cogeneration”. --Version 04 - UNFCCC/CCNUCC.

energija

[099]

Tabela 8 – Osnovni tehni~ki podaci kogenerativnog postrojenja “Mars 100”

2 CERs - Certified Emission Reductions -verifikovana emisija smanjenja, 1 CER = 1 tCO2 eq.

Rastislav Kragi}, savetnik za NOIERepublika Srbija, Agencija za energetsku efikasnostTomislav Peruni~i}, samostalni inènjer za OIEElektroprivreda Srbije, Direkcija za strategiju i investicije

UDC: 620.92 : 551.55.001/.004

Ispitivanje potencijalavetra u ko{avskompodru~ju sa trimeteorolo{ka stuba

energija

[100]

UvodStalno tinjaju}a energetska kriza iproblemi globalnog zagrevanja sve vi{eprete da ozbiljno ugroze odrìvi razvoj~ove~anstva i dovedu do veomaozbiljnih problema, kako po pitanjuekologije, tako i po pitanju dru{tveno-ekonomskih odnosa u svetu. Negativniefekti procesa globalnog zagrevanja,uzrokovani visokom emisijom gasovasa efektom staklene ba{te u atmosferu[1], nisu zaustavljeni ~ak ni vrlorigoroznim merama koje imaju za ciljefikasnije kori{}enje energije i {iruprimenu obnovljivih izvora energije.Me|utim, ova inicijativa dala jepozitivne rezultate koji uzimaju svezna~ajnije mesto ne samo po pitanjuenergetike, ve} i razvoja jedne potpunonove industrijske oblasti. U 2005.godini, udeo obnovljivih izvora energije(bez hidroelektrana) u ukupnoj svetskojproizvodnji energije iznosio je oko0.5%, {to se na prvi pogled ~ini malo,ali to je oko 5 puta vi{e nego pretridesetak godina, iako je za isto vremepotreba za energijom pribli`noudvostru~ena, slika 1, [2].U poslednjih nekoliko godinanajva`niju ulogu u razvoju kapacitetaobnovljivih izvora energije imajuvetroelektrane. U 2007. godini udeoproizvedene elektri~ne energije izenergije vetra na svetskom nivou jeprema{io 1%, [3]. Sa slike 2. vidi se daukupni instalisani kapacitetivetroelektrana u svetu prema{uju93.000MW, sa rastom od preko 25% nagodi{njem nivou. Zna~ajno je uo~iti ida su u poslednjih 10 godina instalisanikapaciteti uve}ani za preko 12 puta. Danas, u Srbiji nema instalisanihvelikih vetroelektrana (snage preko100kW). Osnovni razlozi leè u niskojceni elektri~ne energije i nedostatkumera za subvencionisanje proizvo|a~a

elektri~ne energije iz obnovljivihizvora, tako da investitori trenutno nemogu da prona|u interes za ulaganje uovu oblast. Ono {to je sigurno, jeste da}e relativno brzo do}i vreme kada }e i uSrbiji biti atraktivno ulagati u farmevetroelektrana, s obzirom da seintenzivno radi u tom pravcu. Iz tograzloga veliki broj potencijalnihinvestitora ve} gotovo celu prethodnudeceniju traga za vetrovitimlokalitetima u Srbiji. Premanezvani~nim saznanjima na vi{e oddeset potencijalno pogodnih lokacijave} su obavljena precizna merenja istudije opravdanosti za izgradnju farmivetroelektrana. Sva ova istraìvanja sufinansirana privatnim kapitalom, takoda zvani~nih informacija o njihovombroju i rezultatima nema.

Ono {to je zvani~no realizovano u ciljuodre|ivanja energetskog potencijalavetra, a odnosi se na teritoriju celeRepublike Srbije, jesu Studija EPS-a iz2002. [4] i Studija Ministarstva nauke iza{tite ìvotne sredine iz 2005. godine[5]. U analizama su kori{}eni dostupnivi{egodi{nji podaci, uglavnom sameteorolo{kih stanica {irom Srbije, doksvaka od studija koristi sopstvenimatemati~ki metod za modelovanjetopografije i hrapavosti terena. Uproceni ukupnih potencijala energijevetra i prikazu oblasti sa vi{impotencijalom vetra, rezultati obe studijese, uglavnom preklapaju.

Aktivnosti Agencije zaenergetsku efikasnostU Agenciji za energetsku efikasnost (udaljem tekstu AEE) postoji bogata baza

RezimeRad opisuje deo aktivnosti na projektu pod nazivom „Ja~anje centra za obnovljiveizvore energije u okviru Agencije za energetsku efikasnost“ koji finansira [panskaagencija za me|unarodnu saradnju. Primalac donacije je Agencija za energetskuefikasnost Republike Srbije. U okviru projekta postavljena su tri meteorolo{kastuba visine 50m za merenje parametara vetra, u op{tinama Titel, Veliko Gradi{tei Negotin. Kampanja merenja je otpo~ela u avgustu 2007. i traja}e godinu dana. Rad prikazuje prve rezultate i pokazatelje do kojih se do{lo u po~etnom periodumerenja.Klju~ne re~i: brzina vetra, energija vetra, lokacija, meteorolo{ki stub

Wind Potential Research in Kosava’s Area With Three MeteorogicalMastThe paper describes part of activities on the Project named “Strengthening of theRenewable Energy Department of Serbian Energy Efficiency Agency”, which isfinanced by Spanish Agency for International Cooperation. The beneficiary isSerbian Energy Efficiency Agency. Three meteorological towers 50 m high wereinstalled for wind parameter measurement within the project, in municipalities ofTitel, Veliko Gradiste and Negotin. Measurement campaign was started in August2007 and it will last for about a year.The paper shows the first results and indicators obtained in the initialmeasurement period.Key words: wind speed, wind energy, site, meteorological tower

podataka potencijala obnovljivih izvoraenergije Republike Srbije, teritorijalnokoncipirana. Me|utim, podaci oenergetskom potencijalu vetra nisu dosada dovoljno precizno analizirani,kako bi se stekla detaljna slika olokalitetima pogodnim za izgradnjufarmi vetroelektrana i njihovimpojedina~nim kapacitetima. Iz tog

razloga, uz saradnju sa Ministarstvomrudarstva i energetike, pokrenut jeprojekat pod nazivom „Ja~anje centraza obnovljive izvore energije u okviruAgencije za energetsku efikasnost“. SaKraljevinom [panijom potpisan jesporazum o saradnji na ovom projektu iugovorene su slede}e aktivnosti:

- izbor konsultanta na projektu, (uslovje bio da bude kompanija iz [panije),

- nabavka tri meteorolo{ka stuba zamerenje potencijala vetra, visine 50m,

- izbor tri povoljne lokacije u Srbiji iinstalacija merne opreme,

- merenje (prikupljanje podataka) utrajanju od godinu dana,

- studijska poseta [paniji tima AEE,- nabavka licenci za softverske pakete

WaSP i WindFarmer,- stru~no usavr{avanje i obuka tima

AEE za rad na softveru,- periodi~na analiza prikupljenih

podataka i izrada studije opravdanostisa predlogom re{enja za izradu farmevetroelektrana za najpovoljniju od ovetri lokacije,

- saradnja izabrane konsultantskekompanije iz [panije sa AEE popitanju predloga na unapre|enjuzakonske regulative Srbije u oblastikori{}enja energije vetra, na osnovuiskustava [panije i drugih zemaljaEvrope i

- zavr{na prezentacija rezultataprojekta.

Radi efikasnije realizacije projektnihaktivnosti i ja~anja ranije uspostavljenihdobrih odnosa, AEE i ElektroprivredaSrbije – Direkcija za strategiju iinvesticije, dogovorili su saradnju i naovom projektu. Na tenderu koji jesprovela [panska agencija zame|unarodnu saradnju, izabrana jefirma NIP S.A. iz Madrida, koja je zapotrebe svoje logistike na terenu,ugovorila saradnju sa firmom Elektra izPetrovaradina.Nabavljena su tri kompleta merneopreme, proizvo|a~a NRG:- meteorolo{ki stub visine 50m sa

neophodnom prate}om opremom,- elektronski ure|aj za prikupljanje

podataka (data-logger), (jedan postubu),

- mera~i brzine vetra (anemometri), zavisine 10m, 30m, i 50m (po svakomstubu),

- mera~i pravca vetra, za visine 30m i50m (po svakom stubu) i

- termosenzor (jedan po stubu).Na startu projekta, izabrano je {estlokaliteta za koje se pretpostavljalo, (naosnovu ranijih saznanja i analiza, [4] i[5]) da predstavljaju mesta sazadovoljavaju}im potencijalom vetra.To su Cer, Titel, Vr{ac, VelikoGradi{te, Deli Jovan i Vlasina.Uspostavljena je saradnja sa organimalokalne samouprave za ozna~eneteritorije i pristupilo se daljem izborukonkretnih lokaliteta za monta`u merneopreme. Kori{}ena je metodologijabazirana na slede}im principima:

energija

[101]

Slika 1 Udeo pojedinih energenata u ukupnoj proizvodnji energije u svetu(u Mtoe - miliona tonaekvivalenta nafte) od 1971./73. do 2007. [2].

Slika 2 Ukupno instalisani kapaciteti vetroelektrana (u MW) od 1997. do 2007. [3].

- potencijal energije vetra na samomlokalitetu (na osnovu dostupnihpodataka),

- topografija terena,- prisustvo vegetacije,- prisustvo zaklona (objekata, planina itd),- geodetska struktura tla,- blizina i raspoloìvi kapacitet

prenosne elektromreè,- prilaznost putevima,- udaljenost od naseljenih mesta,- urbanisti~ki planovi,- lasni~ki odnosi,- slaba istraènost energetskog

potencijala vetra na lokalitetu,- potencijalna korist od prikupljenih

podataka sa gledi{ta kasnijih globalnihanaliza.

Izabrane su lokacije u op{tinama Titel,Veliko Gradi{te i Negotin. Ono {topovezuje ove tri lokacije sa gledi{ta{ireg interesa jeste:- {iroka raspore|enost u Podunavskoj

oblasti, odnosno oblasti Ko{ave,- preklapanje sa zonom sna`ne

industrije i koncentracijeelektroenergetskih objekata i

- povoljnost po svim ostalim pitanjimaustanovljene metodologije.

Oprema je instalisana na sva trilokaliteta i od po~etka avgusta 2007.otpo~ela je kampanja merenja. Merenjase vr{e sa dvosekundnom rezolucijom.Za svaki merni kanal (instrument) se, udesetominutnom reìmu, memori{uprikupljeni podaci i to srednja,minimalna, maksimalna vrednost istandardna devijacija. Prikupljenipodaci se jednom dnevno automatskiprosle|uju putem mreè mobilne

telefonije na odgovaraju}e e-mailadrese.

Preliminarni rezultati i analizenakon {est meseci merenjaNakon 6 meseci merenja moè se sapouzdanom sigurno{}u re}i da jelokalitet u op{tini Negotin najpovoljnijisa stanovi{ta srednje brzine vetra a i sastanovi{ta, koje je mnogo merodavnije,a to je potencijalna proizvodnjaelektri~ne energije, odnosno stepeniskori{}enja potencijalnihvetroelektrana. Kako je tim AEE bio naobuci u [paniji i tom prilikom bio gostkompanije za proizvodnjuvetroelektrana GAMESA, koja je ina~epo broju instaliranih vetrogeneratora usvetu u 2007. godini, na drugom mestu,odmah iza danskog VESTAS-a, zapreliminarnu analizu podataka,kori{}ene su vetroelektrane izGAMESINE gameproizvoda.Sve lokacije su biranetako da u blizini nepostoje nikakve preprekekoje bi dovele doporeme}aja strujanjavazduha.Intenzitet turbulencije (I)na visini 50m, nalokacijama u op{tinamaTitel i Negotin je ugranicama intenzitetaturbulencija, koje su nakopnu i u visini centraelise vetroelektrana, uopsegu 10 ÷ 15 %, dok jena lokaciji u op{tiniVeliko Gradi{te ne{topovi{en, {to je prikazanou tabeli 1.

Na osnovu {estomese~nih podataka obrzinama i pravcu vetra ura|ena jeprocena proizvodnje elektri~ne energije,odnosno stepen iskori{}enjavetroelektrana na razli~itim visinama isa razli~itim pre~nikom elisa. Za oveprocene je kori{}ena ekstrapolacija, alisamo do visina od oko 70 metara, jer sena osnovu 50 metarskih merenja moèsa dovoljnom pouzdano{}u vr{itiekstrapolacija do tih visina. U svrhuekstrapolacije, na osnovu detaljnogpregleda terena i na osnovu konsultacijasa ekspertima iz {panske konsultatske

energija

[102]

Slika 3 Merni stub

Tabela 1 Intezitet turbulencije na50m visine za sve tri lokacije

Tabela 2 Stepen korisnog dejstva za lokalitet uop{tini Negotin u funkciji modela ivisine vetroelektrane

ku}e NIP S.A. i ekspertima izkompanije Garrad Hassan Group,odre|eni su koeficijenti hrapavosti zasvaku lokaciju. Kako je period merenjaobuhvatio i ve}i deo letnjih dana, moèse re}i da ovaj {estomese~ni uzorakpodataka moè da u zna~ajnoj meri,odslika celu godinu.U tabeli 2 je pokazan stepeniskori{}enja samo za lokaciju na op{tiniNegotin.Kao {to se moè primetiti, najve}istepeni iskori{}enja se mogu posti}i zamodel Gamesa G58 850 kW navisinama od 65, odnosno 71 metar imodelom Gamesa G90 2.0 MW navisini 67 metara, {to se u svetskimrazmerama, moè smatrati izuzetnodobrim stepenom korisnosti. Naravnoza deteljniju analizu potrebno jeobuhvatiti period od najmanje jednegodine merenja.

Zaklju~akNa osnovu prvih rezultata i raspoloìvihpodataka, moè se zaklju~iti daKo{avska oblast na pojedinim mestimaraspolaè povoljnim terenima zaizgradnju farmi vetroelektrana. Tako|e,veoma je zna~ajno uo~iti da nisu sveoblasti ovog podru~ja povoljne i daatraktivnost lokaliteta u mnogomezavisi od topografije samog terena iraznih drugih uticaja lokalnogkaraktera. Ovde prikazani rezultati supreliminarnog tipa, a nakon punegodine ispitivanja, iscrpna analiza }edati potpuniju sliku o potencijalimavetra u ovoj oblasti.

Literatura[1] CONFRONTING CLIMATECHANGE - REPORT, United NationFoundation, 2007.[2] KEY WORLD ENERGYSTATISTICS, International EnergyAgency, 2007.[3] World Wind Energy Association,www.wwindea.org[4] R. Putnik, MOGU]NOSTKORI[]ENJA ENERGIJE VETRAZA PROIZVODNJU ELEKTRI^NEENERGIJE, EPS 2002.[5] P. Gbur~ik, STUDIJAENERGETSKOG POTENCIJALASRBIJE ZA KORI[]ENJESUNÊVOG ZRAÊNJA IENERGIJE VETRA, Ministarstvonauke i za{tite ìvotne sredine 2005.

Kriti~ki prikaz

INa savetovanju energeti~ara, Zlatibor2007, prof. dr. \or|e Ba{i} je podràopredlog Jugoslovenskog dru{tva zabiodizel. Obezbedio je pretpostavke zaizradu dugoo~ekivanog dokumenta orazvoja proizvodnje i potro{njebiodizela u Srbiji. Zahvaljuju}i njemu,definisan je projektni zadatak, utvr|enje sadràj, imenovani su izvr{ioci,odre|eni rokovi... Za samo tri meseca, trebalo je da seizradi literarno koncizna, stru~noprecizna, nau~no nesporna, marketin{kirealna Strategija razvoja proizvodnje ipotro{nje biodizela, glicerola i derivatau Vojvodini, odnosno Srbiji, u kojoj bibili definisani konkretni, obavezuju}izadaci svih u~esnika u zajedni~komprojektu (ratarstvo, oleoindustrija,energetika, sto~arstvo... investitori,bankari, dràva).

Na veliku àlost, te{ka bolest je spre~ilaovog velikog pregaoca u realizacijisvog poslednjeg projekta, a saradnici suga izneverili. Umesto dogovorene,neophodne Strategije, ponu|ena jestudija: «Mogu}nost proizvodnje ikori{}enja biodizela u AP Vojvodini».

IINa stotinak strana osnovnog teksta i{ezdesetak strana priloga dat je prikazradova brojnih istraìva~a iz Vojvodinei Sveta, posebno studije «Proizvodnja ikori{}enje biodizela – alternativnog iekolo{kog goriva za dizel motore» imagistarske teze «Ocene ekonomskeopravdanosti proizvodnje biodizelgoriva od uljarica u Srbiji». [1]Po ne znano koji put prepisani sutekstovi o standardnim karakteristikamabiodizela i fosilnog dizela, o metodamaispitivanja analiti~kih pokazateljakvaliteta goriva i izduvnih gasova; otra`nji i potro{nji dizel goriva u zemlji;o zemlji{tu i plodoredu u Vojvodini, o

energija

[103]

Roman Muli}, Branko \uki}, Milica Toma{evi}Nada Jev|evi}, Vitomir Negovanovi}

UDC: 662.756.3.001/.004 (497.113)

Mogu}nost proizvodnje ikori{}enja biodizela u AP VojvodiniRezimeNa inicijativu rano preminulog prof. dr \o|a Ba{i}a, u okrilju Instituta zaenergetiku u Novom Sadu, a uz finansijsku podr{ku Pokrajinskog sekreterijata zaenergetiku, umestoneophodne Strategije razvoja bioenergetike u Srbiji, ura|ena jestudija, poznati prikaz potreba za dizel gorivom, kao i mogu}nost za proizvodnjuuljarica, biljnih ulja, biodizela i nusproizvoda u Vojvodini.Ura|en je pravni okvir marketin{kih mera, kao pretpostavke za uspeh modernogprograma. Tre}ina prostora posve}ena je manje ili vi{e korisnim prilozima.Klju~ne re~i: biodizel, glicerin, energetika, proizvodnja, marketing.

Possibility for Production and use of Biodiesel in VojvodinaUpon an initiative of early departed prof. dr. Djordje Basic, from the Institute ofEnergetics at Novi sad, and with the financial support of the secretariat forEnergetics of Vojvodina, instead of the necessitz of a strategy for developmentBioenergetics in Serbia, a review was made on the need for diesel fuel, as well asthe possibility for the production of oil oils, vegetable oils, biodiesel and by-products in Vojvodina.The legislation frame was made for marketing, as a support for the successivemodern program. A third of the volume presented more or less useful supplements.Key words: biodiesel, glycerin, Energetics, production,marketing.

oleohemijskoj posebno uljarskojindustriji...Nema rezultata trinaestogodi{njihnapora hemijske industrije, oleohemije ipoljoprivrede u osvajanjudiskontinualnih i kontinualnitehnologija za dobijanje biodizela iglicerola, u izgradnji desetine malih, urekonstrukciji i dogradnji pet velikihfabrika biodizela u Srbiji. Ne pominjuse konkretni podaci o kvalitetuproizvodnje i primene doma}egbiodizela...Potezom pera, sve se to bri{e. Kao«pravi po~etak proizvodnje biodizela uSrbiji smatra se 2007. godina, kada jefabrika biodizela Viktorija ojl u [iduproizvela prve koli~ine biodizela.»Tom prilikom, firma «Viktorija groupobezbedila oko 13.000 litara biodizelauvezenog iz Nema~ke, a proizvedenogu firmi Lurgi» da bi u Gradskomsaobra}ajnom preduze}u u Beogradubio «sproveden test». [2]Rezultati su «sjajni». Dodu{e, nisunavedeni. Nisu ni mogli biti navedeni,po{to tehno - ekolo{kih istraìvanjaprimene biodizela i nije bilo. A omarketin{kim pokazateljima se moèsuditi. Sa supstitucijom «samo deset procenatafosilnog sa biodizelom GSP Beograd}e godi{nje u{tedeti 468.000 evra. Aostali kupci }e imati biodizel 0,15 evrapo litru jeftiniji od mineralnog dizela».(Str. 11 Studije).Pominju se i «zaklju~ci» o kori{}enjibiodizela u Hrvatskoj, koja je sadesetkom godina zaka{njenja (u odnosuna Evropu, i Srbiju) stupila na biodizelscenu...Ne pominje se Poljoprivredni kombinatBeograd u kojem je potro{eno vi{e odmilion litara doma}eg biodizelatokom 1994/1995. godine. Tada jeobavljena ratarska sezona u uglednomkombinatu uz pomo} doma}egbiodizela, bez havarija i o{te}enjapoljoprivrednih ma{ina.Nema ni pomena brojnih traktora,kombajna, kamiona... automobila, kojivi{e od deset godina tro{e doma}ibiodizel, tako|e, bez reklamacija.

IIINavedena je proizvodnja biodizela uzemljama Evropske unije (tabela 10) zaperiod 1996 – 2004. godina (sic!), kao ikapaciteti i proizvodnja biodizela uSrbiji za period 1994-2004. godina,(tabela 11). Obe tabele su krnje, bajate.Da li je to slu~ajno? Izvori originalnih podataka se nenavode. Nema proizvodnje biodizela uEvropskoj uniji tokom 1986 . -1996,kao i u periodu 2005. – 2007. godina.[3]

Nije istaknuto mesto Srbije u razvojutehnologije biodizela. Ne pominje seprojekat ALKAMIN, oleohemijskikombinat u izgradnji (Novi Be~ej)tokom 1975. – 1990. godine, saplaniranom proizvodnjom metilesteramasnih kiselina od 3000 tona.Zaboravlja se na uspe{na istraìvanjaproizvodnje i primene biodizela uHINS-u, u istom periodu, koje je obaviodr. Svetolik Ilij}... karikira sepregala~ki period istraìvanja,proizvodnje i primene biodizela u 1994.i 1995. godini. O svemu tome u Studiji je zabeleèno:«Planirana proizvodnja za 1994. i 1995.od po 50.000 tona biodizela, je samo umaloj meri ostvarena (oko 15 %, RM).Prema Furmanu (2004) uzroke trebatraìti uglavnom u nenamenskojpotro{nji biljnih ulja i metanola.Me|utim, osnovni razlog je {to do2007. nije postojao, ni u najavama,odnos dràve prema kori{}enjuobnovljivih biogoriva. Tek su januara2007. najavljene mere koje bi trebalo davaè od polovine 2008, a kojima sedràva jasno opredelila da podsti~e ipomaè uvo|enje i kori{}enjeobnovljivih goriva. U Srbiji 2005. nijepostojao funkcionalan pogon ve}egkapaciteta za proizvodnju kvalitetnogbiodizela.» . [4]U krivu je. Odnos Jugoslavije, Srbije,posebno Vojvodine premabioenergentima, tokom od 1975. – do1995. godine je bio programski iplanski, normativno i finansijski dobrodefinisan. Bio je razvojno iinvesticiono, tehni~ki i poslovno dostauspe{no realizovan. Agresivnimmarketingom, samo u Pokrajiniizgradjeno je tada desetak postrojenjaza proizvodnju biogasa – toplotne ielektri~ne energije; jo{ vi{e briketanaslame, sto~ne hrane, piljevine...nekoliko kafilerija i oleohemijskihpostrojenja; rekonstruisano je,dogra|eno i izgra|eno pet velikihfabrika i desetak manjih pogona zadobijanje biodizela. U funkciji je bilodesetak fabrika bioetanola...Sa tranzicijom, svi ti pogoni na{li su seu krizi... No i tada (1994/95), dràva jedefinisala svoj odnos prema biodizelu.Usvojeni su propisi o ukudanju porezana proizvodnju i potro{nju biodizela.Formiran je Konzorcijum za biodizelkoji je trebao da omogu}i realizaciju, uenergetskom bilansu zacrtaneproizvodnje biodizela. Zakonski jeutvr|ena obavezuju}a potro{nja120.000 tona biljnih ulja i odgovaraju}akoli~ina metanola za dobijanje biodizelgoriva... Mafija{kom (po Autoru«nenamenskom») distribucijom biljnogulja za pogon dizel ma{ina miniran jeovaj mega projekat.

I vi{e od toga. Nanete su ogromne {tetepoljoprivredi. Zamenom teza, skrivajuse «biodizel» tajkuni! Poistove}uje sedistribucija kvalitetnog biodizela sala`no etiketiranim biljnim uljem: «Za«biodizel» proizveden u Srbiji do2005. godine kori{}ene su raznesirovine, razna postrojenja, raznipostupci, razne stepeni finalizacije, tenisu postojali ni sertifikati okvalitetu...»Namerno ili ne, svejedno, potcenjuju sevrsni stru~njaci u svetu poznatih,modernih firmi, proizvo|a~aomek{iva~a (Briksol, Vr{ac), aldehidnihsmola (Hempro, [id), petrohemije...poliestarskih smola (HINS, Novi Sad),bazne hemije... (Prva iskra, Bari~).Poistove}uju se sa aboliranim,kriminalnim distributerima biljnog uljapod imenom «biodizela». «O {tetama proizi{lim zbog upotrebe

takvog «biodizela» u Vojvodini, nakonvi{egodi{njeg uzdràvanja izvestio jeFurman, navode}i da je «sredinomdevedesetih godina XX veka u kratkomvremenskom intervalu samo uVojvodini bilo havarisano preko 500 motora u poljoprivredi, a oposledicama kori{}enja takvog goriva utransportnim sredstvima nemapouzdanih podataka.»Ta~no. Havarisano je mnogo vi{e dizelmotora. A nema broja o{te}enih dizelma{ina. Hiljade, pa desetine hiljada su upitanju. Me|utim, nema ni jednogjedinog primera da je neki dizel motoro{te}en primenom biodizela izpomenutih fabrika, niti iz ostalihpogona biodizela. (Ina~e, za tada{njuproizvodnju i promet biodizela postoji iobjavljena je atestna dokumentacijareferentnih institucija.)Citirani Autor (kao i drugi eksperti zamotoristiku) je u velikom problemu.Dok su stru~njaci Jugoslovenskogdru{tva za biodizel vodili bitku protiv«biodizel» tajkuna i njihovihpokrovitelja, on je }utao. Po{to je,nakon deset godina, progovorio treba daobjasni za{to se uzdràvao da saop{tipoznatu istinu o krimunalnojzloupotrebi biljnog ulja, o prodajinekvalitetnih goriva. Profesionalno,pravno i moralno bio je u obavezi daupozori svoje studente, eminentne agrostru~njake na opasnosti koje se senadvile nad oja|enom poljoprivredom!Morao je ukazati vlastima i javnosti nanevi|enu plja~ku i prevaru. A nije.Servilno se uzdràvao. Nije mu smetala«stru~na» publicistika, «nau~na»literatura o biljnom ulju kao dizelgorivu. Nije hteo da se zameraSlobinim mo}nicima, «biodizel»tajkunima.

energija

[104]

IVPrimarni sadràj strategije za razvojbiodizel programa trebalo je da budenau~no i stru~no nesporan sintetskiprikaz marketinga, proizvodnje iprimene proizvoda i nusproizvodapro{irene reprodukcije biodizela, tj.procesa bioenergetske reprodukcije upoljoprivredi. U izra|enoj studiji ovajzadatak je izneveren.Mada je prvoj fazi reprodukcije,sirovinama za proizvodnju biodizelaposve}eno previ{e prostora, gotovoni{ta novo i originalno nije napisano,{to bi bilo od zna~aja za razmatranutemu. Ono malo {to je novo i orginalnotehnolo{ki nije opravdano, ekonomskinije prihvatljivo. Zapravo, ni to nijenovo, nego zaboravljeno staro. CitatRudolfa Dizela , «upotreba biljnih uljakao goriva za motore» danas zvu~iironi~no. Veliki vizionar je mafija{kizloupotrebljen u Srbiji pritisnutojvelikom nesre}om. Autor «obja{njava» katastrofalnouni{tavanje poljoprivredne motornetehnike nedostatkom propisa o kvalitetubiodizel goriva. Politikantski prikrivaistinu, svima znanu tajkunsku rabotubez priziva i sankcija. Neve{to, ta~nije,nestru~no pi{e: «u me|uvremenurazra|ene su metode za eliminacijuproblema vezanih za kori{}enjebiljnih ulja kao goriva. Me|u njima jenajzna~ajnija metoda zatransesterifikaciju biljnih ulja niìmalkoholima.»Kori{}enje biljnih ulja u postoje}imdizel motorima nedozvoljivo je.Opasno je. Transesterifikacijom se neelimini{e problem. Stvara se novo,pogodno gorivo za savremene dizelmotore. Umesto biljnog ulja, u procesualkoholize, dobijaju se nova jedinjenja,metilesteri masnih kiselina – biodizel,sa tri puta manjom molekulskomteìnom (cca 300), sa drugoja~ijimfizi~ko – hemijskim svijstvima. I pored izloènog, Autor sedeklarativno zalaè za apsolutnu,obavezuju}u specifikaciju biodizelakvaliteta.. U stvarnosti, njegova pri~a jeprepoznatljiva. Moè se ilustrovatire~ima: postoje}a mreà malih, srednjihi velikih pogona za proizvodnjibiodizela treba da nestane. U slu`bi«prve», «prave», usitinu najve}e inajmodernije fabrike biodizela treba dubude mreà «mini uljara».Me|utim, «osnivanje tkz. mini uljara»,izvan sistema bioenergetskereprodukcije (biodizela) u poljoprivredi,radi dobijanja «sirovi – presovanihulja», «sirovi nerafinisanih ulja», koja«ne zahtevaju posebnu rafinaciju, ve}se direktno mogu koristiti zaproizvodnju biodizela» predstavljabesmislenu hipotezu.

Po evropskom i nacionalnom standarduEN 114214, sadràj fosfora u biljnomulju mora biti ispod 10 mg/kg. Ovoograni~enje ima apsolutnotehnoekolo{ko opravdanje. Fosfor se ubiljnom ulju nalazi u obliku fosfolipida,visokokvalitetnog bioemulgatora. Kaotakav ometa alkoholizu, sputavaseparaciju metilestera masnih kiselinaod sirovog glicerola, odnosnoonemogu}ava kvalitetno odvajanjeglicerinske vode od masnih kiselina. Naovaj na~in, uru{ava se kvalitet dobijenihproizvoda, smanjuje se randman, tj.pogor{ava se ekonomija proizvodnje.Uistinu ironi~an je poloàj Autora, kojise svugde i na svakom mestu zalaè zaapsolutno po{tovanje evrostandarda,jedino izuzima nedegumirano, hladnoce|eno sirovo biljno ulje iz «miniuljara», sirovine sa visokim sadràjemfosfolipida i proteina od koje se nemoè dobiti kvalitetna proizvodnjabiodizela i nusproizvoda.

VDuga je tradicija proizvodnja uljarica uAP Vojvodini. Ostvaren je gotovobiolo{ki maksimum plodoreda – 20 %zemlji{ta pod uljaricama. Naime, prepet godina, u~e{}e uljanih kultura usetvenoj strukturi vojvo|anskih oranicabilo je 19,77 %. To zna~i da vi{e nemaslobodnih povr{ina za setvu uljaricanamenjenih proizvodnji biodizela.Istovremeno, to je optimum proizvodnjeuljarica za dobijanje hrane.«Prva», «prava» «rafinerijabiodizela u Srbiji» nije obezbedila inije mogla obezbediti sirovinu,uljarice u Vojvodini. Zaustavila jesvoja postrojenja usled previsokihcena biljnih ulja.Blagovremena upozorenja na nu`nostpo{tovanja komparativnih prednostifabrike Viktorija ojl (oplemenjivanjeslobodnih orani~nih povr{ina ju`no odSave i Dunava uljanom repicom,kori{}enje re~nog prevoza...), nisuprihvatana. U me|uvremenu, donet jeekspertski «logi~an « zaklju~ak. APVojvodina mora ostati «fokusirana naproizvodnju hrane (na{a {ansa je GMO-free soja, {to se mora odbraniti), aindustrijsko/tehni~ke kulture da seuzgajaju u ostalim podru~jima.»«Ovo zna~i da se u Vojvodini ne moèo~ekivati zna~ajnije pove}anje povr{inapod uljaricama, odnosno, da se najve}ideo (oko 90%) potencijalnih povr{inaza gajenje sirovina za biodizel nalazi uCentralnoj Srbiji»! Studija je vojvo|anska. Ona ne nudimarketing analizu obradivihpovr{ina potencijalno usmerenih naproizvodnju uljarica u «ostalimpodru~jima», tj. u «CentralnojSrbiji». Ona ne sagledava bio-

industrijske potencijale Srbije ucelini. Zna~i, potrebna je Strategeijarazvoja bioenergetike (i biodizela) uSrbiji. Za radikalno pove}anje setvenihpovr{ina pod uljaricama (posebnoperspektivne uljane repice) ju`no odSave i Dunava potrbno je vreme.Neophodna su mnogo ve}a finansijskasredstva za pokrivanje dodatnihtro{kova radi afirmisanja, organizovanjaproizvodnje i prikupljanja uljarica i uudaljenim regionima, kao i za njihovolagerovanje i transport do fabrikebiodizela u [idu, koja je i ìì pa`njevojvo|anske studije. Pri tome, ne smejuse gubiti iz vida mogu}nosti aktiviranjaproizvodnih kapaciteta za proizvodnjubiodizela u Vr{cu, Bari~u, Gradi{tu,Kru{evcu...

VITre}i mega poku{aj industrijskeproizvodnje biodizela u Srbiji jeprekinut! Najmodernija fabrikabiodizela Viktorija ojl u Srbiji uspe{noje izgra|ena. Stoji! Dokazana «konkurentnost biodizela nadoma}em trì{tu te~nih goriva»,utopijska pri~a o pozitivnom «uticajuproizvodnje i kori{}enja biodizela nasocio-ekonomske pokazatelje»... ad hocprora~un ekstra profitabilnosti potro{njebiodizela u GSP Beograd padaju unepovrat. Izgovor za obustavljanjeproizvodnje biodizela zbog visokih cenabiljnih ulja, u vreme svetske ekspanzijeproizvodnje i potro{nje biodizela nestoji. [5]Da bi se predupredila dru{tvena {teta oddugoro~nog prekida biodizelproizvodnje, eksperti moraju ustupitimesto stru~njacima za proizvodnjuuljarica i ulja, za proizvodnju i primenubiodizela i nusproizvoda, mladim kojine}e biti birokratski oblikovani nakursevima, u la`nim studijama i internetpreklapanjima, koji }e se neodlo`no itrajno usavr{avati u programimanau~nih istraìvanja, u procesustvarala~ke proizvodnje i primene. [6]Dugo godina planirana, Strategijarazvoja proizvodnje i primene biodizelai glicerola u ~itavoj Srbiji, kona~no,treba da ugleda svetlo dana. Treba daotvori teorijski, marketing i inènjeringprostor za valorizaciju prirodnih iradom stvorenih potencijala. Anesporna je ~injenica da u zemlji postojicca 350.000 hektara bogom danih zaproizvodnju uljarica, posebno uljanerepice, neophodnih za dobijanjebiodizela i glicerola, goriva i sto~nehrane... U prvi plan mora do}i modernimenad`ment, bioenergentima prikladanmarketing – afirmacija kvalitetneproizvodnje i primene biodizela iglicerola u okvirima poljoprivrednihgazdinstava, u procesu pro{irene

energija

[105]

bioenergetske reprodukcije upoljoprivredi.Birokratska blokada rada malih isrednjih postrojenja za dobijanjebiodizela mora biti skinuta. U njima se,pored ostalog, moè odràtikontuinuitet proizvodnje, neophodan zasve intenzivnija marketing,tehnoekolo{ka istraìvanja iunapre|ivanja biotehnologijaoleohemijske industrije, za sticanjeesencijalnih proizvodnih iskustava.Ako se èli uspeh, stimulativnim,pravnim, tehno-ekolo{kim, finansijsko-ekonomskim propisima vlasti morajuobezbediti efikasnu politiku razvojabiotehnologija, za{tititi proizvodnju iprimenu bioenergenata odmonopolisti~ki stega i monopolskihuzurpacija.

VIIObezbe|enje sirovina, proizvodnja iprimena biodizela jesu dijalekti~kijedinstven proces, tri primarne fazebioenergetske reprodukcije upoljoprivredi. U dana{njim uslovinaglasak se mora stavljati naprofitabilnu proizvodnju biodizela iglicerola, kao i nusproizvoda. Prvo,Srbija ima potencijale za takvuproizvodnju. Drugo, Srbija imakomparativne prednosti za takvuproizvodnju u odnosu na okruènje isvet. Tre}e, potrebe zemlje za gorivom isto~nom hranom su nezasi}ene.U Studiji je ponu|eno poglavlje kojetreba da pokriva ovu najva`niju fazu ,pod nazivom Savremene tehnologijeproizvodnje biodizela. Na jednojstranici (sic!) lai~ki neta~no jepredstavljena «Transesterifikacijakatalizovana alkalijama.», koja je danasnajvi{e zastupljena tehnologija zadobijanje biodizela u zemlji i svetu.Promovi{e se zastereli vla`ni postupakkoji pretpostavlja vi{estruko ubacivanjevode u metilestre masnih kiselina («radipove}anja separacije glicerola», «pranjasa vodom»...), {to je kontraproduktivno.Pored vi{e doma}ih, dobro poznatih,proverenih tehnologija (npr. Lurgi, [id;PIB Namenska, Bari~...), Autor koristitehnolo{ku {emu J.V. Gerpena. [7]Pritom, obja{njava: «U prvoj fazi,alkohol, katalizator i ulje se pome{aju ureaktoru i zagreju na 60 stepeni C, utoku jednog ~asa.» Svi parametrireakcije su pogre{no navedeni. Alkohol,katalizator i ulje se ne me{aju ureaktoru. U egzotermnoj reakciji luìna,(Na ili K) i alkohol (metanol) reaguju,stvaraju}i Natrijummetoksid (jakabaza). Dobijen Na ili Kmetoksid seubacuje pod pritiskom kroz perforiranucev u zagrejano biljno ulje (cca 65stepeni C). Reakcija se pod normalnimuslovima odvija 15 – 20 minuta.

Posle odstojavanja od cca 60 minuta,ispu{ta se prvo teà faza, sirovi glicerol,a potom i metilesteri masnih kiselina. U vla`nim tehnolo{kim postupcima,metanol se, po pravilu odvaja poslepranja, u fazi su{enja. «Voda za pranje»(demi voda) se ubacuje u posudu zaneutralizaciju i pranje, a otpadna,zaga|ena voda se izbacuje, a ne obrnutokako je navedeno u {emi. Ina~e, u {emi je napravljena pravapojmovna zbrka. Kao glicerol (50 %)ozna~en je nusproizvod, sme{aglicerola, sapuna, biodizela, ulja imetanola. Pre a ne posle kiselinskogtretmana iz sirovog glicerola odvaja semetanol. Posle kiselog tretmana,razdvajaju masne kiseline odglicerinske vode (50-60% glicerola).Uparavanjem glicerinske vode dobija setehni~ki glicerol (80-88 %). Po potrebi, metanol se izdvaja izodvojenih metilestra masnih kiselina,kao i iz glicerinske vode.Tri puta vi{e prostora (tri strane)posve}ene su teorijski mogu}im,marketin{ki prevazi|enimtehnologijama: transesterifikacijakatalizovana kiselinama, encimatskatransesterifikacija lipazama,transesterifikacija natkriti~nimalkoholom...Autor ne poznaje tehnolo{kuterminologiju. Nestru~no pravikompilaciju uporednog prikazarazli~itih tehnolo{kih postupaka zadobijanje biodizela koju je sa~inio prof.dr Dejan Skala sa sar. Umesto«alkoholize katalizovane encimima»(kiselinama, alkalijama), on pi{e o«enzimatskoj transesterifikacijalipazama». Umeste «natkriti~nealkoholize» - reakcije koja se odvija uekstremno o{trim uslovima pritiska(8,09 MPA) i temperature (239 stepeniC), on pi{e o «transesterifikacijinadkriti~nim alkoholom». Pritom,pretenduje na telegrafski neprikosnovensud o tehnologijama koje prakti~no inisu obuhva}ene projektnim zadatkom.[8]Kao zajedni~ki imenitelj novih (starih)tehnologija za dobijanje biodizela odsirovina standardnog kvaliteta moè senavesti mnogo ve}a investiciona ieksploataciona ulaganja od standardnebazno katalizovane alkoholize.Salto mortale Autora je teza: kori{}enjeuljarica, biljnih ulja «za proizvodnjubiodizela prve generacije, ({to) se moèsmatratiti neracionalnim sa stanovi{taishrane ~ove~anstva i sa stanovi{taishrane sto~nog fonda.»Nudi «tehnologije biodizela drugegeneracije». Kao sirovina za dobijanjeupotrebljavao bi se otpad izpoljoprivrede i {umarstva.Gasifikacijom biomase dobio bi se

biogas, {to je racionalno, ekolo{kipoèljno, ekonomski isplativo.Pretvaranje biogasa u te~na biogorivamarketin{ki je sporno.Otpadna biomasa delom pripadabioenergetskoj reprodukciji upoljoprivredi i {umarstvu kao ekolo{ko,organsko |ubrivo, delom se usmeravana proizvodnju sto~ne hrane i prostirke,delom se koristi u industriji. Naravnozna~ajan deo otpadne biomase koristi sekao bioenrgent, i to: u proizvodnjibiodizela iz masno}a, bioetanola izbiootpada koji sadrì skrob i {e}er;biogasa iz stajnjaka, deponija piljevine i{umskog otpada, iz komunalnog otpada,koji se pretvara u toplotnu i elektri~nuenergiju... Proizvodnja sinteznog gasa, CO i H2 izbiomase iz kojeg bi se dobio biodezel jemogu}a. No, takva proizvodnja u megarazmerama nije racionalna, tehno-ekonomski opravdana usled rasutosti,male koncentracije otpadne biomase,odnosno usled visokih investicionih ieksploatacionih tro{kova.Povezivanje SGL (~vrsto-gasno-te~no) iSL (~vrsto-te~no) procesa sabiotehnologijama , sa proizvodnjom«biogoriva druge generacije», saobnovljivim biogorivima je marketin{kiapsurd, tehnolo{ka utopija.Na proizvodnji sinteznog gasa (CO +H2) putem reforminga, krekingafosilnih goriva (uglja, nafinih derivata,gasa) zasniva se visokoprofitonosnapetrohemija. Teorijski je mogu}a,prakti~no proverena proizvodnjabenzina i dizela od sinteznog gasa. Uvreme Drugog svetskog rata industrijskisu operacionalizovane tehnologije zadobijanje benzina i dizela. Danas nisuprimenjive u prvom redu iz ekonomskihrazloga.

VIIINakon stravi~nog antimarketingabiodizela 1994/95, u ìì stru~ne i javnepa`nje mora biti potro{nja, besprekornaprimena garantovano kvalitetnogbiodizela u konkurentnim uslovima. Tozna~i da distribuciju biodizela morapratiti propisana marketin{ka(finansijska, ekolo{ka, analiti~ka...)dokumentacija, kontrolisana primena. Dodu{e, po~etak proizvodnje i primenebiodizela u Srbiji bio je stru~nopripremljen. Posle kratkog periodaintenzivnih inènjering priprema,zapo~eta je proizvodnja biodizela u vi{efirmi. Najve}a koli~ina je proizvedena uPrvoj Iskri iz Bari~a. Ona jeprofesionalno vo|ena. U referentnimlaboratorijama (VTI, «Vin~a», Institutza ratarstvo i povrtarstvo, Tehnolo{kifakultet, Ma{inski fakultet,Poljop{rivredni fakultet) ura|eni su,tokom 1993. 1994. i 1995. godine,

energija

[106]

atesti kvaliteta: Komparativni pregledfizi~ko-hemijskih, energetskih istrukturnih svojstava biodizela,materijalni i energetski bilansi biodizelai nusproizvoda... Posebna pa`njaposeve}ena je utvr|ivanju uporednihfunkcionalnih karakteristika motora prikori{}enju biodizela, fosilnog dizela ime{avina obi~nog i biodizela.Pra}enjem rada motora izme|u nultog ivremenskog servisa, na stolu i uprocesu rada na terenu dobijeni sudragoceni rezultati. O kvalitetu inènjering aktivnosti napromociji, proizvodnji i primenibiodizela tokom 1994 – 1995. godinere~ito govore referati sa prvogtematskog savetovanja: Biodizel ipoljoprivreda, pod motom «Sigurnija izdravija budu}nost». Zapaèni su tada,a zna~ajni su i sada radovi o uljanojrepici, o energetskom bilansureprodukcionog procesa proizvodnjeuljane repice – biodizela, o marketingu,tehnologiji i analitici biodizela,nusproizvoda i derivata. Posebna pa`njaposve}ena je kontroli kvaliteta primenebiodizela. U Institutu Industrije motoraRakovica, na ma{inskim ipoljoprivrednim fakultetima Srbijesistematski je istraèn uticaj biodizelana na motorne skolopove i ure|aje, kaoi na ìvotnu sredinu. [9]Naàlost, u razmatranoj studiji nemapodataka o sli~nim istraìvanjima.Najve}u godi{nju proizvodnju ipotro{nju biodizela, u strate{koj studiji,ne prati analiza primene , nesumnjivokvalitetnog biogoriva! Re~ autoraStudije, univerzitetskih propfesora zapoljoprivrednu mehanizaciju imotoristiku nedostaje!

IXSve u svemu, neèljeni predah u megaproizvodnji biodizela mora bitiiskori{}en za stru~na, marketin{kapreispitivanja. Skupim imrovizacijamase mora stati na put. Poslednji jetrenutak da se komparativne prednostiSrbije u proizvodnji uljarica i biljnihulja; biodizela, tehni~kog glicerola imasnih kiselina; sto~ne hrane ioleohemikalija, posebno tenzida,emulgatora... antifriza iskoriste. Najkra}i put za ostvarenje ovog cilja jeneodlo`na izrada i realizacijaprojektovane Strategije razvojaproizvodnje i potro{nje biogoriva,posebno biodizela.

Napomene[1] Grupa autora, Studija: Mogu}nostproizvodnje i kori{}enja biodizela u APVojvodini, decembar 2007, str. 3: Uosnovnom tekstu Studije navedeno je

pedesetak fus nota. Me|u njima jemnogo besmislenih. na primer, za op{tepoznatu, u literaturi mnogo putaponovljenu definiciju pojma biodizela,Autor se poziva na ~etiri stranaautoriteta. I pored toga, na desetakredova teksta sa~injeno je vi{e gre{aka. Grupa autora, Proizvodnja i kori{}enjebiodizela – alternativnog i ekolo{koggoriva za dizel motore, Ministarstvo zanauku, tehnologiju i razvoj RepublikeSrbije, 2004.[2] Grupa Autora, Mogu}nostproizvodnje i kori{}enja biodizela u APVojvodini, Univerzitet u Novom Sadu,2007, str. 10[3] Isto, str. 23, 24: Autor previ|ainstitut autorstva. Na primer, na strani24 razmatrane studije tri puta se pozivana: «37) 38) 39) Furman, T. i sar.:Proizvodnja i kori{}enje biodizela –alternativnog i ekolo{kog goriva zadizel motore, Ministarstvo za nauku,tehnologiju i razvoj republike Srbije,2004. str. 193.» Tom prilikom nenavodi autore pojedina~no, niti Grupuautora. Pominje svoje ime, poredostalog, i kao autora tabele 11 itd.![4] Navodi Autora su tendenciozni...Njegovo je pravo da kritikuje dràvukako ho}e. Me|utim, u zvani~nommaterijalu renomiranih nau~nihinstitucija, ~iju izradu je finansiralaPokrajina, li~ne i neprofesionalne ocenene bi smele da se pi{u..[5] Ferenc Ki{, Ocena ekonomskeopravdanosti proizvodnje biodizelgoriva od uljarica u Srbiji, Magistarskateza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,2006. [6] Grupa autora, Isto, str.78: «UVojvodini za to treba osposobiti bar 140ljudi sa fakultetskom diplomom...»(Gde i na ~iji ra~un?)[7] Gerpen, J.V. Biodiesel andproduction, Fuel, ProcessingTechnology 86, 2005.[8] Dejan Skala, Grupa autora,Proizvodnja i kori{}enje biodizela...Ministarstvo za nauku, tehnologiju irazvoj Republike Srbije, 2004 [9] Grupa autora, Biodizel ipoljoprivreda, Poljotehnika, vanrednibroj, 1994[10] Grupa autora, Zbornik Biomasa,Beograd, 2005.

energija

[107]

Roman Muli}Jugoslovensko dru{tvo za biodizelMilica Toma{evi}, Nada Jev|evi}, Joè Jeri~Institut za fiziku

UDC: 661.188.1 : 662.75] : 663.085/.087.2

Mogu}nosti kori{}enjaglicerola za proizvodnjusto}ne hrane

energija

[108]

Glicerol kao nusproizvod uproizvodnji biodizelaU istoriji hemije glicerol je imaostrate{ki zna~aj. Kao sirovina,nezamenljiv je i danas kako uhemijskoj, farmaceutskoj, kozmeti~koj,prehrambenoj ma{inskoj industriji, takoi u proizvodnji lekova i eksploziva,cigareta i mastila, emulgatora i papira,fotografskih emulzija i plast masa,sredstava za bojenje i {tampanjetekstila, hidrauli~nih fluida i `vaka}ihguma, maziva i paste za zube, tenzida...Referenc lista direktne primeneglicerola u gotovo svim oblastimapotro{nje prelazi broj 1000.

Dugogodi{nja pregrejana tra`nja imalaje za posledicu visoke cene svih tipovaglicerola, poja~anu investicionuaktivnost. Po{to oleohemijskaproizvodnja nije mogla da udovoljitra`nji za prirodnim, biogenimglicerolom, favorizovana je produkcijasinteti~kog glicerola. Devedesetihgodina pro{log veka proizvodnjasinteti~kog glicerola dostigla je 60 %ukupne potro{nje glicerola.

Sa galopiraju}im porastom proizvodnjemetilestera masnih kiselina, biodizelado{lo je i do hiperprodukcijenusproizvoda, sirovog glicerola, doporeme}aja na trì{tu glicerola (slika 1).

Mada je sirovi glicerol, najboljasirovina za dobijanje svih tipovaglicerola, predstavlja ekolo{ki balast.Njegova neplanirano velika proizvodnja(16-20 % u odnosu na biodizel) dovelaje do drasti~nog pada cena tehni~kog i~istog glicerola u Evropi (slika 2).

îtavih deset godina posle, monopolskapolitika multinacionalnih kompanija,koje kontroli{u proizvodnju i potro{njuprirodnog i sinteti~kog glicerola, ne

dopu{ta mogu}nost konsolidovanjatrì{ta glicerola. @rtve su male, ilimanje razvijene zemlje. U njima jedovedena u pitanje ne samo rentabilnaproizvodnja ~istog glicerola, ve} ibiodizela.

Racionalan, tehni~ko-tehnolo{ki iekolo{ko-ekonomski izlaz postoji.Nalazi se u masovnoj potro{njitehni~kog glicerola, relativno jeftineglicerinske vode.

Glicerinska voda se dobija kiselinskimtretmanom sirovog glicerola.Osloba|aju se masne kiseline i

gravitaciono se odvajaju od glicerinskefaze. Prethodno se vakuum destilacijomuklanja metanol. Filtracijom seuklanjaju ~vrste materije.

Baznim tretmanom, filtracijom irafinacijom dobija se ~ista glicerinskavoda, pogodna za primenu uproizvodnji sto~ne hrane. (Tabela 1)

Sa dobijanjem masnih kiselina iglicerinske vode re{en je problemprerade sirovog glicerola. Masnekiseline su merkantilna roba. Mogu sepovoljno plasirati u poizvodnji sto~nehrane, sapuna, goriva. Problem je sa

RezimeSirovi glicerol je nusproizvod u proizvodnji biodizela. Nagli porast proizvodnjebiodizela ima za posledicu hiperprodukciju glicerola, {to dovodi do drasti~nihporeme}aja na trì{tu glicerola i derivata.Mada je sirovi glicerol dragocena, najbolja sirovina (ne sadrì vodu) za dobijanjesvih vrsta glicerola, predstavlja ekolo{ki i tehnolo{ki balast. Poskupljuje, umestoda pojeftinjuje proizvodnju biodizela.Re{enje je u jeftinijoj preradi sirovog glicerola, u proizvodnji tehni~kog glicerolanamenjenog novoj, masovnoj potro{nji. U prvom redu, to bi mogla biti primena uproizvodnji sto~ne hrane. Pored odli~nih nutricionih svojstava, glicerol je i lekprotiv ketoza preeìvara.U radu se razmatraju tehnolo{ke mogu}nosti za preradu sirovog glicerola, zaproizvodnju i pre~i{}avanje glicerinske vode i masnih kiselina i njihovu primenu uindustriji sto~ne hrane

Possibility for the use of glycerol in cattle feed productionThe raw glycerol is a by-product obtained from the biodiesel production. Anupswing in the biodiesel production also resulits in glycerol hyperproduction,causing drastic disturbances in the market with glycerol and derivatives.Though raw glycerol is a precious, the best raw material (without water content)for getting all kinds of glycerol, it also present an ecological and technologicalballast. Therefore, biodiesel production become costly, instead of depreciation.A solution may be sought for either in a cheaper raw glycerol processing, or in atchnical glycerol production for the purpose of new mass consumption. First of all,it could be applied in the cattle feed production. Besides high nutritional qualities,glycerol also seems to be a remedy for a ketosis condition in ruminants.The aim of this work is to consider some technological possibilities for the rawglycerol processing, for the glycerol/water and the fatty acids purificationregarding their application in the cattle feed industry.

glicerinskom vodom. Njena {irokaprimena je, tako|e, mogu}a zadobijanje sto~ne hrane. Kao takva, onaje marketin{ki nov proizvod i zahtevaagresivnu promociju, stru~nu primenu.

