Efikasnost - Final Prelom 30-08-2011

7/17/2019 Efikasnost - Final Prelom 30-08-2011

http://slidepdf.com/reader/full/efikasnost-final-prelom-30-08-2011 1/92

Autor

Zoran Živković, dipl.ing.građ., MSc

KoautoriAnđelina Kuzmanović, dipl.ing.građ.

Mladen Vasić, dipl.ecc

Wolfgang Schütt, dipl.ing.Dragan Kostić, ecc

PREDLOG MERA ZA FINANSIRANJEENERGETSKE EFIKASNOSTI

U ZGRADARSTVU U SRBIJI

GRAĐEVINSKA KNJIGA

Beograd 2011



2

IzdavačGrađevinska knjiga d.o.o.

Direktor i glavni urednik

Stana Šehalić

Urednik Milica Ceranić

Lektura i korekturaRedakcija Građevinske knjige

Prelom i grački dizajn

Nenad Samardžija

Naslovna stranalikovno rešenje KNAUF INSULATION

ŠtampaAMB Graka, Novi Sad

ISBN 978-86-395-0629-2

www.gk.izlog.org

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

69:658.26(497.11)33858:69

Живковић, Зоран Д., 1966-

Predlog mera za nansiranje energetske ekasnosti u zgradarstvu u Srbiji/Zoran D. Živković, Mladen Vasić, Anđelina Kuzmanović,- Beograd:Građevinska knjiga, 2011 (Novi Sad: AMB graka).- 92 str.:graf. prikazi, tabele: 25 cm

Tiraž 1.000.- Napomene i bibliografske reference uz tekst.-Bibliograja: str. 89-91.

ISBN 978-86-395-0629-21. Васић, Младен, 1974- (аутор) 2.Кузмановић, Анђелина, 1975- (аутор)а) Грађевинарство - Потрошња енергије- Србијаб) Зграде - Изградња - трошкови

COBISS.SR-ID 185899276



3

SADRŽAJ

UVOD............................................................................................................. 7

I ENERGETSKA EFIKASNOST, KARAKTERISTIKE I ZNAČAJ .... 91.1. Denicija pojma energetska ekasnost ................................................ 9

1.2. Potreba za energetskom ekasnošću ................................................... 10

1.3. Energetska ekasnost i održivi razvoj.................................................. 12

1.4. Energetska ekasnost i zgradarstvo .................................................... 13

II ENERGETSKA EFIKASNOST, PRAKSA I REGULATIVAU EVROPSKOJ UNIJI............................................................................15

2.1. Regulativa ............................................................................................15

2.2. Nacionalni propisi i standardi ...........................................................162.3. Evropske direktive (European Directives): platforma zaregulative zgrada ....................................................................................... 16

2.4. EPBD zahtevi ....................................................................................18

2.5. Označavanje i sertikacija ..................................................................21

2.6. Akcioni planovi ...............................................................................22

III ENERGETSKA EFIKASNOST, PRAKSA I REGULATIVA UREPUBLICI SRBIJI ............................................................................25

3.1. Pravni i institucionalni okvir u oblasti energetske ekasnosti ...........25

3.2. Planska dokumentacija .................................................................... 31

3.3. Stanje u sektoru zgradarstva (potrošnja energije) ............................34

3.4. Projekcije energetskih potreba u sektorima potrošnje enegije ..........41

3.5. Barijere za povećanje energetske ekasnosti ..................................42

3.6. Mere za povećanje energetske ekasnosti ..................................... 43

IV PREDLOG MERA UBRZAVANJA I UNAPREĐENJAIMPLEMENTACIJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI U SRBIJI ...... 49

4.1. Postojeći dostupni fondovi................................................................49

4.1.1. IPA Fondovi (Instrument pretpristupne pomoći)........................ 50

4.1.2. Transnacionalni program Jugoistočna Evropa (JIE) ................... 53

4.1.3. SE4F Fond ............................................................................ 54

4.1.4. Program za konkurentnost i inovacije (CIP) / programInteligentna Energija za Evropu (IEE) ............................................ 55

4.1.5. Sedmi okvirni program - FP7 ............................................... 56

4.1.6. Strukturni fondovi .............................................................. 59

4.1.7. Western Balkans Sustainable Energy Direct Financing Facility ... 63

4.1.8. Fondovi Grupacije svetske banke ......................................... 66



4

4.1.9. Finansijski element za životnu sredinu LIFE + .................... 66

4.2. Sistemske mere za povećanje energetske ekasnosti ....................... 68

4.3. Finansijski modeli za naknadno uvođenje energetski ekasnihmaterijala i uređaja u postojeće stambene objekte .................................. 75

ZAKLJUČAK ............................................................................................ 83

LITERATURA ........................................................................................... 89

Slike:

Slika 1. Kako i ko troši energiju ....................................................................11

Slika 2. Način zagrevanja zgrada u RS ........................................................ 35

Slika 3. Realizovani demonstracioni projekti ............................................... 39

Slika 4. Projekat unapređenja energetske ekasnosti .................................. 40

Slika 5. Potrošnja nalne energije po sektorima ......................................... 42

Tabele:

Tabela 1. EPBD zahtevi ............................................................................... 19

Tabela 2. Mere za povećanje energetske ekasnosti u zgradarstvu

do 2012. godine ............................................................................ 47

Tabela 3. Pregled gradova i opština koji imaju organizovano održavanje

stambenih zgrada preko javnih preduzeća ................................... 72



5

“Earth providesenough to satisfy

every man’s need, but not every

man’s greed.”

Mahatma Gandhi



6



7

UVOD

Sa razvojem industrijalizacije na globalnom nivou i rapidnim porastom brojastanovnika, rasli su i problemi ugrožavanja životne sredine i iscrpljivanjaresursa. Taj proces je praćen ne baš uvek odgovornim ponašanjem premaonome što nam je poklonjeno, kao logična posledica povećanja potrebasve brojnijem i zahtevnije populacije na planeti.

Ako znamo da se danas više od 95 % prirodnih resursa izgubi pre nastankanalnog proizvoda, dok određeni proizvodi zahtevaju resurse i po izlasku

na tržište (npr. automobili) onda je jasno da to govori u prilog tome datradicionalna politika mora da se menja i evoluira u skladu sa napretkomčovečanstva. Danas samo 20 % svetske populacije uživa u tom napretku,uslovljenom povećanjem ekonomske aktivnosti u cilju ostvarivanja prota,i dostignućima, a ostatak trpi posledice promena u prirodi izazvane našimneodgovornim ponašanjem.

Saglasno našoj nacionalnoj strategiji, jedan od pet osnovnih prioriteta je racionalna upotreba kvalitetnih energenata i povećanje energetske

ekasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišćenju energije kod krajnjihkorisnika usluga.

Metodološki, ovaj Predlog mera se bavi prikupljanjem dostupnih relevantnihinformacija o stanju na polju energetske ekasnosti u Evropskoj uniji iSrbiji na području regulative, trenutnog stanja i akcionih planova. Takođe,u Predlogu su sadržane i analize i sistematizacija prikupljenih informacija.

Troškovi života u celom svetu su u značajnom porastu i nastavlja se timstopama, sa sve većim razvitkom trenda i svesti o zaštiti životne sredine.Javne korporacije imaju sve veću odgovornost i pritisak da se moraju ponašati kao dobar „građanin” po pitanju „lepog ponašanja” premaživotnoj sredini. Veliki broj ekoloških zakona je usvojen kako bi se celomsvetu poslala poruka o kretanju „zelenog talasa” širom sveta.

Prosečna potrošnja energije u zgradama u Srbiji je preko 150 kWh/m²godišnje, dok u razvijenim evropskim zemljama iznosi čak i ispod 50 kWh/m². Ova činjenica primorava Srbiju da intenzivira aktivnosti na postizanjustandarda koji važe u zemljama EU.



8

Zadatak ovog Predloga je da, uvažavajući dostupne informacije i saznanjado kojih se došlo, odredi predlog modela za nansiranje mera energetskeekasnosti u zgradarstvu u Srbiji.

Kada je u pitanju struktura Predloga, Predlog mera je organizovan u okviru4 poglavlja. Prvo poglavlje ukazuje na karakteristike i značaj energetskeekasnosti. Drugo poglavlje se bavi praksom i regulativom energetskeekasnosti u Evopskoj uniji, a treće poglavlje praksom i regulativomu Republici Srbiji. Četvrto poglavlje daje predlog mera ubrzavanja iunapređenja implementacije mera energetske ekasnosti u RepubliciSrbiji.



9

I ENERGETSKA EFIKASNOST,KARAKTERISTIKE I ZNAČAJ

1.1. Denicija pojma energetska ekasnost

Pod pojmom unapređenja energetske ekasnosti u zgradarstvu podrazumevase kontinuirani i širok opseg delatnosti kojima je krajnji cilj smanjenje

potrošnje svih vrsta energije uz iste ili bolje uslove u objektu. Kao posledicusmanjenja potrošnje neobnovljivih izvora energije (fosilnih goriva) usledmera energetske ekasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, imamo

smanjenje emisije štetnih gasova (CO2 i dr.) što doprinosi zaštiti prirodneokoline, smanjenju globalnog zagrevanja i održivom razvoju zemlje.

Pojam energetska ekasnost se najčešće susreće u dva moguća značenja,od kojih se jedno odnosi na uređaje a drugo na mere i ponašanja. Podenergetski ekasnim uređajem smatra se onaj koji ima veliki stepenkorisnog dejstva, tj. male gubitke prilikom transformacije jednog vidaenergije u drugi. Na primer, „obična” sijalica veliki deo električne energije pretvara u toplotnu energiju a samo mali u korisnu svetlosnu energiju, i utom smislu ona predstavlja energetski neekasan uređaj.

Kada je reč o merama energetske ekasnosti, pod energetskom ekasnošću podrazumevaju se mere koje se primenjuju u cilju smanjenja potrošnjeenergije. Bez obzira da li je reč o tehničkim ili netehničkim merama, ili o promenama u ponašanju, sve mere podrazumevaju isti ili čak i viši stepenostvarenog komfora i standarda.

Najčešće mere koje se preduzimaju u cilju smanjenja gubitaka energije i povećanja energetske ekasnosti su:

● izolacija prostora koji se greje ● zamena dotrajale stolarije u prostorima koje se greju ● zamena energetski neekasnih portošača ekasnim ● ugradnja mernih i regulacionih uređaja za potrošače energije ● zamena neobnovljivih energenata obnovljivim ● uvođenje tarifnih sistema od strane distributera koji će podsticati

štednju energije i sl.



10

Potencijal koji ima energetska ekasnost je ogroman, jer se uštedaenergije ostvaruje kako na strani proizvođača (prerada uglja, nafte, gasa i proizvodnja, prenošenje i distribucija električne energije) tako i na stranikorisnika (upotreba energije u domaćinstvima, saobraćaju i proizvodnji).

Zbog nedovoljne rasprostranjenosti energetske ekasnosti, u praksi njen potencijal ostaje u velikoj meri neiskorišćen.1

1.2. Potreba za energetskom ekasnošću

Zaštita životne sredine se smatra obaveznom za odgovornost čovečanstva.Ljudi moraju da imaju čist vazduh, vodu i zemljište kako bi mogli da prežive. Kompanije koje imaju udeo u zaštiti životne sredine imaju koristikako za sebe, tako i za celo društvo.

Savremeni način života nas čini potpuno zavisnim od energije. Rastuća potrošnja fosilnih goriva - kao što su nafta, ugalj i gas - imaju dramatičanuticaj na ukupnu emisiju štetnih gasova u vazduh.

Ipak, rezerve uglja, gasa i nafte su ograničene, u nekim zemljama i naizmaku.

Kombinacija porasta potrošnje enegenata i ograničena ponuda rezultirajukonstantnim rastom cena.

Zemlje potpisnice Kjoto protokola teže da smanje emisije CO2 za 8 % do2012. godine. Trenutno se radi na post-Kjoto ugovoru čiji je cilj, izmeđuostalih, sprečavanje rasta temperature na globalnom nivou za 2 °C.

1 Mihajlović, D., & Božinović, G. (2010). Instrumenti za prevazilaženje barijera u postizanju ener-getske ekasnosti. Ecologica, 17(59), 401-405.



11

Slika 1. Kako i ko troši energiju

Analizom procentualnog učešća u potrošnji energije po sektorimazaključeno je da najveći deo pripada zgradarstvu, oko 4 %. U Srbiji je taj

procenat i veći.

Energetskoj ekasnosti doprinosi se na nekoliko načina: ugradnjom

štedljivih sijalica, zamenom dotrajalih prozora i vrata i sl. Međutim,najekasnije rešenje za štednju energije jeste ugradnja savremenih idostupnih termoizolacionih materijala. Ugradnjom npr. kamene mineralnevune kao termoizolacije u objekat, se:

● smanjuje potreba za grejanjem i hlađenjem ● štedi energija, samim tim i novac ● štednjom energije čuva okolina ● štiti od buke i požara ● obezbeđuje brz povraćaj investicije ● doživotno povećava komfor prostora i njegova vrednost.

Kao što je već uočeno, prosečna potrošnja energije za grejanje u zgradama uSrbiji je preko 150 kWh/m² godišnje, dok u razvijenim evropskim zemljamaiznosi ispod 50 kWh/m². Evidentno je da ova činjenica primorava Srbijuda intenzivira aktivnosti na postizanju standarda koji važe u zemljama EUili im se makar značajno približi.2

2 Šumarac, D. M. (2010). Energetska ekasnost zgrada u Srbiji - stanje i perspektive. Termotehni-ka, 36(1), 11-29.



12

1.3. Energetska ekasnost i održivi razvoj

Razvoj ekološke svesti čovečanstva uticao je na napretke u rešavanju problema životne sredine zato što su ljudi uzimali i aktivno i pasivno učešće

u brizi o životnoj sredini. Od šezdestih godina prošlog veka, u mnogimzemljama sveta industrije su smanjile ispuštanje štetnih gasova i materijau vazduh i vodu. Takođe, donošenjem propisa ograničeno je korišćenjenezdravih materija i otrovnih hemikalija.3 Sam koncept „održivog razvoja” je relativno nov ali ideje sadržane u njemu možemo pronaći i u prošlosti.Tako, na primer, još krajem 18. veka engleski ekonomista Maltus je tvrdioda postoji nesrazmera između rasta stanovništva i rasta životnih sredstava. Nakon konferencije o životnoj sredini i razvoju, održane u u leto 1992.godine u Rio de Žaneiru, pojam „Sustainable Development” postao jevodeći pojam u oblasti politike o životnoj sredini. To svakako predstavljanapredak za ekološku politiku, jer se na taj način pojašnjava veza izmeđuekoloških, ekonomskih i socijalnih problema unutar koje se moraju postaviti problemi zaštite životne sredine ako ih želimo rešiti stručno ina društveno prihvatljiv način. Velike promene su neophodne u oblastiekonomije, politike kao i promene sa socijalnog aspekta.

Kada održivi razvoj shvatimo ozbiljno, kao rezultat dolaze drastični zahtevi za promenom u svim područjima života svakog pojedinca. Promene se odnosekako na promenu naše potrošačke navike (što je samo po sebi već dovoljnoteško) tako i na promenu svesti u oblasti ekonomije, politike i društva.

Mara Đukanović deniše tri komponente održivog razvoja kao i potrebu zanjihovom usklađenošću. U pitanju su4: usklađeni privredni rast, socijalna pravda i zdrava životna sredina.

Svedoci smo sve veće degradacije životne sredine i zabrinjavajućih

klimatskih promena (globalno zagrevanje), koje su zahvatile gotovo svakikutak naše planete. Energetski sektor je među glavnim uzročnicima ovih problema.

Kako bi se zaustavile ili bar ublažile navedene negativne pojave i omogućioodrživi razvoj, opšti trend u svetu je orjentacija ka obnovljivim izvorimaenergije u smislu proizvodnje „zelene energije” uz istovremeno povećanje

energetske ekasnosti u smislu smanjenja potrebe za energijom.

3 Petrović N, „Ekološki menadžment“, Newpress, Smederevo, 2007, str. 564 Petrović N, „Ekološki menadžment“, Newpress, Smederevo, 2007, str. 59.



13

U ovom trenutku jedino kombinacija smanjenja potrošnje energijeuz obnovljive izvore energije omogućava dalji razvoj energetike uzistovremeno očuvanje zdrave životne sredine.

Ključne odlike energetskog sektora u Srbiji su niska energetska ekasnost(i u proizvodnji i u potrošnji), zastarelost tehnologije u proizvodnomsektoru, nizak nivo investicija, nerealno niska cena električne energije,nizak udeo obnovljivih izvora energije i neracionalna potrošnja praktičnosvih vidova energije.

1.4. Energetska ekasnost i zgradarstvo

Zgrade se mogu prepoznati kao relativno veliki potrošači energije. Smanjenje potrošnje energije moguće je građenjem novih energetski ekasnih zgradaali i energetskim sanacijama postojećih zgrada. Energetska ekasnost uzgradarstvu podrazumeva ekasno korištenje energije uz primenu optimalnihmera čiji je cilj: smanjenje potrošnje energije uz nansijsku uštedu za krajnjegkorisnika, ugodniji i kvalitetniji boravak u zgradi, smanjenje troškovaodržavanja i produženje životnog veka zgrada, doprinos zaštiti okoline ismanjenju emisija štetnih gasova kao i globalnim klimatskim promenama.5

Merenje potrošnje energije u zgradama, odnosno prikazivanje energetskihsvojstava zgrade izradom energetskog pasoša, ima za cilj trajno smanjenjeenergetskih potreba zgrada pri projektovanju, izgradnji i korišćenju novihzgrada, odnosno sanaciji i rekonstrukciji postojećih.6

Energetska ekasnost zgrada treba da se izračunava na bazi jedinstvene idovoljno primenljive metodologije, koja se može razlikovati na regionalnomnivou. Metodologija, pored toplotne izolacije, treba da uključi i druge

faktore koji igraju sve značajniju ulogu, kao što su instalacije za grejanje iklimatizaciju, primenu obnovljivih izvora energije. Zgrade će imati uticajna dugoročnu potrošnju energije i nove zgrade stoga treba da zadovoljeminimalne zahteve u pogledu energetske ekasnosti prilagođenih lokalnom podneblju.7

5 Zakon o planiranju i izgradnji, Službeni glasnik Republike Srbije 72/20096 Damnjanović, Z., Štrbac, N., Mihajlović, I., & Stojanović, G. (2010). Primena termovizije primerenju energetske ekasnosti u građevinarstvu. Energetske tehnologije, 7(2), 9-15.

7 Jovanović, O. (2010). Energetska ekasnost građevinskih objekata. Energetske tehnologije, 7(1),36-42.



14

Nа potrošnju energije u zgrаdаmа bilo koje vrste, uključujući i stаmbene,ide ukupno procentuаlno nаjviše energije od ukupne potrošnje energijeu mnogim zemljаmа, а prosečno i do 60 %, a u Srbiji 39-42 %. Stogа je unаpređenju energetske ekаsnosti u zgrаdаmа potrebno pokloniti

izuzetnu pаžnju. U nacionalnim akcionim planovima energetska ekasnostu svetu se danas, odnosno potreba za smanjenjem potrošnje energije uzgrаdаma, nаlazi u žiži pаžnje i predmet su brojnih istrаživаčko rаzvojnih,demonstrаcionih, strаteških, regulаtorno nаnsijsko podsticаjnih i drugih progrаmа, merа, izrаde prаvilnikа i merodavnih stаndаrdа.8

8 Todorović, M., Ećim, O., & Martinović, I. (2010). Izbor prilaza unapređenju energetske ekas-nosti i održivosti zidanih zgrada. Materijali i konstrukcije, 53(4), 5-27.



15

II ENERGETSKA EFIKASNOST, PRAKSA I

REGULATIVA U EVROPSKOJ UNIJI

2.1. Regulativa

U većem broju zemalja zgrade troše oko 40 % od ukupne potrošene energije, asličan udeo imaju i kada je reč o emisiji CO2. Prema tome energetska ekasnostzgrada je jedan od ključnih faktora za smanjenje zagrevanja planete.

Osnovna pokretačka energija za dostizanje ambicioznih ciljeva koji su postavljenizarad smanjenja emisije ovih gasova poslednjih decenija se indukuje kroz regulative, propise, standarde, označavanja, sertikaciju, pravne obaveze i subvencije.

Devedesetih godina, nakon postepenog prihvatanja potrebe za smanjenjeemisije štetnih gasova i nakon ratikacije Kjoto protokola od strane velikog broja zemalja došlo je na red da energetska ekasnost postane deo propisai posebnih standarda.

Konferencija koju su Ujedinjene nacije održale u Kopenhagenu 2009.godine (COP15) predstavlja prekretnicu u borbi protiv klimatskih promenai to je bila poslednja šansa za vlade država da se slože i usvoje novi protokol pre isteka Kjoto plana koji važi do 2012.

Konferencija je održana u vreme kada je IPCC (International Panel ofClimate Change) objavio u svom izveštaju da je potrebno hitno reagovati po pitanju smanjenja emisije štetnih gasova u atmosferu. IPCC izveštaj

pokazuje da zgrade imaju najveći potencijal za smanjenje emisije gasova.

EU sistemskim merama upućuje članice na stalno povećanje energetskeekasnosti. U tom smislu donešene su brojne direktive i postavljenikonkretni ciljevi ostvarenja veće energetske ekasnosti i smanjenjanarušavanja postojeće ekološke ravnoteže na Zemlji.

EU uslovljava nivo energetske ekasnosti za sve novoizgrađene zgrade(počev od 01.01.2006. godine) i obavezuje vlasnike postojećih zgrada da

u određenom vremenu povećaju energetsku ekasnost starih objekta.



16

EU i njene članice dodatno promovišu nužnost i donose konkretne planoveza povećanje energetske ekasnosti u svim sektorima korišćenja energije.

U cilju povećanja energetske ekasnosti kao mere smanjenja emisije

štetnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, EU promoviše primenunovih, savremenih tehnologija i čini stalne napore za očuvanje okoline.

Evropska unija je usvojila svoj akcioni plan do 2020. godine nazvan 3x 20 %, što znači smanjenje potrošnje energije za 20 posto, povećanjekorišćenja obnovljivih izvora za 20 posto i smanjenje emisije CO2 i ostalihgasova sa efektom staklene bašte za 20 posto. Već sada se rade planovi za2030. godinu, koji su ambiciozniji i razlikuju se od zemlje do zemlje.

