PRAKTIKUM IZ LABORATORIJSKIH TEHNIKA
152
UNIVERZITET U NOVOM SADU POLJOPRIVREDNI FAKULTET DEPARTMAN ZA VETERINARSKU MEDICINU Prof.dr Marko R. Cincović Prof.dr Branislava Belić Ivana Lakić, dr.vet.med. PRAKTIKUM IZ LABORATORIJSKIH TEHNIKA U PATOLOŠKOJ FIZIOLOGIJI Novi Sad, 2019.
Transcript of PRAKTIKUM IZ LABORATORIJSKIH TEHNIKA
UNIVERZITET U NOVOM SADU
POLJOPRIVREDNI FAKULTET
DEPARTMAN ZA VETERINARSKU MEDICINU
Prof.dr Marko R. Cincović Prof.dr Branislava Belić Ivana Lakić, dr.vet.med.
PRAKTIKUM IZ LABORATORIJSKIH TEHNIKA
U PATOLOŠKOJ FIZIOLOGIJI
Novi Sad, 2019.
2
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотеке Матице српске, Нови Сад
636.09:616-092]:001.891.53(075.8)(076)
ЦИНЦОВИЋ, Марко Р., 1984- Praktikum iz laboratorijskih tehnika u patološkoj fiziologiji / Marko R. Cincović, Branislava
Belić, Ivana Lakić. - Novi Sad : Poljoprivredni fakultet, Departman za veterinarsku medicinu,
2019 (Novi Sad : Feljton). - 150 str. : ilustr. ; 30 cm. - (Edicija Pomoćni udžbenik /
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad)
Tiraž 20. - Bibliografija.
ISBN 978-86-7520-475-6
1. Белић, Бранислава, 1956- 2. Лакић, Ивана, 1991-
а) Ветеринарска патолошка физиологија - Лабораторијске вежбе - Практикуми
COBISS.SR-ID 330783751
3
Prof.dr Marko R. Cincović Prof.dr Branislava Belić Ivana Lakić, dr.vet.med.
PRAKTIKUM IZ LABORATORIJSKIH TEHNIKA
U PATOLOŠKOJ FIZIOLOGIJI
Glavni i odgovorni urednik:
Prof.dr Nedeljko Tica, Dekan Poljoprivrednog fakulteta
Tehnički urednik:
Prof.dr Marko R. Cincović
Recenzenti:
Prof.dr Zdenko Kanački, u.n.o. Anatomija histologija i fiziologija životinja, Departman za
veterinarsku medicinu,Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Prof.dr Ivana Davidov, u.n.o. Patologija, Departman za veterinarsku medicinu, Poljoprivredni
fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Izdavač:
Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad
Zabranjeno preštampavanje i fotokopiranje. Sva prava zadržava izdavač.
Štampa:
Štamparija
Tiraž:
20
Odlukom nastavno-naučnog veća Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu od dana
-.-.- . rukopis je odobren za izdavanje kao osnovnii udžbenik
4
PREDGOVOR
Pored napisanog udžbenika Laboratorijske tehnike u patološkoj fiziologiji postojala je
potreba da se za studente ali i ostale kolege, koje žele da se bave laboratorijskim radom napiše i
praktikum iz ove oblasti. Praktičan rad je veoma značajan studentima i doktorima veterinarske
medicine, jer u praktičnom radu je neophodno doči do kvalitetnih i tačnih rezultata, koji će
kliničarima pomoći da potvrde ili odbace postavljenu radnu dijagnozu.
U poslednjim decenijama prošlog veka i u prvim decenijama ovog veka, došlo je do
otkrića i novih saznanja, u teoretskom smislu i u razvoju velikog broja laboratorijskih tehnika,
napravljen je veliki broj savremenih aparata, koji su kompjuterizovani i koji za mnogo kraće
vreme obezbeđuju reztultate analiza, koje su posebno značajne u hitnim slučajevima lečenja
životinja i bolesti kojima su one izložene. Poseban napredak, u ovom smislu, je doneo i razvoj
novih informacionih tehnologija i aparature, koji je neophodno upoznati za uspešan rad u
laboratoriji.Neke od opisanih tehnika se primenjuju i u drugim laboratorijama kod dijagnostike
velikog broja bolesti Ova znanja će studentima pomoći i u izučavanju mnogih drugih predmeta,
kod kojih se pojedinie od ovih tehnika i primenjuju.
U praktikumu su date smernice dobre laboratorijske prakse i sprovođenje laboratorijskog
ispitivanja, opisana je bezbednost u laboratorijskom radu i opisani su aparati i postupci u radu
istih, u laboratoriji za patološku fiziologiju i drugim laboratorijama Departmana za veterinarsku
medicinu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Tako je opisan rad na poluautomatskom
biohemijskom analizatoru, na automatskom biohemijskom analizatoru na hematološkom
analizatoru, na endokrinološkom analizatoru, na koagulometru i na aparatu za analizu
urina.Značajan segment ovog praktikuma je i rad na kliničko-laboratorijskom softveru, bez čijeg
upoznavanja nije moguće na efikasan i dobar način koristiti dobijene rezultate.
Pored navedenog, u praktikumu je opisana i veoma značajna unutrašnja kontrola
kvaliteta u svakodnevnom radu u laboratoriji.Praktikum je napisan jasnim jezikom sa postupcima
i uputstvima za rad na aparatima, veoma je lepo i dobro ilustrovan sa fotografijama, koje su
direktno snimane sa ekrana aparata.Delovi aparata su jasno opisani i svi ovi opisi procedure i
uputstva pomažu studentima ali i ostalim kolegama da na pravilan način koriste ove aparate a
time i dobijaju dobre rezultate.Posebno su uz svaki aparat opisanie i hemikalije i reagensi, koji
se koriste uz način puštanja u rad i završetak rada aparata.
Na samom kraju autori su napisali i deo, koji se odnosi na laboratorijske tehnike i
sticanje ličnih kompetencija, koje su podjednako značajne kao i ostali delovi ovog
udžbenika.Posebno ističemo da je ovaj udžbenik napisan u skladu sa akreditovanim nastavnim
planom i programom.
U nadi i želji da studentima na jednom mestu prkažemo za dosadašnji period i ovaj
trenutak, razvoj i značaj laboratorijskih tehnika u patološkoj fiziologiji i drugim predmetima,
očekujemo da će udžbenik biti prihvaćen od studenata i naučno stručne javnosti. Sve primedbe i
sugestije očekujemo u želji da sledeće izdanje bude još bogatije i da se laboratorijske tehnike
razviju na još viši stepen preciznosti i pouzdanosti.
U Novom Sadu, 02. septembar 2019. Autori
5
Sadržaj
Smernice dobre laboratorijske prakse i sprovođenje laboratorijskog ispitivanja……………….…6
Bezbednost u laboratorijskom radu………………………………………………………………24
Rad na poluautomatskom biohemijskom analizatoru…………………………………………….38
Rad na automatskom biohemijskom analizatoru………………………………………………....54
Rad na hematološkom analizatoru…………………………………………………………..……84
Rad na endokrinološkom analizatoru…………………………………………………………….94
Rad na koagulometru……………………………………………………………………………117
Rad na aparatu za analizu urina…………………………………………………………………119
Rad na centrifugama……………………………………………………………………….……120
Rad na kliničko-laboratorijskom softveru………………………………………………………123
Unutrašnja kontrola kvaliteta u svakodnevnom radu u laboratoriji………………………….….136
Faktori konverzije za preračunavanje vrednosti laboratorijskih parametara iz konvencionalnih
jedinica u SI jedinice…………………………………………………………………………....141
Literatura…………………………………………………………………………………….….150
6
SMERNICE DOBRE LABORATORIJSKE PRAKSE
("Sl. glasnik RS", br. 28/2008) I
SPROVOĐENJE LABORATORIJSKOG ISPITIVANJA
1. Oblast primene Smernice
Principi Dobre laboratorijske prakse (DLP) moraju se primeniti na sva pretklinička ispitivanja
bezbednosti supstanci, koje ulaze u sastav lekova za upotrebu u humanoj medicini, pesticida,
kozmetičkih proizvoda, lekova za upotrebu u veterinarskoj medicini, dodataka hrani, dodataka
hrani za životinje i industrijskih hemikalija. Supstance koje se ispituju, najčešće su sintetske
hemijske supstance, ali mogu biti i prirodnog ili biološkog porekla, a u nekim slučajevima, i živi
organizmi. Cilj ispitivanja ovih supstanci je prikupljanje podataka o njihovim karakteristikama
i/ili bezbednosti poštujući zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu.
Pretkliničko ispitivanje bezbednosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu obuhvaćeno principima
Dobre laboratorijske prakse odnosi se na rad u laboratoriji, stakleniku i u polju.
Osim posebnih izuzetaka predviđenih nacionalnim zakonodavstvom, principi Dobre
laboratorijske prakse primenjuju se na sva pretklinička ispitivanja bezbednosti po zdravlje ljudi i
životnu sredinu u cilju registracije ili izdavanja dozvole za stavljanje u promet lekova za upotrebu
u humanoj i veterinarskoj medicini, pesticida, dodataka hrani, dodataka hrani za životinje,
kozmetičkih i sličnih proizvoda, kao i za registraciju industrijskih hemikalija.
2. Definicije
2.1. Dobra laboratorijska praksa
Dobra laboratorijska praksa je sistem kvaliteta, koji se odnosi na organizacione postupke i uslove
u kojima se pretklinička ispitivanja bezbednosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu planiraju,
obavljaju, nadgledaju, beleže, arhiviraju i o njima izrađuju izveštaji.
2.2. Izrazi koji se odnose na organizaciju laboratorije za ispitivanje
1) Laboratorija za ispitivanje obuhvata zaposlene, prostorije i radnu jedinicu (e) neophodne za
obavljanje pretkliničkog ispitivanja bezbednosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu. U slučaju
multicentričnih ispitivanja, odnosno onih ispitivanja, koja se obavljaju na više mesta, pod
laboratorijom za ispitivanje se smatra mesto na kome radi rukovodilac ispitivanja i sva ostala
mesta ispitivanja koja se pojedinačno ili zajedno, mogu smatrati laboratorijom za ispitivanje.
2) Mesto ispitivanja je lokacija(e) na kojoj se obavlja jedna ili više faza ispitivanja.
7
3) Odgovorna osoba laboratorije za ispitivanje je osoba (e) koja je ovlašćena i odgovorna za
organizovanje i rad laboratorije za ispitivanje u skladu sa principima Dobre laboratorijske prakse.
4) Odgovorna osoba mesta ispitivanja (ukoliko je imenovana) je osoba (e) odgovorna da se faza
(e) ispitivanja, koja mu je poverena, obavi u skladu sa principima Dobre laboratorijske prakse.
5) Sponzor je pravno ili fizičko lice koje naručuje, finansira i/ili predlaže pretkliničko ispitivanje
bezbednosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
6) Rukovodilac ispitivanja je osoba odgovorna za celokupnu realizaciju pretkliničkog ispitivanja
bezbednosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
7) Glavni istraživač je osoba koja je, u slučaju kada se ispitivanja obavljaju na više od jednog
mesta, zadužena da radi u ime rukovodioca ispitivanja i snosi odgovornost za faze ispitivanja
koje su mu poverene. Odgovornost rukovodioca ispitivanja za celokupnu realizaciju ispitivanja
ne može biti preneta na glavnog (e) istraživača (e); pod ovim se podrazumeva i odobravanje
protokola ispitivanja i njegovih amandmana, odobravanje završnog izveštaja i izjave o
usaglašenosti sa svim primenljivim principima Dobre laboratorijske prakse.
8) Sistem obezbeđenja kvaliteta je definisani sistem, koji obuhvata i zaposlene, i koji postoji
nezavisno od izvođenja ispitivanja, a osmišljen je da odgovornoj osobi laboratorije za ispitivanje
obezbedi usaglašenost sa ovim principima Dobre laboratorijske prakse.
9) Standardni operativni postupci (SOP-ovi) su dokumentovani postupci u kojima je opisan način
na koji ispitivanje treba izvesti ili druge radnje koje nisu detaljno opisane u protokolu ispitivanja
ili u smernicama za ispitivanja.
10) Glavni plan predstavlja kompilaciju podataka koja služi kao pomoć prilikom procene
obavljenih poslova i praćenja ispitivanja u laboratoriji za ispitivanje.
2.3. Izrazi koji se odnose na pretkliničko ispitivanje bezbednosti po zdravlje ljudi i životnu
sredinu
1) Pretkliničko ispitivanje bezbednosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu (u daljem tekstu:
ispitivanje) predstavlja eksperiment ili seriju eksperimenata u toku kojih se supstance ispituju u
laboratorijskim uslovima ili u uslovima životne sredine, u cilju prikupljanja podataka o njihovim
karakteristikama i/ili bezbednosti radi njihovog podnošenja nadležnoj instituciji.
2) Kratkotrajno ispitivanje je ispitivanje koje se vrši u kratkom vremenskom periodu u toku koga
se koriste široko primenljive, rutinske metode ispitivanja.
3) Protokol ispitivanja je dokument u kome je definisan cilj ispitivanja i eksperimentalni postupci
koji će se koristiti u njegovoj realizaciji, kao i eventualni amandmani.
4) Amandmani protokola ispitivanja su sve namerne promene protokola ispitivanja izvršene
nakon datuma početka ispitivanja.
8
5) Odstupanje od protokola ispitivanja su nepredviđena odstupanja od protokola ispitivanja nakon
datuma početka ispitivanja.
6) Sistem za ispitivanje je svaki biološki, fizički ili hemijski sistem, odnosno njihove
kombinacije, koji se koriste u ispitivanju.
7) Neobrađeni podaci su svi originalni podaci i dokumentacija laboratorije za ispitivanje, ili
njihove overene kopije, koji su rezultat originalnih zapažanja i rada u toku ispitivanja. Pod
neobrađenim podacima se mogu smatrati i, na primer, fotografije, mikrofilm, kopije delova
mikrofilma, mediji za računarske sisteme, tonske zabeleške, podaci koji se čuvaju na
automatizovanim uređajima ili podaci, koji se čuvaju na bilo kom mediju za koji je potvrđeno da
je bezbedan za čuvanje podataka u vremenski predviđenom periodu naznačenom u tački 10.
8) Uzorak je svaki materijal koji je proizišao iz sistema za ispitivanje, a namenjen je za dalja
ispitivanja, analizu ili čuvanje.
9) Datum početka eksperimenta je datum kada su dobijeni prvi podaci vezani za ispitivanje.
10) Datum završetka eksperimenta je datum kada su dobijeni poslednji podaci vezani za
ispitivanje.
11) Datum početka ispitivanja je datum kada rukovodilac ispitivanja potpiše protokol ispitivanja.
12) Datum završetka ispitivanja je datum kada rukovodilac ispitivanja potpiše završni izveštaj.
2.4. Izrazi koji se odnose na supstancu koja se ispituje
1) Supstanca koja se ispituje je supstanca koja je predmet ispitivanja.
2) Referentna supstanca (kontrolna supstanca) je supstanca koja treba da obezbedi osnov za
poređenje sa supstancom koja se ispituje.
3) Serija je određena količina supstance koja se ispituje ili referentne supstance dobijena u toku
određenog proizvodnog ciklusa tako, da se očekuje da je uniformnih karakteristika.
4) Nosač je svaki agens koji se upotrebljava kao sredstvo za mešanje, raspršivanje ili rastvaranje
supstance koja se ispituje ili referentne supstance u cilju njihove lakše primene, odnosno upotrebe
na ili u sistemu za ispitivanje.
Principi dobre laboratorijske prakse
1. Organizacija i zaposleni u laboratoriji za ispitivanje
1.1. Odgovornosti rukovodstva laboratorije za ispitivanje
1) Svaka odgovorna osoba laboratorije za ispitivanje dužna je da obezbedi da se u laboratoriji za
ispitivanje kojom upravlja, poštuju principi Dobre laboratorijske prakse.
9
2) Odgovorna osoba mora najmanje da:
a) obezbedi izjavu kojom se utvrđuje odgovorna osoba u laboratoriji za ispitivanje u skladu sa
principima Dobre laboratorijske prakse;
b) obezbedi zadovoljavajući broj zaposlenih sa odgovarajućom kvalifikacijom, odgovarajuće
prostorije, uređaje i materijal za pravovremeno i ispravno izvođenje ispitivanja;
v) obezbedi vođenje evidencije o kvalifikaciji, obukama, iskustvu i opisu radnog mesta stručnog i
tehničkog osoblja;
g) obezbedi da zaposleni jasno razumeju zaduženja koja su im poverena i, ako je neophodno, da
obezbedi adekvatnu obuku za obavljanje tih zaduženja;
d) obezbedi utvrđivanje i primenu tehnički ispravnih i odgovarajućih Standardnih operativnih
postupaka i odobri sve originalne i izmenjene Standardne operativne postupke;
đ) obezbedi postojanje Sistema obezbeđenja kvaliteta, uključujući i zaposlene, kao i da obezbedi
da se ispunjenje zahteva kvaliteta izvodi u skladu sa principima Dobre laboratorijske prakse;
e) obezbedi da pre početka ispitivanja odgovorna osoba imenuje rukovodioca ispitivanja koji
ispunjava uslove u pogledu kvalifikacije, obuke i iskustva. Zamena rukovodioca ispitivanja mora
biti obavljena u skladu sa utvrđenim postupkom i mora biti dokumentovana;
ž) obezbedi da, u slučaju ispitivanja koje se obavlja na više od jednog mesta, ukoliko je potrebno,
bude imenovan glavni istraživač sa odgovarajućom kvalifikacijom, obukom i iskustvom za
vođenje faze(a) ispitivanja koja mu se poverava. Zamena glavnog istraživača mora biti obavljena
u skladu sa utvrđenim postupkom i mora biti dokumentovana;
z) obezbedi da rukovodilac ispitivanja dokumentovano odobri protokol ispitivanja;
i) obezbedi da rukovodilac ispitivanja dostavi kopiju odobrenog protokola ispitivanja
zaposlenima zaduženim za obezbeđenje kvaliteta;
j) obezbedi hronološko vođenje svih Standardnih operativnih postupaka;
k) obezbedi imenovanje osobe odgovorne za vođenje arhive;
l) obezbedi vođenje glavnog plana;
lj) obezbedi da sve isporuke laboratoriji za ispitivanje ispunjavaju zahteve primerene njihovoj
upotrebi u ispitivanju;
m) obezbedi, u slučaju ispitivanja koje se obavlja na više mesta, jasnu liniju komunikacije
između rukovodioca ispitivanja, glavnog istraživača, Sistema obezbeđenja kvaliteta i zaposlenih
koji učestvuju u ispitivanju;
10
n) obezbedi odgovarajući opis karakteristika ispitivane supstance i referentne supstance;
nj) ustanovi postupke koji potvrđuju da kompjuterizovani sistemi odgovaraju njihovoj
predviđenoj nameni i da su validirani, da se koriste i održavaju u saglasnosti sa principima Dobre
laboratorijske prakse.