Koncentracije kadmijuma, ìve i arsenabile su ispod praga detekcije.

Glicerol kao potencijalnisastojak sto~ne hraneHemijska, energetska, ekolo{ka,farmakolo{ka svojstva glicerolapredodre|uju ovu hemikaliji zaoplemenjivanje, oboga}ivanje sto~nehrane. Radi se o biogenoj, netoksi~noj,obnovljivoj materiji, bez boje i mirisa,slatkog ukusa. U hemijskom pogledu,glicerol predstavlja trohidroksilnialkohol (1, 2, 3 propan triol; 1, 2, 3 triolili trihidroksipropan).

U Evropskoj Uniji, glicerol jeregistrovan kao dodatak sto~noj hranipod {ifrom E 422, koji ima lekovita ihranljiva svojstva. Dosada{njaistraìvanja ukazuju na velike

mogu}nosti kori{}enja glicerola uprodukciji koncentrata za ìvinu, aposebno za preìvare,visokoproduktivne krave, koze i ovce.

Glicerol sadrì visoku koncentraciju,relativno lako prenosive energije – 9,5neto gustine energije (MJ) po lucenom

kilogramu mleka. Kao takav, doprinosiprevenciji, spre~avanju keto-acidoza(acetonemija, nedostatak alkalnosti ukrvi i tkivu) kod krava, toksemije kodovaca.

Glicerol je neophodan za prevencijuketo-acidoza, za adekvatnu ishranu, zaobezbe|enje zaliha prekursora glukoze.Prevashodno je va`no spre~avanjepojava ketoze. Me|utim, u uslovimakad je 30-50 % svih krava za muùbolesno, neophodno je urgentno le~enje,dodatak glukoze sto~noj hrani, {to sepostiè tretmanom sa glicerolom, uakutnim slu~ajevima i intravenozno.Posebno je va`no le~enje steonih grla.Ina~e, ketoze se uo~avaju za vreme,naj~e{}e posle teljenja.

Ova i ovakva svojstva glicerola kaoleka i hrane za preìvare utvr|ena je1960. godine. Visoka cena onemogu}ilaje njegovu {iroku primenu. Kori{}en jeuglavnom kao lek. Danas je stanjepromenjeno. Vi{ak glicerola doveo jedo pada cena svih tipova glicerola,posebno tehni~kog glicerola iglicerinske vode. Mogu}nosti zaprimenu glicerinske vode u proizvodnjisto~ne hrane ne mogu biti povoljnije.

Energetska koncentracija glicerola usto~noj hrani odre|ena je in vitro i invivo, sa razli~itim tipovima koncentrata,tj, sa visokim i niskim sadràjemskroba. Iznosi do 10 % suve materije.Istraùju se pozitivni i negativni efekti;zdravstvene, energetske i ekonomskeprednosti primene glicerola u sto~nojhrani. Dokazano je pobolj{anjereproduktivne sposobnosti, smanjenjerizika oboljenja od ketoza, boljakondicija stoke. Utvr|ena je ve}atotalna produkcija mleka, vi{i sadràjproteina u njemu. Ovo je naro~itova`no pre i u vreme teljenja krava.Tada je najve}a mobilnost organizma uproizvodnji mleka. No, to nije dovoljne.

energija

[109]

Slika 1

Slika 2

Tabela 1 Hemijski sastav glicerola razli~ite ~isto}e

Za ostvarenje maksimalne produkcijemleka neophodna je odgovaraju}akoli~ina i kvalitet sto~ne hrane, {toobi~no nije slu~aj. Potreban jeenergetski dodatak – glicerol kaopoèljni generator glukoze kod krava, ai radi pravilnog razvoja teladi. Ne manjizna~aj ima glicerol kao dodatak zobi zatovljenje junadi. Kod tovnih grla, sadodadtkom glicerola hrani pove}ava seprirast, ali i kvalietet mesa. Smanjuje secena mesa.

Tokom istraìvanja, posebna pa`nja jeposve}ena kvalitetu glicerola, ukupnomsadràju sto~ne hrane, posebno odnosuglicerola i skroba. Tehni~ki glicerol,odnosno glicerinska voda standardnogkvaliteta moè se dodavati sto~noj hranido 10 % od suve materije. U ishrani saniskom sadràjem skroba, moè biti ive}i sadràj glicerola, i do 20 %, beznegativnog uticaja na svarljivost hrane.U protivnom, u ishrani sa visokimsadràjem skroba, glicerol se ne smedodavati vi{e od 10 % u odnosu naukupnu suvu materiju, kako ne bi lo{euticao na svarljivost hrane.

Generalno, koli~ina i kvalitet dodatogglicerola odre|uje se tako da optimalnouti~e na svarljivost i apsorpciju hrane,da {titi burag preìvara, unapre|ujezdravlje ìvotinja, da supsitui{epropilenglikol jer je manje otrovan odnjega, odnosno potpuno je neotrovan.

Zaklju~akGlicerol je nusprodukt u produkcijibiodizela, karika u bioenergetskojreprodukciji u poljoprivredi. Preradasirovog glicerola u zemlji, omogu}ujekvalitetnu proizvodnju glicerinske vode,neophodne komponente u ishranipreìvara.

Neto energetska vrednost glicerola(1,03-1,05 mega kalorija po funti suvematerije) kao hrane za preìvare jejednaka ili ve}a u odnosu na kukuruz.Sa dodavanjem glicerola sto~noj hranipobolj{ava se kvalitet ishrane, pove}avase efikasnost i smanjuje koli~ina unetehrane.

Glicerinska voda se moè koristiti uishrani preìvara u koncentracijama do10% suve materije, kao zamena za lakovarljive izvore skroba, bez negativnihuticaja na zdravlje stoke, na protokhranljivih materija i na stepenapsorpcije hranljivih materija u celomtraktu.

Metaboli~ki u~inak je primaran. Poredpobolj{anja efikasnosti ishrane, glicerolpreventivno deluje protiv ketoza.Naravno, koristi se i kao lek u tretmanukrava obelelih od ketoza. Kao

neotrovan, podobniji je odpropilenglikola.

Ekonomski interes oleohemijskeindustrije za {iru primenu glicerola uproizvodnji sto~ne hrane ima esencijalnizna~aj.

LiteraturaRoman Muli} i sar., Zbornik Energetika2007.

energija

[110]

V.M.Aleksi}, Z.R. Petrovi}, Tehnolo{ki fakultet Zvornik Univerziteta u Isto~nom SarajevuK.P. Mijanovi}Agromediteranski fakultet Univerziteta „Dèmal Bijedi}“u Mostaru

UDC: 662.756.3 : [631.365 : 634.22

Ispitivanje mogu}nostiupotrebe biomase upostupku su{enja sirove{ljive

energija

[111]

UvodDa bi se zadovoljile savremeneogromne potrebe za elektri~nomenergijom, grijanjem i hla|enjem,industrijskom proizvodnjom itransportom najve}im dijelom koriste sefosilna goriva. Prekomjerno ineefikasno sagorijevanje fosilnih goriva(ugalj, nafta, zemni gas) dovodi dopove}anja koncentracije gasova kojiproizvode efekat staklene ba{te uatmosferi. Pove}ana koncentracijagasova, prije svega ugljen-dioksidadovodi do globalnog otopljavanja.Prema prognozama velikog brojanau~nika koji se bave istraìvanjemovih problema, ovakve aktivnosti }edovesti do ekstremnih vremenskihpojava, kao {to su poplave i toplotnitalasi, a zatim s tim povezano i doekonomskih, socijalnih i ekolo{kihkatastrofa {irokih razmjera. Pored togaintenzivna poljoprivreda i sje~a {umadirektno uti~u na ispu{tanje ogromnekoli~ine metana u atmosferu. Globalnaprosje~na temperatura u dvadesetomvijeku porasla je gotovo za cio stepen.Kao rezultat ljudskih aktivnosti nazemlji, prema istraìvanjima nau~nihinstitucija koje se bave prou~avanjemklimatskih promjena do 2010 godine,prosje~na temperatura bi mogla porasti~ak za 6°C.Energetska, ekolo{ka i ekonomska krizadovele su do prihvatanja koncepta oograni~enosti resursa i ograni~enostikapaciteta ìvotne sredine na globalnomi lokalnom nivou. Koncept odrìvograzvoja zalaè se za pove}anjeenergetske efikasnosti i upotrebeobnovljivih izvora energije. Uobi~ajen i~esto kori{ten izraz za energiju dobijenuiz obnovljivih izvora je „zelenaenergija“. Pored toga {to je obnovljivaova energija je i odrìva, a njenaproizvodnja i potro{nja ne ugroàva

ìvotnu sredinu. Bitna zajedni~kakarakteristika obnovljivih izvoraenergije je da su to „~isti“ izvorienergije, koji zna~ajno doprinosesmanjenju zaga|ivanja vazduha, vode izemlji{ta. U obnovljive izvore energije,pored ostalog, spada i energija biomase.Biomasu ~ine brojni, najraznovrsnijiproizvodi biljnog i ìvotinjskogporijekla, kao {to su: grane, kore drvetai piljevine iz {umarstva i drvneindustrije, slama, kukuruzovina,stabljike suncokreta, ostaci priorezivanju vinove loze i vo}a, ko{ticenekih vrsta ko{ti~avog vo}a, ìvotinjskiizmet i ostaci sto~arstva, komunalni iindustrijski otpad. Glavna prednostbiomase u odnosu na fosilna goriva jeneuporedivo manja emisija {tetnihgasova i otpadaka. Smatra se da jeoptere}enje atmosfere sa ugljen-dioksidom pri kori{}enju biomase kaogoriva gotovo zanemarljiva, s obziromna to da je koli~ina emitovanog ugljen-dioksida prilikom sagorijevanja, gotovo

jednaka koli~ini apsorbovanog ugljen-dioksida u toku vremena rasta biljke.Pretpostavka je da }e biomasapredstavljati jedan od glavnihobnovljivih izvora energije ubudu}nosti, zbog velikog potencijala,ekonomi~nosti i pozitivnog uticaja naokolinu. Neka istraìvanja predvi|ajuda }e do kraja 2050 godine biomasapodmirivati 38% potreba zaenergetskim gorivom i oko 17% potrebaza elektri~nom energijom, {to je vrlovjerovatno s obzirom na raspoloìvost,odnosno ograni~enost fosilnih izvoraenergije. U ovom radu analizirana jeeksperimentalno istraìvana mogu}nostkori{}enja ko{tica iz suvih {ljiva, kao i{umske biomase i drvnog ostatka izdrvne industrije, kao energenta (izvoratoplotne energije) u procesu su{enja iprerade suve {ljive.

Teoretski dioNauka o ishrani je dokazala da je zapravilno funkcionisanje organizma

RezimeU radu je istraìvana mogu}nost kori{}enja energije biomase u procesu su{enjasuve {ljive. U vidu industrijskih ispitivanja obavljeno je ispitivanje na~inadoziranja normativa svakog od do sada kori{}enih energenata, kao i ko{tice suve{ljive, otpadaka i ostataka drveta. Dato je principijelno tehni~ko rje{enjeprakti~nog doziranja u kotao na ~vrsto gorivo. Izu~ene su i istaknute brojneprednosti kori{}enja energije biomase u odnosu na energiju iz neobnovljivihenergenata. Klju~ne rije~i: {ljiva, biomasa, energija, izvori, obnovljiva.

Investigation the possible of using biomass in the drying pocess ofplum In this work was invesigated possibleof using energy of biomass in processdryingprune. The investigated of adding normative, each of used energents to now,as prune, waste and vest of tree in form of industrial investigation. Principialtechnical solution of practicala adding in boiler which work by solid fuel is given.Many preference using energy of biomass toward energy from nonvestoreenergents was hoisted and studed.Key words: plum, biomass, energy, sources, renewable.

neophodno da namirnice imaju ne samoenergetska nego i druga svojstva. Hranasa izrazitim energetskimkarakteristikama potiskuje se traènjemnamirnica ~ija su glavna obilje`jaza{tita organizma i odràvanje tjelesnegra|e. Suva {ljiva prakti~no sadrìgotovo sve materije koje se smatrajuneophodnim za normalnofunkcionisanje organizma, {to potvr|ujeda ovaj proizvod treba da bude zna~ajanfaktor u ishrani ljudi3. Suva {ljiva jeproizvod koji se dobija su{enjem –dehidratacijom zrelih plodova sirove{ljive. Su{enje je ina~e najstariji na~inkonzervisanja vo}a, koji suprimjenjivali Egip}ani prije nekolikohiljada godina tako {to su plodoveraznog vo}a izlagali suncu. [ljive su sekao i ostale vrste vo}a su{ile na suncu.Potom je su{enje {ljive izvo|eno uprimitivnim su{arama sa drvenimljesama od pru}a, a kao energent jekori{teno zdravo drvo u vidu oblica.Proces se odvijao diskontinualno uzvelike gubitke toplote. Polovinompro{log vijeka usavr{en je postupaksu{enja, kao i oprema za su{enje sate~nim gorivom kao energentom. I ovajpostupak se odvijao diskontinualno uzprimjenu direktnog na~ina su{enja.Nedostatak direktnog na~ina su{enja,bez obzira na vrstu goriva, je {toplodovi {ljive tokom su{enja dolaze udirektan dodir sa produktimasagorijevanja goriva {to uti~e nakvalitet osu{enih plodova (osje}aj dima,prisustvo pepela i sl.). Najzna~ajnijinapredak je u~injen uvo|enjemindirektnog na~ina su{enja {ljive. Samarije~ govori da se radi o postupkusu{enja gdje produkti sagorijevanja bilo~vrstog, te~nog ili gasovitog goriva seizbacuju u atmosferu a oslobo|enatoplotna energija vodenom parom ilitermi~kim uljem prenosi doizmjenjiva~a toplote preko kojeg seuduvava svje` vazduh koji protivstrujnoprenosi toplotu na plodove sirove {ljivei zasi}en izlazi na suprotnom najnièmdijelu su{are. Te~no gorivo (dizel-ulje) igasovito, te~ni naftni gas (TNG)uvedeni su u industrijske su{are zboglak{eg vo|enja procesa su{enja –mogu}nosti automatske regulacije.Hemijski sastav plodova {ljive pokazujeda oni sadrè veliku koli~inu vode(74,50 – 86,85 % zavisno od sorte,klimatskih uslova i sl.) u kojoj surastvoreni razni hranljivi, organolepti~kii dijetetski sastojci, a koja imomogu}ava trajnost u svjeèm stanju ipruà mogu}nost izazivanja raznihbiohemijskih procesa. Prisustvo vode jejedan od bitnih ~inilaca za razvojbiohemijskih procesa imikroorganizama, te metoda su{enja(dehidratacije) ima za cilj njenoodstranjivanje iz svjeìh plodova, bezbitne izmjene drugih sastojaka, {to opetima za posljedicu uvo|enje proizvoda u

trajno stanje koje ne podlijeè kvarenju.Dakle, su{enje {ljive ima za ciljodstranjivanje vode iz svjeìh plodova,odnosno stvaranje nepodesnih uslova zarazvoj raznih mikroorganizama kojiizazivaju kvarenje osu{enog proizvoda.Isparena voda prelazi u vazduh kojiokruùje plodove i u isto vrijemepove}ava sadràj vlage u vazduhu.Su{enjem se ne moè odstraniti svavoda iz plodova pa se zavr{etak su{enjapostiè ravnote`nim stanjem koje seodre|uje pomo}u sorpcionih izotermi, a{to zna~i isparavanjem potrebnihkoli~ina ukupne vode iz plodova.Odre|ivanje zavr{etka su{enja je bitnoiz dva razloga. Prvo {to produètaksu{enja uti~e na pogor{anje kvaliteta iosu{eni plodovi gube mo} apsorpcije, adrugo {to }e nastati nepotrebni utro{cienergije za odstranjivanje ve}e koli~inevezane vode. Vrijeme su{enja zavisi odstepena zrelosti {ljiva, uslova su{enja,konstrukcije su{are i drugih ve}poznatih faktora. Obi~no se vrijemesu{enja kre}e 20 – 30 h pri po~etnojtemperaturi od 74 – 78°C, a pri krajnjojtemperaturi 50 - 60°C i prosje~nojvla`nosti od 35 – 60%. Na slici 1.prikazana je tehnolo{ka blok {emaprocesa proizvodnje suve {ljiveindirektnim zagrevanjem sa nekolikovrsta energenata.

Eksperimentalni dioEksperimentalna ispitivanja izvedena suu vidu industrijskog eksperimenta upogonu u kome se obavlja su{enje,skladi{tenje i prerada (finalizacija) suve{ljive. Pogon posjeduje tunelskumodularnu su{aru slede}ihkarakteristika:

- duìna tunela 13,6 m;- {irina tunela 1,87 m;- visina donjeg (radnog) tunela 1,43 m;- instalisana elektri~na snaga 18,5 kW;- toplotni kapacitet izmjenjiva~a 465 kW;- tunelska su{ara je zidana

gra|evinskom opekom, a njenkapacitet je 7500 kg suve {ljive.

Od ostale opreme pogon posjeduje:- kotao za proizvodnju toplotne

energije na ~vrstom gorivu i dizel -ulju;

- kotao za proizvodnju toplotneenergije na TNG;

- ure|aj za kalibraciju (kalibrator);- ure|aj za rehidraciju (rehidrator);- ure|aj za izbijanje (va|enje) ko{tice

iz suve {ljive.Izbor ovog pogona za eksperimentalnoispitivanje izvr{en je iz slede}ihrazloga:

- pogon je u radu punih 18 godina ikao energente koristi drvo, dizel-uljei TNG, tako da postoje normativi izprakse, kao i mogu}nost izvo|enjaispitivanja sa svim planiranimenergentima;

- preduze}e posjeduje i pogon zapilansku preradu drveta i izraduparketa, kao i drobilicu za drobljenje(usitnjavanje) ostataka drveta(granje) i sl.

Industrijski eksperiment je zami{ljentako da je vr{eno su{enje sirove {ljive izistog vo}njaka, pribli`no istog stepenazrelosti sa prosje~nim sadràjem vodeod 82,5% na sadràj vode u suvoj {ljiviod 19,5% sa {est kori{tenih energenatau cilju utvr|ivanja potro{nje svakogenergenta:

energija

[112]

Slika 1 Tehnolo{ka blok {ema procesa

1. Kotao za proizvodnju toplotne energije; 2. Cirkulaciona pumpa za transport grejnog fluida (voda,termo ulje i sl.); 3.Izmjenjiva~ toplote; 4.Tunelska su{ara

- sirovo bukovo drvo;- dizel – ulje;- TNG;- ko{tice suve {ljive;- biomasa iz ostataka drveta;- biomasa nastala pri preradi drveta u

parket.Za svaki eksperiment je upotrijebljenaista koli~ina sirove {ljive od 7500 kg,od koje je dobijeno prosje~no oko 2210kg suve {ljive.

Rezultati sa diskusijomToplotne vrijednosti navedenihenergenata eksperimentalno suodre|ene i dati u tabeli 1., a potro{njapotro{nja pojedinih energenata, kao icijena energije potrebne za dobijanjekilograma suve {ljive prikazana je utabeli 2.Sadràj ko{tice u suvoj {ljivi saprosje~nom vla`no{}u suve {ljive od19,5 % je eksperimentalno utvr|en injena prosje~na vrijednost je 27,2 %,tj. iz 100 kg suve {ljive dobijeno jeprosje~no 27,2 kg ko{tica. Potrebno jenapomenuti da se ko{tice suve {ljive nekoriste tako da trenutno nemajukomercijalnu vrijednost. Tako|e, otpadiz biomase drveta (piljevina, granje) ibiomasa nastala pri preradi drveta uparket se ne koriste, ve} predstavljaju~vrsti otpad. Za izvo|enje eksperimentana kotao za ~vrsto gorivo instaliran jemetalni ko{ sa dozatorom itermoregulatorom, u koji je ru~nodoziran otpadni materijal. Dozator salopaticama sa promjenljivim brojemobrtaja povezan je sa termoregulatoromsmje{tenim u izmjenjiva~u toplote, ~ijaje uloga da odràva zadati temperaturni

reìm tokom cijelog perioda su{enja.Iz navedenih podataka se vidi danajve}u cijenu toplotne energije zasu{enje {ljive ima energija dobijenasagorjevanjem dizel ulja. Upotrebadizel ulja za su{enje {ljive pored visokecijene dobijene toplotne energije imajo{ i nedostatke kao {to su:

- dizel ulje sadrì i do 5% sumpora panjegova upotreba zahtijeva isklju~ivoindirektni postupak su{enja;

- dizel ulje, kao vrsta fosilnog goriva,je - neobnovljiv izvor energije;

- upotreba dizel ulja, kao energenta,remeti ravnoteù u ekosistemu {to senegativno odraàva na ìvi svijet.

Toplotna energija dobijenasagorijevanjem TNG, ima ne{to niù,ali ipak visoku cijenu, u odnosu naenergiju dobijenu iz dizel ulja.Prednosti ovog energenta u primjeni zasu{enje {ljive su:

- TNG je smjesa 65% butana i 3,5%propana uz minimalni sadràjinertnih gasova (do 0,2%) i sumpora(do 0,05%) pa se moè koristiti zadirektno su{enje suve {ljive, gdje jeiskori{tenje energije bolje;

- primjena TNG kao energentaisklju~uje potrebu za gradnjuizmjenjiva~a toplote i dimnjaka;

- manje zaga|ivanje ìvotne sredine uodnosu na dizel ulje.

Ko{tice iz prerade suve {ljive imajudobru toplotnu mo} i kao energentmoè se uspje{no koristiti za su{enjesirove {ljive. Iz dobijenih rezultata sevidi da 2,3 kg ko{tica iz suve {ljive priproizvodnji toplotne energije moè dazameni oko 1 kg dizel ulja ili 1 kg

TNG. Pored toga kori{}enje ko{tica izsuve {ljive kao energenta ima slede}eprednosti u odnosu na preostalekori{}ene energente: - pri sagorevanju osloba|aju znatno

ve}u koli~inu toplotne energije uodnosu na dva preostala ispitivanaenergenta biomase;

- upotreba ko{tica kao energenta nezahteva nikakvu pripremu (utro{ka

energije i dodatog rada),tj. dodatnih tro{kova preupotrebe;- upotreba ko{tica

zahteva minimalnaulaganja u dodatnuopremu (dozator sako{em itermoregulatorom);

- kori{}enjem ko{ticesuve {ljive izbjegava sezaga|enje ìvotnesredine ~vrstimotpadom, a ostvaruju sezna~ajni ekonomskiefekti;

U kori{}enju ko{tica izsuve {ljive kao energenta

uo~ili smo jedan prakti~ni problem kojise ispoljava u nedostatku dovoljnekoli~ine ko{tica za kontinualan rad.Analizom uo~enog problema do{li smodo zaklju~ka da se on moè re{iti nanekoliko na~ina i to:

- stvaranjem zaliha ko{tica iz suve{ljive i njihova upotreba ukontinuitetu u nekom periodu, azatim prelazak na neki od ispitivanihenergenata;

- serijskom vezom kori{}enja kotla na~vrsto gorivo i gasnog kotla iistovremenim kori{}enjem ko{tica,biomase i TNG {to je lakoizvodljivo;

- izradom homogene me{avine ko{ticai preostala dva energenta biomase(prethodno samljevena na odre|enugranulaciju).

Kori{}enjem ispitivanih energenata nabazi otpadaka i ostataka drveta uo~ilismo (pored povoljnih ekonomskih iekolo{kih prednosti) i odre|enenepogodnosti za primenu, kao {to su:

- manipulacioni i ekonomski problemisa sakupljanjem, mljevenjem,klasiranjem, pakovanjem iskladi{tenjem biomase;

- periodi~nost nastanka biomase;- nepovoljan oblik i visoka vla`nost

biomase.

Zaklju~ci Na osnovu provedenih ispitivanja moguse izvesti slede}i zaklju~ci:1. Energija biomase, kao jedan od

obnovljivih izvora energije, moè seuspe{no koristiti za proizvodnju suve{ljive. Pored toga {to je obnovljiva

energija

[113]

Tabela 1 Donje toplotne vrijednosti kori{}enih energenata, kJ/kg

Tabela 2 Potro{nja pojedinih energenata sa cijenom dobijene energije

ova energija je i odrìva, a njenaproizvodnja i potro{nja neugroàvaju ìvotnu sredinu.

2. Tehni~ko re{enje za pripremu ikori{}enje biomase u oblik pogodanza loènje sa regulacijomtemperature je jednostavno, lako senadogra|uje na postoje}u opremu iisplati se u veoma kratkom periodueksploatacije.

3. Od sva tri ispitivana obnovljivaizvora energije biomase ekonomskije najpovoljnije kori{}enje ko{tica izsuve {ljive uz odre|ena ograni~enjaza koja su predloèna principijelnare{enja.

4. Ukupno posmatrano moè sezaklju~iti da je potrebno koristitibiomasu za su{enje {ljive na svimlokalitetima gde za to postoje uslovi.Posebna prednost ispitivanihenergenata biomase je u tome {to suto proizvodi koji mogu svojimkvalitetom, energetskim i ekolo{kimsvojstvima zamene neobnovljiveizvore energije.

Literatura1. G. Gaudiosi: Energy andEnviroment, Renewable Energy, 16(1999)2. G. Hanreich: Sustanable and Secure,Towards a European strategy for energysupply, James&James, (2001)3. V. Milenkovi}: Suva {ljiva, Institutza istraìvanje u poljoprivredi Srbije,Beograd, 1995.4. B. @ivkovi}, Z. Staj~i}: Malitermotehni~ki priru~nik, SMETTS,Beograd, 2003.

energija

[114]

dr Mila Pucar, vi{i nau~ni savetnik mr Marina Nenkovi}-Rizni}, istraìva~-saradnikInstitut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Beograd

UDC: 620.92 : 621.311.24.001.6 (497.11)

Mogu}nost primenesolarne, geotermalne ienergije iz komunalnog~vrstog otpada u Srbiji

RezimeImperativ kvaliteta ìvota dana{njeg dru{tva, izme|u ostalog, predstavlja i ekonomi~nokori{}enje i {tednja energetskih resursa, ~ime se obezbe|uje za{tita ìvotne sredine i odrìvirazvoj. Na teritorijama visoke gustine naseljenosti, zbog pove}anog kori{}enjatradicionalnih energetskih resursa (ugalj, nafta, drvo), vrlo ~esto mogu se javitinedozvoljene koncentracije zaga|uju}ih materija u vazduhu. Upravo zbog toga, kao i zbogograni~enih resursa dobijenih iz fosilnih goriva, poslednjih godina u naseljima razvijenihzemalja, javio se trend upotrebe lokalnih obnovljivih energetskih izvora.Republika Srbija se, usvojiv{i Strategiju razvoja energetike do 2015. godine obavezala dadefini{e mogu}nosti upotrebe geotermalne energije (koje u na{oj zemlji ima u izobilju,naro~ito u banjskim podru~jima), solarne energije (visokog potencijala gotovo na celojsvojoj teritoriji, posebno u planinskim podru~jima) i energije iz ~vrstog komunalnog otpada.U budu}nosti je, u skladu sa odredbama ove Strategije mogu}e o~ekivati da se izvr{izna~ajna supstitucija tradicionalnih energetskih izvora i time unapredi kvalitet svihparametara ìvotne sredine. Po{tuju}i evropske direktive: direktivu 2001/77/EC o promociji elektri~ne energijeproizvedene iz obnovljivih energetskih izvora, direktivu 2002/91/EC o energetskimperformansama zgrada kao i direktive Saveta 75/442/EES o otpadu (okvirna direktiva) idirektivu 96/61/EES o integralnoj prevenciji i kontroli zaga|enja, mogu}e je definisatimoduse primene energije iz obnovljivih izvora (sun~eve, geotermalne i energije dobijene iz~vrstog komunalnog otpada) i formirati strate{ke planove za implementaciju ovakvihprograma u Srbiji.Tema ovog rada bi}e analiza stanja, potencijala i mogu}nost primene navedenih obnovljihizvora, kao i mogu}nosti harmonizacije pomenutih evropskih direktiva sa legislativom uSrbiji i Strategijom razvoja energetike do 2015. godine.Klju~ne re~i: geotermalna energija, energija sunca, energija iz ~vrstog komunalnog otpada,evropske direktive

Possibilities of Solar, Geothermal and Solid Waste Energy Application inSerbiaEconomical consumption and energy savings are among the imperatives of today societies’and means of environmental protection and sustainable development. High populationdensity territories could, because of traditional energy sources consumption (coal, oil,wood), have inappropriate levels of polluting air born particles. Because of those reasons,and because of the limits of fossil fuel reserves, a trend of application of local renewableenergy sources emerged in urban regions of developed countries. With it’s Strategy of energy development for 2015., Republic of Serbia committed itself todefine possibilities of geothermal (which are in abundance in Serbia, most commonly in sparegions), solar (which has a potential in the overall territory of Serbia) and solid wasteenergy consumption. It is to be expected that, in future, many traditional energy sourcescould be substituted and thus improving the quality of environmental parameters. With respect to the European directive: directive 2002/91/EC on building energyperformances, Council’s directive 75/442/EES on waste (framework directive) and directive96/61/EES on integral prevention and pollution control, it is possible to define modes ofapplication of renewable energy sources (solar, geothermal and solid waste) and formsstrategic plans for implementation of such programs in Serbia.Subject of this paper will be the state, potential and possibilities of application of mentionedrenewable sources analysis, and possibilities of European directives and Serbian legislativeand Strategy of energy development harmonization.Key words: geothermal energy, solar energy, solid waste energy, European directives

1.0. Uvodna razmatranjaKlimatske promene na Zemlji iekolo{ka kriza su nastale kao posledicanekontrolisanog industrijskog razvoja,neefikasnih tehnologija i prekomernogkori{}enja fosilnih goriva. U prvojdeceniji novog milenijuma, ovepromene predstavljaju i klju~neglobalne. Zaga|enje atmosferegasovima koji prouzrokuju tzv. "efekatstaklene ba{te", uni{tavanje ozonskogomota~a koji {titi ìvi svet na zemlji odprekomerne radijacije, globalnootopljavanje, su problemi kojiugroàvaju dana{nje generacije, a akose ovakav trend nastavi, ugroàva}e ibudu}e [1]. Jedan od ve}ih globalnih problema jestei energetska kriza, nastala 1970-tihgodina, kao posledica poreme}aja natrì{tu nafte. Rezerve fosilnih goriva(otkrivene i pretpostavljene) suograni~ene i prema prognozama,zavisno od vrste energenata i potro{nje,mogu}e je da }e ve}ina nestati dosredine ovoga veka, kada bi mogla danastupi slede}a energetska kriza.Energetska kriza je zajedno saekolo{kom krizom na lokalnom iglobalnom nivou dovela do ~injenice dadosada{nji stepen i na~in eksploatacijeresursa, kao i na~in njihove potro{njepostaju neodrìvi. Ovakav zaklju~akjasno proizlazi iz podataka o zaga|enjuvode i vazduha, o promeni hemijskogsastava atmosfere, pojavi ozonskihrupa, degradaciji tla, nestanaku biljnih iìvotinjskih vrsta, smanjenju povr{inapod {umama itd. [2].Sa oko 6% svetske populacije, zemljeEvropske unije koriste oko 14-15%svetskih energetskih izvora. Tokom1998. godine, oko 49% tih izvora jemoralo biti uvezeno iz drugih dràva.Smatra se da }e taj procenat rapidnorasti do 2030. godine, kada }e iznositi~ak oko 71% [3].Ono {to se postavlja kao imperativ ure{avanju energetske krize je odgovorna dva potpuno suprotna pitanja: kakoobezbediti dovoljnu koli~inu energije ubudu}nosti i kako smanjiti negativneuticaje na ìvotnu sredinu, koji nastajukori{}enjem klasi~nih izvora energije. Energetska, ekolo{ka i ekonomska krizadovele su do prihvatanja koncepta oograni~enosti resursa i ograni~enostikapaciteta ìvotne sredine na globalnomi lokalnom nivou [4].Upravo zbog navedenih ~injenica, svezemlje sveta su se obavezale razli~itimkonvencijama i deklaracijama da }etradicionalne energetske izvoresupstituisati obnovljivim (energijasunca, vetra, geotermalna energija,energija nastala iz bio mase, energijamaih hidroelektrana, energija talasa i dr.).

Na teritorijama visoke gustinenaseljenosti, zbog pove}anog kori{}enjatradicionalnih energetskih resursa(ugalj, nafta, drvo), vrlo ~esto mogu sejaviti nedozvoljene koncentracijezaga|uju}ih materija u vazduhu.Upravo zbog toga, kao i zbogograni~enih resursa dobijenih iz fosilnihgoriva, poslednjih godina u naseljimarazvijenih zemalja, javio se trendupotrebe lokalnih obnovljivihenergetskih izvora. Preovla|uju}iobnovljivi energetski izvor na nekompodru~ju ima}e i najve}e u~e{}e uukupnoj proizvodnji energije.U Republici Srbiji postoje potencijali uobnovljivim izvorima energije, kao {tosu geotermalna energija (posebno unekim podru~jima), solarna energija(visokog potencijala gotovo na celojsvojoj teritoriji, posebno u planinskimpodru~jima), kao i energija dobijena izkomunalnog otpada1.Strategijom razvoja energetike do 2015.godine, Srbija je postavila na~ela udefinisanju mogu}nosti upotrebe upravonavedenih obnovljivih energetskihizvora. Stoga je, u budu}nosti u skladusa odredbama ove Strategije mogu}eo~ekivati da se izvr{i zna~ajnasupstitucija tradicionalnih energetskihizvora i time unapredi kvalitet svihparametara ìvotne sredine. Me|utim, da bi se neka na~elaStrategije u potpunosti realizovalaneophodna je i harmonizacija lokalnelegislative sa direktivama Evropskeunije u domenu iskori{}enja ovih tipovaobnovljivih izvora.

2.0. Evropska legislativa uoblasti primene obnovljivihizvora energijeDa bi se stanje u Republici Srbijipokrenulo od prakti~no nulte ta~ke uinstitucionalizovanoj primeniobnovljivih izvora energije (OIE),neophodna je harmonizacija lokalnelegislative (strategija, zakona ipravilnika) u oblasti energetike saevropskim direktivama. Tu seprevashodno misli na: direktivu2001/77/EC o promociji elektri~neenergije proizvedene iz obnovljivihizvora energije, direktivu 2002/91/EC oenergetskim performansama zgrada kaoi direktive Saveta 75/442/EES o otpadu(okvirna direktiva) i direktivu96/61/EES o integralnoj prevenciji ikontroli zaga|enja. Na taj na~in jemogu}e definisati moduse primene

energije iz obnovljivih izvora (sun~eve,geotermalne i energije dobijene iz~vrstog komunalnog otpada) i formiratistrate{ke planove za implementacijuovakvih programa u Srbiji.Jo{ 1996. godine, Evropska komisija jeusvojila Zelenu knjigu o energetskojefikasnosti (»ili kako posti}i vi{ekoriste}i manje energije«), koja jeidentifikovala potrebu za usvajanjemspecifi~nih mera za pobolj{anjeenergetske efikasnosti na svim nivoima(nacionalni, regionalni i lokalni). Izovog dokumenta su se kasnije razvijalespecifi~ne direktive o kojima }e biti re~iu ovom radu.

2.1. Direktiva 2001/77/EC o promocijielektri~ne energije proizvedene izobnovljivih izvora energije

Direktiva za promociju proizvodnjeelektri~ne energije iz obnovljivih izvoraenergije predstavljena je Savetu iParlamentu EU u prole}e 2000. god.Cilj Dugoro~ne strategije iz ovogpredloga je bio da se stvori okvir zazna~ajan srednjero~ni rast elektri~neenergije, zasnovan na obnovljivimizvorima, da se olak{a pristup internomtrì{tu elektri~ne energije i doprineseza{titi klime. Predlog je nudio pravnusigurnost, istovremeno po{tuju}i principsamostalnosti, tako da dozvoljavasvakoj zemlji ~lanici, da razmatra svojespecifi~ne nacionalne okolnosti.Indikativni ciljevi su postavljenizemljama ~lanicama. Predloèno je dase udvostru~i primena "zelene" energijeu primarnoj energiji sa 6% na 12% [5].Predlog je predstavljao prvu konkretnuakciju EU u njenoj strategiji da prihvatiobaveze o redukciji emisije CO2 premaKjoto Protokolu.Dono{enjem ove Direktive trebalo je dase zaustavi negativnan trend, ~iji jeprimarni cilj bio da nametne principekonomske efikasnosti i konkurentnostina trì{tu OIE, kroz eliminisanjepostoje}ih sistema podr{ke. To je bilo uo~iglednom sukobu sa evropskimopredeljenjem da se podrì razvoj OIE,kako je bilo deklarisano u BelomPapiru2 o obnovljivim izvorima iz1997. god [6]. Predlog Komisije koja je izradila NacrtDirektive se zasnivao na {est glavnihelemenata:- preporuke ciljeva za svaku zemlju

~lanicu EU;- definicija OIE;- petogodi{nji period u kome je trebalo

da se sagledaju kvaliteti operativnihsistemskih podr{ki;

energija

[115]

1 Ova energija se uglavnom ne koristi,budu}i da Republika Srbija nema adekvatnuzakonsku regulativu koja bi determinisalana~ine i mehanizme upotrebe bio otpada, kao niodgovaraju}a postrojenja za preradu otpada. 2 the 1997 White Paper on Renewables

- sertifikati o zelenoj elektri~nojenergiji;

- dinami~no planiranje procedura i lak{ipristup mreì.

Nacrtom se traìlo od zemalja ~lanicada se ciljevi za potro{nju obnovljiveelektri~ne energije postave tako da seudeo do 2010. udvostru~i, da se, premaKjoto Protokolu, smanje GSB i da se topo{tuje. U jednom Aneksu, predlog jesadrào "indikativne" ciljeve premakojima se je predvi|eno da se u VelikojBritaniji i Belgiji udeo elektri~neenergije zasnovane na obnovljivimizvorima pove}a za pet puta, uHolandiji i Irskoj za tri puta, a da se uNema~koj i Gr~koj vi{e negoudvostru~i. Zadatak Komisije je bio dasvake godine izve{tava o nacionalnimciljevima, s tim da moè da predloìmandatne ciljeve, ako nacionalni ciljevinisu u skladu sa ciljevima EU. Na samom po~etku bilo je jasno, da }esamo mandatni ciljevi podsta}i razvojOIE u Evropi. Neobavezuju}i ciljevi biimali efekat obi~ne prepuruke, tj. maliuticaj. Ono sa ~im su se sloìli svi nanivou EU je, da ne moè da se odrìstatus quo, jer bi se na taj na~inminirale obaveze iz Kjoto Protokola iugrozila odrìvost evropskog sektoraenergije. Dalje, bez obavezuju}ihciljeva bi bilo tra`nje za zelenomenergijom, {to je preduslov zafunkcionisanje sistema trgovine sazelenim sertifikatima. I kona~no,trebalo je da vlade objasne za{to su sesuprotstavljale pregovorima koje supodràvale u svojim zemljama.Predloèni ciljevi i direktive opove}anju u~e{}a OIE, prihva}eni su nanacionalnom nivou zemalja ~lanica EU.Na primer, vlada Velike Britanije jeobjavila nacionalni cilj o u~e{}u OIE10% do 2010.god. Sli~no tome,Francuska vlada je traìla da sedostigne u~e{}e od 20% obnovljivihizvora u ukupnoj doma}oj potro{njienergije do 2010. godine, {to jeneznatno manje od cilja Komisije od 21do 22%. Kona~an tekst Direktive 2001/77/EC,koja je usvojena u Parlamentu i SavetuEU 2001. god. defini{e nacionalneciljeve za supstituciju ukupnih tro{kovaelektri~ne energije kori{}enjemobnovljivih izvora do 2010. godine,determini{e neke od principa i sistemapodr{ke zemljama potpisnicamadirektive i daje odrednice za re{avanjeadministrativnih i legislastivnihprepreka koje mogu nastati usvajanjemdirektive. Direktiva tako|e defini{e obnovljiveizvore kao „enegetske izvore kojenemaju fosilno poreklo i to energijuvetra, sunca, geotermalnu, energijutalasa, plime, hidroenergiju, energijubiomase, energiju dobijenu od gasova

sa deponija, i gasova iz postrojenja zapreradu otpadnih voda i biogasova“.Osnovni ciljevi ove direktive su:- ustanovljavanje okvira za pove}anje

upotrebe zelene energije za dobijanjeelektri~ne energije sa 14 na 22% odukupno iskori{}ene elektri~ne energijedo 2010. godine;

- pove}anje kori{}enja obnovljivihizvora energije, odnosno supstitucijatradicionalnih energetskih izvoraobnovljivim sa 6 na12% u odnosu naukupnu potro{nju energije u EU;

- postizanje daljih saglasnosti dràva aprincipima datim Kjoto protokolomkoji je u ve}ini zemalja ratifikovan jo{1997. godine, a koje se ti~u smanjenjaemitovanja gasova staklene ba{te.

Direktiva tako|e navodi da se,zahvaljuju}i tehni~ko-tehnolo{komprogresu i legislativnim merama,kori{}enje energije vetra pove}alo zaoko 2000% od 1989. do 1998. godine.Me|utim, u tom istom periodu,produkcija obnovljivih izvora koristilase samo sa oko 32% u proizvodnjiprimarne i oko 29% u proizvodnjielektri~ne energije.Osnovni principi direktive su:- utvr|ivanje procenta supstitucije

tradicionalnih energetskih izvoraobnovljivim, za potrebe proizvodnjeelektri~ne energije;

- sistemi podr{ke odlu~ivanju nanacionalnom nivou, i ukoliko jepotrebno harmonizacija legislative;

- garantovani pristup distribuciji iisporu~ivanju elektri~ne energijedobijene iz obnovljivih izvora.

2.2. Direktiva 2002/91/EC oenergetskim performansama zgrada

Na prvi pogled, ova Direktiva nije udirektnoj vezi sa primenom obnovljivihizvora energije. Direktiva 2002/91/ECse odnosi pre svega na smanjenjekori{}enja energije u zgradarstvu.Budu}i da u zemljama Evropske Unije,utro{ak energije raste iz godine ugodinu, time se pove}ava i potro{njafosilnih goriva. Prema uputstvima datimKjoto protokolom, radi smanjenjagasova staklene ba{te u atmosferineophodno je smanjenje upotrebeneobnovljivih energenata za 8%.(http://www.managenergy.net/products/R210.htm). Programi i akcioni planovikojima se obezbe|uje pov}anjeenergetske efikasnosti postali su vaàndeo mnogobrojnih dokumenata, politikai mera za usagla{avanje sa Kjoto Proto-kolom i pojavljuju se u svimrelevantnim dokumentima kao deodaljih obaveza. Mere za pobolj{anjeenergetskih performansi zgrada uzimajuu obzir klimatske i lokalne uslove, kao iuslove unutra{nje klime i efekteko{tanja.

Iako transport i industrija predstavljajuizuzetno velike potro{a~e fosilnihgoriva i samim tim velike zaga|iva~e,stambeni i tercijarni sektor, u kome suglavni deo zgrade, tro{i vi{e od 40%finalne energetske potro{nje u zemljamaEU. Potrebe za osvetljenjem, grejanjemi hla|enjem, kao i teku}om toplomvodom u stanovima i radnom prostorudoprineli su ~injenici da sektorzgradarstva tro{i vi{e energije i odtransporta i od industrije. S druge straneto pove}anje je ograni~eno, isto kao iemisija ugljen dioksida. âk dve tre}ine energije koja se koristiu zgradama odlazi na takozvanuenergiju za doma}instva, a taj procenatse pove}ava sa unapre|enjem ìvotnogstandarda (naro~ito u domenuklimatizacije objekata). Poslednjihgodina prime}eno je pove}anje broja si-stema za hla|enje u zemljama Ju`neEvrope. Ovo stvara izvesne probleme uvremenu vr{ne potro{nje, pove}avacenu elektri~ne energije i dovodi doporeme}aja energetskog bilansa zemlje.Zato bi prioritete trebalo usmeriti kastrategijama koje pobolj{avajuenergetske performanse zgrada u le-tnjem periodu. To zna~i da bi trebalorazvijati pasivne tehnike hla|enja, presvega one koji pobolj{avaju unutra{njeuslove komfora i mikroklimu okoobjekta.U okviru Direktive govori se o primenisistema za alternativno snabdevanjeenergijom, koji se ne mogu ispitivatigeneralno za ceo tehni~ki, ekolo{ki iekonomski potencijal. Zato se predlaèizrada studija izvodljivosti alternativnihenergetskih sistema. Za nove zgrade ~ija ukupna korisnapovr{ina prelazi 1 000 m2 ~lanice EUobezbe|uju tehni~ke i ekonomskepogodnosti, kao i pogodnosti zaprimenu alternativnih sistema, kao {tosu centralizovani sistemi zasnabdevanje eneregijom koji se bazirajuna obnovljivim izvorima. EU podràvamere koje se odnose na rekonstrukcijuzgrada ~ija ukupna korisna povr{inaprelazi 1000 m2.Zemlje potpisnice navedene Direktivesu se obavezale da inkorporiraju svana~ela direktive u svoje nacionalnezakone. Time su determinisanistandardi u izgradnji objekata i dat jeveliki akcenat na minimizacijukori{}enja energije u zgradarstvu, bezsmanjenja komfora u samim objektima.Ove mere, koje se ti~u svih potro{a~aenergije su vitalna komponentastrategije za smanjenje gasova stakleneba{te date Kjoto protokolom. Uvo|enje navedene Direktivepodrazumeva implementacijumetodologije za prora~un energetskihperformansi zgrada (uzimaju}i u obzirlokalne klimatske uslove), uvo|enje

energija

[116]

minimuma standarda za energetskeperformanse objekata, uvo|enje sistemasertifikacije zgrada, koji }e potro{njuenergije u objektima u~inititransparentnijim kako vlasnicima, tako istanovni{tvu.Istraìvanja pokazuju da biimplementacijom ove direktive do2010. godine bilo sa~uvano vi{e odjedne petine utro{ene energije (ukolikose direktiva primenjuje na nove irekonstruisane objekte), bez drastri~nepromene na~ina ìvota stanovnika uobjektima.

2.3. Direktiva Saveta 75/442/EES ootpadu (okvirna direktiva)Direktiva 75/442/EES ustanovljava okvirza upravljanje otpadom u EU ihijerarhiju otpada (prevenciju ilismanjenje proizvodnje otpada i njegove{tetnosti, iskori{}enje otpada, uklju~uju}ireciklaù, ponovno kori{}enje ilikori{}enje otpada kao goriva). Osnovu navedene direktive predstavljaStrategija EU o otpadu. Zemlje ~lanicese pritom obavezuju na ustanovljavanjeintegralne i adekvatne mreèpostrojenja za preradu, uzimaju}i uobzir najbolje raspoloìve tehnologijekoje ne uklju~uju prevelike tro{kove uskladu sa specifi~nim ciljevima, kao {toje princip blizine i samo-dovoljnosti uodlaganju otpada [7].Upravo na principu samodovoljnostibazira se i intencija zemalja EU zazasnivanjem i planiranjem manjihrecikla`nih postrojenja na teritorijamastambenih naselja radi smanjenjatransportnih tro{kova nastalih usledprevoza otpada ka udaljenimdeponijama.Nadalje, zemlje ~lanice treba da izradeplanove za upravljanje koji pokrivajuposebno vrste, koli~ine i poreklo otpadakoji treba tretirati ili odloìti, op{tetehni~ke zahteve i odgovaraju}elokacije postrojenja za preradukomunalnog otpada.U konkretnom slu~aju, kompanije kojetretiraju otpad moraju obezbeditiovla{}enje od nadle`nih organa, koje seodnosi na vrste i koli~ine otpada koji }ebiti tretiran, op{te tehni~ke zahteve ipredostro`nosti koje treba da budupreduzete. Posebno je neophodno naglasiti da seovom direktivom propisuju standardi zaiskori{}enje otpada u energetske svrhe,dakle, za dobijanje bio gasa i biogoriva. Zemlje potpisnice su seobavezale da }e u adekvatnimpostrojenjima vr{iti preradu bio otpadau visokovredni bio gas.

2.4. Direktiva 96/61/EEC ointegralnoj prevenciji i kontrolizaga|enjaDirektiva 96/61/EEC o integralnojprevenciji i kontroli zaga|enja, odnosno

Integrated Pollution Prevention andControl - IPPC primenjuje se naindustrijska i druga postrojenja iaktivnosti koje su klasifikovane premanivou zaga|ivanja i riziku koji teaktivnosti mogu imati po zdravlje ljudi iìvotnu sredinu. U oblasti upravljanja otpadom to su,pored ostalih i postrojenja namenjena zaponovno iskori{}enje otpada, naro~itoona postrojenja koja vr{e preradubiolo{ke komponente otpada, jer vrlo~esto prilikom kori{}enja ovogobnovljivog izvora, bez adekvatnogmonitoringa moè do}i do ekolo{kihhazarda.Obaveze koje proizilaze iz oveDirektive odnose se na na~inefunkcionisanja postrojenja na takavna~in da se:- prethodno preduzmu sve za{titne mere

protiv zaga|enja;- ne prouzrokuju bilo kakvo zaga|enje

koje bi kao posledicu imalo ekolo{kehazarde;

- energija koristi efikasno;- preduzmu mere za spre~avanje

hazarda i njegovih posledica;- posle prestanka aktivnosti preduzmu

mere za vra}anje lokacije uzadovoljavaju}e stanje ìvotnesredine.

3.0. Legislativa u SrbijiEvropske direktive jo{ uvek nisu na{ledirektnu primenu u na{oj legislativi.Obnovljivi izvori energije na{li su svojemesto u Strategiji razvoja energetike do2015. godine i u Zakonu o energetici.

3.1. Strategija razvoja energetikeSrbije do 2015.godine

Narodna skup{tina Republike Srbije jena sednici od 23. maja 2005.godineutvrdila Strategiju razvoja energetikeSrbije do 2015.godine, koju je izradiloMinistarstvo rudarstva i energetikeRepublike Srbije. Strategija razvojaenergetike do 2015. godine predstavljaviziju puta na{e energetike. Njome jepredvi|eno da se u narednih desetak ivi{e godina uspostavi kvalitativnopotpuno novo stanje za obavljanjeenergetskih delatnosti, uz istovremenirazvoj energetskih subjekata. Njome supredvi|eni i novi zakonodavni,institucionalni, strukturno-organizacionii ekonomsko poslovni okviri i vizije ouklju~enju na{e energetike u regionalnei panevropske integracije.Osnovne premise Strategije su izvedenena bazi procene trendasocioekonomskog razvoja Srbije do2015. godine, pri ~emu su uvaène na{etrenutne privredne mogu}nosti itrendovi privrednog rasta i razvoja.U okviru nove kategorije Obnovljiviizvori energije, u koje se, pored ostalih

ubrajaju biomasa, geotermalna energijai energije sun~evog zra~enja, trebaista}i da u Srbiji postoje posebnepogodnosti i potrebe za njihovoorganizovano kori{}enje u tzv.decentralizovanoj proizvodnji toplotne(sagorevanjem biomase, direktnimkori{}enjem geotermalnih izvora isakupljanjem sun~evog zra~enja)energije za zadovoljenje potrebalokalnih potro{a~a.Strategijom razvoja energetike Srbije do2015. godine predvi|ene su podsticajnemere za ulaganja u energetske objekte ukojima }e se koristiti obnovljivi izvorienergije, dok se mogu}nosti kori{}enjaovih izvora utvr|uju Programomostvarivanja strategije razvojaenergetike. Re{enja i osnovni elementiStrategije razvoja energetike do 2015.predstavljaju dobru osnovu za izraduNacionalnog programa za stimulacijukori{}enja obnovljivih izvora energije.

3.2. Zakon o energetici

Zakon o energetici ("Sl. Glasnik RS",br. 84/2004): (U poglavlju: "Energetskapolitika") obuhvata dugoro~ne ciljeveod kojih je jedan: obezbe|ivanje uslovaza unapre|enje energetske efikasnosti.U poglavlju: "Strategija razvojaenergetike" odre|uju se dugoro~niciljevi razvoja i podsticajne mere zapove}anje energetske efikasnosti.Osnovni ciljevi energetske politikeSrbije:- pouzdana doma}a proizvodnja i

osigurano snabdevanje potro{a~aenergentima iz postoje}ih energetskihizvora sa pobolj{anim tehnolo{kim ioperativnim karakteristikama;

- uskla|ivanje rada i razvoja celineenergetskog sistema sa energetskimpotrebama sektora potro{nje, irazvojem relevantnih sektora privrede;

- efikasna proizvodnja i racionalna,ekonomski-efektivna i energetski-efikasna upotreba energenata sa ciljemuticaja na obim i strukturu potro{njekvalitetnih energenata i efikasnijuza{titu ìvotne sredine;

- uspostavljanje novih zakonodavnih iinstitucionalnih okvira za rad iposlovanje energetskih kompanija idrugih subjekata itd.