2.2. Nacionalni propisi i standardi

U prošlosti, regulative i standardi koji su se odnosili na zgrade implementiranina državnom, regionalnom ili lokalnom nivou, imali su za cilj da obezbedestabilnost konstrukcije, bezbednost u slučaju požara i zdravu sredinuza korisnike zgrade. Pre naftne krize 1973/74, regulative za energetskuekasnost postojale su uglavnom u severnim zemljama i najčešće su seodnosile na izolaciju zgrada. Od tada su mere za energetsku ekasnostuključene u propise i standarde u većini razvijenih zemalja, bilo da se radi o potrošnji energije ili o emisiji CO2 kao odgovor na Kjoto protokol ili drugeciljeve najčešće postavljene od strane međunarodnih direktiva i standarda.

Danas su ovakve regulative implementirane kao propisi i standardi i uzemljama u razvoju, pogotovu u Indiji i Kini. Neke zemlje su energetskuekasnost implementirale kroz propise o zgradama, neke kroz posebnestandarde o zgradama a neke kombinacijom ova dva. U svakom slučaju,

ove regulative stimulišu razvoj i marketing novih proizvoda i tehnologijakoje savremeni graditelji primenjuju u svojim projektima.

2.3. Evropske direktive (European Directives):

platforma za regulative zgrada

Evropske direktive denišu mehanizme i principe koji moraju biti primenjeniu svakoj državi članici kao platforma za regulative i propise u građevinarstvu,ali bez obzira na hitnost sprovođenja mera protiv klimatskih promena,



17

osvajanja novih tehnologija, sticanja iskustva i usvajanja zakona i propisaširom Evrope, način implementacije ovih regulativa prepušten je članicamaUnije. Mnoge članice koriste donekle slične standarde evropskim ali se u bliskoj budućnosti očekuje da svi standardi budu u potpunosti u skladu sa

standardima Evropske unije. Pored usvajanja ovih standarda članice imaju zaobavezu da standarde redovno usklađuju saglasno sa stepenom tehnološkograzvoja uz harmonizaciju nacionalnih standarda i propisa sa evropskim.

Evropska direktiva - Energy Performance of Buildings Directive

Najvažnija EU direktiva za energetsku ekasnost zgrada je „EnergyPerformance of Buildings Directive (EPBD 2002/91/EC)”. Osnovni ciljEPBD direktive je praktičan pristup i promovisanje isplativosti poboljšanjasveukupnog energetskog učinka zgrade.Pored ove Direktive najznačajnije direktive koje je EU donela u ovoj oblastisu: Direktiva o energetskoj ekasnosti i energetskim uslugama (2006/32/EC), Direktiva (89/106/EEC) o usklađivanju zakonskih i upravnih propisadržava članica o građevinskim proizvodima, Direktiva o korišćenjuobnovljivih izvora energije (2009/28/EC) i Direktiva (93/76/EEC) oograničavanju emisije ugljendioksida povećanjem energetske ekasnosti.

Zemlje članice donose nacionalne propise na bazi tih direktiva poštujućiokvirne zahteve i uvažavajući specičnosti svog podneblja. Ostvarenaenergetska ekasnost objekta iskazuje se energetskim sertikatom.

Direktiva 2002/91/EC o energetskim karakteristikama zgrada obuhvata:

• Primenu zajedničke metodologije za izračunavanje energetske potrošnje zgrada

u EU uz poštovanje lokalnih klimatskih uslova

• Određivanje standarda minimalne energetske potrošnje za nove zgrade i kod

značajne obnove starih

Zgrade preko 1000 m2 moraće da urade procene opravdanosti

primene alternativnih sistema grejanja

Za stare zgrade ako investicije na rekonstrukciji iznose preko 25 %

vrednosti objekta ili preko 25 % površine spoljašnjeg omotača• Uvođenje sisitema energetske sertikacije zgrada

Vlasnici, kupci, zakupci - obaveštenje o očekivanim troškovima



18

2.4. EPBD zahtevi

Evropski parlament 2002. godine je usvojio EPBD direktivu i naložio

zemljama članicama da do 2006 uključe ovu direktivu u svojazakonodavstva. EPBD podrazumeva tri tipa zahteva koje članice unijemoraju da implementiraju a to su:

- Minimum zahteva koji se odnose na energetsku ekasnost za novoizgrađenezgrade i za postojeće veće objekte koji su temeljno renovirani sa ciljem poboljšanja energetskog učinka, toplotnog komfora i smanjenja troškovaza utrošenu energiju.

- Sertikacija energetskog učinka koja pruža informacije o potrebnojkoličini energije za zgradu i šta je moguće promeniti sa ciljem poboljšanjaučinka. Setikat mora da se priloži potencijalnom kupcu ili korisniku kaonezavisna procena energetske ekasnosti zgrade tako da svesno donosiodluke o budućoj eksploataciji i nameni. Sertikat energetskog učinka potreban je samo za novoizgrađene, prodate ili iznajmljene postojećeobjekte i važi maksimum 10 godina.

- Redovna inspekcija srednjih i velikih sistema grejanja i klimatizacije

tako da njihov učinak može da se prati i optimizuje. Na osnovu inspekcije,koja uključuje procenu ekasnosti sistema i kapacitet u odnosu na potrebeobjekta, treba savetodavno uticati na korisnika ukoliko je potrebno zamenitikotao, uraditi izvesne modikacije na sistemu ili ugraditi alternativnarešenja za grejanje i klimatizaciju.

Javne zgrade preko 1.000 m2 - vidno istaknut sertikat • Redovne inspekcije kotlova i klimatizacionih sistema

Snaga kotlova preko 100 kW - na dve godine

Kotlovi na gas - do 4 godine

Kotlovi i instalacije grejanja snage preko 20 kW i klimatizacije preko12 kW, starije od 15 godina moraju da se prekontrolišu



19

Tabela 1. EPBD zahtevi

Aspekti koji se razmatraju prilikom određivanja energetskog učinkazgrade:

● toplotne karakteristike zgrade (konstrukcija i dispozicija prostorija),uključujući zaptivanje

● instalacije za grejanje i snabdevanje vodom, uključujući izolacionekarakterisitike

● instalacija za klimatizaciju ● ventilacija ● ugrađena rasveta (uglavnom za nestambene objekte)

● pozicija i orijentacija zgrade (uglavnom za nestambene objekte)● pasivni solarni sistemi i zaštita od sunca

● prirodna ventilacija ● unutrašnji klimatski uslovi sa osvrtom na projektovane klimatske

uslove.

Aspekti koje treba razmotriti ukoliko uslovi to dozvoljavaju:

● aktivni solarni sistemi i drugi sistemi grejanja i proizvodnjeelektrične energije zasnovani na obnovljivim izvorima

● električna energija proizvedena od neiskorišćene toplote (CHP)● daljinski sistemi grejanja i hlađenja

● prirodno osvetljenje



20

Da bi ovaj zadatak za države članice bio lakši, CEN (European Committeefor Standardization) organizacija je pripremila više od 40 standarda zaizračunavanje energetskog učinka i karakteristika zgrada. CEN je ovlašćenaorganizacija od strane Evropske Komisije (European Commission).

Da bi se pojačali zahtevi za energetskim karakteristikama zgrada i da bi serazjasnila i pojednostavile neke odredbe iz Direktive, Evropska komisija je dobla zadatak da preradi direktivu. Rezultat je EPBD Recast koji jeusvojen u maju 2010. godine.

EPBD Recast uvodi sledeće novine:

• sve nove zgrade treba da do 31.12.2020. budu „ZERO ENERGY”

• ili potpuno energetski ekasne (ne troše energiju iz mreže i neemituju CO2),

• za sve zgrade, bez obzira na površinu, EPBD Recast će bitiobavezujući

• Direktiva sadrži harmonizovanu metodologiju kako bi „pogurala”minimalne zahteve za energetske karakteristike u državamačlanicama u pravcu optimizacije troškova

• od država članica će se zahtevati detaljnija i rigoroznija procedura za

izdavanje energetskih sertikata• uvođenje sistema kontrole provere ispravnosti performanse sertikata• države članice moraju da uvedu sankcije za nepoštovanje EPBD

Recast-a.

Očekivani uticaj ove nove Direktive izražen u brojkama, je sledeći:

– smanjenje potrošnje energije na EU nivou 5-6 %, do 2020. godine

– smanjenje emisije CO2 na EU nivou 5 %, do 2020. godine – 280.000 - 450.000 novih radnih mesta do 2020. godine



21

2.5. Označavanje i sertikacija

Označavanje i sertikacija podstiče stvaranje dobrih navika i razvojenergetski ekasnih rešenja koja idu ispod minimuma zahteva određenih

standardima i regulativama.

Različite oznake za energetsku ekasnost koje već postoje za zgradeodgovaraju različitim nivoima energetskog učinka.

Standardna zgradaStandardna zgrada je konstruisana tako da odgovori minimumu zahteva zaenegretsku ekasnost.

Niskoenergetske zgradeIako denicija ili interpretacija ovog termina dosta varira u evropskimzemljama, niskoenergetska zgrada ( Low Energy Buildings) u opštemslučaju nudi bolji energetski učinak od standardne ili tipične nove zgradei drastično bolji učinak u poređenju sa minimumom zahteva denisanizakonom. U mnogim zemljama, podrška za razvoj niskoenergetskih zgradaomogućuje se kroz subvencionisane zajmove od strane države ili privatnihinvesticionih organizacija. Druge mogućnosti su, na primer, manji porezi

za niskoenergetske zgrade ili porez na emisiju CO2.

Energetski neutralne zgrade (Zero energy buildings)Takođe ne postoji opšteprihvaćen termin: nula plus ili pozitivne energetske zgrade, kao i energetski neutralne ili Zero Carbon zgrade, uglavnommoraju godišnje da proizvedu više energije nego što potroše. To znači daće svaka zgrada proizvoditi energiju za svoje potrebe, bilo da je koristi ili prodaje gradskoj mreži, i mora da ima maksimalnu energetsku ekasnost.

Od decembra 2020. godine sve nove zgrade u Evropi moraće da buduenergetski neutralne. Neke zemlje su već ostvarile ciljeve za ovakve zgrade.

U ovakvim zgradama glavnu ulogu imaju upravljanje, merenje imonitoring.

Primeri zemalja sa ciljem za energetski neutralne zgrade:

• Francuska: energetski pozitivne zgrade do 2020. godine

• Nemačka: zgrade koje ne zavise od fosilnih goriva do 2020. godine



22

• Holandija: energetski neutralne zgrade do 2020. godine• Norveška: pasivne kuće do 2017. godine• Britanije: zgrade bez emisije CO2 (grejanje, rasveta i svi uređaji) do

2016. godine

Zelene zgrade (Green Buildings)Zelene zgrade, takođe zvane inteligentne ili pametne, održive ili ekološke,zadovoljavaju niz ekoloških kriterijuma. Ovi kriterijumi pored energetskeekasnosti uzimaju u obzir kvalitet materijala koji se ugrađuje, smanjenje potrošnje vode i uticaj na životnu sredinu. Uzimaju se u obzir i iskorišćeniraspoloživi resursi okoline, kvalitet vazduha unutar zgrade i korišćenjematerijala iz okruženja.

Denicija zelene zgrade varira, ali pojedine zemlje uvele su standardekoji služe za procenu ekološkog učinka zgrade odgovarajućim oznakama,sertikatima i ocenama.

S obzirom da se sertikacija obavlja na osnovu opipljivih kriterijuma, ona predstavlja verodostojnu ocenu za energetski i ekološki učinak zgrade. Na ovajnačin energetska ekasnost može početi da utiče na cene nekretnina, a time i nanačin razmišljanja arhitekata, građevinaca, investitora kao i samih kupaca.

Tako na primer neka rešenja za upravljanje rasvete koja uzimaju u obzirraspoloživu dnevnu svetlost, vreme boravka stanara i zaposlenih, kontroluna osnovu programiranog časovnika itd. mogu povećati rejting energetskeekasnosti zgrade. Isto važi i za sisteme upravljanja sistema grejanja,klimatizacije i ventilacije. Praćenje trendova bitnijih zičkih veličinakao što je temperatura npr. daju analizu iskorišćenja energije u pojedinim prostorijama, što takođe pozitivno utiče na ocenu energetske ekasnosti.

2.6. Akcioni planovi

Evropska komisija je prvi put u oktobru 2010. godine predstavila ciljsmanjenja potrošnje energije za 20 % do 2020. godine. Namera je bila dato pomogne borbi protiv klimatskih promena, doprinese uštedama i smanjizavisnost Evrope od uvozne nafte i gasa. Energetske uštede trebalo bi daomoguće Evropi da smanji emisiju ugljen-dioksida (CO2) za 780 milionatona i da uštedi 100 milijardi evra u troškovima za gorivo, što bi znatno

nadmašilo prvobitne planove u naporima za energetsku ekasnost.



23

Mere predviđaju od uvođenja standarda za ekasnost proizvoda kao što suTV prijemnici, frižideri, rashladni uređaji i osvetljenje, izmena Direktiveo energetskim performansama zgrada do ograničenja emisija CO2 izautomobila.

Članice su se obavezale da dostave nacionalne akcione planove Evropskojkomisiji do juna 2007. godine. U njima je trebalo da bude predstavljeno kakosvaka zemlja članica namerava da postigne uštedu od 16 % do 2016. godine.

Napredak je, međutim, spor i Komisija priznaje da će, prema sadašnjimtrendovima, biti ostvarena znatno skromnija ušteda od oko 11 %.

Novi plan za energetsku ekasnost koji priprema Evropska komisija neće biti spreman pre februara iduće godine. Okvirni dokument Komisije koji

obuhvata preliminarne ideje za novi akcioni plan, ukazuje da Evropskaunija neće postići cilj smanjenja potrošnje energije za 20 % do 2020.godine. U dokumentu je navedeno da je Evropa do sada uspela da pređesamo polovinu tog puta. Komisija računa da bi postizanje ciljeva u oblastienergetske ekasnosti moglo da „ubrizga” 78 milijardi evra godišnje uekonomiju EU, pošto će biti smanjeni računi za potrošnju energije. Takođe je uporedo sa tim predviđeno i smanjenje emisije ugljen dioksida za 560miliona tona.

Revidirani akcioni plan neće se, međutim, bazirati na tehničkom pristupu predlaganja liste individualnih mera, kao što je to urađeno sa prethodnim planom iz 2006. godine, tvrdi Komisija.

U okviru sektora građevine, na primer, preliminarni dokument Komisije predviđa obavezu renoviranja, odbnosno energetske sanacije zgrada.Međutim, istovremeno se odbacuje mogućnost da države članice ili EUmogu da nateraju stanare da renoviraju zgradu svojim sredstvima.

Dokument identikuje ključne prepreke u unapređenju energetskeekasnosti postojećih zgrada. Te prepreke su visoki troškovi za renoviranjei slaba obučenost onih koji rade na renoviranju. Dajući mišljenje odugotrajnoj debati o tome da li bicilj Evropske unije od 20 % energetske ekasnosti trebalo učiniti zakonskiobavezujućim, Komisija u dokumentu kratko kaže da su ciljevi državačlanica u oblasti štednje energije „među opcijama koje će takođe biti

ispitane”.9

9 http://www.euractiv.rs/naslovna.html?ln=0 (datum pristupa 30. Maj 2011.)



24



25

III ENERGETSKA EFIKASNOST, PRAKSA IREGULATIVA U REPUBLICI SRBIJI

3.1. Pravni i institucionalni okvir u oblasti energetske

ekasnosti

Energetska ekasnost u domaćinstvima i zgradarstvu vodi ka najvećimuštedama energije. Da bi se promovisale energetski ekasne zgrade, i da bise uspostavila energetska ekasnost i primenili minimalni zahtevi u pogledu

energetskih performansi zgrada, u domaćim zakonima i regulativi prepoznajuse mnoge promene koje vode ka novim zakonima i propisima (pravilnicima)- kao i globalni pristup na polju smanjenja potrošnje energije.10

Energetski ekasno korišćenje energije i energenata doskora nije bio predmet ni jednog zakonskog akta u Republici Srbiji.

Zakon o energetici iz 2004. godine prepoznaje značaj energetske ekasnostiu sektorima proizvodnje i potrošnje energije kroz denisanu energetsku

politiku. Za dobijanje energetske dozvole i licence u sektoru proizvodnjeenergije, Zakon uvodi obavezu ispunjenja propisa i kriterijuma energetskeekasnosti. U sektoru potrošnje energije Zakon ne nameće konkretneobaveze potrošačima, ali u cilju unapređenja stanja u ovoj oblasti stvaranovi pravni okvir za osnivanje Agencije za energetsku ekasnost.

Donošenjem Zakona o energetici iz 2004. godine11 Agencija je osnovana sa pravnim statusom specijalne organizacije. Zadatak Agencije je da sprovodii predlaže aktivnosti u cilju povećanja energetske ekasnosti i povećanog

korišćenja obnovljivih izvora energije, uključujući i pripremu tehničkihi drugih propisa koji se odnose na povećanje energetske ekasnosti. U prethodnom periodu aktivnosti Agencije bile su najvećim delom usmereneka realizaciji projekata nansiranih kroz specijalni fond EAR-a (EuropeanAgency for Reconstruction) (demonstracioni projekti, edukacija i podizanjesvesti), dok se u narednom periodu očekuje značajan doprinos upravo u pogledu stvaranju podsticajnih uslova za povećanje energetske ekasnosti.10 Schütt, W., & Drpić, M. (2010). Novi propisi za sektor zgradarstva saradnja između ministarstvaživotne sredine i prostornog planiranja, domaćih stručnjaka, domaćih stručnih udruženja i instituci-

ja iz EU zemalja. Tehnika - Kvalitet, standardizacija i metrologija, 10(6), 13-18.11 Zakon o energetici, „Sl. glasnik RS”, br. 84/2004



26

Novi Zakon o planiranju i izgradnji12 uvažava značaj energetske ekasnostiobjekata. Obaveza unapređenja energetske ekasnosti objekata denisana je u fazi projektovanja, izvođenja, korišćenja i održavanja (član 4), takoda se propisana energetska svojstva utvrđuju izdavanjem sertikata

o energetskim svojstvima objekata. U Zakonu su precizno denisaninajvažniji pojmovi unapređenja energetske ekasnosti i energetskasvojstva objekata. Prvi pojam se deniše kao smanjenje potrošnje svihvrsta energije, ušteda energije i obezbeđenje održive gradnje primenomtehničkih mera, standarda i uslova projektovanja, planiranja, izgradnje iupotrebe objekata. Drugi pojam deniše kao stvarno potrošenu ili ocenjenukoličinu energije koja zadovoljava različite potrebe koje su u vezi sastandardizovanim korišćenjem objekta (što uključuje grejanje, pripremutople vode, hlađenje, ventilaciju i osvetljenje).

Propisana energetska svojstva utvrđuju se izdavanjem sertikata oenergetskim svojstvima objekta koji izrađuje ovlašćena organizacijakoja ispunjava propisane uslove za izdavanje sertikata o energetskimsvojstvima objekata. Sertikat o energetskim svojstvima objekta činisastavni deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanjeupotrebne dozvole. Ispunjenost uslova za ovlašćene organizacije posebnimrešenjem utvrđuje ministar nadležan za poslove građevinarstva. Ministar,takođe, bliže propisuje energetska svojstva i način izračunavanja toplotnih

svojstava objekata visokogradnje, energetske zahteve za nove i postojećeobjekte, kao i uslove, sadržinu i način izdavanja sertikata (član 201).

U toku 2011. godine se očekuje donošenje niza Pravilnika o energetskojekasnosti kao i „ Zakona o racionalnoj upotrebi energije”. Zakono racionalnoj upotreni energije bi obavezao sve subjekte u energetici ikorisnike energije na sistematsko povećavanje energetske ekasnosti.Formiranje Fonda za energetsku ekasnost je nužna mera za otpočinjanje procesa i podsticanje konkretnih akcija. Ovakav zakonski okvir mora biti

pokretač široke akcije u svim sektorima a sama primena mora biti tehnološkirazrađena i potpuno denisana sa preciznim pravima i obavezama svihsubjekata u implementaciji. Knauf Insulation široko podržava donošenje i početak primene ovih zakonskih akata.

Država takođe mora postepeno potpuno da liberalizuje tržište energije ienergenata. Time bi se stvorila zainteresovanost slobodnog investicionogkapitala za projekte povećanja energetske ekasnosti. Do tada su državni podsticaji neophodni za realiazciju ideje povećanja energetske ekasnosti.12 Zakon o planiranju i izgradnji, „Sl. glasnik RS”, br. 47/03



27

Ovim putem bi se postepeno ostvarila i integracija celine energetike usisteme EU.

Postoji pet različitih instrumenata politike koji se mogu koristiti za

podsticanje povećanja energetske ekasnosti:

1. Zakonska regulativa, Zakoni, podzakonski akti, standardi, preporuke;

2. Ekonomske mere. Porezi, subvencije, tarife;3. Istraživanje i razvoj. Aktivnosti usmerene na razvoj energetski

ekasnijih tehnologija, kako u sektoru proizvodnje energije, tako iu sektoru krajnje potrošnje. Razvoj usavršenih strategija u vezi sa promenom ponašanja (socijalni inženjering) mogao bi, takođe, da

bude obuhvaćen istraživačko-razvojnim aktivnostima;4. Informisanje i obrazovanje. Informisanje i obrazovanje potrošača

energije kako da ekasnije koriste energiju;5. Podaci i statistika. Obezbeđenje podataka i statistike o energiji radi

denisanja strategija i praćenja razvoja, uključujući i istraživanjemogućnosti za štednju energije.

Ovi instrumenati se međusobno dopunjuju, a politika Vlade je da obuhvatisve raspoložive instrumenate kako bi se postigli najbolji rezultati. Imajući

to u vidu, neposredni ciljevi strateškog programa bi trebalo biti:

• Usvajanje zakonske regulative kojom se podstiče i podržavaenergetska ekasnost;

• Korišćenje ekonomskih instrumenata, uključujući podsticajne mereza povećanje energetske ekasnosti;

• Povećanje obima istraživačko-razvojnih aktivnosti koji stvaraju bazuza razvoj energetski ekasnih tehnologija i postupaka;

• Sprovođenje strategija informisanja, kampanja i obrazovnihaktivnosti u cilju povećanja svesti o energetskoj ekasnosti i širenjaznanja o načinu ponašanja;

• Obezbeđenje kvalitetnijih podataka i statistike kako bi se stvorila pouzdana baza za denisanje strategija i merenje rezultata aktivnosti.