3) U slučaju da se faza (e) ispitivanja obavlja na mestu ispitivanja, odgovorna osoba mesta
ispitivanja (ukoliko je imenovana) odgovorna je za sve napred navedeno, izuzev zahteva
predviđenih tačkom 1.1.2. g), i), j) i o).
1.2. Odgovornosti rukovodioca ispitivanja
1) Rukovodilac ispitivanja je osoba koja rukovodi ispitivanjem i koja je odgovorna za celokupnu
realizaciju ispitivanja i završni izveštaj.
2) Odgovornosti rukovodioca ispitivanja treba da obuhvate, ali ne i da se ograniče na, sledeće
funkcije:
a) odobri protokol ispitivanja i svaki njegov amandman datumom i potpisom;
b) obezbedi da zaposleni zaduženi za obezbeđenje kvaliteta pravovremeno dobiju kopiju
protokola ispitivanja i svih njegovih amandmana, kao i da u toku realizacije ispitivanja efikasno
komunicira sa zaposlenima zaduženim za obezbeđenje kvaliteta, u zavisnosti od potrebe;
v) obezbedi dostupnost protokola ispitivanja, njegovih amandmana i Standardnih operativnih
postupaka zaposlenima koji učestvuju u ispitivanju;
g) obezbedi da protokol ispitivanja i završni izveštaj kod ispitivanja koje se obavlja na više
mesta, identifikuje i definiše ulogu svakog glavnog(ih) istraživača i svake laboratorije za
ispitivanje i mesta ispitivanja koji su učestvovali u ispitivanju;
d) obezbedi rad u skladu sa postupcima navedenim u protokolu ispitivanja, proceni i
dokumentuje uticaj svakog eventualnog odstupanja od protokola ispitivanja na kvalitet i integritet
ispitivanja i, ako je neophodno, preduzme odgovarajuće korektivne mere; potvrdi odstupanja od
Standardnih operativnih postupaka u toku realizacije ispitivanja;
đ) obezbedi da su svi dobijeni neobrađeni podaci potpuno dokumentovani i zabeleženi;
e) obezbedi validaciju svih kompjuterizovanih sistema koji su korišćeni u toku ispitivanja;
ž) potpisom i datumom na završnom izveštaju potvrdi prihvatanje odgovornosti za valjanost
podataka i stepen usaglašenosti ispitivanja sa principima Dobre laboratorijske prakse;
z) obezbedi arhiviranje protokola ispitivanja, završnog izveštaja, neobrađenih podataka i ostalog
materijala, nakon završetka ispitivanja.
11
1.3. Odgovornosti glavnog istraživača
Glavni istraživač mora da obezbedi izvođenje svih faza ispitivanja, koje su mu poverene, u
saglasnosti sa principima Dobre laboratorijske prakse.
1.4. Odgovornosti zaposlenih koji učestvuju u ispitivanju
1) Zaposleni, koji učestvuju u ispitivanju, moraju biti upoznati sa svim delovima principa Dobre
laboratorijske prakse koji se odnose na njihovo učešće u ispitivanju.
2) Zaposleni, koji učestvuju u ispitivanju, moraju imati pristup protokolu ispitivanja i
Standardnim operativnim postupcima od značaja za njihov rad. Odgovornost za rad u skladu sa
uputstvima datim u tim dokumentima snose zaposleni koji učestvuju u ispitivanju.
Svako odstupanje od tih uputstava mora biti dokumentovano i dostavljeno direktno rukovodiocu
ispitivanja i/ili, u zavisnosti od slučaja, glavnom istraživaču(ima).
3) Zaposleni, koji učestvuju u ispitivanju, odgovorni su za pravovremeno i tačno zapisivanje
neobrađenih podataka u saglasnosti sa principima Dobre laboratorijske prakse, kao i za njihov
kvalitet.
4) Svi zaposleni, koji učestvuju u ispitivanju, moraju preduzeti sve mere zdravstvene zaštite kako
bi smanjili rizik po svoje zdravlje i obezbedili integritet ispitivanja. Zaposleni su dužni da
obaveste odgovornu osobu o svakoj promeni zdravstvenog stanja ili medicinskih uslova za koju
znaju, kako bi pravovremeno bili isključeni iz postupaka koji mogu uticati na ispitivanje.
2. Sistem obezbeđenja kvaliteta
2.1. Opšti deo
1) Laboratorija za ispitivanje mora raspolagati dokumentovanim Sistemom obezbeđenja kvaliteta
kojim se garantuje izvođenje ispitivanja u skladu sa ovim principima Dobre laboratorijske prakse.
2) Sistem obezbeđenja kvaliteta sprovodi jedna ili više osoba, dobro upoznatih sa postupcima
ispitivanja, koje imenuje odgovorna osoba laboratorije za ispitivanje i kojoj su direktno
odgovorne.
3) Ova osoba(e) ne sme učestvovati u izvođenju ispitivanja za čiju je kontrolu zadužena.
2.2. Odgovornost zaposlenih u Sistemu obezbeđenja kvaliteta
Odgovornost zaposlenih u Sistemu obezbeđenja kvaliteta uključuje, ali nije ograničena samo na,
sledeće funkcije:
1) posedovanje i čuvanje kopija svih odobrenih protokola ispitivanja i Standardnih operativnih
postupaka koji se koriste u laboratoriji za ispitivanje i pristup poslednjoj kopiji glavnog plana;
12
2) proveru da li protokol ispitivanja sadrži neophodne informacije koje se zahtevaju radi
postizanja usaglašenosti sa ovim principima Dobre laboratorijske prakse. Ova provera mora biti
dokumentovana;
3) vršenje provera kako bi se utvrdilo da li se sva ispitivanja obavljaju u saglasnosti sa ovim
principima Dobre laboratorijske prakse. Prilikom provera takođe treba utvrditi da li su protokol
ispitivanja i Standardni operativni postupci na raspolaganju svim zaposlenim i da li zaposleni
rade u skladu sa njima.
Postoje tri vrste pregleda koje su opisane u Standardnim operativnim postupcima Sistema
obezbeđenja kvaliteta:1) pregledi ispitivanja,2) pregledi laboratorija,3) pregledi postupaka.
Izveštaji ovih pregleda moraju se čuvati:
1) pregled završnog izveštaja kako bi se potvrdilo da su metode, postupci i zapažanja tačno i
potpuno opisani, kao i da li prikazani rezultati tačno i potpuno odražavaju neobrađene podatke
ispitivanja;
2) hitno obaveštavanje, u pisanoj formi, o svim rezultatima pregleda odgovorne osobe,
rukovodioca ispitivanja, glavnog istraživača(e) i, ukoliko je predviđeno, njima pretpostavljene
odgovorne osobe;
3) pripremu i potpisivanje izjave, koja se prilaže u završnom izveštaju, o vrsti i datumu
obavljenih pregleda, uključujući i fazu(e) pregledanog ispitivanja, kao i datume kada su rezultati
pregleda dostavljeni odgovornoj osobi i rukovodiocu ispitivanja, kao i glavnom istraživaču,
ukoliko je imenovan. Ova izjava služi takođe i kao potvrda da završni izveštaj odražava
neobrađene podatke ispitivanja.
3. Prostorije
3.1. Opšti deo
1) Laboratorija za ispitivanje mora biti odgovarajuće veličine, konstrukcije i na takvoj lokaciji,
kako bi ispunila zahteve ispitivanja i da bi smanjila na najmanju moguću meru smetnje koje
mogu uticati na valjanost ispitivanja.
2) Laboratorija za ispitivanje treba da bude projektovana tako da obezbeđuje zadovoljavajući
stepen razdvojenosti različitih aktivnosti čime je omogućeno pravilno izvođenje svakog
ispitivanja.
3.2. Prostorije u kojima su smešteni sistemi za ispitivanje
1) Laboratorije za ispitivanje moraju imati dovoljan broj prostorija ili prostor koji obezbeđuje
izolaciju sistema za ispitivanje i izolaciju pojedinačnih ispitivanja u kojima se koriste supstance
ili organizmi za koje se pretpostavlja ili zna da predstavljaju biološku opasnost (biohazardi).
13
2) Laboratorije za ispitivanje moraju imati na raspolaganju odgovarajuće prostorije ili prostor za
dijagnostikovanje, tretman i kontrolu bolesti, u cilju sprečavanja neprihvatljivog stepena
propadanja sistema za ispitivanje.
3) Laboratorije za ispitivanje moraju imati na raspolaganju prostorije ili prostor za čuvanje
isporučenog materijala i uređaja. Te prostorije ili prostor moraju biti odvojene od prostorija ili
prostora u kome su smešteni sistemi za ispitivanje i moraju biti odgovarajuće obezbeđeni od
širenja zaraze, kontaminacije i/ili propadanja.
3.3. Prostorije za rukovanje supstancama koje se ispituju i referentnim supstancama
1) Kako bi se sprečila kontaminacija ili zamena, prostorije ili prostor za prijem i čuvanje
supstanci koje se ispituju i referentnih supstanci, moraju biti odvojene od prostora za mešanje
supstanci koje se ispituju sa nosačem.
2) Prostorije ili prostor za čuvanje supstanci koje se ispituju moraju biti odvojene od prostorija ili
prostora u kome su smešteni sistemi za ispitivanje. Oni moraju biti primereni za očuvanje
njihovog identiteta, koncentracije, čistoće i stabilnosti, kao i za obezbeđenje adekvatnog čuvanja
opasnih materija.
3.4. Arhiva
Prostorije za arhiviranje treba da obezbede adekvatno čuvanje i pristup protokolima ispitivanja,
neobrađenim podacima, završnim izveštajima i uzorcima supstanci koje se ispituju i uzorcima.
Izgled arhive i uslovi u njoj moraju zaštiti ono što se u njoj nalazi od prevremenog uništenja.
3.5. Uklanjanje otpada
Rukovanje otpadom i njegovo uklanjanje mora se vršiti na način koji neće ugrožavati integritet
ispitivanja. To podrazumeva utvrđivanje odgovarajućih uslova za sakupljanje, čuvanje i
uklanjanje otpada, kao i odgovarajuće postupke za dekontaminaciju i transport.
4. Uređaji, materijal i reagensi
1) Uređaji, uključujući i validirane kompjuterizovane sisteme, koji se koriste za dobijanje,
čuvanje i pristup podacima, kao i za nadzor faktora životne sredine od značaja za ispitivanje,
moraju biti odgovarajuće smešteni, odgovarajuće konstrukcije i zadovoljavajućeg kapaciteta.
2) Uređaji koji se koriste u ispitivanju moraju se redovno pregledati, čistiti, održavati i kalibrisati
u skladu sa Standardnim operativnim postupcima. O ovim postupcima moraju se voditi izveštaji.
Kalibracija mora biti sledljiva do nacionalnih ili međunarodnih etalona, uvek kada je to moguće.
3) Uređaji i materijal koji se koriste u ispitivanju ne smeju negativno uticati na sisteme za
ispitivanje.
4) Hemikalije, reagensi i rastvori moraju biti označeni podacima o identitetu (i koncentraciji,
ukoliko je moguće), roku upotrebe i posebnim uslovima čuvanja. Podaci o izvoru, datumu
14
pripreme i stabilnosti moraju biti dostupni. Rok upotrebe se može produžiti na osnovu
dokumentovane evaluacije ili analize.
5. Sistemi za ispitivanje
5.1. Fizičko-hemijski
1) Uređaji koji se koriste za dobijanje podataka o fizičko-hemijskim karakteristikama supstanci
koje se ispituju moraju biti odgovarajuće smešteni, odgovarajuće konstrukcije i zadovoljavajućeg
kapaciteta.
2) Ispravnost fizičko-hemijskih sistema za ispitivanje mora biti obezbeđena.
5.2. Biološki
1) Radi obezbeđenja kvaliteta podataka moraju se obezbediti i održavati odgovarajući uslovi za
čuvanje, smeštaj, negu i rukovanje sa biološkim sistemima za ispitivanje.
2) Nakon prijema, životinjski i biljni sistemi za ispitivanje, moraju biti smešteni u karantin, do
završetka provere njihovog zdravstvenog stanja. U slučaju da dođe do neočekivanog uginuća ili
bolesti, takva serija se ne sme koristiti u ispitivanju a, u slučaju potrebe, mora se uništiti na
human način. Od datuma početka eksperimenta ispitivanja, sistem za ispitivanje mora biti bez
bilo koje bolesti ili stanja koje može uticati na cilj ili izvođenje ispitivanja. Sistem za ispitivanje
koji u toku ispitivanja oboli ili se ošteti mora biti izolovan i lečen, ako je to neophodno, radi
očuvanja integriteta ispitivanja. Svaka dijagnoza i lečenje bilo koje bolesti, pre ili u toku
ispitivanja, mora biti zabeleženo.
3) O poreklu, datumu prijema i opisu stanja u kome je sistem za ispitivanje prispeo mora se voditi
izveštaj.
4) Biološki sistemi za ispitivanje moraju se aklimatizovati na uslove ispitivanja u odgovarajućem
periodu pre prvog davanja/primene supstance koja se ispituje ili referentne supstance.
5) Sve informacije neophodne za potpunu identifikaciju sistema za ispitivanje moraju biti
naznačene na njihovom kavezu ili kontejneru. Pojedinačni sistemi za ispitivanje, koji moraju biti
izmeštani iz kaveza ili kontejnera u toku izvođenja ispitivanja, moraju biti obeleženi na
odgovarajući način, uvek kada je to moguće.
6) U toku upotrebe, kavezi ili kontejneri u kojima se nalaze sistemi za ispitivanje, moraju biti
čišćeni i higijenski održavani u odgovarajućim intervalima.
Svi materijali sa kojima sistem za ispitivanje dolazi u kontakt, mogu sadržati kontaminante do
stepena koji neće uticati na ispitivanje. Prostirku za životinje treba menjati u skladu sa važećom
praksom gazdinstva. Upotrebu sredstava za suzbijanje štetočina treba dokumentovati.
7) Sistemi za ispitivanje koji se koriste u terenskim ispitivanjima moraju biti smešteni tako da
prskanje i prethodna upotreba pesticida ne mogu uticati na ispitivanje.
15
6. Supstance koje se ispituju i referentne supstance
6.1. Prijem, rukovanje, uzorkovanje i čuvanje
1) Mora se voditi evidencija o karakteristikama supstance koja se ispituje i referentne supstance,
datumu prijema, roku upotrebe, primljenoj količini i količini upotrebljenoj u toku ispitivanja.
2) Moraju se odrediti postupci za rukovanje, uzorkovanje i čuvanje kako bi se obezbedio najviši
mogući stepen homogenosti i stabilnosti i kako bi se sprečila kontaminacija i zamena.
3) Na kontejneru(ima) za čuvanje moraju se naznačiti osnovni podaci o identitetu, roku upotrebe i
posebnim uslovima čuvanja.
6.2. Karakterizacija
1) Svaka supstanca koja se ispituje ili referentna supstanca mora biti pravilno označena (npr.
šifrom, CAS brojem [Chemical Abstracts Service Registry Number], imenom, biološkim
parametrima).
2) Identitet, uključujući i serijski broj, čistoću, sastav, koncentraciju ili druge karakteristike
neophodne za pravilno označavanje svake serije supstance koja se ispituje ili referentne supstance
moraju biti poznati za svako ispitivanje.
3) U slučaju da supstancu koja se ispituje dostavlja sponzor mora postojati mehanizam za proveru
identiteta supstance koja se ispituje, a koji priprema sponzor u saradnji sa laboratorijom za
ispitivanje.
4) Stabilnost supstance koja se ispituje i referentne supstance u uslovima čuvanja i ispitivanja,
moraju biti poznati za svako ispitivanje.
5) Ukoliko se supstanca koja se ispituje primenjuje ili upotrebljava sa nosačem, mora biti
određena homogenost, koncentracija i stabilnost supstance koja se ispituje u tom nosaču. Za
supstance koje se ispituju u terenskim ispitivanjima (npr. rezervoari za mešanje) ovo se može
odrediti posebnim laboratorijskim eksperimentima.
6) Uzorak za analitičko ispitivanje svake serije supstance koja se ispituje mora biti čuvan, osim u
slučaju kratkotrajnih ispitivanja.
7. Standardni operativni postupci
1) Laboratorija za ispitivanje mora imati pisane Standardne operativne postupke, koje odobrava
odgovorna osoba laboratorije za ispitivanje, a koji su namenjeni obezbeđenju kvaliteta i
integriteta podataka dobijenih u toj laboratoriji za ispitivanje. Reviziju Standardnih operativnih
postupaka mora odobriti odgovorna osoba laboratorije za ispitivanje.
16
2) Svako odeljenje laboratorije za ispitivanje ili prostor mora imati na raspolaganju važeće
Standardne operativne postupke bitne za aktivnosti koje se tu obavljaju. Kao dopuna Standardnih
operativnih postupaka može se koristiti objavljena stručna literatura, analitičke metode, članci i
priručnici.
3) Odstupanja od Standardnih operativnih postupaka, koja se odnose na ispitivanje, moraju biti
dokumentovana i odobrena od strane rukovodioca ispitivanja i glavnog(ih) istraživača, ukoliko je
imenovan.
4) Za sledeće vrste aktivnosti moraju postojati Standardni operativni postupci, što ne isključuje
postojanje i drugih. Detalji navedeni za svaku od stavki dati su kao primer.
1. Supstance koje se ispituju i referentne supstance
Prijem, identifikacija, obeležavanje, rukovanje, uzorkovanje i čuvanje.
2. Uređaji, materijal i reagensi
a) Uređaji:
upotreba, održavanje, čišćenje i kalibracija.
b) Kompjuterizovani sistemi
validacija, rad, održavanje, bezbednost, promena kontrole i back-up.
v) Materijal, reagensi i rastvori:
priprema i obeležavanje.
3. Vođenje evidencije, izveštavanje, čuvanje i dostupnost
Kodiranje ispitivanja, prikupljanje podataka, priprema izveštaja, sistemi za katalogizaciju,
rukovanje podacima, uključujući i upotrebu kompjuterizovanih sistema.
4. Sistem za ispitivanje (ukoliko je neophodno)
1) Priprema prostorija i spoljašnjih uslova u prostorijama za smeštaj sistema za ispitivanje.
2) Postupci za prijem, transfer, odgovarajući smeštaj, karakterizaciju, identifikaciju i negu
sistema za ispitivanje.
3) Priprema sistema za ispitivanje, nadzor i pregled pre, u toku i na kraju ispitivanja.