Zakon o energetici prvi je zvani~andokument u Srbiji kojim se promovi{uobnovljivi izvori energije. Njime seukidaju ograni~enja iz nekada{njeregulative i predvi|a se povla{}en statusza sve obnovljive izvore energije. Poredostalog, Zakon o energetici zasnovan je ina na~elu prioritetnog kori{}enjaobnovljivih izvora i uvodi zna~ajnenovine koje }e doprineti stimulisanjuinvestiranja u obnovljive izvore energije.U Zakonu o energetici spominju seobnovljivi izvori energije, ali

energija

[117]

podzakonska akta, kao ni podsticajnemere za njihovu eksploataciju, nisurazvijene ni skoro ~etiri godine posledono{enja ovog dokumenta.

3.3. Kjoto protokol u SrbijiProjekti koji obuhvataju energetskuefikasnost i obnovljivu energijudobijaju sve vi{e na zna~aju, a njihovirezultati bi trebalo da dovedu dozna~ajnog smanjenja emisija gasovastaklene ba{te nakon slede}ih decenija.Kjoto Protokol defini{e da se oveemisija do 2012. smanje u proseku za5,2 % ispod nivoa koji je bio u 1990.godini. U Narodnoj skup{tini RepublikeSrbije je 24. septembra 2007. donet„Zakon o potvr|ivanju Kjoto Protokolauz Okvirnu konvenciju Ujedinjenihnacija o promeni klime“, koji jeobjavljen u Slu`benom listu 88/07.Kjoto protokola, koji omogu}uje,izme|u ostalog, transfer ~istihtehnologija iz razvijenih u manjerazvijene zemlje {to bi moglo da budeod zna~aja za modernizaciju Srbije. Iako se navedena strategija i zakon unekim svojim ~lanovima baziraju naevropskim direktivama, ipak jepotrebna detaljnija harmonizacijanavedenih dokumenata. Jedino na tajna~in }e primena obnovljivih izvoraenergije i promocija energetskeefikasnosti u sektoru zgradasrtva imatipravu zakonsku podru{ku, ~ime }e bitizagarantovana implementacijaprograma njihove primene.

4.0. Analiza stanja, potencijala imogu}nost primenegeotermalnih izvora, energijesun~evog zra~enja i energije izkomunalnog otpada u SrbijiPotencijal obnovljivih izvora energijekojima Srbija raspolaè nije dovoljnoveliki da bi se eliminisali sada{njiproblemi snabdevanja. Me|utim, to jepotencijal koji bi, ako se stavi ufunkciju, mogao da ublaì uvoznuzavisnost na{e zemlje. Energetskipotencijal navedenih obnovljivih izvoraenergije je u Srbiji iznosi preko 3 Mt.en. godi{nje. Oko 80 % ukupnogpotencijala nalazi se u iskori{}enjubiomase. Intenzivnije kori{}enjeobnovljivih izvora energije zavisi}eprevashodno od dru{tvenog podsticajaza zasnivanje i sprovo|enje nacionalnogPrograma obnovljivih izvora energije.Dalji razvoj novih tehnologija, kojekoriste lokalne izvore energije dao jepozitivne rezultate koji se, pre svega,odnose na niskotemperaturneenergetske potrebe [8].

4.1. Solarna energija:

4.1.1.PotencijalOsnovni problem u primeni sun~eveenergije je to {to ona ima dnevno-

sezonsku i geografsku zavisnost, tj. nemoè se smatrati kontinualnim izvoromenergije. Me|utim, taj nedostatak jelokalnog karaktera. Na globalnomnivou, raspored dan/no}, leto/zima,jug/sever je prirodno uskla|en iomogu}ava da sun~eve energije budesvakog trenutka dovoljno zazadovoljenje najve}eg dela energetskihpotreba. Raznolikost tehnologija kojimase danas raspolaè, omogu}ava efikasnokori{}enje sun~eve energije u njenimrazli~itim oblicima. Solarna energija jeverovatno najvi{e prou~avan vidobnovljive energije i njena tehnologijase brzo razvija. Srbija spada u evropski veoma povoljnapodru~ja za kori{}enje solarne energije.Iako je na ve}ini teritorije Srbije brojsun~anih dana znatno ve}i nego umnogim evropskim zemljama (izme|u1500 i 2200 ~asova godi{nje), zbogvisokih tro{kova prijemnika sun~evogzra~enja i prate}e opreme, primenaovog izvora energije gotovo jezanemarljiva. To se i postavlja kaoosnovni problem, jer ova energija ostajeneiskori{}ena.Naselja u Srbiji su mahom malegustine, objekti su u ve}ini slu~ajevaslobodnostoje}i, bez ve}ih preprekapristupu sun~evim zracima, {toomogu}ava kori{}enje solarne energijeza grejanje i proizvodnju tople vode,~ime se moè smanjiti potro{njaklasi~nih izvora energije. Grejanje nabazi solarne energije mora bitipovezano i sa regulativnim ipodsticajnim merama za sprovo|enjeprograma pobolj{ane toplotne izolacijezgrada, koje trenutno u Srbiji nepostoje. Kada bi samo 300.000doma}instava u Srbiji imalo bar 5 m2

solarnih kolektora za grejanje sanitarnepotro{nje vode ili vazduha u{tedelo bise 1.500 GWh godi{nje, {to odgovarainstalisanom proizvodnom kapacitetuod oko 400 MW. Takva investicija bi seisplatila za dve godine bez ikakvepotro{nje energenata. Nivo potrebnihulaganja u solarne instalacije zadoma}instva za grejanje sanitarne vodese kre}e od 15 - 25 EUR/ m2. Kori{}enje solarne energije za grejanjevode u doma}instvima u Srbiji gotovoda ne postoji, ali bi se usvajanjemodgovaraju}e zakonske regulative, kao iutvr|ivanjem subvencija za gra|anekoji odlu~e da investiraju u solarneinstalacije znatno pove}ao brojkorisnika.

4.1.2. Prostorni uslovi

Preduslov prilikom kori{}enja solarneenergije je stepen insolacije i pravilnaorijentacija objekta. Iskori{}enje ovogvida energije je mogu}e u svimtipovima objekata, pri ~emu se insistirana apsorpciji {to ve}e koli~ine sun~eveenergije u hladnim vremenskim

periodima, njenoj akumulaciji isvo|enje njenog rasipanja na najmanjumeru. S druge strane, vrlo je zna~ajnaza{tita od preteranog zagrevanja uletnjem periodu.Osim toga, kao zna~ajan elementsistema prijema sun~eve energije,odnosno pona{anja zgrada kaoenergetski efikasnog objekata, uzimajuse u obzir prirodni faktori okru`ja. Tozna~i da takva ku}a zahteva ne samoposeban na~in projektovanja, ve} nanjenu efikasnost uti~e i niz faktora kao{to su: klima, konfiguracija terena,orijentacija, vetar, vegetacija,me|usobni odnosi zgrada itd.Obezbe|ivanje solarnog dobitka jejedan od bitnih uslova planiranjaobjekata. U ovom kontekstu jeneophodno izvr{iti urbanisti~kozoniranje i toplotno zoniranje objekata,doneti propise o visini, gustini izgradnjei rastojanju izme|u zgrada. Zna~ajna prednost kori{}enja solarneenergije u stambenim naseljima je da jenaro~ito pogodno za slobodnostoje}eindividualne stambene zgrade {to moèda doprinese smanjenju potro{njeklasi~nih izvora energije u naseljimamalih gustina. Planovi za uvo|enjenisko-temperaturnog daljinskoggrejanja na bazi solarne energije trebada budu povezani sa regulativnim ipodsticajnim merama za sprovo|enjeprograma pobolj{ane toplotne izolacijezgrada.Sve navedene mere je mogu}e sprovestitek sa usvajanjem odgovaraju}elegislative, i kao u prethodnom slu~aju iuspostavljanjem sistemasubvencioniranja ulaganja u OIE.

4.2. Geotermalna energija

4.2.1. Potencijal

Geotermalna energija se koristi ve}duè vreme u zemljama u kojima zaovo postoje povoljni prirodni uslovi, a iu na{oj zemlji istraìvanja u ovojoblasti su u poodmakloj fazi.Srbija se nalazi u tektonskom centruBalkanskog poluostrva, na mesturazvitka tri glavna tektonska sistema:Dinarida na zapadu, Rodopa ucentralnom delu i Karpatsko-Balkanskog masiva na krajnjem istoku ijugoistoku zemlje. Panonski basen naseveru ima najve}i toplotni potencijalgeotermalnih izvora i lokacije svihnalazi{ta termalnih izvora u njemu senalaze u neposrednoj blizini zonaistraìvanja i kori{}enja nafte i gasa.Postoje bu{otine koje imaju geotermskigradijent ve}i od5°C/100m.Geotermalne karakteristike uSrbiji su vrlo specifi~ne. Naime,debljina zemljine kore se na ovojteritoriji pove}ava u pravcu juga, dok je

energija

[118]

na teritoriji Panonskog basena onaujedna~ena i iznosi izme|u 25 i 29kilometara [9]. Najtopliji izvori nalazese u Vranjskoj banji (96oC), Jo{ani~kojbanji (78oC), Sijarinskoj banji (72oC),Kur{umlijskoj banji (68oC) iNovopazarskoj banji (54oC) [9]. Nateritoriji Srbije, van Panonskog basenanalazi se ~ak 160 prirodnih izvoratermalnih voda sa temperaturom ve}omod 15oC. Ukupna izda{nost svihprirodnih izvora je oko 4000 kg/s. Uplaninskom delu Centralne Srbije nalazise izuzetno veliki broj lokalitetamineralnih i termalnih voda-~ak 2413.Ukupan broj prirodnih termalnih izvorana ovim lokacijama je 1080. Odukupnog broja lokaliteta, istraìvanja sura|ena na 129, a zavr{ena su na 89lokaliteta. Izda{nost 62 ve{ta~ka geotermalnaizvora, tj. geotermalne bu{otine, napodru~ju Vojvodine je oko 550 l/s, atoplotna snaga oko 50 MW, a naostalom delu Srbije iz 48 bu{otina 108MW. Prema istraìvanjima koja su UNobjavile 1994. godine, ukupnainstalisana snaga u Srbiji je 7430 MW,a uklju~uju}i i Kosovo i Vojvodinu ovavrednost izvosi 9560 MW.Sa relativno malim investicionimulaganjima, u odnosu na ulaganja uklasi~ne ekolo{ki nepovoljne uvozne idoma}e energente (nafta, gas, ugalj),~ija eksploatacija i kori{}enje stvaraogromne skrivene tro{kove,geotermalna energija moè za desetakgodina, tj. do 2015-te godine da pokrije10% toplotne potro{nje. Intenzivnim razvojem bi se u Srbiji do2015. godine moglo geotermalnimizvorima zameniti 500.000 t te~nihgoriva godi{nje.


Proizvodnja geotermalne energije seograni~ava na odgovaraju}e lokacije izahteva koncentrisanje aktivnosti, takoda bi mogla da se vi{e primenjuje ustaklenicima/plastenicima upoljoprivredi, stambenim i turisti~kimobjektima kao i sportskim centrima. Prose~na temperatura svih geotermalnihizvora u Srbiji je 47,9oC. Najve}imtoplotnim potencijalom u Srbijiodlikuju se geotermalni izvori uVranjskoj banji (92oC). Ve}inageotermalnih izvora na kojima su vr{eniistra`ni radovi imaju direktnu primenuu balneolo{ke, sportsko-rekreativnesvrhe, uzgoju flore i faune, u grejanjuobjekata, ili u zagrevanju staklenih ba{ti

i plastenika. Kori{}enje ovih resursa uzagrevanju je primena koja je kod nas upovoju i s tim u vezi toplotni kapacitetipojedinih lokaliteta nisu iskori{}eni upotpunosti [10].

4.3. Energija dobijena izkomunalnog otpada

Pored toga {to Republika Srbijaraspolaè sa evidentnim potencijalima ugeotermalnim resursima i solarnimresursima, neiskori{}enim resursomsmatra se i energija dobijena izkomunalnog otpada (bio otpada).

4.3.1. Potencijal

Kori{}enje otpadne toplote za grejanjeje veoma efikasno jer se koristi toplotnaenergija koja se ina~e ispu{ta uatmosferu. Otpadna toplota iz industrijskih procesai energija dobijena iz otpadnih resursakao {to su sme}e i proizvodi koji serecikliraju su jedni od najisplativijihalternativnih energetskih izvora. Uovom momentu kada se te{ko nalazelokacije za deponije sme}a ne samo izekolo{kih razloga ve} i sa aspektaprostora, sve ve}i broj zemalja razvijauspe{ne sisteme za energiju koja seproizvodi sagorevanjem sme}a.Lociranje postrojenja za sagorevanjetreba da omogu}i ekonomi~nosakupljanje otpada, da svede naminimum negativne uticaje na ìvotnusredinu i da omogu}i optimalnudistribuciju i kori{}enje energetskogproizvoda. Kombinovano kori{}enje solarneenergije i otpadne toplote u svetu jedalo veoma dobre rezultate, zbog toga{to je solarna energija najefikasnija leti,dok je kori{}enje otpadne toplotenajefikasnije pri hladnom obla~nomvremenu. Toplotni kapacitet ovog vida energije uSrbiji je izuzetno veliki, naro~ito ako seuzme u obzir da je prose~na koli~inastvorenog komunalnog otpada u okvirudoma}instva oko 1.360 gr (podatak EUiz 2001. godine) od ~ega je ~ak 40%biootpada. Pored toga, treba imati uvidu da se ovaj vid energije u na{ojrepublici uop{te ne iskori{}ava, tako daenergija dobijena iz komunalnog otpadapredstavlja neistraèni potencijal, ~iji sekapaciteti trenutno ne mogu nipredvideti.


Proizvodnja, tj. dobijanje toplote izotpadnih materija i komunalnog otpadau svetu nije novijeg datuma. Postrojenjaza preradu komunalnog otpada i biootpada, kao njegove najvrednijekomponente se uglavnom sme{taju uneposrednu blizinu toplana, radi lak{edistribucije bio gasa, koji nastaje kao

produkt sagorevanje. Ovakav viddobijanja energije moè da imaizuzetno veliku primenu naro~ito ugusto naseljenim stambenim gradskimpodru~jima, u kojima se stvara velikakoli~ina komunalnog otpada, a potrebeza energentima su velike. Stoga biplaniranje prostornog rasporedapostrojenja trebalo da se zasniva naprincipu blizine ve}im toplotno-distributivnim sistemima (toplanama).

5.0. Strate{ke postavke ukori{}enju obnovljivih izvoraenergije u SrbijiSistemi snabdevanja energijom velikihrazmera, sa odgovaraju}om prenosnomi transportnom mreòm, uticali su nakoncentraciju stanovni{tva, pre svega uvelikim urbanim centrima. Poslediceovakvog razvoja imale su i drugenegativne efekte, kao {to su pove}anjeekonomskih dispariteta, negativneekolo{ke efekte itd. Jedan odnajva`nijih aspekata sa stanovi{taprostornog i regionalnog planiranja jestvaranje uslova za decentralizovanuproizvodnju toplotne energije.Energetski sistemi, koji bi trebalo da sezasnivaju na obnovljivim lokalnimenergetskim izvorima, moraju imatidecentralizovanu organizacionustrukturu. Proizvodnja, distribucija ikori{}enje industrijskih ipoljoprivrednih otpadnih materijala,koji se ne mogu transportovati na velikarastojanja (a da ulaganja ne prevazilazedobitak) moraju usled toga da buduorganizovani na regionalnoj osnovi [8].Sprovo|enje navedene politike }epodsta}i kori{}enje lokalnih energetskihizvora i inicijativa, izgradnjuodgovaraju}e tehni~ke i socijalneinfrastrukture, ujedna~eniji razvojzemlje i uvo|enje integralnogplaniranja.Koncepcija planiranja gradova naosnovu energetskih principapodrazumeva energetski racionalnije iefikasnije gradove od onih u kojimadanas ìvimo. Ova koncepcija ujednosadrì humanu i ekolo{ku dimenziju,koju malo gradova danas ima.Planiranje, bez obzira o kom nivou seradi (prostorni, regionalni, generalniplanovi ili urbanisti~ki projekti) morada sadrì energetku i ekolo{kukomponentu. Naàlost, to se ~esto svodina puku formalnost kao {to je to ~estoslu~aj i sa za{titom ìvotne sredine isvemu onome {to se podrazumeva podpojmom “odrìvi razvoj”. Tehnoekonomske performanse sistemaza primenu obnovljivih izvora energijeu velikoj meri zavise od lokacije.Tehni~ki parametri su ~esto u koliziji saekonomskim ili trì{nim. Moè se re}ida su, ipak, najzna~ajniji socio-ekonomski parametri. Posebnu pa`nju

energija

[119]

3 od toga 90 % su prirodni izvori, a 8,8 % suizvori nastali bu{enjem

treba posvetiti raspoloìvosti prirodnihresursa na odre|enoj lokaciji, naro~itosunca, vetra i geotermalne energije, na~ijem kori{}enju treba insistirati. U slu~ajevima kada je na objektima ugradskoj sredini nemogu}e sprovestiprincipe energetske efikasnosti (zbogekonomskih ili arhitektonskihprepreka), radi u{tede energije mogu sekoristiti lokalni obnovljivi energetskiizvori i to prevasodno energija dobijenaiz pasivnih i aktivnih solarnih sistemaili energija dobijena preradomkomunalnog bio-otpada. U gradovimaEvrope ova dva tipa obnovljivih izvoraenergije su ujedno i najrasprostranjenijajer je njihova upotreba jednostavna i nezahteva prethodna detaljna istraìvanja,niti velika materijalna ulaganja.

6.0. Zaklju~na razmatranjaPrimena obnovljivih izvora energije uSrbiji je jo{ uvek na nezavidnom nivou.Energenti (tradicionalni izvori) seuglavnom uvoze, tako da je Srbijumogu}e okarakterisati i kao zavisnu odinostranog uvoza. Stoga bi, ubudu}nosti, trebalo pokloniti vi{epa`nje racionalnom kori{}enju energijei primeni obnovljivih energetskihizvora, kojih ima u izobilju.Obnovljiva energija ubudu}e }e bitipovezana s ekolo{kim i privrednimrazvojem Evrope. Pritom sejugoisto~noj Evropi pruàju naro~itodobri izgledi u proizvodnjibioenergetskih sirovina, jer }e sepoljoprivredi regiona otvoriti sasvimnove perspektive. Obnovljivi izvori }e igrati sve va`nijuulogu u energetskoj politici Evrope,kako bi se smanjila zavisnost od uvoza- na primer ruskog gasa. Zato ja~e negodosad treba podsticati nau~naistraìvanja u razvoj i primenu OIE. Od izuzetnog je zna~aja da seRepublika Srbija hitno uklju~i u razvoj iprimenu OIE, jer je potrebno punogodina, dok inovacije s podru~jaenergetike po~nu da se primenjuju upraksi. Potrebno je ustanoviti teì{ta zasistematsko istraìvanje i demonstracijuprimene obnovljivih izvora energije.Zatim bi trebalo obezbediti prakti~nu,interdisciplinarnu obuku kadrova navisokom nau~no-tehni~kom nivou. Obnovljivi izvori energije igrajuzna~ajnu ulogu u planovima istrategijama za spre~avanje klimatskihpromena, s obzirom na ~injenicu da onigotovo uop{te ne emituju gasovestaklene ba{te (zavisno od toga kojiizvor se koristi i kako se energijaproizvodi) i stoga se njihova primenapodsti~e razli~itim na~inima podsticaja iintervencija, ~ime se pobolj{ava njihovakonkurentnost [6]. Da bi se uop{te pokrenula bilo kakvainicijativa na lokalnom nivou, potrebno

je da iza svega stoji dràva, sa svojomop{tom strategijom razvoja, istrategijom razvoja energetike,zakonima, poreskom politikom,administrativnim i finansijskimolak{icama, kao i tehni~kom podr{kom,kojima bi se stimulisale inicijative zaprimenu programa energetskeefikasnosti i lokalnih i obnovljivihizvora energije. Pored toga nu`na je iharmonizacija postoje}ih zakona sadirektivama Evropske unije, {to bi na{uzemlju zna~ajno pribliìlo standardimau pogledu upotrebe onobvljivihenergetskih izvora koji vladaju uzemljama Evrope.Tehnologije koje omogu}avajukori{}enje lokalne, zelene energijemogu da doprinesu uspostavljanjuodrìvog razvoja, odrìvog lancaishrane i pobolj{anju standarda ìvota,posebno u manje razvijenim oblastimapojedinih regiona [11].Pored toga, zna~ajno je napomenuti daupotreba obnovljivih ivzora energije nesme da se zadrì samo u gradskimsredinama, ve} se ozbiljniji programimoraju razvijati i za ruralne sredine,naro~ito za banjska podru~ja koja imajugeotermalne izvore energije. Jedina zamerka prilikom kori{}enjaobnovljivih energetskih izvora je~injenica da oni ne mogu u potpunostikompenzovati ranije kori{}eneenergetske izvore (na primer fosilnagoriva i sl), ve} se uglavnomupotrebljavaju zajedno sa nekimlokalnim izvorom (u slu~aju banjskihpodru~ja na primer ergijom biomase,energijom iz bio otpada ili, ukoliko toklimatski uslovi dopu{taju-solarnomenergijom) favorizuju}i eksploatacijulokalnih obnovljivih izvora i potpunuenergetsku nezavisnost od velikihelektroenergetskih sistema.Kori{}enje obnovljivih energetskihizvora (naro~ito geotermalnih, solarnih ienergije dobijene iz komunalnogotpada) u duèm vremenskom roku bi uSrbiji svakako imalo jako rentabilneukupne ekonomske efekte, ali je zatakve implikacije nuàn kooperativniodnos izme|u javnih organa (dràve,nadle`nih institucija) i inostranih ilidoma}ih investitora. Jedino bi se naovakav na~in postigli pozitivniekonomski i ekolo{ki efekti, koji suujedno i imperativi odrìvog razvoja.

7.0. Literatura[1] M. Pucar: Odrìvo planiranjegradova i uticaj potro{nje energije uzgradama na promenu klime, Poglavljeu Monografiji IAUSa: Odrìviprostorni razvoj grada (2005), str.71.

[2] A "grant night out" for sustainableenergy, Energy Globe Awards 2000,Renewable Energy World, (REW),James &James May-June (2000) Vol 3,No 3, str.24.[3] W. Lauber, The EU Directive onElectricity from renewable energysources, Institut fur Politikwissenschaft–University of Salzburg, (2000), str.1.[4] G. Gaudiosi, Energy andEnvironment, Renewable Energy, 16(1999), p.830.[5] Volpi, G.: Taking the road torenewables? Strengths and weaknessesof the draft European RenewablesDirective, REW, Nov-Dec. 2000.str.91-97.[6] M. Pucar: Svetska i doma}a iskustvau planiranju i primeni obnovljivihizvora energije, Poglavlje umonografiji: Prilog unapre|enju teorijei prakse planiranja i implementacije,izdanje: IAUS, (2002), str.209-225.[7] M.Ili}, H.Stevanovi}-ârapina, et al,Regionalni plan upravljanjakomunalnim otpadom, Regionalnaekolo{ka kancelarija, Beograd, (2004),str.21.[8] M. Pucar, M. Nenkovi}: Investiranjeu obnovljive izvore energije u srbiji putka odrìvom razvoju - strate{ki,legislativni i prostorni aspekti, Letnja{kola urnbanizma: Investitori-investicijemesto i zna~aj u izradi strategijeprostornog i urbanog razvoja Srbije,Monografija, (2007), str. 223-241.[9] M. Nenkovi}, Prostorni rasporedgeotermalnih izvora i mogu}nostinjihove primene u banjskim podru~jimaSrbije, rad u Monografiji «STRATE[KIOKVIR ZA ODR@IVI RAZVOJSRBIJE», Institut za arhitekturu iurbanizam Srbije, Beograd, (2004), str.223-225[10] M.Nenkovi}, M. Pucar, Prostornofunkcionalna integracija banjsko-klimatskih mesta kao osnova za razvojintegrativnog turizma-primer banjaPanonske nizije, Nau~ni ~asopisnacionalnog zna~aja ECOLOGICAPRIRODNI RESURSI-OSNOVATURIZMA, br.11, godina XIII,Beograd, (2006), str.164-167[11] M. Pucar: Pristup planiranju iupravljanju energijom u planinskimpodru~jima Srbije-put ka odrìvomrazvoju, Monografija: Strate{ki okvir zaodrìvi razvoj Srbije, 2004, IAUS, str.303-312.

energija

[120]

Predrag Popovski, Zoran Markov Milena Tomic - TrpkovskaDepartment of Hydraulic Engineering and AutomationFaculty of Mechanical Engineering, University “Ss. Cyril and Methodius”-Skopje, R. Macedonia

UDC: 621.311.21.001.6 (497.17)

Development of SmallHydropower Plants inRepublic of Macedonia -Experience and Dilemmas

energija

[121]

1. Hydro Potential and SiteInvestigationThe existing hydro potential ofMacedonia, including the smallwatersheds which can be used forconstruction of mini hydropower plantswas investigated thoroughly andpresented in several separate studies:Master Plan of Water Resources for theRepublic of Macedonia; announced bythe National Assembly of R.Macedonia, establishing the basic andglobal values of the hydro potential;The Study for integral development ofthe river Vardar; announced by theGovernment of R. Macedonia,including the energy potential of themain rivers and their tributaries;The Study of small reservoirs inMacedonia; which gives an overview ofthe possibilities for energy production.In the early 80's, the Government of theR. of Macedonia ordered a FeasibilityStudy for Development of Mini HydroPotential. All aspects as hydrology, siteinvestigation, design conditions,financial, legal and environmentalparameters were investigated. As aresult of this research project, morethan 400 mini and small hydro powerplants in range of 50 kW to 5000 kWare specified with the basic technicaland economical parameters [1]. Allthese locations are situated on smallrivers, which are not included in theGeneral waterworks plans of theRepublic of Macedonia and representadditional technically feasible hydropotential. During the 1990s, a Study - Programmefor small hydropower plants [2] wascreated, using a donation by theAustrian Government, provided throughthe World Bank and with theparticipation of the Austrian consultant

company KWI. Seventy small and minihydropower plants were investigatedwith the total rated power of 183 MWand total annual electricity productionof approximately 700 GWh. The mostrecent research made by the Ministry ofEconomy showed that there is someform of documentation existing forapproximately 40 mini hydropowerplants with total rated power of 70 MWand total annual electricity productionof approximately 210 GWh.The Department for Development andInvestments at the Electric PowerCompany of Macedonia (ELEM) hasalready prepared a list withapproximately 30 mini hydropowerplants with finished initial technicaldesign documentation. The basictechnical parameters such are: ratedpower, discharge, net head, turbine type,electricity production and estimatedinvestment value are calculated for eachof these power plants.

2. Legislative for SHPPDevelopmentSeveral groups of potential investors forSHPP can be identified and classified inone of these categories:

Small water supply and irrigationcompanies who invested, forexample, in steel pipes etc. a fewyears ago and can immediately buildpower houses with availablemechanical and electrical equipmentat low investment costsMedium and large water supplyirrigation companies who haveidentified investment programs forthe next few years and where the useof the main pipes and penstocks formini hydro power plants is foreseen.The realization can be done inaccordance to the time schedule forthe whole water supply or irrigationprojectPublic and private industrialcompanies or municipalities whowish to build mini hydro power plantssolely for electricity productionDomestic and foreign companiesinterested for electricity productionbusiness (IPP).

One of the recommendations in theWorld Bank Report was that theGovernment should create an economicand legal environment conductive to thedevelopment of independent power

AbstractThe strategy and program for development of small hydro power plants (SHPP) inR. Macedonia begins from the middle of 1980s, when the first General pre-feasibility study for site location and possibilities of construction of SHPP wasperformed. During the 1990s, there has been continuity in the development andconstruction of SHPP supported by financial grant from World Bank and GEF.Furthermore, as a result of this World Bank supported project, a partial financingfor construction of five SHPP was realized and these facilities are already inoperation for several years.As a result of the strategy for continuous development of SHPP in R. Macedonia,an international tender for concession for construction of 40 SHPP is completed.Also, the second international tender for construction of 28 SHPP is in progress.Key words: Mini hydro, sustainable development, small hydropower plants, feed-in tariffs.

producers (IPP), which in turn shouldlead to additional generating capacity.During 1997, the Government haspublished several new laws concerningthe energy sector. These laws (EnergyLaw, Law on Concession, etc.) statethat private and public Macedonian andforeign companies can legally produceand sell electricity to the public grid.The public grid is owned by MEPSO(Macedonian Electricity TransmissionSystem Operator). MEPSO is obliged toaccept all electricity produced byindependent power producers providedindividual IPP fulfil the technical andorganizational regulations outlined inthe Energy Law.

Energy Law

The Energy Law represents afundamental legal framework for theenergy sector. This law regulatesmethods and conditions for carrying outactivities in the energy sector(production, transmission anddistribution). According to this law, allactivities may be performed byMacedonian of foreign legal andnaturalized persons under the conditionsoutlined by this law and the regulationspast in pursuance of the law. TheEnergy Law provides foreign, nativeand naturalized individuals ororganizations legal right to carry outany activity in the energy sector uponobtaining government issued licenses,including constructing of privatelyowned electric power plants. MEPSO isobliged upon agreement to purchase theelectricity generated in such privatecompanies.

Law on Concession

The Law on Concession allows for theguaranteed use of goods and resourcesof general interest (e.g. water) by meansof government-granted concession.Concessions will be guaranteed by theGovernment of the Republic ofMacedonia following opencompetitions or invitations to tenderunder equal conditions for foreigners,national and naturalized citizens.

Law of Waters

This law regulates the use of water,rivers and lakes, as resources of publicinterest to the Republic of Macedonia.It also outlines regulation concerningwater use for energy production. Inchapter VI of this law the procedure ofconcession of water use is described. Alimited time concession can be grantedto the foreigners, nationals ornaturalized citizens if the conditionsoutlined in this law and the Law ofConcessions are fulfilled.

3. Electrity Market and Feed-inTariffs

Electricity Market

According to the World Bank (Report15313-MK, IBRD, 1996), futureelectricity demand in Macedonia will beinfluenced by the economic growth,energy efficiency programs and theextent to which gas use develops inlarge cities. The report states that theMEPSO estimation of electricityconsumption growth rates may be toooptimistic. Nevertheless, it clearlyindicates that in the future existingthermal capacities lignite-fired in baseload, combined lignite and crude oil-fired in intermediate load and crude oil-fired and hydro power plants at peakload. The future role of independentpower producers with small and minihydro power plants will be veryimportant. Due to the assumption thatno additional production capacities willbe needed during the next years,investment in mini hydro power plantswill not avoid other capacity investmentcosts, but will avoid fuel (lignite) costsonly.

Feed-in Tariffs for SHPP

The World Bank sponsored project thatNERA Economic Consulting has beencommissioned to carry out on thefacilitation of private investments inmini-hydropower plants and thedevelopment of feed-in tariffs [3]. Theoriginal work scope for the project hasbeen extended during the execution ofthe project, to include a study toestimate the costs of development ofSHPP sites in R. Macedonia [4].Many countries in the EU andelsewhere now adopt the feed-in tariffapproach for small hydro plants and forother forms of renewable generation.Under schemes of this sort, set pricesare specified at which any quantity ofrenewable energy will be purchased bythe network operator or distributor.The prices offered by these other feed-in tariff schemes are generally set for aperiod of at least several years, oftenmuch longer, and where there are extracosts over and above the market price,these are recovered from consumersthrough a supplement on the retailelectricity price. Based on the analysis of the legal andregulatory framework, the followingelements of the policy are accepted:

1. For all hydro sites with anestimated capacity of less than5MW, their development as SHPPwould be on the basis of a feed-intariff arrangement to be establishedand monitored by the RegulatoryCommission for Energy (RCE);

2. The allocation of the water rights atsites eligible for the feed-in tariffwould continue to be theresponsibility of the Government,through the Ministry of Agricultureand Waterworks, and it is expectedthat these would be allocated in asimplified and transparent basis.Developers will need to obtain therights from the Ministry beforebecoming eligible to receive thefeed-in tariff;

3. When a particular hydro plant isconfirmed by the RCE as qualifyingunder the feed-in tariffarrangements, all its energyproduction will be sold to theMarket Operator, MEPSO, at thespecified tariff;

The methodology for the tariffs is setout under the following three mainheadings:

1. The scope of the tariff, in terms ofthe size category of plants to whichit applies, its duration, itsapplication to new and existingplants.

2. The determination of the structureand level of the feed-in tariff, so asto provide appropriate incentives tothe developers; and

3. The procedures to be followed, toensure straightforward processesthat will incentives the necessaryinvestment.

The Study of typical costs for SHPP inR. Macedonia was carried out [4]. Theprimary objective of this Study is toproduce estimates of the investment andoperational costs of a selection of smallhydro power plants (SHPP), across arange of sizes, in order to informdecisions about a feed-in tariff forSHPP. It looks at the full range offactors, from basic hydrologicalconditions and the technicalcharacteristics of SHPP sites. Itproduces estimates of the costs ofinfrastructure works and mechanicaland electrical equipment as well as theestimated capacity and energyproduction potential. This detailedwork then derives estimates of the costsof energy production from SHPP overthe typical lives of plants. These varyquite widely, to a large extent to dowith the capacity of the plant. Theaverage energy cost for SHPP in therange up to 1,000 kW is approximately10.5 eurocents, compared to 6.5eurocents for SHPP in the range 1,000to 5,000 kW rated output. In this range,the site characteristics have aparticularly important influence oncosts. The influence of site conditionson the average energy cost is estimatedto be in the range of ± 3 eurocents forSHPP up-to 1,000 kW and ± 2

energija

[122]

eurocents for SHPP over 1,000 kWrated output. So it appears that the siteconditions can affect energy productioncosts by as much as ± 30 percent.

4. Existing Small HydropowerPlantsSeveral small hydropower plants wereconstructed in the Republic ofMacedonia in period before and afterthe World War II. Seven of them arestill in operation. The total rated output of these smallhydropower plants is 4.6 percent of therated output of the large hydropowerplants in Macedonia and they providefor 4.7 percent of the total yearlyproduction of energy of all largehydropower plants. At the moment,these hydropower plants are in theprocess of rehabilitation, which willprovide significant increase in theirrated power and electricity production,as well as modernization of the basicequipment and control.The new incentive for construction ofmini hydropower plants in Macedoniawas given in the last two decades, withtheir construction on the existing watersupply systems. In the period of 1990 to1995, six mini hydropower plants werebuilt in Macedonia: Popova Sapka I, II,II and IV in Tetovo with total ratedoutput of 5.12 MW and energyproduction of approximately 20 GWh,Strezevo in Bitola with total ratedoutput of 5.5 MW and energyproduction of approximately 5.5 GWhand finally Bogomila in Veles with totalrated output of 0.7 MW and energyproduction of approximately 2.3 GWh.Today, there are 27 mini hydropowerplants in the Republic of Macedoniawith total rated power which represents8.8 percent of the total rated power ofall hydropower plants in the country.On the other hand, their electricityproduction represents 13.6 percent ofthe total electricity production of allhydropower plants in the country.

5. Awarded ProjectsTo stimulate the independent powerproducers, the Government ofMacedonia has established policy forgranting mini hydropower projects. Aspilot projects, the Government, with theassistance of the World Bank, during1999 has awarded several projectsproviding partial financing throughGlobal Energy Fund (GEF). Based onthe existing register of possible miniand small hydro power plants with thebasic technical parameters, detailedselection and ranking, taking intoaccount the World Bank requirementswas performed. For the selected four projects Debar,Kavadarci, Struga and Bitola the

calculation of the internal rate of return(IRR) with and without GEF-grant andan incremental analysis was performed.Based on this analysis and GEF criteriaapplication, the project for financing offour SHPP in Kavadarci (Lukar) andone SHPP in Debar is selected.The Project realisation began in theyear 2001 under the co-ordination ofthe Ministry of Economy and theMinistry of Environment and UrbanPlanning. The commissioning of theLukar hydropower plants took placeduring the last months of 2002, and thecommissioning of the Debar HPPhappened in June of 2003. The basictechnical characteristics of these SHPPsare as follows (Table 1).The project was prepared andimplemented by the Independent PowerProducers (IPPs) i.e. Water supplycompanies. A Project ImplementationUnit (PIU) was created which reportedto the Steering Committee and StateCounsellor for Energy in the Ministryof Economy. All Bank Energy Missionsto Macedonia met with the PIU and inmany cases they also went to Kavadarciand Debar (when the security situationpermitted) to review construction. The project was selected by the WorldBank for special recognition at theJohannesburg Summit on SustainableDevelopment in 2002 [5]. In the beginning of 2007, theGovernment of the Republic ofMacedonia announced a tender forwater concession and development ofSHPP for 60 sites under DBOT (DesignBuild Operate and Transfer) conditions.Over twenty foreign and domesticcompanies applied for concessionrights. After the tender procedurecompletion, 41 sites were selected forcontracting. The procedure for contractsigning is in the final stage. InSeptember 2007, the second tender for28 sites was launched. The selection ofthe bidders is completed andcontracting procedure is in progress.

6. Summary of LessonsLearned and DilemmasThe main lessons learned are givenbelow:

All the research data show that R.Macedonia have a significant amount

of unused hydro potential, especiallyin the area of mini hydropowerplants;There is a great interest of foreignand domestic institutions andinvestors for development andconstruction of mini hydropowerplants, especially in the role of newindependent producers.The project has shown mini hydro tobe technically and economicallyviable, and there would seem to bescope for replication in similarcircumstances. It became clear duringthe project that local financialinstitutions where not geared towardssupporting replication throughprojects with private sponsors. Inorder for private projects to proceed,there would typically be a need towork with local financial institutions,possibly providing technicalassistance and financial support. There is a need to develop aninstitutional framework for projectimplementation. In the case beingconsidered, the institutionalframework focused on a PowerPurchase Agreement between themini hydro plants and the integratednational power utility. This modelwould be appropriate in othercontexts where the national powerutility remains integrated. It is necessary to further simplify thelegal procedures for construction ofmini hydropower plants throughintroduction of "one-window system"with short period of issuing thenecessary permits and licences;

Several questions are still open infurther steps of development of SHPP,particularly in application of tenderprocedures under DBOT conditions,such as:

Lack of full set of hydrology data forparticular SHPP sites;Land register data for the sites andownership of the land (in terms ofprivate or state owned);Tendering of the sites as oneindependent project for each site orcreating packages of several SHPPsbased on accepted criteria;The cost of development of accessroads and distribution grids;

energija

[123]

Table 1 Basic technical data

Fixed rate or indexation of the feed-intariffs andInvestigations in purpose to determineoptimal site's parameters.

References[1] Popovski P. et al. Study forDevelopment of Mini and SmallHydropower Plants in R. Macedonia,Ministry of Economy of R. Macedonia,Skopje, 1982.[2] Kapusta F. et al. Mini HydropowerProject in Macedonia, World BankProject PZ2940, Washington D.C.,1998.[3] Colennut D., Linton E.: Feed-inTariffs for Small Hydro Power Plants inR. Macedonia, NERA, London, UK,2006.[4] Popovski P. et al. Cost Study forEnergy Production of SHPP sites in R.Macedonia, NERA-London, Skopje,2006.[5] … Grant for Mini HydropowerProject-Completion Report, WorldBank, Washington D.C., 2004.

Uvodna razmatranjaVeliko interesovanje koje u svetu vladaza upotrebom biodizela moè seobjasniti pre svega ekonomskimprednostima kao {to su: smanjuje

zavisnost zemlje od uvoza naftnihderivata, pove}anje deviznih rezervi,ubrzan ekonomski razvoju ruralnihsredina, dodatno prelivanje sredstava kapoljoprivredi kao i pove}anje

energija

[124]

mr. Marina Jovi}evi} SiminNIS a.d. Novi Sad, Ogranak NIS-PETROL, o.d. Naftagas promet

UDC: 662.756.3 : 347.77.028.3

Za{tita intelektualnesvojine biodizela kaoobnovljivog izvoraenergijeRezimeBiodizel je te~no biogorivo, proizvedeno od poljoprivrednih kultura kao obnovljivihresursa. Biodizel se dobija iz biljnih ulja (soje, uljane repice, suncokreta i sl.). Ovavrsta biogoriva moè u potpunosti da zameni fosilno gorivo u motorima saunutra{njim sagorevanjem i znatno pove}a ekonomske efekte dru{tva. Prednosti primene biodizela dolazi do izraàja sa aspekta za{tite ìvotne sredine,energetike, ekonomskog rasta i za{tite intelektualne svojine. Sa makro ekonomskogstanovi{ta, razvoj proizvodnje biodizela zna~ajno uti~e na pove}anje zaposlenosti,pove}anje industrijske proizvodnje, dodatno prelivanje sredstava ka poljoprivredi,doprinos ekonomskom razvoju ruralnih sredina, smanjenje zavisnosti od uvoznihfosilnih goriva, pove}anje deviznih rezervi, etcU periodu od 1991. do 2007. godine, registrovano je ukupno 245 patenata u svetukoji se odnose na oblast postupka i postrojenja za dobijanje biodizela. Prvi u svetupo istraìvanjima u ovoj oblasti su: Amerika,Japan i Brazil na koje otpada vi{e odpolovine – 138 patenata, a slede ih Nema~ka, Kanada, etc.Pored ekonomskih efekata primene biodizela u radu se razmatraju mogu}nostiza{tite svih vidova intelektualne svojine u procesu proizvodnje i primeneobnovljivih izvora energije.

Intelectual Property Protection for Biodiesel as a renewable EnergySourceBiodiesel is a liquid biofuel, produced from agricultural crops as renewablesources. Biodiesel is produced from vegetable oils (soya, rape oil, sunflower etc.).This type of biofuel may completely replace fossil fuels in internal combustionengines and significantly increase the gain and profit. The advantage of biodiesel consupmption are reflected from the aspect of:environmental protection, power source ,economic and intellectual propertyprotection. Regarding macro economical level, the development of production ofbiodiesel would have great influence on: the growth of employment, the growth ofindustrial production, additional investment in agriculture, contribution toeconomic development of country areas, the reduction of dependence on import offossil fuels, the growth of foreign currency resource, etc.In the period from 1991 to 2007, 245 patents were registered worldwide related tobiodiesel processing, plants and procedures. In this field USA, Japan and Brazilare in the first position – 138 patents, more than half of total number, followingGermany, Canada, etc. Besides the economic effects of the use of biodiesel, this paper work considers thepossibilities for protection of all types of intellectual property in the process ofproduction and application of renewable energy sources, as well.

zaposlenosti. Sa aspekta za{tite ìvotnesredine upotrebom biodizela smanjujese efekat staklene ba{te, koji je osnovniuzrok globalnog zagrevanja kao iemisija drugih materija {tetnih zazdravlje ~oveka.Ekolo{ka studija Evropske komisije odjuna 2001. godine nametnula je dveglavne teme. Jedna od njih je, da }eEvropska unija postajati sve vi{ezavisna od spoljnih izvora energije. Naosnovu predvi|anja, zavisnost od uvozafosilnih goriva }e dosti}i 70% u 2030.godini u pore|enju sa 50% kolikoiznosi danas. Drugo, emisija {tetnihgasova koji su odgovorni za efekatstaklene ba{te je u porastu, pa je sveteè reagovati na promene klime kao iispuniti obaveze po osnovu Kjotoprotokola iz 1997 godine, koji defini{esvetski rasprostranjenu strategiju zaborbu protiv globalnog zagrevanja. Suo~ene sa ovim problemom, razvijenezemlje Evropske unije, posebnoNema~ka, Francuska, Italija i Austrija,jo{ su 90-tih godina pro{log veka uspeleda razviju komercijalnu industrijubiodizela. Javni sektor u Evropskojuniji je razvio kombinaciju finansijskihstimulacija i obaveznih kvota u~e{}abiodizela u cilju pokretanja kakoproizvodnje tako i potro{nje ovogproizvoda.U skladu sa zahtevima Evropske unije i

Srbija radi na strategiji razvojaobnovljivih izvora energije radismanjenja zavisnosti od uvoza nafte.Strategija energetskog razvoja Srbijesvrstava obnovljive izvore energijeme|u prioritete u pravcu pove}anjakonkurentnosti na{e privrede, defini{epotencijale, lokacije, finansijski obimsredstava i planove realizacije za ve}ekori{}enje ovih izvora.

Svetski trendovi u proizvodnjibioenergijeDobro je poznato da transport skoropotpuno zavisi od fosilnih goriva. Dokbrojne tehnologije i izvori energijemogu da se upotrebe u stacionarnimfabrikama, mogu}nosti za transportnisektor su prili~no ograni~ene upotrebommotora sa unutra{njim sagorevanjem. Uovom kontekstu, te~na bio-goriva sujedini obnovljivi izvor energije koji semoè koristiti, a da se ne menjasada{nja tehnologija proizvodnje vozila.Naime, u okviru sektora koji koristekona~ni oblik energije transportnisektor je najva`niji, prvenstveno zbogsvog udela u kona~noj potro{nji preko30% ukupne potro{nje energije, a zatimzbog svoje skoro potpune zavisnosti odte~nih fosilnih goriva. Politikatransporta je zbog toga prioritetnaoblast u pobolj{anju energetskeefikasnosti. Drumski saobra}aj je odposebnog zna~aja obzirom da je

odgovoran za 84% ukupne emisijeugljen-dioksida iz transportnog sektora. Evropska strategija je da udeo potro{njebio goriva raste po stopi od 0,75%godi{nje. Direktiva Evropske unije2003/30/EC o nu`noj zameni 0,75%fosilnih goriva biogorivima obavezujezemlje ~lanice Evropske unije da5,75% ukupne potro{nje goriva zamenebiogorivom do kraja 2010, a 20% dokraja 2020.godine.Prve koli~ine komercijalnonapravljenog biodizela pojavile su se uEvropskoj uniji po~etkom 1990-tihgodina. Pokreta~i zna~ajnoginvestiranja u pove}anje proizvodnihkapaciteta bioenergije u Evropskoj unijisu pre svega u Nema~koj i oni su uticalina razvoj trì{ta biodizela u Evropskojuniji. Nije slu~ajno {to su vode}ezemlje u svetu u oblasti razvoja,proizvodnje i potro{nje biodizela kaoAmerika, Brazil, Nema~ka, upravozemlje sa najve}im brojem patenata uovoj oblasti.Potencijal trì{ta biodizela se moèdefinisati veli~inom postoje}eg trì{tafosilnog dizela. U zemljama u kojimase proizvode zna~ajne koli~inebiodizela, poljoprivrednici se podsti~uda proizvode uljanu repicu, ~ije uljeprete`no predstavlja sirovinsku bazu uEvropskoj uniji.U Americi, biodizel seproizvodi uglavnom od sojinog ulja. Danas je tehnologija znatnomodernizovana, a velike naftnekompanije kao {to je British Petroleum(BP), spremne su da uloè 500 milionaameri~kih dolara u narednih 10 godinau posebne vrste biogoriva. [el je sasvojim partnerima ve} komercijalno natrì{te izbacio "eco-ethanol", "sunfuel" i"syngas". Vrlo su zna~ajni, po obimu ne veliki, alipo efektima veoma bitni, postupcidobijanja biodizela od recikliranog, ve}kori{tenog jestivog ulja. Ovde se poredpoznatih ekolo{kih, ekonomskih ienergetskih efekata biogoriva, zna~ajnosmanjuje prodor otpadnog ulja uvodotokove, a poznata je ~injenica dajedan litar otpadnog ulja zagadi milionlitara vode za pi}e.Republika Srbija je potpisala Ugovor oosnivanju Energetske ZajedniceJugoisto~ne Evrope i Evropske unije,2005. godeine, ~ijom je ratifikacijomprihvatila obavezu primene direktiva2001/77/EC i 2003/30/EC, vezanih zakori{}enje obnovljivih izvora U Srbiji se godi{nje preradi oko ~etirimiliona tona nafte, od ~ega je oko 700hiljade tona doma}a proizvodnja. Premapravilima Evropske unije, Srbija bi ve}sada trebala da proizvodi 160 hiljadatona biogoriva, {to bi iznosilo oko 3,5%od ukupne potro{nje. Pretpostavka je da}e potro{nja rasti oko 4% na godi{njem

nivou, s tim {to }e se strukturapromeniti u korist evro-dizela ibezolovnih benzina, a paralelno raste iobaveza kori{tenja biogoriva. Uspe{neinvesticije u postrojenja rafinerija NISa.d. smanji}e potrebu za uvozomvisoko-kvalitetnih goriva. Struktura sedefinitivno menja ka ekolo{kimgorivima, tako da je gotovo izvesno da}e u jednom momentu dràva podràtisupstituciju fosilnih goriva biogorivima,u prvom redu biodizelom.

Za{tita intelektualne svojine iobnovljivi izvori energijeZa{tita intelektualne svojine u oblastiobnovljivih izvora energijepodrazumeva pre svega za{tituindustrijske svojine u koju ubrajamopravnu za{titu pronalazaka, za{titudizajna, i za{titu robnih marki (robnihìgova) u ovoj oblasti.Za{tita pronalazaka iz ove oblasti, presvega se odnose na pronalaskepostupaka za proizvodnju biodizela kaoi ure|aja i postrojenja za proizvodnjuistih. Istraìvanje u svrhu ovog radaprikazano je saèto u prezentiranojtabeli u prilogu.Istraìvanje u tabeli na kraju rada jevr{eno u svetskoj bazi patenata(Worldwide database, Espacenet EPO)prema klju~noj re~i Biodiesel (in thetitle or abstract) i u klasi C 10 L premaIPC (International Patent Clasification).Na osnovu istraìvanja evidentno je daje u svetu za poslednjih 16 godinapatentirano 245 pronalazaka iz oblastipostupaka i postrojenja za dobijanjebiodizela.U priloènoj tabeli prikazani su podacio patentima iz oblasti postupaka ipostrojenja za dobijanje biodizela pozemljama porekla i po godinamaprijavljivanja. Analizom se moè uo~itida od 2001. godine rapidno raste brojprijava pronalazaka iz ove oblasti kao ida su vode}e zemlje u svetu u ovojoblasti razvoja Amerika (US), Japan(JP), Brazil (BR) i Kanada (CN), a odEvropskih zemalja Nema~ka (DE),Ma|arska (HU), Velika Britanija (GB),Belgija (BE), Italija (IT), ê{kaRepublika (CZ) i Francuska (FR).Kodovi zemalja su prema WIPOstandardu St. 3.Prema istraìvanjima proizvodnje iprimene biodizela posmatranim krozbroj pronalazaka u ovoj oblasti moè sezaklju~iti da su prva ozbiljnijaistraìvanja vr{ena u poslednjoj decenijipro{log veka. Prvi patent u ovoj oblastiprijavljen je 1991. godine, a od 1991 do2000-te godine patentirano je svega 15pronalazaka.U periodu od 1991. do 2007. godinepatentirano je u svetu ukupno 245patenata koji se odnose na oblast

energija

[125]

postupaka i postrojenja za dobijanjebiodizela. Iz ove mini analizeprezentirane u radu slede slede}izaklju~ci:- Moè se sagledati da su u svetu po

itraìvanjima u ovoj oblasti na prvommestu Amerika (US), Japan (JP) iBrazil (BR) na koje otpada vi{e odpolovine (ukupno 138 patenata)pronalazaka iz oblasti biodizela i da suu ovim zemljama veoma ozbiljnoshvatili prednosti primene biodizela uekonomskom i ekolo{kom smislu;

- Slede}e dve zemlje koje su premaovom trì{tu kriterijumu interesantnesu Nema~ka (DE) i Kanada (CN) ukojima i drugi pokazatelji govore dase pridaje veliki zna~aj supstitucijifosilnog dizela biodizelom.

- U vezi istraìvanja i primenepostupaka i postrojenja za proizvodnjubiodizela najzna~ajnije Evropskezemlje su Nema~ka (DE), Ma|arska(HU), Velika Britanija (GB), Belgija(BE), Italija (IT), ê{ka Republika(CZ) i Francuska (FR), u kojima seznatna sredstva izdvajaju za razvojbiogoriva.

- Kada je re~ o evropskim zemljamaistraìvanja i broj pronalazakapoklapaju se sa ulaganjima u razvoj iprimenu biodizela u kojima su premapodacima Evropske unije vode}ezemlje u proizvodnji biodizela uperiodu 1993 – 2004 godine,Nema~ka (DE), Francuska (FR) iItalija (IT), na koje otpada preko 1,6miliona tona (83%) od ukupno 1,93miliona tona proizvedenog biodizela uEvropskoj uniji u tom periodu.