Cilj Strateškog programa i donošenja novih Zakona u oblasti energetskeekasnosti i racionalne upotrebe energije je da omogući i podstakneodgovorno, racionalno i dugoročno održivo korišćenje energije.



28

Važno je raditi na povećanju energetske ekasnosti i racionalne upotrebeenergije radi podizanja konkurentnosti srpske privrede, obezbeđenjasigurnog snabdevanja energijom, kao i zbog zaštite životne sredine iodrživog razvoja zemlje.

Osim Agencije za energetsku ekasnost, 2001. godine Vlada RepublikeSrbije osnovala je i „Nacionalni program energetske ekasnosti” u okviruMinistarstva nauke i zaštite životne sredine.

U Republici Srbiji je osnovano 5 regionalnih centara za energetskuekasnost, lociranih u 5 univerzitetskih centara (Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu). Osnivanje regionalnih centara pomognuto je donacijama vlade Kraljevine Norveške. Regionalni centri treba da

obezbeđuju sprovođenje regionalnih programa energetske ekasnosti i primene obnovljivih izvora energije samostalno ili u saradnji sa drugimregionalnim institucijama.

Da podsetimo, Srbija je 22. decembra 2009. godine podnela svoj zahtevza pristupanje Evropskoj uniji. 25. oktobra 2010. godine Savet je odlučioda sprovede postupak utvrđen članom 49. Ugovora o Evropskoj uniji.Shodno tome, od Komisije se zahtevalo da Savetu izloži svoje Mišljenje oovom zahtevu.

Evropski savet je 1993. godine u Kopenhagenu denisao kriterijume zaEU članstvo koji glase: ,,Pristupanje će se održati čim država preuzmeobaveze članstva ispunjavanjem ekonomskih i političkih uslova. Članstvo podrazumeva:

• da je zemlja kandidat postigla stabilnost institucija koja garantujedemokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i poštovanje i zaštitu

manjina;• postojanje funkcionalne tržišne ekonomije, kao i sposobnost da senosi sa pritiskom konkurencije i tržišnim snagama u okviru Unije;

• sposobnost zemlje kandidata da preuzme obaveze članstva, kojeuključuju i privrženost cilju političke, ekonomske i monetarne unije.”

Dana 29. aprila 1997. godine Savet je denisao uslove za zemlje ZapadnogBalkana u okviru Procesa o stabilizaciji i pridruživanju, uključujući i punu saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za zemlje bivše

Jugoslavije i regionalnu saradnju. Ovi uslovi su integrisani u Prelazni



29

sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima, koji je stupio na snagu 1.februara 2010. godine i u Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)između EU i Srbije koji je potpisan 29. aprila 2008. godine.

U svom Mišljenju, dakle, Komisija će analizirati zahtev Srbije na osnovusposobnosti zemlje da ispuni kriterijume koje je postavio Evropski savetu Kopenhagenu 1993. godine i uslove postavljene za Proces stabilizacijei pridruživanja.

Kako bi Komisiji bile pružene neophodne informacije za sprovođenje oveanalize, Srbiji je ovim putem predat spisak sveobuhvatnih pitanja. Kada je u pitanju Upitnik, odnosno informacije koje Evropska komisija zahtevaod Vlade Srbije u cilju pripreme Mišljenja o zahtevu Srbije za članstvo u

Evropsku uniju, na 181. strani pomenutog dokumenta, u odeljku koji seodnosi na Energetsku ekasnost , izložena su sledeća pitanja:

37. Da li imate ili nameravate da izradite Nacionalni akcioni plan energetskeekasnosti? Molimo vas da dostavite sledeće podatke o vremenskomokviru Nacionalnog plana, sektorima koje obuhvata i očekivane/postignuteuštede. Ukoliko imate postavljene ciljeve o nacionalnoj energetskojekasnosti/uštedama, molimo vas da dostavite informacije o načinu nakoji su denisani i njihovim merama.

38. Molimo vas da nam pružite informacije o tekućim i planiranimzakonodavnim i nezakonodavnim merama promovisanja energetskeekasnosti (o vrsti ovih mera, raspoloživom budžetu, itd.). Da li postojineki zakon o energetskoj ekasnoti?39. Koje institucije su nadležne ili će biti nadležne za monitoring isprovođenje mera i programa energetske ekasnosti?40. Da li ste uspostavili bilo kakav sistem podsticanja uštede energije i poboljšanja energetske ekasnosti (kao što su programi certikata o uštedienergije ili dobrovoljni sporazumi sa energoprivredom ili drugim učesnicima)?

41. Postoje li bilo kakve mere za unapređenje energetske ekasnosti u javnom sektoru i iskoristite njihove primerne uloge (npr. javna nabavkaenergetske ekasnosti)?42. Postoje li bilo kakvi programi podrške (nansijske, skalne ili druge) za:a) poboljšanje energetske ekasnosti objekata; b) poboljšanje energetske ekasnosti u industriji i domaćinstvima;s) poboljšanje energetske ekasnosti transporta.43. Postoji li bilo kakva politika koja se zalaže za unapređenje razvojakompanija za energetske usluge (KEU) ili za sprovođenje ugovora oenergetskom učinku od strane potrošača energije?



30

44. Da li imate neki zakonski propis na snazi koji zahteva i time obezbeđujeda krajnji korisnici električne energije, prirodnog gasa, daljinskog grejanjai/ili hlađenja i toplovoda u vašoj zemlji budu opremljeni individualnimmeračima koji odražavaju stvarnu potrošnju energije?

45. Da li imate neki zakonski propis na snazi koji zahteva i time obezbeđuje dase naplata vrši od strane distributera energije, operatera distributivnog sistemai kompanije za maloprodaju energije, na osnovu stvarne potrošnje energije?46. Da li je nacionalno zakonodavstvo usklađeno sa Ekološkim dizajnomi Direktivama energetskog označavanja, merama za njihovo sprovođenjei Uredbom o programu Energy Star standarda za energetsku ekasnost proizvoda? Da li postoji plan o obaveznom energetskom označavanju ida li postoje minimalni zahtevi energetske ekasnosti za kućne aparate?Ukoliko ne postoje, koji su planovi za njihovo uvođenje i kada? Koje

strukture ste predvideli za sprovođenje ovih mera? Da li je nacionalnozakonodavstvo usklađeno sa Uredbom 1222/2009/EZ o označavanju gumau pogledu ekasnosti goriva i drugih suštinskih parametara, i ukoliko nije,kakvi su planovi u smislu usklađivanja?47. Da li je energetska ekasnost razmotrena u građevinskim propisima?48. Da li postoje uslovi za ispunjavanje minimalnog energetskog učinka za pojedine vrste objekata (novih i postojećih, stambenih i nestambenih)? Dali imate neke oznake energetskog učinka za objekte?49. Da li postoji neka politika ili program o unapređenju razvoja

niskoenergetskih objekata? Da li postoje odredbe koje određuju minimalniudeo obnovljivih izvora energije u snabdevanju objekata energijom?50. Da li postoje zahtevi u pogledu ekasnosti odnosno monitoringagrejanja, ventilacije odnosno klimatizacije (HVAC) i rasvete?51. Da li su podaci prikupljeni u skladu sa prirodom i energetskimarakteristikama objekata?52. Da li vaše zakonodavstvo sadrži ikakve zahteve u pogledu planovaenergetske revizije za krajnje potrošače energije (npr. preduzeće, industrija)?53. Postoje li politički okviri i programi podrške (nansijske, skalne ili druge)

u pogledu visokoekasne kogeneracije? Da li ste razmatrali mere za poboljšanjeuloge daljinskog grejanja za unapređenje energetske ekasnosti u urbanim područjima? Da li imate planove za unapređenje korišćenja visokoekasnekogeneracije i obnovljive energije u daljinskom grejanju i kogeneraciji?

Važno je napomenuti i Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2010. godinu13.

U ovom izveštaju se navodi da je učinjen mali napredak na polju energetske

13 Evropska komisija, Radni dokument osobolja komisije, Izveštaj o napretku Srbije za 2010. go-

dinu koji prati saopštenje komisij upućeno evropskom parlamentu i savetu, Strategija proširenja iključni izazovi za 2010-2011. godinu, Brisel, SEC(2010) 1330



31

ekasnosti i obnovljivih izvora energije. U julu 2010. godine, kako se u Izveštajunavodi, usvojen je nacionalni Akcioni plan o energetskoj ekasnosti. Vlada jeusvojila podzakonske propise o obnovljivoj energiji u novembru 2009. godine, posebno u vezi sa privilegovanim proizvođačima električne energije, uključujući

i mere stimulacije (garantovane otkupne cene tzv.„d in― tarife”) za električnuenergiju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije. Međutim, glavni elementi pravnih tekovina Evropske unije o obnovljivoj energiji još uvek nisu prenetiu srpske zakonske propise. Srbija ne primenjuje pravni okvir o energetskojekasnosti. Još uvek nije usvojen Zakon o racionalnom korišćenju energije.

Raduje saznanje da su resorna Ministarstva sa ostalim vezanimorganizacijama i Agencijama, u ovom trenutku u završnoj fazi formiranjai konačnog predloga dokumenata koji se odnose na pomenute Zakone i

podzakonska akta.

3.2. Planska dokumentacija

Strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine usvojila je Narodna skupština u maju 2005. godine.14 Strategijom razvoja energetikeRepublike Srbije do 2015. godine, pored ostalog, uređeni su naročito, osnovni

prioriteti razvoja energetike.Povećanje energetske ekasnosti je kao prioritet prepoznat i u okvirustrategije kojom se uređuje privredni razvoj Republike Srbije do 2012.godine kao i u Nacionalnom programu zaštite životne sredine.

Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do2015. godine za period od 2007. do 2012. godine,15 utvrđeni su uslovi, način idinamika ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije, za sveoblasti energetskog sektora i to za:

- rudnike sa površinskom i podzemnom eksploatacijom uglja;- naftnu privredu;- transport nafte;- gasnu privredu;- sektor elektroenergetike (hidroelektrane, termoelektrane, termoelektra-

ne - toplane, prenos i distribucija električne energije);14 Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine („Službeni glasnik RS“, br.35/05)15 Program ostvarenja strategije razvoja energetike 2007-2012. godine („Službeni glasnik“ RS br.

17/07 i 73/07) i Program ostvarenja strategije razvoja energetike 2007-2012. godine – izmene idopune („Službeni glasnik RS“, br. 99/09)



32

- gradske toplane i individualne kotlarnice;- industrijsku energetiku;- energetsku ekasnost u sektorima potrošnje: industrija, saobraćaj,

zgradarstvo, kao i formiranje Fonda za energetsku ekasnost saglasno

strategiji kojom se uređuje privredni razvoj Republike Srbije do 2012.godine i Strategiji;- obnovljive izvori energije;- zaštitu životne sredine u energetici.

Realizacijom Programa, Republika Srbija će i praktično osnažiti pozicijuregionalnog energetskog lidera, ali i približiti se međunarodnim standardima uoblasti energetike. Ovo potvrđuje činjenica da se ulažu znatni napori kako bise energetski sektor Srbije što pre uskladio sa praksom Evropske unije. Stoga

je energetska politika koju sprovodi resorno Ministarstvo usmerena pre svegana povećanje sigurnog, kvalitetnog i pouzdanog snabdevanja energijom ienergentima, obezbeđivanje razvoja energetske infrastrukture i uvođenjasavremenih tehnologija, obezbeđivanje uslova za unapređenje energetskeekasnosti, stvaranje uslova za stimulisanje korišćenja obnovljivih izvoraenergije, i unapređenja zaštite životne sredine.

U izradi pomenutog Programa učestvovalo je 15 ekspertskih timova sastavljenihod 80 domaćih naučnih i stručnih eksperata iz nastavno-obrazovnih, naučno-istraživačkih i energetskih institucija Srbije.

Ovaj prioritet je, pre svega, značajan zbog usklađivanja proizvodnjeenergije sa realnim potrebama sektora potrošnje energije ali i sa aspektasmanjenja uticaja sektora energetike na životnu sredinu, povoljnog uticajana ekasnost privrede, standard građana i smanjenje uvozne zavisnosti.

Osim toga, racionalna upotreba energije i povećanje energetske ekasnostisu danas ključni elementi energetske politike velikog broja zemalja, ali iključni elementi održivog razvoja. U novije vreme u EU se posebno veliki broj aktivnosti preduzima u cilju smanjenja potrošnje energije sa akcentomna sektor zgrada.

Energetska ekasnost u zgradarstvu, industriji, saobraćaju i komunalnimuslugama zastupljena je i u Prostornom planu Republike Srbije, 2010-2014-2020.16 Odluku o izradi novog Prostornog plana Republike Srbije donela jeVlada 30. novembra 2009. godine, na predlog Ministarstva životne sredine

i prostornog planiranja za period od 2010. do 2021. godine sa strateškim16 Prostorni plan Republike Srbije, 2010-2014-2020



33

prioritetima do 2014. godine. Nacrt Prostornog plana Republike Srbije je bio od 30. aprila do 31. maja 2010. godine na javnom uvidu, a 4. juna 2010.godine održana je svečana prezentacija Nacrta Prostornog plana RepublikeSrbije u Sava centru u Beogradu. Vlada Republike Srbije usvojila je na sednici

održanoj 15. jula 2010. godine Predlog zakona o prostornom planu RepublikeSrbije, planski period je promenjen do 2020. godine radi usklađivanja saostalim programskim prioritetima republike. Prostorni plan Republike Srbije2010-2014-2020 je usvojen na sednici Narodne skupštine 23. novembra 2010.godine u obliku zakona i stupio je na snagu 1. decembra 2010.

Osnovni cilj je povećanje energetske ekasnosti u sektorima zgradarstva,industrije, saobraćaja i komunalnih usluga, što je i u ekonomskom interesuSrbije, od značaja za zaštitu životne sredine, a sve u kontekstu održivog

korišćenja i očuvanja prirodnih resursa.Strateški prioriteti do 2014. godine denisani Prostornom planu RepublikeSrbije, 2010-2014-2020 su:

• određivanje (kvantikovanje) generalnog i sektorskih ciljeva za poboljšanje energetske ekasnosti na nacionalnom nivou;

• denisanje mera energetske ekasnosti i načina njihovog sprovođenjau svakom pojedinom sektoru neposredne potrošnje energije –

donošenje akcionih planova;• poboljšanje ekonomske stabilnosti, povećanja konkurentnostiindustrijske proizvodnje;

• otvaranje novih radnih mesta, smanjenja uvozne zavisnosti;• smanjenje zagađenja životne sredine (smanjenje emisije štetnih

gasova);• sigurnost i stabilnost snabdevanja energijom i energentima;• podsticanje racionalnog korišćenja prirodnih resursa, regionalnog razvoja

u domenu i razvoja ruralnih područja u domenu energetske ekasnosti;• formiranje nacionalnog fonda za energetsku ekasnost;• unapređenje sistema obrazovanja, informisanja i razvijanje javne svesti.

Detaljna analiza stanja u sektorima potrošnje nalne energije jemoguća ukoliko postoji kvalitetna baza energetskih podataka, odnosno baza energetskih indikatora. U Republici Srbiji ovakve baze još nisuuspostavljene, te se pri bilansiranju energetskih tokova potrošnja nalneenergije u velikoj meri procenjuje. Tek po uspostavljanju ovih baza i

redovne izrade energetskih indikatora moguće je:



34

- detaljno sagledavanje stanja potrošnje energenata (prema strukturi ivrsti energetskih usluga) u sektorima industrija, saobraćaj i zgradarstvo,

- ustanoviti efekte mera koje se sprovode u pogledu racionalne upotrebeenergije (prema strukturi i vrsti energetskih usluga) u sektorima

industrija, saobraćaj i zgradarstvo.Za praćenje realizacije programa u delu energetske ekasnosti potrebno jeuspostaviti bazu energetskih indikatora, ali i sprovesti istraživanja, studije ianalize koje bi omogućile prikupljanje relevantnih podataka o stanju potrošnjeenergije u svim sektorima potrošnje (industrija, saobraćaj, domaćinstva, javnei komercijalne delatnosti i poljoprivreda), zatim izgraditi i ojačati kapaciteteAgencije za energetsku ekasnost i resornog Ministarstva, odnosno obezbeditiaktivno učešće drugih relevantnih institucija u realizaciji Programa.

3.3. Stanje u sektoru zgradarstva (potrošnja energije)

U sektoru zgradarstvo, u tabeli koja sledi, prikazana je prosečna potrošnjaenergije za grejanje za neke od zemalja u Evropskoj uniji i Srbiji.

Prosečna godišnja potrošnja toplotne energije u EU i Srbiji iznosi:17

EU: 138 kWh/m2 /god

Danska: 96 kWh/m2

/god - DG131/138 kWh/m2/god - grejanje lož uljemŠvedska: 120 kWh/m2/god

60-80 kWh/m2/god - najnoviji zahteviPoljska 90-120 kWh/m2/god - zgrade izgrađene po novim propisimaSrbija 171 kWh/m2/god - DG i 55 kWh/m2/god - PTV - stambene zgrade

194 kWh/m2/god - DG i 12 kWh/m2/god - PTV - nestambene zgrade

228 kWh/m2 /god- ukupna srednja specifčna potrošnja za DG(dalj. grej.) i PTV (priprema tople vode)

130 kWh/m2/god - grejanje električnom energijom230 kWh/m2/god - grejanje prirodnim gasom57 kWh/m2/god - lokalne pećnice na čvrsti gas

Prema poslednjim podacima preko 95 % energetskih postrojenja u Srbijičeka na rekonstrukciju. Većina njih koristi zasterelu tehnologiju kojauglavnom u velikoj meri narušava životnu sredinu ali i neekasno poslujesa energetskog stanovišta. Neophodne su investicije u čiste tehnologijekoje će biti bezbedne kako po radno osoblje tako i po životnu sredinu. Kao posledica doći će do neminovnog povećanja cena proizvedene energije izrekonstruisanih objekata, a glavni cilj će biti da se cene energije i pored17 http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetaljiURL/Agencija_za_energetsku_

ekasnost_%E2%80%93_Energetska_ekasnost_u_zgradarstvu.aspx?ban=820&tekstid=213(datum pristupa 17. maj 2011. godine)



35

svih ulaganja zadrže na prihvatljivom nivou. Sa tim pitanjem će morati dase suoči svaki potencijalni investitor u regionu jugoistočne Evrope.

Ključna barijera u realizaciji programa povećanja energetske ekasnosti su

nerealni pariteti cena energije i njihova nestalnost. U ovakvim okolnostimakorisnici nemaju ekonomskog interesa da ulažu u projekte povećanja energetskeekasnosti. Posebno je destimulativna nerealno niska cena električne energije.

Zaostajanje u energetskoj ekasnosti u zgradarstvu u odnosu na evropskezemlje je evidentno još iz perioda ranih 90-ih godina. Potvrda o ovome su: prosečna potrošnja nalne energije u stambenim zgradama EU u toplotnesvrhe iznosi 138 kWh/m², u Danskoj u zgradama priključenim na daljinskesisteme grejanja specična potrošnja toplote za grejanje iznosi 96kWh/

m², a u objektima koji koriste lož-ulje ili gas 131 kWh/m², odnosno 106kWh/m². U zgradama građenim po novim propisima u Poljskoj, zemljisa oštrijom klimom nego što je naša, specična potrošnja energije iznosi90–120 kWh/m². U Švedskoj sa hladnijom i dužom grejnom sezonskom potrošnjom to iznosi 120 kWh/m², a u najnovijim zgradama sa najnižimzahtevima za eneregijom ne prelazi 60−80 kWh/m².

Načini zagrevanja zgrada u Republici Srbiji su sledeći: 26 % ukupne površine se zagreva iz sistema daljinskih grejanja i lokalnih kotlarnica

sa centralnim grejanjem (14 % iz daljinskih sistema i 12 % iz lokalnihkotlarnica), 14 % iz elektroenergetskog sistema, 10 % iz sistema prirodnoggasa i 50 % ukupnih površina koristi čvrsta goriva u lokalnim pećima(ugalj, ogrevno drvo, biomasa iz poljoprivrede, otpad i dr.).

Slika 2. Način zagrevanja zgrada u RS



36

Broj domaćinstava koja se greju na električnu energiju iznosi 14 % odukupnog broja, a samo za grejanje potroši se 24 % od ukupne potrošnjeelektrične energije u svim domaćinstvima. Preostala električna energija udomaćinstvima koristi se za: osvetljenje (7 %), akumulacione bojlere (23

%), štednjake (30 %), mašine za pranje (8,5 %) i frižidere i zamrzivače (25%) i za ostale potrebe (6,5 %).

Srednje godišnje specične potrošnje energije za objekte grejane iz sistemadaljinskog grejanja i lokalnih kotlarnica iznose: za stambene zgrade 171kWh/m², za nestambene zgrade 194 kWh/m², za pripremu tople vode ustambenim zgradama 55 kWh/m² a u nestambenim zgradama 12 kWh/m².To daje srednju specičnu potrošnju toplote za grejanje i pripremu toplevode u stambenim i nestambenim zgradma svedenu na 1 m² neto stambene

površine od 228 kWh/m².

Srednje godišnje specične potrošnje energije za grejanje objekata kojikoriste ostale načine zagrevanja iznose: za objekte grejane električnomenergijom 130 kWh/m², prirodnim gasom 230 kWh/m² i iz lokalnih pećina čvrsta goriva 57 kWh/m².

Utvrđeno je da bi prosečna instalisana snaga za stambene zgrade projektovane i građene nakon 1988. godine, od kada je obavezna primena

standarda JUS U.J5.600 iz 1987. godine, uz striktnu primenu standarda, bila 95 W/m². To je daleko ispod ustanovljenog republičkog proseka od160 W/m² koji važi za toplikacione sisteme i sisteme centralizovanoggrejanja iz lokalne kotlarnice.

Doslednom primenom standarda za projektovanje i gradnju objekataostvarile bi se specične toplotne snage za sledeće tipove zgrada:

- za višeporodične stambene zgrade, zavisno od tipa i spratnosti,maksimalna specična instalisana toplotna snaga za grejanje − 95

W/m² i maksimalna srednja godišnja specična potrošnja nalneenergije za grejanje − 100 kWh/m²,

- za jednoporodične stambene zgrade maksimalna specična instalisanatoplotna snaga za grejanje − 140 W/m² i maksimalna srednja godišnjaspecična potrošnja nalne energije za grejanje − 150 kWh/m² i

- za nestambene zgrade, zavisno od vrste i opreme za grejanje ovihzgrada, maksimalna specična instalisana toplotna snaga za grejanje− 115 W/m² i maksimalna srednja godišnja specična potrošnja

nalne energije za grejanje − 120 kWh/m².