4) Postupanje sa sistemima za ispitivanje za koje je u toku ispitivanja utvrđeno da su umirući ili
već uginuli.
17
5) Sakupljanje, identifikacija i rukovanje uzorcima, uključujući i obdukcione i histopatološke
preglede.
6) Raspoređivanje sistema za ispitivanje na zemljištu za ispitivanje.
5. Postupci za obezbeđenje kvaliteta
Učešće zaposlenih zaduženih za obezbeđenje kvaliteta u planiranju, vremenskom određivanju,
izvođenju, dokumentovanju i izveštavanju o izvršenim pregledima.
8. Ispitivanje
8.1. Protokol ispitivanja
1) Pre početka svakog ispitivanja treba pripremiti protokol ispitivanja u pisanoj formi. Protokol
ispitivanja mora biti odobren datumom i potpisom rukovodioca ispitivanja i verifikovan u
pogledu usaglašenosti sa principima Dobre laboratorijske prakse datim u Delu II tačka 2.2.b), od
strane zaposlenih zaduženih za obezbeđenje kvaliteta. Protokol ispitivanja mora takođe biti
odobren i od strane sponzora i odgovorne osobe laboratorije za ispitivanje, ukoliko je to
predviđeno nacionalnim propisima ili zakonima države u kojoj se vrši ispitivanje.
2) (a) Amandmane protokola ispitivanja mora obrazložiti i odobriti rukovodilac ispitivanja
datiranim potpisom i njih treba priložiti uz protokol ispitivanja.
(b) Odstupanja od protokola ispitivanja moraju biti blagovremeno opisana, obrazložena,
potvrđena i datirana od strane rukovodioca ispitivanja i/ili glavnog(ih) istraživača i priložena uz
neobrađene podatke ispitivanja.
3) U slučaju kratkotrajnih ispitivanja može se koristiti glavni plan ispitivanja dopunjen prilozima
specifičnim za ispitivanje.
8.2. Sadržaj protokola ispitivanja
Protokol ispitivanja treba da sadrži sledeće podatke, što ne isključuje i dodatne informacije:
1) Identifikacija ispitivanja, supstance koja se ispituje i referentne supstance
a) Opisni naslov ispitivanja;
b) Izjava u kojoj je navedena vrsta i cilj ispitivanja;
v) Identifikacija supstance koja se ispituje kodom ili imenom (IUPAC [International Union of
Pure and Applied Chemistry]; CAS broj [Chemical Abstracts Service Registry Number], biološki
parametri, itd.);
g) Podaci o referentnim supstancama koje će se koristiti.
18
2) Podaci o sponzoru i laboratoriji za ispitivanje
a) Ime i adresa sponzora;
b) Ime i adresa svih laboratorija za ispitivanje i mesta ispitivanja koje su uključene u ispitivanje;
v) Ime i adresa rukovodioca ispitivanja;
g) Ime i adresa glavnog(ih) istraživača, i naziv faze(a) ispitivanja koju mu je rukovodilac
ispitivanja poverio i za koju je odgovoran.
3) Datumi
a) Datum odobravanja protokola ispitivanja potpisan od strane rukovodioca ispitivanja. Datum
odobravanja protokola ispitivanja potpisan od strane sponzora i odgovorne osobe laboratorije za
ispitivanje, ukoliko se to zahteva nacionalnim propisima ili zakonima države u kojoj se vrši
ispitivanje.
b) Predviđeni datum početka i završetka eksperimenata.
4) Metode ispitivanja
Navođenje OECD smernica za ispitivanje ili drugih smernica ili metoda koje će se koristiti.
5) Posebni dodaci (ukoliko su neophodni)
a) Opravdanost izbora sistema za ispitivanje;
b) Karakteristike sistema za ispitivanje, kao što su vrsta, soj, podsoj, izvor, broj, raspon telesne
težine, pol, starost i druge bitne informacije;
v) Način primene (administracije) i razlozi njenog izbora;
g) Dozni nivoi i/ili koncentracija(e), učestalost i trajanje primene odnosno administracije;
d) Detaljne informacije o eksperimentalnom modelu, uključujući i hronološki opis toka
ispitivanja, svih metoda, materijala i uslova, vrste i učestalosti analiza, merenja, zapažanja i
ispitivanja koje treba obaviti, kao i o statističkim metodama, ukoliko su korišćene.
6) Zapisi
Spisak zapisa koje treba čuvati.
8.3. Izvođenje ispitivanja
1) Svakom ispitivanju treba dodeliti posebnu oznaku kojom moraju biti označena i sva
dokumenta i materijal koji tom ispitivanju pripadaju.
19
Svi uzorci poreklom iz ispitivanja moraju biti označeni na način koji potvrđuje njihovo poreklo.
Ovakav način označavanja treba da omogući sledljivost pogodnu za uzorke i ispitivanje.
1) Ispitivanje mora biti izvedeno u skladu sa protokolom ispitivanja.
2) Svi podaci dobijeni u toku ispitivanja moraju biti zabeleženi odmah, brzo, tačno i čitko od
strane osobe zadužene za unos podataka. Svaki unos podataka mora biti potpisan ili parafiran i
datiran.
3) Sve izmene neobrađenih podataka moraju biti izvršene tako da ne dođe do brisanja prethodnih
podataka; razlog izmene mora biti naveden. Osoba koja je izvršila izmenu mora to potvrditi
svojim potpisom ili parafom i datumom.
4) Podaci dobijeni direktnim unosom u računar moraju se identifikovati u toku unosa od strane
osobe odgovorne za direktni unos podataka. Kompjuterizovani sistem mora biti konstruisan tako
da omogućava sledljivost svih unetih podataka i da označi svaku izmenu bez brisanja prethodno
unetih podataka. On takođe mora da omogući povezivanje svih izmena podataka sa osobama koje
su ih izvršile, na primer, upotrebom datiranog elektronskog potpisa sa naznačenim vremenom
potpisivanja. Razlozi izmena moraju se navesti.
9. Izveštavanje o rezultatima ispitivanja
9.1. Opšti deo
1) Završni izveštaj mora biti pripremljen za svako ispitivanje. U slučaju kratkotrajnih ispitivanja,
može se koristiti standardna forma završnog izveštaja uz koju se mogu priložiti dodaci, specifični
za ispitivanje.
2) Glavni istraživači ili istraživači, koji su učestvovali u ispitivanju moraju svoje izveštaje
potpisati i datirati.
3) Završni izveštaj mora potpisati i datirati rukovodilac ispitivanja, čime on ujedno prihvata i
odgovornost za validnost podataka. Stepen usaglašenosti ispitivanja sa principima Dobre
laboratorijske prakse mora biti naveden.
4) Ispravke i dopune završnog izveštaja moraju biti pripremljene u formi amandmana. U
amandmanima treba jasno navesti razloge ispravki ili dopuna. Svi amandmani moraju biti
potpisani i datirani od strane rukovodioca ispitivanja.
5) Promena forme završnog izveštaja, u cilju njegovog usaglašavanja sa zahtevima nacionalnog
postupka registracije ili nadležne institucije, ne smatra se ispravkom, dopunom ili amandmanom
završnog izveštaja.
9.2. Sadržaj završnog izveštaja
Završni izveštaj treba da sadrži, ali ne mora biti ograničen na, sledeće podatke:
20
1) Identifikacija ispitivanja, supstance koja se ispituje i referentne supstance
a) Opisni naslov ispitivanja;
b) Identifikacija supstance koja se ispituje kodom ili imenom (IUPAC; CAS broj, biološki
parametri, itd.);
v) Identifikacija referentne supstance imenom;
g) Karakteristike supstance koja se ispituje uključujući čistoću, stabilnost i homogenost.
2) Podaci o sponzoru i laboratoriji za ispitivanje
a) Naziv i adresa sponzora;
b) Naziv i adresa svih laboratorija za ispitivanje i mesta ispitivanja uključenih u ispitivanje;
v) Ime i adresa rukovodioca ispitivanja;
g) Ime i adresa glavnog(ih) istraživača i naziv faze(a) ispitivanja koja mu je poverena, ukoliko je
neophodno;
d) Ime i adresa istraživača koji su dostavili izveštaje koji su uključeni u završni izveštaj.
3) Datumi
Datum početka i završetka eksperimenata.
4) Izjave
Izjava o stanju Sistema obezbeđenja kvaliteta u kojoj su navedene vrste i datumi obavljenih
pregleda, uključujući i preglede faze(a) i datume dostavljanja izveštaja o rezultatima pregleda
odgovornoj osobi i rukovodiocu ispitivanja, kao i glavnom istraživaču(ima), ako je neophodno.
Ova izjava služi takođe i kao potvrda da su u završnom izveštaju prikazani neobrađeni podaci.
5) Opis materijala i metoda ispitivanja
a) Opis materijala i metoda ispitivanja koje su korišćene u ispitivanju;
b) Navođenje OECD smernica za ispitivanje ili drugih smernica ili metoda ispitivanja.
6) Rezultati
a) Kratak pregled rezultata;
b) Sve informacije i podaci koji se zahtevaju u protokolu ispitivanja;
21
v) Prikaz rezultata, uključujući i preračunavanje i određivanje statističke značajnosti;
g) Procena i diskusija rezultata i, gde je to neophodno, zaključci.
7) Arhiva
Mesto(a) na kome se čuvaju protokol ispitivanja, uzorci supstanci koje se ispituju i referentnih
supstanci, uzorci, neobrađeni podaci i završni izveštaji.
10. Arhiviranje i čuvanje izveštaja i materijala
10.1. Do isteka perioda propisanog od strane nadležne institucije, u arhivi se mora čuvati:
1) Protokol ispitivanja, neobrađeni podaci, uzorci supstanci koje se ispituju i referentnih
supstanci, uzorci i završni izveštaj svakog ispitivanja;
2) Izveštaji svih pregleda izvedenih od strane zaposlenih zaduženih za Sistem obezbeđenja
kvaliteta, kao i glavni plan;
3) Izveštaji o kvalifikaciji, obukama, iskustvu i opisu radnih mesta zaposlenih;
4) Izveštaji i dokumentacija o održavanju i kalibraciji uređaja;
5) Dokumentacija o validaciji kompjuterizovanih sistema;
6) Hronološki pregled svih Standardnih operativnih postupaka;
7) Izveštaj o nadzoru životne sredine.
Ukoliko period čuvanja nije propisan, svako konačno uklanjanje materijala koji pripada
ispitivanju mora biti dokumentovano.
U slučaju da su uzorci supstance koja se ispituje i referentne supstance, kao i uzorci uklonjeni pre
isteka zahtevanog perioda čuvanja, iz bilo kog razloga, to mora biti opravdano i dokumentovano.
Uzorke supstanci koje se ispituju i referentnih supstanci, kao i uzoraka treba čuvati sve dok
njihov kvalitet omogućava ponavljanje ispitivanja.
10.2. Materijal koji se čuva u arhivi mora biti kataloški označen, tako da omogućava uredno
čuvanje i lakše pronalaženje.
10.3. Pristup arhivi mogu imati samo zaposleni sa ovlašćenjem odgovorne osobe. Unošenje
materijala u arhivu ili iznošenje iz nje mora biti zapisano na odgovarajući način.
10.4. U slučaju prestanka rada laboratorije za ispitivanje ili ugovorne arhive i ukoliko nema
pravnog naslednika, arhiva se mora preneti u arhivu sponzora ispitivanja.
22
Sprovođenje laboratorijskog ispitivanja
Standardizovan postupak sprovođenja laboratorijskih ispitivanja podrazumeva: � prijem i
razmatranje zahteva/ponuda, � prihvatanje zahteva, ponuda i/ili potpisivanje ugovora o
ispitivanju, � uzorkovanje, � prijem i evidenciju uzoraka, � pripremu uzorka za ispitivanje,
ispitivanje uzoraka, � analizu rezultata i logičku kontrolu ispitivanja, � izradu izveštaja o
ispitivanju i � verifikaciju ispitivanja i izdavanje izveštaja o ispitivanju.
Prijem zahteva i/ili potpisivanje ugovora o ispitivanju - Na osnovu zahteva korisnika
tehnički rukovodilac laboratorije u razgovoru sa neposrednim izvršiocima ispitivanja utvrđuje
mogućnosti za realizaciju traženih laboratorijskih ispitivanja. Ako je odluka pozitivna pristupa se
izradi ponude i po njenom prihvatanju, izradi ugovora.
Uzorkovanje - Na osnovu prihvaćenog zahteva za ispitivanje, ponude ili potpisanog
ugovora vrši se uzorkovanje. Uzorkovanje može da vrši ovlašćeni predstavnik laboratorije ili sam
naručilac ispitivanja. Kada je uzimanje uzoraka u nadležnosti laboratorije koriste se
odgovarajućim standardima definisani postupci i/ili primenjuju definisane statističke tehnike za
izbor uzoraka. Uzorkovanje se vrši na više načina, zavisno od: � predmeta i mesta ispitivanja, �
prirode materijala, � metoda uzorkovanja, � standarda po kojima se ispituje, � pravilnika i �
opštih tehničkih uslova. Uzorci se označavaju etiketama a na osnovu njih se po potrebi naručiocu
ispitivanja izdaje zapis o uzimanju uzoraka. Zapis o uzorkovanju sadrži sve relevantne
informacije vezane za postupak uzorkovanja. Ukoliko je uzorkovanje specifično ili je ugovoren
veći broj uzoraka i u dužem vremenskom periodu, onda se vrši izrada plana uzorkovanja.
Prijem i evidencija uzoraka - Rukovanje uzorcima za ispitivanje podrazumeva postupanje
sa uzorcima od mesta uzorkovanja preko ispitivanja pa do odlaganja ispitanog uzorka ili
njegovog ostatka. Kvalitet uzoraka u velikoj meri zavisi od ispravnog rukovanja koje obuhvata: ƒ kondicioniranje i pakovanje uzoraka pre transporta (u potrebnim uslovima temperature, vlažnosti
i dr), � transport i dostavljanje uzoraka, � prijem uzoraka u laboratoriju, � šifriranje uzoraka, �
ispitivanje uzoraka, � čuvanje ostatka ili dela uzorka i � odlaganje ostatka uzoraka. Posebnu
pažnja se posvećuje propisnom pakovanju i transportu uzoraka kako ne bi došlo do promene
vlažnosti i strukture uzoraka u kontaktu sa vodom, usled delovanja vetra ili direktnih sunčevih
zraka i usled potresa i vibracija pri transportu. Pakovanje, obeležavanje i transport uzoraka vrši se
prema odgovarajućem standardu. Svi uzorci koji su doneti na ispitivanje u laboratoriju
(dostavljeni od strane naručioca ispitivanja ili od strane predstavnika laboratorije) uvode se u
laboratorijsku knjigu ulaza uzoraka gde se uzorcima dodeljuje šifra koja prati uzorak kroz celu
laboratoriju i u svim dokumentima laboratorije do izveštaja o ispitivanju. Ukoliko uzorke
dostavlja naručilac ispitivanja, uzorci se pregledaju i obavezno popunjava zapisnik o prijemu i
skladištenje uzorka u koji se, prema potrebi, upisuju primedbe koje se unose i u laboratorijsku
knjigu ulaza uzoraka. Zapisnik potpisuju donosilac uzorka - naručilac i predstavnik laboratorije.
Uzorci se odlažu i čuvaju na predviđeno mesto na način kako je to predviđeno standardima i
metodama ispitivanja, odnosno u prostoriji u kojima su temperatura i vlažnost prilagođeni za
očuvanje prirodnog stanja uzorka. U ovoj prostoriji oni ostaju do početka ispitivanja. Obzirom na
prirodu uzoraka koji se ispituju u laboratoriji, praksa je da se kontrolni uzorci ne čuvaju, osim
ako se to ne ugovori sa naručiocem ispitivanja uz posebno definisanje stanja u kome se uzorak
može čuvati. U tom slučaju kontrolni uzorci se čuvaju do ugovorenog roka pod propisanim
uslovima u odgovarajućoj zbirci i pod brojem pod kojim je uzorak primljen u laboratoriju.
Priprema uzoraka i opreme za ispitivanja - Priprema uzoraka za ispitivanje vrši se
prema vrsti zahtevanih ispitivanja od strane naručioca i na osnovu metoda ispitivanja pojedinih
23
parametara. Za rukovanje i održavanje opreme u ispravnom stanju zadužena su lica koja rukuju
opremom prema uputstvima za rukovanje. Laboratorija vodi evidencione kartone za opremu i
merila koja se koriste prilikom ispitivanja a ona se redovno etalonira.
Tok ispitivanja i tačnost merenja na uzorcima - U laboratoriji se koriste standardizovane
metode ispitivanja, koje zadovoljavaju potrebe korisnika i koje su prikladne za ispitivanje u
laboratoriji. Neposredno pored prostora gde se vrši priprema i ispitivanje uzoraka nalaze se
kompletne metode ispitivanja i uputstva za rukovanje opremom sa kojom se vrši ispitivanje.
Analiza rezultata i logička kontrola ispitivanja - Nakon završenih ispitivanja rezultati se,
sa brojevima uzoraka kao u laboratorijskoj knjizi ulaza uzoraka, upisuju u odgovarajuće zapise za
svaku metodu ispitivanja a za neke metode ispitivanja rade se i izlazni dijagrami. Prilikom
upisivanja rezultata vrši se logička kontrolu. Logička kontrola podrazumeva upoređivanje
dobijenih izmerenih vrednosti sa važećim standardima, uobičajenim vrednostima, ranije
utvrđenim vrednostima sa srodnim uzorcima, i sl. U procesu logičke kontrole dobijene izmerene
vrednosti se moraju staviti u odnos sa mogućim uticajima i smetnjama u okruženju, elementima
rada opreme i drugim uslovima rada u vreme izvođenja ispitivanja. Logička kontrola izmerenih
vrednosti je obavezna aktivnost tokom celokupnog procesa ispitivanja, koja ima direktni povratni
uticaj na tok ispitivanja. Rezultati logičke kontrole mogu uticati na pojavu sumnje u valjanost
rezultata i tada se vrši ponavljanje ispitivanja. Prilikom analize rezultata ispitivanja dolazi do
izražaja teorijsko i praktično znanje učesnika u ispitivanju. Kada to ispitna metoda zahteva ili to
doprinosi pojašnjenju rezultate ispitivanja prate odgovarajući prilozi koji ilustruju tok ili rezultate
(fotografije, dijagrami).
Izrada izveštaja o ispitivanju - Nakon završenih laboratorijskih ispitivanja radi se izveštaj
o ispitivanju tako što se svi rezultati analiza ispitivanih uzoraka prikazuju tabelarno i/ili grafički.