Ostali vidovi za{tite industrijske svojineu oblasti proizvodnje i prometabiodizela, pre svega za{tita robnihmarki, nisu jo{ uvek dovoljnozastupljeni. Obzirom da je tek od 2005.godine po~ela ekspanzija razvoja oveoblasti treba o~ekivati u naredenimgodinama nagli porast za{tite robnihmarki u klasi 4 Ni~anske klasifikacijeroba i usluga, koja se odnosi nabiogorivo.

Uticaj za{tite intelektualnesvojine na razvoj novihproizvoda - biodozelBiodoizel se koristi uglavnom kaome{avina biogoriva i fosilnog dizela, urazli~itim koncentracijama. Koli~inabiodizela u name{anom gorivu kre}e seu opsegu 1-30%. U Evropskoj uniji,naj~e{}e zastupljena koncentracijabiodizela iznosi 5%. U Americi i jo{nekim zemljama biodizel se po pravilu,koristi kao aditiv, kao napr.jednoprocentni (B1), dvoprocentni(B2), troprocentni (B3) i tako redom dodvadesetprocentnog (B20), kao dodatakfosilnom dizelu.

Kada je re~ o sirovini za proizvodnjubiogoriva u prvom redupoljoprivrednim kulturama kao {to susoja, uljana repica, suncokret i drugo,Zakon o patentima (Slu`beni list SCGbr.32 od 02.07.2004.) u svom ~lanu 5.defini{e slede}e:„Predmet pronalaska koji se {titipatentom moè biti proizvod (kao npr.ure|aj, supstanca, kompozicija, biolo{kimaterijal) ili postupak.Predmet pronalaska koji se {titipatentom moè se odnositi na:1) proizvod koji se sastoji od biolo{kog

materijala ili koji sadrì biolo{kimaterijal;

2) postupak kojim je biolo{ki materijalproizveden, obra|en ili kori{}en;

3) biolo{ki materijal koji je izolovan izprirodne sredine ili je proizvedentehni~kim postupkom, ~ak iako jeprethodno postojao u prirodi.

U smislu ovog zakona, biolo{kimaterijal je materijal koji sadrìgenetsku informaciju i koji je sposobanda se sam reprodukuje ili da budereprodukovan u biolo{kom sistemu(npr. mikroorganizam, biljna iliìvotinjska }elijska kultura, sekvencagena)...“Dalje u ~lanu 53 ovog zakona kaè se:„Ako se patent odnosi na biolo{kimaterijal koji ima specifi~na svojstva,koja su rezultat biotehnolo{kogpronalaska, prava iz ~lana 52. stav 2.ovog zakona (proizvodnja i prometpronalaska, op. aut.) odnose se na bilokoji biolo{ki materijal dobijen od togbiolo{kog materijala razmnoàvanjemili umnoàvanjem, u istom iliizmenjenom obliku, i koji ima ta istasvojstva...Ako se patent odnosi na postupak kojiomogu}ava proizvodnju biolo{kogmaterijala koji ima specifi~na svojstvakao rezultat biotehnolo{kog pronalaska,prava iz ~lana 52. stav 2. ovog zakonaodnose se i na biolo{ki materijalneposredno dobijen tim postupkom, kaoi na svaki drugi biolo{ki materijaldobijen u istom ili izmenjenom obliku,razmnoàvanjem ili umnoàvanjemneposredno dobijenog biolo{kogmaterijala, i koji ima ta ista svojstva. U smislu ovog zakona, biotehnolo{kipronalasci su pronalasci koji se odnosena proizvod koji se sastoji ili koji sadrìbiolo{ki materijal ili na postupakpomo}u kojeg je biolo{ki materijalproizveden, obra|en ili kori{}en.“Naime, po{to je sirovina za dobijanjebiogoriva biolo{kog porekla trebao~ekivati u budu}nosti kako za{titunovih postupaka za dobijanje novogbiolo{kog materijala, tako i zna~ajnijuza{titu intelektualne svojine u oblastibiotehnologije.

Zaklju~akIz navedenog moè se zaklju~iti daza{tita patenata, robnih marki i ostalihvidova intelektualne svojine u oblastirazvoja i proizvodnje biodizela, kao ipo{tovanje standarda kvalitetaproizvoda, za{tita ìvotne sredine izdravstvena bezbednost predstavljajuimperative savremenog poslovanja. Treba jo{ jednom naglasiti da upravonajrazvijenije zemlje u svetu kaoAmerika, Japan, Nema~ka, Austrija,Francuska, Italija i dr., koje su ujedno ivode}e zemlje u svetu u oblasti razvoja,proizvodnje i potro{nje biodizela,imaju najve}i broje patenata u ovojoblasti.Delotvorna i osmi{ljena strategijarazvoja i za{tite intelektualne svojinebiodizela, kao vode}eg u oblastiobnovljivih izvora energije kod nas, jemo}no sredstvo ekonomskog razvojakoje bi Srbiji moglo strate{ki koristiti zaprevazilaènje nasle|enog neznanja,transfera tehnologije, industrijalizacije,investiranja i slobodne trgovine.

Literatura[1] Furman T.: Biodizel alternativno iekolo{ko te~no gorivo,Monografija,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,2005.[2] Simin Jovi}evi} M.:Politika razvojai za{tite robnih marki poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u SCG, 2005,Magistarski rad, Fakultet politi~kihnauka, Beograd[3] Zakon o patentima, Slu`beni listSCG, br.32, 02.07.2004.[4] Biodizel Victoria Group,www.biodizel.co.yu[5] Directive 2003/30/EC of theEuropean parlament and of theCouncile, May 2003.[6] EPO espacenet database –Worldwide, www.espacenet.com[7] WIPO, World Intellectual PropertyOrganization, General Information,2006., www.wipo.int

Napomena: Tabelaide kao prilogteksta na kraju.

energija

[126]

energija

[127]

Jovan Stev~i}, dipl. in`. JP EPS, PD HE \erdap, HE Pirot, PirotBo`ica Sandi}, dipl. in`. JP EPS, Direkcija za strategiju i investicije, BeogradOlga Zdravi}, dipl. ek., Ivana Spasojevi}, dipl. ing.Energoprojekt - Hidroin`enjering, Beograd

UDC: 621.311.21.004 (497.11)

Ekolo{ki, energetski iekonomski aspektiizgradnje MHE „Zavoj”

energija

[128]

UvodHidroelektrana „Pirot“ jeakumulaciono-derivaciono postrojenjekoje koristi vode reke Viso~ice zaproizvodnju vr{ne hidroenergije.Akumulacija „Zavoj“ je vi{enamenskaakumulacija. Vodoprivrednom osnovomSrbije predvi|ena je zavodosnabdevanje stanovni{tva iindustrije (Ni{avski podsistem), uokviru Donje-ju`nomoravskogregionalnog sistema vodosnabdevanja.Osim za dugoro~no vodosnabdevanje iproizvodnju vr{ne hidroenergije, veomazna~ajna uloga sistema HE „Pirot“ jeoplemenjavanje malih voda nizvodnood izgra|enih objekata, odnosnokvalitetno upravljanje vodama slivnogpodru~ja reka Viso~ice i Toplodolske Re{enjem o izdavanju vodoprivrednesaglasnosti br. 325-74/82-07 od 22. 6.1982. god. Uprave za vodoprivreduRepubli~kog komiteta za poljoprivredu,{umarstvo i vodoprivredu na Projekatizgradnje HE „Zavoj“ (sada HE„Pirot“), predvi|ena je obavezaispu{tanja stalnog vodoprivrednoggarantovanog protoka od Qgar = 600 L/snizvodno od brane. Tako|e, Re{enjem oizdavanju vodoprivredne saglasnosti br.325-04-528/95-07 od 25. 8. 1995. god.Resora za vodoprivredu Ministarstvapoljoprivrede, {umarstva ivodoprivrede, na Projekat prevo|enjavoda Toplodolske reke u akumulaciju„Zavoj“, pored protoka na brani,propisan je i garantovani protok unaselju Temska od 1.120 L/s.Problemi oko zadovoljenjavodoprivrednih uslova nizvodno odbrane „Zavoj“ i ranije su uslovljavalistudiranje na~ina sigurnog i efikasnogispu{tanja vode kroz temeljni ispust.Problem je zao{tren kada je, osimzadovoljenja vodoprivrednih uslovaneposredno nizvodno od brane, bilo

neophodno obezbediti vodoprivredneuslove i u naselju Temska.Kako se branom „Zavoj“, po zavr{etkuToplodolskog zahvata i tunela,

kontroli{u reke Toplodolska i Viso~ica,a uzvodno od naselja Temska egzistiravodotok Zaskova~ka i drugi manjipotoci, to se od evakuacionog objekta

RezimeU radu je dat kratak prikaz tehni~kog re{enja MHE „Zavoj“ na temeljnom ispustupostoje}e brane. Izgradnjom MHE obezbedilo bi se napu{tanje dosada{njegnesigurnog na~ina propu{tanja vodoprivrednog protoka i omogu}ilo stabilnoispu{tanje garantovanog ekolo{kog protoka, u skladu sa strogim vodoprivrednimuslovima, kako neposredno nizvodno od brane (600 L/s), tako i na lokaciji naseljaTemska (1.120 L/s). U MHE „Zavoj“ bi se prera|ivale vode garantovanog protokakoje akumulacija „Zavoj“ ispu{ta nizvodno od brane (od 600 L/s do 900 L/s).Realizacijom projekta MHE „Zavoj“, uz ostvarenje energetskih efekata(instalisana snaga 0,5 MW i prose~na proizvodnja cca 3 GWh/god.) po ekonomskiatraktivnim cenama, iz obnovljivog izvora - hidroenergije, bez uticaja na do sadaevidentiran negativan trend klimatskih promena na Zemlji, obezbedilo bi sesigurno i kontinualno ispu{tanje garantovanog ekolo{kog protoka iz brane„Zavoj“, upravljanje vodama nizvodno od brane u cilju zadovoljenjavodoprivrednih uslova du` toka Viso~ice i Tem{tice, {to je do sada bio problem.Na taj na~in bi se omogu}io nastavak radova na realizaciji projekta prevo|enjavoda Toplodolske reke u akumulaciju „Zavoj“ i pove}anje energetske proizvodnjeu HE „Pirot“ preko 25 procenata.

AbstractThe paper presents a summary of the technical solution for the Small-scale HydroPower Plant “Zavoj”, at the bottom outlet of the existing dam. Construction of thisSmall-scale Hydro Power Plant would replace the insecure mode of passing thewater management flow which was present up to now, with the new solution whichwould enable the stable discharging of the guaranteed ecological discharge, inaccordance with the strict water management conditions - immediatelydownstream from the dam (600 L/s), as well as at the Temska location (1,120 L/s).The waters of guaranteed discharge, which the “Zavoj” reservoir dischargesdownstream from the dam (600 L/s), would be used for the energy generation. Implementation of the Small-scale Hydro Power Plant “Zavoj”, with fulfillment ofthe power effects (installed capacity of 0.5 MW and an average power generationof approx 3 GWh/year), at the economically attractive prices, from the renewableresource (hydro power) and without influence on so far registered negative trendof climate changes in the Earth, would provide safe and continuous discharging ofthe guaranteed ecological discharge from the “Zavoj” dam and managing of thewaters downstream from the dam, for the purpose of fulfillment of watermanagement conditions along the courses of the Viso~ica river and the Tem{ticariver, which used to be the problem up to now. This would enable continuation ofthe works related to implementation of the Project of transferring of the waterfrom the Toplodolska river, into the “Zavoj” reservoir”, as well as increasing ofthe power generation at “Pirot” Hydro Power Plant for up to 25 percents.

na mestu temeljnog ispusta brane„Zavoj“ zahteva soficistirana regulacijaprotoka. O ovome se posebno moravoditi ra~una imaju}i u vidu ~injenicuda protok od 1 m3/s vode izakumulacije „Zavoj“ u HE „Pirot“ napadu od oko 240 m, proizvede za 1 sat2.000 kWh vr{ne energije.

Opis tehni~kog re{enja MHE„Zavoj”Makrolokacija MHE „Zavoj“ jetemeljni ispust. Potreba i neophodnostizrade ove dokumentacije i posledi~noizgradnje ovog objekta je prioritet, sobzirom na obaveze o ispu{tanjugarantovanog protoka nizvodno odbrane, aktivnosti na realizacijiprevo|enja dela voda Toplodolske rekeu akumulaciju „Zavoj“ i strogevodoprivredne uslove u naseljuTemska. Tako|e je va`no ista}i da naosnovu postoje}eg tehni~kog re{enja uzatvara~nici temeljnog ispusta nijemogu}e precizno i u svim uslovimaispu{tati zahtevani proticaj usledproblema na opremi (pojava kavitacije). Zahvatna gra|evina za MHEpredvi|ena je u okviru {ahtnezatvara~nice na temeljnom ispustu, u

prostoru izme|u revizionog ipogonskog zatvara~a. Re{enjezahvatanja vode za malu hidroelektranuje takvo da ne kompromituje radtemeljnog ispusta. Ovakvo tehni~ko

re{enje smanjuje kapacitet temeljnogispusta, {to kao posledicu ima produ`enovreme pra`njenja akumulacije.Dovod za malu hidroelektranu je ~eli~nicevovod pre~nika 0,60 m ubetoniran uz

energija

[129]

Slika 1 Skica sistema HE „Pirot“

Slika 2 Lokacija ma{inske zgrade MHE “Zavoj”

desni bok tunela. [irina podno`nogsvoda tunela je 0,88 m i omogu}ena jekomunikacija kad temeljni ispust neradi. Tako|e }e biti mogu}akomunikacija i po cevovodu, jer jepredvi|ena {irina tog dela betonskeobloge 0,79 m, ali sa smanjenomvisinom koja iznosi cca 130 cm.Ukupna duìna tunela temeljnog ispustaje 591 m. Duìna od zatvara~nice doizlaza iznosi 522,5 m. Pre~nik svetlogotvora tunela je 2,3 m. Naknadno jeizveden podno`ni svod {irine 1,3 m i sastrelom od 20 cm.Ma{inska zgrada MHE „Zavoj“predvi|ena je na levoj obali Viso~ice,neposredno uzvodno od izlaza iztemeljnog ispusta. Gabariti ma{inskezgrade su 12,60 m x 6,40 m. U njoj jesme{tena jedna turbina tipa Francis sahorizontalnim vratilom, instalisanogproticaja 600 l/s i maksimalnimprotokom od 900 l/s, sa pripadaju}omhidromehani~kom i elektroma{inskomopremom. Turbina je izabrana tako daradi u opsegu neto padova od 79,52 mdo 32,50 m za instalisani proticaj i uopsegu neto padova od 66,0 m od 75,0m za maksimalni proticaj. Instalisanasnaga agregata iznosi 575 kW. Kota platoa ma{inske zgrade 534,10mnm je odabrana tako da koritoViso~ice u podru~ju ma{inske zgrademoè da propusti proticaj od 350 m3/s,{to je 10%-na velika voda reke Viso~icena profilu brane „Zavoj“. Kakoakumulacija „Zavoj“ sa svojomkorisnom zapreminom od 140 milionam3 obezbe|uje vi{egodi{nje izravnanjevoda reke Viso~ice, a veli~ina izgradnjeHE „Pirot“ (Qi/Qsr) iznosi preko 5, to jepojava prelivanja vode iz akumulacije„Zavoj“ svedena na minimum. Kapacitet temeljnog ispusta nakonizgradnje MHE „Zavoj“ iznosi 39,40m3/s, za kotu u akumulaciji 606,00mnm, {to je smanjenje oko 25% uodnosu na postoje}e stanje.

Ekolo{ki efekti MHE ZavojProjektom je predvi|eno da se u MHE„Zavoj“ energetski prera|uju one vodekoje je neophodno ispu{tati izakumulacije „Zavoj“ nizvodno od branezbog obezbe|enja vodoprivrednihuslova koje ovaj hidroenergetski siste(HE „Pirot“) mora da ispo{tuje. Dakle,vodoprivredni uslovi u profilu Temskasu osnovni i prioritetni kriterijum radaMHE „Zavoj“.MHE Zavoj ima izuzetne pozitivneefekte na ìvotnu sredinu nizvodno odbrane „Zavoj“ do u{}a Tem{tice uNi{avu, jer se sistemom HE „Pirot“, ~ijije MHE „Zavoj“ deo, kontroli{e 85%slivnog podru~ja Tem{tice u profilunaselja Temska. Naime, tehni~kimre{enjem MHE „Zavoj“ se bezbedno i

kontinualno omogu}ava ispu{tanjeproticaja do 900 L/s vode izakumulacije, koja svojom zapreminomgarantuje 100% -nu obezbe|enost iznatno ve}ih proticaja od sada{njihvodoprivrednih zahteva. Pozitivni efektirealizacije projekta MHE „Zavoj“ su iproizvodnja elektri~ne energije izobnovljivog izvora – hidroenergije, bezuticaja na dosada evidentiran negativantrend klimatskih promena na Zemlji, aevidentan je lokalni i regionalniekonomski zna~aj. Tokom izgradnjeMHE „Zavoj“ potencijalno su mogu}anaru{avanja ìvotne sredine, ali samoprivremenog karaktera (buka, pra{ina,privremeno gradili{te). Zna~ajnabrojanih pozitivnih efekata izgradnjemale hidroelektrane na celokupnodru{tvo daleko prema{uje privremenenegativne uticaje objekta na ìvotnusredinu.

Energetski efekti MHE ZavojZa prora~un mogu}e energetskeproizvodnje kori{}eni su podaci osrednjemese~nim proticajima kroztemeljni ispust za 47-godi{nji istorijskiniz i osnovni tehni~ki parametri opremepredvi|ene u MHE „Zavoj“.Obezbe|enost garantovanog minimumaje 100%, {to zna~i da MHE „Zavoj“ utoku godine ostvaruje garantovanusnagu od 336,5 kW. Kako je proticajobezbe|en, snaga isklju~ivo zavisi odpada elektrane, odnosno kote vode uakumulaciji.Prose~na godi{nja proizvodnja u MHE„Zavoj“ iznosi 2,95 GWh. Strukturaenergetske proizvodnje je 2/3 u vi{emdnevnom tarifnom stavu i 1/3 u nièmtarifnom stavu (0,98 GWh).

Ekonomski efekti MHE ZavojZa realizaciju MHE „Zavoj” potrebnoje obezbediti oko 1 milion evra. Ustrukturi investicija najve}i deo seodnosi na opremu i to: 41% nama{insku opremu, 26% na elektroopremu, dok se na gra|evinske radoveodnosi 23%, a 10% su osniva~kaulaganja.Pri navedenim investicijama i prose~nojgodi{njoj proizvodnju od 2,95 GWh,prose~na proizvodna cena 1 kWh bi sekretala u intervalu od 0,02 do 0,05EUR, u zavisnosti od primenjenediskontne stope (od 0% do 10%).Ukupna proizvodnja iz ovehidroelektrane plasira}e se u 10 kVmreù ED „Jugoistok”. Danas seelektri~na energija iz sli~nih malihelektrana plasira po ceni od 3 din/kWh(0,0375EUR/kWh). O~ekuje se da ovacena u budu}nosti bude vi{a.Ukoliko bi se proizvedena elektri~naenergija plasirala po ceni od 3 din/kWh,tada bi se ostvarila interna finansijska

stopa efektivnoati od 6,6%, a uloènasredstva u izgradnju bi se vratila u 13-oj, odnosno 24-oj godini, u zavisnostiod izbora diskontne stope (od 0% do6%). Pri vi{oj ceni elektri~ne energijeod 4 i 5 din/kWh ostvarile bi se internestope finansijske efektivnosti uintervalu od 10% do 14%.Rezultati sprovedene ekonomskeanalize pokazuju da je realizacijaprojekta MHE „Zavoj” ekonomskiopravdana i atraktivna za Investitora.Realizacijom ovog projekta obezbe|ujese proizvodnja elektri~ne energije izdoma}ih, obnovljivih izvora energije,uz po{tovanje visokih ekolo{kihstandarda.Pored energetskih efekata, realizacijimovog projekta se stvaraju uslovi zarazvoj turizma, s obzirom da se MHE„Zavoj”, odnosno sistem HE „Pirot”nalazi u Parku prirode Stara planina.

Zaklju~akIzgradnjom MHE „Zavoj“ obezbe|ujese sigurno, kontinualno ispu{tanjegarantovanog minimuma iz akumulacije„Zavoj“ i upravljanje vodama nizvodnood brane radi zadovoljenjavodoprivrednih uslova du` tokovaViso~ice i Tem{tice, {to je do sada bioproblem.Na taj na~in je omogu}en nastavakradova na realizaciji projektaprevo|enja Toplodolske reke uakumulaciju Zavoj, ~ime se postièpove}anje energetske proizvodnje u HE„Pirot“ preko 25 procenata.Treba ista}i da se sistemom HE „Pirot“pri kona~noj izgradnji kontroli{e oko85% slivnog podru~ja reke Tem{tice uprofilu Temska, ~ime se omogu}avaintegralno upravljanje vodama rekeTem{tice i njenih pritoka.

Literatura[1] MHE „Zavoj“, Idejni projekat istudija opravdanosti, Energoprojekt –Hidroinènjering, Beograd, 2007. god.[2] Prevo|enje Toplodolske reke uakumulaciju Zavoj, Energoprojekt –Hidroinènjering, Beograd, 1991. god.

energija

[130]

Miroslav Beni{ek, Branislav Ignjatovi}, Milo{Nedeljkovi}, \or|e ântrak, Dejan Ili}, Ivan Boì} Ma{inski fakultet, Univerzitet u Beogradu

UDC: 621.311.21.001.6 (497.11)

Prezentacija rezultataistraìvanja, razvoja iosvajanja malihhidroelektrana sa Bankiturbinama

energija

[131]

1. UvodIstraìvanje malih hidrolektrana sarazli~itim tipovima hidrauli~nih turbinaimaju dugogodi{nju nau~nu tradiciju uokvirima Katedre za hidrauli~ne ma{inei energetske sisteme Ma{inskogfakulteta u Beogradu. Intenzivan nau~nii stru~ni razvoj u oblasti hidrauli~nihma{ina su zapo~eli akademik NikolaObradovi} i Prof.Dr.-Ing. Ivo Vu{kovi}.Istraìvanja i razvoj razli~itih tipovaturbina se obavljaju i danas.U okviru projekta koje je finansiraloMinistarstvo nauke Republike Srbijerazvije pod nazivom “Malehidroelektrane sa Banki turbinama zaproizvodnju elektri~ne energije idirektne veze sa pumpnim sistemima”,broj EE 718-1019B u periodu 2003-2006. god. je uobli~en razvojodgovaraju}e hidraulike proto~nogtrakta, njenog optimiziranja, izradeprototipa celog agregata, projektovanjei izrada ispitnog {tanda, kao i samoispitivanje modela Banki turbine iodre|ivanje univerzlanih karakteristika. U ovom radu bi}e prikazane glavneaktivnosti i rezultati postignuti u okviruovog projekta. Na ovaj na~in sepokazalo da su doma}a nauka iindustrija sposobni da zaokruè ovakavjedan tehnolo{ki proces. Ovo je utolikova`nije, kako raste upotreba ekolo{kihizvora energije u na{oj zemlji. Glavna osobina Banki turbine jerelativno dobar stepen korisnosti u{irokom opsegu 20-100% odinstalisanog protoka, {to odgovaramalim vodotokovima sa velikompromenom protoka tokom godine uSrbiji. Imaju}i na umu i jednostavnostkonstrukcije izra|ena su tehni~kare{enja turbinskih agregata, namenjenihza energetsko kori{}enje malihvodotokova.

2. Istraìvanje i osvajanjeoptimalnog oblika proto~nogtrakta Banki turbine Istraìvanje i osvajanje optimalnogoblika proto~nog trakta Banki turbine jezasnovano na postoje}im i novorazvijenim metodama. U okviru ovefaze istraìvanja su definsani obliksprovodnog aparata, obrtnog kola ioptimalni oblik uvodne komore.

Definisanje granica strujnog prostora ucilju otklanjanja neèljenih strujnihefekata je veoma ~est problem u

inènjerskoj praksi, posebnohidroenergetici i hidrotehnici. Strujanjeu krivolinijskim kanalima razli~itogpopre~nog preseka je veomakomplikovano i poprili~no neistraèno.Pravilnim oblikovanjem optimalnogoblika hidrauli~kog prostora seobezbe|uje stabilno strujanje, bezodlepljivanja struje, nastajanjasekundarnih strujanja i nestacionarnihpojava. Kako bi se izbeglo dugotrajnoeksperimentisanje koje ponekad nedovodi do optimalnog re{enja, zadefinisanje strujne geometrije je

RezimeU okviru ovog rada se saèto prikazuju rezultati vi{egodi{njeg istraìvanja,razvoja i osvajanja malih hidroelektrana (MHE) sa Banki turbinama. Bankiturbina zadràva visok stepen korisnosti u {irokom intervalu protoka, {to je odzna~aja za male vodotokove u Republici Srbiji, gde je velika promena protokatokom godine. Banki turbina tipa BT 300.90 je razvijena po svim strogimprincipima hidroenergetske struke: istraìvanje strujanja, geometrijsko-energetskooblikovanje proto~nog trakta, modelska ispitivanja, dobijanje univerzalnihkarakteristika turbine, formiranje MHE i merenje karakteristika agregata. Ukazujese da se, tek na ovaj na~in projektovana i ispitana hidrauli~na turbina, moèpouzdano ugra|ivati u MHE. Na bazi istraìvanja je sa~injen katalog tipiziranihturbinskih agregata sa Banki turbinom, u rasponu snaga od 1 do 315 kW, protokaod 2 do 2,6 . 104 l/s i padova od 3 do 50 m.Klju~ne re~i: MHE, Banki turbina, istraìvanje, razvoj, osvajanje.

Presentation of the Research Development and Realization Resultsof the Small Hydropower Plants with Banki TurbinesIn this paper are briefly presented results of the investigation, development andrealization of the small hydropower plants (SHP) with Banki turbines. Bankiturbine holds high efficiency in a great discharge interval. This is of interest forsmall rivers with great flow fluctuations. Banki turbine of type BT 300.90 isdeveloped under strict hydropower engineering principles: fluid flow investigation,geometrical and energetic shaping of the fluid flow geometry, model testing,obtaining turbine universal characteristics, forming SHP and measuring unitcharacteristics. It is shown that only in this way projected and tested hydraulicturbine could be successfully built in SHP. Catalogue of turbine units with Bankiturbine in the interval of power of 1 to 315 kW, discharge of 2 to 26 m3/s and headof 3 to 50 m is obtained on the basis of the investigations.Keywords: SHP, Banki turbine, investigation, development, realization.

kori{}ena metoda kineti~ke ravnoteèkao teorijski prilaz optimalnog re{enjaoblika strujnog prostora. Kori{}en jeLagranèv princip virtuelnog radaprimenjen za odre|ivanjenajpovoljnijeg oblika strujnog prostora,bez pojava nastajanja zona “mrtvevode”, koje se stvaraju kada fluid nemoè da prati granice strujnog prostora.Jedan od uzroka nastajanja “mrtvevode” je i tzv. inercijsko odlepljivanjekoje se ne moè spre~iti isisavanjemgrani~nog sloja. Proto~ni trakt Banki turbine se sastoji iztri osnovna dela: uvodna komora sasprovodnom lopaticom, radno kolo isifon. Princip rada, kao i za sve ostale

akcijske turbine je,iskori{}avanjekineti~ke energijevode koja se dovodipomo}u uvodnekomore radnomkolu, koji je veomavaàn deo turbine.Njena uloga je dasvojim usmernimpovr{inama dovedevodu u radno kolopod odre|enimuglom sa {tomanjim gubicimaenergije. U uvodnukomoru se sme{tasprovodni organ(sprovodnalopatica), koji sluìza regulacijuprotoka. Poredmlaznika, sahidrauli~kogstanovi{ta,najpogodnije je dasprovodni organbude hidrauli~kioblikovana lopatica,konzolno oslonjena,koja se zavr{avaevolventnimzaobljenjem (slika 1).Problem oblikovanjaoptimalnegeometrije strujnogprostora, koja }eobezbediti stabilnostrujanje saminimumomnepoèljnih pojavaprou~avano je odstrane Strscheletzky-og [1,2] i u okviruradova navedenih uliteraturi [4-7]. Definisanje integraladejstva iodgovaraju}eguslova ravnoteè jeu~injeno u okviruradova Beni{ek i

sar. [4-7], sa teorijskim osnovamaprikazanim u [10]. Metoda kinematskeravnoteè je primenjena u slu~ajuodre|ivanja optimalnog oblika uvodnekomore Banki turbine. Primenomodre|enog prora~unskog postupka navarijantne geometrije uvodne komoreBanki turbine izra~unate su vrednostiintegrala dejstva za svako re{enje. Prema primenjenoj teoriji, odabrano jevarijantno re{enje oblika uvodnekomore Banki turbine sa minimalnomvredno{}u integrala dejstva (slika 2).Obuhvatni uglovi Banki turbine moguimati razli~ite vrednosti. U ovom raduje prikazana konstrukcija za usvojeniugao od 90°. Usvojena je i konstrukcija

za obuhvatni ugao od 120º. Prikazanimetod kineti~ke ravnoteè zasnovan naLagranèvom principu virtuelnog radaprimenjenom na strujanje fluida jekoristan alat za analiti~ko odre|ivanjeoptimalnog oblika granica strujnogprostora, ali zbog uticaja viskoznostidefinitivni oblik strujnog prostora seipak mora proveriti eksperimentalnimispitivanjima, {to je i u~injeno.

3. Projektovanje i izradapotrebne dokumentacije modelaBT I turbinskog regulatoraU okviru ovih aktivnosti je izra|ensklopni crte` Banki turbine BT.90.K(slika 3). Projektovana su dvaoriginalna konstruktivna re{enjaturbinskih agregata sa:

konzolnom Banki turbinom (slika 4),primenljivom na malovodnimvodotocima gde se mogu ostvaritive}i padovi iotvorenom Banki turbinom, zakori{}enje na vodotocima sa malimpadovima i relativno velikimproticajima.

3.1 Konzolna Banki turbina

Banki turbina je upro{}ene konstrukcijebez sopstvenog vratila i leàja. Obrtnokolo se postavlja na vratilo generatora,a oklop turbine se vezuje saprirubnicom na ku}i{tu generatora.Oklop turbine i generator su postavljenina zajedni~ko postolje. Na krajuslobodnog kraja vratila generatorapostavljen je zamajac radi ostvarenjaravnomerne brzine agregata potrebne zaizolovani pogon. Kod prikazanogtehni~kog re{enja ugra|en je i dodatnizamajac sa svojim uleì{tenjem, tako|epostavljen na zajedni~ki ram.Obrtno kolo je izra|eno od ner|aju}eg,a ostali delovi turbine odkonstrukcijskih ~elika. Oklop turbine jetrodelan, a zaptivanje je izvedenogumenim gajtanom okruglog preseka.Zaptivanje obrtnog dela sa strane vratilaizvedeno je V-prstenom od perbunana.Regulacija protoka se ostvarujezakretanjem sprovodne lopatice tipa“klapna”, sa osovinom na kraju.Geometrijski parametri lopatice su datina slici 1. Lopatica je uleì{tena~aurama od samomaznog materijala naosnovi teflona i poliestera, a zaptivanjerukavaca lopatice je izvedeno samanètnama od perbunana saunutra{njom zaptivnom usnom. Bo~nozaptivanje lopatice je sa okruglomgumom u `lebovima. [6]S obzirom na padove sa kojima turbinaradi, za regulaciju je izabran hidrauli~kipogon sa vodom iz proto~nog trakta [6].Servomotor je dvostrukog dejstva,izra|en od ner|alu}eg ~elika.

energija

[132]

Slika 1 Konstruktivni crte` sprovodne lopatice kojaodgovara pre~niku radnog kola D1=300mm

Slika 2 Hidrauli~ki oblik proto~nog trakta Bankiturbine sa obuhvatnim uglom ϕϕ=90o

Zaptivanje klipa i klipnja~e izvr{eno jemanètnama od perbunana, a njihovovo|enje prstenovima na bazi teflona.Zglobne veze poloàja saservomotorom i tegom izvedene su sasamomaznim zglobnim leàjima.Komandovanje servomotora se obavljapreko elektromagnetnih ventila.

3.2 Otvorena Banki turbina - vodenito~ak [6]Kako je otvorena Banki turbina (vodenito~ak) namenjena za kori{}enje na

najmanjim padovima, dovod vode uturbinu je sa donje strane obrtnog kola,kroz usmeriva~ vode. S obzirom namale padove na kojima turbina radi,dolazi do niske u~estanosti obrtanjaturbine, {to zahteva primenudvostepenog kai{nog multiplikatora kodkori{}enja standardnih generatora sasinhronom u~estanosti obrtanja od 1500min-1.Dvostepeni multiplikator je ostvarenpreko me|uvratila, uz primenuzup~astih kai{eva. Vratilo turbine i

me|uvratilo uleì{tenisu sa samopodesivimkotrljajnim leàjimapodmazanim ma{}u, azaptivanje ku}i{taleàja je sa V-prstenovima. Ku}i{taleàja turbinskogvratila prema vodi su,tako|e, zaptivenapomo}u V-prstenova.Kai{ni prenosi senalaze u bo~nimkomorama ku}i{taturbine, ~iji supoklopci zaptivenipomo}u gumenihgajtana okruglogpreseka.Regulacija protoka seostvaruje spu{tanjemsprovodne lopatice uobliku tablastogzatvara~a. Zaptivanjesprovodne lopaticeizvedeno je primenomravnih gumenihzaptiva~a. Sprovodnalopatica je to~kovima,

uleì{tenim sa samomaznim ~aurama, azaptivenim prema vodi sa V-prstenom.Za regulaciju turbine moè se koristitielektromotorni i uljno-hidrauli~nipogon. Sa uzvodne strane ku}i{taturbine postavljen je usmeriva~ vode,koji se ugra|uje u beton brane ilizaustavnog zida. Na ku}i{tu turbinepostavljen je generator sa zamajcem.Kompletan turbinski agregat seugra|uje na otvorenom prostoru na telubrane ili zaustavnog zida, pa je potpunooklopljen [6]

4. Energetska ispitivanja modelaBanki turbine Istraìvanja su obavljena naprojektovanom i realizovanom modeluBanki turbine, pre~nika obrtnog kolaD1=300mm (slika 5). Ugra|en je uopitno postrojenje, na kome su izvr{enaobimna laboratorijska ispitivanja sa dvaobuhvatna ugla uvodnog organa i toϕ=90o i ϕ=120o.Izvr{ena je adaptacija opitnogpostrojenja za energetska ispitivanjasistemom ko~enja turbineelektromotornom ko~nicom. Instalacijaza ispitivanje je prikazana na slici 6.Na osnovu sprovedenih opse`niheksperimentalnih ispitivanja dobijeni sutopografski dijagrami za dva razli~itaobuhvatna ugla (slike 7 i 8).Modelskim ispitivanjima utvr|eni suoptimalni hidrauli~ki oblici proto~nogtrakta klasi~ne Banki turbine. Pri ovimispitivanjima dobijen je optimalniobuhvatni ugao spirale sprovodnogaparata ϕ = 90°, pa je ova serija Bankiturbine ozna~ena sa BT.90.

energija

[133]

Slika 3 Sklopni crte` Banki turbine BT.90.K.

Slika 4 3D kompjuterski model konzolne Banki turbine BT.90.K [8].

6. Rezultati ispitivanja modelaBT.300.90 I BT.300.120 [3]Hidrauli~ke karakteristike turbinskihagregata odre|ene su na bazi rezultatamodelskih ispitivanja Banki turbina,izvr{enih u Laboratoriji Centra zahidrauli~ne ma{ine i energetske sistemeMa{inskog fakulteta u Beogradu [3].Kao krajnji rezultat ispitivanja modelaBanki turbine je nastala i tipizacijaturbinskih agregata sa Banki turbinomserije BT.90. Definisane su oblastiprimene konzolne Banki turbine, Bankiturbine bez multiplikatora, sa kai{nim

multiplikatorom i sa zup~astimmultiplikatorom. Izra|en je katalograznih varijantnih konstruktivnihre{enja Banki turbina sa definisanimmerama. Odre|eni su optimalnihidrauli~ki parametri Banki turbina zarazli~ite pre~nike obrtnog kola Na slici 9 je dat dijagram za izbortipiziranih, konzolnih Banki turbinaprema raspolo`ivim padovima iprotocima.Svaki tip konzolne Banki turbineodre|en je pre~nikom obrtnog kola D1[mm], relativnom {irinom sprovodnog

aparata B/D1 i u~estano{}u obrtanja nT[min-1].Tipizirana su tri pre~nika obrtnog kolaD1 = 140, 180 i 225 mm, kao i trirelativne {irine sprovodnog aparataB/D1 = 0,25; 0,355 i 0,5. Ura|en je idijagram tipiziranih parametaraotvorene Banki turbine, {to je prikazanou okviru rada Ignjatovi} i sar. [6].U tabeli 1 u [6] date su ukupne ipojedina~ne vrednosti prenosnogodnosa kai{nog multiplikatora zatipizirane u~estanosti obrtanja turbine,pri sinhronoj u~estanosti obrtanjageneratora od 1500 min-1. Oba tipaBanki turbine mogu da se eksploati{u iu {iroj radnoj oblasti od one date nadijagramima sa slike 9. [6]. Potpuna tipizacija turbinskih agregatasa Banki turbinom serije BT.90. je datana dijagramu na slici 10.Ura|en je i katalog Banki turbna tipaBT.90 [9].Na slici 11 je data eksploatacionaproto~na karakteristika Banki turbine sarelativnim padovima H/H∧ i relativnimprotocima Q/Q∧, primenljiva za svakutipiziranu jedinicu.Optimalne pogonske ta~ke tipiziranihturbina preko H∧ i Q∧ i karakteristikepobega Banki turbine serije BT.90, i tozavisnost relativne u~estanosti obrtanjau pobegu nP/nT i relativnog otvorasprovodnog aparata od relativnogprotoka u pobegu QP /Q∧ za tri pada jedato u Ignjatovi} i sar. [6].Kod konzolne Banki turbine sahidrauli~nim pogonom sprovodnelopatice, za{tita od pobega se ostvarujezatvaranjem sprovodne lopatice poddelovanjem tega u beznaponskomstanju elektromagnetnih ventila zakomandovanje.Pri elektromotornom pogonu sprovodnelopatice, kod otvorene Banki turbine,za{tita turbinskog agregata od pobegase ostvaruje spu{tanjem sprovodnelopatice sa napajanjem elektromotora izakumulatorske baterije.Delovanje upravlja~kih ure|ajaturbinskog agregata je definisano uokviru Ignjatovi} i sar. [6].

4. Prototip Banki turbineBT.140.90 i adaptacijalaboratorijskog postrojenja zaispitivanje Na osnovu ura|enog projekta, jerealizovano tehni~ko re{enje konzolneBanki turbine pre~nika D1R=140mm(slika 12). Projektovana je i izra|ena potrebnadokumentacija za adaptacijulaboratorijskog postrojenja zaispitivanje prototipa Banki turbine i to unekoliko varijantnih re{enja. Ovde }ebiti prikazana jedna od varijantnihinstalacija (slika 15).

energija

[134]

Slika 5 Ispitivani model Banki turbine sa obuhvatnim uglom ϕϕ=90o

Slika 6 Instalacija za ispitivanje modela Banki turbine BT.300 sa pumpom

Kao prvo, ona ima mogu}nostkalibracije zapreminskog protokomeratipa venturi, zapreminskom metodomdo 100 l/s, koji ~ini jedan od glavnihelemenata za ispitivanje prototipa Bankiturbine (slika 13).Hidrauli~ka instalacija prikazana naprethodnoj slici se sastoji od repariranei ispitane potopne pumpe, tipa Flygt,ispitivanog protokomera, ba`darnogrezervoara (slika 15), divertera sapneumatskim sistemom za regulacijupolo`aja (slika 14) i sistemaprohromskih i fleksibilnih creva sajednim usisnim u ujedno potisnimrezervoarom. Cela instalacija se nalaziu laboratoriji Centra za hidrauli~nema{ine i energetske sisteme, Ma{inskogfakulteta u Beogradu.U okviru realizacije pojedinihtehnolo{kih celina modela Banki

energija

[135]

Slika 7 Topografski dijagram za turbinu BT.300.90

Slika 8 Topografski dijagram za turbinu BT.300.120

Slika 9 Dijagram za izbor tipiziranih, konzolnih Banki turbina premaraspolo`ivim padovima i protocima.

turbine su izra|eni svi elementipostrojenja za ba`darenje protokomerazapreminskom metodom (slika 13) i svidelovi opitnog postrojenja (slika 16).Na ovaj na~in je zavr{ena adaptacijapostoje}eg opitnog postrojenja.Zavr{ene su tehni~ke specifikacije zarealizaciju turbinskog regulatora Bankiturbine, kao i izbor generatora prototipaBanki turbine usagla{enog samogu}nostima opitne instalacije. Unarednom periodu se o~ekuje

laboratorijsko ispitivanje prototipaBT.140.90.

Definisanim postupkom prera~unavanjasa modela na prototip pre~nikaD1R=140mm je dobijena proto~naeksploataciona karakteristika konzolneBanki turbine BT90, K-11/5-1000 (slika 17).

Provera je vr{ena za nazna~ene ta~ke nadijagramu na slici 17. Odabir turbine jeizvr{en za lokaciju jednog ribnjaka.

8. Primer primenaMHE sa BankiturbinomNa potoku mestaPa{tri} blizu Valjeva jeizgra|ena malahidroelektrana u zgradipostoje}e vodenice. Umalu hidroelektranu jeugra|ena propelernacevna turbina. MHE uoblasti manjih protokanije mogla, zbognaglog pada stepenakorisnosti, da ostvaripotrebnu snagu. To jeposledica karakteristikepropelerne cevneturbine da ima dobarstepen korisnosti uuskom intervaluprotoka. Ugradnjom adekvatneBanki turbine u MHE,koja ima mnogo {irepodru~je rada, mo`e seposti}i znatno boljeiskori{}enje vodotoka.

Idejno re{enje ugradnje Banki turbine jedato na slici 18.

9. Zaklju~akNa osnovu vi{egodi{njeg iskustva uproblematici malih hidroelektrana injihovom primenom na malimvodotocima sa {irokim opsegomprotoka, pokazalo se da Banki turbinapri padovima od 1-50m ima, uop{tenore~eno, nesumljivu prednost u odnosunad mnogim drugim tipovima turbina.Konstrukcije konzolne i otvorene Bankiturbine zavisno od veli~ine pada suproistekle iz zahteva da malehidroelektrane moraju biti {tojednostavnije i ujedno bez posade. Uokviru ovog rada su ukratko prikazanaobimna obavljena eksperimentalnaispitivanja u cilju osvajanjanajpogodnijih hidrauli~kih oblika iodre|ivanja univerzalnih karakteristikaBanki turbina u laboratoriji Centra zahidrauli~ne ma{ine i energetske sistemeMa{inskog fakulteta u Beogradu.Posebna va`nost u primeni Bankiturbina razmatranih u okviru ovograda se sastoji u posedovanjuuniverzalnih hidrauli~kihkarakteristika i svodnih dijagrama.

Energetski pokazateljiNa osnovu dobijenih i obra|eniheksperimentalnih podataka na modeluMHE sa Banki turbinom se do{lo dozaklju~ka da je stepen korisnosti Bankiturbine BT.90.K 81%. Kako Bankiturbina, za razliku od recimo Fransisovei propelerne turbine, zadr`ava prili~novisok stepen korisnosti u {irokomintervalu protoka, to se ona pokazujepogodnom za male vodotokove sa

energija

[136]

Slika 10 Tipizacija turbinskih agregata-turbinski agregati sa Banki turbinom serije BT.90.

Slika 11 Eksploataciona proto~na karakteristika Banki turbine

energija

[137]

Slika 12 Prototip Banki turbine BT.140.90, pre~nika D1R=140mm

Slika 13 Kalibracija protokomera zapreminskom metodom za instalacijuza ispitivanje karakteristika prototipa Banki turbina

velikim oscilacijama u protoku tokomgodine. Ostali tipovi turbina jedini~neregulacije (jeftinije opcije) imaju velikistepen korisnosti van optimalne radneoblasti.

Ekolo{ki pokazatelji

Ekolo{ka istraìvanja su pokazala i dahidroenergija poseduje daleko manjljenegativnih eko bodova ~ak i odvetrogeneratora.

Ekonomski pokazatelji

Svi ekonomski pokazatelji, koji sudefinisani u okviru odgovaraju}ihstudija, ukazaju na opravdanostinvesticija u ovoj oblasti. Jednostavnostizrade Banki turbine obezbe|uje 30%manju cenu od alternativnih turbina(drugi tipovi).

Tehnolo{ke mogu}nosti

Na osnovu svega prikazanog, moè sezaklju~iti da je mogu}e proizvestidoma}u MHE sa Banki turbinom saodli~nim karakteristikama. Na ovajna~in se ukazuje na mogu}nostinvestiranja u ovu privrednu granu,kako bi se smanjio deficit u trgovini sainostranstvom. Na ovaj na~in, se jo{jednom, podvla~i da bi trebalo prilikomuvoza baciti akcenat samo na visoketehnologije.

Zahvalnost

Autori duguju zahvalnost Ministarstvuza nauku i za{titu ìvotne sredine kojeje finansiralo projekat EE 719-1019B,kao i Ministarstvu nauke RepublikeSrbije koje finansira projekat -01-2960/2006-85.

Literatura[1] Strscheletzky, M.: Ein Betrag zur

Theoreme des hydrodinamicGleichgewichts von Strömungen,

Voith Forschung und Konstruktion,Heft 2, Aufstatz 1, 1957.

[2] Strscheletzky, M.: KinetischesGleichgewicht der Innerströmungeninkompressibler Flussigkeiten, VDI-Z Reihe 7, Nr. 21, Berlin, 1969.

[3] Beni{ek M.,Ignjatovi} B.,Nedeljkovi} M.,Ili} D., ântrak \,Boì} I.:Energetskaispitivanja BankiturbineBT.300.120obuhvatnog uglauvodnog uglauvodnog organa j=120° imodifikovaneBanki turbineBT.300.90obuhvatnog uglauvodnog uglauvodnog organa j=90° u Centru zahidrauli~ne ma{inei energetskema{ine Ma{inskogfakulteta uBeogradu,Ma{inski fakultet,Beograd 2005.

[4] Beni{ek, M., ântrak, S., Ignjatovi},B., Pokrajac, D.: Application of theMethod of Kinetic Balance for FlowPassage Forming, HydraulicMachinery and Cavitation, KluwerAcademic Publishers,Dordrecht/Boston/London, pp. 455-464, 1996.

energija

[138]

Slika 14 Diverter ugra|en na ba`dranomrezervoaru sa pneumatskim sistemom

Slika 15 Ba`darni rezervoar zapreminske metodemerenja protoka

Slika 16 Shematski prikaz instalacije za ispitivanje prototipa MHE sa Banki turbinom BT 140.90

1- potopna pumpa FLYGT 2151.011; 2- fleksibilna cev od PVC-a tip texoflex-UP; 3- Priklju~ni konus-ulazni; 4-prohromska cev L=4000m; 5- Venturimetar; 6- prohromska cev L=2000mm; 7- priklju~ni konus-izlazni; 8- prirubnica; 9- ba`drani rezervoar pre~nika 1m, visine 3m; 10- fleksibilna cev od PVC-a tip texoflex-UP; 11- ispitivana Banki turbina;12- generator; 13- usisni rezervoar 9980x1780mm.

[5] Beni{ek M., ântrak S., Nedeljkovi}M., Ili} D., Boì} I., ântrak \.:Defining the Optimum Shape of the

Cross-flow Turbine Semi-spiralCase by the Lagrange’s Principle ofVirtual work, FME Transactions,

University of Belgrade, Faculty ofMechanical engineering, Belgrade,New Series, Vol.33, Number 3, pp.141-144., 2005.http://www.mas.bg.ac.yu/transactions/Vol_33_No3.html

[6] Ignjatovi} B., Beni{ek M.,Nedeljkovi} M., Ili} D., ântrak \.,Boì} I. (2005): Banki turbina –pogodan tip male hidroturbine zaiskori{}enje potencijala malih reka(tokova), 12 Simpozijum termi~araSCG, Zbornik na CD-u (ISSN 86-80587-51-6), Sokobanja 18-21.10.2005., Dru{tvo termi~ara SCGi Ma{inski fakultet u Ni{u.

[7] Beni{ek M.H., ântrak S.M.,Nedeljkovi} M.S., ântrak Dj.S.,Ili} D.B., Boì} I.O. (2006): Fluidboundaries shaping using themethod of kinetic balance, ThermalScience, Vol.10, No. 4, Issue 15, pp.153-162., UDC: 532.559/.556, ISSN0354-9836., http://thermalscience.vin.bg.ac.yu/pdfs /2006-4/13-Benisek.pdf

[8] Beni{ek M i sar.: Prezentacija -zavr{ni i godi{nji izve{taj za 2006.god., Projekat EE 718-1019B: "Malehidroelektrane sa Banki turbinamaza proizvodnju elektri~ne energije idirektne veze sa pumpnimsistemima", Ma{inski fakultet,Beograd. (rukovodilac prof. drMiroslav Beni{ek)

[9] Beni{ek M. I sar. (2006): KatalogBanki turbina tipa BT.90, Ma{inskifakultet, Beograd.

[10] ântrak S. (2005): Hidrodinamika,4. izdanje, Ma{inski fakultet,Beograd.

energija

[139]

Slika 18 MHE Stepanovi}a mlin

Slika 17 Proto~na eksploataciona karakteristika konzolne Banki turbineBT90, K-11/5-1000

Iva Babi}, @eljko \uri{i}Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu

UDC: 662.756.3.001/.004 (497.11)

Tehno-ekonomski iekolo{ki motiviproizvodnje biodizela uSrbiji

energija

[140]

1. UvodObnovljivi izvori energije (biomasa,energija malih vodotokova, vetra,geotermalna energija) su energetskiresursi na kojima }e se bazirati daljirazvoje energetike u svetu. Jedan odgoru}ih problema u oblasti energetikepredstavlja permanentni porastpotro{nje nafte, dok sa druge stranesirove nafte je sve manje. Ukupnasvetska potro{nja nafte danas dostièskoro 4 milijarde tona godi{nje, aukupne rezve su procenjene na oko 120milijardi do 160 milijardi tona. Preradanafte }e dosti}i vrhunac izme|u 2010. i2012. godine, a uzimaju}i u obzirograni~enost zaliha, neophodno je da sena|u novi izori energije. Jedna odmogu}nosti zadovoljavanja ljudskihpotreba su obnovljivi izvori energije.Prirodni i tehni~ki potencijalobnovljivih izvora energije na dnevnomnivou je oko 20.000 puta ve}i oddnevne potro{njene nuklearnih i fosilnihgoriva. Sagorevanje fosilnih goriva, aposebno onih baziranih na nafti i uglju,predstavlja najverovatnije uzrokglobalnom zagrevanju, tj. stvaranjuefekta staklene ba{te. Iscrpljenostrezervi sirove nafte i ekolo{ki problemivezani za njenu preradu i kori{}enje suosnovni razlozi za{to se treba okrenutibioizvorima koje pretvaramo u biodizeli bioetanol.Biodizel je motorno gorivo koje sedobija transformacijom biljnih uljarepice, soje ili drugih biljnih ulja umetilestre masnih kiselina reakcijomesterifikacije sa metanolom.Karakteristike biodizela su vrlo sli~nesa karakteristikama dizel gorinadobijenog iz mineralnog ulja. Iz tograzloga, u razvijenom svetu, biodizel sesve vise koristi kao zamena mineralnomdizel gorivu ili u odgovaraju}oj sme{isa njim. To ima prvenstveno veliki

ekolo{ki zna~aj. Ekolo{ki standardirazvijenog sveta su sve stroì iizraèniji u pogledu smanjenja emisijeugljendioksida, tako da biodizel i u tompogledu predstavlja gorivo budu}nosti.U razvijenom svetu biodizel seuglavnom koristi kao zamenamineralnog dizela jer se primenom~istog biodizela smanjuje emisija{tetnih gaova (NOx, CO2, SO2) i ~vrstih~estica jer biodizel ne sadrì sumpor.Trend proizvodnje ovog goriva je ustalnom porastu. Njegova proizvodnja u2005. god. prelazi vi{e miliona tona.Evropska unija je za 2010. godinu jeudeo biogoriva u ukupnoj potro{nji od5,75 %, a to zna~i proizvodnja 13,5miliona tona biogoriva. O~ekuje se dado 2020. godine u~e{}e biogoriva u EUbude 10 %. Austrija èli da ovajprocenat dostigne ve} 2010. godine,dok je Nema~ka ve} prevazi{la ciljeve uproizvodnji.