37

U najranijoj studiji koja je prethodila utvrđivanju Naconalnog akcionog planaenergetske ekasnosti SR za sektor zgrada - NAPEE18. Stаmbeni i tercijаrnisektor u Srbiji obuhvаtа 3,219 mtoe (milion tonа ekvivаlentne nаfte) ili oko 38% ukupne nаlne potrošnje energije u Srbiji 2008. godine. Nа bаzi dostupnih

podаtаkа, bilo je teško nаprаviti rаzliku između podаtаkа o potrošnji kojа seodnosi nа domаćinstvа i one kojа se odnosi nа usluge, а još teže nаprаvitirаzliku između jаvnih i komercijаlnih uslugа. Međutim, procenjeno je dаstаmbeni sektor koristi 2,253 mtoe (70 % od 3,219 Mtoe), а 0,966 mtoe(30 % od 3,219 mtoe) komercijаlni i jаvno-uslužni sektori i poljoprivredа.Stаmbeni, komercijаlni i sektor jаvnih uslugа beležili su stаlni rаst u poslednjihnekoliko decenijа, i to nаročito u izgrаdnji svih tipovа objekаtа: stаmbenih,komercijаlnih i kombinovаnih–višenаmenskih objekаtа.19

Privаtne, domаće i inostrаne investicije u urbаnim centrimа Srbije rezultirаlesu rаzvojem, posebno u vidu kombinovаnih višenаmenskih objekаtа –komercijаlnih sа poslovnim, prodаjnim i luksuznim stаmbenim površinаmа sаugrаđenim sistemimа grejаnjа, ventilаcije i klimаtizаcije velikog instаlisаnogkаpаcitetа. Međutim, neki od tih objekаtа projektovаni su u sklаdu sа nаjstrožijimstаndаrdimа energetske ekаsnosti EU i u tom smislu su postаli reper u regionu(npr. Centar UŠĆE, iаko ceo zаstаkljeni objekt imа grejno opterećenje mаnjeod 50 kWh/m²). Ovа tendencijа prisutnа je u nаjnovijim objektimа i prosečnа potrošnjа toplotne energije u novim objektimа je do 100 kWh/m².20

S druge strаne, prosečnа godišnjа potrošnjа toplotne energije u većini postojećih objekаtа u grаdskim sredinаmа Srbije znаčаjno je većа, i točаk 2 do 3 putа veća nego u novim objektimа. Stаmbeni objekti koji suizgrаđeni tokom sedаmdesetih i osаmdesetih godinа prošlog vekа, u periodu nаjintenzivnijeg rаstа stаmbenog fondа, kаrаkterišuse preterаnom potrošnjom nаlne, posebno toplotne energije. Budući dа suove zgrаde izgrаđene bez ili sа neаdekvаtnom termoizolаcijom, one dаnаs predstаvljаju nаjveći problem u pogledu potrošnje energije u Srbiji, a u

isto vreme i veliki potencijal za uštedu energije.

18 Todorovic M. First NEEAP/BS - National Energy Efciency Action Plan/Building Sector 2009-2018,Study Report and NEEAP-BS for the Republic of Serbia Ministry of Mining and Energy, IRG,Washington, June, 2010.19 Todorović, M., Ećim, O., & Martinović, I. (2010). Izbor prilaza unapređenju energetske ekas-nosti i održivosti zidanih zgrada. Materijali i konstrukcije, 53(4), 5-27.20 Todorovic M. First NEEAP/BS - National Energy Efciency Action Plan/Building Sector 2009-2018,

Study Report and NEEAP-BS for the Republic of Serbia Ministry of Mining and Energy, IRG,Washington, June, 2010.



38

U okviru strateškog programa energetska ekasnost u zgradarstvu, kojitreba da doprinese povećanju energetske ekasnosti i smanjenju potrošnjeenergije u stambenom i tercijarnom sektoru, AEE Republike Srbije je u2005. i 2006. godini realizovala projekat Energetska ekasnost u javnim

zgradama – demonstracioni projekti, čija je ocena efekata primenjenihmera za povećanje energetske ekasnosti u toku.

Aktivnosti ovog Projekta sprovodene su uz nansijsku podršku EU, prekoEvropske agencije za rekonstrukciju (EAR), koja je u obliku nepovratnenansijske pomoći Srbiji obezbedila poseban fond za unapređenjeenergetske ekasnosti u zgradarstvu u iznosu od 1.650.000 €. Sredstvasu korišćena za obuku stručnjaka za izradu energetskih bilansa u javnimzgradama, za informativno-komunikacione aktivnosti, i najveći deo,

za demonstraciju mera energetske ekasnosti u javnim zgradama unadležnosti lokalne samouprave, kroz demonstracione projekte.21

Godine 2004. objavljen je javni poziv sa sunansiranje demonstracionih projekata na povećanju energetske ekasnosti u javnim zgradama lokalnesamouprave. Po ovom pozivu primljeno je 58 prijava. Nakon tehničke inansijske ocene projekata od strane kvalikovanih i iskusnih eksperata, inakon odobrenja od EAR-a, Agencija je zaključila 16 ugovora sa opštinamakojima je dodeljena donacija tako da je ukupna vrednost ugovorenih

investicija iznosila oko 1.400.000 €, od toga ukupna vrednost donacija je 897.900 €. Prema zahtevu donatora, primenjene su procedure EU za javne nabavke i na engleskom jeziku. Svi ugovori, tenderi, evaluacioniizveštaji, periodični i nansijski izveštaji i drugi dokumenti usklađeni susa propisanim procedurama.

Struktura odabranih javnih objekata je: sedam škola, dve predškolskeustanove, tri administrativne zgrade, jedan objekat kulture i tri zdravstvenaobjekta, ukupne površine za grejanje 48.270 m².

Korisnik donacije je upravljao projektom pod nadzorom AEE, koja jeujedno obezbeđivala podršku opštinama u svim aspektima implementacije projekta: pripremi tenderske dokumenatcije, procesu ocene ponuda, procedure ugovaranja, pripreme tehničkih i nansijskih izveštaja. Tehničku pomoć Agenciji u implementaciji projekata u 2005. godini pružao jekonsultant Energoprojekt – Entel.

21 http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetaljiURL/Agencija_za_energetsku_ekasnost_ %E2%

80%93_Energetska_ekasnost_u_zgradarstvu.aspx?ban=820&tekstid=213 (datum pristupa 18.maj 2011. godine)



39

Tipične ugovorene mere za povećanje energetske ekasnosti odnosilesu se na omotač zgrade (ugradnju termoizolacije u krovove, zidove,zamena prozora), grejanje (kotlarnica, podstanica, regulacija) i osvetljenje(inkadescentno, uorescentno).

Slika 3.Realizovani demonstracioni projekti22

U okviru ovih projekata urađena je termička izolacija krova na sedamobjekata sa ukupno izolovanom površinom od oko 4.400 m². Vrstaugrađene termoizolacije je uglavnom bila mineralna vuna, a na jednomobjektu i ploče od prirodne trske (lokalni izvor sirovine i proizvodnja).

Termička izolacija spoljnih zidova zgrade urađena je na sedam objekata,sa ukupno izolovonom površinom od 9.500 m². Na 12 objekata zamenjeno je 1.183 komada postojeće stolarije: prozori, vrata, svetlarnici.

Što se tiče ostalih projekata treba svakako istaći projekat pod nazivomEnergetska ekasnost u Srbiji23, predložen i razrađen od strane Svetske22 http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetaljiURL/Agencija_za_energetsku_ekasnost_%E2%80%93_Energetska_ekasnost_u_zgradarstvu.aspx?ban=820&tekstid=213 (datum pristupa 19.maj 2011. godine)

23 Projekat energetske ekasnosti u Srbiji IDA kredit 3870 YF Komponenta B: Javne zgrade –škole i bolnice



40

banke a prihvaćen i podržan od strane Republike Srbije, nansira se izzajma po IDA uslovima u iznosu od US$ 21 milion, uz učešće države odUS$ 4 miliona i obuhvata: Komponentu A za revitalizaciju energetskogsistema Kliničkog centra Srbije (izgradnja nove kotlarnice na gas u čijem

sastavu je i gasni motor za kombinovanu proizvodnju toplotne i električneenergije i izgradnja nove toplovodne mreže za grejanje uključujući i podstanice u objektima), i Komponentu B za energetsku sanaciju 16 škola i12 bolnica širom Srbije u cilju poboljšanja energetske ekasnosti objekata.

Slika 4. Projekat unapređenja energetske ekasnosti

AEE Republike Srbije je implementaciona agencija Komponente B ovog projekta koja je, u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike kaonosiocem projekta, resornim Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom prosvete kao investitorima radova na objektima, i ustanovama pojedinačnihškola i bolnica kao korisnicima objekata, zadužena za realizaciju u skladusa usvojenim Planom implementacije projekta i procedurama Svetske banke za nabavke opreme, radova i usluga.



41

Ocenjujući projekat kao veoma uspešan, Svetska banka je u okviru pet projekataza Srbiju, u junu 2007. godine odobrila i projekat za unapređenje energetskeekasnosti u školama i bolnicama, kao nastavak projekta energetske ekasnostiu Srbiji u javnim objektima. Za ovaj projekat je obezbeđeno dodatnih 28

miliona američkih dolara i to delom iz zajma po IBRD uslovima u iznosu od 18miliona američkih dolara, i delom iz kredita po koncesionalnim IDA uslovimau iznosu od 10 miliona američkih dolara. Ovo će omogućiti da se ostvarioriginalni cilj projekta i da se nastavi sa unapređenjem energetske ekasnosti uKliničkom centru Niš, rekonstrukcijom 17 objekata unutar Kliničkog centra,zatim unapređenje energetske ekasnosti u oko deset socijalnih ustanova, kaošto su domovi za nezbrinutu decu, domovi za stara lica i ustanove za decu sa posebnim potrebama; kao i unapređenje energetske ekasnosti u šezdesetakškola i bolnica širom Srbije.

U okviru ovakve organizacije projekta Agencija je, kao kopotpisnik saMinistarstvom rudarstva i energetike, ugovorila različite konsultantskeusluge sa Zajedničkim poduhvatom rmi BDSP iz Londona i Energoprojekt-Entel iz Beograda od kojih je jedna od najvažnijih, u smislu verikacije projekta, merenje potrošnje toplotne energije za grejanje pre i posle primeneizabranih paketa mera energetske sanacije objekta uz praćenje dostignutogkomfora za krajnje korisnike.

3.4. Projekcije energetskih potreba u sektorima

potrošnje enegije24

Na osnovu usvojenih pretpostavki ekonomskog razvoja zemlje i trenda promena demografskih i makro-ekonomskih parametara nacionalneekonomije i industrije u periodu do 2015. godine, saglasno promovisanimciljevima usklađivanja sektora potrošnje sa postojećim i novim energetskim

izvorima, u okviru nove politike za racionalnu upotrebu posebno kvalitetnihenergenata i ekasno korišćenje energije, utvrđene su projekcije energetskih potreba po sektorima potrošnje energije u Strategiji razvoja energetikeRepublike Srbije do 2015. godine. Najveći porast obima potrošnje energijeu predstojećem periodu ostvariće se u sektorima Domaćinstva i Javne ikomercijalne delatnosti, imajući u vidu veoma nisku tekuću potrošnju (postanovniku), zbog čega znatan deo građana i lica u socijalnim ustanovama,u prethonom periodu nije imao adekvatni standard zagrevanja stambenogi boravišnog prostora (Slika 5.).

24 Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine



42

Slika 5. Potrošnja nalne energije po sektorima25

3.5. Barijere za povećanje energetske ekasnosti

Ključna barijera u realizaciji programa povećanja energetske ekasnostisu nerealni pariteti cena energenata i njihova nestabilnost, a pre svih odnoscene električne energije i goriva.

Usled niske prodajne cene električne energije u Republici Srbiji za sektorindustrije i zgradarstva, u odnosu na nabavnu cenu električne energije zadugoročne aranžmane na evropskom tržištu, korisnici nemaju ekonomskiinteres da ulažu u projekte povećanja energetske ekasnosti.

Pored nansijske, barijere imaju izraženu i socijalnu dimenziju. Energija uRepublici Srbiji nije roba. Znatan deo brige o socijalnom statusu stanovništvaodvija se preko cena energije i uopšte položaja energije i energenata, što jedestimulativno za programe povećanja energetske ekasnosti.

Tehničke barijere se odnose na tehničko-tehnološko zaostajanje zarazvijenim svetom, pa i najbližim okruženjem. Postoji doza nesigurnostii otpora u prihvatanju novih tehničko-tehnoških rešenja. Ukoliko u ovojsferi ne dođe do pomaka, vrlo brzo će ovo biti jedan od ključnih razvojnih

problema u Republici Srbiji.25 Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine



43

3.6. Mere za povećanje energetske ekasnosti

Prema Programu ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbijedo 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, denisane su aktivnosti

i mere koje je potrebno realizovati do 2012. godine, kao i pri tom procenjeneuštede, kada su u pitanju sektor industrije, sektor saobraćaja i zgradarstva.

Realan paritet cena energenata i energetskih usluga je najbolji i prirodni pokretač aktivnosti na povećanju energetske ekasnosti u svim sektorimai njegovo uspostavljanje uz neophodne socijalne programe države za onekategorije korisnika energije koje je neophodno subvencionisati.

Praksa razvijenih zemalja je pokazala da za sistemske akcije radi povećanje energetske ekasnosti država mora imati vodeću ulogu. Ovo je pogotovu neophodno u ekonomijama gde su cene energije i energenata pod kontrolom države.

U takvim uslovima krajnji korisnici energiju posmatraju kao nužan trošakčije smanjenje, po pravilu, nije prioritet. To čitavu oblast aktivnosti povećanja energetske ekasnosti udaljava od tržišnog razmišljanja i odvraćainteres slobodnog kapitala za ulaganja u takve projekte. U momentu kadaenergija i energenti postanu roba koja potpuno podleže svim pravilimazakona ponude i potražnje vodeća uloga države više neće biti nužna.Slobodna investiciona sredstva zbog svoje prirode „traže” projekte čijomrealizacijom će se uvećati a tada i projekti povećanja energetske ekasnosti postaju ravnopravni za ulaganja.Do otklanjanja pomenutih ekonosmkih barijera vodeća uloga države u pogledu povećanja energetske ekasnosti ogleda se u stvaranju adekvatnih pravnih okvira (zakona, podzakonske regulative, propisa itd.) i podsticajnihuslova za primenu brojnih tehničkih mera koje dovode do njenog povećanja,

kao i uticanjem na ponašanje krajnjih korisnika putem podizanja njihovesvesti u ovoj oblasti.

Pored Vlade, u stvaranju uslova za racionalnu upotrebu energije značajnu ulogutreba da imaju i lokalne samouprave. Opštine su prema Zakonu o energeticizadužene da donose planove razvoja energetike kojima utvrđuju potrebeza energijom na svom području i pribavljaju podatke potrebne za izraduenergetskog bilansa Republike Srbije. U cilju sprovođenja ovih aktivnosti,kao i gazdovanja energijom na lokalnom nivou treba stvoriti zakonske uslove

i obavezu da opštine uspostave funkciju energetskog menadžera.



44

Osim toga, uspostavljanje obaveze u pogledu gazdovanja energijom (uvođenjaenergetskog menadžmenta) i stalna briga o povećanju energetske ekasnosti usvim sektorima potrošnje i proizvodnje energije nužan su preduslov za realizacijusistemskih mera povećanja energetske ekasnosti u državi kao celini.

U cilju kreiranja neophodnog pravnog okvira za povećanje energetskeekasnosti, u Republici Srbiji je neophodno što pre doneti Zakon oracionalnoj upotrebi energije i prateću podzakonsku regulativu, kojim bi se propisali standardi potrošnje energije, uveo princip upravljanja,gazdovanja energijom (energetski menadžment), stvorili zakonski usloviza primenu direktiva EU u pogledu energetske ekasnosti, ali i uvođenje podsticajnih i drugih mera. S obzirom na ekonomske uslove, od izuzetnog je značaja i formiranje Fonda za energetsku ekasnost.

U narednom periodu treba detaljno proučiti direktive i praksu EU u ovojoblasti i identikovati i pripremiti uslove za sprovođenje mere i aktivnosti koje bi u Republici Srbiji, uz postojeća ograničenja, mogle dati dobre rezultate.Istovremeno treba početi pripremu za sprovođenja direktiva u celosti.

Zakonom kojim će se urediti racionalna upotreba energije pored ostalog,važno je denisati obavezu energetskih subjekata (korisnika i potrošačaenergije) da: formiraju odgovarajuće službe za upravljanje (gazdovanje)

energijom, tzv. energetski menadžment, koji treba da prati energetske parametre, periodično izveštava odgovarajuće državne institucije oaktuelnim energetskim parametrima, unapređuje energetsku ekasnost preduzimanjem mera za njeno povećanje i izveštava odgovarajuće državneinstitucije o ostvarenim rezulatima, poštujući propisane procedure.

Zakonom kojim se osniva Fond za energetsku ekasnost, pored ostalog,treba denisati: izvore prihoda fonda, prava za korišćenje fonda, upravljanjefondom, obim i način korišćenja fonda od strane svih korisničkih kategorija

ili pojedinačnih korisnika i način kontrole korišćenja fonda.

Pored osnivanja Fonda za energetsku ekasnost, Ministrstvo rudarstvai energetike i Agencija za energetsku ekasnost26 u saradnji sa drugim

26 Agencija za energetsku ekasnost – AEE osnovana je kao deo institucionalne reforme i reformeenergetskog sektora u Republici Srbiji. Svoj današnji status kao posebna republička organizacija sasvojstvom pravnog lica dobila je stupanjem na snagu Zakona o energetici 1. avgusta 2004. godine, aupisom u sudski registar Trgovinskog suda u Beogradu, 4. oktobra 2004. godine zvanično je počelasa radom, u skladu sa Zakonom.Misija Agencije jeste da promoviše i podstiče racionalnu upotrebu

energije u svim sektorima potrošnje i korišćenje obnovljivih izvora energije, te da tako doprinosiodrživom razvoju zemlje



45

resornim ministarstvima i relevantnim ustanovama, treba da radi i nakreiranju drugih podsticaja, kao što su:

- obezbeđivanje raznih poreskih i drugih olakšica za rme koje

sprovode projekte u cilju unapređenja energetske ekasnosti;- uvođenje principa energetske ekasnosti u javne nabavke ali i u

kriterijume za dodelu sredstava drugih fondova, pa i kredita;- mogućnost podrške Garancijskog fonda projektima koji za cilj

imaju povećanje energetske ekasnosti;- saradnja sa međunarodnim nansijskim institucijama u cilju

realizacije povoljnih kreditnih aranžmana;- privlačenje interesa i izgradnja kapaciteta lokalnih banaka da

kreditiraju projekte iz oblasti racionalne upotrebe energije;- stvaranje zakonskih uslova za posebnu vrstu nansiranja od „treće

strane”, odnosno za rad ESCO kompanija koje sprovode mereštednje (u rmama ili opštinama) a svoje usluge naplaćuju izostvarenih energetskih ušteda;

- ratikacija Kjoto protokola i sprovođenje drugih potrebnih aktivnostiu cilju otvaranja mogućnosti za korišćenje Mehanizma čistog razvojaKjoto protokola za realizaciju projekata energetske ekasnosti.

Pored svega pomenutog, neophodno je raditi i na podizanju svesti krajnjihkorisnika, sprovođenju edukacije u ovoj oblasti, realizaciji demonstracionih projekata uz identikaciju i promociju dobre prakse i dr.

Sektor zgradarstva

Prema Programu ostvarivanja strategije razvoja energetike RepublikeSrbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, denisane su

aktivnosti i mere koje je potrebno realizovati do 2012. godine, kao i pritom procenjene uštede, kada je u pitanju sektor zgradarstva.

Neke od mera koje ovom prilikom izdvajamosu sledeće:

- Za troškove poboljšanja izolacije zidova objekata iz prethodnogstava treba uložiti 341 milion evra za višeporodične zgrade i497,9 miliona evra za jednoporodične zgrade. Ukupan efekatrealizacije ove mere je ušteda nalne energije za grejanje odoko 3,5 TWh godišnje (1,9 TWh za višeporodične i 1,6 TWh



46

za jednoporodične zgrade). U periodu 2007–2012. godine predviđena je realizacija investicija kojom bi se ostvarila uštedaod 10 % ovog potencijala.

- Donošenje propisa o obavezi graditelja novih i vlasnika

postojećih zgrada da pribave Sertikat o energetskoj ekasnostizgrade.

- Prelazak sa paušalnog na obračun za grejanje i pripremu toplevode prema merenju potrošnje toplotne energije. SaglasnoZakonu o energetici i uvođenju principa da za sve tarifnekupce cena toplotne energije treba da bude jednaka uvestiobavezu merenja angažovane toplotne energije za grejanjei potrošnje energije za grejanje i pripremu tople vode nakućnim podstanicama, merodavnim za obračun troškova zagrejanje i pripremu tople vode (TPV). Izbor načina deobeukupno potrošene energije i troškova za višeporodične zgradei nestambene zgrade treba da bude u obavezi korisnikazgrade. Prema iskustvima drugih zemalja gde je to učinjeno(i u delovima sistema u Beogradu i Novom Sadu) uvođenjemobračuna troškova po izmerenim vrednostima potrošnje, postižese smanjenje potrošnje od 10 %. Kao podsticaj realizaciji ovemere propisati obaveze toplana da od organa lokalne vlasti

traže cenu grejanja i TPV koje proističu iz Programa poslovanjatoplana za odnosnu godinu. Time bi se podstakao prelazak sa paušalnog na obračun troškova za grejanje i pripremu TPV prema merenju potrošnje toplotne energije, a organi lokalnevlasti obavezali da pokriju eventualno nastale gubitke u poslovanju toplana uz standardizaciju troškova u toplanama iliberalizaciju tržišta toplotnom energijom.

- Osnivanje podsticajnih fondova za poboljšanje toplotne zaštite postojećih stambenih zgrada. Podsticajne fondove za poboljšanje

toplotne zaštite postojećih stambenih i nestambenih zgradaosnovati na državnom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Za tokoristiti budžetska, namenska strana i domaća kreditna i donatorskasredstva, sa obaveznim učešćem vlasnika u sunansiranju dopunsketoplotne zaštite zgrade.