Ostali podaci koji su neophodni za izradu izveštaja o ispitivanju (podaci o korisniku usluga,
mestu uzorkovanja, samom uzorku, postupku uzorkovanja i metodama ispitivanja i dr) unose se u
izveštaj na osnovu zahteva, ponude i/ili ugovora sa korisnikom, prijemnog lista uzorka. U
izveštaju se navode i informacije o specifičnim uslovima ispitivanja: � da se rezultati ispitivanja
odnose samo na ispitivane uzorke, � ako je uzorak oštećen, � ako uzorkovanje nije adekvatno
izvršeno, � ako su ispitivanja ponovljena. U slučaju da je laboratorija vršila uzorkovanje u
izveštaj se dodaju podaci o uzorkovanju i rukovanju (količina i vrsta uzoraka, mesto uzorkovanja,
na osnovu koje metode, po kom standardu, pravilniku, tehničkom uslovu je sačinjen i ugovoren
program uzorkovanja). Ukoliko predstavnik laboratorije nije izvršio uzorkovanje, jasno se
naznačuje ko je izvršio uzorkovanje. Predstavnik laboratorije je obavezan da vrši nadzor nad
uzorkovanjem.
Rukovanje ispitanim uzorcima - Nakon završetka procesa ispitivanja vrši se klasifikacija
i uklanjanje ispitanog materijala. Klasifikovani otpad se privremeno odlaže na predviđeni prostor
u laboratoriji a zatim se iznosi u kontejnere i privremene deponije. Kada postoji potreba da se
ispitani uzorak ili njegov deo čuva, postupa se kako je to precizirano ugovorom.
24
BEZBEDNOST U LABORATORIJSKOM RADU
Biološka bezbednost ili biobezbednost je primena bezbednosnih procedura u radu sa
biološkim materijalom, korišćenje lične zaštitne opreme, kao i pravilna upotreba mera i sredstava
za suzbijanje i prevenciju širenja bioloških agenasa, u cilju sprečavanja štetnih dejstva živih
mikroorganizama na ljude, životinje ili na životnu sredinu.
Bezbednost na radu podrazumeva aktivno učešće zaposlenih u laboratoriji i preuzimanje
inicijative u cilju unapređenja bezbednosti. Bezbednost na radu u laboratoriji predstavlja
postupke kojima se obezbeđuje bezbednost od hemijskih, mikrobioloških i fizičkih opasnosti po
zaposlene, posetioce, opšte stanovništvo i životnu sredinu. Bezbednost u laboratoriji
podrazumeva bezbednost u svim fazama ciklusa rada u laboratoriji: pre-analitičkoj (uzimanje ili
prijem uzoraka), analitičkoj fazi (pravilno i bezbedno rukovanje biološkim materijalom) i post-
analitičkoj fazi (izdavanje rezultata), kao i bezbedno odlaganje uzoraka i otpada nakon završenog
rada.
Suštinska primena biološke bezbednosti je procena rizika. Procenu rizika treba da obavljaju
pojedinci koji su najbolje upoznati sa specifičnim karakteristikama organizama, opremom i
procedurama koje treba upotrebiti, kao i sa opremom za čuvanje i raspoloživim prostorijama.
Direktor laboratorije ili glavni istraživač odgovoran je za sprovođenje te adekvatne i
blagovremene procene rizika, kao i za tesnu saradnju sa komitetom za bezbednost date institucije
i osobljem zaduženim za biološku bezbednost, na obezbeđivanju odgovarajuće opreme i
prostorija raspoloživih za realizaciju posla koji se razmatra. Kada se jednom obavi, na procenu
rizika trebalo bi se rutinski vraćati, uzimajući u obzir pribavljanje novih podataka od važnosti za
nivo rizika kao i druge relevantne nove informacije iz naučne literature. Procena rizika treba da
obuhvata sledeće korake:
Identifikovanje opasnosti – utvrdjivanje opasnosti sa kojima se suočavamo u laboratoriji i
potencijalni neželjeni efekti po zdravlje.
Odredjivanje osoba koje bi mogle da bude pod rizikom i pod kojim okolnostima.
Procena verovatnoće navedenih posebnih opasnosti koje mogu da dovedu do neželjenih
dejstava na zdravlje i procena dovoljnosti postojećih mera opreza uz moguću primenu
dodatnih mera.
Zabeležiti značajne rezultate procene rizika i čuvati zapisnik u arhivi za buduće potrebe.
Preispitati procenu rizika u slučaju pojave bilo kakvih značajnih promena i izvršiti
reviziju, ukoliko je potrebno. Povremena revizija procene rizika, bez obzira na promene,
predstavlja dobru praksu, jer se time osigurava da mere opreza i dalje delotvorno
funkcionišu.
Standardne bezbednosne mere koje treba preduzeti u određenoj laboratoriji zavise od grupe rizika
kojoj pripadaju biološki agensi kojima se rukuje i odgovarajućeg nivoa biološke bezbednosti
laboratorije. Biološki agensi se klasifikuju u četiri grupe rizika, u odnosu na rizik od infekcije
koji nose.
Rizična grupa 1 (ne nosi nikakav ili niski rizik po pojedinca i zajednicu) Mikroorganizam
za koji je malo verovatno da će izazvati bolest kod ljudi ili životinja.
Rizična grupa 2 (umereni rizik po pojedinca, nizak rizik za zajednicu) Patogen koji može
da izazove bolest, ali koji malo verovatno može biti ozbiljan rizik za laboratorijske
25
radnike, zajednicu, životinje ili životnu sredinu. Izloženost u laboratoriji može izazvati
ozbiljnu infekciju, ali zato postoje efikasno lečenje i preventivne mere, a rizik od širenja
infekcije je ograničen.
Rizična grupa 3 (visok rizik po pojedinca, nizak rizik za zajednicu) Patogen koji obično
izaziva ozbiljnu bolest koji ljudi ili životinja, ali se obično ne širi sa jedne zaražene
jedinke na drugu. Postoje preventivne mere i efikasno lečenje.
Rizična grupa 4 (visok rizik po pojedinca i zajednicu) Patogen koji izaziva ozbiljnu bolest
kod ljudi ili životinja i koji se lako prenosi sa jedne na drugu jedinku, direktno ili
indirektno. Efikasno lečenje i preventivne mere obično nisu dostupni.
Klasifikacija laboratorijskih objekata na osnovu nivoa bezbednosti
Važno je naglasiti da se neće sve medicinske laboratorije susretati sa svim navedenim rizičnim
grupama bioloških agenasa. Za rad sa različitim rizičnim grupama bioloških agenasa potrebno je
primenjivati različite bezbednosne mere i mere predostrožnosti u radu. Zbog toga se laboratorije
projektuju i označavaju ili klasifikuju za različite nivoe biološke bezbednosti. Odrednice nivoa
biološke bezbednosti zasnovane su na sklopu svojstava projekta, konstrukcije, kapaciteta za
čuvanje, opremi, postupcima i oprativnim porcedurama neophodnim za rad sa agensima različitih
rizičnih grupa. Laboratorije se označavaju kao osnovne laboratorije (sa nivoom 1 i 2 biološke
bezbednosti), laboratorije za sprečavanje širenja bioloških agenasa (sa nivoom 3 biološke
bezbednosti) i laboratorije sa maksimalnim sprečavanjem širenja agenasa (sa nivoom 4 biološke
bezbednosti).
Rizična
grupa
Nivo
biološke
bezbednosti
Vrsta laboratorije Laboratorijska
praksa
Bezbednosna oprema
1 Nivo 1
biološke
bezbednosti
Osnovna, obrazovno-
istraživačka
DMT Radi se na otvorenom stolu
2 Nivo 2
biološke
bezbednosti
Osnovne dijagnostičke
ustanove, istraživanja
DMT uz zaštitnu
odeću i znak za
biološku opasnost
Otvoreni stolovi i BBK
(zbog aerosoli)
3 Nivo 3
biološke
bezbednosti
Specijalne
dijagnostičke usluge,
istraživanje
Kao nivo 2, plus
specijalna odeća,
kontrolisan pristup,
usmeren tok vazduha
BBk i/ili drugi primarni
uređaji
4 Nivo 4
biološke
bezbednosti
Laboratorije sa
opasnim patogenima
Kao nivo 3, plus
vazdušna komora na
ulazu, tuš na izlazu,
posebno odlaganje
otpada
Klasa III BBK, ili odela pod
pritiskom zajedno sa
klasom II BBK, autoklav sa
duplim krajem (kroz zid),
filtrirani vazduh
26
Lična higijena i zaštitna oprema
Načela dobre higijenske prakse i primena lične zaštitne opreme predstavljaju najvažnije i
najjednostavnije primenljive mere za sve medicinske laboratorije. Svi zaposleni u laboratoriji
obavezni su da poštuju jednostavna pravila koja se odnose na različite aspekte rada.
Pre dezinfekcije, ruke bi trebalo oprati vodom i sapunom. Dezinfekcija bi trebalo da se
sprovodi pomoću sredstava koja obezbeđuju očuvanje prirodne vlažnosti kože, tako da pri
učestaloj upotrebi ne oštećuju kožu (primer: 0,1% tetrabrom-6-metilfenola u 95% alkoholu ili
0,3% rastvor fenilfenola). Nakon pranja i dezinfekcije, ruke bi trebalo osušiti ili obrisati papirnim
ubrusom za jednokratnu upotrebu. Ukoliko ruke nisu vidno zaprljane, dezinfekcija alkoholnim
gelom može čak u potpunosti da zameni pranje ruku. Kako alkoholni gel isparava tokom
dezinfekcije, nije potrebno brisanje ruku, a zbog prisustva aditiva u gelu, nakon njegove primene
koža ruku je meka i glatka i nije dehidrirana.
Lična zaštitna oprema i odeća može poslužiti kao barijera u cilju smanjivanja rizika od
izloženosti aerosolima, prskanjima i slučajne inokulacije. Odeća i oprema koje se odaberu
zavisiće od prirode posla koji se obavlja. Pri radu u laboratoriji treba nosti zaštitnu odeću. Pre
napuštanja laboratorije treba ukloniti zaštitnu odeću i oprati ruke.
Laboratorijski mantili bi trebalo da budu potpuno zakopčani. Mantili sa dugim rukavima i
zakopčavanjem pozadi ili kombinezoni pružaju bolju zaštitu nego obični laboratorijski mantili i
preporučuju se u mikrobiološkim laboratorijama ili pri radu sa biološki bezbednim kabinetima.
Preko laboratorijskih mantila ili kombinezona može se nositi kecelja gde je to potrebno, da bi se
pružila dalja zaštita od prosipanja hemikalija ili bioloških materijala kao što su krv ili tečne
kulture. Blizu laboratorije ili u njoj treba da postoji perionica. Laboratorijske mantile,
kombinezone ili kecelje ne treba nositi van laboratorijskog prostora.
Izbor opreme za zaštitu lica i očiju od prskanja, trunja i komadića zavisi od aktivnosti koja se
obavlja. Naočare za zaštitu od prskanja i uticaja od hemikalija treba nositi preko normalnih
propisanih naočara i kontaktnih sočiva (koji ne obezbeđuju zaštitu od biološke i hemijske
opasnosti). Štitnici za lice (viziri) su napravljeni od posebne plastike, stavljaju se preko lica i drže
za glavu trakama ili kapama. Naočare, zaštitne naočare, ili štitnike za lice ne treba nositi van
laboratorijskog prostora.
Prilikom obavljanja postupaka u laboratoriji može doći do kontaminacije ruku. Ruke su
‘osetljive’ naročito na mehaničke povrede a posebno na povrede od oštrih predmeta.
Mikrobiološki odobrene rukavice od lateksa, vinila ili nitrilne hirurške rukavice za jednokratnu
upotrebu u širokoj su upotrebi za osnovni rad u laboratoriji, kao i za rukovanje infektivnim
agensima, krvlju i telesnim tečnostima. Rukavice za više upotreba se takođe mogu koristiti, ali se
mora posvetiti pažnja njihovom pranju, uklanjanju, čišćenju i dezinfekciji.
Bezbednosna oprema
Digestori (kapele) - Uređaj za lokalnu ventilaciju koji je projektovan za ograničavanje
izlaganja opasnim ili štetnim gasovima, isparenjima ili prašini koja može nastati u laboratorijama.
Velikih dimenzija, koji sa pet strana zatvara radnu površinu, a njegovo dno obično se nalazi u
visini koja je pogodna za rad laboratorijskog tehničara u stojećem stavu. Princip rada prilikom
korišćenja digestora je takav da se vazduh uvlači sa prednje (otvorene) strane digestora, a
izbacuje izvan objekta.
27
Biološko – bezbednosne komore (BBK) su projektovane tako da zaštite laboratorijskog
tehničara, radnu sredinu u laboratoriji i materijale sa kojima se radi od izlaganja infektivnim
aerosolima i od prskanja materijala. BBK su opremljene hepa filterima (visokoefikasnim
filterima za čestice u vazduhu) u izduvnom sistemu. Postoje tri klase biološko-bezbednosnih
komora, napravljene su u zavisnosti od nivoa zaštite koji je neophodan za datu laboratoriju.
Mikroinsineratori - Gasni ili električni mikroinsineratori imaju štitove od borsilikatnog stakla
ili keramike koji maksimalno smanjuju prskanje i raspršivanje infektivnog materijala kada se eze
sterilišu.
Ultraljubičaste lampe - Ultraljubičasto germicidno zračenje (UVGI) može da se koristi kao
dodatna mera za prečišćavanje vazduha, ali ona ne može da zameni filtraciju hepa filterima.
Respiratori - Respiratorna zaštita može se koristiti kada se izvode visoko hazardni postupci
(na primer čišćenje prosutog infektivnog materijala). Izbor respiratora zavisiće od vrste opasnosti.
Respiratori se proizvode sa zamenljivim filterima za zaštitu od gasova, isparenja, sitnih čestica i
mikroorganizama. Neophodno je da se filter namesti u odgovarajući tip respiratora.
Pipetska pomagala - se uvek moraju koristiti za procedure pipetiranja. Pipetiranje ustima
strogo je zabranjeno. Najčešće opasnosti u vezi sa procedurama pipetiranja su rezultat usisavanja
ustima. Udisanje i unošenje hazardnog materijala preko usta odgovorno je za mnoge infekcije
povezane sa labortorijom.
Dezinfekcija instrumenata i radnih površina
U medicinskim laboratorijama radne površine se čiste i dezinfikuju nekoliko puta tokom
dana, primenom odgovarajućih preparata. Veoma je značajno da svi zaposleni u medicinskoj
laboratoriji budu obučeni za pravilno sprovođenje dezinfekcije. Dezinfekciono sredstvo
primenjeno na određenom predmetu može da ispolji sledeća dejstva: bakteriostatičko,
virostatičko dejstvo – sprečava rast i razvoj, ali ne uništava bakterije i viruse, baktericidno,
virocidno, fungicidno – uništava bakterije, viruse, gljivice Inhibitorno – koči, usporava, ali ne
sprečava rast i razvoj mikroorganizama.
Efikasnost dezinfekcije zavisi od sledećih faktora: Broja vrste mikroorganizama,
Temperature, pH sredine, Prisustva organskih materija , Dužine delovanja i koncentracije
dezinfekcionog sredstva.
Izbor dezinficijenasa zavisi od stepena, vrste i količine mikrobiološke kontaminacije, vrste
predmeta ili mesta koja treba dezinfikovati, kako bi se izbegao štetan učinak dezinficijensa
(štetno dejstvo na instrumente, kožu i dr). Postupak pravilnog izvođenja dezinfekcije: mehanička
dezinfekcija (pranje, ribanje, čime se uz eliminisanje makroskopski vidljive nečistoće značajno
redukuje broj i pokretljivost mikroorganizama), izabrati odgovarajući dezinficijens, Pripremiti
potrebnu količinu dezinfekcionog sredstva, odgovarajuće koncentracije i temperature, Predmete
izložiti delovanju dezificijensa tokom propisanog vremena, predmete koji su bili izloženi dejstvu
dezinficijenasa isprati, obrisati ili osušiti.
Rukovanje otpadom
Rukovanje otpadom je od posebnog značaja za prevenciju infekcija. U laboratorijama su
dekontaminacija otpada i njegovo konačno uklanjanje tesno povezani. Kod dnevne upotrebe,
malo kontaminiranog matrijala zahteva stvarno uklanjanje iz laboratorije ili uništenje. Većina
staklenih predmeta, instrumenata i laboratorijske odeće se ponovo upotrebljava ili reciklira.
Osnovni princip je da svi infektivni materijali moraju biti dekontaminirani, sterilisani parom ili
28
spaljeni u laboratoriji. Sterilizacija parom se smatra kao najbolji metod za sve procese
dekontaminacije. Materijali za dekontaminaciju i uklanjanje se stavljaju u kontejnere, tj. plastične
kese koje se mogu sterilisati a koje su obeležene različitim bojama u zavisnosti od toga da li
materijal u njima treba sterilisati i/ili spaliti.
Kategorije otpada u laboratorijama:
1. nekontaminirani (neinfektivni) otpad koji može da se ponovo upotrebi ili reciklira ili se
izbacuje kao opšti otpad ’iz domaćinstva’
2. kontaminirani (infektivni) opšti predmeti – hipodermičke igle za injekcije, skalpeli,
noževi i slomljeno staklo; sve ove predmete uvek treba prikupiti u neprobojne kontejnere sa
poklopcima i tretirati kao infektivne
3. kontaminirani meterijal za dekontaminaciju sterilizacijom a potom pranjem i ponovom
upotrebom ili recikliranjem
4. kontaminirani materijal za sterilizaciju i uklanjanje
5. kontaminirani materijal za direktno spaljivanje.
Izvod iz Pravilnika o medicinskom otpadu (Sl. glasnik RS", br. 78/2010)
Pakovanje medicinskog otpada
Član 7
Razvrstani medicinski otpad pakuje se na sledeći način:
1) komunalni (kućni) otpad - u kese crne boje;
2) oštri predmeti - u kontejnere žute boje;
3) patoanatomski otpad - u kese braon boje;
4) infektivni otpad - u kese ili kontejnere žute boje;
5) otpad zagađen krvlju i telesnim tečnostima - u duple kese sive boje ili kontejnere žute boje;
6) ostali opasan otpad (hemijski) - u kontejnere crvene boje;
7) citotoksični otpad - u kontejnere ljubičaste boje;
8) farmaceutski otpad - u kese i kontejnere crvene boje.
Kese iz stava 1. tač. 2) i 4) ovog člana pune se najviše do ¾, nakon čega se zatvaraju i istovremeno zamenjuju novom
kesom.
Jednom zatvorene kese ne smeju se ponovo otvarati.
Oštri predmeti koji su kontaminirani citotoksičnim lekovima pakuju se u kontejnere ljubičaste boje.