Na{a dràva, koja se uklju~uje svakimdanom sve vi{e u razvijeni svet, morapreduzeti odgovaraju}e mere u ciljuposticanja proizvodnje ovog ekolo{kogi obnovljivog goriva. Takve mere biobezbedile intenzivniji razvojpoljoprivrede, pobolj{anje za{titeìvotne sredine, smanjenje uvoza sirovenafte, otvaranje novih radnih mesta... .S druge strane ovakve mere postaju iobaveza jer su sve ~lanice EU,srazmerno procenjenim resursima,obavezane da uve}aju proizvodnjubiogoriva. S obzirom da na{a zemljaposeduje zna~ajne potencijale zauzgajanje biljnih kultura za proizvodnjubiodizela o~ekuje se da }e upredstoje}em periodu intenzivno serazvijati doma}a industrija biodizela.

2. Tehnologija proizvodnjebiodizelaNa trì{tu postoje razli~ite tehnologijeproizvodnje biodizela. Za fabriku za

RezimeU radu je dat kratak pregled tehnologije proizvodnje biodizela sa osvrtom naprimarne sirovine za njegovu proizvodnju. Prikazane su osnovne karakteristike saposebnim osvrtom na ekolo{ke prednosti biodizela u odnosu na mineralna goriva.Analizirane su mogu}nosti i obim proizvodnje biodizela u Srbiji sa aspektaresursa, odnosno agrotehni~kih uslova za gajenje uljane repice koja, kao primarnasirovina, pokazuje najboju ekonomsku isplativost za organizovanu i kontinuiranuproizvodnju biodizela.Klju~ne re~i: obnovljivi izvori energije, biodizel, ekologija

Technical, Economical and Environmental Reasons for BiodieselProduction in SerbiaIn this paper, a short review of main technological process of bio-dieselproduction with primary raw materials retrospection in bio-diesel production hasbeen given. Main characteristics with retrospection of ecological advantages ofbio-diesel with respect to mineral fuels are been showen. Possibilities and quatumof output of bio-diesel in Serbia are been analyzed from the aspect of resources.Agritechnical conditions, wich are necessary for rape oil raising, are showing thebest economic payable reasons for organized and continued bio-diesel production.Key words: Renewable energy sources, bio-diesel, ecology

proizvodnju biodizela bitni su mesto ilogistika. U EU proizvodnja biodizelapodleè odgovaraju}im standardima(EN 14214 je Evropski standard zaproizvodnju biodizela).Biodizel se defini{e kao monoalkalniestar masnih kiselina dobijen od biljnihulja ili ìvotinjskih masti. Biodizel sedobija kada biljno ulje ili ìvotinjskemasti hemijski reaguju sa alkoholomproizvode}i novu supatancu, koja jepoznata kao alkalni estar masnihkiselina (fatty acid methyl ester –FAME). Ova reakcija zahteva prisustvokatalizatora, a kao nusproizvod sedobija glicerol. Primera radi, od 100 kgbiljnog ulja i 10 kg metanola dobijamo100 kg biodizela i 10 kg glicerola.Osnovne osobine sirovina (biljnih ulja iìvotinjskih masti) proisti~u iz ~injeniceda su uglavnom sastavljeni odspecijalnih organskih jedinjenanazvanih trigliceridi. Molekulitriglicerida su izgra|eni od tri jedinicemasnih kiselina pri~vr{}ene trostrukomugljeni~nom ki~mom. Trigliceridi sepretvaraju u digliceride, koji se potompretvaraju u monogliceride, a oni zatimu glicerol. Svaki stepen pretvaranjaproizvodi po jedan molekul metil estra,odnosno molekul biodizela.Tehnolo{ki proces proizvodnjebiodizela odvija karakteri{u slede}efaze:1. Skladi{tenje sirovina2. Rafinacija sirovog ulja i priprema

katalizatora3. Transesterifikacija rafinisanog ulja4. Vakuum uparavanje5. Ekstrakcija sapuna6. Separacija i su{enje7. Filtracija, aditiviranje i skladi{tenje

biodizela

3. Ekonomi~nost i tro{koviproizvodnje biodizelaAnaliziraju}i potencijale i cilj od 5,75% u~e{}a u 2010. godini, vidimo davi{e od polovine potrebnih sirovina zaproizvodnju biodizela, EU mora dauveze. U na{oj zemlji situacija je ne{todruga~ija. Podaci govore da je pro{legodine proizvedeno oko 196.208 tonaulja, i ako uzmemo u obzir potro{njaulja od 12 litara po stanovniku,moèmo da zaklju~imo da oko 100.000litara ulja ode u prehrambenu industriju.Sve ostalo moè biti raspoloìvo zabiodizel. Srbiji je za proizvodnjuuljarica raspoloìvo preko 600.000hektara oranica. U planu setve za ovugodinu o~ekuje se i vi{e od 200.000tona ulja. Dodaju}i na ovo i ve}kori{}ena ulja i ìvotinjske masti, Srbijadefinitvno ima potencijal zaproizvodnju biodizela na nivou 200.000tona godi{nje. Sa aspekta potro{njenafte Srbija ima sasvim dovoljno

potencijala da ostvari 5,75 % koji senajavljuje u EU. Prednost kori{}enja biodizela se ogledai u tome {to potro{a~ moè da dobijepouzdano i kvalitetno gorivo po niòjceni. Razlika cena dizela i biodizela nabenzinskim pumpama u EU je oko 10evrocenti, s tim {to oscilira u zavisnostiod cena ulja i nafte na svetskom trì{tu.Trend rasta cene sirove nafte je znatnove}i nego kod jestivih ulja tako damoèmo o~ekivati da }e u budu}nostibiodizel biti jo{ konkurentniji.Obnovljiva goriva smanjuju zavisnostod uvoza fosilnih goriva. Toistovremeno uti~e na izvoz, a {to se ti~eSrbije mogu}e je deo proizvodnjebiodizela izvoziti na najbliè trì{te EU.Da bi biodizel bio isplativ, stru~njaci suprocenili da on mora da ima oko 8 %niù cenu od fosolnih goriva. Pri tome,pet odsto je pokazatelj niè energetskeefikasnosti ovog goriva, a tri odsto jeprocenjeni potreban nivo da bi seprivukli potro{a~i.

4. Ekolo{ki motivi proizvodnjebiodizelaU poslednje vreme, u cilju za{titeìvotne sredine, postavlja se zahtev damineralno gorivo mora da sadrì {tomanje sumpora, elementa koji mu jeodre|ivao veli~inu mazivnosti.Dokazano je da biodizel ne o{te}ujedizel motor, ~ak naprotiv njegovakarakteristika pove}ane mazivnosti uodnosu na mineralni dizel omogu}ujesmanjenje habanja vitalnih delovamotora. Me{avina biodizela imineralnih dizela smanjuje emisiju{tetnih gasova, a maksimalna mazivostse postiè pri 10 % ume{anogbiodizela.Uprkos stalnom razvoju tehnologija zasmanjenje emisije koli~ine razli~itih{tetnih materijala, zaga|ivanje se stalnopove}ava. Najve}i problemi vezani zazaga|ivanje vazduha su slede}i:1. Stvaranje kiselih jedinjenja kao

posledica emisije sumpordioksida

energija

[141]

Slika 1 Prednost kori{}enja energije iz biomase u odnosu na kori{}enjeenergije iz fosilnih goriva sa stanovi{ta stabilnosti koli~ineugljenika u amosferi

(SO2), azotnih oksida (NOx) iamonijaka (NH3) sa {tetnimdelovanjem na vegetaciju,materijalna dobra i ekosistemepovr{inskih voda.

2. Prizemni ozon koji nastaje sloènimhemijskim reakcijama u atmosferiazotnih oksida, i u prisustvusun~evog zra~enja {tetno deluje nazdravlje ljudi, vegetaciju imaterijalna dobra.

3. Kvalitet vazduha, vezan za niz{tetnih gasova i ~estica u prete`nogusto naseljenim podru~jima igradovima.

4. Emisija gasova „staklene ba{te“ sadelovanjem na globalnu promenuklime.

Na slici 1 su prikazani tokovi energije iugljenika, gde se moè uo~iti prednostkori{}enja energije iz biomase u odnosuna kori{}enje energije iz fosilnih gorivasa stanovi{ta stabilnosti koli~ineugljenika u amosferi .Istraìvanja u razvijenim zemljama supokazala da najvi{e ìvotnu sredinuzaga|uju motorna vozila (vi{e od 50%), zatim termoelektrane i industrijskapostrojenja na klasi~an pogon.Sagorevanjem goriva u saobra}ajuemituju se u atmosferu olovo,neorganska jedinjena hlora i broma,ugljovodonici, azotni oksidi i oksidisumpora. Iz ovih razloga me|unarodnazajednica donosi i poo{trava propise

kojima se utvr|uje kvalitet te~nihnaftnih goriva, koji je prihvatljiv zaìvotnu sredinu i zdravlje ljudi, i svevi{e stimuli{e kori{}enje goriva biljnogporekla, ~ijom primenom se naveden{tetne emisije znatno smanjuju.Kako u Srbiji biodizel nije jo{ u {irojupotrebi, to }emo za primer dati nekerezultate o ispitivanju zaga|enostikori{}enjem ovih goriva, koji suobjavljeni u SAD i Nema~koj. 1. Izve{taj je dat za autobus jednog

gradskog prevoznika i analizira seukupna emisija. Dodatno seupore|uje ukupne emisije ~istogbiodizela (B100) i 20% me{avinebiodizela (B20) i klasi~nogmineralnog dizel goriva :1.1 - Kori{}enjem (B100) smanjujese emisija (NOx) za 13,35% , dok jepri kori{}enju (B20) ukupna emisija(NOx) smanjena za 2,67%.1.2 - Kori{}enjem (B100) smanjujese emisija ~vrstih ~estica za 32% ,ugljendioksida za 35% i oksidasumpora za 8%.1.3 - Ukoliko se posmatra samoemisija ispu{tenih gasova iz vozila ,pri kori{}enju (B100) nema emisijeoksida sumpora (SOx), emisijaugljovodonika (HC) je manja za37%.

2. Nema~ka udruènja za za{tituìvotne sredine navode podatke

uporednog testiranje sprovedenog na54 razli~ita dizel motora:2.1- da je emisija (NO2) manja za od10 % do 12 %2.2- da je emisija (HC) manja za od10 % do 35 % 2.3- da je emisija ~vrstih ~esticamanja za od 24 % do 36 %2.4- da je emisija ~a|i manja za od50 % do 52 %

Rezultati navedenih istraìvanjapokazuju da je biodizel ekolo{ki znatnoprihvatljiviji, bilo kao ~isto gorivo(B100) ili kao me{avina sa mineralnimdizelom (B20), u odnosu na mineralnogorivo.

4. Perspektive proizvodnjebiodizela u SrbijiBiodizel je na Balkanu postaointeresantno gorivo pre dvedesetakgodina, posebno za vreme sankcijaprema Srbiji i Crnoj Gori. Taj periodkarakteri{e primitivna proizvodnja, jakomalog kapaciteta. Za organizovanuproizvodnju ve}ih koli~ina biodizelapotrebno je pre svega sagledati uslove,odnosno resurse sirovina za njegovuproizvodnju.Najzna~ajnije uljarice koje se proizvodeu Srbiji su: suncokret, soja i uljanarepica. Kod nas se najvi{e uzgajasuncokret na oko 220.000 hektara nagodi{njem nivou, dok je proizvodnja

energija

[142]

Slika 2 Srednje godi{nje temperature u razli~itimregionima Srbije

Slika 3 Prose~ne godi{nje padavine u razli~itimregionima Srbije

uljane repice oko 22.000 tona godi{nje.Po{to je uljana repica najzna~ajnijasirovina u Evropi za proizvodnjubionafte moè se smatrati da je i kodnas ekonomski najopravdanije da seorjenti{emo na ovu bolju kulturu.Uljana repica se u Srbiji isklju~ivokoristi za dobijanje konzumnog ulja isa~me. Njeno seme sadrì od 40% do44% sirovog ulja i od 18% do 25%belan~evina. U poslednje vreme usvetu, zahvaljuju}i istraìva~om radu,su stvorene nove biljne kulture uljanerepice, koje imaju pobolj{ani kvalitetulja i sa~me. Za klijanje semena uljanerepice potrebna je minimalnatemperatura od 2C do 3C. Optimalanrok setve na na{em podru~ju je od 25.avgusta do 5. septembra tokom jednegodine. Najnià temperatura koju ovabiljka podnosi je -15C, a pod sne`nimpokriva~em i do -25C. Transpiracijskikoeficijent uljane repice iznosi 650-750litara vode po kilogramu suve zemlji{nematerije u toku jednogodi{njeguzgajanja. Na slikama 2 i 3 prikazani suregioni koji su sa aspekta agroteU Srbiji postoji veliki deo obradivihpovr{ina za koje su ispunjeni sviagritehni~ki uslovi za gajenje uljanerepice kao osnovne kulture zaproizvodnju biodizela {to, sa aspektaresursa, daje potrebne uslove da Srbijapostane zna~ajni evropski proizvo|a~biodizela. Me|utim, za razvoj industrijebiodizela potrebno je pre svega nadràvnom nivou doneti mere podr{ke zainvesticije u ovaj sektor energetike.

Zaklju~akBiodizel je obnovljivo, netoksi~no ibiorazgradljivo gorivo. Dakle,biodizel je definitivno obnovljiv, to je~injenica koja dodu{e ne moè da re{ivelike probleme koji nastajunedostajanjem neobnovljivih mineralnihgoriva , ali moè da ih ublaì .Netoksi~nost i biorazgradljivost sukorisne karakteristike , ali one suzna~ajne samo ako se gorivo koristi u~istom stanju (B100), kao u Nema~koj iAustriji. Za 20 % i niì sastavume{anosti sa mineralnim dizelom , kaou SAD-u, nivo ume{avanja odre|ujenivo netoksi~nosti i biorazgradljivosti„blendovanog“ goriva.Biodizel obezbe|uje smanjenje „CO2emisije“! Iako je koli~ina ( CO2 )emitovana kroz izduvnu cev motora ,po kilovatu snage motora , u osnovi istakao i pri kori{}enju mineralnog dizelgoriva , ugljenik ( C ) , koji je bio uzetiz atmosfere od strane biljke , je ponovovra}en u atmosferu . U pogledu tehni~kih karakteristikaosnovna prednost biodizela leì unjegovom efektu cetanskog broja(cetane number) , emisiji (emissions) , u

njegovoj ta~ki paljenja (flash point) injegovoj mazivnosti (lubrisity) .U Srbiji postoji veliki deo obradivihpovr{ina za koje su ispunjeni sviagritehni~ki uslovi za gajenje uljanerepice kao osnovne kulture zaproizvodnju biodizela. Ovi resursi biomogu}ili godi{nju proizvodnju od 200000 tona ovog ekolo{ki prihvatljivoggoriva.

Literatura[1] Tehnologies Project DELTA 2001 ,„ ORTEZA „ – Martin , „ LUBOCONSCHEMICALS „ – Bratislava, 2001.[2] EN 14214 : Automotive fuels- Fattyacid methyl esters ( FAME ) for dieselengines – Requirements and testmethods, 2004.[3] Jon Van Gerpen,, BusinessManagement for Biodiesel Producers,Iowa State University , Ames , Iowa,2004.[4] U.S. Department of Energy,Biodiesel Handling and Use Guidelines,2004.[5] Schlamadiger B. Towards aStandard Methodology for greenhousegas Balances of Bioenergy systems incomparison with Fossil Energy systems,Biomass and Bioenergy, 1997.[6] Ekonomist, 2007.

energija

[143]

Ivica Nen~i}, Nikola Rajakovi}Elektrotehni~ki fakultet, Beograd

UDC: 621.311.243 (497.11)

Tehni~ko-ekonomskaanaliza upotrebe solarnihtermalnih panela u Srbiji

energija

[144]

1. UvodEnergiju Sunca moèmo da koristimoza grejanje i hla|enje (solarni termalnipaneli/kolektori) i za proizvodnjuelektri~ne energije (fotonaponskisistemi i koncentrisani solarni termalnisistemi). Solarni termali sistemi ~ineoko 90% od ukupnog broja sistema zaiskori{}enje energije Sunca koji sutrenutno instalisani u svetu. Ovaj na~iniskori{}enja solarne energije predstavljanajisplatljiviji oblik i poseduje zna~ajanpotencijal za dalji razvoj. Princip radasolarnih termalnih sistema je baziran nasvima poznatom principu da Suncezagreva radni fluid koji se nalazi utamnom sudu, koji se kasnije koristi zarazne svrhe. Tehnologija solarnihtermalnih panela je dostigla svoju punuzrelost. Naravno, daljim smanjenjemtro{kova izrade, a samim tim i cenetehnologija se uti~e na ekomonijuveli~ine i trì{ne aspekte. Grejanje vodepomo}u solarnih termalnih panela jejeftinije u pore|enju sa klasi~nomupotrebom elektri~nih bojlera, {to jenaro~ito izraèno u ju`nijim delovimaEvrope. Vizuelni uticaj solarnihtermalnih kolektora se smanjujekonstantnim pobolj{anjem njihovogdizajna. 1995 godine, u EU je biloinstalisano oko 6,5 miliona m2 solarnihtermalnih kolektora [1]. Na sici 1 jeprikazano pore|enje trenda rastasolarnog termalnog sektora i ciljadefinisanog Belim Papirom. Zbogzapostavljanja ovog sektora obnovljivihizvora energije cilj se ne}e ostvariti.Zbog toga se treba postaviti jo{ambiciozniji cilj za razvoj ovog sektorau Evropi do 2020. godine, kojiaproksimativno iznosi oko 1m2

instalisanih panela po stanovniku, ilioko 320 GWth instalisane snage.Danas, industrija solarnih termalnihsistema nudi re{enja u funkcijiodrìvosti grejanja i hla|enja. Sistemi

za grejanje vode za ku}nu upotrebu,kao i kombinovani sistemi koji delompokrivaju i grejanje prostorija su veomarasprostranjeni u Evropi. Drugi sektorpredstavljaju sistemi za hla|enje idobijanje procesne pare, koji trenutnoigraju veoma va`nu ulogu uenergetskom snabdevanju i bilansu. Zanekoliko decenija, nafta i gas }e bitipreskupi da bi se koristili u

niskotemperaturnim isrednjetemperaturnim aplikacijama. Jasnii nepogre{ivi znaci globalnog zagrevanjajasno potenciraju potrebu za smanjenjememisije gasova staklene ba{te.

2. Podru~ja primeneSolarni termali sistemi se primenjuju udoma}instvima za grejanje vode, kao i

RezimeU ovom radu je obra|eno stanje tehnologija solarnih termalnih sistema isagledane mogu}nosti njihove upotrebe za razne aplikacije, sa posebnimnaglaskom za grejanje vode u zavisnosti od geografske lokacije i klimatolo{kihparametara. Ura|ena je jedna tehno-ekonomska analiza softverskim paketomRETScreen na primeru hotela koji koristi solarni termalni sistem za grejanje vode iprikazani su dobijeni rezultati.

AbstractIn this paper, we’ve discussed current solar thermal technologies. The possibilitiesfor their usage in various applications, with special emphasis on solar hot watersystems in correlation with geographic location and climatologicall parameters.Analysis of one such system (mountain hotel) was conducted with RETScreensoftware, and the results are shown.

Slika 1 Pore|enje trenda rasta solarnog termalnog sektora i ciljadefinisanog Belim Papirom (White Paper)

Izvor: EurObserv ’ER 2006

za grejanje prostorija, za hla|enje, zadobijanje procesne pare i za grejanjevode u bazenima. Na slici 2 je prikazanodnos potra`nje i snabdevanja toplomvodom za grejanje i hla|enje. Sa slike 2 se vidi da je potra`nja zatoplom vodom skoro konstantna tokomcele godine. Potra`nja za grejanjem ihla|enjem zavisi od godi{njeg doba, tj.da li je leto ili zima. Solarnimtermalnim kolektorima se gotovopokriva celokupna potra`nja za toplomvodom i za hla|enjem prostorija.Grejanje prostorija je najpotrebnije zimikada ima najmanje sun~anih sati, te jeuglavnom potreban dodatni izvorenergije za dogrevanje prostorija.

2.1 Grejanje vode u doma}instvima

Energija se u doma}instvima uglavnomtro{i na grejanje vode i prostorija zimi.Za ovo su potrebne relativno nisketemperature od 40-60°C, koje se mogudobiti solarnim termalnim sistemimaizbegavaju}i nepotrebno tro{enje gasa,nafte ili elektri~ne energije. Ovakvimsistemima se moè obezbediti skoro100% potreba za toplom vodom izna~ajan deo potreba za grejanjemprostorija. Sistemi sa prirodnimprotokom fluida (neforsirani) rade bezdodatnih pumpi. Oni su {irokorasprostranjeni u ju`nom delu Evrope.Sistemi sa forsiranom cirkulacijom sukompleksniji i nazivaju se kombinovanisolarni sistemi. Oni su {irokorasprostranjeni u centralnoj i severnojEvropi. Na slici 3 su prikazana ova dvasistema.

2.2 Solarna energijaza hla|enje

Sistemi za hla|enjekoriste termalnuenergiju Sunca. Kadase kao pomo}nisistem koriste kotlovina biomasu, mogu}eje posti}i pribli`no100% hla|enjeobnovljivim izvorimaenergije (Sun~evaenergija i biomasa).Ovakvi sistemi su jo{uvek veoma skupi, ali

se u narednim godinama o~ekujezna~ajno smanjenje cena uz dalji razvojtehnologija i ekonomije veli~ine. Ovisistemi tako|e mogu da obezbedeenergiju potrebnu za grejanje vode iprostorija u doma}instvima. Prednostovakvog sistema je {to posedujepomo}ni izvor energije, bojler nabiomasu, koji omogu}ava grejanjeprostorija i vode tokom cele godinekada sun~evo zra~enje nije dovoljno dase odgovori na potra`nju, pogotovuzimi. Potra`nja za hla|enjem jepove}ana leti, kada je sun~evo zra~enjenajve}e i njime se moè pokriti i do50% potreba za hla|enjem. Ovakvisistemi }e sigurno imati veomazna~ajnu ulogu u budu}nosti u sektorugrejanja i hla|enja.

2.3 Industrijska procesna paraSolarni termalni sistemi su u stanju daobezbede i toplotu koja je potrebna idovoljna za neke industrijske procese.Solarni kolektori niske temperatureobezbe|uju temperaturu vode izme|u60-100°C koja je odgovaraju}a zamnoge industrijske procese, kao {to suprocesi u industriji prehrambenihproizvoda, desalinizacije vode,industrijsko pranje i dr. Pogodnijatemperatura za industrijske proceseiznosi 80-240°C [4], Ovakvi sistemi suveoma retki, ali postoji veoma velikipotencijal za razvoj ovakvih sistema uindustrijskim granama.

2.4 Grejanje vode u bazenima

Za ovakve aplikacije su idealni iuglavnom se koriste najjeftiniji

elementi termalnih sistema, tj.nezastakljeni termalni kolektori kojimase produàva sezona kupanja bezupotrebe nekog drugog vida energije zadogrevanje vode. Upotrebomzastakljenih kolektora tako|e seproduàva sezona kupanja, ali se i deosolarne energije moè iskoristiti zagrejanje prostorija i vode.

3. Solarni termalni sistemiU ovom radu smo se opredelili zasolarne termalne sisteme koji se koristeza grejanje vode i prostorija, po{to oniimaju naj{iru primenu u svetu i kod nas.Ovi {iroko rasprostranjeni sistemi sekoriste za grejanje vode udoma}instvima, stambeninim zgradama,restoranima, hotelima, motelima,bolnicama, sportskim objektima i ~akponekad i u industrijskim objektima kaona primer perionicama automobila,perionicama ve{a i ribnjacima. Ovakvisistemi tako|e mogu da seupotrebljavaju i za grejanje plastenika.Tipi~an primer solarnog termalnogsistema sa svim komponentama jeprikazan na slici 4. Komponenete sistema pod brojevima 1,2 i 3 predstavljaju solarne termalnepanele, fotonaponske panele (koji se nekoriste u svim sistemima) i razmenjiva~toplote, respektivno. Solarni termalnipaneli apsorbuju solarnu energiju ~imese zagreva radni fluid koji obi~nosa~injava me{avina vode i glikola kojidozvoljava da sistem bude operativan itokom zime kada se niske temperature.Ispod kolektora se nalazi razmenjiva~toplote koji toplotu radnog fluidaprenosi na vodu. Ova zgrejana voda seskladi{ti u bojleru za predgrevanje(ozna~en brojem 4) u kojem se moè~uvati i po nekoliko dana kada nai|eperiod bez Sunca. Solarni termalnisistemi koji nisu projektovani dazadovolje celokupnu potrebu za toplomvodom tokom cele godine, poseduju idodatne greja~e za vodu koji koristeelektri~nu energiju ili gas. Brojevima 5,6, 7, 8, 9 i 10 su prikazani pumparadnog fluida koje se napajaelektri~nom energijom iz fotonaponskihpanela (ili iz distributivne mreè),regulator protoka radnog fluida, ventil

energija

[145]

Slika 2 Odnos potra`nje i snabdevanja toplomvodom za grejanje i hla|enje

Izvor: ESTIF 2007

Slika 3. a) Sistem sa prirodnom cirkulacijomb) Sistem sa forsiranom cirkulacijom

Izvor: ESTIF 2007

Slika 4 Solarni termalni sistem za grejanje vode

Izvor: RETScreen, 2008

za izbacivanje sedimenta iz bojlera,ulaz hladne vode, bojler sa toplomvodom i izlaz tople vode premapotro{a~u, respektivno. Glavne komponenete solarnih termalnihsistema predstavljaju solarni termalnikolektori. Postoji vi{e tipova kolektora,ali se mogu grubo podeliti u tri grupe:

Prvu grupu (slika 5a) predstavljajunezastakljeni kolektori (SolarUnglazed Collectors). Fleksibilantaman plasti~an panel/kolektor sadrìveliki broj cevi/kanala kojima se vodadovodi i odvodi od panela. Sun~evasvetlost se brzo apsorbuje tamnimplasti~nim panelom koji zagreva vodukoja prolazi dovodnim i odvodnimkanalima, ali se tako|e veoma brzo igubi. Njih karakteri{e niska cena,niska radna temperatura i nizak radnipritisak fluida (vode). Oni se integri{uu lagane i veoma pouzdane sistemekoji se uglavnom koriste za grejanjevode u bazenima. Po{to suneza{ti}eni od hladno}e i vetra,gubici usled konvekcije i radijacijetoplote se ne mogu spre~iti. Zbogovog razloga se ovi kolektori koristegde je potrebna voda srednjetemperature. @ivotni, a sam tim iradni vek ovih kolektora iznosi preko15 godina.Drugu grupu (slika 5b) predstavljajuzastakljeni kolektori (Glazed FlatPlate Solar Collectors). Izolacijom sesmanjuju gubici toplote, dopu{taju}ivisok stepen efikasnosti radakolektora sa vi{im radnimtemperaturama i pritiscima. Zbogsvojih karakteristika ovi kolektori semogu veoma uspe{no koristiti i uhladnijim podnebljima. Ove prednostiimaju i svoju cenu. Jedini~na cenaovih kolektora je 2-3 puta ve}a negocena nezastakljenih kolektora. Oni suzna~ajno teì i zbog zastakljenostilomljiviji {to ~ini njihovu instalacijukomplikovanijom.Tre}u grupu (slika 5c) predstavljajuvakuumske (evakuisane) tube(Evacuated Tube Collectors). Kodnjih je minimiziran gubitak toplotetime {to se kolektori sme{taju ustaklene vakuumske tube. Dok imadostupne solarne energije kolektorigeneri{u vrelu vodu, temperatura i do80°C, ~ak i u uslovima kada jespolja{nja temperatura ispod 0°C.Absorber predstavlja usku traku kojaje povezana sa toplovodom koji sarìfluid (razmenjiva~ toplote) kojiisparava kada se zagreva. Nakon togase kao gas prenosi na drugi kraj cevikoja je povezana sa sistemom zaprenos vode. Gas prenosi svojutoplotu na vodu, nakon ~ega sekondenzuje i te~e prema drugomkraju tube gde ciklus ponovozapo~inje. Jedna traka absorbera ne

moè da sakupimnogo solarneenergija, te se zbogtoga vi{e vakuumskihtuba vezuju u grupe(panele)predstavljaju}i takojedan veliki kolektor.Vakuumske tube suveoma osetljive,lomljive, veoma te{kei zbog togakomplikovane zainstaliranje.Vakuumske tubepredstavljajunajskupljutehnologiju solarnihtermalnih kolektora,{to ne zna~i da onepredstavljaju inajefikasnije re{enjeza sve aplikacije.

3.1 Klimatski uticaji na solarnetermalne sisteme za grejanje vode

Koli~ina tople vode koja se dobijakori{}enjem solarnog termalnog sistematokom cele godine ne zavisi samo oddostupnosti solarne energije nakonkretnoj mikrolokaciji. Ona zavisi odspolja{nje temperature i èljenetemperature vode zbog toplotnihgubitaka kolektora. Izvesna koli~inatople vode se generi{e kad ve} postojidovoljna koli~ina tople vode ~ime seprema{uje dnevna potra`nja. Koli~inaprekomerno generisane tople vode seodre|uje varijacijama solarnog resursa ikarakteristika termalnog sistema, tj.njegovog kapaciteta. Iz sveganavedenog, klimatske karakteristikeigraju veoma kompleksnu ulogu uizboru elemenata solarnih termalnihsistema.Srbija se nalazi na geografski povoljnojpoziciji za iskori{}enje solarne energije.Procenjeni potencijal solarne energije~ini oko 17% od ukupno iskoristivogpotencijala obnovljivih izvora energijeu Srbiji. Osnovne karakteristikesun~evog zra~enja u Srbiji je da jeinsolacija ve}a u Panonskoj oblastinego u planinskim oblastima. To semoè objasniti ve}om obla~no{}u uletnjem periodu u planinskoj oblasti. Naosnovu dosada{njih hidrometeorolo{kihmerenja moè se zaklju~iti da postoji

zna~ajni resursi sun~eve energije u obeoblasti tokom cele godine. Godi{njaprose~na dnevna koli~ina globalnogsun~evog zra~enja na horizontalnupovr{inu u Srbiji iznosi 13,5 MJ/m2

(3,8 kWh/m2). Na slici 6 je prikazanosrednje dnevno globalno horizontalnozra~enje tokom godine. Svi oviparametri [5] pokazuju da Srbija imazna~ajniji potencijal od velikog brojazemalja Evrope u pogledu iskori{}enjasolarne energije upotrebom solarnihtermalnih sistema.

4. Primer tehno-ekonomskeanalize solarnih termalnihsistemaEkonomske analize solarnih sistema sesprovode sa ciljem da se odredenajefikasniji modeli u smislu cene koji}e odgovoriti na potrebe za energijomuzimaju}i u obzir razne izvore energije[4]. Solarne aplikacije karakteri{u visokiinicijalni tro{kovi i niska cenaodràvanja. Stoga, osnovni ekonomskiproblem je uporediti poznatu inicijalnuvrednost uloènog kapitala saprocenjenom vredno{}u odràvanja iupotrebe sistema. Projekat RETScreen se izvodi ifinansira pod rukovo|stvom NaturalResources Canada's (NRCan)CANMET Energy Technology Centre -Varennes (CETC-Varennes).RETScreen predstavlja jedinstvensoftver koji sluì kao alat ekspertima u

energija

[146]

Slika 5 a) Nezastakljeni kolektor; b) Zastakljeni kolektor; c) Vakuumske tube

Izvor: RETScreen, 2008

Slika 6 Srednje dnevno globalno horizontalnozra~enje tokom godine [kWh/m2]

Izvor: PVGIS, Commission of the European Communities;Directorate General Science, Research and Development, 2008

oblasti obnovljivih izvora energije da bise donele odluke na nivou pre izradestudije izvodljivosi, odnosno na nivoustudije izvodljivosti. Softver jebesplatan i moè se preuzeti sa internetadrese http://www.retscreen.net/. Ovajsoftverski paket u sebi sadrì bazupodataka o proizvo|a~ima opreme iklimatolo{ke podatke za ceo svet.Interfejs je lokalizovan na vi{e jezika.

4.1 RETScreen model za prora~unsolarnog termalnog sistema zagrejanje vode

Model prora~una solarnog termalnogsistema za grejanje vode moè bitiveoma koristan za preliminarnaistraìvanja izvodljivosti projekta utehni~kom i finansijskom smislu, terezultate dobijene ovom analizommoramo uzeti saglasno sa slikom 11.Model nam obezbe|uje analizuproizvodnje energije, cenu tokomìvotnog veka sistema i emisiju gasovastaklene ba{te. Zbog velike bazepodataka koju model sadrì, umogu}nosti smo da izaberemo tipsolarnih kolektora za konkretan sistem.Za sprovo|enje analize je potrebnogeografski odrediti mikrolokaciju gde bisistem bio postavljen. Baza podatakanam obezbe|uje podatke o prose~nojtemperaturi vazduha, prose~nomdnevnom solarnom zra~enju nahorizontalnu povr{inu, prose~nojtemperaturi i podatke o vetru. Na po~etnoj strani (slika 7) se nalazeosnovni podaci o projektu, kao {tojenaziv i lokacija, tip (grejanje / hla|enje/ proizvodnja elektri~ne energije itd.) iklimatolo{ki podaci o samoj lokaciji.Na slede}oj strani (slika 8) se nalazeosnovni podaci o sistemu, kao {to suveli~ina sistema (koli~ina tople vodekoja je potrebna), osnovnekarakteristike potro{a~a, ugao i azimutpostavljanja solarnih termalnihkolektora.Na slici 9 se nalaze karakteristikesolarnih termalnih kolektora (koje sedobijaju iz baze podataka, ili se moguru~no uneti), karakteristike samogsistema, kao {to je veli~ina rezervoaratople vode, postojanje razmenjiva~atoplote i pumpe. U nastavku separalelno prikazuju trenutno stanje(uzeto je da se voda grejala kori{}enjemelektri~ne energije) i predloèno stanje(vidi se da se potro{nja elektri~neenergije smanjila za preko 30%). Iakoovi potro{a~i koriste elektri~nu energijuprema [6], uzeto je da je cena elektri~neenergije 0,05 c€/kWh iz razloga kako bise pokazala tehnoekonomskaizvodljivost jednog ovakvog projekta.Slika 10 sadrì dva odeljka. Prvipredstavlja analizu emisije gasovastaklene ba{te. U Srbiji jo{ uvek nema„penala“ koji bi se pla}ali za svaku tonu

energija

[147]

Slika 7 Po~etna strana RETScreen 4

Slika 8 Model (I deo)

Slika 9 Model (II deo)

proizvedenog CO2 i ispu{tenog uatmosferu. Kao {to se sa slike vidi,ovim sistemom se vr{i redukcija od oko25 tona CO2 na godi{njem nivou, {to jejednako koli~ini CO2 koju ispusti 5

automobila zajednu godinu.Drugi odeljakpredstavljafinansijsku analizusistema. Sa grafikatoka novca vidi seda je prost periodotplate oko 5godina. Uzimaju}iu obzir sliku 11,moèmo na stranusigurnosti re}i da jetaj period 7,5-8godina. Uzimaju}iu obzir da jeìvotni vek ovakvihsistema 20-25godina i dati periodotplate sigurno semoè o~ekivatimasovnija upotrebaovakvih sistema.

4.2 Primerisolarnihtermalnih sistemaza grejanje vodeu svetu

Finansijski aspektii benefiti povezanisa solarnimtermalnimsistemima zaviseod njihovihkarakteristika i

namene, geografske lokacije ikompetitivnosti sa konvencionalnimizvorima energije. Cena solarnihtermalnih kolektora (glazirani) u Ju`nojAmerici (La Paz, Bolivia– prikazanplavom linijom na slici 13) iznosi oko

400$/m2, i njima se generi{e pribli`no2,2 GJ/m2. Drugi primer predstavljaupotreba vakuumskih tuba u Danskoj(Kopenhagen– prikazan crvenomlinijom na slici 13). Sistem generi{epribli`no 1,8 GJ/m2 uz cenu od oko1000$/m2. Tre}i primer predstavljasistem za grejanje vode u bazenima uKanadi (Montreal – prikazan crnomlinijom na slici 13). Sistem generi{epribli`no 1,5 GJ/m2 uz cenu od oko150$/m2. Slede}i primer (slika 12)predstavlja izveden projekat na lokacijime|unarodnog aerodroma u Vankuveru(Kanada), koji sadrì 100 solarnihtermalnih panela. Preliminarnaistraìvanja i predlaganje tehnologije suizvr{eni kori{}enjem RETScreensoftverskog paketa.Vrednost proizvedene tople vode nagodi{njem nivou je predstavljena naslici 13, kao funkcija tro{kova energije.Tri linije (plava, crvena i crna) nampokazuju da godi{nja u{teda povezanasa solarnim termalnim sistemima rastesa porastom cene konvencionalnihgoriva. Zelene isprekidane linijepredstavljaju opseg u kome cenaprirodnog gasa varira izme|u 0,15$¢/m3 i 50 $¢/m3. Narandàstomisprekidanom linijom je ozna~en opsegcene energije povezan sa cenomelektri~ne energije izme|u 5 $¢/kWh i15 $¢/kWh. Uprkos niskoj ceni imogu}nosti rada u povoljnimklimatskim uslovima godi{nje u{tedepovezane sa neglaziranim kolektorimasu ne{to manje nego u{tede koje seobezbe|uju skupljim glaziranimkolektorima i vakuumskim tubama.Grafik na slici 13 isti~e va`nost cenekonvencionalnih izvora energije uodre|ivanju ekonomske efikasnostisolarnih termalnih sistema.

5. Zaklju~akSunce predstavlja neiscrpan izvorenergije. Upotrebom solarne energijesmanjuje se zavisnost od uvozaenergenata, redukuje se emisija CO2 idrugih gasova staklene ba{te i stimuli{elokalna ekonomija i otvaranje novihradnih mesta. Tehnologije solarnihtermalnih sistema su dokazane i veomapouzdane. Solarni termalni sistemi zagrejanje vode se mogu koristiti u svimklimatskim uslovima. Nezastakljeni(neglazirani) kolektori su najefikasnijiza grejanje vode u bazenima, gde nijepotrebna visoka temperatura vode.Zastakljeni (glazirani) kolektori, iako sumalo skuplji mogu da obezbede vodusrednje temperature u hladnijimpodnebljim zahvaljuju}i izolaciji, dokvakuumskim tubama moèmo dobijativeoma toplu vodu tokom cele godine iu ekstremnijim klimatskim uslovima.Iako je na ve}ini teritorije Srbije brojsun~anih dana znatno ve}i nego u

energija

[148]

Slika 10 Model (III deo)

Slika 11 Ta~nost procene po fazama projekta

Slika 12 Me|unarodni aerodrom u Vankuveru

Izvor: Larry Goldstein, Vancouver, International Airport Authority

mnogim evropskim zemljama (preko2000 ~asova), zbog relativno visokihtro{kova solarnih termalnih kolektora iprate}e opreme, intenzivnije kori{}enjeovog i drugih obnovljivih izvoraenergije zavisi}e prevashodno oddru{tvenog podsticaja za sprovo|enjenacionalnog Programa obnovljivihizvora energije [7].RETScreen predstavlja sve popularnijisoftverski alat. Danas se u investicije uoblasti obnovljivih izvora energije ulaziposle detaljnih i temeljnih analiza svihaspekata, ekonomskih, tehnolo{kih iekolo{kih. Zbog toga RETScreen dobijana zna~aju, po{to mo`e zna~ajno dau{tedi na vremenu za dono{enje odluke.

6. Literatura[1] White Paper on Renewables, 1997[2] Solar Thermal Action Plan forEurope, European Solar ThermalIndustry Federation, 2007[3] RETScreen, www.retscreen.net,2008[4] Soteris A. Kalogirou "Solar thermalcollectors and applications", Progress inEnergy and Combustion Science, 30(2004) 231-295[5] http://re.jrc.ec.europa.eu/pvgis/,2008[6] Tarifni sistem za prodaju elektri~neenergije, http://www.eps.co.yu/, mart2008.[7] Strategija razvoja energetikeRepublike Srbije do 2015. godine.

energija

[149]

Slika 13 Cena energije i u{teda

Nikola Rajakovi}, @eljko \uri{i}, Ivica Nen~i}Elektrotehni~ki fakultet, Beograd

UDC: 521.311.15.003 (497.11)

Analiza eksternih tro{kovau konvencionalnimelektroenergetskimkapacitetima u Srbiji

energija

[150]

1. UvodElektroenergetski sistem (EES)Republike Srbije u tehnolo{kom smislu~ine proizvodni kapaciteti (elektrane) zaproizvodnju elektri~ne energije, mreàza prenos i mreà za distribucijuelektri~ne energije do potro{a~a. Uop{tem slu~aju elektroenergetski sistemse opisuje kao sloèni, dinami~ki sistem~ija je funkcija da sigurno, pouzdano iekonomi~no snabdeva potro{a~edovoljnim koli~inama kvalitetneelektri~ne energije. Funkcionalnoelektroenergetski sistem se moèpodeliti na ~etiri podsistema:proizvodnju, prenos, distribuciju ipotro{nju. Na slici 1 prikazan je blok-dijagram i karakteristi~an izgledpojedinih delova EES. EES je objektivno jedan odnajsloènijih tehnolo{kih sistema. Ovisistemi sa rastom me|usobnih vezaprelaze granice pojedinih dràva iprerastaju u mo}ne kontinentalnesisteme. EES se dimenzioni{e premapotrebama u energiji i prema potrebamau snazi. Proizvodnja elektri~ne energijeobuhvata proizvodnju uhidroelektranama, termoelektranama,elektranama-toplanama i elektranamana obnovljive izvore energije ili otpad.

Svaka privredna delatnost mora da budeuskla|ena sa aktivnostima koje su deomisije ~oveka u za{titi prirode. Posebnozna~ajna privredna delatnost u svakomrazvijenom dru{tvu je energetika. Iakoje osnovni cilj elektroenergetskog

sistema da sigurno, pouzdano iekonomi~no snabdeva potro{a~edovoljnim koli~inama kvalitetneelektri~ne energije, taj cilj mora bitiostvaren uz maksimalnu za{titu ìvotnesredine (Z@S). Svaki deo sloènog

RezimeU radu su analizirani uticaji proizvodnje elektri~ne energije na ìvotnu sredinu.Ukazano je na potrebu uklju~ivanja ekologije u tro{kove proizvodnje elektri~neenergije kroz tzv. externe tro{kove, kao nov~ane mere ovih uticaja. Uvo|enjemeksternih tro{kova bili bi penalisani veliki zaga|iva~i i na taj na~in bi se stvorila“zdrava atmosfera” koja bi doprinela gradnji novih obnovljivih izvora energije,ali i ekonomski motivisala vlasnike konvencionalnih elektrana da unapre|ujutehnolo{ki proces i opremu u cilju smanjnja zaga|enja ìvotne sredine, odnosnosmanjenja eksternih tro{kova.Klju~ne re~i: elektroenergetski sistem, za{tita ìvotne sredine, eksterni tro{kovi.

AbstractEnvironmental impact from power production are analysed in this paper. Anemerging need for incorporation of ecology factors in electricity production coststhrough external costs, as monetary value of damage to environment is pointed at.Large power utilities should be penalised for environmental pollution so the„healthy atmosphere“ could contribute to renewable energy sector and motivateowners of conventional power plants to further improve and develop technologyand technological processes with a view to environmental protection and reductionof external costs. Key words: power system, environmental protection, external costs.

Slika 1 Funkcionalna veza podsistema u EES

elektroenergetskog sistema(proizvodnja, prenos, distribucija ipotro{nja elektri~ne energije) morafunkcionisati uz uvaàvanje osnovnihprincipa Z@S. Ciklus od proizvodnje dopotro{nje elektri~ne energije uzrokuje{tetna dejstva na {irok spektar receptorau koje spadaju zdravlje ljudi, prirodniekosistemi i naseljena mesta. Ta {tetnadejstva predstavljaju eksterne tro{kovepo{to se direktno ne reflektuju natrì{nu cenu elektri~ne energije. Ovieksterni tro{kovi su tradicionalno bilizanemarivani. Uprkos tome, postoji sveve}i interes da se ovi eksterni tro{koviinternacionalizuju u smislu lak{eguklju~ivanja u regulatorne, pravne ifinansijske okvire, kako na nivoudràve tako i na nivou Evrope.Elektroprivreda Srbije (EPS) u svojimdelatnostima, po~ev od eksploatacijeprirodnih resursa, pa preko proizvodnje,prenosa do distribucije elektri~neenergije u znatnoj meri uti~e naprirodno stanje ìvotne sredine. ObjektiEPS-a su prili~no stari i bez obzira {tosu gra|eni u skladu sa sa tadapostoje}om zakonskom regulativom,danas ne zadovoljavaju u potpunosti svestroìje zakonske odredbe i standarde uoblasti Z@S. U skladu sa tim, shodno[1], prioritet u izdavanju energetskihsaglasnosti za proizvodnju elektri~neenergije se upravo daje iskori{}enjuobnovljivih izvora energije(hidroenergija, solarna energije,energije vetra, geotermalna energije,...).Radi boljeg razumevanja su{tine EES-a,pa onda i problematike Z@S povezanesa EES-om, mogu se izdvojiti dvaprincipa koji zna~ajno uti~u nafunkcionisanje EES-a. To su principibazi~nosti (koji treba sagledavati krozstalno rastu}e potrebe za energijom) iprincip savremenosti (kroz stalnepotrebe za unapre|enjem tehnologija iza{titu ìvotne sredine) [2].Komplementarnom primenom ovihprincipa uspe{no se moè re{avatiosnovni zadatak koji EES-a mora daispuni, a to je snabdevanje dovoljnimkoli~inama elektri~ne energije u skladusa odrìvim razvojem.Elektri~na energija u~estvuje uzna~ajnoj meri u podmirenju ukupnihenergetskih potreba razvijenih dru{tava.Ovo u~e{}e varira u zavisnosti odstrukture energetskih resursa, ikre}e se do 1/3 ukupnihpotreba. Ovako visok udeopotro{nje zastupljen je uzemljama koje koriste elektri~nuenergiju za grejanje (primeriNorve{ke i [vedske). Kodzemalja koje su u energetskomsmislu oslonjene na gas i naftuudeo elektri~ne energije upodmirenju ukupnih energetskihpotreba je ispod 10%. U na{oj

zemlji taj udeo je varirao da bi seposlednjih godina ustalio na oko 30%.Optimalnim razvojem energetskogsektora taj udeo treba da se odràva nanivou primerenom energetskimbogatstvima i potrebama, uzrespektovanje energetske efikasnosti irealnog razvoja privrede. Do 1973. godine, svet je ìveo uuverenju o jeftinoj energiji, pa i ojeftinoj elektri~noj energiji. Po izbijanjunaftne krize menja se odnos premaenergiji u razvijenom svetu. Nova,va`na oblast u okviru energetike jeza{tita ìvotne sredine i procesiracionalizacije.

2. Trenutno stanje za{titeìvotne sredine u SrbijiPreduze}a koja obavljaju delatnosti zakoje je propisana obavezna izradaprocene uticaja na Z@S du`na su daobezbede obavljanje poslova Z@S nasvakoj relevantnoj lokaciji.Poslovi za{tite se mogu prema [3]podeliti na:

Staranje o primeni propisa o Z@S isprovo|enje utvr|enih mera za{titePreduzimanje mera prevencije i/iliotklanjanja posledica ugroàvanjeìvotne sredinePra}enje i sakupljanje podataka outicaju na ìvotnu sredinuKontrola aktivnosti i rad postrojenjakoja mogu prouzrokovati zna~ajne{tete/posledice po ìvotnu sredinu izdravlje ljudi

Za zaga|ivanje odnosno ugro`vananjeìvotne sredine i prirodnih vrednostizaga|iva~ prema [4], pla}a naknadu zazaga|ivanje ìvotne sredine kadasvojim aktivnostima prouzrokuje ilimoè prouzrokovati optere}enje ìvotnesredine, odnosno ako proizvodi, koristiili stavlja u promet sirovinu,poluproizvod ili proizvod koji sadrì{tetne materije po ìvotnu sredinu.Zaga|iva~, u skladu sa propisima, snosiukupne tro{kove mera za spre~avanje ismanjivanje zaga|ivanja koji uklju~ujutro{kove rizika po ìvotnu sredinu itro{kove uklanjanja {tete naneteìvotnoj sredini. Ministar moè umanjitiili osloboditi obaveze pla}anja naknade

za zaga|ivanje svakog zaga|iva~a kojiuloì sredstva u smanjenje zaga|enje iza{titu ìvotne sredine. Uticaj objekataEPS-a na ìvotnu sredinu se manifestujekroz uticaj na vazduh, vodu i zemlji{te.

2.1 Za{tita vazduha

Regulativa o kvalitetu vazduha defini{emaksimalne dozvoljene vrednostinajva`nijih neorganskih materija(tabela 1), u skladu sa regulativom okvalitetu vazduha i mernim metodama(Sl.glasnik RS 54/92). Grani~navrednost imisije je najvi{i dozvoljeninivo koncentracije zaga|uju}ih materijau odre|enoj zapremini vazduha. Prema istom propisu obavezna susistematska merenja neorganskihsupstanci (Cl, HCl, amonijak,hidrosulfid), te{kih metala (Cd, Mn,Pb iHg), organskih materijala (C2S, stiren,tetra-hlor-etilen, toluen, formaldehid,di-hlor-etan i akrolien) i kancerogenihmaterija (akrilonitril, arsenik, benzol,Cr, Ni, policikli~ni aromati~niugljovodonici, vinil-hlorid i azbest).

3. Uticaj proizvodnje elektri~neenergije u Srbiji na zaga|enjeìvotne sredineProizvodnja elektri~ne energije u Srbijise dominantno bazira na sagorevanjufosilnih goriva i to pre sveganiskokalori~nog uglja (lignita). U toku2006. godine, od ukupno proizvedeneelektri~ne energije u EPS-u, 71% jeproizvedeno u termoelektranama,odnosno 61% bez uglja sa Kosova iMetohije. Geografsko pozicioniranjetermoelektrana je uslovljeno blizinomresursa primarnog goriva (uglja) iblizinom reke. Na slici 2 je prikazanakarta proizvodnih kapacitetaelektroenergetskog sistema EPS-a [5]. U tabeli 2 prikazana je strukturaproizvodnje i potro{nje elektri~neenergije u EES-u SrbijeUgroàvanje ìvotne sredine prisutno jeu svim fazama u procesu proizvodnjeelektri~ne energije u termoelektranama(iskopavanje uglja, priprema i transport,sagorevanje i odlaganje pepela). Lignitkoji se proizvodi povr{inskomeksploatacijom u Kolubarskom,

energija

[151]

Tabela 1 Grani~ne vrednosti imisije za neorganske materije

x – godi{nji prosekC98 – 98% svih dnevnih prose~nih vrednosti u godini

Kostola~kom i Kosovskomugljonosnom basenu koristi se kaopogonsko gorivo za termoenergetskekapacitete EPS-a. Proizvodnja i preradauglja organizovana je u dva privrednadru{tva - PD RB Kolubara i PD TE-KOKostolac. Godi{nja proizvodnja u ovadva basena iznosi vi{e od 36 milionatona. Termoelektrane tro{e godi{njevi{e od 33,6 miliona tona lignita, dok seostale koli~ine proizvedenog ugljakoriste u industriji i {irokoj potro{nji. U2006. godini, proizvodnja uglja zapotrebe elektrana kojima upravlja EPS,odvijala se na povr{inskim kopovimarudarskih basena Kolubara i Kostolac.

Povr{inski kopoviKolubarskog basenaproizveli su 81 odstolignita u Srbiji (bezkopova u kosovskombasenu). Aktivna su~etiri kopa: Polje B,Polje D, Tamnava-Istok i Tamnava-Zapad, kojisnabdevaju TEKolubara, TE NikolaTesla A i B i TEMorava. UKostola~kom basenuaktivna su tripovr{inska kopa:Drmno, ]irikovac iKlenovnik, koji suproizveli 19 odstolignita u Srbiji isnabdevaju TEKostolac A i B. Lignitsa povr{inskih kopovaje niskokalori~nogorivo sa prose~noostvarenom toplotom,u 2006. godini, ve}omod 7 900 KJ/kg.

hidroagregata je 2.831 MW, {to ~iniskoro 34% ukupnog elektroenergetskogpotencijala EPS-a. Proizvodni kapaciteti"Hidroelektrane \erdap", d.o.o.Kladovo su HE \erdap I, HE \erdapII, HE Pirot i HE Vlasina. Proizvodnikapaciteti "Drinsko - Limskehidroelektrane", d.o.o. Bajina Ba{ta suHE Bajina Ba{ta, RHE Bajina Ba{ta,Limske HE, HE Zvornik i HEElektromorava.

3.1 Uticaj povr{inskih kopova nazaga|enje ìvotne sredinePri otkopavanju, transportu i pretovaruuglja i jalovine dolazi do znatnogzaga|enja vazduha u okolini kopova.Posebno su zna~ajni zaga|iva~iodlagali{ta jalovine ako sadrè ve}ekoli~ine peska i druge rastresitematerije, naro~ito kada duvaju jakivetrovi. Emitovana pra{ina zna~ajnouti~e na zdravlje radnika, kao i nazdravlje stranovnika naselja koje senalaze relativno blizu kopova. U tabeli3 je prikazan nastanak emisije pra{ine uvazduh u zavisnosti od aktivnosti.