47

Tabela 2. Mere za povećanje energetske ekasnosti u zgradarstvu do 2012. godine

I u prvom Akcionom planu za energetsku ekasnost u Republici Srbiji

za period 2010. do 2012. godine, prva od mera poboljšanja energetskeekasnosti za sektor stambenih objekata je poboljšanje toplotne izolacije izamena stolarije na objektu.Primenom te mere, očekivana godišnja ušteda u 2012. godini bi bila0,00271 mtoe. Da bi se postigla procenjena ušteda, potrebno je da se ovommerom smanji potrošnja energije za 50 kWh/m2 na oko 628.720 m2.



48



49

IV PREDLOG MERA UBRZAVANJA I

UNAPREĐENJA IMPLEMENTACIJEENERGETSKE EFIKASNOSTI U SRBIJI

4.1. Postojeći dostupni fondovi

- Presek postojećih, dostupnih fondova za mere energetske ekasnostiu Srbiji

Sredstva Evropske unije koja se stavljaju na raspolaganje za projektekorišćenja obnovljivih izvora energije i energetske ekasnosti, dostupna sukroz različite programe pretpristupne pomoći i Programe Evropske unije, pri čemu postoje značajne razlike u osnovnoj logici poslovanja i nameni.Program pretpristupne pomoći je individualizovan za svaku zemlju iusaglašava se sa Evropskom komisijom, dok su Programi Evropske unijenamenjeni svim članicama EU i pridruženim članicama koje na osnovu

Memoranduma o razumevanju (eng. Memorandum of Understanding -MoU) pristupe programu te za učešće plaćaju članarinu.

Dakle, Evropska unija svake godine izdvaja značajna sredstva izzajedničkog budžeta za pomoć manje razvijenim regionima i državamačlanicama. Međutim, određene fondove za razvoj EU namenjuje idržavama koje nisu njene članice, kao što su države kandidati, potencijalnikandidati, zemlje u razvoju. Republika Srbija postavila je kao najvažnijinacionalno-strateški prioritet punopravno članstvo u evropskoj porodici, i

kreće se nepovratnim putem kao potpunoj integraciji u evropske strukture.Pored IPA (Instruments for Pre-Accession Assistance) fondova posebna pažnja mora se posvetiti i fondovima,odnosno nansijskim instrumentimaza životnu sredinu od strane Evropske unije (LIFE+) koji se odnosena pružanje podrške implementaciji, unapređenju i razvoju politike izakonodavstva zajednice i šestog akcionog programa za životnu sredinu -klimatske promene, zdravlje kvalitet života, i prirodna bogatstva.



50

4.1.1. IPA Fondovi (Instrument pretpristupne pomoći)

Svim jedinicama lokalne i regionalne samouprave u Republici Srbiji je zanansiranje projekata obnovljivih izvora energije i energetske ekasnosti

dostupan instrument pretpristupne pomoći IPA ( Instrument for Pre- Accession Assistance - IPA 2007-2013). IPA je instrument pretpristupne pomoći za period od 2007. do 2013. godine, koji zamenjuje dosadašnje programe CARDS, PHARE, ISPA i SAPARD. Program IPA uspostavljen je Uredbom Saveta EU, a njegova nansijska vrednost za sedmogodišnjerazdoblje iznosi 11,468 milijardi Eura.

Osnovni cilj IPA programa je pomoći državama kandidatima i potencijalnimkandidatima u procesu usklađivanja njihovih zakonodavstava sa pravnimtekovinama EU te pripremi za korišćenje strukturnih fondova. RepublikaSrbija korisnica je IPA programa od 2007. godine do trenutka stupanja učlanstvo EU.

Sredstva Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) su nepovratna sredstvarazvojne pomoći, namenjena sprovođenju reformskih politika i razvojnih projekata koji stvaraju uslove za približavanje Srbije Evropskoj uniji, kaozemlje potencijalnog kandidata za članstvo u EU.

Instrument za pretpristupnu pomoć je uspostavila Evropska komisija uokviru novog okvira za pružanje spoljne pomoći u budžetskom periodu2007-2013, sa ciljem da se korišćenjem namenjenih nansijskih sredstavaostvare maksimalni rezultati.

IPA objedinjuje dosadašnje pretpristupne instrumente: PHARE, SAPARD,ISPA, CARDS, kao i pretpristupni instrument za Tursku i namenjena je pružanju podrške zemljama kandidatima za članstvo u EU (Turska,Hrvatska i BJR Makedonija), kao i potencijalnim kandidatima za članstvo

u EU (Srbija, uključujući i Kosovo i Metohiju u skladu sa RezolucijomUN 1244, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Albanija).

U slučaju Srbije novi instrument pretpristupne pomoći zameniće dosadašnjunansijsku podršku koja je realizovana preko CARDS programa. Za Srbiju pomoć iz pretpristupnih instrumenata označava prelazak sa pomoći zaobnovu na pomoć za razvoj. Naime, CARDS program je bio instrumentobnove, dok IPA fondovi treba da doprinesu razvoju.



51

Komponente IPA za period 2007-2013. godine su:

1. Pomoć tranziciji i izgradnja institucija2. Prekogranična saradnja3. Regionalni razvoj4. Razvoj ljudskih resursa5. Ruralni razvoj

Pomoć u tranziciji i jačanje institucija (2010.-2012.). Prihvatljiveaktivnosti/projekti obuhvataju reformu statističkog sistema za evidentiranjaenergetske potrošnje te institucionalno jačanje za upravljanje EUstrukturnim fondovima;

Prekogranična saradnja (2010.-2012.). Prihvatljive aktivnosti / projektiuključuju mere za poboljšanje energetske ekasnosti, kvaliteta vazduha izajedničko prostorno planiranje, te nabavku i razvoj kompjuterskog programaza prikupljanje podataka o energetskoj potrošnji u raznim sektorima.Udeo podrške u ukupnim prihvatljivim troškovima je 85 %, a podrške suizmeđu 20.000 i 300.000 Eura.

Evropska komisija je zemljama potencijalnim kandidatima dozvolilakorišćenje prve i druge IPA komponente periodu 2007-2013, dok će tipovi

projekata i aktivnosti iz komponenti 3, 4 i 5 biti podržani kroz komponentu1. Imajući u vidu da u procesu pridruživanja Evropskoj uniji Srbijatrenutno ima status potencijalnog kandidata i da se fondovima EU upravljana centralizovan način preko Evropske agencije za rekonstrukciju, Srbijaod 2007. godine, umesto nansijskog instrumenta CARDS, koristi dve odukupno pet komponenti IPA i u narednom periodu će imati obavezu dauspostavi decentralizovan sistem upravljanja fondovima EU, što je poreddobijanja statusa kandidata, uslov za ekasno korišćenje svih komponentiIPA. Decentralizovani sistem upravljanja fondovima EU podrazumeva

postepeni prenos nadležnosti u upravljanju fondovima sa DelegacijeEvropske komisije na institucije zemlje korisnice fondova.

U periodu 2007-2009. Srbija je mogla preko IPA fondova da obezbedinansijsku podršku u iznosu od 572,4 miliona evra, odnosno gotovo200 miliona evra godišnje. Sredstva iz IPA instrumenta su prvenstvenonamenjena kao podrška reformama i razvoju u onim oblastima koje suod značaja za proces evropeizacije Srbije, odnosno za implementacijustandarda i normi EU i za dalje približavanja Srbije Evropskoj uniji. Zasve projekte i aktivnosti koji se budu nansirali iz IPA razvojne pomoćidržava će takođe morati da obezbedi srazmerni deo sredstava.



52

Model projektnog ciklusa koji koristi Evropska komisija se sastoji iz 5 faza:

• Programiranje je proces izrade niza dokumenata koja predstavljajuosnovu i strateški okvir za denisanje i implementaciju projekatakoje nansira EU. Programiranje IPA na strani Evropske komisije

obuhvata utvrđivanje prioriteta na osnovu strateških dokumenata kojasu međusobno komplementarna – Strategija o proširenju, Evropsko partnerstvo, Višegodišnji indikativni nansijski okvir i Višegodišnjiindikativni planski dokument.

• U fazi identikacije država korisnica IPA fondova priprema Nacionalni program na godišnjem nivou koji mora biti zasnovan na Višegodišnjemindikativnom planskom dokumentu i ostalim pomenutim strateškimdokumentima. U Srbiji Nacionalni program priprema nacionalni IPAkoordinator – potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije iSekretarijat nacionalnog IPA koordinatora – Sektor za programiranjei upravljanje fondovima EU i razvojnom pomoći Ministarstvanansija u saradnji sa resornim ministarstvima i u konsultacijama saostalim zainteresovanim stranama. Ovaj program sadrži detaljnu listu predloga projekata koji će biti nansirani a koji su pripremljeni naosnovu prioriteta denisanih u Evropskom partnerstvu, Višegodišnjemindikativnom planskom dokumentu i nacionalnim strateškimdokumentima. Projekti mogu biti u obliku tehničke pomoći, tvininga,investicionih projekata (nabavka opreme i infrastrukturni radovi) idodeljivanje bespovratnih sredstava neprotnim organizacijama.

• Nakon identikacije projekta sledi njegova formulacija u obliku predloga projekta i logičke matrice. Prema Uputstvu za pripremu predloga projekata nansiranih iz fondova EU koji se koristi u RepubliciSrbiji za programiranje IPA, neophodno je da svi predlozi projekatasadrže mnogobrojne elemente počevši od strateškog okvira predloga projekta, preko objašnjenja doprinosa predloga projekta realizacijinacionalnih strateških prioriteta, opisa problema, identikacije

rešenja, neophodne mere i aktivnosti uz dostavljanje budžeta u komsu predstavljena procenjena potrebna sredstva i kalendara sprovođenja projekta sa ključnim datumima za realizaciju aktivnosti u projektu.

Ovlašćeni predlagači projektnih ideja i predloga projekata (koji nacrte predloga projekata i predloge projekata dostavljanju direktno nacionalnomIPA koordinatoru) u Srbiji za komponentu 1. su:

1. Resorna ministarstva

2. Posebne organizacije obrazovane Zakonom o ministarstvima

3. Službe Vlade



53

4. Narodna skupština

5. Narodna banka Srbije

Resorna ministarstva obezbeđuju koordinaciju i konsultacije u procesu programiranja IPA sa svim zainteresovanim stranama iz svog delokruga radai sarađuju sa njima na izradi nacrta predloga projekata i predloga projekata.Sve zainteresovane strane nacrte predloga projekata i predloge projekatadostavljaju isključivo uz saglasnost i preko nadležnog ministarstva

• Faza sprovođenja IPA pretpristupne pomoći počinje potpisivanjemFinansijskog sporazuma između Evropske komisije i VladeRepublike Srbije, čime se odobrava Nacionalni godišnji program. Na osnovu predloga projekata iz odobrenog Nacionalnog godišnjeg

programa, započinje se priprema različitih dokumenata, u zavisnostiod vrste ugovora, koji će predstavljati osnov za pokretanje procedure javnih nabavki i implementaciju samih projekata. Na osnovu pripremljene tehničke dokumentacije kao i opštih i posebnih uslovaugovaranja za projekte koje nansira Evropska unija, raspisuje setender za izbor izvođača projekta ili dodelu bespovratnih nansijskihsredstava.

• U fazi evaluacije se utvrđuje relevantnost i uspešnost u postizanju

ciljeva, ekasnost i ekonomičnost implementacije, postignuti rezultatii održivost projekta.

4.1.2. Transnacionalni program Jugoistočna Evropa

(JIE)

U okviru druge komponente IPA - Prekogranična saradnja, zemlje izokruženja izradile su više bilateralnih programa prekogranične saradnje.Pomenuti Program se nansira iz Evropskog fonda za regionalni razvoj,koji je za programski period 2007.-2013. godina predvideo budžet od 206miliona Eura. Učešće država koje nisu članice EU nansiraće se iz IPA pretpristupnog programa i Evropskog programa za komšiluk.

Programsko područje obuhvata 16 evropskih zemalja: Hrvatsku, Rumuniju,Bugarsku, Sloveniju, Mađarsku, Grčku, Albaniju, Crnu Goru, Srbiju, Bosnui Hercegovinu, Makedoniju, Austriju, Slovačku, Italiju (regije Lombardia,Veneto, Puglia, Friuli-Venezia-Giulia , Trento, Bolcano, Emilia Romanja,Umbria, Marche, Abruco i Molise), Ukrajinu i Moldaviju.



54

Prioriteti programa su sledeći:1. Olakšavanje inovacija i preduzetništva2. Zaštita i poboljšanje životne sredine3. Poboljšanje pristupačnosti

4. Razvoj transnacionalne sinergije za održivi razvoj područjaProgram jenamenjen neprotnim organizacijama i institucijama koje želeda rade na prekograničnom projektu sa najmanje jednim prekograničnim partnerom. U projektnom partnerstvu moraju se nalaziti partneri iznajmanje tri različite države, od kojih jedna mora biti država članica EU.Takođe, partneri učestvuju u sunansiranju projekta sa 15 % udelom koji seravnopravno raspodeljuje među partnerima. Učešće država nečlanica EU u programu bitan je element samog Programa. Države nečlanice podstiču seda u potpunosti učestvuju u Programu.

4.1.3. SE4F Fond

Evropska investiciona banka EIB i Nemačka razvojna banka KFW, usaradnji sa nekoliko drugih institucija, osnovali su novi fond za promocijuenergetske ekasnosti i projekata obnovljive energije u jugoistočnojEvropi i Turskoj.27

Fond energetske ekasnosti u JIE (SE4F Fond) imaće početne rezerve od95 miliona evra. Cilj je povećati Fond na 400 miliona evra u sledećih četirido pet godina, privlačenjem dodatnih fondova javnih i privatnih investitora.Fond će investirati sredstva u Albaniji, BIH, Hrvatskoj, Makedoniji,Kosovu, Crnoj Gori, Srbiji i Turskoj. Cilj je da se doprinese privrednom iekološkom razvoju regiona, pomaganjem javnih i privatnih preduzeća idomaćinstava da investiraju u oblasti energetske ekasnosti i obnovljiveenergije, čime će pomoći Evropi postizanje zacrtanih klimatskih ciljeva.

Najveći deo nansija Fond će dodeljivati indirektno, preko zajmova partnerskim nansijskim isntitucijama. Ipak, tražiće se mogućnostidirektnih investicija u energetske uslužne kompanije, kao i uslužnekompanije na polju energetske ekasnosti i obnovljivih izvora. Očekujese da će fond ohrabrivati razvoj energetskih uslužnih kompanija, kojeuobičajeno sprovode veće projekte energetske ekasnosti u fabrikama, bolnicama, javnim zgradama i javnoj rasveti.

EIB i KFW, kao osnivači i vodeći investitori, uplatili su po 25 miliona evrau Fond. Isti iznos uložiće i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBORR).27 http://www.energyobserver.com/naslovna.php?lang=1 (datum pristupa 1.jun 2011. godine)



55

Evropska komisija daće 20 miliona evra.

Fond je osnovan kao javno-privatno partnerstvo koje planira pomaganjekomercijalnim privatnim ulaganjima pomoću javnih fondova.

Fondu će se pridružiti linija za nepovratnu pomoć od 5 miliona evra. Prvi doprinostom fondu daće Austrijska razvojna banka. Linija će osigurati specičnu tehničku pomoć partnerskim institucijama koje uspostavljaju linije za nansiranjeenergetske ekasnosti i obnovljive energije, kao i pomoć preduzećima u smislu pripreme projekata i energetske revizije sprovođenja projekata.

Fond je registrovan po luksemburškim zakonima, kao Investicionakompanija sa promeljivim kapitalom. Fond će imati privatnu upravu. Upravnikonzorcijum sastavljen je od luksemburške kompanije Oppenheim Asset

Management Services i nemačke kompanije Finance in Motion GmbH.

4.1.4. Program za konkurentnost i inovacije (CIP) /

program Inteligentna Energija za Evropu (IEE)

Program za konkurentnost i inovacije (CIP) se operativno deli na tri programa od kojih Program Inteligentna energija za Evropu (IEE) pokriva područje zaštite životne sredine i energetske ekasnosti. CIP za period

2007. - 2013. godine na raspolaganju ima budžet od 3,6 milijardi Eura, odčega IEE program na raspolaganju ima 730 miliona Eura.

Osnovni ciljevi IEE programa su sledeći:

• povećati energetsku ekasnost te racionalno korišćenje izvoraenergije;

• promovisati nove i obnovljive izvore energije i podsticati raznolikostenergetskih izvora;

• promovisati energetsku ekasnost i korišćenje novih i obnovljivih

izvora energije u transportu.

Aktivnosti koje Evropska komisija sunansira grupisana su u sledeće četirioblasti:

1. SAVE (unapređivanje energetske ekasnosti i promovisanje racionalnogkorišćenja energije, posebno u zgradarstvu i industriji), sa godišnjim budžetom od 7,7 miliona Eura, uključuje specične prioritete:

• energetski ekasne zgrade;

• energetska ekasnost u industrijskim postrojenjima;



56

2. ALTENER (promovisanje korišćenja novih i obnovljivih izvora energijeza proizvodnju električne i toplotne energije), sa godišnjim budžetom od19 miliona eura, uključuje specične prioritete:

• električna energija iz obnovljivih izvora energije;

• grejanje / hlađenje iz obnovljivih izvora energije;• obnovljivi izvori energije u domaćinstvima;• biogoriva;

3. STEER (promovisanje ekasnijeg korišćenja energije te primena novihi obnovljivih goriva u saobraćaju), s godišnjim budžetom od 50 milionaeura, čiji specični prioriteti su:

• alternativna goriva i čista vozila;

• energetski ekasan saobracaj;

4. Integrisane aktivnosti (kombinacija gore navedenih područja)- prioriteti:

• osnivanje lokalnih i regionalnih energetskih agencija;

• evropsko umrežavanje za lokalne akcije;

• inicijativa energetskih usluga;

• inicijativa edukacije na području inteligentne energije;

• inicijative vezane za standarde proizvoda;• inicijativa kombinovanja toplotne i električne energije.

Subjekti koji učestvuju u programu moraju biti pravna lica, javne ili privatne te međunarodne organizacije sa sedištem u jednoj od zemaljačlanica EU-a, zemljama EFTA-e (Norveška, Island i Lihtenštajn) i Srbiji.

4.1.5. Sedmi okvirni program - FP7

Sedmi okvirni program FP7 (FP - Framevork Programme) je glavniinstrument Evropske unije za nansiranje naučnih istraživanja irazvoja, a aktivnosti uključuju organizaciju saradnje između univerziteta,istraživačkih centara i industrije (uključujući mala i srednja preduzeća), te pružanje nansijske podrške za zajedničke projekte.

Za razliku od prethodnih okvirnih programa, koji su trajali od tri do petgodina, Sedmi okvirni program traje sedam godina, od 01. januara 2007. do

kraja 2013. godine. FP7 je dizajniran tako da poboljša uspešnost u odnosu na



57

prethodne programe, koji su imali za cilj formiranje Evropskog istraživačkog područja i razvijanje ekonomije Evrope zasnovane na znanju.

FP7 se deli u četiri kategorije:

• Saradnja: Podrška međunarodnoj saradnji u istraživanjima kojima je cilj jačanje konkurentnosti evropske proizvodnje;

• Ideje: Podrška pionirskim istraživanjima u obliku nansiranjavišedisciplinarnih istraživačkih projekata pojedinačnih timova;

• Ljudi: Podrška daljem školovanju, mobilnosti profesionalnomrazvoju istraživača;

• Kapaciteti: Podrška jačanju i optimalnom korišćenju istraživačkih

i inovativnih kapaciteta širom Evrope.Ukupni budžet iznosi 50,5 milijardi Eura za sedmogodišnji program FP7,kao i dodatnih 2,7 milijardi Eura za petogodišnji Evroatom program zanuklearna istraživanja. Jezgru FP7 programa, čini program Saradnja, predstavljajući dve trećine ukupnog budžeta. Važna tematska područja programa Saradnja čine i Energija i Priroda, a istraživanja se pre svegaodnose na prilagođavanje postojećeg energetskog sistema u održiviji,konkurentniji i sigurniji sistem.

Na konkurse FP7mogu se javiti odgovarajuće institucije poput univerziteta,istraživačkih centara, trgovačkih društava - posebno mala i srednja

preduzeća - ili samostalni istraživači, jedinice lokalne samouprave iz višedržava članica i trećih zemalja. Konzorcijum predlagača projekta običnouključuje komplementarne članove iz sektora privrede i nauke. Većinomsu za učešće u programu potrebne tri različite pravne osobe iz različitihdržava članica ili država kandidata.

CONCERTO programU sklopu FP7 programa pokrenuta je posebna inicijativa pod nazivomCONCERTO koja ima za osnovni cilj podsticanje lokalnih zajednica uimplementaciji aktivnosti za povećanje energetske ekasnosti i korišćenjaobnovljivih izvora energije. U sklopu ove inicijative podupire se razvoj novihi inovativnih tehničkih rešenja za energetski održiv razvoj lokalnih zajednica.

Godišnji budžet CONCERTO inicijative iznosi 150 miliona Eura, a korisnicisredstava su istraživački centri, kompanije, mala i srednja preduzeća,

agencije, komore, lokalne i regionalne uprave i univerziteti . Na konkurs se



58

mogu prijaviti članice EU, države kandidatkinje, te Lihtenštajn, Norveškai Island. Sunansiranje Evropske komisije na CONCERTO projektimaiznosi od 50 do 100 % direktnih troškova u zavisnosti o aktivnostima ilegalnom statusu prijavitelja.

Prihvatljive aktivnosti u sklopu CONCERTO uključuju sledeće:

• integraciju korišćenja obnovljivih izvora energije i mera energetskeekasnosti;

• izgradnju eko zgrada;

• izgradnju kotlarnica na biomasu;

• uspostavljanje sistema kogeneracije;

• ekasno upravljanje potrošnjom energije i njeno skladištenje tesamim time povećanje sigurnosti snabdevanja potrošača energijom.

Zajednice koje su uključeni u CONCERTO program imaju znatne prednosti za sve građane na lokalnom, regionalnom, nacionalnom imeđunarodnom nivou u borbi protiv klimatskih promena i poboljšanjesigurnosti snabdevanja energijom:

• Zajednice će imati koristi od vidljivosti kao uzora prethodnicima u području unapređivanja sredstava za održivo upravljanje energijom, štodoprinosi globalnim ciljevima Evropske unije u borbi protiv klimatskih promena i poboljšanje sigurnosti snabdevanja energijom.

• Uključenost u CONCERTO omogućava razmenu znanja, iskustava iinformacija između članica

• Stanovnici svih zajednica imaju koristi od čistijeg lokalnog okruženja, nataj način poboljšava se kvalitet života i zdravlje građana.