Tečni otpad se pakuje u nepropusnu ambalažu koja onemogućava izlivanje sadržaja i koja treba da bude čvrsto zatvorena
ili zapečaćena.
Za sakupljanje i pakovanje opasnog medicinskog otpada koji se tretira postupkom dezinfekcije/sterilizacije koriste se kese i
kontejneri atestirani/sertifikovani za ovu namenu.
Kese i/ili kontejneri iz stava 1. ovog člana, treba da budu sačinjeni od materijala otpornog na fizičke, hemijske, biološke i
dr. osobine otpada pakovanog u njima, tako da se pri propisanom rukovanju sprečava ugrožavanje zdravlja ljudi i životne
sredine.
Kese i kontejneri za pakovanje medicinskog otpada postavljaju se na mestu nastanka otpada.
29
Obeležavanje i označavanje medicinskog otpada
Član 8
Na razvrstan i upakovan opasan medicinski otpad stavljaju se nalepnice u pisanom obliku o opasnosti medicinskog otpada
dimenzije najmanje 50 mm x 75 mm, koje sadrži sledeće:
1) simbol za označavanje otpada;
2) datum nastanka otpada;
3) indeksni broj i naziv vrste otpada prema Katalogu otpada;
4) mesto nastanka otpada (naziv proizvođača medicinskog otpada);
5) količina otpada;
6) ime lica koje popunjava nalepnice.
Ambalaža iz člana 6. ovog pravilnika označava se simbolom u skladu sa potvrđenim međunarodnim sporazumima,
propisima o prevozu opasnih materija i ovim pravilnikom.
Obeležavanje i označavanje opasnog medicinskog otpada iz stava 1. ovog člana, vrši se na nalepnicama koje su date u
prilogu, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Transport medicinskog otpada unutar objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita
Član 9
Transport opasnog medicinskog otpada unutar objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita, vrši se kolicima ili
kontejnerima koji se koriste isključivo za tu namenu, a koji su:
1) laki za utovar i istovar;
2) laki za čišćenje i održavanje;
3) bez oštrih ivica, sa glatkim, nepropusnim i nepromočivim površinama.
Transport infektivnog otpada koji je razvrstan i obeležen, vrši se do prostora za skladištenje otpada po potrebi, a najmanje
jednom dnevno.
Kolica ili kontejneri za transport infektivnog otpada obeležavaju se simbolom za infektivan otpad propisanim ovim
pravilnikom.
Rute transporta, moraju da budu utvrđene i jasno obeležene i, ukoliko je to moguće, odvojene od prostora u kome se
odvijaju uobičajene zdravstvene aktivnosti.
Izuzetno od stava 3. ovog člana transport otpada vrši se u vreme kada se uobičajene zdravstvene aktivnosti, promene
smene, vreme obroka i poseta ne odvijaju ili su svedene na minimum.
Kolica ili kontejneri iz st. 2. i 3. ovog člana čiste se i dezinfikuju po potrebi, a najmanje jednom dnevno.
Transport medicinskog otpada od proizvođača do postrojenja za tretman otpada
Član 10
Sakupljanje i transport opasnog medicinskog otpada, razvrstanog, upakovanog i obeleženog u skladu sa odredbama ovog
pravilnika, vrši se specijalnim vozilima za transport medicinskog otpada od proizvođača medicinskog otpada koji ne vrši
tretman sopstvenog otpada do operatera postrojenja za tretman otpada, u skladu sa propisima o upravljanju otpadom i
propisima o transportu opasnih materija.
30
Opasan medicinski otpad predaje se licu koje ima dozvolu za sakupljanje i transport medicinskog otpada, ako proizvođač
opasnog medicinskog otpada ne poseduje sopstveno vozilo za transport medicinskog otpada, a lice koje ima dozvolu za
sakupljanje i transport opasnog medicinskog otpada, predaje sakupljeni otpad operateru postrojenja za tretman otpada
koji ima dozvolu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom.
Sakupljanje i transport opasnog medicinskog otpada, nastalog pri obavljanju kućne nege i ostalih sličnih aktivnosti, pri
kojima nastaje medicinski otpad, može se vršiti i putničkim vozilima zdravstvenih službi koje vrše navedene delatnosti,
ukoliko je:
1) količina otpada, koja se prevozi, manja od 25 kg;
2) medicinski otpad upakovan u skladu sa odredbama ovog pravilnika, u primarnu, a potom i sekundarnu ambalažu;
3) smešten u prevozni prostor odvojen od vozača i saputnika.
Vozila za transport opasnog medicinskog otpada redovno se čiste i dezinfikuju.
Skladištenje medicinskog otpada
Član 11
Pre transporta, tretmana ili predaje opasnog medicinskog otpada taj otpad se skladišti na mestu predviđenom samo za tu
namenu.
Mesto za skladištenje medicinskog otpada iz stava 1. ovog člana, sastoji se od ograđenog i odvojenog prostora, prostorije
ili objekta predviđenog samo za tu namenu, koji je:
1) odgovarajuće veličine u odnosu na količinu proizvedenog otpada i učestalost njegovog sakupljanja i odnošenja;
2) sa obezbeđenim dovodom i odvodom vode za potrebe čišćenja i održavanja;
3) sa jasno i vidljivo označenim natpisom o nameni prostora, zabrani ulaska neovlašćenim licima, kao i upozorenjem o
mogućnosti ugrožavanja zdravlja ljudi;
4) izgrađen tako da ima nepropusne i otporne podne površine, kao i glatke zidne površine koje se lako čiste i dezinfikuju;
5) lako dostupan osoblju zdravstvene službe zaduženom za upravljanje otpadom;
6) zaključan, čime se sprečava pristup neovlašćenim licima;
7) lako dostupan kolicima ili kontejnerima za sakupljanje otpada unutar zdravstvene službe i vozilima za transport otpada;
8) nedostupan životinjama i drugim prenosnicima infektivnih agenasa;
9) dobro osvetljen i sa obezbeđenom prirodnom ili veštačkom ventilacijom;
10) sa obezbeđenom zaštitom od atmosferskih uticaja;
11) dovoljno udaljen od skladišta sveže hrane i mesta za pripremu hrane, puteva pacijenata i posetilaca;
12) sa obezbeđenom protivpožarnom zaštitom u skladu sa posebnim propisima.
Mesto za skladištenje infektivnog otpada dezinfikuje se najmanje jednom nedeljno, a po potrebi i češće.
Hemijski otpad različitog sastava skladištiti se odvojeno da bi se izbegle neželjene hemijske reakcije.
Farmaceutski otpad skladišti se u prostoriji ili objektu odvojeno od upotrebljivih farmaceutskih proizvoda, u skladu sa
propisanim uslovima.
Citotoksični i citostatički otpad se skladišti u posebnom prostoru, prostoriji ili objektu odvojeno od ostalih vrsta
medicinskog otpada.
Neupotrebljivi lekovi iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita skladište se u posebnom prostoru ili prostoriji tih
objekata.
31
Prosuti, kontaminirani lekovi, kao i pakovanja koja sadrže ostatke lekova iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena
zaštita, pre skladištenja, pakuju se u odgovarajuću ambalažu na mestu nastanka i sa njima se dalje postupa u skladu sa
ovim pravilnikom.
Način čuvanja skladištenog infektivnog i patoanatomskog otpada do tretmana
Član 12
Infektivni otpad na mestu nastanka može da se skladišti najduže pet dana, na temperaturi od +2°C do +8°C.
Infektivni otpad na mestu nastanka može da se skladišti na temperaturi od +8°C do +15°C najduže 72 časa.
Infektivni otpad na mestu nastanka ne može da se skladišti na temperaturi iznad +15°C duže od 48 sati u zimskom periodu
i 24 sata u letnjem periodu godine.
Patoanatomski otpad skladišti se u rashladnim komorama na standardnim temperaturama zamrzavanja.
Prostor za skladištenje infektivnog i patoanatomskog otpada zaključava se, vidno obeležava i koristi se samo za tu namenu.
Tretman i odlaganje medicinskog otpada
Član 13
Tretman opasnog medicinskog otpada vrši se samostalno ili preko trećeg lica sa kojim je zaključen ugovor, a koje
ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom i drugim propisima.
Opasan medicinski otpad za čiji tretman ili odlaganje na ekološki prihvatljiv i efikasan način nema tehničkih mogućnosti i
postrojenja u Republici Srbiji izvozi se radi tretmana ili odlaganja, u skladu sa zakonom i propisima kojim se uređuje
upravljanje otpadom, odnosno međunarodni transport otpada.
Tretman infektivnog otpada i oštrih predmeta
Član 14
Tretman infektivnog otpada i oštrih predmeta vrši se postupcima insineracije i ko-insineracije u postrojenjima namenjenim
za termički tretman u skladu sa najboljim dostupnim tehnikama, kao i postupcima dezinfekcije/sterilizacije u autoklavima,
odnosno sterilizatorima, mlevenjem odnosno drobljenjem u drobilicama, kao i ostalim priznatim metodama kojima se
postiže uklanjanje opasnih svojstava medicinskog otpada.
Prostor u kome se vrši dezinfekcija/sterilizacija otpada iz stava 1. ovog člana mora da ispunjava uslove utvrđene posebnim
propisom.
Infektivni otpad koji je tretmanom postao neopasan kontrolisano se odlaže na deponiju u skladu sa posebnim propisima.
Tretman i odlaganje otpada zagađenog krvlju i telesnim tečnostima
Član 15
Otpad zagađenog krvlju i telesnim tečnostima tretira se insineracijom u postrojenjima namenjenim za termički tretman
komunalnog otpada ili se kontrolisano odlaže na deponiju u skladu sa posebnim propisima.
Otpad iz stava 1. ovog člana tretira se kao infektivni otpad, ukoliko ne postoji postrojenje za tretman komunalnog otpada
ili ako ne postoji mogućnost kontrolisanog odlaganja na deponiju.
Tretman patoanatomskog otpada
Član 16
Tretman patoanatomskog otpada vrši se u postrojenjima namenjenim za termički tretman patoanatomskog otpada, kao i
krematorijumima ili zakopavanjem na grobljima, u skladu sa posebnim propisima.
32
Krv, krvni derivati i telesne tečnosti koje preostaju nakon laboratorijskih ispitivanja, tretiraju se zajedno sa vakutanerima i
epruvetama po pravilu postupkom insineracije i ko-insineracije, odnosno dezinfekcije/sterilizacije, u skladu sa posebnim
propisima.
Sa krvlju i krvnim derivatima koji su tokom dijagnostičkih ispitivanja pomešani sa hemikalijama postupa se kao sa
hemijskim otpadom.
Tretman hemijskog, farmaceutskog i citotoksičnog otpada
Član 17
Hemijski, farmaceutski i citotoksični otpad tretira se fizičko-hemijskim postupcima ili insineracijom u postrojenjima koja
imaju dozvolu za tretman opasnog otpada u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom.
Hemijski, farmaceutski i citotoksični, odnosno citostatički otpad skladišti se pre tretmana i/ili izvoza, u skladu sa posebnim
propisima.
Otpad koji sadrži psihoaktivne kontrolisane supstance i prekursore tretira se u skladu sa zakonima kojim se uređuje oblast
psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i prekursora zakonom kojim se uređuje oblast lekova, kao i zakonom kojim se
uređuje upravljanje otpadom.
Tretman otpada sa visokim sadržajem teških metala i otpadnih boca pod pritiskom
Član 18
Otpad sa visokim sadržajem teških metala, kao i otpadne boce pod pritiskom ne mogu da se tretiraju insineracijom.
Otpad sa visokim sadržajem teških metala tretira se fizičko-hemijskim postupcima u postrojenjima koja imaju dozvolu za
tretman u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom.
Otpad sa visokim sadržajem teških metala, privremeno se skladišti pre tretmana i/ili izvoza, u skladu sa posebnim
propisima.
Otpadne boce pod pritiskom moraju da se deaktiviraju pre tretmana, u skladu sa posebnim propisima.
Termički tretman medicinskog otpada
Član 19
Tretman medicinskog otpada insineracijom ili ko-insineracijom obavlja se u postrojenjima predviđenim za tu namenu, pod
uslovom da emisija zagađujućih materija u vazduh, vodu i zemljište ne prelazi propisane granične vrednosti, u skladu sa
posebnim propisima.
Insineracija ili ko-insineracija opasnog medicinskog otpada obavlja se pod propisanim uslovima (minimalna temperatura
sagorevanja u primarnoj komori od 850°C, a kada otpad sadrži više od 1% halogenovanih organskih supstanci, izraženih
kao hlor temperatura se podiže na 1100°C u sekundarnoj komori sa minimalnim retencionim vremenom od 2 sekunde), da
bi se obezbedio najveći mogući stepen uništenja organskih zagađujućih materija, uključujući i dioksine, u skladu sa
posebnim propisom.
Efikasnost tretmana infektivnog otpada ispituje se prilikom svakog tretmana fizičko-hemijskim indikatorima.
Mikrobiološka kontrola efikasnosti tretmana vrši se jednom mesečno, test organizmima, radi provere smanjenja broja
bakterija od 5 log 10 i do još većeg smanjenja, u skladu sa posebnim propisom.
Rukovanje hemikalijama i čuvanje hemikalija
Dobro poznavanje toksičnih dejstava hemikalija, puteva izlaganja i opasnosti koje se dovode
u vezu sa rukovanjem i čuvanjem hemikalija od izuzetnog je značaja za bezbedan rad u
33
medicinskim laboratorijama. Takozvane „Bezbednosne liste” (Material safety data sheets) i druge
informacije o opasnostima koje hemikalije mogu posedovati, uvek treba imati na raspolaganju
posebno na vidnom, lako dostupnom mestu u laboratoriji, u kojoj se hemikalije koriste. Među
hemikalijama koje se koriste u medicinskoj laboratoriji nalaze se zapaljive tečnosti, otrovne i
nagrizajuće hemikalije, lomljive staklene aparature i uređaji, što sve zajedno ili pojedinačno
može izazvati ozbiljne povrede zaposlenih u laboratoriji.
Zaštita od požara
Bliža saradnja između službenika za bezbednost i lokalnih službenika za prevenciju
požara je od suštinske važnosti. Mora se uzeti u obzir ne samo hemijska opasnost, već i efekti
vatre na moguće širenje infektivnog materijala. Ovo može odrediti da li je najbolje ugasiti ili
održavati vatru. Poželjna je pomoć nadležnog organa za prevenciju požara u obuci
laboratorijskog osoblja, kao i u neposrednoj akciji u slučaju požara i u upotrebi opreme za
gašenje požara.
Zaštita od jonizirajućeg zračenja
Za smanjenje štetnih efekata jonizujućeg zračenja, upotrebu radioizotopa treba
kontrolisati i treba je usaglasiti sa relevantnim nacionalnim standardima. Zaštitom od zračenja
rukovodi se na osnovu četiri principa: minizimizacija vremena izloženosti zračenju,
maksimizacija rastojanja od izvora zračenja, oklopljavanje izvora radijacije, zamena upotrebe
radionukleotida neradiometrijskim tehnikama.
Bezbedno rukovanje uzorcima u laboratorijama
Pravilno rukovanje, sakupljanje i transport uzoraka smanjuje rizik od infekcija. Kako bi se
smanjio rizik od infekcija u laboratorijama koje dneno primaju veliki broj uzoraka neophodno je
da postoji posebna prostorija samo za prijem uzoraka. Ukoliko se sumnja na prisustvo bacila
tuberkuloze kod pacijenta, uzorak treba uzimati na mestu određenom samo za tu svrhu,a isto se
odnosi i na laboratorije u kojima se vrše analize ovih uzoraka. Važne preporuke za unapređenje
bezbednosti na radu u laboratoriji:
Prilikom uzimanja uzoraka obavezno koristiti zaštitne rukavice.
Uzorke uvek uzima stručno osoblje.
Za privremeno čuvanje i transport uzoraka koriste se plastični ili stakleni kontejneri.
Preporučuje se upotreba vakutajnera.
Za transport epruveta koristi se odgovarajući stalak sa nosačima.
Prilikom otvaranja epruveta, u laboratoriji, tehničar mora da nosi rukavice, zaštitnu
opremu za oči (naočare, štitove) i zaštitni mantil. Primarni sudovi sa uzorcima i epruvete
sa uzorcima treba otvarati unutar biološko-bezbednosne komore, a zatvarač treba hvatati
parčetom hartije ili gaze, a radi sprečavanja eventualnog rasprskavanja materijala.
Ukoliko tehničar manipuliše pločicama ili krvnim razmazima po završenom
mikroskopskom pregledu, treba ih ukloniti, a najbolje je to učiniti pincetom, u za to
namenjen kontejner i/ili dekontaminirati i/ili autoklavirati.
34
Obuka zaposlenih u laboratorijama
Greške u radu zaposlenih i loša tehnika rada mogu da ugroze i najbolje isplanirne
procedure, koje se sprovode u laboratoriji, a koje sadrže zaštitne mere za one koje ih sprovode.
Zato u prevenciji širenja infekcija, pojave nesrećnih slučajeva, koji mogu nastati u
laboratorijskom radu, ključnu ulogu igra osoblje, koje je obučeno za primenu bezbednosnih mera
u radu.
Svaka laboratorija treba da poseduje program za bezbednost na radu, baziran na
uključivanju uprave i rukovodioca laboratorije, koji treba da obezbede kvalitet i bezbednost na
radu, kao i da omoguće da se bezbedne laboratorijske radne prakse i procedure integrišu u
osnovnu obuku zaposlenih. Obuka o bezbednosnim merama i procedurama takođe treba da bude
sastavni deo programa obuke, pri uključivanju novih zaposlenih kadrova u posao u laboratoriji.
Lice koje sprovodi nadzor u laboratoriji mora da obezbedi da zaposleni u laboratoriji
pohađaju odgovarajuću obuku o svojim odgovornostima i obavezama, kao i neophodnim merama
predostrožnosti kojima se sprečava izlaganje rizicima, kao i načinima ocene stepena izloženosti
rizicima. Zaposleni treba svake godine da pohađaju obuku za obnavljanje znanja o bezbednosnim
praksama, ili dodatnu obuku kada dođe do promena u procedurama rada.
Zdravlje zaposlenih u medicinskim laboratorijama
Neophodno je da se obezbedi odgovarajuće praćenje zdravstvenog stanja zaposlenih u
laboratoriji. Cilj takvog nadzora je sprečavanje i praćenje bolesti stečenih na radu. Odgovarajuće
aktivnosti za postizanje ovih ciljeva su:
Obezbeđenje sistematskih pregeleda za zaposlene, pre početka rada u laboratoriji.
Obezbeđenje sprovođenja aktivne ili pasivne imunizacije u skladu sa zakonom.