3.2 Uticaj termo-elektrana (TE) nazaga|enje ìvotne sredine

S obzirom da se na razdaljini od 6-25km od kolubarskih kopova nalaze TE„Nikola Tesla A“, „Nikola Tesla B“ iTE-TO „Kolubara A“, prakti~no jenemogu}e odrediti precizno samo uticajtermoelektrana na kvalitet vazduha.Lete}i pepeo nastaje kao produktsagorevanja uglja u termoelektranama.Maksimalna koncentracija pra{ine sejavlja na odre|enom rastojanju odizvora i u funkciji je visine izvora,konfiguracije terena i kategorijestabilnosti atmosfere. [tetni efekti pozdravlje zaposlenih su vi{estruki. Naslici 3 je prikazan ciklus uticaja emisije{tetnih gasova iz termoelektrana. Odizuzetnog zna~aja su deponije pepela i{ljake, koje su obi~no locirane du`re~nih tokova. One imaju veoma sloènuticaj kao {to je zauzimanje prostora(zemlji{ta), izmena ekosistema,izme{tanje naselja, zaga|ivanjezemlji{ta, voda, vazduha itd..U tabeli 4 su prikazane vrednostiemisija ~estica pre i poslerekonstrukcije elektrofiltera u TE„Nikola Tesla A“ i TE „Kostolac A“.

3.3 Uticaj hidro-elektrana (HE) nazaga|enje ìvotne sredine

Najve}i uticaj na ìvotnu sredinu HEimaju u fazama konstrukcije ieksploatacije koji predstavljaju izvorevelikog broja kratkoro~nih i dugoro~nihuticaja. Glavne faze u ciklusuproizvodnje HE su prikazani na slici 4.Najzna~ajniji uticaji hidroelektrana naìvotnu sredinu prema [6] su ukratkopredstavljeni u tabeli 5.

energija

[152]

Slika 2 Karta elektroenergetskog sistema EPS-a

Tabela 2 Osnovni podaci o EPS

Starost aktivnih povr{inskih kopova kre}ese od 12 do 54 godina. Neki od postoje}ihpovr{inskih kopova (Tamnava-Istok,Klenovnik i ]irikovac) su pri krajueksploatacije.Ugroàvanje ìvotne sredine u procesuproizvodnje elektri~ne energije uhidroelektranama je druga~ijeg karaktera uodnosu na termoelektrane koje se smatrajuneuporedivo ve}im i opasnijim globalnimzaga|iva~em, ali je svakako potrebnoanalizirati i lokalni uticaj hidroelektranapre svega na promenu mikroklime,plavljenje plodnog zemlji{ta i ugroàvanjesistema podzemnih voda. Ukupna snagadevet hidroelektrana sa pedeset

4. Koncept eksternih tro{kova @ivotni ciklusi elektrana (termolektrana,hidroelektrana...) prouzrokuju dostarazli~itih uticaja na ìvotnu sredinu kojise nazivaju eksternalije i direktnopovezane eksterne tro{kove kojipredstavljeju nov~anu kvantifikaciju tihuticaja. Eksterni tro{kovi su relativnoskoro predstavljeni u energetskomsektoru kao hipoteti~ka nov~anavrednost negativnog uticaja na ìvotnusredinu [7], koji je prouzrokovan u tokuproizvodnje, prenosa ili distribucijeelektri~ne energije. U EU se ve} duì niz godina razmatramogu}nost i na~in uklju~ivanjaeksternalija koji nastaju tokomcelokupnog ìvotnog ciklusaproizvodnih kapaciteta elektri~neenergije u ra~une za elektri~nu energiju.

Velika istraìva~kastudija pod nazivomExternE ra|ena tokomzadnje decenijedvadesetog vekapredvidela je da }etro{kovi proizvodnje

elektri~ne energije vi{estruko porasti,{to je i po~elo da postaje realnost.Tada{nje procene su bile da eksternalijeiznose vi{e od 1-2% ukupnogdru{tvenog proizvoda EU, ne ra~unaju}itro{kove globalnog zagrevanja. Zadobijanje celokupne slike o ceniproizvedene elektri~ne energije morajuse ura~unati i takozvanieksterni tro{kovi.Projekat ExternE jebio predvi|en dakvantifikujedru{tveno-ekolo{ketro{kove u ciklusimaproizvodnje elektri~neenergije. Premaprojektu, predloèmesu razne metodologijeza prora~un eksternih

tro{kova vezanihza ekologiju iza{titu zdravljaljudi. Jedna odmetodologijapredlaèoporezivanje„prljavih“ gorivai tehnologija, {tobi rezultovalozna~ajnimpove}anjem cenaelektri~neenergije. Druga

energija

[153]

Slika 3 Ciklus uticaja emisije {tetnih gasova iztermoelektrana

Tabela 3 Izvori emisije u vazduh

Tabela 4 Emisija ~estica pre i posle rekonstrukcije

metodologija predlaè podsticaj razvojai upotrebe ~istih tehnologija obnovljivihizvora energije [1] ~ime bi se zna~ajnosmanjili a u nekim slu~ajevima i izbeglieksterni tro{kovi. U tabeli 6 su datevrednosti eksternih tro{kova uzavisnosti od goriva po zemljama kojesu u~estvovale u ovom projektu u€c/kWh proizvedene elektri~ne enrgije. Preliminarne analize primenjene nana{e dve velike termoelektrane supokazale da se eksterni tro{kovi una{im uslovima nalaze u opsegu od 3do 7 €c/kWh.

Slika 4 Ciklus proizvodnje HE

Tabela 5 Najzna~ajniji uticaji hidroelektrana naìvotnu sredinu

5. Zaklju~akZa{tita i unapre|enje za{tite ìvotnesredine na po~etku novog veka se nalaziu samom vrhu univerzalnih svetskihproblema. Sveprisutno je pravo svakog~oveka na zdravu ìvotnu sredinu {topredstavlja civilizacijski imperativ,takozvano „ekolo{ko pravo“. Zakonskaregulativa Evropske Unije sadrì velikibroj regulativa povezanih sa kvalitetomi za{titom ìvotne sredine, i onapredstavlja osnovu za analizu eksternihtro{kova u zavisnosti od modelaìvotnog ciklusa goriva. Globalniekolo{ki problemi i problemienergetskog deficita se danas u svetuposmatraju kao jedinstven problemdobijanja ~iste energije. Izgradnjaobjekata za generisanje �zelene�energije postaje ne samo potreba ve} iobaveza. Evropska Unija je obavezalasve ~lanice, u formi direktive (Directive2001/77/EC), da u precizno definisanojmeri, srazmernoj prirodnim resursima,pove}aju u~e{}e obnovljivih izvora unacionalnoj proizvodnji elektri~neenergije.Proizvodnja elektri~ne energije u Srbijise dominantno bazira na sagorevanjuniskokalori~nog uglja utermoelektranama i u svim fazama, odpripreme uglja do odlaganja pepela, seu manjoj ili ve}oj meri ugroàvaìvotna sredina i zdravlje ljudi. Da bi seovakvo stanje promenilo neophodno jeuklju~iti u cenu elektri~ne energijeuticaj proizvodnje elektri~ne energije naìvotnu sredinu. Na ovaj na~in bi sedala {ansa novim ~istim tehnologijamaproizvodnje elektri~ne energije, ali iekonomski motiv unapre|enja opremeza za{titu ìvotne sredine utermoelektranama. Kvantifikacija uticaja proizvodnjeelektri~ne energije na ìvotnu sredinu,odnosno formiranje eksternih tro{kova,je kompleksan proces koji se morasprovoditi za svaku elektranu posebnojer mora obuhvatiti niz relevantnihparametara: karkteristike goriva (uglja),stanje opreme, blizinu stambenihpodru~ja, kvalitet i zemlji{ta i voda,meteorolo{ke uslove, sistem podzemnihvoda ...

Literatura[1] Zakon o energetici Republike Srbije(Sl.glasnik RS 84/2004).[2] Nikola Rajakovi}, Predrag Stefanov,Neboj{a Arsenijevi}, Ivica Nen~i},Du{an Nikoli}, Predrag Tepav~evi},Vladana Rajakovi}-Ognjanovi}, Nata{aStarovi}, Elaborat „Problematikaza{tite ìvotne sredine u PDElektrodistribucija Beograd“, Beograd,mart 2007[3] Sla|ana Pandurovi} „Uticajekolo{kog faktora na cenu elektri~neenrgije“, diplomski rad, Elektrotehni~kifakultet, Beograd, 2002.[4] Zakon o za{titi ìvotne sredineRepublike Srbije (Sl.glasnik RS135/04).[5] Godi{nji izve{taj EPS za 2006.godinu.[6] External Costs of ElectricityGeneration in Greece, Laboratory ofIndustrial & Energy Economics andNational Technical University ofAthens, Research funded by EuropeanCommission in the framework of theNon Nuclear Energy ProgrammeJOULE III, December 1997.[7] Tea Kova~evi}, Danilo Fereti},@eljko Tom{i} "Environmental impactsof coal thermal power plants", Energijai okoli{, svezak I - Hrvatsko udruènjeza sun~evu energiju, pp 419-426, 1996.

energija

[154]

Tabela 6 Eksterni tro{kovi [€c/kWh]

Prof. dr Nikolaj Ostrovski HIPOL a.d., Odàci, Srbija

UDC: 620.9 : 665.7

Problemi u{tede energije uprocesnoj industriji naprimeru HIPOL-a

energija

[155]

UvodProcesna industrija je veliki potro{a~energije. Na primer, u rafinerijamanafte vi{e od 5 % sirove nafte se tro{ina samu preradu [1]. To zna~i, da ~e utoku prerade 20 tona nafte jedna tonabiti potro{ena na proizvodnju energijeza preradu. Jo{ vi{e energije (po toniprodukata) se tro{i u hemijskim ipetrohemijskim procesima, uproizvodnji plasti~nih masa, ve{ta~kih|ubriva, cementa i sl. Na primer, zaproizvodnju 10 tona polipropilena tro{ise toplotna energija u koli~ini od skoro10 tona vodene pare, proizvedenespalivanjem vi{e od 2 tone mazuta. Zbog toga je u{teda energije u takvimpostrojenima veoma zna~ajna zapove}anje njihove efikasnosti. Postojetri mogu}nosti smanjenja potro{njeenergije: 1 – prelaz na jeftiniji izvor energije; 2 – pove}anje efikasnosti u procesima

proizvodnje energije (pe~i, kotlovi i sl.); 3 – pove}anje energetske efikasnosti

samih tehnolo{kih procesa. U ovom saop{tenju }emo prikazatiprobleme i rezultate koje se javljaju natre}em putu smanjenja potro{njeenergije u pogonu proizvodnjepolipropilena. Taj put zahteva veomadetaljnu termodinami~ku analizusistema, kao i analizu procesa prenosamase i toplote.

Destilacija propilenaProcesi destilacije uvek su bili najve}ipotro{a~i energije u hemijskojtehnologiji. Energija se tro{i, prvo – zaisparavanje sme{e komponenata ilifrakcija ({to je neophodno za njihovorazdvajanje), a drugo – za hla|enje ({toje neophodno za kondenzaciju frakcija idocnije njihovo kori{}enje u te~nomstanju). Najve}a koli~ina energije se

RezimeU procesnoj industriji (hemija, petrohemija, prerada nafte i sl.) energija se tro{i zagrejanje sirovine do temperature reakcije; hla|enje produkata; transport ikomprimiranje fluida:

* – Vodena para, kao sekundarni energent, obi~no se proizvodi na samim postrojenjima

Specifi~nost je procesne industrije daje u{teda svih vrsta energenata mogu}a samopromenom tehnolo{kih reìma proizvodnje. U saop{tenju su prikazani na~in irezultati smanjenja potro{nje energije u tri sekcije proizvodnog pogona: 1. U pre~i{}avanju propilena putem promene pritiska i temperature u koloni zarektifikaciju.2. U polimerizaciji propilena putem uvo|enja visokoaktivnog katalizatora. 3. U su{enju polipropilenskog praha putem izmene temperaturnog reìma su{nice.

Problems of Energy Saving in Chemical Industry HIPOL as an ExampleIn chemical process industry (chemistry, petrochemistry, refinery etc.) the energyis consumed for heating of feeds to the reaction temperature and cooling ofproducts; and for transportation and compressing of fluids:

* – Water steam, as a secondary energy carrier, is usually produced by chemical plant itself

The peculiarity of chemical industry is that, the energy saving is possible only byoptimization of technological processes in production plant.In this report, three methods and results in reducing of energy consuption in threetechnological sections are presented:In section of propylene purification: by changing of pressure and temperature inrectification column.2. In section of propylene polymerization: by implementation of high activecatalyst.In section of polymer powder drying: by changing of thermal regime in fluidizedbed dryer.

tro{i za isparavanje sme{e, pogotovuako se za to koristi vodena para.Razdvajanje sme{e propilen-propan uproizvodnji polipropilena je tipi~an primerenergetski neefikasnog procesa. Sme{aobi~no sadrì 93–96 % propilena kojitreba ispariti, jer je njegova temperaturaklju~anja pri P = 1 bar (–48 oC) manjaod temperature klju~anja propana (–42 oC). Latentna toplota isparavanjapropilena iznosi 210 MJ/t, atemperature klju~anja su bliske. Zbogtoga specifi~na potro{nja vodene pareza grejanje rebojlera dostiè 1.2–1.3tone po toni prera|enog propilena. Razdvajanje sme{e (destilacija,rektifikacija) se vr{i u destilacionojkoloni. Zbog bliskih temperaturaklju~anja propana i propilena kolona jevisoka: sastoji se iz dva dela, visine 60m svaki, pre~nika 2 m (slika 1). Ukupanbroj podova je 242.

Parametri reìma kolone su slede}i:Napoj (sme{a) 4–6 t/h Pritisak u kondenzatoru 16–17 bar Refluks 40–50 t/h Temperatura u kondenzatoru 18–20 oC Produkt (propilen) 4.5–5.5 t/hNeophodna ~isto}a propilena 99.3 % Izvod sa dna (ostatak) ∼200 kg/hPotro{nja toplote 15–18 GJ/hIzvod sa vrha (gas) 17–25 kg/hPotro{nja vodene pare 6–8 t/h

Za destilaciju je karakteristi~no da ve}a~isto}a produkta zahteva ve}i refluks.Navedeni parametri pokazuju da je zarazdvajanje 4–6 t/h sme{e potrebno

isparavati 40–50 t/h te iste sme{e.Drugim re~ima, sme{u je potrebno8–10 puta ispariti i kondenzovati. Jasno da potro{nja energije u najve}ojmeri zavisi od refluksa, a njegovosmanjenje vodi ka u{tedi toplotneenergije. Me|utim, smanjenje refluksaoteàva razdvajanje sme{e i samim timsmanjuje ~isto}u propilena. Minimalaniznos refluksa (koji bi obezbe|ivao~isto}u 99.3 %) zavisi od raspodeletemperature i pritiska po visini kolone ikoeficijenta efikasnosti podova. Kolona je projektovana sredinom 70-tihgodina i sigurno je predimenzionisana.Ali koliko? To moè pokazati samoeksperiment, {to je vrlo rizi~no i nepreporu~uje se, ili precizni prora~un(simulacija) rada kolone. Broj podova je 242, i za svaki pod jepotrebno napisati jedna~ine masenog itoplotnog bilansa zasvaku od 9komponente sme{e ito u te~noj i gasnojfazi, a tako|e ijedna~ine fazneravnoteè. Ukupnomatemati~ki modelkolone sadrì 4617diferencijalnih ialgebarskihjedna~ina, koje trebare{avati istovremeno[2]. Modeliranjetoliko sloènihsistema, naravno,nije mogu}e bezozbiljnihkompjuterskihprograma. Optimizacija je

pokazala da je, sa ta~ke gledi{ta fazneravnoteè, mogu}e smanjenje pritiska (azna~i i temperature) u koloni (slika 2).Za svaki od mogu}ih pritisaka prona|enje minimalni refluks, koji obezbe|ujetraènu ~isto}u i minimalnu potro{njutoplote (slika 3). Reìm rada kolone sa smanjenimpritiskom bio je ispitan u praksi priistom napoju 5.5 t/h, {to je omogu}ilosmanjenje temperature na vrhu kolone(tabela 1). Po{to je novi reìmomogu}io smanjenje refluksa, potro{njavodene pare za grejanje kolone jesmanjena za 15-17 %. Osim smanjenjapotro{nje energije, novi reìm jeomogu}io da se smanji gubitakpropilena koji se odvodi sa propanomsa dna kolone za 3 do 4 puta.Osim toga, matemati~ko modeliranje jepokazalo da kapacitet kolone moè bitipove}an ~ak za 50 %. Samim timobrazloèna je mogu}nost razvoja(pove}anja kapaciteta) ukupnogpostrojenja proizvodnje polipropilena uA.D. HIPOL.

Polimerizacija propilenaReakcija polimerizacije je egzotermna,tako da je sama izvor energije. Prilikomstvaranja 1 kg polipropilena osloba|a se480 kcal toplote. U prera~unu nakapacitet postrojenja u Hipol-u to iznosi2.2 MW toplotne snage. Me|utim,iskoristiti tu toplotu nije lako, jer je onaniskog potencijala. Reakcija se odvijapri temperaturi oko 70 oC, a voda kojase koristi za hla|enje reaktora zagrevase od 20 do 50 oC. Kvalitetnokori{}enje toplote toliko niskogpotencijala mogu}e je samo sezonski iliprimenom toplotne pumpe, {to se uHipol-u tek planira. Me|utim proces polimerizacijeuklju~uje ne samo reakciju, nego iprate}e operacije, kao {to su izdvajanjeostataka katalizatora iz polimera ipre~i{}avanje rastvara~a (heptana).

energija

[156]

Slika 1 Principijelna shema sekcije destilacije

Slika 2 Uticaj pritiska na faznu ravnoteù sme{epropan-propilen [2]

Ki – konstante ravnoteè (K1 - propilen, K2 - propan), T = 25 oC.

Gasoviti propilen se rastvara u heptanui na ~esticama ~vrstog katalizatora sepretvara u polipropilen. Polimer, ustvari, raste na katalizatoru sli~no plodunara (slika 4), samo {to su makro~esticepolimernog praha mnogo manje(300–500 mikrona). Katalizator (TiCl3+Al(C2H5)2Cl/MgCl2)ostaje «zarobljen» u polimeru, {to

izaziva njegovurazgradnju ikoroziju opreme upreradi polimera.Deaktivacijakatalizatorapomo}u alkohola(butanol) iizdvajanjebutanola izrastvara~azahtevajuzna~ajne dodatnetro{kove energije. Smanjenje, pa ~aki potpunueliminaciju, tihtro{kova pru`avisokoaktivnikatalizator na baziTiCl4 i Al(C2H5)3.Zbog visokeaktivnosti,koli~ina takvogkatalizatora kojaostaje u polimeruje mnogo manja,tako da njegovadeaktivacija vi{enije potrebna. Na

ukupni kapacitet pogona to ne uti~e, jerje on limitiran dimenzijom reaktora iodvo|enjem toplote preko zidareaktora. Katalizator je skuplji, tako dase ukupni tro{kovi na katalizator isto nemenjaju. Zbog toga je prednost novogkatalizatora samo u smanjenju potro{njeenergije i isklju~enju iz upotrebenekoliko aparata namenjenih za

deaktivaciju katalizatora i pre~i{}avanjerastvara~a. Me|utim, primena visokoaktivnogkatalizatora opet zahteva detaljnuanalizu i optimizaciju procesa, u ovomslu~aju analizu procesa polimerizacije ureaktoru. Pove}anje aktivnostikatalizatora ozna~ava pove}anje brzinereakcije i brzine osloba|anja toplotereakcije. To mo`e izazvati pregrevanje~estica polimera ili centralne zonereaktora sa me{alicom, {to jenedopustivo za kvalitet polimera ibezbednost procesa. Jasno da je eksperimentalna proveratakvih komplikacija skupa i opasna.Re{enje je mogu}e opet primenommatemati~kog modeliranja i simulacijeprocesa koji se odvijaju u ~esticama i ureaktoru [3-5]. Odgovaraju}imatemati~ki model treba da uklju~ujejedna~ine za:- brzinu hemijske reakcije, - difuziju propilena u porama ~estica

polimera, - dinamiku rasta ~estica, - prenos mase i toplote izme|u ~estica i

rastvora, - hidrodinamiku u reaktoru i

rashladnom pla{tu. Modeliranje je pokazalo kakomogu}nosti, tako i uslove eksploatacijenovog katalizatora u Hipol-ovomreaktoru [3-5]. Na slici 5 je prikazana dinamika izmenebrzina reakcije, difuzije i prenosa maseu procesu polimerizacije. Vidi se da jenajsporiji stadijum unutra{nja difuzija u~estici polimera, ali ona limitira ukupnubrzinu samo na po~etku procesa (10-20s). Dalje brzina reakcije u odnosu nazapreminu ~estice (WV, g/cm3 h) postajeskoro jednaka brzini difuzije. Naglosmanjenje WV prouzrokovano je rastom~estice. Za 20 s pre~nik ~estice poraste7-8 puta, a njena zapremina 350-500puta. Isto toliko se smanjuje odnoszapremina katalizatora i polimera u~estici i izaziva smanjenje WV. WC (g/g

h) prikazuje aktivnostkatalizatora u odnosu nanjegovu masu. Ova analiza pokazujeda je pregrevanje~estica mogu}e samo napo~etku procesa, a da bise to izbeglo potrebnoje smanjiti brzinureakcije ba{ u prvimtrenucima susretakatalizatora sapropilenom. To jemogu}e primenomtakozvane«pretpolimerizacije» uposebnoj posudi pritemperaturi 10-15 oC,

energija

[157]

Slika 3 Uticaj refluksa na efektivnost kolone [2]

Napoj = 5.5 t/h, P = 14 bar, Tvrh = 31.3 oC

Tabela 1 Pokazatelji procesa destilacije propilena

Slika 4 Shematski prikaz rasta ~estica polimera

koja je mnogo manja od temperature ureaktoru (70 oC). Za pretpolimerizaciju, a tako|e i zapripremu katalizatora ( TiCl4/MgCl2 ),

odnosno njegovuinterakciju sakokatalizatorom (Al(C2H5)3 ), bila jesagra|ena specijalnasekcija u kojoj se,zbog pirofornostikatalizatora, sveoperacije odvijaju uatmosferi azota [6]. Uvo|enjevisokoaktivnogkatalizatoraomogu}ilo jeisklju~ivanjenekoliko operacijaiz shemeproizvodnje, {to jeprikazano na slici 6(obeleèno bojom).

Rezultatipobolj{anjaenergetskeefikasnosti pogona

su navedeni u tabeli 2. Potro{njamazuta za proizvodnju vodene pare jesmanjena za 22 %, a potro{nja struje za 8 %.

Su{enje polipropilenaPo zavr{etku reakcije polimerizacije,~vrste porozne ~estice polimera trebaodvojiti od te~nog rastvara~a. Zaodvajanje se koriste centrifugiranje isu{enje. Posle cetrifugiranja polimerniprah (50-500 mm) u svojim poramasadrì 15-20 % heptana. Za su{enjetakvog praha se koristi fluidizovani sloj.On omogu}uje pove}anje povr{inekontakta izme|u fluida za su{enje (azot)i ~estica materijala. Protok fluidaobezbe|uje skoro potpuno me{anje~estica ~vrste faze, ~ime se spre~avajulokalna pregrevanja ili hla|enja,stvaranje grudvi itd. (slika 7). Toplota se dovodi u su{nicu na dvana~ina – grejanjem azota uizmenjiva~ima pomo}u vodene paresrednjeg pritiska (PSP, 11 bar) idirektnim grejanjem fluidizovanog slojapomo}u vodene pare niskog pritiska(PNP, 2 bar) u radijatorima. Struktura potro{nje toplotne energije(vodene pare) je prikazana na slici 8 uzavisnosti od ulazne vla`nostipolipropilenskog praha. Najvi{e toplotese tro{i za grejanje azota nezavisno od

vla`nosti praha, {to jepredvi|eno baznimdizajnom pogona od1979. godine. U{teda energijeomogu}ena jeuvo|enjem katalizatoranove generacije, koji jesmanio prinosneèljenog atakti~kogpolipropilena (APP).APP je lepljivi polimerniske molekulske mase,koji se lako rastvara uheptanu, pove}avanjegovu viskoznost,smanjuje efektivnostcentrifugiranja izna~ajno usporavadifuziju rastvara~a [8] uporama praha.Koncentracija APP uheptanu se smanjilauvo|enjem novogkatalizatora sa 15-20 do3-4 g/L. To je smanjilopreostalu vla`nost prahaposle centrifuge sa 25-30 do 16-20 % iotvorilo je mogu}nostoptimizacije su{nice

(slika 8).

Me|utim, slika 8 prikazuje samokoli~inu projektovane potro{njetoplote. Njena u{teda, na primersmanjenje temperature ulaznog azota,izaziva tako|e i promenu kinetikesu{enja, koja uti~e na kona~nu vla`nostpraha, a koja ne sme biti ve}a od 0.1 %.

energija

[158]

Slika 5 Dinamika procesa polimerizacije na po~etkureakcije [3].

Slika 6 Shema proizvodnje polipropilena

Tabela 2 Pokazatelji procesa polimerizacije propilena [6].

Kinetiku su{enja odre|uju brzineslede}ih procesa:- prenos mase i toplote izme|u ~estica i

gasa, - difuzija rastvara~a u porama ~estica, - intenzitet me{anja ~estica u

fluidizovanom sloju,

- strujanje gasa krozfluidizovani sloj.

Analiza ukupnogdelovanja ovihprocesa zahtevare{avanje sistemadiferencijalnihjedna~inahidrodinamike,difuzije, razmenetoplote i raspodelevremenazadràvanja ~esticau sloju [7]. Rezultatimodeliranja supokazali da uslu~aju relativnokrupnih ~estica (vi{eod 200 μm) proceskontroli{e difuzijavlage u porama. Usitnim ~esticama(manje od 50 μm)proces kontroli{eprenos mase prekopovr{ine mehuri}a uobliku kojih gasprolazi kroz sloj. Uprelaznoj zoni(50÷200 mm) bitanje uticaj jednog idrugog procesa [7].Zbog me{anja~estica u sloju, naizlazu uvek imapotpuno suvih ipotpuno vla`nih~estica. Raspodela~estica po vla`nostizavisi odhidrodinamike slojai raspodele pre~nika

~estica, koja se menja u zavisnosti odkatalizatora i uslova u reaktoru (slika 9). Simulacija rada su{nice otvorila jenekoliko mogu}ih na~ina smanjenjapotro{nje energije. To su: smanjenjeulazne temperature azota, zamenavodene pare srednjeg pritiska parom

niskog pritiska, iskori{}enje toplotesuvog praha za grejanje azota i sl. Utoku su eksperimentalna ispitivanjanovih reìma rada su{nice.

Zaklju~akPobolj{anje energetske efikasnosti uprocesima hemijske industrije zahteva,u ve}ini slu~ajeva, detaljnu analizu ioptimizaciju samih tehnolo{kih procesa.Zbog njihove sloènosti i nelinearnostihemijskih reakcija, optimizacija morada se bazira na rigoroznimmatemati~kim modelima elementarnihfizi~ko-hemijskih procesa (reakcija,difuzija, prenos mase i toplote,hidrodinamika heterofaznih sistema). Gore navedeni primeri potvr|ujuefikasnost takvog pristupa, a {irokakompjuterizacija privrede omogu}ujenjegovu primenu u ve}ini tehnolo{kihprocesa. Jedini uslov je spremnostdiplomiranih inènjera da se baveinènjernim poslovima.

Literatura[1] B. Peri{i}, O. Oci} – Efektivnost iefikasnost prerade nafte – Znamen,Beograd, 2002. [2] N. Ostrovski, P. Stamenkovi}, F.Kenig, S. Mauhar, B. Barjaktarovi} -Hemijska industrija, 2005, 59, br. 5-6,125-131.[3] N. Ostrovski - Svet Polimera, 2004,7, br. 5, 230-238.[4] N. Ostrovski, F. Kenig - XIIMe|unarodna konferencija "Polimeri2003", Beograd, Sep. 2003, X-1-13. [5] N. Ostrovski, F. Kenig - ChemicalEngineering Journal, 2005, 107, No. 1-3, 73-77. [6] P. Stamenkovi}, B. Marku{ - IIIKongres inènjera plasti~ara i gumara,Ni{ka Banja, Maj 2004, s. 74-83.[7] N. Ostrovski - IV Kongres inènjeraplasti~ara i gumara, Vr{ac, Jun 2006, s.13-16. [8] N.C. Billingham, P.D. Calvert, A.Uzuner - Polymer, 1990, 31, p. 258-264.

energija

[159]

Slika 7 Principijelna shema su{nice

(PNP – para niskog pritiska, 2 bar); (PSP – para srednjeg pritiska, 11 bar)

Slika 8 Specifi~na potro{nja vodene pare za su{enje [7]

(T oAzot = 120 oC; T Su{enja = 105-110 oC; T oPrah = 60 oC)

Slika 9 Raspodela pre~nika ~estica polipropilena

Miroljub Jovanovi}, dipl.in`.Aerodrom "Nikola Tesla", Beograd

UDC: 621.313.5.001/.004 (497.11)

Prvo doma}ekogeneratorsko pilotpostrojenje

energija

[160]

Uvodne napomeneObjektivno mali broj stru~njaka zna daje doma}a vazduhoplovna industrija, dopre 18 godina, serijski proizvodila dvarazli~ita tipa gasoturbinskih motora(turbomlazni i turbovratilni).Proizvodnja se odvijala po licencamapoznatih svetskih firmi ROLLS-ROYCE (Velika Britanija) iTURBOMECA (Francuska). Kvalitet i pouzdanost, ne samo ovih,vazduhoplovnih gasorurbinskih motora(GTM), je potvr|en kroz decenije radau te{kim uslovima eksploatacije, te todanas predstavlja jedan od najva`nijihrazloga njihove upotrebe izvanvazduhoplovstva, uz neophodnakonstruktivna prilago|avanja imodifikacije. Jasno je da }e i u narednim decenijamaosnovu za proizvodnju energijepredstavljati fosilna goriva, koja }e svevi{e zamenjivati prirodni gas, kaojeftino i ekolo{ko gorivo. U tomperiodu nemonovno je sve stru~nepotencijale fokusirati na iznalaènjena~ina minimiziranja tro{kovaproizvednje jedinice energije, ali uzistovremenu maksimalnu za{tituprirodne sredine. U takvoj situaciji osnovni ekonomskizadatak dràve je da obezbeditineophodne uslove u osvajanju èljenograzvoja i unapre|enja energetskeefikasnosti, u cilju obezbe|enjaneophodnog ekonomskog i tehnolo{kognapretka dru{tva. Na àlost ne postoji“~arobni {tapi~” nego samopromi{ljenost, dobra organizacija ifinasijska podr{ka koja }e obezbeditiIskori{}enje akumuliranih raznorodnihtehnolo{kih znanja.Zbog toga sve tehnolo{ki razvijenedràve intenzivno rade na sopstvenomrazvoju konverzije vazduhoplovnihGTM, za zazli~ite industrijske potrebe.

Ovim se promi{ljeno, podiè op{titehnolo{ki nivo, sti~u nova znanja ipodiè stopa zaposlenosti i efikasnostprivrede. Pozitivne posledice su stalnirast proizvodnje i uve}anje fondova zastalno unapre|enje daljeg razvoja novihtehnolo{kih re{enja u energetici,industriji pa i u samomvazduhoplovstvu.

Sagledavaju}i efekte efikasnostiovakvog pristupa, i ~injenicu da suklju~ni kapaciteti vazduhoplovneindustrije Srbije locirani na {irempodru~ju Beograda, jasno se name}eideja o neophodnosti iskori{}enjapostoje}ih intelektualnih, tehni~kih iostalih pogodnosti, dok jo{ nisu uni{teniu ovom periodu katastrofalne

RezimeOvim radom je predstavljena mogu}nost samostalne doma}e proizvodnjekogeneratora sa pogonom vazduhoplovnim gasoturbinskim motorima (GTM).Jedno od najpogodnijih univerzalnih re{enja za razli~ite primene, od sportskihhala, urgentnih i bolni~kih centara, naftnih bu{otina, specijalnih proizvodnihpostrojenja, pa sve do ski centara, luka i aerodroma gde bi se na licu mestaproizvodila neophodna elektri~na i toplotna energija predstavlja prvi doma}iMobilni Ekolo{ki Kogenerator (MEK). Osvajanjem proizvodnje MEK postigla bi se: - Niska cena izrade i odràvanja, zbog kori{}enja vazduhoplovnih GTM sa isteklim

rokom rada- Kratak rok vra}anja uloènih sredstava, - Mala masa i gabariti (varijanta mobilnog postrojenja ili jeftini monta`ni objekti),- Upotreba gasa, kao ekolo{kog i najjeftinijeg goriva,- Potpuno doma}e odràvanje i remont (kadrovi, rezervni delovi, alati, ispitni

ure|aji...).Realnost izrade MEK zasnovana je na iskustvima od 20 godina rada autora sasvetskim proizvo|a~ima vazduhoplovnih motora (ROLLS-ROYCE iTURBOMECA) na zna~ajno sloènijim projektima. Osvajanje proizvodnje MEKotvara i realne mogu}nosti izvoza, u kome najve}i deo zarade donose doma}atehnolo{ka znanja i iskori{}enje postoje}ih slobodnih kapaciteta vazduhoplovneindustrije Srbije.Klju~ne re~i: Kogeneracija, vazduhoplovne gasne turbine, ekologija, efikasnaproizvodnja energije.

Domestic Cogenerators in SerbiaAircraft gas turbine engines (GTE) are main subject in research and developmentin up-to-date cogenerators. GTE are getting wide applications in differentindustrial branches. After fulfilling its life on aircraft GTE can be modify fordifferent purposes. Mobile Ecological Cogenerator (MEC) is good solution for “onsite” energy production on any facilities. This paper is dealing with originalsolution for building mobile electricity and heat production system, which can beused on distant places far from electricity wire connection. Design and productionare possible because of possession of adequate GTE, equipment, spare parts,special tools and experienced experts and specialists.

degradacije. Njihovo povezivanje iuklju~ivanje omogu}i}e efikasan razvojuz minimalna ulaganja. Formiranjestru~nih timova, od dokazanihstru~njaka, uz iskori{}avanje potencijalanezaposlenih tehnolo{kih kapacitetaobezbe|uje veoma isplatiljive razvojneprojekte “sa malim obimom ulaganja”.Takav pristup obezbe|uje povra}ajuloènog kapitala u kratkomvremenskom periodu. Ekonomski izuzetno isplatljiva ideja oiskori{}enju postoje}ih helikopterskihGTM TV2-117A, sa isteklim letnimrokom rada (resursom), zasnovana je navi{edecenijskim iskustvima autora izproizvodnje, odràvanja i remontavazduhoplovnih GTM. Srbija danas poseduje odgovaraju}eGTM, u koli~inama koje potpunozadovoljavaju potencijalnu serijskuproizvodnju, a koji bi se nakonkonverzije i remonta, iskoristili kaopogon prvog doma}eg MobilnogEkolo{kog Kogeneratora (MEK).Konstruktivnom modifikacijom bi seomogu}ila upotrebu gasa, kaopogonskog goriva, ~ime bi se dobiloprvo doma}e kogeneratorskopostrojenje, za proizvodnju oko 1 MWelektri~ne energije, i iskori{}enje jo{skoro dvostruko vi{e toplotne energije. Da je ideja samostalnog razvojaisplatljiva pokazuje i podatak da jekrajem 2004. u EU pokrenut programrazvoja sli~nog postrojenja, na bazimodifikacije zapadnog vazduhoplovnogGTM. Organizacija realizacije sesprovodi povezivanjem u~esnika –eksperata u jedinstveni Stru~ni Tim,koji je po sopstvenom izboru angaòvaoraznorodne proizvodne kapacitete, dokje EU finansiranje obezbedila izbudèta za razvoj. Imaju}i u vidu urgentne potrebe zaunapre|enjem energetske efikasnostidru{tva, kroz {iroko uvo|enjekogeneratorskih postrojenja, uz~injenicu da se ova ideja u potpunostiuklapa u Strategiju razvoja energetikerepublike srbije do 2015. (pripada uprvi i drugi pripritetni program – strana16 ta~ka 2.2) autor smatra da se, bezobzira na nedovoljno preciziran prostoru Nacionalnom Investicionom Planu(NIP), mora izna}i odgovaraju}imodalitet finansiranja ovog programa.Obezbe|enjem sredstava za izradu pilotpostrojenja MEK u Srbiji bi se uproizvodnji energije, obezbedilopo{tovanje 6 osnovnih principa: 1. Ekologija – prozvodnja energije ne

ugroàva prirodnu sredinu ,2. Efikasnost – vi{e malih proizvodnih

jedinica obezbe|uje ve}i ukupnistepen korisnosti,

3. Ekonomi~nost – niè investicije uproizvodnji energije kroz razvoj“malih” postrojenja.

4. Proizvodnja – obezbe|enje energijena licu mesta (nema ulaganja urazvodna postrojenja),

5. Produktivnost –"izvla~enje"maksimalnog stepena korisnosti izpogonskog goriva (~ak do 90%),

6. Pouzdanost – duga, kvalitetna ipouzdana eksploatacija postrojenja -bez otkaza,

Zvani~ne proklamacije o neophodnostiulaganja u unapre|enje energetskeefikasnosti, su potpuno deplasirane, jernisu u praksi realizovane, krozpokretanje ekonomi~nih programa sabrzom realizacijom. Poslednji jetrenutak da se i kod nas pokrenukonkretni programi, efikasno poveùfinansijeri, korisnici i dokazani eksperti,koji bi uspe{no uposlili neiskori{}ene, avrlo zna~ajne, kapacitete. Raznorodnesu mogu}nosti povezivanja i saradnje,finasijera i korisnika, po~ev{i odenergetskog kompleksa i industrijenafte, pa do luka, aerodroma, skicentara, klini~kih centara .., gde suobjektivne potrebe za pouzdanom,jeftinom i ekolo{kom proizvodnjomenergije u stalnom porastu. Idealankoncept bi predstavljalo po~etnobudètsko finansiranje uz procentualnou~e{}e ostalih zainteresovanihkorisnika.

2. “Glad” za energijom je sveve}aStalno pove}anje energetskih potreba,nosi sa sobom i neminovna ograni~enja,kao {to su:

Investicioni udar, koji zahtevaenorma sredstva za izgradnjuproizvodnih postrojenjaneophodno vreme za njihovuizgradnju (uz danas samo delimi~nou~e{}e doma}ih preduze}a),prostor koji energetska postrojenjazauzimaju (uz uticaj na ekologiju), cena proizvodnje jedinice energije(efikasnost u eksploataciji)

Danas se vrlo agresivno name}u strani“ponu|a~i re{enja” koji su u prednostikao vlasnici specifi~nih tehnolo{kihznanja, koja koriste za unapre|enjeefikasnosti postoje}ih i izgradnju novihproizvodnih postrojenja. Sre}om, jo{uvek i u na{oj sredini postoje sli~nipotencijali, ali dosada{njimignorisanjem doma}ih tehnolo{kihznanja i stru~njaka, uz neverovatnonepoznavanje postoje}ih zna~ajnihtehnolo{kih potencijala sasvim jesigurno da }emo upropastiti i ovajnajzna~ajniji segment.Savremeni kogeneratori, zahvaljuju}iprimeni tehnolo{kih dostignu}a,posebno iz vazduhoplovstva,omogu}avaju da se efikasno iskoristipotencijal pogonskog goriva ~ak i do

80%. Kori{}enje vazduhoplovnihtehnologija, upotreba postoje}ih GTM,uz pravilan izbor vrste gasovitog gorivai adekvatno lociranje kogeneratorskogpostrojenja omogu}uju autonomnost uistovremenoj proizvodnji elektri~ne itoplotne energije. Ovakvim pristupomfinansijerima }e se omogu}iti brzipovra}aj uloènih sredstava a u procesuproizvodnje energije zna~ajno }e sesmanjiti emisija CO2, ~ime }e seobezbediti po{tovanje ekolo{kihstandarda.

3. Vazduhoplovni gasoturbinskimotori u alternativnoj primeni Ogromna ulaganja u razvojvazduhoplovnih GTM zahtevaju stalnopove}anje prihoda, {to se obezbe|ujepove}anjem obima proizvodnje. Kakotako skupu i sloènu konstrukcijuprodati na trì{tu? Zbog toga su proizvo|a~ivazduhoplovnih GTM osmislili razli~itemogu}nosti njihove alternativneprimene, nakon namenskih konverzija.Zahvaljuju}i tome danas je njihovaprimena omasovljena, naro}ito uenergetici i industriji.Razvijene dràve, ve} duè uspe{no,koriste konvertovane vazduhoplovneGTM za:- Kogeneratorska postrojenja na

razli~itim mestima (udaljenim odmreè) ili u postrojenjima kojazahtevaju neprekidni tok snabdevanjaenergijom (naftne bu{otine na kopnu imoru, aerodromi, luke, sportskiobjekti, specijalni proizvodni sistemi,klini~ki ili ski centri, specijalniproizvodni sistemi …)

- Generatore elektri~ne energije, zastalno ili havarijsko snabdevanjeva`nih objekata

- Turbokompresore velikog kapaciteta(èlezare, petrohemija, naftnaindustrija…)

- Pumpna postrojenja za transport naftei zemnog gasa,

- Obezbe|enje stalnog napajanjaelektri~nom i tolotnom energijiomvelikih poslovnih zgrada, sportskihcentara, tr`nih centara, specijalnihskladi{ta i luka

- Razli~ita postrojenja u agrokompleksu (veliki sistemi zazamrzavanje, navodnjavanje,su{are…)

- Agregate i pomo}ne sisteme nabrodovima i ~amcima u mornarici,

- Pogone savremenih èleznica (vozovivelikih brzina),

3.1 Tehno ekonomske prednostialternativne upotrebevazduhoplovnih GTM

Veliki izbor razli~itih tipovavazduhoplovnih GTM omogu}ava

energija

[161]

njihovu primenu za raznorodneindustrijske potrebe uz unapre|enjepostoje}ih pogonskih postrojenja, anajva`nije prednosti su:a) Izuzetno niska cena vazduhoplovih

GTM nakon utro{enog letnog rokarada (prodaja „na kilo“),

b) Niska cena starijih generacija GTM(zbog njihove ve}e specifi~ne mase usavremene konstrukcijevazduhoplova se ugra|uju nove,zna~ajno skuplje, konstrukcije),

c) Kompaktna i pouzdana konstrukcija(dokazana u sloènim uslovimaeksploatacije)

d) GTM imaju visoku agregatnu snaguuz malu specifi~nu masu (upore|enju sa SUS motorima)

e) Konstruktivna pogodnost zamodifikacije u cilju upotreberazli~itih vrsta goriva (gas…),

f) Niski tro{kovi izgradnje savremenihenergetskih postrojenja i njihovogkasnijeg odràvanja,

g) Mogu}nost ispunjavanja raznihspecifi~nih zahteva naru~ioca uzbrù izgradnju postrojenja,

h) Pouzdana i jednostavna daljinskakontrola startovanja i pra}enja radau eksploataciji,

i) Pouzdani sistem automatskeregulacije rada i upravljanja(potvr|en kroz dugu eksploataciju),

j) Pouzdana eksploatacija u razli~itimklimatskim uslovima (okolina od -50 ºC do +50 ºC),

k) Primena koncepta odràvanja premastanju upotrebom savremenihdijagnosti~kih metoda

4. Karakteristike konstrukcijevazduhoplovnih GTM Vazduhoplovna industrija Srbije, usada{njem vremenu, raspolaè sa vi{erazli~itih tipova turbovratilnih GTM.Zahvaljuju}i dostignutom tehnolo{komnivou u remontu, posedovanjuspecijalne opreme i iskustvu autora njihje mogu}e konvertovati za pogonvisokoefikasnog doma}eg kogeneratora. Dva najpogodnija GTM, od vi{erazli~itih tipova, nalaze se ueksploataciji na slede}im letelicama :1) Transportni helikopter Mi-8,

snaga na vratilu oko 1 MW, tipGTM TV2-117A,

2) Laki helikopter GAZELLE,snaga na vratilu oko 0,5 MW, tipGTM ASTAZOU XIVM

Navedeni GTM mogu biti iskori{}eniodmah, ili nakon utro{ka svog letnogroka rada, ali je logi~no da nakonutro{ka svog letnog resursa imajuekstremno nisku trì{nu vrednost. Za alternativnu primenu, neophodno jena novim ili starim GTM, izvr{itislede}e:

a) Konstruktivnu modifikaciju koja }eomogu}iti upotrebu gasovitogpogonskog goriva

b) Generalni remont kompletnog GTMc) Regulisanje performansi, sa novim

gorivom, na postoje}im ispitnimpostrojenjima

d) Propisivanje i sprovo|enjeverifikacionih ispitivanjakonstruktivno konvertovanog GTM

Va`no je naglasiti ~injenicu da GTMnakon generalnog remonta dobijaju isteperformanse kao i novo proizvedeni, ada vazduhoplovna industrija Srbijeposeduje potrebnu logistiku zaodràvanje, remont, ispitivanje,kadrove, dokumentaciju, opremu,tehnologije i znanja za izvo|enjeovakve konverzije.

5. Savremeni kogeneratori suizuzetno efikasna postrojenja Danas zna~ajni konzumenti energijenisu samo industrijska postrojenja, ve} idrugi «neproizvodni sistemi» kao {to suvelike poslovne zgrade, trgovinskicentri, velika skladi{ta, hladnja~e,postrojenja posebne namene, hoteli,sportske hale, zatvoreni bazeni... Svipredstavljaju idealnekorisnike energijeproizvedene ukogeneratorima, a osnovnirazlog je njihovaistovremena potreba zaelektri~nom i toplotnomenergijom (zimi) a letienergijom zarashla|ivanje. Najkra}e re~enokogeneratoriomogu}avaju efikasnuistovremenu proizvodnjuelektri~ne i toplotneenergije, u jednompostrojenju od istoggoriva. Mada kogeneratori imajuskoro idealnekarakteristike ipak sasobom nose i odre|enenedostatke, koji su vezaniza neophodnost potro{njesve proizvedene toplotneenergije. Vi{koviproizvedene elektri~neenergije lako se mogu«prodati» postoje}ojelektro mreì (u dràvamakoje su to zakonskiregulisale), dok jeproblem skladi{tenjavi{kova toplotne energijeneekonomi~an. Zbog togase svesno projektujukogeneratori «manjih»snaga, a njihovimuparivanjem u sisteme sa

vi{e jedinica, dobijaju se potrebnevelike snage. Odrànje projektovaneefikasnosti,u periodima smanjenjapotrebe za konzumom toplotne energije,postiè se jednostavnim isklju~ivanjemodgovaraju}eg broja proizvodnihjedinica. Na taj na~in ve}i broj manjihkogeneratoskih postrojenja obezbe|ujeizuzetnu ìlavost u eksploataciji (nepostoji mogu}nosti havarije kompletnogproizvodnog potencijala – kao kod„velikih“ sistema), a jo{ zna~ajnije jesmanjenje investicionih ulaganja – jerne postoji potreba za gra|evinskimobjektom postrojenja. Zato se danasintenzivno radi na razvoju ovakve„nove“ koncepcije proizvodnje energije,koja se zasniva na me|usobnompovezivanju kogeneratora manjih snaga.

6 GTM koji su na raspolaganjuu doma}em vazduhoplovstvuHelikopter Mi-8, ve} skoro tri decenije,je u ekspoataciji u doma}emvazduhoplovstvu, a njegovu pogonskugrupu ~ine 2 motora tipa TV2-117A.Autor smatra da ovaj GTM (prikazan naslikama 1, 3 i 4) predstavljanajpogodnije re{enje za pogon prvogdoma}eg kogeneratorskog postrojenja.

energija

[162]

Slika 1 Izgled GTM TV2-117A na Ispitnoj stanici(ISOTOV, snaga na izlaznom vratilu oko 1,0 MW)

Slika 2 Izgled GTM STAZOU XIV M naIspitnoj stanici (TURBOMECA, snaga naizlaznom vratilu oko 0,5 MW)

Dokaz njegove pouzdanosti i ìlavosti ueksploataciji je podatak da jeproizveden u vi{e od 25.000 primeraka.Njegova konstrukcija predstavlja"klasi~no" konstruktivno re{enje, kojeveoma robusno i pouzdano, ~ak uodre|enom domenu ipredimenzionisano. Ovaj GTM pripadastarijoj generaciji vazduhoplovnihkonstrukcija, pa se, zbog svoje ve}e«specifi~ne mase», vi{e ne ugra|uje unove tipove helikoptera.Izbor najpogodnijeg GTM za pogondoma}eg kogeneratora zavisi od vi{efaktora, od kojih su najva`niji: - cena kompletnog GTM (nakon

generalnog remonta i konverzije zbogpogona na gas),

- raspoloìvost kadrova, rezervnihdelova, specijalnih alata i opreme uvazduhoplovnoj industriji Srbije,

- pouzdanost i ìlavost , dokazani krozeksploataciu u protekle tri decenije,

- posedovanje kompletne logistike zaodràvanje i remont i ukupnoproizvedene koli~ine odabranog GTM.

Na osnovu dosada{njih iskustava ipoznavanja razli~itih GTM u doma}emvazduhoplovstvu, autor smatra da jeekonomski isplatljivo pokrenutiizgradnju Mobilnog Ekolo{kogKogeneratora (MEK) a za pogonupotrebiti tehnolo{ki najpogodnijivazduhoplovni GTM TV2-117A.Razlog za{to kogeneratorskopostrojenje treba da bude mobilno jeprakti~ne prirode. Ovakav pogon je zna~ajno lak{i igabaritno manji (u odnosu na drugetipove motora), ~ime je obezbe|en laktransport kompletnog energetskogpostrojenja na mesto gde za njimpostoji eventualna urgentna potreba.Upotreba MEK je univerzalna kako kodsnabdevanja energijom udaljenih, azna~ajnih, privremenih naselja ilispecijalnih postrojenja tako i u slu~ajuproblema nastalih nakon velikihelementarnih nepogoda. Klasi~anprimer udaljenih, a zna~ajnih,privremenih naselja, su naftne bu{otine.U takvom slu~aju je mogu}e iskoristigas iz same bu{otine za pogonskogorivo, i obezbediti „besplatnu“energiju kompletnom postrojenjubu{otine.

7. Pilot postrojenje MEK - prvidoma}i kogenerator Osnovnu prednost MEK }e predstavljatinjegova kompaktna konstrukcija,relativno velika snaga pogonskejedinice(oko 1MW samo elektri~nesnage), mala ukupna masa i potvr|enapouzdanost. Za efikasnu eksploatacijuje od esencijalne tehno-ekonomskeva`nosti posedovanje doma}e logisti~kepodr{ke u odràvanju i remontu GTM

TV2-117A (slike 3 i 4).Osnovna koncepcijaMobilnog Ekolo{kogKogeneratora (MEK) sesastoji u slede}em:a) Kompletna oprema

MEK postrojenja bibila ugra|ena uspecijalno izra|enikontejner.

b) Kontejner bi biokonstruktivnopredvi|en za lakopostavljanje ifundiranje, a gabariti ipriklju~ne ta~kekontejnera biodgovarali postoje}imstandardima zakamionski transport.

c) MEK omogu}avajednostavno pove}anjena 2 i vi{e MW,povezivanjem sapotrebnim brojemdrugih MEK jedinica

d) MEK konfiguracijaomogu}avaistovremenu ekolo{kuproizvodnju toplotne ielektri~ne energije, ao~ekivani ukupnistepen iskori{}enjagasovitog pogonskoggoriva bi bio oko 80%.

Toplotna energija,proizvedena u MEK,mogla bi da se koristi zarazli~ite potrebe, od zagrevanjaprostorija pa sve do iskori{}enja zatehnolo{ke procese su{enja, {to najvi{ezavisi od zahteva potencijalnihkorisnika. Pogon MEK (GTM TV2-117A) na izlazu iz turbine daje vrelegasove oko 720 K (447 °C) {toomogu}ava preuzimanje oko 10 milionaKJ/h toplotne energije. Ova koli~ina toplotne energije jedovoljna za proizvodnju 520 kg/hvodene pare (ili toplog vazduha), natemperaturi od 100 °C. Spolja{nji izgled MEK postrojenja, ~ijibi se transport vr{io standardnimteglja~em, prikazan je na slici 5, azajedno sa svojim kontejnerom, ne biteìo vi{e od 15 t.