Danas oko 5 miliona evropskih građana živi u CONCERTO zajednicamai oko 300.000 ljudi direktno (žive ili rade u zgradama) ili indirektnoimaju koristi od aktivnosti sprovođenih u sklopu CONCERTO projekta.Procenjuje se da će CONCERTO zajednica pre 2010. godine postićismanjenje CO2 od oko 310.000 t /godišnje.



59

4.1.6. Strukturni fondovi

Strukturni instrumenti u službi su kohezione politike Evropske Unije, čiji je osnovni cilj ostvariti privrednu i društvenu koheziju odnosno ujednačen

razvoj unutar Evropske unije. Strukturni instrumenti stvoreni su kako bise pomoglo onim regionima Evropske unije koje zaostaju u razvoju. Cilj je umanjiti razlike među regionima i stvoriti bolju privrednu i društvenuravnotežu među zemljama članicama. U pretpristupnom periodu, Srbija iostale zemlje kandidatkinje za članstvo moraju se pripremiti za upravljanjei korišćenje fondova EU putem pretpristupnog programa IPA.

Fondovi iz kojih se nansira koheziona politika su:

1. Europski socijalni fond (European Social Fund, ESF);2. Europski fond za regionalni razvoj (European Fund for Regional

Development, ERDF);3. Kohezijski fond (Cohesion Fund, CF).

Strukturni fondovi na raspolaganju su zemljama članicama Evropskeunije koje imaju potrebe za dodatnim, EU ulaganjima u ujednačen iodrživ privredni i društveni razvoj.

Koheziona politika Unije predstavlja oko trećinu ukupnih budžetskihizdataka EU (35,7 %) te je tako druga po veličini budžetska stavka za period 2007-2013., Vredna ukupno 347,41 milijardu Eura.

Cela Evropska unija obuhvaćena je jednim ili više ciljeva Kohezione politike. Za utvrđivanje geografske klasikacije, Evropska Komisija svojuodluku zasniva na statističkim podacima. Evropa je podeljena na niz regijakoje odgovaraju klasikaciji poznatoj po skraćenici NUTS (Nomenklatura prostornih jedinica za statistiku).

Evropski fond za regionalni razvoj (ERDF)Evropski fond za regionalni razvoj (European Regional DevelopmentFund - ERDF) namenjen je razvoju socijalne i ekonomske kohezije uEU kako bi se smanjile razlike u socio-ekonomskoj razvijenosti regija.Sredstva se uglavnom koriste za poboljšanje infrastrukture, lokalnograzvoja i zaštitu životne sredine. Fond podržava mala i srednja preduzeća, proizvodne investicije, poboljšanje infrastrukture i lokalni razvoj, ulaganjau obrazovanje i zaštitu zdravlja u regionima.



60

Kohezioni fond (CF)Finansijski mehanizam uspostavljen 1993. za nansiranje velikihinfrastrukturnih projekata u EU na području prometa i zaštite životne sredine.U Finansijskoj perspektivi 2007-2013. vrednost mu je oko 55 milijardi evra.

Korisnici su zemlje članice čiji je BDP po stanovniku manji od 90 % prosekaEU. Fond uz ERDF nansira višegodišnje investicione programe.

Evropski socijalni fond (ESF)Evropski socijalni fond (European Social Fund - ESF) podstičeusavršavanje i pomoć pri zapošljavanju. Najvažniji je nansijski instrumentza unapređenje zaposlenosti i razvijanje ljudskih potencijala. Neka su odnajvažnijih područja delovanja borba protiv dugoročne nezaposlenosti iisključenosti sa tržišta rada, stvaranje novih radnih mesta, obrazovanje i

usavršavanje, jednake mogućnosti za žene i muškarci na tržištu rada.

Joint European Support for Sustainable Investment in Citi Areas (JESSICA)JESSICA predstavlja inicijativu Evropske komisije za održivi razvoj iobnovu gradskih sredina, planiranu u periodu od 2007-2013. godine.Projekat se sprovodi u saradnji sa Evropskom investicionom bankom,Razvojnom bankom Savjeta Evrope te komercijalnim bankama. Ovominicijativom potiču se upravljačka tela u zemljama članicama kako bi deo

svojih sredstava iz strukturnih fondova (pretežno ERDF) investirale u tzv.Urban development fund . On bi funkcionisao kao svojevrsni revolving fond,tj kontinuirani izvor nansijskih sredstava uz čije bi nansijske instrumente(garancije, zajmove, udele u dobiti) komercijalne banke izdavale zajmovekrajnjim korisnicima. Korisnici zajmova uključuju lokalne i regionalneuprave, agencije, državnu upravu, ali i privatne investitore.

Ciljevi inicijative uključuju:

• osiguranje investicija u obnovu gradova i razvojnih projekata uregijama EU;

• eksibilnije i lakše upravljanje urbanim fondovima;• lakše dobijanje dodatnih sredstava od EIB-a, CEB-a i drugih

banaka;• razvoj bankarskih proizvoda namenjenih kreditiranju obnove

gradskih objekata.

Za svaku zemlju članicu koja pokaže interes za osnivanjem takvog fondaizrađuje se posebna studija na osnovu koje se određuju karakteristike



61

budućeg fonda i instrumenti nansiranja. Realizacija inicijative očekujese u periodu 2007-2013. godine. Do početka 2009. godine, zabeležen jeveliki interes za JESSICA program, a izrađene su ukupno 23 studije za 14zemalja članica. Srbija će ulaskom u EU i potpisivanjem memoranduma

takođe ostvariti pravo na učešće u ovom programu.

Joint Assistance to Support Projects in European Regions(JASPERS)JASPERS predstavlja oblik pomoći zemljama članicama EU koje su pristupile nakon 2004. godine. Evropska komisija, EBRD i EIB formiralisu 2006. godine u saradnji sa Kreditanstalt fur Viederaufbau (KfV) bankomovu inicijativu kao formu tehničke pomoći članicama pri izradi projekatakoji se takmiče za nansiranje od strane EU fondova. Realizacija inicijative

očekuje se u periodu 2007-2013. godine.

Područja na kojima se nudi stručna pomoć uključuju:

• unapređenje saobraćajne infrastrukture unutar i izvan Transevropskemreže: železnički, drumski i rečni saobraćaj;

• intermodalni saobraćajni sistemi i njihova interoperabilnost;• čisti gradski i javni saobraćaj;• projekti zaštite životne sredine, energetske ekasnosti te upotreba

obnovljivih izvora energije;• javno-privatna partnerstva.

Program JASPERS provode visokokvalikovani stručnjaci sa sedištem uLuksemburgu te u regionalnim kancelarijama centralne i istočne Evrope. Ne postoje nansijske podrške već se nudi besplatna tehnička pomoćnacionalnim provedbenim telima uključenim u pripremu velikih projekata.JASPERS se razrađuje u obliku godišnjeg akcionog plana u saradnji sazainteresovanim zemljama članicama te Evropskom komisijom. Fokus je

na projektima čija vrednost prelazi € 25mil. (Zaštita životne sredine) te €50mil. za projekte saobraćajne infrastrukture.

Joint European Resources for Micro to medium Enterprises(Jeremie)Jeremie je inicijativa pokrenuta kao rezultat analize veličine kompanija uzemljama EU. Utvrđeno je kako 91,5 % svih preduzeća ima do 9 zaposlenihte da postoji jasna korelacija između rasta plasmana kredita tim relativnorizičnim subjektima i privrednog rasta. Upravo zbog pomenutog rizika,mala preduzeća se suočavaju sa najvećim preprekama pri pribavljanju



62

nansijskih sredstava na tržištu. Projekat je nastao kao plod saradnjeEIB, EIF (European Investment Fund) i ERDF kojim se žele obezbediti povoljniji uslovi nansiranja malog preduzetništva, pružiti im tehničku pomoć, subvencije ili garancije pri zaduživanju. Model se odvija u više

faza: u početnoj fazi EIF i Evropska komisija prikupljaju sredstva i sarađujusa vladama zemalja članica koje se prijave za Jeremie program. Izrađujese analiza nansijskog tržišta kojim se nastoji utvrditi jaz između ponude i potražnje za kreditiranjem malih i srednjih preduzetnika. Na osnovu analize,koja će biti dostupna svim zainteresovanim stranama, kreira se akcioni plan za smanjenje utvrđenog jaza. Izradu analize i plana nansiraju EIFi ERDF. Evropska komisija u saradnji sa predstavnicima zemalja članicauređuju operativni program kojim se određuju konkretne mere i izvorisubvencija. Zemlje članice odgovorne su za implementaciju programa i

projekata kao i formiranje fonda kojim upravlja menadžer delegiran odvlade pojedine zemlje. Fond prikuplja deo sredstava od potpora iz ERDFnamenjenih zemlji članici te ga pretvara u nansijske proizvode: garancije,venture kapital ili u za savetodavnu i tehničku pomoć. Korisnici mogu biti preduzeća do 250 zaposlenih i godišnjim prometom manjim od 50 milionaEura. Namena korišćenja sredstava nije strogo denisana i može uključivati projekte u poljoprivredi, industriji, uslužnim delatnostima, zaštiti životnesredine, kao i za osnivanje novih i modernizaciju postojećih preduzeća.Realizacija inicijative očekuje se u periodu 2007.-2013. godine.

European Local Energi Assistance (ELENA)ELENA je usluga tehničke pomoći pokrenuta u saradnji Evropskekomisije i Evropske investicione banke krajem 2009. godine. Glavni izvornansiranja ELENA-e dolazi od programa Intelligent Energi Europe (IEE).Tehnička pomoć pružaće se gradovima i regijama pri razvoju projekataenergetske ekasnosti i privlačenju dodatnih investicija, pri čemu suobuhvaćene sve vrste tehničke podrške potrebne za pripremu, sprovođenjei nansiranje investicionog programa. Evropska komisija predvidjela je

sredstva u visini od 15 miliona Eura namenjenih korisnicima za programekoji su u skladu sa ukupnim energetskim ciljevima EU. Ključan kriterijum pri selekciji projekata bit će njihov uticaj na ukupno smanjenje emisijeCO2, a prihvatljivi projekti uključuju izgradnju energetski ekasnih sistemagrejanja i hlađenja, investicije u čistiji javni prevoz, održivu gradnju i sl.



63

4.1.7. Western Balkans Sustainable Energy DirectFinancing Facility

Evropska banka za obnovu i razvoj osnovala je 2008. godine posebanfond pod nazivom Western Balkans Sustainable Energy Direct FinancingFacility (WeBSEDFF), namenjen nansiranju projekata energetskiodrživog razvoja u zemljama tzv. Zapadnog Balkana.

Cilj ove kreditne linije je nansiranje projekata koje podstiču energetskuekasnost, a korisnici su privatna mala i srednja preduzeća. Osim samenansijske pomoći, EBRD pruža stručnu savetodavnu i tehničku pomoć.WeBSEDFF fond raspolaže budžetom u iznosu 66 miliona evra od kojih je50 miliona eura namenjeno za kredite a 11 miliona eura za podsticaje.

Krediti se plasiraju preko lokalnih banaka koje pristanu na saradnju saWeBSEDFF. Kamatne stope su tržišne uz obavezno osiguranje u oblikuimovinskog ili nansijskog kolaterala. Visina individualnog kredita krećese u rasponu od 1-200.000 eura. Podsticaji se izdaju u obliku smanjenjaglavnice kredita i to tek po realizaciji projekta. Visina podsticaja zavisi o postignutom smanjenju emisije CO2. Maksimalni iznos podsticaja može biti u visini 15-20 % od ukupnog kredita. Prosečno dospeće kredita iznosiod 6 do 8 godina za projekte energetske ekasnosti te od 10 do 12 godinaza projekte obnovljivih izvora energije, uz prikladni period počeka.

Krajem 2009. pokrenuto je i nansiranje komponente programa koja imaza cilj uklanjanje institucionalnih i zakonodavnih nedostataka i prepreka pri uspostavlanju tržišta za energetski ekasne projekte. Planirani budžetiznosi 1,5 miliona eura.

Dakle, u Srbiji pojedine banke su potpisale Ugovore o zajmu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (European Bank for Reconstruction andDevelopment - EBRD) za realizaciju određenih podobnih projekata za

energetsku ekasnost na zapadnom Balkanu. Podobni projekti su:· projekti za energetsku ekasnost u industriji· projekti za obnovljivu energiju· projekti za energetsku ekasnost zgrada

U cilju uspešne realizacije pojedinačnih projekata, odnosno u cilju postizanja tražene energetske ekasnosti, EBRD je obezbedio svim potencijalnim korisnicima ove kreditne linije besplatnu konsultantsku pomoć od strane eksperata iz ove oblasti.



64

Besplatna konsultantska pomoć se sastoji u:• identikaciji podobnih projekata i pružanju pomoći pri izradi

projekata• pripremi Plana revizije energije i racionalnog korišćenja energije za

svaki podoban projekat• obezbeđivanju zaključka i preporuke o usklađenosti sa kriterijumimai podobnosti projekta za kreditiranje iz EBRD kreditne linije

• utvrđivanju jednoznačnog kriterijuma ostvarenosti energetskih ciljeva projekta

• utvrđivanju plana namenskog puštanja sredstava kredita tokomizvođenja projekta i potom verikaciju svake faze namenskog puštanja sredstava kredita.

Po zavrsetku projekta, delegirani konsultant za verikaciju, proverava dali su ciljevi EBRD kreditne linije ispunjeni tj. da li je projekat završen uskladu sa relevantnim Planom revizije energije i racionalnog korišćenjaenergije, o čemu i izdaje odgovarajuću potvrdu.

Kroz ovakvo namensko nansiranje, korisnik kredita ostvaruje pozitivneefekte u vidu uštede energetskih troškova, već i, na bazi potvrde konsultantaza verikaciju o uspešnosti projekta, ostvaruje pravo na uplatu naknadedirektno od strane EBRD u iznosu od 15 % do 20 % od iznosa realizovanog

kredita na ime povraćaja uloženih sredstava.

Sredstva iz ove kreditne linije mogu koristiti privredni subjekti koji su:• registrovani u Srbiji• u privatnom vlasništvu tj. bez većinskog vlasništva ili kontrole države• kreditno sposobni u skladu sa poslovnom politikom Banke•• Sredstva iz ove kreditne linije ne mogu se koristiti za nansiranje:• javnih preduzeća i lokalnih samouprava

• osiguravajućih društava i nansijskih institucija• privrednih subjekata sa većinskim vlasništvom ili direktnomkontrolom države

• projekata u svrhu aktivnosti u oblasti zabave, igara na sreću,stambenih nepokretnosti

• projekata u oblasti industrije oružja i municije, proizvodnjaobuhvaćenih zabranom uvoza ili izvoza iz odgovarajućih zemalja naosnovu važećih zakona ili međunarodnih ugovora ili

• sporazuma, kao i bilo koje druge aktivnosti koja je u suprotnosti sa

politikom EBRD



65

Primeri projekata za energetsku ekasnost zgrada:• zamena kotlova sa ili bez promene baznog energenta• implementacija sistema mikrogeneracije• balansiranje grejnih sistema, implementacija toplotne kontrole

• zamena prozora• termalna izolacija fasada, krovova i temelja• termalna izolacija toplotnih vodova, cevi i tankova.

Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu EvropuOd 2007. godine Nemačka organizacija za tehničku saradnju (GIZ) jeoformila novi instrument za nansiranje regionalnih razvojnih projekta.

Uopšteno, GIZ projekti su često orijentisani prema ostvarivanju tehničkih preduslova u lokalnim samoupravama da same prijavljuju projekte prema EUfondovima ili da to rade u partnerstvu sa drugim lokalnim samoupravama.U ime nemačkog Federalnog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj(BMZ) oformili su Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu.

Otvoren regionalni fond nadopunjuje klasične instrumente tehničkesaradnje, kao što su savetovanje, izgradnja mreže, upravljanje znanjemi trening. Svojim radom želi stvoriti i povećati prekograničnu saradnju, povezati već postojeće znanje, iskustava i kapaciteta zemalja u regionu testvoriti pozitivnu konkurenciju među zemljama.

Na projektima partneri mogu biti iz javnog, civilnog i privatnog sektora

u zemljama jugoistočne Evrope - iz Albanije, Bosne i Hercegovine,Hrvatske, Makedonije, Crna Gore, Srbije, Kosovo, a do neke mere, takođei iz Bugarske i Rumunije, partneri mogu razviti i implementirati projektne predloge zajedno sa Fondom. Predlozi moraju uključivati nekoliko zemaljai rezultati se moraju moći preneti na druge zemlje u regionu. Nadalje, ovi projekti doprinose harmonizaciji sa EU: pružanjem podrške za processtabilizacije i pridruživanja, ili kroz implementaciju pravnih tekovina.

U sklopu Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu delujučetiri fonda koji određuju tematski kontekst za mere:

• Otvoreni regionalni fond za spoljnu trgovinu Jugoistočne Evrope;

• Otvoreni regionalni fond za modernizaciju usluga opštinaJugoistočne Evrope;

• Otvoreni regionalni fond za pravni oblik Jugoistočne Evrope;



66

• Otvoreni regionalni fond za energetsku ekasnost i obnovljiveizvore energije za Jugoistočnu Evropu.

Cilj Otvorenog regionalnog fonda za energetsku ekasnost i obnovljiveizvore energije Jugoistočne Evrope je nansiranje projekata za sigurnosnabdevanje energijom jugoistočne Evrope kroz ekasniju potrošnjuenergije i rastuću upotrebu obnovljivih izvora energije.

Uslov za pristupanje Otvorenom regionalnom fondu za energetskuekasnost i obnovljive izvore energije za Jugoistočnu Evropu je da su partneri na projektu iz najmanje 3 države. Partneri moraju da učestvujuu jednakim iznosima na projektu. Projekti obično traju 2-3 godine.Fond učestvuje nansijski u projektu u iznosu od 100.000-400.000 euraili pružanjem usluga (izrada studija, koncepata, razrada ciljeva, izradastrategija). Nemačko Federalno ministarstvo za ekonomsku saradnju irazvoj (BMZ) mora da odobri projekat. Aktivnosti i tematski prioriteti serazvijaju s partnerima tokom detaljnog planiranja projekata.

4.1.8. Fondovi Grupacije svetske banke

Naravno, moraju se spomenuti Međunarodne nansijske institucije, pre

svega Grupacija Svetske banke. Institucije članice svetske banke, pre svegaIBRD, IDA i IFC, koje se bore protiv siromaštva i za poboljšanje uslovaživljenja u nerazvijenom svetu, u prethodnih nekoliko godina za Srbiju su pripremili i realizovali više projekata energetske ekasnosti.

4.1.9. Finansijski element za životnu sredinu LIFE +

Cilj Finansijskog instrumenta za životnu sredinu (LIFE+) jeste pružanje podrške implementaciji, unapređenju i razvoju politike i zakonodavstvaZajednice u oblasti životne sredine. Program LIFE+ ima tri komponente28:

• LIFE+ Priroda i biodiverzitet : usmerena na implementaciju direktivaEU o zaštiti prirodnih staništa i divljih ptica, kao i na dalje jačanje potrebnog znanja za razvoj, procenu, monitoring i vrednovanje politike i zakonodavstva EU u oblasti prirode i biodiverziteta

• LIFE+ Politika i upravljanje životnom sredinom: osim prirode i

28 http://2007-2013.eu/by_scope_life.php



67

biodiverziteta, obuhvata ostale prioritete Šestog akcionog programaza životnu sredinu - klimatske promene, životna sredina i zdravlje ikvalitet života, i prirodna bogatstva i otpad - kao i strateške pristuperazvoju, implementaciji i sprovođenju politika

• LIFE+ Informacije i komunikacija: podržava širenje informacija iaktivnosti u cilju podizanja svesti, kao i komunikacione aktivnosti ikampanje, organizovanje konferencija i obuke

Učesnici u programu su Državni i privatni entiteti, akteri i institucije moguda budu korisnici sredstava u okviru programa LIFE+ iz država članica,kandidata i zemalja u okviru EFTA, kao i zemlje zapadnog Balkana kojesu uključene u proces stabilizacije i pridruživanja.

Budžet Life+ programa do 2013. godine iznosi više od 1,9 milijardi evra.

Finansiranje može biti u obliku sporazuma o subvencijama ili ugovora o javnoj nabavci . Kada je reč o dotacijama za aktivnosti, sunansiranje odstrane Evropske komisije iznosiće maksimum 50%, a maksimalno učešćeu nansiranju komponente LIFE+ Priroda i biodiverzitet može biti i do75%.

Srbija je 2011. godinu proglasila godinom energetske ekasnosti, a u skladus tim uskoro bi morao biti donet Zakon o racionalnoj upotrebi energije,čiji nacrt je već pripremljen. Suština predloženih rešenja jeste racionalnija potrošnja koja se mora smanjiti, a kada to ne bude slučaj, zakonom je predviđeno dodatno „oporezivanje neekasne potrošnje energije”.

Kada je u pitanju zgradarstvo, i to privatni objekti, neminovna je ugradnjakućnih merača toplotne energije koja stiže iz centralnih gradskih sistemagrejanja, koja bi stimulisala građane da racionalno troše energiju. Ukoliko

bi se poboljšalo stanje sa gubitkom toplote kroz spoljašnji omotač objekta,isplativost ovakve investicije bi se brzo pokazala.

Podsećanja radi, u Srbiji se iz domaće proizvodnje ozbezbeđuje 58 %energije, a uvozi se 42 % energenata, od čega najviše tečnih goriva, nafte55 % i gasa 29 %. Postoji tendencija povećanja uvoza, zbog čega je zadržavu posebno značajna primarna mera racionalne upotrebe enegije, alii ekasno i pristupačno kreditiranje. Zajmovi koje daju pojedine bankemogu se koristiti pored industrije, i za projekte obnovljive energije i za

energetsku ekasnost zgrada. Što kod zgrada znači da je moguć zajam



68

za zamenu kotlova, balansiranje grejnih sistema, implementaciju toplotnekontrole, zamenu prozora, termalnu izolaciju fasada, krovova i temelja,termalnu izolaciju toplotnih vodova, cevi i tankova.

Uvođenjem termoizolacije zidova i krova, ušteda troškova energije, usledsmanjenja toplotnih gubitaka, može dostići i do 60 %.

Praksa razvijenih zemalja je pokazala da za sistemske akcije radi povećanje energetske ekasnosti država mora imati vodeću ulogu. Ovo je pogotovu neophodno u ekonomijama gde su cene energije i energenata pod kontrolom države.