Mogućnost ranog otkrivanja infekcija stečenih u laboratoriji stalnim sistematskim
pregledima.
Olakšavanje ranog otkrivanja laboratorijski stečenih infekcija
Izuzimanje visoko osetljivih pojedinaca (npr.trudnih žena ili osoba sa slabim
imunitetom) iz visoko hazardnog laboratorijskog posla
Obezbeđivanje efikasne opreme i procedura za ličnu zaštitu
Nivo na kom se prati zdravstveno stanje zaposlenih zavisi od nivoa biološke bezbednosti
laboratorije. Preporučuje se da se svi zaposleni u laboratorijama nivoa 1 i 2 biološke bezbesnosti
urade sistematski pregled pre zapošljavanja, da bi se ocenilo njihovo zdravstveno stanje, uzela
anamneza i sačuvala evidencija o tome. Mala je verovatnoća de će mikroorganizmi kojim se
rukuje na nivou 1 prouzrokovati ljudske bolesti ili životinjske bolesti od značaja za veterinu. U
laboratorijama nivoa 2 biološke bezbednosti obavezan je sistematski pregled kao i vođenje
evidencija o bolestima zaposlenih pored toga žene u reproduktivnom dobu treba da budu svesne
rizika izloženosti izvesnim mikroorganizmima po nerođeno dete. Konkretni postupci za zaštitu
fetusa variraju, u zavisnosti od mikroorganizama, kojima žene mogu biti izložene.
35
Najčešće povrede na radu u medicinskim laboratorijama
Poslodavac je dužan da obezbedi pružanje prve pomoći i da osposobi odgovarajući broj
zaposlenih za pružanje prve pomoći. Povrede koje nastaju kod zaposlenih radnika u laboratoriji
mogu biti prouzrokovane infektivnim biološkim materijalom, hemijskim ili fizičkim agensima.
Disajni organi, koža i oči su najčešće izloženi povredama u laboratorijama.
Ukoliko je povreda nastala inhalantima (toksični gasovi i isparenja), potrebno je povređenog
ukloniti sa izvora toksičnih gasova i dati da udiše kiseonik. Ukoliko dođe do trovanja cijanidima
prva pomoć se ogleda u davanju ampule amil-nitrita, koja se stavi ispod nosa povređenog lica i
koju treba duboko da udiše.
Ukoliko koža dođe u dodir sa biološkim materijalom, mesto kontakta se mora dobro očistiti i
dezinfikovati, a biološki materijal odmah ukloniti. Ovakve povrede najčešće nastaju zbog
prosipanja biološkog materijala. Povrede kože mogu nastati i ujedom životinja, koje se koriste za
neka laboratorijska istraživanja. U ovim slučajevima ranu treba odmah isprati: sapunicom, 0, 5%
asepsolom ili drugim dezinfekcionim sredstvom ili je isprati pod mlazom vode. Ukoliko je
potrebno, vrši se specifična medicinska zaštita.
Povrede oka nastaju nepažljivom manipulacijom, kada se neke radnje vrše u visini očiju ili
kada se laboratorijska oprema postavi na neadekvatnu visinu itd. Najčešće su to hemijske
povrede nastale dejstvom kiselina i baza. Prva pomoć se sastoji u ispiranju očiju vodom i
odstranjivanju većih kapljica hemikalija.
Higijena ruku
36
Zaštitne naočare Zaštitne rukavice
Biološko-bezbednosna komora klase Kante za medicinski otpad
37
Oznake upozorenja prema Pravilniku o obezbeđivanju oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu
("Sl. glasnik RS", br. 95/2010 i 108/2017)
38
RAD NA POLUAUTOMATSKOM BIOHEMIJSKOM ANALIZATORU
Bezbednosna upozorenja i potencijalne opasnosti
Opšte napomene
Pre nego što počnete sa instaliranjem i radom na analizatoru, treba da pročitate bezbednosna
upozorenja i propise u ovom poglavlju.
Kvalifikacije korisnika
Molimo Vas da obratite pažnju na to da hemijskim analizatorom treba da rukuju samo lekar ili
klinički kontrolor, koji je prošao potrebnu obuku izvršenu od strane agenta prodaje.
Kvalifikacije tehničkog osoblja za servis
Da bi instalirali, održavali i popravljali aparat, tehničko osoblje za servis treba da bude obučeno
na aparatu od strane proizvođača ili njegovih predstavnika. Od tehničkog osoblja za servis se
očekuje da bude upoznato sa normalnim radom aparata kao što je opisano u priručniku za
upotrebu i za specijalnim radnjama kao što je opisano u priručniku za servisiranje
Elektrika
Da bi se na siguran način koristili analizator, obratite pažnju na sledeće stavke:
Da bi se smanjila opasnost od strujnog udara i/ili oštećenja aparata Korisnik ne bi trebalo da
otvara beli poklopac na aparatu. Samo ovlašćeno osoblje, na primer tehničko osoblje za servis,
može da otvori aparat prilikom održavanja ili popravke.
Dodirivanje glavne ploče kada je napajanje uključeno može izazvati opasne povrede ili smrt. Za
bilo koji problem molimo Vas da kontaktirate Vašeg dobavljača.
Mehanika
Kada je aparat zatvoren ne postoji opasnost od mehaničkih delova aparata. Ako su poklopci na
aparatu uklonjeni, mehanički delovi mogu dovesti do povreda osoblja ili aparat može biti oštećen
ako se sledeći saveti ne uzmu u obzir: NEMOJTE nositi široke odevne predmete ili nakit koji bi
mogao da upadne u sistem. NEMOJTE stavljati prste/ruke u prilaze ili u bilo koji deo dok je
analizator uključen. NEMOJTE pokušavati mehaničke popravke osim ako aparat nije u funkciji
ili ako je ISKLJUČEN.
39
Lampa
Tokom rada aparata lampa postaje jako vruća; nikada ne dodirujte lampu kada je uključena!
Direktno gledanje u svetlost lampe može takođe izazvati oštećenja.
Ako lampu treba promeniti, isključite lampu tako što ćete isključiti aparat a zatim sačekajte dok
se lampa ne ohladi.
Hemikalije
Korisnik je odgovoran za preduzimanje svih neophodnih mera predostrožnosi protiv opasnosti
koje su vezane za kliničke laboratorijske hemikalije. Specifična uputstva za svaki reagens koji se
koristi u analizatoru obično se nalaze u fabričkom pakovanju ili u dokumentima sa informacijama
za svaku hemikaliju. Veoma je važno da odmah obrišite reagense ako se prospu na aparat.
Biohazardni materijal
Kao i kod svake in vitro dijagnostičke opreme, uzorci pacijenata i proizvodi za kontrolu kvaliteta
u ovom sistemu (QC) na bazi seruma, kao i otpad iz kontejnera za otpad, treba da budu tretirani
kao potencijano opasni. Svi materijali i mehanički delovi koji su vezani za uzorkovanje i sistem
otpada a treba da budu tretirani u skladu sa procedurama za biohazardni materijal u vašoj
ustanovi. Koristite opremu za ličnu zaštitu koju preporučuje vaša ustanova prilikom rukovanja
bilo kojom od ovih komponenata.
Detaljna uputstva:
- Uzorci
Sve uzorke tretirajte kao potencijalno biohazardne i zarazne. Ako se bilo koji uzorak
prospe po aparatu, koristite ispravnu opremu za ličnu zaštitu (PPE- rukavice, lab. mantil,
itd...), odmah osušite i obrišite kontaminirano mesto sredstvom za dezinfekciju.
- Otpadni rastvori i čvrst otpad
Izbegavajte direktan kontakt sa otpadnim rastvorima i /ili čvrstim otpadom. Oba treba
tretirati kao potencijalno biohazardne.
Odložite otpadne rastvore i/ili čvrst otpad u skladu sa važećim nacionalnim propisima.
Kontaktirajte proizvođača reagensa da biste dobili informacije o koncentraciji teških
metala i druguh toksičnih elemenata svakog reagensa.
- Biohazardni delovi
Izbegavajte direktan kontakt sa cevima za aspiraciju i svim drugim delovima za protok
tečnosti. Tretirajte ove delove kao potencijalno biohazardne i/ili zarazne.
- Reagensi
Izbegavajte direktan kontakt tela sa reagensima. Direktan kontakt tela može dovesti do
iritacije i/ili oštećenja kože. Pogledajte fabričko pakovanje reagenasa i dodatke u
pakovanju, ili dokumente sa informacijama o proizvodu da biste se informisali.
40
Izbegavajte direktan kontak tela sa sredstvom za čišćenje. Direktan kontakt tela može
dovesti do iritacije i/ili oštećenja kože. Pogledajte fabričko pakovanje reagenasa i dodatke
u pakovanju, ili dokumente sa informacijama o proizvodu da biste se informisali.
Mere predostrožnosti
Rayto’s poluautomatski hemijski analizator je otvoreni sistem reagenasa. Pre testiranja, treba
obratiti pažnju na sledeće stavke:
Svi reagensi i uzorci moraju biti skladišteni i pripremljeni u skladu sa uputstvima proizvođača;
Proizvođač Rayto aparata preporučuje da se reagensi poručuju i preuzimaju od proizvođača sa
sertifikatom o kvalitetu proizvoda i dozvolom za proizvodnju istih odobrenom od registrovanog
zastupnika u zemlji ili od važećih distributera imenovanih od strane Rayto Electronics Inc. u
vašoj zemlji.
Pre testiranja, treba da proverite sledeće:
Rok upotrebe materijala;
Da li je reagens skladišten u skladu sa zahtevima. (npr. ohlađen ili zamrznut pre
upotrebe)
Da li je izvršeno ispravno programiranje u meniju za podešavanje parametara u skladu sa
uputstvima za određene parametre.
Da li postoji zahtevana količina za svaki materijal.
Da li su pipete za pripremu rastvora ispravne i kalibrisane. Pregled sistema Prednji prikaz
1) Poklopac pumpe: Otvoranjem poklopca, korisnik može da promeni lampu ili da održava pumpu.
2) Poklopac protočnih ćelija 3) Epruvete sa uzorcima 4) Taster za uzorke 5) LCD Ekran 6) „Vrući“ taster (Hot-key) 7) Indikator za uključivanje 8) Poklopac štampača
41
Izgled tastature
Prikaz zadnje strane
1) Prekidač za uključivanje
2) Osigurač
3) AC konektor za napajanje
4) Ventilator
5) Pumpa
6) Lampica
42
7) Lan
8) USB
9) SD kartica
10) RS-232 interfejs
11) Ulaz za drenažu
Lokacija i izgled protočnih ćelija
Lampa i pumpa za aspiraciju
Tokom rada aparata lampa postaje jako topla; nikada ne treba dodirivati lampu kada je uključena!
Direktno gledanje u svetlost lampe može izazvati oštećenja. Ako lampu treba promeniti,
isključite lampu tako što ćete isključiti aparat a zatim sačekajte dok se lampa ne ohladi.
- Clip button – hermetička spojnica
- Adjustment screw – zavrtanj
- Clip bar – hermetička poluga
- Pump body – telo pumpe
- Pump pipe - crevo pumpe
Uključivanje aparata
Uključite aparat korištenjem prekidača koji se nalazi na zadnjoj ploči aparata. Ekran će prikazati
sledeće:
43
Ekran 2.1 Inicijalizacija sistema
Aparat će sačekati da se lampa stabilizuje za 2 minuta. Zatim će ekran prikazati sledeće:
Podignite epruvetu za testiranje sa destilovanom vodom do cevi za aspiraciju i pritisnite taster
Ispiranje (Rinse) da biste isprali protočne ćelije za oko 20 sekundi, zatim pritisnite “Taster za
uzorke” da biste aspirirali destilovanu vodu. Nakon što čujete ciklus kontrolnog ventila, uklonite
epruvetu. Poluautomatski hemijski analizator sada će očitati i sačuvati očitavanje apsorbancija za
svih sedam filtera u aparatu. Ako je očitavanje apsorbancije previsoko ili prenisko, pojaviće se
sledeći ekran:
Odaberite “Ne”, i sistem će ignorisati odstupanje iznad i prebaciće se na meni za testiranje.
Odaberite “Da”, i Podignite epruvetu za testiranje sa destilovanom vodom do cevi za aspiraciju i
pritisnite taster ”Ispiranje“ da biste isprali protočne ćelije. Nakon nekoliko sekundi, ponovo
pritisnite taster “ Ispiranje” da biste zaustavili ispiranje zatim pritisnite “Taster za uzorke”.
44
Osnovno funkcionisanje
Miš - Aparat ima različite konfiguracije za različite verzije. RT-1904C plus:ima specijalan miš
koji je dizajniran za PDA ili aparate RT-1904C lite: Normalan miš za kompjuter (USB interfejs)
Tastatura (opciono) - Povežite eksternu tastaturu na aparat kada je analizator isključen. Možete
da koristite tastaturu kao kada radite na tastaturu za kompjuter.
Tastatura na dodir - Možete da koristite „vruć“ taster ili miš, da biste kliknuli na ikone („meki“
tasteri) za otvaranje tastature, (Ekran 2.5 tastatura) i i ponovnim klikom na ikone, tastatura će se
zatvoriti. Ako želite da pomerate tastaturu, molimo vas da kliknete na gornji prazan prostor i da
je povućete.
Glavni meni i podešavanje sistemskih parametara
Nakon inicijalizacije aparata, ekran će prikazati sledeće:
Odabirom “Glavni”, ekran će se promeniti u:
Klikom na “Sistemska podešavanja (Sys settings)”,
45
Programiranje parametara testa
RT-1904C ima ugrađeni meni sa 130 testova. Od 130 testova, 47 testova koji se najčešće izvode,
je unapred programirano.
2.4.1 Izmena unapred programiranog
Kliknite na taster “Test” u glavnom meniju. Ekran će prikazati sledeće:
Ekran 2.9 Maniji za pregled testova
1) Kliknite na taster koji će biti izmenjen, kao što je “UA”, ekran će prikazati sledeće:
Ekran 2.10 Meniji za unos testova
Odaberite “Izmeni (Edit)” za izmenu parametara testa.
2) Izmena parametara
46
Napomena: linearni opseg treba da bude unet u skladu sa uputstvima za reagense.
Ekran 2.11 Meni za programiranje
3) Kliknite na taster “Sačuvaj (Save)” da biste sačuvali izmenu, ili kliknite na “Poništi (Cancel)”
da biste je ignorisali.
Programiranje novih testova
1) Odaberite slobodan taster za testove klikom na taster “Pgdn”, zatim pritisnite taster
2) Unesite parametre
3) Sačuvajte unos
Kalibracija
Parametar kalibracije - Odaberite “Kalibracija”, prozor “Podešavanje kalibracije” će se otvoriti.
Ekran 2.12 Meni za podešavanje kalibracije
1) Kalibracija za linearne testove
Standardni broj znači koliko će standarda biti izmereno. Izmereni rezultati će biti u proseku.
Unesite broj klikom na prozor.
Ponovite broj: Ovaj parametar određuje koliko standarda (sa istom koncentracijom) će biti
korišteno za kalibraciju. Sistem će izvući prosek rezultata višestrukih merenja.
Odaberite “OK” da biste potvrdili označeno.
Odaberite “Izlaz (Exit)” da biste se vratili u gornji meni za izmenu
2) Kalibracija za nelinearne testove
47
Standardni broj znači koliko će standarda biti izmereno. Standardni su različite koncentracije.
Izmereni rezultati će biti u vidu kalibracione krive. Unesite broj klikom na prozor.
Ponovite broj (Repeat number): Ovaj parametar određuje koliko standarda (sa istom
koncentracijom) će biti korišteno za kalibraciju. Mogući unosi su 1, 2 i 3. Sistem će izvući prosek
rezultata višestrukih merenja.
Odaberite “OK” da biste potvrdili označeno.
Odaberite “Izlaz (Exit)” da biste se vratili u gornji meni za izmenu.
Kontrola
Odaberite “Kontrola” za programiranje kontrole. Pojaviće se sledeći prozor:
a) Kontrola 1 i konrola 2:
b) Srednja vrednost:
c) Minimum:
d) Broj partije:
Mogu se definisati dve kontrole. Unesite srednju vrednost kontrole. Unesite minimum kontrole.
Različite partije kontrole imaće različite vrednosti. Unesite broj partije.
e) Odaberite “OK” da biste potvrdili programiranje. Odaberite “Izlaz (Exit)” da biste se vratili u
gornji meni bez izmena.
2.4.5 Odabir režima
Unesite meni “Programiranja”, kliknite na “Izmeni režim”. Iskočiće prozor.
Ekran 2.14 Meniji za režim merenja
Odaberite “Da”, i pojaviće se sledeći prozor:
48
Prozor 2.15 Meniji za izmenu režima
a) Krajnja tačka (endpoint) - Nakon zahtevanog vremena inkubacije, reakcija dostiže njen
maksimalni razvoj boje, ili njenu krajnju tačku. Boja reakcije će ostati stabilna i
konstantna tokom određenog vremenskog perioda. Tokom ovog vremenskog perioda
uzima se merenje apsorbancije
b) Biohromatska kranja tačka - Biohromatski je u stvari određivanje krajnje tačke
merenjem na dve talasne dužine. Prednost je u tome da neke neželjene smetnje zbod boje
seruma uzorka mogu biti eliminisane oduzimanjem merenja koje je izvršeno sa filterima
druge talasne dužine. Ovo može biti urađeno kada odaberete pod-talasnu dužinu u meniju
“Izmena parametara”. To je opisano u delu 2.4.1.
c) Određivanja kranje tačke u odnosu na standardnu krivu
d) Određivanja krajnje tačke u odnosu na multi-standardnu krivu - Ovo je uobičajeno
određivanje krajnje tačke, u kojem linearnost ne može biti savršena tokom čitavog niza od
interesa. Kao rezultat dobija se kalibraciona kriva (broj standarda) umesto jednog jedinog
standarda.
e) Kinetika - Kinetička određivanja su testovi čija je enzimska aktivnost konstantno
merena u određenom vremenskom periodu i na kraju za 1 minut.
f) Dve tačke - Nakon predefinisanog vremena inkubacije, dva očitavanja apsorbancije se
uzimaju na različitim i programiranim vremenskim intervalima. Iz delta apsorbancije
između dva merenja izračunava se krajni rezultat. Svaki od uzetih merenja je srednja
vrednost velikog broja očitavanja uzetih u kratkom razmaku.
Čuvanje izmena
Nakon odabira režima merenja, odaberite “Sačuvaj izmene” da biste sačuvali odabrano. Meni će
se prebaciti u meni za “unos testa”. Odaberite “Unos” da biste izvršili proceduru testiranja.