8. Pozitivni efekti doma}egrazvoja MEK Nije sporno da na svetskom trì{tu imasavremenijih (ali vi{estruko skupljih)GTM, nego {to je odabrani GTM TV2-117A, koji bi tako|e mogli da seupotrebe za izgradnju MEK. Razlogovakvog izbora GTM je ~injenica daSrbija ve} danas raspolaè sa najmanje30 navedenih motora. Po{to im je letniresurs istekao, njihova perspektiva je

definitivno isklju~enje iz daljeeksploatacije, u vazduhoplovstvu. Ovostvara idealnu priliku za doma}i razvojMEK jer se ovi GTM mogu otkupitivrlo povoljno („na kilo“) i timeomogu}iti:1) Izradu pouzdanog i kvalitetnog

mobilnog kogeneratorskogpostrojenja za sopstvene potrebe, uzotvaranje potencijanih mogu}nostiizvoza,

2) Sticanje zna~ajnih tehnolo{kihsaznanja kroz samostalnueksploataciju kogeneratora i transferste~enih saznanja u druge doma}eenergetske kapacitete,

3) Upo{ljavanje doma}ih stru~njaka, uztransfer vazduhoplovnih tehnologijau industriju, i {iroko uklju~ivanjepotencijala univerziteta uzupo{ljavanje nezaposlenihproizvodnih kapaciteta.

4) Sticanje zna~ajnih tehni~kihsaznanja, u ovoj specifi~noj oblastiproizvodnje energije. Ste~enaiskustva }e biti veoma zna~ajna zapodizanje energetske efikasnostidràve.

5) Otvaranje ekonomske i tehni~kesaradnje sa inostranim naru~iocima,

energija

[163]

Slika 3 GTM TV2-117A u procesu sastavljanja

Slika 4 Sastavljeni GTM TV2-117A natehnolo{kom nosa~u

koji raspolaù sa ovim tipom GTM,pa ~ak i eventualno zajedni~kou~e{}e u razvoju MEK.

Veliki svetski proizvo|a~ivazduhoplovnih GTM imaju zna~ajnuprednost, jer se ovim projektima baveduè od jedne decenije, dok mi jo{ uveknismo ni po~eli. Pred nama su trivaàna strate{ka pitanja:Da li postoji objekitan razlog upornogspre~avanja samostalnog doma}egrazvoja, proizvodnje i eksploatacijenovih energetskih kapaciteta, koji bi ueksploataciji ostvariti izuzetno zna~ajneu{tede? Da li je to na{a èlja dainostranim proizvo|a~ima sloènihtehni~kih sistema, kroz ukupne tro{kovekupovine obezbe|ujemo sredstva zabudu}i razvoj? Zar nije znatno korisnije ta sredstvauloìti u sopstveni razvoj i formiratikvalitetne kadrove, uposliti postoje}eproizvodne kapacitete i zna~ajnou{tedeti u budu}oj eksploatacijipredloènog re{enja? U narednim redovima autor }e poku{atida najkra}e obrazloì razlogeneophodnog doma}eg razvoja.

9. Menad`ment znanja – danasveoma popularni termin Najvredniji resurs XX vekapredstavljala je sofisticirana proizvodnaoprema i sloèni tehni~ki sistemi, aliizgleda da smo stali i prevideli taj vekje pro{ao. Najvredniji resursi XXI veka su ljudi -obrazovani kadrovi, svih nivoa,sposobni da vladaju {irokim spektromznanja, sposobni da neprekidno u~e i dasvojim znanjem uti~u na pove}anjeproduktivnosti!Vi{e nego ikada, savremena ekonomijase vodi znanjem. Sposobnost da senau~i novo, sposobnost da se novaznanja kombinuju sa postoje}im isposobnost da se sve to primeni i stvorinovi priozvod, predstavljaju osnovu bezkoje se ne moè ostvariti uspe{naekonomija. Oni koji mogu da to prate - opsta}e, onikoji to ne mogu - nesta}e! Moramo otome voditi ra~unaPre dve decenije doma}avazduhoplovna industrija je bila nasvom tehnolo{kom vrhuncu i zapo~elaje projekt nadzvu~nog aviona, a danas,zbog konstantnog zanemarivanja ostalaje bez klju~nog resursa - obrazovanihkadrova. Danas oni vode razvoj u istimtim zemaljama koje nam nude prodajusloènih tehni~kih sistema. To je ilogi~no jer su oni svojim odlaskomodneli i ogroman deo zanja, {to je ~inilointelektualni kapital cele dràve, kadaovde nije bilo mogu}nosti da realizujusopstvena znanja.

- Da li smo misvesnineophodnostio~uvanjaonoga {tonam je jo{ostalo?

- Da li jenekome ododgovornihuop{tepoznato daraspolaèmojedinstvenomUniverzalnomIspitnomStaniciom zaispitivanjesvih tipovaGTM, kojimogu biti odinteresa za na{e potrebe?

- Da li sagledavamo da je to klju~ni deoulaganja u razvoj sloènih sistema kao{to je MEK?

- Mi to posedujemo, imamo potrebneGTM, znanja, kadrove, alate.... ali ihne koristimo. Za{to?

Ogromne investicije i intelektualninapori u vazduhoplovnoj industriji, su uproteklim decenijama ekstremnounapredili dràvne tehnolo{kepotencijale, ali to nije poznato {irojtehni~koj javnosti, jer je dràno u“okvirima namenske proizvodnje”.Du`nost nas, koji smo jo{ preostali, izte industrije, je da ne dozvolimo njenoga{enje i gubitak potencijala formirangeneracijama. Mora se imati u vidu daje menad`ment znanja u stvarimenad`ment intelektualnog kapitala – ami ga se svesno odri~emo. Zato svi kojiovaj termin koriste moraju da vodera~una i o njegovoj stvarnoj primeni upraksi.Ovaj lament nad doma}omvazduhoplovnom industrijom direktnoje vezan za mogu}nost razvoja MEK iautor nije mogao a da ga ne ugradi uovaj rad.

10. Odràvanje sloènihtehni~kih sistema iz uvoza itehno-ekonomske zamkeSamo dugogodi{nje iskustvo ueksploataciji, sloènih tehni~kih sistemaiz uvoza, omogu}ava pravilnosagledavanje ozbiljnih ekonomskihnedostataka kupovine – posebno akove} postoji mogu}nost proizvodnje uzemlji. To vaì i za slu~aj uvoza ikvalitetnijeg postrojenja nego {to jeMEK (naravno po zna~ajno vi{oj ceni).Nabavku takvih sistema moraju da vodeiskusni stru~njaci kako ne bi krajnjegkorisnika doveli u nezavidan poloàjkod ugovaranja. Iz tih razloga posebno treba imati uvidu slede}e ~injenice:

Nabavkom iz uvoza, sloènogpostrojenja, sli~nog MEK-u, zbogvisoke kompleksnosti njegovogodràvanja, korisnik mora da ima uvidu neminovno nastavljajnje rastatro{kova eksploatacije. Bi}eneophodno, (obi~no kod proizvo|a~a)izvr{iti obuku doma}ih specijalista zaeksploataciju i odràvanje, {to semora posebno platiti – jer nije bilopredvi|eno ugovorom. Ako i jeste, uobi~ajeno je daproizvo|a~ nudi obuku samo za prvinivo odràvanja, dok }e ostali nivoibiti predloèni kroz «dugogodi{njugaranciju» proizvo|a~a. Takav vid„saradnje“ predstavlja potpunuekonomsku zavisnost korisnika odisporu~ioca, po{to krajnji korisniknije u stanju da sveobuhvatno sagledasve funkcije sistema. Uobi~ajeno jeda se u ugovoru nagla{avasamostalnih intervencija korisnika napostrojenju, jer se time ugraàvagarancija. Normalno je o~ekivati probleme i satehni~kom dokumentacijom, vezaneza jezi~ku barijeru, kao i probleme sapromptnom nabavkom i kori{}enjemspecijalnih alata, formiranjem stokanaj~e{}e potrebnih rezervnih delova... Tokom eksploatacije sve }e biti ~e{}eneophodna stru~na pomo}proizvo|a~a i intervencije njegovihspecijalista zbog manjihneispravnosti, a posebne probleme }eizazvati ozbiljniji kvarovi. To }e svemorati da se posebno pla}a, tako da jeisporu~ilac sebi obezbedio stalnedevizne prihode od redovonogodràvanja, bez mogu}nosti uticajakorisnika na njihovo redukovanje. Autor je, sa svojim kolegama iznamenske industrije, ve} uspe{noprimenio razli~ite metode savremenetehni~ke dijagnostike (endoskopska,vibraciona, parametarska, uz

energija

[164]

Slika 5 Spolja{nji izgled MEK postrojenja u svomkontejneru

spektralnu analizu ulja) u odràvanjuprema stanju svih vazduhoplovnihGTM u eksploartaciji, kao i nadrugim tipovima motora u upotrebi udoma}em vazduhoplovstvu. Ovametodologija je univerzalnogkaraktera i moè se primeniti i nasvim ostalim sistemima sloènihindustrijskih postrojenja.Interesantno je da ovakav efikasansistem odràvanja prema stanju se jo{uvek ne nudi od strane isporu~ilacasloènih postrojenja, jer se timekorisniku dodatno uve}avaju tro{koviodràvanja.Gruba procena autora, o vrednostiukupnih ulaganja u razvoj i izradupilot postrojenja MEK, je da }e onabiti veoma bliska nivou tro{kovanabavke, instaliranja i obuke kadrovakorisnika za eksploatacijukogeneratorskog postrojenja, sli~nihperformansi, sa svetskog trì{ta. Sam proces organizacije projektaMEK, finansiranje njegove izgradnje,sagledavanje svih pozitivnihfinansijskih i tehnolo{kih doprinosa,trebalo bi precizno definisati krozizradu PROGRAMAREALIZACIJE (FEASIBILITYSTUDY). Autor je su do sada, udoma}em vazduhoplovstvu, uradiovi{e desetina znatno sloènijihPrograma, Studija i Projekata koje jeuspe{no organizaciono i tehnolo{kivodio do okon~anja osvajanja i ulaskau serijsku proizvodnju. Posebnapotvrda kvaliteta je dobijena krozpouzdanu eksploatacijiu i efikasnoodràvanje.

11. Zaklju~ak1. Rokovi za pokretanje razvoja

doma}eg MEK postrojenja nalaze sena isteku, ne zbog nere{enog pristupafinansiranju ve} zbog zanemarivanjatehnolo{kih potencijala kojineminovno propadaju, a kadrovi serasipaju i ozbiljno ugroàvaju osnovurazvoja.

2. Tehnolo{ka pogodnost izabranoggasoturbinskog motora TV2-117A zapogon MEK, zasnovana je na triglavna razloga:

a) Ekonomski

- Izuzetno niska cena vazduhoplovnihGTM sa isteklim letnim resursom,

- Niski tro{kovi odràvanja uz primenusavremenih dijagnosti~kih metoda(endoskopska, vibraciona,parametarska uz spektralnu analizuulja), {to doma}a vazduhoplovnaindustrija ve} poseduje,

- Kogenerativna proizvodnja elektri~nei toplotne energije, pogonom na zemnigas,

- Upo{ljavanje postoje}ihneiskori{}enih vazduhoplovnihkapaciteta na izradi MEK

- Dobijanje znatno vi{e vrednosti GTMTV2-117A, nakon remonta ikonverzije za potrebe MEK.

- Realna mogu}nost izvoza MEK(naplata doma}eg «know-how» uzupo{ljavanje kapaciteta)

- Otvaranje mogu}nosti saradnje nazajedni~kom razvoju sa inostranimpartnerima, zbog raspolaganjaspecifi~nom skupocenominfrastrukturom i multidisciplinarnimkadrovima.

b) Tehni~ki

- Pouzdani kogenerativni izvor energije,izuzetne mobilnosti, za postavljanje naèljena mesta,

- Obezbe|ene doma}eg pouzdanognajsavremenijeg sistema odràvanjaprema stanju

- Obezbe|enje remonta od stranedoma}e industrije, uz otvorenumogu}nost dalje nadgradnje,

- Visoka pouzdanost GTM, koja jepotvr|ena u dugogodi{njojeksploataciji na vazduhoplovima,

- Duì rok rada u eksploataciji, uodnosu na SUS motore, i visokapouzdanost u eksploataciji,

- Relativno jednostavna konstrukcijaGTM uz kompletnu doma}u logisti~kupodr{ku,

- Mogu}nost pouzdanog daljinskogupravljanja

c) Ekolo{ki

- Zna~ajno smanjenje emisije {tetnihgasova u atmosferu i po{tovanjeekolo{kih standarda,

-Upotreba zemnog gasa, kaonajjeftinijeg ekolo{kog goriva, koji }ebiti dostupan u Srbij.

3. Mere koje treba preduzeti za izradupilot postrojenja MEK

a) Formirati akcionarsko dru{tvo odzainteresovanih korisnika ilifinansijera za izradu "FeasibilityStudije MEK postrojenja", koja biobezbedila precizne tehni~ke iekonomske pokazatelje za ulazak uprojekat i izradu pilot postrojenja,

b) Ovako formirani Proizvo|a~ je ustanju da obezbediti autonomnost uodràvanju, opravci i budu}ojnadgradnji MEK, i to premaspecifi~nim zahtevima naru~ioca ({tonije slu~aj ni sa jednim uvoznimpostrojenjem sli~ne namene).

c) Pokretanjem rada na projektu MEKProizvo|a~ bi pored finasijskihefekata uspe{no obrazovao sopstvenekadrove i obezbedio kvalitetnuosnovu za budu}e radove na razvojui drugih sloènih sistema.

d) Pokrenuti informisanje stru~nejavnosti (n.pr. Ministarstvo za naukui za{titu ìvotne sredine Srbije), ucilju iznalaènja potencijalnozainteresovanih za ulaganja u ovajprofiitabilni program

e) Po izloènom modelu mogu seiskoristiti i drugi vazduhoplovniGTM malih snaga (do 100 kW),kojih tako|e ima u dovoljnom broju.

Literatura[1] Jankovi} S. (1992.) ”ModeliranjeUniverzalne Ispitne Stanice zaispitivanje vazduhoplovnih gasnihturbina”, Ma{inski Fakultet, Beograd,doktorska disertacija[2] Jovanovi} M., Jankovi} S. (2004,)”Razvoj kogeneratora od modifikovanihvazduhoplovnih gasoturbinskih motoraza mobilno ili stacionarno snabdevanjeenergijom sistema KGH”, SavetovanjeKGH 2004, Beograd

energija

[165]

Aleksandar Nikoli}, @arko JandaElektrotehni~ki institut "Nikola Tesla", Beograd

UDC: 621.313.333/.316.003

Potencijali za u{teduelektri~ne energije usrednjenaponskimelektromotornimpogonima

energija

[166]

1. UvodPoslednjih godina u svetu se sve vi{euo~avaju izuzetne prednosti regulisanihsrednjenaponskih elektromotornihpogona sa aspekta pobolj{anjaupravljanja tehnolo{kim procesima,pove}ane efikasnosti i energetskihu{teda. Srednjenaponski frekventniregulator do sada nije bio atraktivanzbog visoke cene, veli~ine, kao izahteva za dodatnim inènjeringom ivelikim tro{kovima instalacije. Danas jesituacija na trì{tu druga~ija, obziromda sve vi{e proizvo|a~a frekventnihregulatora ima u svom proizvodnomprogramu srednjenaponske regulatore[1]-[7]. Napredak u ovoj oblasti jeomogu}en zahvaljuju}i razvoju novihpoluprovodni~kih komponenti (HVIGBT, IGCT, SGCT) [2],[8]-[11] kojesu omogu}ile smanjenje veli~inepogona, pove}anje pouzdanosti isniènje ukupne cene pogona. Tako|e,jedna od zna~ajnijih stavki jestandardizacija pogona za najve}i brojprimena, dok je ranije izrada svakogpojedina~nog srednjenaponskogregulatora zahtevala poseban razvoj utrajanju od {est meseci i vi{e. Upogonima velikih snagasrednjenaponski regulatori postajukona~no alternativa za niskonaponskare{enja, naro~ito u primenama kodkojih se odluka o izboru odgovaraju}egregulatora donosi na osnovu vi{ekriterijuma, a ne samo inicijalne cenepogona [12].

2. Postoje}a re{enjaRe{enja pogonskih sistema upravljanjakoja su danas kod nas u upotrebi uelektromotornim pogonima samotorima srednjeg naponskog nivoa (do6,6kV) su [13]:- Direktno priklju~enje na mreù ili

start pri nominalnom naponu

Predstavlja ekonomi~no re{enje, aliima brojnih ograni~enja:

padovi napona,smanjeni moment,znatna mehani~ka optere}enja pristartu pogona,lo{a raspodela optere}enja izme|upogonskih motora.

Ovo re{enje se uglavnom koristi kodmotora sa kaveznim rotorom, a radiublaàvanja mehani~kih udara pri startupogona se koristi hidrodinami~kaspojnica.

- Primena hidrodinami~kih spojnicaPredstavlja dobar izbor za startpogona sa punim momentom, ali sejavljaju znatni problemi u pouzdanostirada i odràvanju zbogkomplikovanog mehani~kog re{enja.U hidrodinami~koj spojnici naprimarnom delu (pumpni deo) semehani~ka energija pretvara u strujnuenergiju radnog fluida, dok se nasekundarnom delu ponovo vr{itransformacija u mehani~ku energiju.Gubici energije u spojnici u radu suproporcinalni klizanju i iznose tipi~no3%-5%.

- Primena rotorskih upu{ta~aKod motora sa namotanim rotorombitna karakteristika je mali polaznimoment, pa se ovi motori startuju sadodatim otporom u kolu rotora.Promena brzine se postiè otpornicimau kolu rotora koji se segmentnoisklju~uju pomo}u odgovaraju}erelejne automatike. Pri odgovaraju}ojvrednosti otpora dobija se maksimalnomogu}a vrednost polaznog momentajednaka prevalnom momentu motora.[to je ve}a vrednost dodatog otporauklju~ena u kolo rotora, polazna strujamotora je manja. Prednosti pogona sarotorskim upu{ta~ima su ve}i polaznimoment i mogu}nost varijacije brzineizme|u motora radi kompenzovanjaraspodeljenog optere}enja {to sepostiè neistovremenimprekra}ivanjem otpornika i uobi~ajenose koristi kod vi{emotornih pogona.Problemi u eksploataciji i odràvanjukod motora sa namotanim rotorom sejavljaju zbog prisustva ~etkica,otpornika kao i kontaktora zauklju~enje/islju~enje pojedinihsegmenata sa otpornicima.

- Start motora sa sniènim naponomOsnovna metoda koja se zasniva na

RezimeU radu }e biti predstavljeni potencijali za u{tedu elektri~ne energije unapre|enjemelektromotornih pogona srednjeg naponskog nivoa uvo|enjem frekventnihregulatora. Pri tome se prvenstveno misli na asinhrone motore snage ve}e od400kW i naponskog nivoa 3,3kV i 6kV. Osnovni motiv unapre|enja jemodernizacija procesa u kojima se koriste elektromotori srednjeg napona,pove}anje pouzdanosti i smanjenje potro{nje elektri~ne energije.

AbstractEnergy savings potentials in medium voltage drives by application of frequencyconverters will be presented in the paper. For this purpose medium voltage drivesare caracterized as those rated 400kW and up, operating at 3,3kV and 6kV voltagelevel. The main motif of improvement is renewal of processes that uses mediumvoltage drives, increase of reliability and reducing energy consumption.

ovom principu je pokretanje pomo}uprebaca~a zvezda-trougao. Priovakvom pokretanju polazni napon pofazi je za 1,73 puta manji od napona unormalnom radu. U istoj srazmeri sesmanjuje i polazna struja, ali se zatopolazni moment smanjuje za tri puta{to ovaj na~in pokretanja ~ininepogodnim za pokretanje pogona ute{kim uslovima polaska {to npr.odgovara pogonima trakastihtransportera.

3. Savremena re{enjaSavremena re{enja u elektromotornimpogonima srednjeg napona obuhvatajuprimenu modifikovanih i upravlja~komsmislu unapre|enih pogona sarotorskim upu{ta~ima, zatim primenusrednjenaponskih soft-startera isrednjenaponskih frekventnihregulatora.Postoje modernizovana re{enjarotorskih upu{ta~a kod kojih suprimenjeni tiristori u paralelnoj sprezisa otpornicima u rotoru i programabilniautomat (PLC). Ovakav sistem jesloèniji, ali i bolje upravljan pomo}uPLC-a koji stalno meri struju statoramotora, i prema njoj vr{i kratkospajanje prva ~etiri otpornika dok trajestart. Pri tome se prvo paleodgovaraju}i antiparalelni tiristori, azatim se zatvara odgovaraju}i kontakt.Iako je se ovo re{enje uspe{no koristi unekim industrijama, ostaju osnovninedostaci, a to je veliki broj elemenata ilo{ije iskori{}enje elektri~ne energije[13].Savremena metoda pokretanja pogonakoja bazira na principu pokretanja sasniènim naponom je primena tzv. soft-startera. Soft-starteri su ure|aji kojikoriste poluprovodni~ke komponente(uglavnom tiristore, za manje snage itrijake) kako bi obezbedili «meki» startmotora. Princip rada se zasniva nadelimi~nom «propu{tanju» dela polu-periode napona napajanja premamotoru, pode{avanjem odgovaraju}egugla paljenja tiristora. Promenom uglapaljenja tiristora u soft-starteru moè sekontinualno menjati efektivna vrednostnapona na motoru i tako posti}ikontinualno pove}anje momentamotora. Me|utim, zbog izobli~enjatalasnog oblika napona dolazi i doizobli~enja struje. To je razlog pojavevi{ih harmonika koji pove}avajugubitke u motoru i {to je jo{ va`nijestvaraju pulsiraju}i moment motora kojipove}ava naprezanja mehani~kihsklopova pogona. Iako soft-startersmanjuje efektivnu vrednost polaznestruje, zagrevanje bakra statora raste, jerraste apsorbovani toplotni impuls u tokustarta. Kada se ugao paljenja tiristorasmanji na pribli`no 90°, amplitudanapona odgovara maksimalnoj trenutnoj

vrednosti, tako da i maksimalnavrednost trenutne struje postajepribli`no jednaka maksimumu koji bi seimao bez soft-startera.Ograni~enja polazne struje, pa samimtim i polaznog momenta dovodi dozaklju~ka da se startovanje pogona sasniènim naponom, prvenstvenoupotrebom soft-startera moè koristitisamo u slede}im slu~ajevima:- pogoni bez te{kih uslova polaska,- pogoni kod kojih ne postoji zahtev za

pode{avanjem brzine u toku rada,- pogoni kod kojih se koriste motori sa

pove}anim polaznim momentom(kavezni motori sa dubokim ilidvostrukim `lebovima).

Tipi~na mesta primene soft-startera supumpna i ventilatorska postrojenja.Kona~no re{enje predstavljajusrednjenaponski frekventni regulatorikoji pokrivaju opseg snaga od 0,4MWdo 40MW pri naponima od 2,3kV do13,8kV [2]. Snaga se moè pove}ati ido 100MW u pogonima sa sinhronimmotorima i invertorima sa komutacijomna strani optere}enja. Me|utim, ve}inainstaliranih srednjenaponskih pogona senalazi u opsegu od 1-4MW sanaponima od 3,3kV do 6,6kV. Ovipogoni su na{li primenu u industrijinaro~ito za pumpe naftovoda upetrohemiji, ventilatore u cementarama,pumpama u crpnim stanicamavodosnabdevanja, kod transportamaterijala (npr. transportne trake napovr{inskim kopovima), valjaonicama umetalnoj industriji i dr [4], [5], [14]-[17].U radu nije pomenuta primenaniskonaposkih frekventnih regulatora(napona obi~no 690V) za pogonesrednjeg napona koji predstavljaju {irerasprostranjene ure|aje u industriji [17],ali zahtevaju ugradnju transformatora6/0,7kV, zamenu srednjenaponskogmotora niskonaponskim sa poja~anomizolacijom i izolovanim leàjem izamenu SN kablova kablovima znatnove}eg popre~nog preseka. Ukoliko sesve ovo uzme u obzir, a ne cena samofrekventnog regulatora, u dostaaplikacija je ekonomski isplativijere{enje primena srednjenaponskihfrekventnih regulatora, dok imaslu~ajeva gde je zbog npr.nemogu}nosti zamene kablovaisklju~ivo mogu}e primenitisrednjenaponski regulator sa strujniminvertorom [12].

4. Srednjenaponski frekventniregulatoriPo~etkom 21-og veka je nekolikohiljada srednjenaposkih pogonaisporu~eno {irom sveta. Istraìvanjatrì{ta pokazuju da je oko 85% ukupnoinstaliranih srednjenaposkih regulatoraprimenjeno u pogonima pumpi,

ventilatora, kompresora i trakastihtransportera, gde pogonski sistem nezahteva visoke dinami~ke performanse,dok je samo 15% nestandardnih pogona[2].Poslednjih godina se u pogonimasrednjeg napona sve vi{e javljajure{enja sa frekventnim regulatorima,naro~ito za napone reda 2,3kV, 3,3kVdo 4,2kV. Danas, zahvaljuju}i razvojusna`nih poluprovodnika, omogu}ena jeprimena standardnih frekventnihregulatora i za napone 6kV (do 6900V),dok se za ve}e napone reda 10kV idalje primenjuju re{enja sa sna`nimtiristorima ili GTO.U svim primenama kod kojih se zahtevaili je pogodniji rad sa promenljivombrzinom, frekventni regulatoriomogu}avaju zna~ajne u{tede energije(naro~ito kod pogona pumpi iventilatora), kao i produèn vekprocesne opreme.Pri startovanju sna`nih motoranapojenih iz slabih mreà, pomo}ufrekventnih regulatora se moè smanjitipolazna struja motora i izbe}i pojavanaponskih flikera uz ve}i polaznimoment nego pri startu sa sniènimnaponom. Ova varijanta se naziva ifrekventni starter i ~esto se koristi kodaplikacija gde se zahteva ve}i momentpri startu, uz mogu}nost prebacivanjamotora na mre`no napajanje nakondostizanja nominalne brzine [18].Danas je na trì{tu prisutan ve}i brojsrednjenaponskih frekventnih regulatorasa razli~itim topologijama primenjenihenergetskih pretvara~a i upravlja~kih{ema [2], [5]-[7], [16], [19]-[21]. Svakood re{enja nudi neku jedinstvenuprednost, ali tako|e ima i ograni~enja.Na slede}im slikama su prikazaniprimeri industrijskih srednjenaponskihpogona.Na slici 1 je prikazan ABB-ovsrednjenaponski frekventni regulatornapona 4,16kV i snage 1,2MW [5].Pogon se sastoji od 12-to pulsnogdiodnog ispravlja~a na ulazu i invertorau tri nivoa sa zajedni~kom neultralnomta~kom i GTC poluprovodnicima.Digitalni regulator je instaliran u levomormanu, dok se u srednjem delu nalazidiodni ispravlja~ i rashladni sistem.Invertor i izlazni filtri su montirani udesnom ormanu, dok se po pravilutransformator pomera~ faze zaispravlja~ instalira van ormana pogona.Slika 2 prikazuje ASI Robicon pogon[20] napona 4.16kV i snage 7.5MW, sakaskadnim H-mostnim invertorom.Invertor je sastavljen od 15 identi~nih}elija sa IGBT poluprovovodnicimakoje mogu da se izvuku radi brzeopravke ili zamene. Talasni obliklinijskog napona invertora je sa~injen u21 nivoa tako da je blizak sinusnom

energija

[167]

talasnom obliku bez upotrebe LCfiltera. U pogonu se nalazi i 30-topulsni diodni ispravlja~ napojen prekotransformatora pomera~a faze sa 15sekundarnih namotaja. Transformator jeinstalira u levom delu ormana kako bise smanjili tro{kovi instalacije kablovakojima se povezuju sekundarni namotajisa }elijama invertora.

Na prethodne dve slikesu prikazana dvare{enja sa pogonima sanaponskim invertorom.Rockwell-ov pogonPowerFlex 7000 [21]sa strujnim invertoromi SGCTpoluprovodnicima zasnage od 2,3MW do7MW je prikazan naslici 3. Oba pretvara~a(i ispravlja~ i invertor)su identni~ni PWMstrujni pretvara~i iinstalirani su u drugomormanu sa leva.Jednosmernaprigu{nica potrebna zarad strujnog invertoraje montirana u~etvrtom ormanu. Petiorman (krajnje desno)sadrì rashladni sistemsa vodom.Kori{}enjem specijalneintegrisane prigu{niceu jednosmernom kolukoja ima i me|usobne izajedni~keinduktivnosti, pogonne zahteva izolacionitransformator na ulazu{to zna~ajno smanjujetro{kove. Dodatnaprednost pogona jemogu}nost kori{}enjapostoje}ih motora bezzahteva za poja~anomizolacijom namotaja ikori{}enjemizolacionih leàjeva,dok je maksimalnaduìna kabla izme|upogona i motora do15km.

5. Primeri u{tedeelektri~ne energijeu srednje usrednjenaponskimpogonimaGlavno trì{te zasrednjenaponskefrekventne regulatoresu pogoni kod kojih sevr{i rekonstrukcija.Prema istraìvanjimaprikazanim u [2],

gotovo 97% motora srednjeg naponaradi sa fiksnom brzinom, dok je tek 3%njih sa regulisanim elektromotornimpogonima. Kada se ventilatori ili pumpepogone sa fiksnom brzinom, kontrolaprotoka vazduha ili te~nosti se obi~nopostiè konvencionalnim mehani~kimmetodama kao {to su prigu{ni ventili,uvodne prigu{nice, regulacioni ventili,{to dovodi do zna~ajnih gubitaka

energije. Instalacija srednjenaponskogfrekventnog regulatora u ovakvimslu~ajevima moè da dovede dozna~ajnih u{teda energije. U [21] jepokazano kako primenasrednjenaponskog pogona sapromenljivom brzinom moè da dovededo povra}aja investicije u roku od jednedo dve i po godine.Upotreba srednjenaponskih pogona kodnekih aplikacija moè da dovede dopove}anja obima proizvodnje. Jedantakav slu~aj je iz industrije cementa [2]gde je za pogon ventilatora upotrebljensrednjenaponski frekventni regulator.Cementna pra{ina koja se skuplja nalopaticama ventilatora pri radu safiksnom brzinom mora da se redovno~isti, {to dovodi do zna~ajnih zastojatokom godine zbog odràvanja. Sapromenljivom brzinom obrtanja, lopaticeje trebalo ~istiti samo jednom godi{njepri zaustavljanju proizvodnje. Pove}anjeproduktivnosti zajedno sa u{tedomenergije je rezultovalo u povra}ajuinvesticije u roku od {est meseci.Zna~ajne u{tede su registrovane upetrohemiji pri upravljanju pumpi zatransport nafte. Ameri~ka kompanijaConoco Phillips Petroleum (tre}a poveli~ini u Americi) je 2001. godinerekonstruisala svoje postrojenje uMontani primenom srednjenaponskogfrekventnog regulatora firme Rockwellsnage 750kW za pogon dva motorasnaga 750kW i 500kW metodomsinhronog starta (slika 4).Naime, ovde se jedan regulator koristiza pogon oba motora tako {to sesekvencijalno startuje prvi sve dodostizanja nominalne brzine nakon ~egase pomo}u odgovaraju}ih prekida~amotor prebacuje na mre`no napajanje, afrekventni regulator pogoni slede}imotor. Operacija se obavlja sinhrono iupravljana je iz PLC-a koji se nalazi uokviru pogona. Na ovaj na~in jepostignuta vi{estruka u{teda. Kao prvo,inicijalni kapitalni tro{kovi su smanjeniza 33% primenom ovakvog sistema sadva motora umesto standardnogvi{emotornog pogona pumpi sa fiksnombrzinom. Smanjeni su i udari pri startupumpi i naprezanja mehani~ke opreme,{to dovodi do smanjenja tro{kovaodràvanja i produàvanja radnog vekamotora i pripadaju}e opreme. Pomo}usinhronog starta je frekventni regulatoriskori{}en za zaletanje motora koji radiu nominalnom reìmu na mreì, tako daje smanjen i udeo za vr{no optere}enje.Ukupna u{teda se ogleda u povra}ajuinvesticije u roku od 9 meseci, a jasnoje da je re~ o kapitalnoj investicijiobzirom da su izbegnuti tro{kovinabavke jo{ dva ili tri dodatne pumpe imotora (100.000 USD po motoru i100.000 USD po pumpi, plus dodatniventili, oprema i tro{kovi instalacije).Poslednjih godina u razvijenimzemljama rudarstva sve ve}i brojtransportera sa gumenom trakom jeopremljen pogonima sa promenljivom

energija

[168]

Slika 1 Izled srednjenaponskog frekventnogregulatora ABB ACS 1000 sa GTCpoluprovodnicima

Slika 2 Srednjenaponski frekventni regulator ASIRobicon sa IGBT poluprovodnicima

Slika 3 Srednjenaponski frekventni regulator RockwellPowerflex sa SGCT poluprovodnicima

brzinom, baziranim na primenifrekventnih regulatora. U pore|enju sastandardnim motorima sa konstantnimnaponom i konstantnom frekvencijom,ovi pogoni omogu}avaju zna~ajnosmanjenje potro{nje energije i habanjamehani~kih delova i trake. Premanekim izvorima (Siemens – [4])postignuta u{teda elektri~ne energijemoè iznositi i do 20% na godi{njojbazi. Na slici 5 data je zavisnostpotro{nje elektri~ne energije tra~nogtransportera od stepena ispunjenostitrake pri ~emu je parametar koji semenja brzina kretanja.Vode}a kineska kompanija koja se baviproizvodnjom elektri~ne energijeShandong Huangdao Power Plant inapaja jednu od najja~ih industrijskihregija u Kini, izvr{ila je rekonstrukcijupostrojenja na ~etiri kotla i turbine, pri~emu je povra}aj investicije realizovanza ne{to manje od 2 godine [12].Postoje}i ventilacioni sistem je ~iniloosam motora snaga po 800kW koji suradili sa fiksnom brzinom bez obzira napotrebno optere}enje. Tako|e, koli~ina

plamena u gorionicima je kontrolisanaru~no otvaranjem i zatvaranjemprigu{nih ventila za dovod vazduhamontiranih na kotlu. Primenomfrekventnih regulatora napona 6kVmotori i ventilatori na kotlovima radesamo po potrebi i pri brzini neophodnojda se obezbedi najefikasnijesagorevanje uglja. Na ovaj na~in surezerve uglja preciznije tro{ene, {to jedovelo i do smanjenja otpadne {ljake.Prigu{ni ventili za vazduh su uklonjeni,po{to vi{e nisu neophodni za regulacijuprotoka vazduha ~ime jepojednostavljeno i pojeftinjenoodràvanje sistema. Pokretanje izaustavljanje se vr{i sa smanjenompolaznom strujom i prenaponima {toproduàva radni vek opreme.Rezultuju}e godi{nje u{tede su dostigle1,2 miliona USD eliminisanjem preko30 miliona kWh neophodnih za radstarog sistema.

6. Zaklju~akU radu je dat pregled industrijskihprimena elektromotornih pogonasrednjeg napona sa nazna~enimkarakteristikama pojedinih re{enja.Tako|e su prikazane mogu}nosti i nivoienergetskih u{teda ukoliko se primeneovakvi pogoni. Svetska iskustva govoreda su potencijali za {iru primenusrednjenaponskih frekventnih regulatoraveliki i da }e u budu}nosti sigurno sveve}i broj motora napona do 10kV bitisa regulisanom brzinom obrtanja.

Reference[1] R. Hanna, S.Prabhu, “Medium-Voltage Adjustable-Speed DrivesUsers’ and Manufacturers’ Experiences”,IEEE Transactions on IndustryApplications, Vol. 33, No. 6, November/December 1997, pp. 1407-1415[2] B.Wu, “High-Power Converters and ACDrives”, Wiley-IEEE Press, USA, 2005[3] Ph.Lataire, “White Paper on theNew ABB Medium Voltage DriveSystem, Using IGCT PowerSemiconductors and Direct TorqueControl”, EPE Journal, Vol. 7 - No 3/4,Dec. 1998, pp. 40–45[4] Siemens Industrial Solutions andServices, “Raw Coal Loading and BeltConveyer System at the NochtenOpencast Mine”, Trans TechPublication No. 2, Clausthal –Zellerfeld, Germany, March/April 1998[5] ABB Switzerland Ltd, “MediumVoltage AC Drives for Speed and TorqueControl of 315–5000kW Motors”,Technical publication 3BHT 490 400R0001 Rev. C, Switzerland, 2005[6] Mitsubishi Electric, “Energy-savingType Mitsubishi High-voltageInverter”, Technical publication, Japan,March 2002[7] F.Wang, “Multilevel PWM VSIs”,IEEE Industry Applications Magazine,

July/August 2004, pp. 51-58[8] A.Weber, S.Eicher, “10kV PowerSemiconductors: A Breakthrough for6.9 kV Medium Voltage Drives”, 2002IEEE International Symposium onPower Semiconductor Devices and ICs(ISPSD), Santa Fe USA, 2002[9] T.Wikstrom, M.Rahimo, E.Carroll,“High-Power Technology (HPT) -IGCTs with outstanding currenthandling capability”, Bodo´s PowerSystems Magazine, UK, December 2006[10] N.R.Zargari, S.C.Rizzo, Y.Xiao,H.Iwamoto, K.Satoh, J.F.Donlon, “ANew Current-Source Converter Using aSymmetric Gate-Commutated Thyristor(SGCT)”, IEEE Transactions onIndustry Applications, Vol. 37, No. 3,May/June 2001, pp. 896-903[11] D.Eaton, J.Rama, P.Hammond,“Neutral shift: Five Years ofContinuous Operation with AdjustableFrequency Drives”, IEEE IndustryApplications Magazine, December2003, pp. 58-65[12] Rockwell Automation, “Makingthe Choice Between Low Voltage andMedium Voltage Drives”, Technicalarticle LVMV-AR001B-EN-E, Canada,November 2005[13] A.Nikoli}, @.Janda, “Uvo|enjefrekventne regulacije za elektromotornepogone naponskog nivoa 6kV”, Idejniprojekat za Rudarski basen “Kolubarapovr{inski kopovi”, Avgust 2006[14] Rockwell Automation, “Ball andSag Mill Solutions”, Applicationprofile, Canada, October 2000[15] Rockwell Automation, “ConveyorBelt Solutions”, Application profile,Canada, September 2000[16] Yaskawa Electric America, “ConveyorApplications Using Variable FrequencyDrives”, Technical publication, USA, 2002[17] @.Janda, B.Jefteni},“Tehnoekonomska analiza uvo|enjafrekventne regulacije pogona mlinovana bloku A4 TENT-A”, Studija za TE"Nikola Tesla A", Januar 2007.[18] J.G.Seggewiss, R.G.Kottwitz,D.Mcintosh, “In Sync: The Process andEconomic Benefits of SynchronizingApplications with Medium-VoltageDrives”, IEEE Industry ApplicationsMagazine, July/August 2003, pp. 58-65[19] Siemens, “Sinamics SM 1500,8MVA – 8MVA”, katalog, 2006[20] Robicon, “Perfect Harmony – MediumVoltage AC Drives”, katalog, 2005[21] Rockwell Automation, “PowerFlex7000 Medium Voltage AC Drive”,technical data guide, November 2004[22] B. P. Schmitt and R. Sommer,“Retrofit of Fixed Speed InductionMotors with Medium Voltage DriveConverters Using NPC Three-LevelInverter High-Voltage IGBT BasedTopology”, IEEE InternationalSymposium on Industrial Electronics,pp. 746–751, 2001.

energija

[169]

Slika 4 [ema pogona safrekventnim regulatorom ureìmu sinhronog starta

Slika 5 Zavisnost potro{njeelektri~ne energije tra~nogtransportera od stepenaispunjenosti trake prirazli~itim brzinama

Dr Dimitrije Lili}; Mr Bojan Kova~i}, Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije, Beograd

UDC: 621.316.17 : 371.62].003

Potro{nja energije i CO2emisije pre i posle primenemera za pove}anjeenergetske efikasnosti na dvademonstraciona projekta -{kolske zgrade

energija

[170]

UvodU okviru vi{egodi{njeg programa“Energetska efikasnost u zgradarstvu”,koji treba da doprinese pove}anjuenergetske efikasnosti i smanjenjupotro{nje energije u stambenom itercijarnom sektoru, Agencija zaenergetsku efikasnost Republike Srbijeje u 2005. i 2006. godini realizovalaprojekat “ENERGETSKAEFIKASNOST U JAVNIMZGRADAMA – DEMONSTRACIONIPROJEKTI” [1-4].Aktivnosti ovog Projekta sprovodene seuz finansijsku podr{ku EU, prekoEvropske agencije za rekonstrukciju(EAR). U radu su prikazani rezultati ocenerealizovanih mera za pove}anjeenergetske efikasnosti na dva uspe{norealizovana demonstraciona projekta -{kolske zgrade: {kole za decu saposebnim potrebama “RadivojPopovic” u Sremskoj Mitrovici (slika utabeli 2 – leva kolona) i osnovne {kole“Jovan Popovi}” u ^oki (slika u tabeli2 – desna kolona).

Na~in ocene rezultataprimenjenih mera EEOcena efekata primene mera zapove}anje energetske efikasnosti na{kolskim zgradama je izvr{enapore|enjem potro{nje energije, tro{kovaza energiju i CO2 emisije u dve grejnesezone: u grejnoj sezoni pre i grejnojsezoni posle primene mera. Po{to su grejne sezone koje suupore|ivane bile meteorolo{ki razli~ite,u cilju ta~nijeg obra~una i realnijeocene rezultata primenjenih mera EE,stvarni broj grejnih stepen dana zaposmatrane grejne sezone je izra~unat iugra|en u evaluacioni model.

Broj grejnih stepen dana izra~unat jeprema klimatolo{kim podacimadostavljenim od Republi~koghidrometeorolo{kog zavoda (RHMZ)Srbije. Za {kole je obra~unat za srednjuvrednost temperatura svih grejanihprostorija od 18oC, za grejanje pet danasedmi~no (ponedeljak – petak) i zaperiod od 01.10. do 30.04. narednegodine.

Grejni stepen dani (SD) ra~unati suprema izrazu [5, 6]:

(1)

gde su:Z - broj dana grejnog perioda,tu - unutra{nja temperatura merodavnaza izra~unavanje SD

RezimeU okviru vi{egodi{njeg programa “Energetska efikasnost u zgradarstvu”, kojitreba da doprinese pove}anju energetske efikasnosti i smanjenju potro{nje energijeu stambenom i tercijarnom sektoru, Agencija za energetsku efikasnost RepublikeSrbije je u 2005. i 2006. godini realizovala projekat “Energetska efikasnost ujavnim zgradama – Demonstracioni projekti”. Aktivnosti ovog projektasprovodene se uz finansijsku podr{ku Evropske unije, preko Evropske agencije zarekonstrukciju (EAR). Rad prikazuje rezultate ocene pove}anja energetskeefikasnosti na dva uspe{no realizovana demonstraciona projekta - {kolske zgrade.Ocena rezultata je izvr{ena pore|enjem potro{nje energije i CO2 emisije u dvegrejne sezone: u grejnoj sezoni pre i grejnoj sezoni posle primene mera zapove}anje energetske efikasnosti na {kolskim zgradama. Klju~ne re~i: energetska efikasnost, {kola, potro{nja energije, CO2 emisija, grejnistepen dani

The Energy Consuption and CO2 Emission Before and AfterImplementation of EE Measures in Two Demonstration Projects-School BuildingsAbstractWithin multi annual program “Energy Efficiency in the Building Stock” aimed toreduction of energy consumption in residential and tertiary buildings, EnergyEfficiency Agency of the Republic of Serbia, implemented in 2005/2006, the project“Energy Efficiency it the Public Buildings – Demonstration Projects”. The projectwas implemented with the financial support of the EU, through the EuropeanAgency for Reconstruction (EAR). The paper presents the evaluation results on theexamples of the two successfully realized demonstration projects of the energyefficiency improvement - in two school buildings. Evaluation of the results wasperformed by comparison of the energy consumption and CO2 emission in twoheating seasons: in the heating season before and the heating season afterimplementation of EE measures in the school buildings. Key words: energy efficiency, school, energy consumption, CO2 emission, heatingdegree days

tsr,n - srednja dnevna temperatura. Naosnovu tri o~itavanja u 7, 14 i 21~asova izra~unava se prema empirijskojformuli:

(2)

Energetski Indikatori predstavljajupokazatelje ukupne potro{nje energijepo jedinici bruto povr{ine objekta nagodi{njem nivou, ili za period kojidefini{e korisnik. Korisnik moèdefinisati vi{e korisni~ki pogodnihindikatora.Tako u radu, Energetski Indikator EIG,predstavlja pokazatelj ukupne potro{njeenergije objekta u grejnom periodu pojedinici grejane povr{ine objekta,izra~unat kor{}enjem stvarnog brojagrejnih stepen dana u posmatranimsezonama:

(3)

gde su:QG,pre(posle)- Ukupno potro{ena energijau grejnoj sezoni pre (posle) primenjenihmera EE

Ag- grejana povr{ina objektaSDpre(posle)- broj grejnih stepen dana zagrejnu sezonu pre (posle) primenjenihmera EE SDm - prose~an godi{nji broj grejnihstepen dana za duì vremenski period(10 godina i duè), za navedeno mesto iza odgovaraju}i na~in kori{}enjaobjekta.Po{to se ne raspolaè podacima zaprose~an broj grejnih stepen dana zaduì vremenski period (10 godina iduè), za navedena mesta i zaodgovaraju}i na~in kori{}enja objekta,prose~an godi{nji broj stepen dana SDmobra~unat je na osnovu raspoloìvihpodataka kao prosek za poslednje trigrejne sezone. Izvor podataka za tabelu 1 su odkorisnika dostavljeni aùrirani podaci,ra~uni za nabavljeno i utro{eno gorivo ira~uni za potro{enu elektri~nu energijuu toku tri grejne sezone, za 7kalendarskih meseci, od oktobra teku}ezaklju~no sa aprilom naredne godine, uradu tretirani kao godi{nja potro{njaenergije u grejnoj sezoni.

Ocena efekata primenjenih mera EEU tabeli 2 dat je uporedni pregledrealizovanih mera za pove}anje EE kao

i efekata primenjenih mera na potro{njuenergije, tro{kova za utro{enu energiju,CO2 emisije i promenu vrednostienergetskog indikatora za dve {kole. Realizacija projekta u {koli “RadivojPopovi}” u Sremskoj Mitrovici [7-9],gde je ukupna vrednosti radova iznosila58,780€, obavljena je u jesen 2005.godine, odnosno u vreme grejne sezone2005/2006. Sagledavanje efekatarealizovanih mera EE vr{eno jepore|enjem pokazatelja u grejnimsezonama 2004/05 i 2006/07.Godi{nja potro{nja energije po m2

grejane povr{ine se sa 130.5kWh/(m2god), u grejnoj sezoni2004/05, smanjila na 46.2 kWh/(m2god)u grejnoj sezoni 2006/07 (smanjenje za64,6%), dok se potro{nja energije postepen danu za objekat sa 185 kWh/SDu grejnoj sezoni 2004/05, smanjila na85 kWh/SD u grejnoj sezoni 2006/07(smanjenje za 54%) (slika u tabeli 2 –leva kolona). Tro{kovi za utro{enu energiju po m2

grejne povr{ine su se sa 281din/(m2god), u grejnoj sezoni 2004/05,smanjili na 166 din/(m2god) u grejnojsezoni 2006/07. Pore|enjem tro{kovaza utro{enu energiju u grejnimsezonama 2004/05 i 2006/07 smanjenjeiznosi oko 41% (slika u tabeli 2 – levakolona).Ukupna godi{nja emisija CO2 je sa143.8 tCO2/g u grejnoj sezoni 2004/05,smanjena na 55.5 tCO2/god u grejnojsezoni 2006/07. Pore|enjem emisijaCO2 u grejnim sezonama2004/05(tCO2/god) i2006/07(tCO2/god) smanjenje iznosi61.4%. Pore|enjem emisija CO2 postepen danu, u grejnim sezonama2004/05 (tCO2/SD) i 2006/07(tCO2/SD)smanjenje nakon primenjenih mera EEiznosi 50% (slika u tabeli 2 – levakolona).Vrednost Energetskog Indikatora, EIG(3), je smanjena sa 120 kWh/(m2god)na 55 kWh/(m2god) (slika u tabeli 2 –leva kolona). Realizacija projekta u {koli “JovanPopovi}” u ôki, gde je ukupnavrednosti radova iznosila 43,945€,

obavljena jepo~etkom 2006.godine, odnosno uvreme grejnesezone 2005/2006,kada je zazagrevanjeobjekta i daljekori{}en starikotao i mazut.Sagledavanjeefekatarealizovanih meraEE vr{eno jepore|enjempokazatelja u

energija

[171]

Slika 1 Broj grejnih stepen dana (SD) za navedena mesta, za grejne sezone 2004/05, 2005/06 i 2006/07

Tabela 1 Ukupna potro{nja energije i emisija CO2 u {koli “Radivoj Popovi}”u SremskojMitrovici i u {koli “Jovan Popovi}” u ôki

energija

[172]

Tabela 2 Uporedni pregled realizovanih mera EE i njihovih efekata za dve {kole

grejnim sezonama 2005/06 i 2006/07. Godi{nja potro{nja energije po m2

grejane povr{ine je u grejnoj sezoni2005/06 iznosila 153.1 kWh/(m2god) au grejnoj sezoni 2006/07 je iznosila99.7 kWh/(m2god) (smanjenje za34,9%), dok se potro{nja energije postepen danu za objekat sa 259 kWh/SDu grejnoj sezoni 2005/06, smanjila na217 kWh/SD u grejnoj sezoni 2006/07(smanjenje za 16.25%) (slika u tabeli 2– desna kolona). Realno smanjenje ukupne potro{njeenergije za grejanje objekta, nakonprimenjenih mera EE, iznosi 16.25%.Smanjenje ukupne potro{nje energije zagrejanje objekta je postignuto ipobolj{anom regulacijom sistemagrejanja, odnosno regulacijom radanovih kotlova prema spoljnojtemperaturi.Tro{kovi za utro{enu energiju po m2

grejne povr{ine su se sa 567din/(m2god), u grejnoj sezoni 2005/06,smanjili na 343 din/(m2god) u grejnojsezoni 2006/07. Pore|enjem tro{kovaza utro{enu energiju u grejnimsezonama 2005/06 i 2006/07 smanjenjeiznosi oko 39.4% (slika u tabeli 2 –desna kolona).Ukupna godi{nja emisija CO2 je ugrejnoj sezoni 2005/06 je iznosila 240.6tCO2/god a u grejnoj sezoni 2006/07 jeiznosila 107.2 tCO2/god. Pore|enjememisija CO2 u grejnim sezonama2005/06(tCO2/god) i2006/07(tCO2/god) smanjenje iznosi55.4%. Pore|enjem emisija CO2 postepen danu, u grejnim sezonama2005/06 (tCO2/SD) i 2006/07(tCO2/SD)smanjenje nakon primenjenih mera EEiznosi 42.7% (slika u tabeli 2 – desnakolona).Vrednost Energetskog Indikatora, EIG(3), je smanjena sa 143 kWh/(m2god)na 120 kWh/(m2god) (slika u tabeli 2 –desna kolona).Radi daljeg pove}anja energetskeefikasnosti na objektu {kole “JovanPopovi}” u ôki preporu~uju se mere ucilju pobolj{anja termi~kih osobinaomota~a objekta i sledstveno tome iregulacije sistema grejanja (ugradnjatermostatskih radijatorskih ventila i dr.).

Zaklju~akAgencija za energetsku efikasnostRepublike Srbije je u 2005. i 2006.godini realizovala projekat “Energetskaefikasnost u javnim zgradama –Demonstracioni projekti”. Cilj projektaje da se demonstriraju jednostavne,dobro poznate i {iroko kor{}ene,tro{kovno efektivne mere za pove}aneenergetske efikasnosti na postoje}imjavnim zgradama.Ocena efekata primene mera zapove}anje energetske efikasnosti na

{kolskim zgradama je izvr{enapore|enjem potro{nje energije, tro{kovaza energiju i CO2 emisije u dve grejnesezone: u grejnoj sezoni pre i grejnojsezoni posle primene mera. U cilju korektnije ocene efekatarealizovanih mera, po{to su godine pokojima upore|ujemo postignute u{tedepo pravilu klimatolo{ki razli~ite, stvarnibroj grejnih stepen dana za posmatranegrejne sezone je izra~unat i ugra|en uevaluacioni model. Ako se uticaj meteorolo{kih podatakazanemari, u slu~aju meteorolo{kizna~ajno razli~itih godina (u ovimslu~ajevima je razlika u broju SD oko23 %) rezultati mogu da odstupajuzna~ajno.Na primer: za {kolu “Radivoj Popovi}”u Sremskoj Mitrovici, razlike izme|urezultata dobijenih sa i bez upotrebe SDsu oko 16% u oceni godi{njegsmanjenja potro{nje energije po m2

povr{ine, i oko 18% u odnosu nasmanjenje godi{nje CO2 emisije.Tokom realizacije projekata, uslednepostojanja podataka o grejnim stependanima, prethodno se moralo pribe}ipribavljanju i obradi postoje}ihklimatolo{kih podataka i izra~unavanjubroja relevantnih SD. Postojanjeaùriranih i korisnicima dostupnihpodataka o stepen danima u mnogomebi olak{alo ocene efekata mera zapove}anje EE na sli~nim, realizovanimprojektima poslednjih godina u Srbiji,kao i mnogim ~ija je realizacija u toku.Realizovane mere za pove}anjeenergetske efikasnosti jasno prikazujuostvarenje ciljeva ovog projekta(transfer primenjenih tehni~kih mera),daju primer kako se moè vr{iti ocenaprimenjenih mera energetske efikasnostiu smislu ostvarenih u{teda (energetskih,ekonomskih, ekolo{kih, i dr.), ukazujuna mogu}e raspodele i pravceusmeravanja finansijskih efekata,pospe{uju stalno uve}avanje svestikorisnika, uprave i slu`bi odràvanja opotrebi za {tednjom energije i njenomracionalnom upotrebom, {to i jesuprimarni ciljevi ovog projekta.