4.2. Sistemske mere za povećanje energetskeekasnosti

Sistemske, odnosno nansijske mere koje bi mogle unaprediti i ubrzatiimplementaciju mera energetske ekasnosti u Srbiji, ukoliko akcenatstavimo na mere poboljšanja termoizolacije spoljnog omotača zgrade,mogu biti:

• Smanjenje poreza za 50 %, na imovinu građana za zgrade koje za 2.razreda poboljšaju energetski nivo (i to dokažu energetskim pasošem)

• Povrat ili smanjenje PDV-a za termoizolacioni materijal.

Beneti države:• povećanje građevinske aktivnosti (povećanje broja radnih mesta),• smanjenje uzvozne zavisnosti energenata,• zaštita životne sredine usled smanjenja emisije štetnih gasova.

Donošenje novog Zakona o održavanju stambenih zgrada

Ustavni sud Republike Srbije je utvrdio da odredbe člana 18. stav 1. člana21. stav 3. i člana 22. stav 2. Zakona o održavanju stambenih zgrada29

nisu u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.Tačnije, Ustavni sud proglasio je neustavnim odredbe Zakona o održavanjustambenih zgrada, prema kojima je za promenu namene zajedničkog prostora bila dovoljna saglasnost vlasnika kojima pripada više od polovine29 Zakon o održavanju stambenih zgrada i stanova (“Sl. glasnik RS”, br. 44/95)



69

ukupne stambene površine zgrade, te je sada neophodna saglasnost svihvlasnika stanova i drugih posebnih delova stambene zgrade. Takođe,odredbe po kojima je za izvođenje radova na sanaciji ravnog krova odnosnokrovne konstrukcije kojom se, saglasno propisima o planiranju i uređenju

prostora i izgradnji objekata, može izgraditi, odnosno adaptirati novi stan, proglašene su neustavnim i umesto dosadašnje saglasnosti vlasnika kojima pripada više od polovine ukupne stambene površine zgrade, neophodna jesaglasnost svih vlasnika. Predstavljamo predmetne članove:

„Član 18.Skupština zgrade saglasnošcu vlasnika stanova i drugih posebnih delovazgrade kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade može doneti odluku o izvodenju radova na sanaciji

ravnog krova odnosno krovne konstrukcije kojom se, saglasno propisima o planiranju i uredenju prostora i izgradnji objekata, može izgraditi, odnosnoadaptirati novi stan.

Skupština zgrade može odlućiti da radove iz stava 1. ovog člana izvodineko od vlasnika stanova, odnosno drugih posebnih delova u zgradi,odnosno neko od članova njihovog porodičnog domaćinstva ili treće liceako utvrdi da vlasnici stanova odnosno drugih posebnih delova zgrade, iličlanovi njihovih porodičnih domaćinstava nisu za to zainteresovani.

Član 21.Skupština zgrade može doneti odluku da se zajedničke prostorije pretvoreu stan ili poslovni prostor, ako su za to ispunjeni uslovi po propisima o planiranju i uredenju prostora i izgradnji objekata.

Odluka iz stava 1. ovog člana donosi se saglasnošcu vlasnika stanovaodnosno, drugih posebnih delova zgrade kojima pripada više od polovine

ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade.

Član 22.Ako zajednicka prostorija ne ispunjava propisane uslove za pretvaranjeu poseban stan, skupština zgrade može doneti odluku o pripajanju te prostorije susednom stanu, odnosno poslovnoj prostoriji.

Odluka iz stava 1. ovog clana donosi se saglasnošcu vlasnika stanovaodnosno drugih posebnih delova zgrade kojima pripada više od polovine

ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade.“



71

2. Vlasnici stanova: samostalno ili uz subvencije države3. Republika Srbija

Beneti investitora: (u slučaju donošenja novog Zakona o održavanju

stambenih zgrada i smanjenja broja vlasnika čija saglasnost je neophodnaza pripajanje dela zajedničkih prostorija, preimenovanje, odnosno sanacijukrova sa ciljem izgradnje-dogradnje odnosno adaptacije novog stana):

• Racionalna investicija (privatni sektor i javni sektor)• Adekvatan stepen povrata uloženih sredstava (privatni sektor i javni

sektor)• Rešavanje zahteva građana na najkvalitetniji mogući način (javni

sektor)• Investiciono održavanje najvišeg nivoa (javni sektor)

Kao dobar primer može se istaći Projekat JP „Gradsko stambeno“ Beograd, pod nazivom „Krovovi Beograda“, koji tretira najviši nivo investicionogodržavanja, a koji između ostalih precizira i građevinsku intervenciju„utopljavanja“ fasada i krova po odgovarajućim standardima energetskeejkasnosti uz učešće najsavremenih termoizolacionih materijala.Projekat se odnosi na dogradnju ravnih i odnosno adaptaciju kosih krovova

u Beogradu, koji imaju problem prokišnjavanja, a za čiju popravku postoje podneti zahtevi Skupština stanara zgrada, te za koje postoji saglasnost ivolja vlasnika i korisnika stanova, iskazana u vidu prikupljenih 100 %vlasnika površina, odnosno za koje postoje potrebni urbanistički uslovi iispunjenost uslova u pogledu nenarušenosti statičke stabilnosti predmetnogi okolnih objekata.31

Reč je o najvišem nivou investicionog održavanja, koji tretira i popravku isve intervencije na fasadi i krovu objekta.

Kada su u pitanju stambene zgrade koje održavaju javna preduzeća zaodržavanje stambenih zgrada, situacija je predstavljena u tabeli, kakosledi:

31 Živković Z, Ilić M, „Upravljanje programima i projektima u javnom sektoru – Program „Kro-vovi Beograda“ 8. internacionalini Simpozijum SINERGIJA, Bijeljina 2011.



72

Tabela 3. Pregled gradova i opština koji imaju organizovano održavanje

stambenih zgrada preko javnih preduzeća 32

Red.

br

Grad-

opština

Naziv JP Ukupan

broj

zgrada

koje

održava

JP

Broj

stanova u

zgradama

koje

održava

JP

Broj

stanovnika

u gradu-

opštini

1 Zaječar Javno stambeno preduzeće 166 4.417 Oko 40.000

2 Užice Javno preduzeće “Stan” 151 6.567 Oko 54.0003 Leskovac JP za stambene usluge “Dom” 154 4.250 Oko 78.0004 B o r JP za stambene usluge “Bor” 577 - Oko 56.0005 Kagujevac Javno stambeno preduzeće

“Kragujevac” 151 4.520 Oko

192.0006 Kraljevo JP ”Opštinska stambena

agencija” 112 3.466 Oko 58.000

7 N i š JP za stambene usluge “Niš

stan”

2.408 30.436 Oko

250.0008 Loznica JP za izgradnju i održavanje

stambenog i poslovnog prostora “loznica”

150 3.000 Oko 40.000

9 Raška JP za stambene usluge “Stan” 40 520 Oko 7.000

10 Šabac JP za stambene usluge “Stan” 230 5.524 Oko

120.00011 Majdanpek JP za stambene usluge 160 2.400 Oko 10.00012 Novi Sad JKP “Stan” 2.300 60.419 Oko

190.00013 Beograd JP “Gradsko stambeno”

Beograd 14.000 263.000 Oko

2.000.000

ESCO model

ESCO je skraćenica od Energy Service Company i predstavlja generičkoime koncepta na tržištu usluga na području energetike. ESCO modelobuhvata razvoj, uspešnost i nansiranje projekata s ciljem poboljšanjaenergetske ekasnosti i smanjenja troškova za pogon i održavanje. Ciljsvakog projekta je smanjenje troška za energiju i održavanje ugradnjomnove ekasnije opreme i optimizovanjem energetskih sistema, čime se

osigurava otplata investicije kroz ostvarene uštede u periodu od nekolikogodina zavisno o klijentu i projektu.

Rizik ostvarenja ušteda po pravilu preuzima ESCO kompanija davanjemgarancija, a pored inovativnih projekata za poboljšanje energetske ekasnostii smanjenja potrošnje energije često se nude i nansijska rešenja za njihovurealizaciju. Tokom otplate investicije za energetsku ekasnost, klijent plaća jednaki iznos za troškove energije kao pre sprovođenja projekta koji se delina stvarni (smanjeni) trošak za energiju te trošak za otplatu investicije. Nakon

32 Poslovno udruženje Grupacija za održavanje stanova i uređenje gradskog građevinskog zemljišta



73

otplate investicije, ESCO kompanija izlazi iz projekta i sve pogodnosti predaje klijentu. Svi projekti su posebno prilagođeni klijentu te je mogućei proširenje projekta uključenjem novih mera energetske ekasnosti uzodgovarajuću podelu investicije. Na taj način klijent je u mogućnosti da

modernizuje opremu bez rizika ulaganja, budući da rizik ostvarenja ušteda preuzima ESCO kompanija. Uz to, nakon otplate investicije klijent ostvaruje pozitivne novčane tokove u periodu otplate i dugoročnih ušteda.

Dodatna prednost ESCO modela predstavlja činjenica da tokom svihfaza projekta korisnik usluge sarađuje samo sa jednom kompanijom po principu sve na jednom mestu, a ne sa više različitih subjekata, čime seu velikoj meri smanjuju troškovi projekata energetske ekasnosti i rizikulaganja u njih. Takođe, ESCO projekat obuhvata sve energetske sisteme

na određenoj lokaciji što omogućava optimalan izbor mera s povoljnimodnosom investicija i ušteda.

Korisnici ESCO usluge mogu biti privatna i javna preduzeća, ustanove i jedinice lokalne samouprave.

Revolving fond

Revolving fond je nansijski mehanizam specijalizovan za nansiranje

jasno denisanih vrsta projekata koji se osniva multilateralnim sporazumomizmeđu državnih/međunarodnih ustanova i nansijskih institucija. Razlogza osnivanje revolving fondova je nesklad između tržišne ponude i potražnjeza nansiranjem energetski ekasnih projekata. Nekoliko je različitihmodela, odnosno načina na koji se fond može osnovati i nansirati.

Prvi model uključuje sporazum između države i komercijalnih banaka oosnivanju revolving fonda, pri čemu se sredstva prikupljaju iz državnog budžeta ili putem namenskog poreza. Inicijalna, obično bespovratna

sredstva fonda mogu obezbediti međunarodne institucije poput GEF-a(Global Environmental Faciliti) ili Svetske banke. Komercijalnim bankamase za nansiranje projekata energetske ekasnosti odobravaju beskamatnikrediti iz samog fonda što rezultira kamatnim stopama znatno povoljnijimod tržišnih. Međutim, banke imaju pravo traženja kreditnog osiguranja uobliku nansijske ili materijalne imovine zajmoprimca. Krajnji korisnicimogu biti javna preduzeća, ustanove i jedinice lokalne samouprave, mali isrednji preduzetnici, ESCO kompanije, kao i vlasnici stambenih jedinica.Brigu o naplati plasmana preuzimaju banke koje su dužne u roku da vrate ufond pozajmljena sredstva ili plaćaju zatezne kamate. Na ovaj način država



74

se osigurava od tržišnog rizika osim oportunitetnog troška pozajmljenih beskamatnih sredstava. Kako se zajmovi vraćaju u fond, oslobađaju sesredstva za izdavanje novih zajmova te na taj način novac stalno cirkulišeu sistemu. Najveća mana ovog koncepta svakako je u potrebi za uvođenjem

dodatnih poreskih davanja iz kojih bi se fond nansirao.

Drugi model razlikuje se od prvog prvenstveno načinom nansiranja ismanjenom ulogom države. Umesto beskamatnih sredstava, komercijalnim bankama se omogućava korišćenje garancije koju obično izdaju međunarodneinstitucije poput GEF-a. Na osnovu garancije za koju plaćaju određenukamatu banke plasiraju komercijalne kredite po kamatnim stopama nižim odtržišnih. Do sada su u regionu zabeležene tri uspešne implementacije ovogmodela, sve u tadašnjim zemljama kandidatima za ulazak u EU:

• CEEF - Commercializing Energy Efciency Finance• HEECP - Hungary Energy Efciency Co-Financing Program• REEF - Romanian Energy Efciency Fund

Uprkos tome što je većina dosadašnjih iskustava korišćenja revolving fondanansijskog mehanizma ograničena na fondove na nacionalnom nivou,ovaj se mehanizam može uspešno primeniti i za nansiranje projekata nalokalnom nivou.

Mere:

1. Edukacija kadrova energetskih menadžera2. Preuzeta sredstva iz fondova Evropske unije direktno implementirati uizvođenje preko:

• lokalne samouprave

• javnih preduzeća koji se bave održavanjem stambenih zgrada• državnih organa.

3. Formiranje posebne radne jedinice (grupe) u okviru Ministarstva životnesredine, rudarstva i prostornog planiranja koja bi imala sledeće zadatke:

• Praćenje evropskih fondova• Apliciranje prema evropskim fondovima• Tehnološki nadzor u neposrednom izvođenju i sprovođenju mera

energetske ekasnosti na objektima



75

• Revizija utrošenih sredstava• Kontakt sa relevantnim institucijama u EU (Evropski parlament,

Evropska komisija, asocijacija proizvođača termo-izolacionihmaterijala).

4.3. Finansijski modeli za naknadno uvođenje

energetski ekasnih materijala i uređaja u postojeće

stambene objekte

S obzirom da su postojeći stambeni objekti u privatnom vlasništvu, državneobaveze prema nansiranju održavanja i uvođenju energetski ekasnihmaterijala u takve su ograničene, osim ako je ovo pitanje povezano sazahtevima ekonomskog razvoja ili ekološkim ciljevima.

Tipično, nansijski modeli za naknadno uvođenje energetski ekasnihmaterijala i uređaja u postojeće stambene objekte se centralno uvodei podržani su od strane regionalnih i opštinskih budžeta. Oni postoje privremeno i odnose se na kratkoročne ekonomske ciljeve i ciljeve socijalne politike ili se odnose na zajmove iz centralnih budžeta ili specijalizovanihfondova, koji su u funkciji ekonomskih, socijalnih ili ekoloških ciljeva.Finansijski modeli su često opremljeni velikim udelima nansiranja, kojene zahteva učešće banaka.

Individualizovano vlasništvo nad stambenim prostorom, može biti važanfaktor, koji otežava razvijanje dobrih modela nansiranja, ali se moguminimalizovati apliciranjem za dodelu subvencija ili sosticiranim ponašanjem banaka. Odvojeni garantni fondovi mogu biti interesantnikada se zajmovi daju vlasnicima privatnih stambenih prostora.

Uopšteno, održavanje postojećih stambenih objekata nansiraju direktnovlasnici objekata i indirektno vlasnici ili stanari stambenih prostora. Usledrazličitih socijalnih uslova i faze ekonomske transformacije, mogle bi se primeniti šeme za podršku problematičnim domaćinstvima kako bi se pokrile njihove obaveze prema vlasnicima objekata.

S druge strane, obaveza naknadnog uvođenja energetski ekasnihmaterijala i uređaja u postojeće stambene objekte je obavezna za vlasnika

objekta nezavisno od tipa vlasništva. Međutim, zbog činjenice da naknadno



76

uvođenje energetski ekasnih materijala i uređaja u postojeće stambeneobjekte zahteva velike troškove, ekonomija domaćinstva se zasnivana nansiranju, koje obezbeđuju banke i vlasnici ili stanari stambenih prostora.

Ne postoji univerzalni nansijski model za naknadno uvođenje energetskiekasnih materijala i uređaja u postojeće stambene objekte, međutimmoguće je napraviti razliku između pet osnovnih modela kako sledi (i)direktna subvencija vlasnika stambenih objekata ili vlasnika stambenih prostora; (ii) komercijalni zajam proširen na vlasnika stambenog objektaolakšan subvencijom koja se odnosi na uvođenje energetski ekasnihmaterijala i uređaja u postojeće stambene objekte ; (iii) mešovite šemedirektnih subvencija i zajmova; (iv) posebne garancije i (v) energetski

ugovori.

Postojanje modela zavisi of faktora kao što su cene energije, prihodidomaćinstva, kamatne stope, prioriteti koji se odnose na ciljeve zaštite, bezbednost radnih mesta za radnu snagu, tip vlasništva nad stambenimobjektima i prostorima. Ali čini se da je najvažniji faktor vlasništvo nadstambenim objektima i stanovima.U naprednim zapadnoevropskim ekonomijama, zgrade sa više porodica sudeo privatne ili javne ekonomije, tako da su stanovi pre predmet najma nego

vlasništva. Nasuprot tome, u istočnoevropskim zemljama, koje su u periodutranzicije između centralne ekonomije i tržišne ekonomije, stanovi, koji sunekada pripadali javnoj sferi (država ili opštine), preneti su na stanare uzvlasnička prava. Ova odluka nije u svim slučajevima pravilno primenjena štose tiče održavanja objekta. Za objekte koji su bili u državnom ili opštinskomvlasništvu, za stanove koji su privatizovani, u svakoj zemlji je zakonito primenjen oblik etažnog vlasništva. Međutim, ni u jednoj od ovih zemaljanije sprovedena obaveza stvaranja zakonodavnog tela etažnog vlasništvaodgovornog za upravljanje objektom. U stvari, u takvim zgradama, gde

ne postoji interesovanje vlasnika stanova za zajedničke aktivnosti koje seodnose na upravljanje objektom, zgradama se ne upravlja na odgovarajućinačin. Takođe, u svakoj zemlji proces odlučivanja koji se odnosi na većarenoviranja može da varira od 50 % do 100 % glasova vlasnika stanova zatakve odluke. Takva situacija, čak i kada je nansijski model odgovarajućeisplaniran, usporiće procese naknadnog uvođenja energetski ekasnihmaterijala i uređaja u postojeće stambene objekte.

Finansijski modeli se otuda mogu razlikovati prema ciljnim grupama,trajanju, tipu modela, merama koji su predmet nansiranja i rezultatima.



77

Model IFinansiranje stambenih objekata biće podeljeno između države, opštine istanara ili ujedinjeno kod različitih socijalnih tipova stambenih prostora.Kapital pokriva procenat početne cene (koji pokriva opština ili zajednica),

doprinosi stanara (odeljenja) pokrivaju drugi deo kapitala, a glavni deo je pokriven hipotekom nad nekretninom, država onda pokriva dug servisiranjadate subvencije. U ime države deluje nacionalni stambeni fond, kaonezavisna institucija, sa ciljem da promoviše samonansiranje socijalnihstambenih prostora. Prihodi nacionalnog stambenog fonda se stvaraju plaćanjima iz socijalnih stambenih udruženja, nezavisnih institucija,lokalnih i opštinskih organa.

Inicijativa za renoviranje ili naknadno uvođenje energetski ekasnih

materijala i uređaja u postojeće stambene objekte trebalo bi da dolaziod socijalnih stambenih komisija ili od individualnih stanara u okvirusocijalnog stambenog odeljenja. Socijalni stambeni prostori, stanariimenuju članove lokalne socijalne stambene komisije koji će se bavitinjihovim interesima. Ako se najam uveća usled renoviranja/ naknadnoguvođenja energetski ekasnih materijala i uređaja u postojeće stambeneobjekte iznad određenog nivoa, zahteva se izbor za sve stanare i većinatreba da odluči.

Model IISubvencija mera za uštedu energije, kao što su subvencija izolacijestambenih objekata ili kotlova, predstavlja sredstvo mera za uštedu energijeu postojećim stambenim objektima i može da se poveže sa Programomsavetovanja u vezi sa energijom. U okviru takvog programa, nezavisnisavetnik za pitanja energije sprovodi kontrolu, procenjuje energetskusituaciju zgrade i Indeks energije (npr. energetski građevinski pasoš).Štaviše, savetnik preporučuje paket mera za uštedu energije, koji se može primeniti za dati objekat. U slučaju da se posle toga neka od predloženih

mera sprovede, treba da bude odgovarajuća za subvenciju.

Kroz poseban program, vlada može da stimuliše domaćinstva sa niskim primanjima da primene mere za uštedu energije. Domaćinstva sa niskim primanjima često žive u starim, loše izolovanim stambenim prostorima.Ova domaćinstva obično troše malo novca na izolaciju ili na energetskiekasne uređaje, dok se subvencije iz ovog specijalnog programa mogukoristiti za projekte koji informišu, savetuju ili pomažu domaćinstvima saniskim primanjima oko uštede energije i energetske ekasnosti.



78

Energetska komunalna preduzeća mogu se uključiti i u program meraenergetske ekasnosti za domaćinstva. Energetska industrija zajednosa Ministarstvom može da pokrene Akcioni plan za uštedu energije.Glavni fokus takvog plana može da se bavi upotrebom energije od strane

malih krajnih potrošača kroz savetodavne usluge i subvencije za ušteduenergije.

Model IIITakozvani Program zelenog fonda za vlasnike privatnih kuća ili zadružnihdomaćinstava koja žele da sagrade ili rekonstruišu kuće radi dobijanjahipoteke sa nižom kamatnom stopom za stambeni prostor sa značajnovišim energetskim standardom. Program zelenog fonda biće državnosredstvo za poreski podsticaj gde se privatni novac koristi za projekte

investiranja sa koristima za životnu sredinu, kao što je izdrživa izgradnja.Investiranje u Program zelenog fonda znači da individualni investitoridaju bankama svoj novac sa niskom kamatnom stopom. Ove banke ondanude jeftinije zajmove kroz zeleno nansiranje ekoloških projekata. Ovo podstiče primenu inovativnih ekoloških projekata sa nižim povraćajem zainvesticije nego što to imaju konvencionalni projekti, ali, na ovaj način,se i dalje mogu primeniti. Investitori dobijaju niže kamatne stope kadainvestiraju svoj novac u zeleni fond, ali za uzvrat dobijaju umanjenje poreza na njihove kamate.

Model IVProgram smanjivanja CO2 kao podrška jedinstvenim merama u okvirustarih građevinskih akcija gde će energetska ušteda biti sprovedena krozaktiviranje mera termoizolacije koje na drugom mestu nisu sprovedene.Ovo se primenjuje na izolaciju plafona podruma, plafona prvog sprata po kom se ne može hodati, i u slučaju renoviranja gipsom – izolacija naspoljnom zidu.

Program smanjivanja CO2 podržava implementaciju paketa mera koje sefokusiraju na naknadno uvođenje energetski ekasnih materijala i uređajau postojeće stambene objekte, zamenu stare toplotne izolacije i izgradnjekuća koje štede energiju.