Vraćanje
Odaberite “Izlaz” da biste se vratili u meni za „unos testa“.
49
Izvršavanje testova
Odaberite test koji treba da bude izvršen u meniju za “pregled testova”, i odaberite “OK” da biste
otišli u meni „meni za postupak testiranja“ u menijuu za „unos testa“.
2.5.1 Meni za postupak testiranja
Meni za „postupak testiranja“ “prikazan je kao što sledi:
Izvršavanje
Pratite uputstva prikazana u „prozoru sa uputstvima“.
Kalibracija standardom
3.1 Generalno
Neki testovi zahtevaju kalibraciju jednim i sa više standarda. Rezultati kalibracije sačuvani su u
fleš memoriji analizatora i ponovo se mogu koristiti za buduća merenja.
Kalibracija može biti programirana a zatm urađena za različite režime merenja: Krajnja tačka ili
Dve tačke. Za krajnu tačku, kalibracija može biti sa/bez slepog reagensa i/ili slepog uzorka. Za
dve tačke, kalibracija može biti samo sa ili bez slepog reagensa.
Kalibracija standardom treba da bude izvršena u zavisnosti od stabilnosti reagenasa, partije
reagensa, i vrste testa. Nova će biti ispisana preko podataka prethodne kalibracije u fleš memoriji.
50
3 postupka treba da budu izvršena za kalibraciju standardom: Programske kalibracije, Merenje
kalibracija, Lista kalibracija
3.2 Kalibracija programa
Parametri kalibracije mogu biti programirani u meniju „izmena parametara“ vidi ranije.
3.3 Izvršavanje linearnih testova
Za linearne testove, odnos između apsorbancije i koncentracije je (linearna) linija. Ovaj tip testa
obično je kalibrisan uz pomoć jednog ili više standarda 1 koncentracije i sa ili bez slepog
reagensa.
Kalibracija može biti izvršena bilo kada tokom testiranja, nakon što je test odabran. Odaberite
“Kalibracija” u meniju „procedura testiranja“:
1) Pojaviće se prozor sa uputstvima: Standard “#”
Držite standardni uzorak “#” ispod epruvete sa uzorkom i pritisnite taster Uzorak. Programirana
količina biće aspirirana i izmerena. Postupak i rezultati merenja biće prikazani.
2) Prozor sa uputstvima: Standard “#”, Ponovi #
Slede uputstva iz „prozora sa uputstvima“.
3) Rezultat će biti prikazan u prozoru sa rezultatima, i u isto vreme će biti prikazana standardna
kriva. Korisnik može da sačuva i odštampa rezultate.
3.4 Izvršavanje kalibracije nelinearnih testova
Nelinearni testovi su oni testovi u kojima odnos između apsorbancije i koncentracije nije
linearan. Ovi testovi su obično kalibrisani na više od 1 standard različitih koncentracija.
Analizator ima posebnu aritmetiku za povezivanje kalibracione tačke na kalibracionu krivu.
Merenja za pacijenta ili kontrole zatim se automatski interpoliraju u zavisnosti od krive.
Kalibracija može biti izvršena bilo kada tokom testiranja, nakon što je test odabran. Odaberite
“Kalibracija” u meniju „procedura testiranja“:
1) Pojaviće se prozor sa uputstvima: Aspiriranje standarda “#”
Držite standardni uzorak “#” ispod epruvete sa uzorkom i pritisnite taster Uzorak. Programirana
količina biće aspirirana i izmerena. Postupak i rezultati merenja biće prikazani.
51
2) Prozor sa uputstvima: Aspiriranje standarda “#”, Ponovi # Sledite uputstva iz „prozora sa
uputstvima ”.
3) Rezultat će biti prikazan u prozoru sa rezultatima, i u isto vreme će biti prikazana standardna
kriva. Korisnik može da sačuva i odštampa rezultate.
3.5 Lista kalibracija
Odaberite “Lista kalibracija” u „Glavnom meniju”, da biste izlistali kalibracije. Prikazaće se
ekran sa listom:
1) Odaberite test koji će biti proveren. Kliknite na “OK”.
2) Rezultat testa prikazaće se na ekranu:
3) Odštampajte rezultat odabirom opcije „Štampaj“.
4) Odaberite „Izlaz” da biste se vratili u gornji meni.
52
Kontrola
Program za kontrolu daje mogućnost skladištenja i statističku evaluaciju kontrola izmerenih na
aparatu.
Za svih 130 programiranih testova u jedinici, mogu biti određene 2 kontrole. Rezultati kontrola
za 130 testova 365 dana mogu biti automatski sačuvani. 3 postupka treba izvršiti prilikom
kontrole:Programiranje kontrola, Merenje kontrola, Statistička lista.
Programiranje kontrola - Kontrolni parametri mogu biti programirani u meniju “izmena
parametara”, vidi ekran 2.15. Podešavanja su opisana u delu 2.4.3.
Merenje kontrola - Kontrola može biti izvršena u bilo koje vreme tokom testiranja, nakon
kalibrisanja testa.
Odaberite “Kontrole” u meniju „postupak testiranja“, i prikazaće se prozor kao što sledi:
1) Odabrite “1” ako merite samo 1 kontrolu, i odaberite “2” ako će 2 kontrole biti izmerene.
Odaberite “Unesi” da biste potvrdili odabir.
2) Pojaviće se prozor sa uputstvima: Kontrola “#”
Držite kontrolu koju zahteva analizator ispod epruvete sa uzorkom i pritisnite taster za Uzorak.
Programirana količina će biti aspirirana i izmerena. Postupak i rezultati merenja biće prikazani.
3) Rezultati će automatski biti dodati statističkoj memoriji. Evaluaciji rezultata kontrole može se
pristupiti putem glavnog menija i opisano je u delu 4.4.
4.4 Lista kontrola
Odaberite „Kontrole“ da biste izlistali statistike kontrola. Biće prikazan ekran sa listom:
1) Odaberite test i mesec koji treba proveriti. Kliknite na „Unesi”.
53
2) Statistika kontrola biće prikazana na ekranu:
3) Štampajte rezultate klikom na “Štampaj”.
4) Odaberite „Izlaz“ da biste se vratili u gornji meni.
Postupak čišćenja i gašenja aparata
Unutrašnjost protočnih ćelija treba da bude što je moguće čistija, da bi se obezbedila ispravna i
pouzdana merenja.
Da biste unutrašnjost održavali čistom, pratite sledeća uputstva:
Pranje prilikom promene testova - Kada jedan test zamenjujete drugim, zahtevano je pranje
protočnih ćelija. Da biste oprali protočne ćelije: Postavite kontejner sa destilovanom vodom ispod
cevi. Pritisnite taster Isperi. Sistem protočnih ćelija će biti kontinuirano pran, sve dok ponovo ne
pritisnete taster Isperi. Neka ispiranje traje oko 2 minuta.
Pranje dva puta dnevno - Sledeći postupak treba izvršiti dva puta dnevno, da bi se uklonilo ostaci
sa zidova ćelija, koji dovode do lošeg punjenja ćelija: Rastvorom neutralnog deterdženta (kao što
je Tweenum 20). Ostavite neutralni deterdžent u protočnim ćelijama oko 2-3 minuta. Bolje je ako
deterdžent dodate destilovanoj vodi. Količina deterdženta koji dodajete zavisi od tipa deterdženta
koji koridtite. Obično je odgovarajući rastvor 1-5%. Ispirajte destilovanom vodom bez
deterdženta oko 1 minut.
Zatvaranje sistema postupkom zatvaranja - Na kraju radnog dana, morate izvršiti postupak
zatvaranja odabirom tastera “Zatvaranje sistema”.
1) Sistem će sačuvati parametre i rezultate testova.
2) Ekran će prikazati „destilovana voda“.
3) Postavite kontejner sa destilovanom vodom ispod cevi. Pritisnite taster Uzorak, Ispiranje će
trajati nekoliko minuta. Ostavite destilovanu vodu unutar protočnih ćelija.
4) Ekran će prikazati “ Isključi sistem”
5) Isključite napajanje.
54
RAD NA AUTOMATSKOM BIOHEMIJSKOM ANALIZATORU
Chemray 120 je aparat za analizu za kliničke biohemijske tetove razvijen upotrebom
fotoelektričnih, automatizovanih i računarskih tehnologija. Aparat usvaja prenos turbidimetrije i
izračunava koncentraciju uzoraka u skladu u skladu sa Beer-Lambertovim zakonom.
1.2 Sastav i struktura aparata
55
56
Pokretanje aparata
Svaki put pre pokretanja aparata obratite pažnju na sledeće da biste proverili da li je sistem
spreman:
1) Proverite status aparata. Proverite da glavni okvir nema vidljivih fizičkih oštećenja; da
nema akumulirane prašine i tečnosti na radnom stolu; da su cevi, štampač, itd pravilno
priključeni;
2) Da je strujno napajanje dobro priključeno, sa dobrim uzemljenjem;
3) Proverite da li je papir za unutrašnji ili spoljašnji štampač adekvatan i da li je dobro
postavljen;
4) Adekvatna dejonizovana voda i sredstvo za čišćenje treba da budu stavljeni u određene
pozicije nosača za reagense;
5) Posuda za otpadnu tečnost treba da je ispražnjena, i sredstvo za čišćenje treba da bude
adekvatno;
6) Upotrebljavajte i održavajte aparat u skladu sa uputstvima, i priručnik držite na mestu
koje vam je na dohvat ruke.
3.2 Prijavljivanje na sistem
Kada je aparat pokrenut, Chemray 120 softver će se automatski pokrenuti, i sistem će ući u ekran
za prijavljivanje, kao što je prikazano na slici:
57
Selektujte korisničko ime i unesite lozinku, pritisnite taster Login da biste se prijavili, ili pritisnite
taster Cancel da biste automatski isključili sistem.
Nakon prijavljivanja, sistem će automatski izvršiti samoproveru i inicijalizaciju, kao što je
prikazano na slici:
Samoprovera i inicijalizacija uključuju sledeće sadržaje:
Povezivanje front-end: Proverava da li je komunikacija između kontrolnog softvera i
softvera srednjeg kompjutera normalna.
Jedinice za rukovanje: Proverava da li je status različitih jedinica normalan.
Parametri za slanje: Očitava sistemske parametre iz srednjeg računara.
Resetovanje sistema: Sprovodi resetovanje čitavog kompjutera i perfuziju hidrauličnih
kola za njihovu pripremu za proveru.
Zamena kiveta: Zamena redom kiveta od 1-9. Svaki put kada se zamenju, pritisnite taster
OK. Da biste preskočili zamene, brzo kliknite taster Stop i selektujte Yes sa iskačućeg
polja.
3.2 Glavni ekran
Nakon zamene kiveta, sistem će ući u glavni ekran. "Waiting for stable light source" se prikazuje
na ekranu. Testiranje se može izvršiti samo kada je izvor svetlosti stabilan i "Ready" se prikaže
na gornjem delu ekrana kao što je na slici:
58
Glavni ekran sadrži 10 funkcijskih modula:
1) Unos uzorka: Koristi se za primenu na uzorcima za testiranje, uključujući regularne uzorke,
uzorke za hitno tretiranje, supstance za kontrolu kvaliteta, i standardne supstance;
2) Status testa: Koristi se za prikaz statusa testiranja i rezultata testiranja;
3) Štampanje izveštaja: Koristi se za zahtevanje, uređivanje i štampanje informacija o uzrcima,
rezultatima testiranja uzoraka, i istorijskom zapisu testiranja blank reagensa;
4) Standardni zahtev: Koristi se za zahtevanje standardnih krivih i kalibracija rezultata testiranja;
5) QC zahtev: Koristiti se za zahtevanje QC rezultata testiranja, uključujući QC podatke, QC
grafike i statistike QC rezultata;
6) Podešavanje stavki: Koristi se za podešavanje kontrolnih parametara za testiranje biohemijskih
stavki i uređivanje nebiohemijskih stavki za unos eksternih podataka;
7) Standardno podešavanje: Koristi se za podešavanje parametara standardnih supstanci za
primenu u testiranju standardnih supstanci u modulu unosa uzorka;
8) QC podešavanje: Koristi se za podešavanje parametara QC supstanci za primenu za testiranje
QC supstanci u modulu Unos uzorka i za statistiku QC rezultata u modulu QC Inquiry;
9) Podešavanje sistema: Uključujući podešavanje parametara za kontrolu sistema, podešavanje
reagensa, podešavanje opcije, korisničko upravljanje, itd.
10) Održavanje: Koristi se za dnevno održavanje sistema, uključujući održavanje podataka,
održavanje prijavljivanja i debuging sistemskih funkcija.
4.1 Podešavanje parametara stavki
Skraćena funkcija: Za kontrolu i izračunavanje parametara biohemijskih i nebiohemijskih stavki.
59
4.1.1 Biohemijske funkcije
Pritisnite "Item Setup" na glavnom ekranu da biste ušli na stranu Item Setup, kao što je prikazano
na slici:
Dodaj stavku
Pritisnite novi taster i unesite naziv stavke koju treba dodati. Unesite različite parametre stavke
koju treba dodati i pritisnite taster Save.
Izmeni stavku
Selektujte sa liste stavku koju treba izmeniti, i odgovarajući parametri pojaviće se na desnoj
strani. Pomerite kursor na informaciju koju treba izmeniti i pritisnite taster Save.
Briši stavku
Selektujte sa liste stavku koju treba brisati i pritisnite taster Delete.
Štampanje parametara stavke
Selektujte sa liste stavku koju treba štampati i pritisnite taster Print.
Opis parametara stavke
60
1) Pun naziv: Unesite pun naziv stavke ili informacije koje je opisuju.
2) Jedinica: Unesite ili selektujte jedinicu rezultata testiranja stavke.
3) Decimalna tačka: Selektujte broj cifara nakon decimalne tačke rezultata stavke na opštem
izveštaju koji treba štampati, sa maksimalne 3 cifre nakon decimalne tačke.
4) Indirektno izračunavanje: Ako se rezultati stavke mogu dobiti kroz izračunavanje drugih
stavki, selektujte indirektno izračunavanje i pritisnite taster Calculation Formula da biste ušli u
ekran kao što je prikazano na slici:
Unesite formulu za izračunavanje u polje za unos Calculation Formula. Ako GLB može biti
izračunat kroz razliku između TP i ALB, unesite {TP}-{ALB} u formulu za izračunavanje za
stavku GLB .
5) Talasna dužina: Talasna dužina se podešava u skladu sa uputstvima za reagens. Ako je
usvojena pojedinačna talasna dužina, podesite samo talasnu dužinu 1 i selektujte None za talasnu
dužinu 2. U svakom slučaju, da biste eliminisali spoljne smetnje, savetuje se da koristite testiranje
dualne talasne dužine.
6) Metod testiranja: Selektujte End-Point Method, Two-Point Method, ili Rate Method.
7) Blank testiranje: Selektujte None, Reagent Blank, Sample Blank, ili Pre-sample Blank.
None: Blank vrednost ne mora da se smanji;
Reagent Blank: Koriste se količine reagensa i uzorka za normalno testiranje, i uzorak je
zamenjen destilovanom vodom ili fiziološkim rastvorom;
Sample Blank: Koriste se količine reagensa i uzorka za normalno testiranje, i reagens je
zamenjen destilovanom vodom;
Pre-sample Blank: Blank vrednost nakon što su reagens 1 i uzorak izmešani treba da bude
smanjena
8) Vreme merenja: Za podešavanje vremena početka i kraja merenja. Za pojedinačne stavke
reagensa, opseg vremena merenja je 30-600 sekundi; za stavke duplih reagenasa, 30-300 sekundi.
Sa metodom end-point obično je navedena samo jedna tačka merenja; ako je navedeno više od
jedne tačke merenja, srednja vrednost tačaka uzeta je kao izračunata vrednost. Sa metodom two-
point vreme merenja ne sme biti manje od 30 sekundi. Sa metodom rate, da bi se obezbedila
tačnost rezultata testiranja, predlaže se da vreme menrenja bude duže od 90 sekundi. Za metode
two-points i rate podesiti vreme merenja što je duže moguće.
61
9) Metod izračunavanja: Selektujte odgovarajući metod izračunavanja u skladu sa trenutnim
potrebama. Kada je selektovan Factor metod možete ručno uneti vrednosti faktora.
10) Faktor korekcije: Linerani korektivni faktor rezultata testiranja sistema: Rezultat =
merenje *K+B. Generalno nije potrebna korekcija: K=1, B=0. U svakom slučaju, za stavke
testirane metodom faktora, faktor se može koristiti za ispravku grešaka na aparatu.
11) Podešavanje doziranja - Podešavanje količine uzorka za inicijalni test: Uneti količinu
uzorka. Opseg je 3-45μL, preciznost do 0.1μL. Ako uzorak za stavke treba da bude rastvoren pre
testiranja, selektujte opciju Predilute i unesite količinu uzorka i količinu sredstva za rastvaranje u
polja ispod (raspon količine uzorka koji treba rastvoriti i sredstva za rastvaranje je 2-100μL i 20-
450μL), kao što je prikazano na slici:
Podešavanje količine uzorka za ponovno testiranje: Kada rezultati testiranja prelaze linearni
opseg, mora se uraditi ponovno testiranje. U ponovnom testiranju, određena količina uzorka je
uvučena u skladu sa rezultatima testa ka gornjim ili donjim vrednostima. Unesite količinu uzorka
za ponovno testiranje za rezultate na gornjim ili donjim vrednostima. Ako uzorak stavke treba da
bude rastvoren pre ponovnog testiranja za rezultate na gornjoj vrednosti, selektujte opciju
Predilute i unesite količine uzorka koje treba da budu rastvorene i sredstva za rastvaranje u polja
dole, kao što je prikazano na slici:
62
Količina reagensa: Tačnost količine reagensa je 1 μL. Unesite količinu reagensa 1. Ako se radi
testiranje duplog reagensa, selektujte takođe reagens 2 i unesite količinu reagensa 2. Samo kada
rezultati testiranja prelaze linearni opseg aparata i radi se automatsko ili ručno ponovno testiranje,
biće korišteno doziranje podešeno u Retest opciji. U suprotonom, koristiće se doziranje u opciji
Initial Test.
12) Referentni opseg - Navedite kriterijum deljenja referentnog opsega i odgovarajuće vrednosti
referentnog opsega u skladu sa uputstvima za reagens kao što je prikazano na slici:
13) Ograničavajući opseg
63
Linearni opseg: Opseg testiranja aparata ili reagensa. Kada rezultati testiranja prelaze opseg,
rezultati su nepouzdani, i potrebno je ponovno testiranje nakon rastvaranja ili koncentrisanja.
Blank reagens: Validni opseg blank reagensa. Kada blank reagens prelazi opseg, sistem će
reagens testirati kao neuspeo. Jedinica je 1/10000 apsorbancije.