Literatura[1] Lili}, D., Energetska efikasnost uzgradarstvu – Pristup Agencije zaenergetsku efikasnost, Okrugli sto‘Unapre|enje energetske efikasnosti uSrbiji’, ENERGETIKA 2005,Beogradski sajam, Beograd, 4 - 7.oktobar 2005.

[2] Pavlovi}, N., Savi}, R., Durkovi},A., Lili}, D., Iskustva Agencije zaenergetsku efikasnost u pobolj{anjuefikasnosti javnih zgrada”, 36. kongreso grejanju, hla|enju i klimatizaciji”,Beograd, 2005.[3] Lili}, D., Program energetskeefikasnosti u zgradarstvu, Nacionalnakonferencija o energetskoj efikasnosti iobnovljivim izvorima energije ‘Srbija2006’, Beograd, 3 - 5. oktobar 2006.[4] Lili}, D., Energetska efikasnost uzgradama - Prikaz trenutne situacije uSrbiji i uloga Agencije, Seminar‘Energetska efikasnost zgrada u svetluEU direktive 2002/91/EC’, Beograd, 6.oktobar 2006.[5] www.epa-ed.org, EnergyPerformance Assessment – ExistingDwellings, Calculation scheme,September 2004. [6] Todorovi}, B., Projektovanjepostrojenja za centralno grejanje,Univerzitet u Beogradu - Ma{inskifakultet, Beograd. [7] Lili}, D., Kova~i}, B., Durkovi}, A.,Energetska efikasnost u javnimzgradama - Demonstracioni projekti,"KGH", broj 3, str. 53-59, Beograd,2007. [8] Lili}, D., Kova~i}, B., Unapre|enjeenergetska efikasnosti u javnimzgradama - Demonstracioni projekti,Peti nau~ni skup "Alternativni izvorienergije i budu}nost njihove primene",Budva, 4. i 5. oktobar 2007. [9] Lili}, D., Kova~i}, B., Ocenaefekata primenjenih mera EE u zgradi{kole "Radivoj Popovi}" u SremskojMitrovici, 13. simpozijum termi~araSrbije i Crne Gore, Sokobanja, 16. do19. oktobar 2007.

energija

[173]

Du{an Gordi}, Milun Babi}, Davor Kon~alovi}, Dubravka Jeli}Ma{inski Fakultet Kragujevac, Kragujevac

UDC: 621.316.17 : 621.51].001.573/.003

U{teda energije uindustrijskim sistemimakomprimovanog vazduhakroz saniranje curenja

energija

[174]

1. UvodKomprimovani vazduh ima vrlo {irokuprimenu u industriji. Skoro svakoindustrijsko postrojenje, od malihzanatskih radionica do velikihindustrijskih postrojenja, ima neki tipsistema za komprimovan vazduh. Umnogim slu~ajevima, sistem zakomprimovani vazduh je vitalno vaàn,toliko da postrojenje ne bi moglo dafunkcioni{e bez njegovog angaòvanja.Snaga kompresorskog postrojenja moèda varira od 3 kW pa i do preko 30.000kW [1], [2]. U mnogim industrijskim postrojenjimakompresori tro{e vi{e energije nego bilokoji drugi deo opreme. Zbog toga, neefikasnost kod ovihsistema treba svesti na najmanjumogu}u meru. Unapre|ivanjem radaopreme kod sistema komprimovanogvazduha, moè se u{tedeti od 20 – 50%elektri~ne energije [3]. Za mnogapostrojenja to je ekvivalentno hiljadamaili ~ak stotinama hiljada € godi{njeu{tede. Zavisno od upotrebe, pravilnoupravljanje sistemom komprimovanogvazduha moè u{tedeti energiju,redukovati tro{kove, smanjiti vremezastoja, pove}ati produktivnost ipobolj{ati kvalitet proizvoda.

2. Curenje kod sistema sakomprimovanim vazduhom Isticanje vazduha kroz pukotine moèpredstavljati zna~ajan gubitak energije,nekad i do 30% od koli~ine vazduhakoja iza|e iz kompresora. Kod tipi~nogpogona koji nije pravilno odràvancurenje vazduha je reda 20% od ukupneproizvedene koli~ine vazduha.Pravilnim preduzimanjem preventivnihmera, detekcijom i popravkom mestacurenja, ovu vrstu gubitka moèmosvesti na manje od 10% od ukupneproizvodnje [4].

Curenje predstavlja gubitak energije, alitako|e moè prouzrokovati ostalegubitke. Izaziva pad pritiska, a padpritiska moè smanjiti efikasnosture|aja koji koriste komprimovanivazduh. Tako|e, zbog rada na nièmpritisku oprema mora raditi duè, pacurenje smanjuje radni vek skoro sveopreme uklju~uju}i i sam kompresor.Pove}anje vremena rada opremepove}ava potrebe za odràvanjem ineplanirane zastoje. Na kraju, isticanjedovodi do nepotrebnog pove}anjakapaciteta angaòvanog kompresora. Curenje se pojavljuje kod bilo kog delaopreme, naj~e{}e na:

spojevima, crevima, cevima ipriklju~cima, regulatorima pritiska, otvorenim odvaja~ima kondenzata iisklju~nim ventilima, spojevima cevi, zaptiva~ima,spojevima opreme i cevi, pukotinamai rupama.

Za procenu koli~ine vazduha koja curiiz sistema mogu se, u osnovi, koristitidva metoda: 1) odre|ivanje ukupne koli~ine vazduha

koja curi iz sistema2) odre|ivanje koli~ine vazduha koja

curi kroz uo~ene pukotine, na osnovukojih se ocenjuje ukupno curenjesistema.

Za kompresore koji imaju start – stopupravlja~ku strategiju moè se koristitiprvi na~in za procenu koli~ine vazduhakoji isti~e. U trenutku kad je svaoprema isklju~ena (kada nemapotro{nje), potrebno je pokrenutikompresor. Isticanje vazduha izazivapad pritiska u sistemu, pa }e se zatokompresor uklju~ivati i isklju~ivati.Ukupno curenje izraèno u procentimakapaciteta kompresora Qm rel [%], moèse izra~unati kao:

gde su:

RezimeIsticanje vazduha kroz pukotine (curenje) moè predstavljati zna~ajan gubitakenergije, nekad i do 30% od koli~ine vazduha koju kompresor {alje u sistem.Curenje izaziva pad pritiska u sistemu, a pad pritiska moè smanjiti efikasnostopreme koja koristi komprimovani vazduh. Tako|e, zbog rada na nièm pritisku,produàva se rad opreme, pa curenje smanjuje radni vek i samog kompresora.Pove}anje vremena rada pove}ava potrebe za odràvanjem i neplanirane zastoje.Na kraju, curenje dovodi do nepotrebnog pove}anja kapaciteta kompresora. Pravilnim preduzimanjem preventivnih mera, detekcijom i popravkom curenja ovuvrstu gubitka moèmo svesti na manje od 10% od ukupne koli~ine proizvedenogvazduha. Sistematska implementacija jednostavnih mera prikazanih u ovom radu,kroz program sanacije i prevencije curenja, neminovno vodi do pove}anjaefikasnosti preduze}a kao celine. Klju~ne re~i: komprimovani vazduh, curenje, energetska efikasnost.

Energy Savings in Industrial Compressed Air Systems throughLeakage ReductionKey words: Compressed air, leakage, energy efficiency.

[%],

tr [min] – vreme rada kompresora, ts [min] – vreme zastoja kompresora. Za drugi metod, potrebno je odreditikoli~inu vazduha koja curi kroz uo~eneotvore. Koli~ina vazduha u jedinicivremena (maseni protok Qm [kg/s]) kojaiscuri kroz otvor, moè se ra~unati izslede}eg izraza [5], [6]:

,

gde su: A [m2] – povr{ina otvora, α [-] – koeficijent protoka (zavisi odoblika otvora i reìma strujanjavazduha, a moè se pribli`no odreditikao α=0,64 za pukotine o{trih ivica, tj.α=0,97 za otvore ili pukotine zaobljenihivica), p1 [Pa] – apsolutni pritisak u instalacijina mestu isticanja, pa [Pa] – apsolutni atmosferski pritisak, ρ1 [kg/m3] – gustina vazduha uinstalaciji na mestu isticanja, χ =1,41 – eksponent izentrope zavazduh. U slu~aju da je pritisak u sistemu ve}iod 1,894 bar (za atmosferski pritisak od

1 bar), tj. kada je odnos pritisaka p1/pamanji od kriti~nog odnosa 0,528, zaprotok vazduha koristi se slede}i izraz:

u funkciji od cene elektri~ne energije ipre~nika otvora, prikazani su na slici 2.O~igledan je zna~ajan porast tro{kovasa pove}anjem pre~nika otvora iz kojegisti~e komprimovani vazduh. Moè sezapaziti da su godi{nji tro{kovi curenjakroz otvore zna~ajni i pri trenutnojrelativno niskoj prose~noj cenielektri~ne energije u industriji Srbije(0,035 €/kWh). Ne treba zaboraviti da uvelikom broju na{ih industrijskihpreduze}a, zbog dugogodi{njegneadekvatnog odràvanja, ima nadesetine lokacija kod kojih se javljacurenje vazduha (kao {to je prikazanona slici 3).

3. Detektovanje i popravkamesta curenja Curenje vazduha je skoro nemogu}evizuelno uo~iti, pa postoje drugemetode za njegovo lociranje.Ultrazvu~no detektovanje curenja jenajrasprostranjeniji na~in detektovanjacurenja. Ultrazvu~ni detektor se sastojiod usmerenog mikrofona, poja~ala,audio filtera i obi~no vizuelnogindikatora ili slu{alica za detektovanjecurenja (slika 4). Ultrazvu~ni senzordetektora je fokusiran na ultrazvu~nideo opsega frekvencije zvuka, koji segeneri{e pri turbulentnom strujanju

energija

[175]

Slika 1 Sistem komprimovanog vazduha

Na osnovu ovako odre|enog masenogprotoka vazduha, godi{nji tro{kovi zbogcurenja komprimovanog vazduha krozotvor Tkos [€] mogu se izra~unatikori{}enjem slede}eg izraza:

gde su:Psp [kW/m3/h] – specifi~na potro{njaelektri~ne energije za komprimovanjevazduha,t [h/god] – godi{nje angaòvanjesistema komprimovanog vazduha,Ce [€/kWh] – (osrednjena) cenaelektri~ne energije. U slu~aju kada radni pritisak u sistemu(koji radi proseku 6000 h/god) iznosi 7bar, specifi~na poro{nja elektri~neenergije 0,11 kW/m3/h, procenjenigodi{nji tro{kovi zbog curenja vazduhakroz otvore kru`nog popre~nog preseka

vazduha kroz otvor. Po{to je ultrazvukkratkotalasni signal, nivo zvuka jenajvi{i na mestu curenja i intenzitetbrzo opada kako se udaljenost od izvorapove}ava. Pozadinski zvukovi u ~ujnomopsegu u principu ne uti~u na radultrazvu~nih detektora, po{to se tisignali filtriraju.Ovim detektorima se mogu otkritimesta “srednjih” i “velikih” curenja.Prednost ultrazvu~nog detektovanjacurenja je svestrana primena, brzina,lako}a upotrebe, mogu}nost ispitivanjaopreme u radu i sl. Obuka operatora jeminimalna, pa je ve} nakon 15 minutaosposobljen za rad. Zbog svoje prirode,ultrazvuk je najja~i na svom izvoru.Skeniranjem oblasti, mogu}e je vrlolako i brzo odrediti ta~no mestocurenja. Iz tih razloga, ultrazvu~nodetektovanje je ne samo brzo, ve} i vrlopouzdano. Jednostavniji metod detekcije curenja jenano{enje ~etkom me{avine vode isapuna na mesta kod kojih o~ekujemocurenje. Iako pouzdan, ovaj metodzahteva vi{e vremena.Curenja se naj~e{}e pojavljuju naspojevima i vezama. êsto se moèlako i jednostavno zaustavitiu~vr{}ivanjem spojeva a nekad

sloènijim radovima kao {to je zamenaneispravnih delova (cevi, filtera,su{a~a...). U mnogim slu~ajevimacurenje je izazvano neo~i{}enimnavojima na spojevima, ili lo{im inepravilnim postavljanjem zaptiva~a.Treba odabrati visoko kvalitetnuopremu, cevi, i pravilno izvr{itimontaù sa prikladnim zaptiva~ima. Oprema koja se ne koristi tako|e moèbiti izvor curenja. Takvu opremu treba(ukoliko se ne koristi duì period)izolovati ventilom od ostatka sistema. Drugi na~in da se smanji curenje jesmanjenje pritiska u sistemu.Odràvanje pritiska sistema nanajnièm primenljivom pritisku }eminimizirati curenje iz sistema. Jednom kad su curenja popravljena,potrebno je ponovo procenitimogu}nosti u{tede, analiziranjemupravlja~kog sistema kompresora.

4. Uspostavljanje programa zaprevenciju curenja Postoje dva osnovna tipa ovihprograma: program „ozna~i curenje“ iprogram „prona|i i popravi“. „Prona|i ipopravi“ je najjednostavniji, trebajednostavno locirati pukotinu i odmahje sanirati. Kod drugog programapotrebno je najpre ozna~iti sva mestacurenja pa vr{iti popravku u narednomperiodu. On se naj~e{}e sprovodi u dveetape: u prvoj se ozna~ava mestocurenja, a u drugoj etapi aktivnosti seangaùje sektor odràvanja, pri ~emu seidentifikuje lokacija i veli~ina i dajeopis mesta curenja koje treba popraviti.Najbolji pristup zavisi od tipa, veli~ine iradnih obi~aja postrojenja. Naj~e{}e jenajbolje kombinovati oba programa. Uoba slu~aja imamo nekoliko klju~nihelemenata za uspe{no izvr{enjeprograma:

utvr|ivanje postoje}eg stanjapotro{nje komprimovanogvazduha, procena gubitaka vazduha usledcurenja; odre|ivanje tro{kova (cene)vazduha koji curi (ova cena je jedanod najva`nijih aspekata ovogprograma); odre|ivanje mesta curenja; dokumentovanje curenja(dokumentovanje lokacije, veli~ine,tipa i procenjenih tro{kova curenja)Sva dokumentacija mora bitiusagla{ena sa fabri~komdokumentacijom o odràvanju i svakapopravka mora biti dokumentovana,tako da moè da se prati broj iefektivnost popravki; odre|ivanje prioriteta za popravku(najva`nije je najpre popraviti najve}ekvarove);

energija

[176]

Slika 2 Godi{nji tro{kovi zbog curenja vazduha kroz otvore u funkcijicene elektri~ne energije i pre~nika otvora kru`nog popre~nogpreseka

Slika 3 Primeri neadekvatnog odràvanja instalacija komprimovanogvazduha u jednom doma}em industrijskom preduze}u [7]

a) neispravan ventil-slavina, b) otvor pre~nika 3,5 mm na pripremnoj grupi

Slika 4 Ultrazvu~ni detektor curenja

prilago|avanje upravlja~kogsistema (jednom kad su popravkezavr{ene potrebno je prilagoditiupravlja~ki sistem kompresora); dokumentovanje popravki(prikazom popravljenih mesta curenjai u{teda koje su nastale, pokazujekorisnost programa odràvanja, iobezbe|uje mu ja~u podr{ku odstrane menad`menta.Dokumentovanjem popravki i tipacurenja, tako|e se moè identifikovatioprema kod koje se problem iznovajavlja. Kad se to desi, treba otkritiuzrok u procesu i prona}i trajnore{enje, da bi se spre~io ponovninastanak curenja.); pore|enje pre i posle (potrebno jeporediti stanje u sistemu pre i posleprimenjenih mera i odrediti u{tedu.Tada program treba prikazatimenad`mentu kao i ciljeve koji sudostignuti. Ovo je veoma bitno, zbogtoga {to prikaz u{tede moè datipodr{ku za nastavak programa.); krenuti sve iz po~etka (curenjevazduha }e se pojavljivati opet i opet,pa je ovaj program u stvari jedanstalan proces).

5. Primeri dobre prakseOdràvanje sistema komprimovanogvazduha predstavlja izazov zbognagla{eno kratkih perioda otplate,posebno karakteristi~nih za malaulaganja i redovne sanacije. Od preko1000 primera primene pomenutih merau automobilskoj industriji, kod kojih jeprose~ni period isplativosti bio je oko 5meseci, u narednom delu teksta bi}eprikazani najupe~atljiviji [8].Odeljak "Metal Casting Operations" izMichigan-a firme "General MotorsPowertrain Group" smanjio je potro{njuenergije za vi{e od 21 milion kWhgodi{nje smanjenjem isticanjakomprimovanog vazduha. "Ford" je usvoje projekte procene uklju~io iprogram saniranja mesta curenja.Procenitelji identifikuju isticanjakomprimovanog vazduha kori{}enjemultrazvu~ne opreme i uo~avajuproblemati~ne oblasti kori{}enjemetiketa za pukotine. Nakon popravkepukotina, kompresorima se dodajuupravlja~ke jedinice da bi se iskoristiododatni kapacitet dobijen popravkom.Na primer, izvan SAD, fabrika "FordStamping Plant" iz Geelong-a, Victoria(Australija), koristila je ultrazvu~nuopremu za pregled pri detektovanjuisticanja vazduha. Nakon popravkepukotina, u{tedela je preko 83.200 $godi{nje. Periodi isplativosti bili sumanji od 1 meseca. Osim toga, fabrika"Visteon Monroe", Michigan,(prethodno u sastavu "Ford MotorCompany"), primenila je programsanacije isticanja vazduha 1989. godine.

Program je uklju~io podr{kurukovodstva kao i radnika na traci ikvalifikovanih radnika. Smanjenjetro{kova usled smanjenja potro{njeelektri~ne energije iznosilo je 560.000$godi{nje, {to je jednako smanjenjupotro{nje elektri~ne energije od 11,5%(8,9 miliona kWh godi{nje). Tako|e,do{lo je do smanjenja habanja svihkomponenti sistema (kompresora,isu{iva~a, cevi, filtera, krajnjihkorisnika) usled nièg radnog pritiska.Kod velikih isticanja, "Toyota" koristijednostavnu metodu - test sa kesom, dabi se odredilo da li se isplati popravljatimesto curenja. Pri ovom testu, plasti~nakesa se stavi na mesto isticanja inadgleda brzina kojom vazduh punikesu. U op{tem slu~aju, njihova politikaje da, ako isticanje nije ~ujno, ne isplatise popravka. Tipi~ni tro{kovi opravkepukotine iznose 400 $. U jednoj fabriciu Japanu, identifikovane su ipopravljene sve pukotine. Postignuto jesmanjenje utro{ka energijekomprimovanog vazduha od 15 %, iakoje popravka manjih isticanja bila manjeprofitabilna.

6. Zaklju~akSistemi komprimovanog vazduha suusko vezani za pojam industrijskeproizvodnje i vrlo ~esto su najve}ipotro{a~i elektri~ne energije upostrojenju. Racionalno gazdovanje iodràvanje ovih sistema predstavljaizazov zbog nagla{eno kratkih periodaotplate, posebno karakteristi~nih zamala ulaganja i redovne sanacije. Dobar program za spre~avanje curenjakomprimovanog vazduha je veomavaàn za pobolj{anje efikasnosti,pouzdanosti, stabilnosti i cene ko{tanjabilo kog sistema sa komprimovanimvazduhom.

Literatura[1] Royce N. Brown, Compressor:Selecting & Sizing, Butterworth -Heinemann, 1997. [2] Babi} Milun, Stojkovi} Svetislav,Turboma{ine, Ma{inski fakultetKragujevac, 1989. [3] Beals Chris, Ghislian Joseph, KempHenry i drugi, Improving CompressedAir System Performance, U.S.Department of Energy, WashingtonD.C., 2004. [4] Beals Chris, Ghislian Joseph, KempHenry i drugi, Energy Tips -Compressed Air (1 - 14), U.S.Department of Energy, WashingtonD.C., 2004.

[5] MEEI - Mreà za energetskuefikasnost u industriji Srbije,Mogu}nosti pove}anja enegretskeefikasnosti kod sistema zakomprimovani vazduh, Best PracticeBooklet no 3.[6] Frank Yeaple, Fluid power designhandbook, Marcel Deckker inc., Newyork 1996.[7] Du{an Gordi}, Milun Babi}, et. al.,Analiza stanja i definisanje mera zabolje gazdovanje potro{njomkomprimovanog vazduha u "Zastavaautomobili" a.d., Studija projektaNPEE 232007 Programi u{tede energijei racionalnog gazdovanja energijom ugrupi Zastava vozila, 2007[8] Du{an Gordi}, Milun Babi}, et. al.,Pove}anje energetske efikasnosti imogu}nost smanjenja tro{kova uautomobilskoj industriji, Studijaprojekta NPEE 232007 Programi u{tedeenergije i racionalnog gazdovanjaenergijom u grupi Zastava vozila, 2007

energija

[177]

dr Predrag Milanovi}IHTM BeogradSr|an Nikodijevi}, dipl.in`.Beogradske elektraneMilenko Vi}entijevi} dipl.in`.JKP „Izvor“ Petrovac na MlaviMilan Ninkovi}, dipl.in`.ETX d.o.o. Beograd

UDC: 697.514.001.6/.003 (497.11)

Rekonstrukcija sistemadaljinskog grejanja uPetrovcu

energija

[178]

1. Opis postoje}eg stanja Sistem daljinskog grejanja u Petrovcuje trenutno optere}ena sa potro{a~imaukupne toplotne snage 8130 kW.Nominalna snaga ugra|enih kotlovaiznosi 9240 kW, tako da je u ovomtrenutku kapacitet kotlarnicezadovoljavaju}i. Cirkulacija vode krozcevnu mreù se ostvaruje pomo}u dvecirkulacione pumpe sa frekventnomregulacijom., koje omogu}avaju da ceosistem radi sa promenljivim protokom.Nedostatak postoje}eg sistemadaljinskog grejanja (DG) jenepostojanje sekundarne mreè tako dase topla voda iz kotlova transportujetoplovodom do podstanica-predajnihstanica ( PS) koje su direktnog tipa, aodatle ka potro{a~ima. Trenutno ima 28aktivnih podstanica. Predvi|eno je da predajne stanice radeu reìmu 90/70oS, me|utim u pojedinimradnim reìmima ( u ve}em delu grejnesezone ) temperatura povratne vodeiznosi svega 40 do 45oS. Ovako niskatemperatura povratne vode izaziva ukotlovima kondenzaciju vodene pare izdimnih gasova i stvaranje sumpornekiseline koja prouzrokuje takozvanuniskotemperatursku koroziju grejnihpovr{ina, {to vi{estruko skra}uje radnivek pre svega dimnih cevi. Pregledomje ustanovljeno postojanje vi{e vrstapodstanica, od kojih nijedna nije uprojektovanom radnom reìmu,odnosno podstanice nisu sistematskira|ene ve} je svaka ra|ena na posebanna~in. Pored toga, oprema u ve}inipodstanica je zastarela i zahtevazamenu.Tako|e treba napomenuti da su zadnjihgodina prime}eni veliki gubici toplevode u mreì, {to u pojedinimperiodima eksploatacije nije moglo dase nadokanadi iz rezervoara tehnolo{ki

pripremljene vode (zapreminarezervoara je 10 m3). Ubacivanjemnepripremljene vode u kotao, dolazi dokiseoni~ke korozije sa vodene strane,{to moè biti pogubno za ispravan radkotla. Posledica ovako ne regulisanog sistemaDG je ~injenica da pojedini potro{a~ikoji su udaljeni od kotlarnice-toplane nedobijaju dovoljnu koli~inu toplote.Tako na primer u Medicinskom centrutemperatura u pojedinim bolesni~kimsobama je ispod propisane, pa da supacijenti primorani da koriste elektri~negrejalice za dogrevanje. Ovi problemise trenutno re{avaju ugradnjomcirkulacionih pumpi ve}eg kapaciteta upodstanice u objektima u kojima jelo{ije grejanje kako bi se sa ve}omkoli~inom tople vode pobolj{ao kvalitetgrejanja. Me|utim na ovaj na~in ostalipotro{a~i ostaju bez dovoljne koli~ine

tople vode, zbog ~ega sistem DG nijeregulisan.

2. Rekonstrukcija sistemadaljinskog grejanjaS obzirom da je rekonstrukcijapredajnih stanica u Petrovcuneophodna, predlaè se prelazak sadirektnog na indirektni na~insnabdevanja potro{a~a toplotnomenergijom. Ovaj sistem ima nizprednosti, kao {to su: bolja kontrolarada celokupnog sistema tj. isporukeenergije u zavisnosti od spoljnetemperature, bolja kontrola curenja usistemu, bolja regulacija kvaliteta vode ipritiska u sistemu, mogu}nost priklju~enjanovih potro{a~a, bolja mogu}nostpra}enja potro{nje toplote potro{a~a kao inaplate utro{ene toplote itd. Sa {emom prikazanom na slici 1 data jekonstrukcija jedne tipske podstanice,

Rezime U radu je prikazana analiza rada sistema daljinskog grejanja u Petrovcu.Konstatovan je niz nedostataka , {to ima za posledicu nezadovoljavaju}i kvalitetgrejanja i pove}anu potro{nju goriva. Kao re{enje se predleè rekonstrukcija svihpodstanica, odnosno zanena postoje}eg direktnog sa indirektanim sistemomgrejanja. Ova rekonstrukcija bi pored pove}ane energetske efikasnosti i boljegkvaliteta grejanja omogu}ila i pro{irenje toplovodne mreè. U radu su prikazani itro{kovi ove rekonstrukcije. Klju~ne re~i: Daljinsko grejanje, Energetska efikasnost, Pekonstrukcija

Reconstruction of the Distrist Heating System in Petrovac The paper presents analyses of the district heating system in Petrovac. Number offailures was submitted, witch implicates unsatisfactory heating of the objects andincreased fuel consumption. Suggestion for improvement is reconstruction all ofthe existing heating substations, i.e. substitution of the existing direct heatingsystem with indirect one. This reconstruction enables increase of energyefficiency of the system as well as better heating of the objects and upgrade of theexisting pipeline system. The paper also presents cost analyses of the suggestedreconstruction. Key words: District heating, Energy efficiency, Reconstruction

svim elementima koji su fabri~ki ve}povezani u jednu celinu.Budu}i da nove cirkulacione pumpe ukotlarnici imaju ugra|ene frekventne

regulatore, to jemogu}e da ceo sistemDG radi sapromenljivimprotokom , kao {to radive}ina sistemidaljinskog grejanja uzemljama EU, ~ime sedodatno pove}avaenergetska efikasnost,odnosno pravilnijeraspore|uje energijapotro{a~ima iomogu}ava lakprelazak na moderno ikomforno grejanjepotro{a~a.

3. Predra~un tro{kovarekonstrukcijeNa osnovu analize potro{nje toplotesada{njih i potencijalnih potro{a~a kojibi mogli da se priklju~e na postoje}isistem DG u Petrovcu, (kada se zavr{irekonstrukcija sistema), dolazi se dokonzuma od blizu 12 MW. S obziromna stanje postoje}ih kotlova potrebno jeizvr{iti rekonstrukciju jednogpostoje}eg i ugraditi jo{ jedan novkotao snage 3.500 kW. Pored kotlapotrebno je izgraditi i dimnjak za ovajkotaoRekonstrukcija bi obuhvatila 28postoje}ih predajnih stanica, kao i 10novih zbog pro{irenja topovodnemre`e, tako da je njihov ukupan brojoko 40 pa za toplotni konzum od12MW sledi da je prose~na snaga jednePS oko 300kW.

energija

[179]

Slika 1 [ema indirektne podstanice

Slika 2 Paketna podstanica

snage oko 300 kW koja bi mogla da sekoristi u sistemu DG u Petrovcu.Ovakve predajne stanice mogu da senabave i kao "paketne" (slika 2), tj. sa

Tabela 1

Oprema Cene (€)1. Nabavka/Rekonstrukcija 40 PS 332.000,002. Rekonstrukcija delova toplovoda

u okviru PS-pau{alno 20.000,003. Nepredvi|eni tro{kovi 20.000,00

Ukupno: 372.000,00

Na osnovu ovoga tro{kovirekonstrukcije iznose:1. Rekonstrukcija podstanica: (tabela 1)2. Rekonstrukcija Kotla: 7500 €3. Nabavka novog

Kotla 3,5 MW: 60 000 €

[to ukupno iznosi: 1 + 2 + 3 = 372 000 + 7500 + 60 000 = 439 500 €

Zaklju~akNa osnovu analize rada sistemadaljinskog grejanja u Petrovcukonstatovan je niz nedostataka, {to imaza posledicu nedovoljno grejanjepojedinih potro{a~a, tj. nisku enegretskuefikasnost sistema DG.U cilju sanacije postoje}eg stanjapredlaè se rekonstrukcija postoje}ihpodstanica, tj. sistema DG tako da seumesto sada{njeg direktnog koristiindirektan sistem grejanja, koji je danasnajvi{e u upotrebi u zemljama EU. Saovom rekonstrukcijom ostvarila bi sebolja regulacija sistema DG, a samimtim i pobolj{ala energetska efikasnost.Pored toga, ovaj sisistem omogu}avanesmetano pro{irenje toplovodne mreèi priklju~enje novih potro{a~a , {to sapostoje}im direktnim sistemom nijemogu}e.Predra~unska vrednost overekonstrukcije, koja obuhvata 40 podstanica indirektnog tipa, kao irekonstrukciju jednog postoje}eg inabavku jednog novog kotla kapaciteta3,5MW iznosi oko 440 000 €.Kada je re~ o pove}anju ukupneenergetske efikasnosti sistema DGva`no je ista}i da je od primarneva`nosti da pored efikasnog sistema DGi objekti koji se greju imajuodgovaraju}u termoizolaciju. Samo naovaj na~in, tj. pobolj{anjem ukupneefikasnosti celokupnog sistemagrejanja, po~ev od toplane pa sve dokrajnjeg potro{a~a, mogu}e.

UvodU dana{njoj ekonomiji, okrenutojtrì{tu sa sve ja~om konkurencijom, svise bore da pre|u na tehnologije iliprimenjuju mere koje }e rezultiratismanjenjem tro{kova i pozitivnimuticajem na ìvotnu sredinu. Jedan odpokreta~kih procesa za uspostavljanjekontrole nad tokovima energije unekom objektu je naravno smanjenjeenergetskih tro{kova. S obzirom da svi objekti koristeve{ta~ko osvetljenje mogu}nosti zau{tede u sistemu osvetljenja su veoma~este a period povra}aja po~etneinvesticije relativno mali. Ono {tosisteme rasvete ~ini pogodnim zaenergetsko bilansiranje je {to seuvo|enjem modifikacija smanjujuenergetski i finansijski tro{kovi ali se sadruge strane, zahvaljuju}i napretku uizradi komponenata sistema rasvete, umnogome pove}avaju osvetljenostradnog prostora i produktivnostzaposlenih. Jo{ jedna prednost uvo|enjaizmena je ta {to one naj~e{}e neizazivaju skoro nikakve probleme priizvo|enju odnosno montiranju. Kada jere~ o komercijalnim objektima ovakve

izmene su dodatno opravdane s obziromda je kod njih udeo sistema rasvete ura~unu za elektri~nu energiju od 30%pa i do 70%. Kod industrijskih objekatataj procenat je ne{to manji i iznosi od5% do 25% ali je tako|e opravdanamera u{tede energije i novca a naro~itoako se ima u vidu jednostavnostuno{enja izmena [1]. Ukoliko se mere u{tede u sistemimarasvete postave kao po~etna ta~ka uenergetskoj reviziji, one mogu daprivuku pa`nju i u~e{}e poslodavca,odnosno menad`menta, po{to svakoima mi{ljenje o nivou osvetljenjaprostorije. Izmene u sistemu rasvetemogu da predstavljaju „win-win“situaciju za vlasnike i zaposlene po{tobolja osvetljenost radnog prostora uti~ena pobolj{anje radnog morala,bezbednost i produktivnost pri ~emu }etro{kovi biti zna~ajno smanjeni.

Industrijsko osvetljenjeDa bi prikazali stvarnu ocenu sistemaelektri~nog osvetljenja, energetskirevizori moraju da sakupe slede}epodatke: kakva je potreba zaosvetljenjem odnosno namena objekta,

energija

[180]

Du{an Gordi}, Milun Babi}, Dubravka Jeli}, DavorKon~alovi}Ma{inski Fakultet Kragujevac, Kragujevac

UDC: 621.316.17 : 629.3.08].003.1

U{tede elektri~ne energijeu sistemima rasveteindustrijskog osvetljenja

RezimeDanas industrijska postrojenja predstavljaju zna~ajne potro{a~e elektri~neenergije. Iako se najve}i deo elektri~ne energije koristi za obavljanje industrijskihprocesa, zna~ajan deo tro{kova elektri~ne energije vezan je i za sisteme rasveteindustrijskog osvetljenja. Pa`ljivim izborom odgovaraju}ih sijalica i prate}eopreme koja ide uz njih, i uz dodatne mere predloène u ovom radu, potro{njaelektri~ne energije koja se koristi za osvetljenje se moè smanjiti za 40% - 65%. Uovom radu su prikazani na~ini u{tede energije, programi za odràvanje, kontrolu iinspekciju sistema rasvete u sistemima rasvete industrijskog osvetljenja ianalizirana je efikasnost sistema osvetljenja fabrike „Zastava automobili“.Klju~ne re~i: energetska efikasnost, industrijsko osvetljenje.

Energy savings in an industrial lighting systemKey words: energy efficiency, industrial lighting.

~asovi/dani kada se osvetljenje zahteva,nivoe osvetljenja, tipove elektri~nihsijalica, starost elektri~nih sijalica,starost elektri~ne instalacije, okolniradni uslovi (na primer, izlaganjepra{ini, temperatura vazduha, itd.),karakteristike povr{ina prostorija, vrstebalasta, stanje ostalih komponentisistema rasvete (difuzori, lampe,prekida~i, itd.) i mogu}nost zamenesijalica. Nakon prikupljanja ovihpodataka slede}i korak je analizapostoje}eg sistema rasvete i predlaganjemera u cilju njegove optimizacije ipove}anja energetske efikasnosti.Da bi se ovo prikupljanje podatakasistematizovalo predloèna su slede}atri koraka u racionalnom gazdovanjusvetlosnom energijom [2]:1. odrediti neophodnu koli~inu i kvalitet

osvetljenja da bi ispunili potrebnuvidljivost,

2. pove}ati efikasnost svetlosnih izvora i3. optimizovati kontrolu osvetljenja.Pri projektovanju odnosno uno{enjuizmena u sistemima rasvete treba voditira~una o: (1) potrebnoj koli~ini svetlostikoja zavisi od ja~ine svetlosnog izvora iosvetljenosti povr{ine i (2) kvalitetusvetlosti, koji se ogleda u boji svetlosti,odsutnosti ili prisutnosti refleksije kojagledanje ~ine nejasnijim, ravnomernojraspodeli svetla i koli~inom blje{tanjasvetlosnog izvora u okviru njegovoguticaja. Odre|ivanje potrebne koli~ine svetlostiza odre|eni proces je prvi korak pri

modifikaciji osvetljenja. êsto se onprevidi zato {to menadèri zaduèni zapitanja energije poku{avaju da imitirajuosvetljenje postoje}ih sistema, iako jeono prekomerno. Godinama sistemirasvete su projektovani sa uverenjem danijedan prostor ne moè bitiprekomerno osvetljen. Me|utim ako jena primer, osvetljenje okolnog prostoraprekomerno (1500 lux) ljudsko oko }ese prilagoditi tome i prihvatiti ga kaonormalno, ali kada radnik èli da sefokusira na neki predmet zahteva}edopunsko osvetljenja (2000 lux).Izme|u 1972. i 1987. godine, nivoiosvetljenosti su smanjeni za 15% ubolnicama, 17% u {kolama, 21% ukancelarijama, 34% u prodavnicama [1].Rekonstrukcijom sistema rasveteostvaruju se zna~ajne u{tede, a ujednose dobija i odgovaraju}i nivoosvetljenja (tabela 1) kao i mogu}nostpobolj{anja kvaliteta osvetljenja jerprekomerno osvetljenje nije samorasipanje energije, ve} smanjuje ivizuelnu udobnost okruènja i sniàvaproduktivnost zaposlenog. Razgovori sa menadèrima i radnicimapomaù energetskim revizorima daprocene kad treba izvr{iti zamenuelektri~nih sijalica i kako odràvatisisteme elektri~nog osvetljenja, odreditiprobleme koji se javljaju prielektri~nom osvetljenju, utvrditiodgovaraju}e nivoe osvetljenja kojinajvi{e odgovaraju zaposlenima,odrediti kada je to osvetljenje potrebnoi izra~unati mogu}e u{tede u ceni. Prvo

pitanje koje se postavlja je – Da li stezadovoljni sa va{im osvetljenjem?Glavne modifikacije kao {to su zamenaelektri~nih sijalica i promena bojeosvetljenja (kvaliteta osvetljenja) uti~una svakog u radnom okruènju, takoda mi{ljenja svih u~esnika treba uzeti uobzir.Pove}anje efikasnosti svetlosnogizvora sistema rasvete podrazumevazamenu sijalica, balasta i svetiljki,odnosno dobijanje vi{e lumena po vatu(tabela 2). Na primer, pove}anjeefikasnosti se postiè postavljanjem T8fluorescentne cevi sa elektronskimbalastom, umesto T12 fluo cevi samagnetnim balastom. Drugopobolj{anje koje bi pove}aloefikasnost svetlosnog izvora, bilo bipobolj{anje efikasnosti svetiljkeugradnjom reflektora i efikasnijihso~iva. Ova pobolj{anja pove}a}eodnos lm/W, zato {to se uz pomo}reflektora i boljih so~iva dobija ve}aosvetljenost, dok potro{nja ostajepribli`no konstantna.Radno osvetljenje podrazumeva sistemrasvete koji }e obezbeditiodgovaraju}e osvetljenje za svakiradni proces. Pobolj{anje radnogosvetljenje obuhvata pobolj{anje

efikasnosti osvetljenja u radnomprostoru zamenom ili preme{tanjemranije spomenutih komponenti sistemarasvete. Obi~no, ovo rezultirasmanjenjem osvetljenja celog prostora,dok se odràva ili pove}ava nivoosvetljenja na konkretnom delu prostoragde se radni proces odvija. Tre}i korak u racionalnom gazdovanjusvetlosnom energijom je optimizacijakontrole sistemima rasvete. Kao {to jenavedeno, pove}anjem efikasnostisistema rasvete moè se u{tedetiizvesna koli~ina elektri~ne energije tj.smanjiti njena potro{nja za vremefunkcionisanja sistema. Me|utim,sofisticirane upravlja~ke jedinice moguisklju~iti ceo ili deo sistema rasvete kadon nije potreban i na taj na~in ostvaritivelike u{tede energije. Institut zaistraìvanja elektri~ne energije (EPRI)je izneo podatke da su prose~nekancelarije zauzete samo 60% do 75%vremena iako su svetla uklju~enanaj~e{}e puno radno vreme [4].Svetlosne upravlja~ke jedinice sadrèprekida~e, satne mehanizme, senzore(pokaziva~e) prisutnosti i druge ure|ajeuz pomo} kojih se reguli{u sistemirasvete.

Analiza stanja u fabrici „Zastavaautomobili“Po{tuju}i predloènu metodologiju,izvr{ena je inspekcija sistema rasvete imerenje osvetljnosti luksmetrom (slika1) u sektoru Termi~ke obrade (TERKO)fabrike „Zastava automobili“.

energija

[181]

Tabela 1 Preporu~ene vrednosti osvetljenja u fabrikama i kancelarijama

Tabela 2 Pregled efikasnosti osnovnih tipova sijalica

Luksmetar kojim je izvr{eno merenje jeExtech Instruments Easy View DigitalLight Meter model EA30 (slika 2).Model EA30 ima opseg merenja od 40lux do 400 klux. Posete energetskih revizora fabrici irazgovori sa zaposlenima pokazali suslede}e:- korisnici su nezadovoljni nivoom

osvetljenja

- dnevno osvetljenje sekoristi upotrebomsvetlarnika na tavanicii visoko na zidovima(slika 3)

- za elektri~noosvetljenje koriste seìvine (HID) sijalice ifluo cevi (slika 4)

- kontrola i odràvanjesistema rasvete je naniskom nivou

- regulacija sistemarasvete ne postoji

Brojna istraìvanja uoblasti osvetljenjapokazala su da ve{ta~kokao i prirodnoosvetljenje imaju veliki

uticaj na ljudski organizam i mentalnostanje ispitanika. Neosporno je da jeraspoloènje bolje kod visokihvrednosti osvetljenosti, a zaposleni suaktivniji, osetljiviji na spoljne uticaje ipa`ljiviji u poslu, nego u uslovimalo{eg osvetljenja kao {to je slu~aj usektoru Termi~ke obrade (TERKO). Naosnovu prikupljenih podataka (tabela3), razgovora sa zaposlenima ali imerenjima koja su obavljena (slika 4)moè da se izvede zaklju~ak da je radnoosvetljenje neadekvatno i nedovoljno.[to se ti~e dnevnog osvetljenja iupotrebe svetlarnika treba ukazati naslede}e ~injenice:- dnevna svetlost ima bolji odnos

svetlosti i proizvedene toplote od bilokoje sijalice;

- pravilna upotreba svetlarnika moè dazadovolji potrebe osvetljenja a da neuti~e na pove}anje potro{nje energije

za grejanje zimi, odnosno hla|enjeleti.

Svetlost na otvorenom po vedrom isun~anom danu iznosi oko 60000 lux.Ako uzmemo da je potreba zaosvetljenjem industrijskih prostorijaoko 500 lux i ako ura~unamo gubitkesvetlosti zbog refleksije i difuzije oko40% svetlosti koja pro|e krozsvetlarnike dospe u prostoriju, {to zna~ida je dovoljno da oko 2% tavanice budeu svetlarnicima. Ako se ura~unaju i sviostali faktori kao {to su: ugao sun~evogzra~enja, prljavi svetlarnici, obla~nidani, itd dobija se da je dovoljno daizme|u 10% i 15% tavanice bude usvetlarnicima. Ono {to je uo~eno u Zastavi su primerilo{eg odràvanja svetlarnika (slika 6)kao i potreba kori{}enja difuzora zbogbolje raspodele svetlosti (slika 7).Glavna uloga difuzora je da uklonilokalizovana svetla polja na pojedinimmestima jer korisnici uklju~ujuelektri~no osvetljenje da bi tokompenzovali (slika 8). Kada je u pitanju elektri~no osvetljenjezastupljene su dve vrste sijalica: fluocevi i ìvine sijalice visokog pritiskadu` cele hale (slika 4) i fluo cevi kaodopunsko osvetljenje u delovima halegde se odvija pregled i montaà (slika9), odnosno gde je poja~ana potreba zaosvetljenjem. Tako|e, na pojedinimradnim ma{inama se nalaze takozvane„brodske lampe“ (slika 10).Dva naj~e{}a razloga za{to se elektri~naenergija prekomerno tro{i su: ukupniprekomerni nivo osvetljenja i neuspelipoku{aj da se prona|e odgovaraju}ioblik rasvete u odre|enim uslovima.Ovaj drugi razlog prekomerne potro{nje

energija

[182]

Slika 1 Merenje osvetljenosti na radnom mestu upogonu TERKO

Slika 2 Luksmetar model EA30

Slika 3 Kori{}enje dnevnog svetla krozsvetlarnike u sektoru TERKO

Slika 4 Prikaz ìvinih sijalica i fluo cevi u sistemurasvete sektora TERKO

Tabela 3 Vrste i snage instalisanih svetlosnih izvora u Termi~koj obradi

struje je slu~aj sa kojim smo se misusreli. Ono {to je uo~eno analizomrezultata merenja datih u tabeli 4 jenedovoljna i neravnomerna raspodelaosvetljenosti u celoj hali. Posebno jebitno ista}i da su radna mestanedovoljno i neravnomerno osvetljena. Fluo cevi su najrasprostranjeniji izvorsvetlosti s obzirom da se 70 %celokupnog ve{ta~kog osvetljenja na

svetu postiè pomo}u njih. Za to je presvega zasluàn njihov dug radni vek odoko 12000 sati i njihova velikaekonomi~nost. Glavna problem sa fluocevima koje se koriste kao osnovnoosvetljenje u pogonu TERKO je taj {tosu postavljene previsoko. @ivine sijalice imaju niù efikasnost uodnosu na ostale tipove sijalica napra`njenje, i u mnogim industrijskim

postrojenjima izlaze iz upotrebe. Oneobezbe|uju snage od 40 W do 1000 W,a tipi~na efikasnost ovih sijalica je od30 lm/W do 63 lm/W [5]. Pa`ljivim izborom odgovaraju}ih HIDsijalica i prate}e opreme koja ide uznjih moè se smanjiti potro{njaelektri~ne energije za 40% - 65%.Modifikacija sistema rasvete sasijalicama na pra`njenje velikeefikasnosti je ekonomi~nija uslu~ajevima gde moè da se zameneìvine sijalice metalhalogenim ilinatrijumskim sijalicama.Za svaki tip i svaku veli~inu sijalica napra`njenje potreban je razli~it balast.Zamena ìvinih sijalica natrijumskimsijalicama visokog pritiska imetalhalogenim sijalicama je veomaskupa. Da bi se ovo re{ilo, razvijeni suneki modeli metalhalogenih inatrijumskih sijalica, koji moguzameniti ìvine sijalice bez promenebalasta. Ove sijalice imaju ve}uefikasnost od ìvinih sijalica, ali ne i odstandardnih metalhalogenih inatrijumskih sijalica visokog pritiska.Generalno, ova zamena nijeekonomi~na ako se zasniva samo nau{tedi elektri~ne energije jer sezamenom ìvinih sijalica novim HIDsijalicama, u stvari uglavnom ostvarujeve}i svetlosni izlaz za istu ulaznu snagua re|e se zamena radi tako da novasijalica bude manje ulazne snage, pa jemaksimalna u{teda od 5% do 20% od

energija

[183]

Slika 5 [ematski prikaz mernih mesta u pogonu TERKO

Slika 6 Primer lo{eg odràvanja – o{te}en svetlarnik Slika 7 Pojava lokalizovanih svetlih polja

Tabela 4 Opis mernih mesta u Termi~koj obradi

elektri~ne energije kojase koristi za osvetljenje[1].U novijim slu~ajevima,zamena sijalica napra`njenje fluo cevimamoè rezultovati ve}omefikasno{}u negoupotreba sijalica napra`njenje pobolj{anogkvaliteta.Slede}e situacije ~estofavorizuju osvetljenjefluo cevima, kojeistovremeno proizvode idovoljnu u{teduelektri~ne energije:

Prostor, ili deloviprostora koji seneredovno koriste.Sijalicama napra`njenje treba vi{evremena za zagrevanjeu hladnijimprostorijama, iliprilikom restartovanjakada su vru}e, {to zna~ida nisu predvi|ene za~este prekide u radu.

Kvalitet osvetljenja jevaàn. Iako se sijalicena pra`njenje sve vi{epribliàvaju fluocevima {to se ti~ekvaliteta osvetljenja,fluo cevi su i dalje

znatno efikasnije i imaju bolji kvalitetosvetljenja.

Sijalice na pra`njenje daju prevelikisvetlosni izlaz kada treba da ostvareefikasniju distribuciju svetlosti. Sijalice napra`njenje osvetljavaju ve}e prostorije.Jedna HID sijalica odgovaraju}e snageosvetljava prostor od pribli`no 20 m2 dokfluo sijalica efikasno osvetljava prostorod pribli`no 1 m2.Efikasnost sistema rasvete zavisi odpravilnog izbora svetlosnih izvora,balasta (prigu{nica) i svetiljki, ali i odna~ina odràvanja tog sistema.Odràvanje sistema elektri~nogosvetljenja obuhvata i ~i{}enje ipravovremenu zamenu sijalica i balasta(slika 11).U~inak so~iva, difuzora, i reflektora kaoi svetlarnika zavisi od okolnih faktorakao {to su nagomilana prljav{tina,oksidacija, vandalizam i degradacijausled izloènosti ultraljubi~astomsvetlosnom zra~enju. Sijalice,instalacije, reflektori, so~iva i difuzoriskupljaju pra{inu i insekte. Skupljanjepra{ine na ure|ajima za osvetljenje i napovr{inama koje su u njihovoj blizinismanjuju iskori{}enje osvetljenja za oko40% i pove}ava proizvodnju toplote [3].Povremeno ~i{}enje svetlosnihinstalacija ima za rezultat njihovoo~uvanje i ravnomerniju raspodelunivoa osvetljenja.Opadanje vrednosti svetlosnog fluksaelektri~ne sijalice javlja se zbog toga,

energija

[184]

Slika 8 Upotreba ve{ta~kog osvetljenja da bi sekompenzovala pojava lokalizovanihsvetlih polja kroz svetlarnike

Slika 9 Prikaz radnog mesta u TERK-u na komese fluo cevi koriste kao dopunskoosvetljenje

Slika 10 „Brodska lampa“ koja se koristi kaododatno osvetljenje na samoj radnojma{ini

Slika 11 Primer lo{eg odràvanja fluo cevi uTermi~koj obradi

{to se sa starenjem njene sposobnostismanjuju. Na primer, ako se sistemrasvete sa fluorescentnim sijalicamauklju~uje i isklju~uje svakog minuta,sijalica i balast ne}e raditi dugo.Gubitak svetlosti, izazvan opadanjemvrednosti ja~ine svetlosnog fluksasijalice moè se povratiti zamenomsijalice. Jo{ jedna od mera koja se predlaè jebojenje u belo zidova i tavanica. Ovo jemera koja sama po sebi ne donosiu{tedu energije ali ako se smanji snagapostoje}ih elektri~nih izvora ili se nekipotpuno isklju~e onda ova mera moèda donesi i od 30% do 50% u{tedeelektri~ne struje koja se koristi zaosvetljenje. Mada, treba napomenuti dau~inak ove mere mnogo zavisi od togakakve su bile boje povr{ine ranije. Sobzirom da su se ranije industrijskiobjekti svrstavali u objekte koji se lakoi brzo prljaju nisu se koristile svetleboje za zidove i tavanice, pa je to slu~aji u hali koja je bila predmetrazmatranja. Savremene tendencije suda se kre~enje u belo uvede u programredovnog odràvanja u cilju sto boljeiskori{}enosti svetlosnih izvora, pa sepreporu~uju i svetli podovi od novihmaterijala pogodnih za redovno i lako~i{}enje.

Zaklju~akNakon razmatranja dobijenih rezultatamerenja i nezadovoljstva korisnikakvalitetom osvetljenja a s obzirom naveli~inu objekta na{a preporuka jezamena ìvinih sijalica metalhalogenimodnosno natrijumskim sijalicama napra`njenje. [to se ti~e fluo cevipreporuka je spu{tanje fluo cevi satavanice, bolje odràvanje i planskazamena sijalica. S obzirom na ranije pobrojane ipredloène mere, u okviru redovnogodràvanja, predlaèmo redovno~i{}enje svetlosnih instalacija, bojenjezidova i tavanice u belo i njihovoredovno odràvanje i ~i{}enje. Posebno se preporu~uje postavljanjeupravlja~kih jedinice koje sadrèprekida~e, satne mehanizme, senzore(pokaziva~e) prisutnosti i druge ure|ajeuz pomo} kojih se reguli{u sistemirasvete.

Literatura[1] Wulfinghoff R. Donald, EnergyEfficiency Manual, ENERGYINSTITUTE PRESS Wheaton, MarylandU:S:A., 1999.[2] Turner C. Wayne, EnergyManagement Handbook, School of

Industrial Engineering andManagement Oklahoma StateUniversity, THE FAIRMONT PRESS,INC. Libum, Georgia, MARCELDEKKER, INC. New York and Basel,2005.[3] Wood Damon, Lighting Upgrades, AGuide for Facility Managers, THEFAIRMONT PRESS, INC. Libum,Georgia, MARCEL DEKKER, INC.New York and Basel, 2004.[4] Gutes Licht (FGL)Fördergemeinschaft, Information onLighting Applications, Lighting withArtificial Light[5] Thumann Albert, Plant Engineersand Managers Guide to EnergyConservation, THE FAIRMONTPRESS, INC. Libum, Georgia,MARCEL DEKKER, INC. New Yorkand Basel, 2002.

energija

[185]

prelom 2008.qxp

Documents

Transcript of prelom 2008.qxp