Da bi se uskladili sa uslovima, treba da postoji mogućnost da se primeneili preporučeni paketi mera sa najmanje tri individualne mere ili dase dokaže CO2 smanjenje u određenom iznosu kg/m² površine poda igodišnje. U prvom slučaju treba primeniti renoviranje toplotnih instalacijai minimalne mere izolacije koje su na višem nivou od mera koje su



79

zakonom preporučene. U slučaju smanjenja CO2, zakonski minimalnizahtevi koji se odnose na toplotnu izolaciju treba da budu obavezni. Paketimera su npr. termoizolacija spoljnih zidova, renoviranje toplotnog sistema,termoizolacija krova, konverzija izvora toplotne energije, termoizolacija

plafona podruma/zemlja koja spaja spoljne zidove soba koje se greju,renoviranje prozora itd.

Karakteristike ovog modela su odsustvo ksnih zahteva, ali kriterijumrezultata je obavezno smanjenje CO2 u poređenju sa stanjem iz perioda pre modernizacije. .Finansijsko sredstvo kod ovog modela je zajam koji je proširen na vlasnikaobjekta, sa subvencionisanom kamatnom stopom koja je zasnovana na principu: što je veća ušteda energije, manja je kamatna stopa.

Model VOvaj model je primer uključivanje opštine u naknadno uvođenje energetskiekasnih materijala i uređaja u postojeće stambene objekte, prema sledećim principima: opština osniva Preduzeće za ekonomiju domaćinstva, čiji je ciljnaknadno uvođenje energetski ekasnih materijala i uređaja u sve stambeneobjekte sa više porodica, Preduzeće treba da razvije standardizovanu proceduru za super strukturiranje za jednu ili dve akcije navednih objekata,što je praćeno totalnim termalnim renoviranjem tih objekata. Preduzeće

unapred nansira sve radove i dobija povraćaj od investicija od prodajenovih stanova i dodatnog najma koji stvaraju novi stanari.

Model VIRadi ubrzavanja obnove stambenog fonda i angažovanja resursa bankarskihinstitucija za razvoj stambene izgradnje, državni program podrške zaobnovu stambenog fonda za davanje bankarskih garancija za zajmove jeusvojen. Državne garancije za kredite za izgradnju i naknadno uvođenjeenergetski ekasnih materijala i uređaja u postojeće stambene objekte

koji se primenjuje kao popravka zajedničkih delova (instalacija i dodatnidelovi blokova zgrada), modernizacija zajedničkih delova, rekonstrukcijazajedničkih delova, popravka, modernizacija i rekonstrukcija delova, primenljivi projekti i projekti fokusirani na smanjenje energetske potražnje.

Model VIIProgram / fond obezbeđuje bonus zajmu koji je uzet od strane zainteresovanihinvestitora. Stambeni objekti u kojima živi više ili jedna porodica, socijalnainfrastruktura koja pripada zajednici i zajedničkim stambenim objektima



80

primenljiva je za ovaj bonus. Proces razvoja i nansiranja projekata jekako sledi: projekat naknadnog uvođenja energetski ekasnih materijalai uređaja u postojeće stambene objekte se primarno nansira putemzajmova komercijalnih banaka proširenim na osnovu odgovarajuće prijave

za zajam uključujući rezultate energetske revizije datog objekta; investitoraplicira za bonus za naknadno uvođenje energetski ekasnih materijala iuređaja u postojeće stambene objekte putem odgovarajuće banke koja dajekredit. Rezultati odgovarajuće energetske revizije su priloženi uz takvu prijavu koja uključuje sledeće primenljive tipove projekata: modernizacijaunutrašnjeg sistema grejanja (smanjenje godišnje energetske potražnje);celokupna modernizacija (smanjenje godišnje energetske potražnje);modernizacija lokalnog izvora toplote i okružne grejne mreže (smanjenjegodišnjeg nivoa gubitka energije); veza sa okružnom grejnom mrežom

(smanjenje godišnjih troškova grejanja); konverzija konvencionalnihizvora energije u obnovljive. Osnova za izdavanje bonusa je energetskarevizija, koja mora da se elaborira u skladu sa postojećim propisima/ pravilnikom o obimu i obliku energetske revizije. Energetske revizijenansira investitor. Energetska revizija obezbeđuje detaljnu tehničku procenu objekta, dimenzioniranje energetski ekasnih mera u tehničkomi ekonomskom pogledu, izračunavanje uštede u troškovima za energiju igrejanje kao i udeo kredita u celokupnom iznosu investicije.

Model VIIIOvo je model potpisivanja ugovora o saradnji okružnih toplana i stambenihudruženja. Preduzeće investira u naknadno uvođenje energetski ekasnihmaterijala i uređaja u postojeće stambene objekte koji su potrošači energije.Otplata investicija sledi kroz tarife za grejanje. Konačno, pozitivan rezultatdogovora osetiće toplana, koja može da umanji svoj kapital i troškoveodržavanja koji se odnose na instalirani grejni kapacitet.

Model IX

Kreditna linija za energetsku ekasnost stambenih objekata, koja ima zacilj da omogući domaćinstvima da ostvare koristi energetske ekasnostiod unapeđivanja domaćinstava, tako što im daje zajmove i subvencijekroz lokalne banke koje učestvuju. Prihvatljivi potprojekti uključuju poboljšanja u smislu energetske ekasnosti kao što su termoizolacija,energetski ekasni prozori, ekasni (gas/biomasa) kotlovi i upotrebasolarne energije. Domaćinstva mogu dobiti subvencije. U slučaju da seusklade sa uslovima i odredbama Programa kreditne linije, domaćinstvaimaju pravo na renansiranje od xy% troškova investicije.



81

Nacionalni program za naknadno uvođenje energetski ekasnih materijala iuređaja u postojeće stambene objekte predviđa direktnu državnu subvencijuu iznosu osnovnog paketa mera koje su neophodne za naknadno uvođenjeenergetski ekasnih materijala i uređaja u postojeće stambene objekte. Da

bi se ovo sprovelo, potrebna je tehnička studija koju bi izradio kvalikovanitim za svaku zgradu. Preporuke se onda prenose u uputstva za popravku,radove na obnovi uključujući mere za uštedu energije.

Model XProgram modernizacije Programa za zgrade sa više porodica mogao bi biti nastavak uspešnog pilot programa. Ovaj model bi bio kombinacijadržavne i opštinske direktne subvencije sa sopstvenim fondovima vlasnikastanova, koje delimično mogu zameniti komercijalne banke. Ovaj program

treba zatim da primeni neka vrsta Državne stambene agencije i da započnesa pripremom energetske revizije, tehničke dokumentacije i tenderskedokumentacije za izbor izvođača radova.



82



83

ZAKLJUČAK

Jedan od osnovnih razloga da se zakoni Srbije, u oblasti primene obnovljivihizvora energije i zaštite životne sredine harmonizuju sa postojećimau Evopskoj uniji, predstavlja činjenica da je međunarodna regulativa umnogo čemu savremenija i razvijenija od zakonodavstva većine zemaljau tranziciji. Na procesu harmonizacije ekološkog zakonodavstva sazakonodavstvom Evropske unije intenzivno se radi u Republici Srbiji, prvensteveno zbog namere i težnje da ista postane članica EU, s jednestrane, kao i zbog činjenice da su i sve susedne zemlje sa kojima delimo

znatan broj prirodnih resursa već krenule tim putem.

Saglasno Strategiji, jedan od pet osnovnih prioriteta jeste racionalnaupotreba kvalitetnih energenata i povećanje energetske ekasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišćenju energije kod krajnjih korisnikaenergetskih usluga. Ovaj prioritet je značajan pre svega zbog usklađivanja proizvodnje energije sa realnim potrebama sektora potrošnje energije,ali i sa aspekta smanjenja uticaja sektora energetike na životnu sredinu, povoljnog uticaja na ekasnost privrede, standard građana i smanjenje

uvozne zavisnosti. Povećanje energetske ekasnosti je kao prioritet prepoznat i u okviru strategije kojom se uređuje privredni razvoj RepublikeSrbije do 2012. godine i u Nacionalnom programu zaštite životne sredine.Osim toga, racionalna upotreba energije i povećanje energetske ekasnostidanas su ključni elementi energetske politike velikog broja zemalja, ali iključni elementi održivog razvoja.

Zakonom o energetici (2004) uređeni su ciljevi energetske politike inačin njenog ostvarivanja, način organizovanja i funkcionisanja tržištaenergije, uslovi za uredno i kvalitetno snabdevanje kupaca energijom iuslovi za ostvarivanje bezbedne, pouzdane i ekasne proizvodnje energije,upravljanje sistemima prenosa, transporta i distribucije energije i načinobezbeđivanja nesmetanog funkcionisanja i razvoja ovih sistema, uslovi inačin obavljanja energetskih delatnosti, uslovi za ostvarivanje energetskeekasnosti i zaštite životne sredine u obavljanju energetskih delatnosti inadzor nad sprovođenjem ovog zakona.

U svim sektorima nalne potrošnje energije: industriji, zgradarstvui saobraćaju očito je višegodišnje zaostajanje u pogledu energetske



84

ekasnosti. Ono je evidentno kako u odnosu na razvijene evropske zemlje,tako i u odnosu na naše neposredno okruženje.

Kada se govori o energetski ekasnijem zgradarstvu misli se na osnivanje

podsticajnih fondova za poboljšanje toplotne zaštite postojećih stambenihzgrada, donošenje propisa o obavezi graditelja novih i vlasnika postojećihzgrada da pribave Sertikat o energetskoj ekasnosti zgrade.Povećanje energetske ekasnosti mora biti trajan proces u svim sektorimakorišćenja energije. To je danas redovna praksa u celom progresivnomsvetu.

Imajući u vidu da je u Republici Srbiji energija još uvek znatan instrumentsocijalne politike, razumno je da pariteti cena energenata i energetskih

usluga nisu realni. Međutim, to deluje destimulativno za aktivnosti povećanja energetske ekasnosti. Zbog toga je u cilju ostvarenja ove idejei radi njenog sistematskog povećanja neophodna vodeća uloga države.Postojeći pravni okvir nije dovoljano obavezujući za sektore potrošnje,u pogledu povećanja energetske ekasnosti. Pored dalje podrške raduAgencije za energetsku ekasnost država mora u narednom periodu što pre da donese zakon kojim se uređuje racionalna upotreba energije, osnujeFond za energetsku ekasnost i sprovede druge regulatorne, podsticajnei organizacione mere opisane u ovom poglavlju kako bi omogućila

realizaciju identikovanih prioritetnih tehničkih mera.

U Republici Srbiji postoji veliki tehnički potencijal za uštedu energije i primenu mera za povećanje EE u zgradarstvu. S druge strane, tzv. tržišni potencijal za povećanje EE je skromniji, pre svega iz sledećih razloga:

• ekonomska nesposobnost većeg dela populacije i drugih potrošačaenergije

• nedovoljna motivisanost za ulaganje(niske cene i neodgovarajući pariteti goriva i energije, normativna naplata potrošnje toplote u DG islično)

• još uvek nepovoljni uslovi kreditiranja• neinformisanost većeg dela populacije.

Energetska ekasnost objekta postaje njegova bitna prednost na tržištunekretnina. Mera postignute ekasnosti sertikuje se atestom na osnovu propisanih i ostvarenih vrednosti termičke zaštite objekta i utrošene

energije za grejanje i ostale potrebe zavisno od namene. Ključni pokazatelj



85

je godišnja potrošnja energije svedena na površinu stambenog objekta,odnosno jedinicu zapremine nestambenog objekta.

Prema Programu ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike

Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, denisane suaktivnosti i mere koje je potrebno realizovati do 2012. godine, kao i pri tom procenjene uštede, kada su u pitanju sektor industrije, sektor saobraćaja izgradarstva. Kada je u pitanju sektor zgradarstva, neophodne su sledećeaktivnosti:Prelazak sa grejanja na električnu energiju (procenjena godišnja ušteda od1.500 GWh):

• zamenom, sistemima daljinskog i centralnog grejanja ili prirodnog

gasa (zavisno od lokaliteta i sl.)• Zamena sijalica u domaćinstvima i poslovnim objektima (procenjena

godišnja ušteda od 701 GWh) :• subvencija cene sijalica prema krajnjim korisnicima• poreske olakšice• saradnja sa EPS-om• Donošenje novih propisa o spoljnim projektnim temperaturama

(procenjena ušteda energije grejanja od 10 %):

• smanjenje spoljnje projektne temperature na nivou države za 4 °C• smanjenje instalisane snage i investicionih troškova za grejanje

Dosledna primena JUS U J5.600 i drugih relevantnih standarda(procenjena ušteda energije za grejanje do 40 %):

• procenjeno smanjenje instalisane snage za grejanje za 30 – 40 %• usvojiti maksimalnu dozvoljenu godišnju vrednost nalne energije za

grejanje od 100 kWh/m²/god.

Ustanovljeni republički prosek za instalisanu snagu u objektimaizgrađenim nakon 1988. godine iznosi 160 W/m², umesto ostvarivih 95W/m², uz striktnu primenu standarda JUS U.J5. 600: Tehnički uslovi za projektovanje i građenje zgrada.

Prelazak sa paušalnog na obračun za grejanje TPV prema merenju potrošnjetoplotne energije

• procenjena ušteda energije za grejanje od 10 %



86

Osnivanje podsticajnih fondova za poboljšanje toplotne zaštite stambenihi nestambenih zgrada

• korišćenje budžetskih sredstava, namenska kreditna i donatorskasredstva uz sunansiranje vlasnika• za zamenu prozora i poboljšanje izolacije potrebno osnivanje

revolving fonda od oko 50 miliona evra

Zamena prozora

• potrebna sredstva: 936 miliona evra za višeporodične stambenezgrade i 1.326 miliona evra za jednoporodične stambene zgrade

• procenjena godišnja ušteda nalne energije za grejanje: 4,05 TWh zavišeporodične i 3,35 TWh za jednoporodične zgrade

• period otplate 7,1 do 10,8 godina uz godišnje uštede od 122,7 miliona evra• do 2012. predviđa se realizacija kojom bi se ostvarila ušteda od 10 %

od ovog potencijalaPoboljšanje izolacije zidova objekata

• potrebna sredstva: 341 miliona evra za višeporodične stambene

zgrade i 497,9 miliona evra za jednoporodične stambene zgrade• procenjena godišnja ušteda nalne energije za grejanje: 1,9 TWh za

višeporodične i 1,6 TWh za jednoporodične zgrade• do 2012. predviđa se realizacija kojom bi se ostvarila ušteda od 10 %

od ovog potencijala

Uvođenje pribavljanja sertikata EE za zgrade

• dugoročna mera saglasna direktivi EU 2002/91/EC (EPBD) oenergetskim karakteristikama zgrada

Bitan energetski parametar su oblik i orijentacija objekta koji određujunjegovu meru izloženosti spoljašnjim klimatskim uticajima (temperatura,vetar, vlaga, sunčevo zračenje). Izborom odgovarajućeg oblika, orijentacijei položaja objekta, kao i odgovarajućim izborom konstruktivnih i zaštitnihmaterijala, može se postići energetska povoljnost objekta.

Energetska ekasnost se postiže i korišćenjem ekasnih sistema grejanja,



87

ventilacije, klimatizacije, pripreme tople vode i rasvete, uključujućii korišćenje otpadne toplote i obnovljive izvore energije koliko je tomoguće. Da bi se ovaj proces realizovao, neophodno je obezbeditiintegrisani pristup u ispunjenju uslova za postizanje energetske ekasnosti

u svim segmentima, zatim utvrditi sve bitne elemente metodologije zaodređivanje (izračunavanje) energetskih indikatora u našim uslovima,i najzad pripremiti odgovarajuća podzakonska akta kojima se uređuju pitanja energetske ekasnosti.

Sve mere za naknadno uvođenje energetski ekasnih materijala i uređajau postojeće stambene objekte bi trebalo da budu predmet subvencija uformi zajmova samo kada vode ka velikoj uštedi energije. Nivo podrške bi trebalo da bude u bliskom odnosu sa ekonomskim ciljevima i ciljevima

socijalne politike i ekološkim ciljevima. Mere bi trebalo kombinovatiu lako primenljivim paketima koji bi uključivali modernizaciju izvoratoplote i termo izolaciju zidova kao obavezne mere. Što se tiče nansijskihmodela, oni bi trebalo da pokrivaju direktnu podršku problematičnimdomaćinstvima u zgradama sa više porodica. Od velike je važnosti danansiranje ne obezbeđuje država već specijalizovane nansijske institucije(banke, fondovi). Trebalo bi izbegavati svaki nedostatak dokazanihtehničkih standarda za naknadno uvođenje energetski ekasnih materijalai uređaja u postojeće stambene objekte koji može da vodi ka zloupotrebi

javne podrške. Finansiranje mera samo putem subvencija nije stalno izavisi od trenutnog trenda domaće politike; treba ih pažljivo primenjivati.



88



89

LITERATURA

1. Božić V., Novaković S., „Ekonomija saobraćaja“, Ekonomskifakultet Beograd, 2008. godina2. Devetaković S., Gavrilović Jovanović B., Rikalović G., „Nacionalna

ekonomija“, udžbenik, CID, Beograd, 2005.3. Djoković E., Šećibović R., “Ekonomska geograja sveta –

priručnik”. CID, Beograd, 2004.4. Evropska komisija, Radni dokument osobolja komisije, Izveštaj

o napretku Srbije za 2010. godinu koji prati saopštenje komisijupućeno evropskom parlamentu i savetu, Strategija proširenja iključni izazovi za 2010-2011. godinu, Brisel, SEC(2010) 1330

5. Jovanović, O. (2010). Energetska ekasnost građevinskih objekata.Energetske tehnologije, 7(1), 36-42.6. Marković, J., Karić, D., & Đorđević, A. (2010). Fondovi EU namenjeni

pružanju podrške očuvanja životne sredine. Ecologica, 17(60), 535-539.7. Mihajlović, D., & Božinović, G. (2010). Instrumenti za

prevazilaženje barijera u postizanju energetske ekasnosti.Ecologica, 17(59), 401-405.

8. Mihajlović, D., & Živković, S. (2010). Globalni ekološki i ekonomski problemi u trećem milenijumu. Ecologica, 17(59), 437-440.

9. Mihić D., “Finansijsko računovodstvo”, Univerzitet Singidunum,2006.

10. Mikić, S. (2010). Uloga održivog razvoja i ekologije u nansiranjuekonomskih projekata EU. Ekonomski pogledi, (1), 79-83.

11. Milošević, V., & Đurić-Mijović, D. (2010). Dvostruke fasade kaokorak ka energetski održivim objektima. Nauka + Praksa, (13), 81-84.

12. Milutinović, S. (2004). Lokalna Agenda 21: Uvod u planiranjelokalnog održivog razvoja. Beograd: SKGO

13. Milutinović, S. (2004). Urbanizacija i održivi razvoj. Niš: Fakultet

zaštite na radu14. Nacionalna strategija održivog razvoja Republike Srbije 2008 -2017

15. Nacionalna strategija održivog razvoja RS16. Nacionalni program za integraciju u Evropsku uniju, Republika

Srbija, 2008, str. 80. http://www.seio.gov.rs/code/navigate.asp?Id=414

17. Najam, A., D. Runnalls, M. Halle (2007). Environment andGlobalization: Five Propositions. IISD

18. Pešić, R. (2002). Ekonomija prirodnih resursa i životne sredine.

Beograd: Poljoprivredni fakultet. Poglavlje1: ‘Održivi razvoj’



90

19. Petrović N, “Ekološki menadžment”, Fakultet organizacionihnauka, Beograd, 2007.

20. Program Evropske unije za region Balkana Albanija, Bosnai Hercegovina, Hrvatska, Bivša Jugoslovenska RepublikaMakedonija i Srbija i Crna GoraGeneralni Master plan saobraćajau Srbiji Završni izveštaj – Aneks I, oktobar 2009.

21. Republika Srbija, Vlada, „Nacionalna strategija o privrednomrazvoju Srbije od 2006. do 2012. godine“, Beograd, 2006.

22. Rosić I., „Rast, strukturne promene i funkcionisanje privrede –nacionalna makroekonomija“, Kragujevac, 2002.

23. Štetić S. (2006): Ekonomska geograja, Visoka turistička škola,Beograd

24. Šumarac, D. M. (2010). Energetska ekasnost zgrada u Srbiji -stanje i perspektive. Termotehnika, 36(1), 11-29.

25.

The Rio Declaration on Environment and Development (Rio deJaneiro, 1992), Agenda 21(Rio de Janeiro, 1992)26. Todorović, M., Ećim, O., & Martinović, I. (2010). Izbor prilaza

unapređenju energetske ekasnosti i održivosti zidanih zgrada.Materijali i konstrukcije, 53(4), 5-27.

27. WBGU (2004). Renewable energies for sustainable development:Impulses for renewables 2004. German Advisory Council onGlobal Change - Policy Paper 3.

28. Živković Z, Ilić M, „Upravljanje programima i projektima u javnom sektoru – Program „Krovovi Beograda“ 8. internacionalini

Simpozijum SINERGIJA, Bijeljina 2011.29. InoFin – Tailored nancing schemes for social housing retrotting,the co-operation project nanced under Intelligent Energy for EuropeProgram 2006-2008, (detaljni izveštaji na www.join-inon.eu)

30. BEEN – Baltic Energy Efciency Network for the building stock,the co-operation program nanced under European Union InterregIIIB Program 2005-2007 (detaljni izveštaji na www.been-online.net)

31. Effects des CO2-Gebaeudesanierungsprogramms 2007 – Bremer EnergieInstitut, InstitutWohnen und Umwelt,

InstitutfürStatistikUniversität Bremen, 2008 (detaljni izveštaji nawww.kfw.de)



91

• Zakon o planiranju i izgradnji (Službeni glasnik RS 72/09).• Nacionalna strategija o razvoju saobraćaja• Zakon o energetici, «Sl. glasnik RS», br. 84/2004• Zakon o javnim nabavkama. «Službeni glasnik RS», br. 116/2008• Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine

(„Službeni glasnik RS“, br.35/05)• Uredba o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja

energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do2012. godine („Službeni glasnik RS”, br. 17/07 i 73/07)

• Zakon o stanovanju (Sl. glasniku RS, br. 50/92, 76/92, 84/92,33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97,46/98, 26/01)

• Zakon o održavanju stambenih zgrada i stanova (»Sl. glasnik RS«, br. 44/95)

• Uredba o održavanju stambenih zgrada i stanova, («Službeniglasnik RS», broj 43/93)

http://www.energyobserver.com/naslovna.php?lang=1

Efikasnost - Final Prelom 30-08-2011

Documents

Transcript of Efikasnost - Final Prelom 30-08-2011