Granica linearnosti: Efikasna samo za metod rate. Sistem automatski izračunava linearnost u
periodu testiranja. Kada linaernost koja reflektuje krivu prelazi podešeni opseg rezultat će imati
odgovarajuću oznaku.
Limit istrošenosti supstrata: Efikasan samo za metode two-points i rate. Neke visoke
koncentracije (aktivne) uzoraka iscrpljuju supstrat, što reakciju čini da nije više kinetička. Da bi
se pravilno prikazalo određivanje rezultata, limit istrošenog supstrata (adređena apsorbancija)
treba podesiti tačnu kritičnu tačku između linearne i nelinearne zone (kinetički metod) ili zone 1
nivoa reakcije ili zone reakcije više nivoa (metod fiksnog vremena) na reakcionoj krivoj,
minimum (reakciona kriva se savija nadole) ili maksimum (reakciona kriva se savija nagore)
vrednosti apsorbancije pre nego što se supstrat istroši u okviru reakcionog vremena. Limit
istrošenosti supstrata stavke usko je povezan sa kitom reagenasa koji se koristi. Jedinica je
1/10000 apsorbancije. Podešenost na 0 ukazuje da nema procene.
64
Podešavanje sekvencijalnog testiranja
Pritisnite taster Test Sequence da biste ušli u ekran kao što je prikazano na slici:
Funkcija se koristi za podešavanje prioritetnih testiranja stavki. Selektujte stavku za koju
sekvencijalno testiranje treba podesiti, koristiti tastere Up i Down ili miš za podešavanje na
određenu poziciju, i pritisnuti taster Save nakon podešavanja svih stavki. Da biste vratili fabrički
podešeno sekvencijalno testiranje, pritisnite taster Restore i sačuvajte podešavanje. Oprez:
fabrički podešeno redosled testiranja je po abecednom redu naziva stavki.
Podešavanje kombinacije
Pritisnite taster Combination Setup da biste ušli u ekran kao što je dole prikazano:
Dodavanje kombinacije
Pritisnite taster Add Combination, unesite naziv nove kombinacije, i pritisnite taster OK.
Selektujte stavke koje treba uključiti u kombinaciju i pritisnite taster Save.
Izmena kombinacije
65
Selektujte sa liste kombinacija onu koju treba izmeniti, izmenite stavke koje su uključene u
kombinaciju, i pritisnite taster Save.
Brisanje kombinacije
Selektujte sa liste kombinacija onu koju treba brisati i pritisnite taster Delete Combination.
Testiranje
6.1 Unos uzorka
Funkcija ukratko: Za postavljanje aplikacije testiranja.
Kliknite na Sample Entry u glavnom meniju da biste ušli u ekran Sample Application kao što je
prikazano na slici:
6.1.1 Aplikacija uzorka
Uredi uzorak
66
Korak 1: Selektujte Sample Position. Ako je usvojena mikročaša za uzorak, selektujte Micro
Cup;
Korak 2: Selektujte tip uzorka Regular ili Emergency Treatment;
Korak 3: Unesite broj uzorka i navedite tip uzorka;
Korak 4: Unesite broj ponavljanja i koeficijent razblaživanja; (fabrički podešen broj ponavljanja:
1; fabrički podešen koeficijent razblaživanja: nema razblaživanja)
Korak 5: Selektujte stavke i kombinacije testiranja;
Korak 6: Pritisnite taster Save;
Korak 7: Završite aplikaciju uzorka.
Uredi više uzoraka
Korak 1: Unesite početni broj uzorka i navedite tip uzorka;
Korak 2: Selektujte broj ponavljanja i koeficijent razblaživanja; (fabrički podešen broj
ponavljanja: 1; fabrički podešen koeficijent razblaživanja: nema razblaživanja)
Korak 3: Selektujte stavke i kombinacije testiranja;
Korak 4: Pritisnite taster Batch Save i pojaviće se ekran kao što je prikazano na slici:
6.1.2 Aplikacija QC supstance
Ekran QC Substance Application screen (aplikacija supstance za kontrolu kvaliteta) je kao što je
prikazano na slici:
67
Korak 1: Selektujte poziciju uzorka. Ako je usvojena čaša za mikrouzorak, selektujte Micro Cup;
Korak 2: Selektujte QC za tip uzorka;
Korak 3: Selektujte broj QC supstance, i QC stavke uključene u QC supstancu biće prikazane na
slici dole;
Korak 4: Selektujte broj ponavljanja;
Korak 5: Selektujte QC stavke sa liste; Korak 6: Pritisnite taster Save;
Korak 7: Završite aplikaciju QC supstance.
6.1.3 Aplikacija standardne supstance
Ekran Standard Substance Application (aplikacija standardne supstance) je kao što je prikazano
na slici:
Korak 1: Selektujte poziciju uzorka. Ako je usvojena čaša za mikrouzorak, selektujte Micro Cup;
Korak 2: Selektujte Standard za tip uzorka;
Korak 3: Selektujte broj standardne supstance, i stavke za kalibraciju uključene u standardnu
supstancu biće prikazani na listi dole;
68
Korak 4: Selektujte broj ponavljanja;
Korak 5: Selektujte stavke za kalibraciju sa liste;
Korak 6: Pritisnite taster Save;
Korak 7: Završite aplikaciju standardne supstance.
Lista
Kliknite na taster List da uđete u ekran kao što je prikazano na slici:
Lista prikazuje sva testiranja uzorka, QC testiranja i testiranja kalibracije koji su u radnim
dokumentima. Lista se koristi za proveru i potvrdu sadržaja testiranja primenjenih u radnim
dokumentima.
6.2 Testiranje uzorka
Funkcija ukratko: Za startovanje testiranja i prikaz statusa testiranja i rezultata.
Na glavnom ekranu i ekranu Sample Entry pritisnite taster Test Status da uđete u ekran kao što je
prikazano na slici:
69
Pritisnite taster Start i pojaviće se prozor sa obaveštenjem kao što je prikazano na slici:
Inicjalno testiranje - Za sprovođenje nezavršenih testova ili za ponovno testiranje u tekućem
radnom dokumentu.
Ponovno testiranje - Za ponovno testiranje za rezultate koji prelaze linearni opseg završenih
testova u tekućem radnom dokumentu.
Poništavanje rezultata testova - Za poništavanje rezultata završenih testova u tekućem radnom
dokumentu i restartovanje svih testova.
70
Pre potvrđivanja pokretanja testa, potvrdite informacije iznad. Za izmenu informacija, pritisnite
taster Cancel. Ili pritisnite taster OK, i pojaviće se ekran Test Sequencing kao što je prikazano na
slici dole:
6.3 Status testiranja
Funkcija ukratko: Za prikaz rezultata testiranja i statusa tekućeg radnog dokumenta.
Selektujte stranu Test Status na ekranu Test Status i status u realnom vremenu, svake posude,
isečka uzorka i boce sa reagensom će biti prikazan na grafikonu:
71
Selektujte stranu Reagent na ekranu Test Status i prikažite upotrebnu situaciju reagensa
uključenog kroz listu:
Selektujte stranu Assay Cup na ekranu Test Status za prikaz situacije reagensa u svakoj test-čaši
kroz listu:
72
Selektujte određenu test čašu sa liste sa informacijama o test čašama i pritisnite Reaction Curve
da biste prikazali reakcionu krivu testa, kao što je prikazano na slici:
Pritisnite Previous (Prethodni) i Next (sledeći) da prikažete reakcionu krivu pozicije test posude
redom; Pritisnite taster Print da odštampate tekuću poziciju test posude;
Prtisnite taster Return da izvadite prikaz reakcione krive;
Selektujte stranu Results na ekranu Test Status da biste prikazali rezultate koji zadovoljavaju
navedene uslove preko liste (na listi crvena pozadina podataka o testiranju pokazuje normalne -
Normal; zelena pozadina pokazuje završene- Finished; i bela pozadina pokazuje nezavršene -
Unfinished).
73
Tip ekrana: Odrediti poziciju uzorka i tip, i sistem će prikazati podatke o testiranju koji
zadovoljavaju zahteve.
Reakciona kriva: Selektujte test sa liste i pritisnite taster Reaction Curve da prikažete reakcionu
krivu koja odgovara testu (reakciona kriva može biti prikazana samo kada je test završen, u
suprotnom će sistem poslati poruku sa obaveštenjem "The reaction curve does not exist".
Ponovno testiranje: Selektujte sa liste rezultate za koje je potrebno ponovno testiranje i pritisnite
Retest da označite selektovane podatke oznakom "Retest". Ako sistem izvršava testiranje,
određeni test obeležen sa "Retest" biće automatski dodat; u suprotnom će sistem izvršiti ponovno
testiranje u sledećem testu.
Statistike: Statistike stavki na listi sa rezultatima mogu se sprovesti po uzorku, QC i standardu.
Statistički rezultati uključuju ukupno, završeno, srednju vrednost, standardnu devijaciju i
koeficijent varijacije, i može se štampati.
Štampanje: Štampanje rezultata završenih testiranja uzorka pacijenta.
Indikacije
Simboli "A<" i "A>"označavaju rezultate testiranja koji prelaze linearni opseg.
Simbol "**" označava rezultate ponovnog testiranja koji i dalje prelaze linearni opseg.
Status
"Ready" (spreman) označava da će testiranje da počne; "Test" označava da se testiranje vrši;
"Finished" (završeno) označava da je testiranje završeno;
"Test Fails" (testiranje neuspelo) označava da je dodavanje reagensa/uzorka neuspelo (tj. koliziju)
ili curenje reagensa/uzorka tokom testiranja;
"Test Given Up " (odustajanje od testa) označava stavku za koju testiranje nije završeno ili je
prekinuto.
Jedinica
"SE" označava istrošeni supstrat;
"OL" označava rezultate koji prelaze linearni opseg;
Selektujte stranu Results na ekranu Test Status da prikažete rezultate testiranja koji zadovoljavaju
specifične kriterijume kroz listu.
Broj testova
Obaveštava o ukupnom broju testova uključenih u tekući radni dokument - Current Worksheet.
Preostalo vreme
Obaveštava o preostalom vremenu za završavanje testova u tekućem radnom dokumentu- Current
Worksheet.
Poruka sa obaveštenjem
74
Prikazuje poruku sa obaveštenjem tokom testova u radnom dokumentu, uključujući vreme
početka, vreme završetka, kapanje reagensa/uzorka, itd. Pritisnite taster Clear da biste poništili
poruku sa liste.
Zamena kivete
Pritisnite Replace Cuvette (zamena kivete) i zamenite sve kivete u skladu sa porukom sa
obaveštenjem.
Poglavlje 7 QC
7.1 QC Podešavanje
Pritisnite taster QC Setup na glavnom ekranu da uđete u ekran kao što je prikazano na slici:
Dodavanje QC - Pritisnite taster Add QC unesite broj i broj serije na ekranu koji se pojavi, i
pritisnite OK da sačuvate podešavanje. Dodajte QC stavke uključujući QC supstancu.
Brisanje QC - Selektujte QC supstancu koju treba obrisati sa liste QC supstanci i pritisnite
taster Delete QC.
Dodavanje QC stavke - Navedite QC supstancu i pritisnite taster Add Item. Selektujte Add
ili QC koju treba izmeniti na ekranu koji se pojavi, unesite ciljnu vrednost i SD i pritisnite taster
Save.
Brisanje QC Stavke - Selektujte QC supstancu na listi QC supstanci, i QC stavke koje su
uključene biće prikazane na listi levo. Selektujte QC stavku koju treba obrisati i pritisnite taster
Delete Item.
75
Podešavanje QC pravila - Selektujte određenu QC supstancu sa liste QC supstanci, i QC
stavke koje su uključene biće prikazane na listi levo. Odaberite vreme za koje želite da podesite
QC pravilo i pritisnite taster QC Rule da uđete u ekran kao što je prikazano dole:
7.3 QC zahtev
Funkcija ukratko: Za zahtevanje rezultate testiranja u određenom vremenskom opsegu određene
QC stavke.
Selektujte stranu QC Inquiry kao što je prikazano na slici:
76
Prikaz QC podataka - Selektujte QC stavku koju treba prikazati sa liste levo i navedite raspon
datuma koji zahtevate, i svi podaci o testiranju koji ispunjavaju uslove biće prikazani na listi sa
podacima na desnoj strani
Prikaz QC grafikona - Selektujte tačke podataka koji mogu biti izvučeni sa liste podataka i
pritisnite QC Chart da biste prikazali QC gafikon:
Ekran prikazuje ciljne vrednosti i SD vrednost QC stavke kao i statističke rezultate selektovanih
podataka: srednju vrednost, SD, i CV. Sistem može da izmeni QC grafikon u skladu sa modom
nacrta koje ste vi odredili. Pritisnite taster Print da štampate QC grafikon prikazan na grafičkom
ekranu.
Real Time QC grafikon: Iscrtava sve podatke, sa svakim QC podatkom koji odgovara različitim
apscisama na grafikonu.
Dnevni QC grafikon: Izračunavanje srednje vrednosti podatka u istom danu, i crtanje tačaka koje
odgovaraju samo srednjoj vrednosti svakog dana, sa srednjom vrednosti svakog dana koja
odgovara različitoj apscisi.
Kumulativni grafikon: Iscrtava sve podatke, sa podacima u istom danu koji odgovaraju istoj
apscisi.
Brisanje QC podataka - Selektujte QC podatke koje treba obrisati sa liste QC podataka i pritisnite
taster Delete.
Štampanje QC podataka - Selektujte QC podatke koje treba štampati sa liste QC podataka i
pritisnite taster Print.
77
Kalibracija
8.1 Podešavanje standarda
Pritisnite taster Standard Setup u glavnom ekranu da uđete u prozor kao što je prikazano na slici:
Dodavanje standard - Pritisnite taster Add Standard unesite broj i broj serije na ekranu koji se
pojavi, i selektujte OK da sačuvate podešavanja. Dodajte kalibracione stavke uključene za
standardnu supstancu.
Brisanje standard - Selektujte standardnu supstancu koju treba obrisati sa liste standardnih
supstanci i pritisnite taster Delete Standard.
Dodavanje ili izmena kalibracione stavke - Odredite standardnu supstancu i pritisnite taster Add
Item. Selektujte Add ili kalibracionu stavku koju treba izmeniti na ekranu koji se pojavi, unesite
referentnu vrednost i pritisnite taster Save.
Brisanje kalibracione stavke - Selektujte standardnu supstancu sa liste standardnih supstanci i
uključene kalibracione stavke biće prikazane na listi levo. Selektujte kalibracionu stavku koju
treba obrisati i pritisnite taster Delete Item.
8.2 Aplikacija standarda
Vidi 6.1.3 Aplikacija standardne supstance.
8.3 Zahtevanje standarda
Funkcija ukratko: Za zahtevanje kalibracionih rezultata određene stavke.
78
Selektujte stranu Standard Inquiry kao što je prikazano na slici:
Prikaz kalibracionih rezultata - Lista levo prikazuje sve stavke za završenim testom kalibracije.
Kliknite na određenu stavku, i određeni kalibracioni podaci i standardna kriva biće prikazani
automatski na desnoj strani.
Brisanje kalibracionih podataka - Selektujte kalibracione podatke koje treba obrisati sa liste sa
kalibracionim podacima i pritisnite taster Delete.
Štampanje rezultata kalibracije - Selektujte stavku za koju želite da štampate rezultate kalibracije
sa leve liste i pritisnite taster Print.
Štampanje izveštaja
9.1 Zahtevanje podataka od pacijentu
Funkcija ukratko: Za zahtevanje podataka o pacijentima koji zadovoljavaju određene kriterijume.
Možete urediti i prikazati osnovne informacije i rezultate testiranja selektovanog pacijenta.
Kliknite na Print Report – Patient Report na glavnom ekranu da biste ušli na stranicu Patient
Records Inquiry kao što je prikazano na slici:
79
Zahtevanje beleški o pacijentu - Pritisnite taster Inquire i pojaviće se ekran kao što je prikazano
na slici:
Uređivanje informacija o pacijentu
Selektujte pacijenta sa liste i pritisnite taster Edit da biste ušli u ekran kao što je prikazano na
slici:
80
Dodavanje beležaka o pacijentu - Pritisnite taster Add unesite osnovne informacije o pacijentu na
listu levo i pritisnite taster Save.
Uređivanje osnovnih informacija o pacijentu - Ako je potrebno uredite informacije na listi levo i
pritisnite taster Save.
Uređivanje pacijentovih rezultata testiranja - Rezultati testiranja koji odgovaraju selektovanom
pacijentu prikazani su na listi desno. Možete dodati, izmeniti ili obrisati rezultate testiranja.
Isključivanje sistema
Kliknite na Switch Off ispod glavnog menija da se odjavite ili da izađete iz operacije, kao što je
prikazano na slici:
Selektujte Login da biste se odjavili i ponovo prijavili.
Selektujte Exit i sistem će automatski isključiti softver i kontrolni sistem nakon neophodnog
čišćenja.
Selektujte Quick Exit i softver i kontrolni sistem će automatski biti isključeni.
81
Najčešći problem i rešenja
Greška Rešenje
Softver ne radi normalno.
Proverite da li je telo analizatora uključeno
Proverite da li je kabl kontrolnog serijskog porta ispravno
priključen na kontrolni kompjuter i analizator
Proverite da li kontrolni kompjuter koristi port određen od
strane sistema.
Blank kiveta je neispravna.
Proverite da li je zamenjena čistom kivetom
Proverite da li je kiveta zamrljana
Proverite da li je izvor svetlosti normalan
Proverite da li je pravilno podešen opseg blank kivete
Proverite da li koeficijent pojačanja odgovara talasnim
dužinama
Količina punjenja tečnosti je neprecizna
Proverite da li su cevi za uzorkovanje pravilno zatvorene
Proverite da li je perfuzija hidrauličnoh kola adekvatna
Proverite da li je faktor korekcije količine tečnosti normalan
Proverite da li je status šprica normalan
Proverite da li je dejonizovana voda skroz upotrebljena
Proverite da li je sistem cevi pravilno priključen
Sonda za uzorkovanje nije pravilno
postavljena
Proverite da li je sonda za uzorkovanje postavljena pravo dole
Da li su korištene standrdne boce za reagense i uzorke
Tečnost ostaje na površini sonde za
uzorkovanje
Proverite da li ima prljavštine sa spoljne strane sonde
Proverite da li je epruveta sonde za uzorkovanje istrošena
Proverite da li je tok u kadi za pranje odgovarajući kada se
sonda čisti
Proverite da li je sistem cevi za uzorkovanje pravilno zatvoren
Proverite da li je perfuzija hidrauličnog sistema adekvtana
Proverite da li je dejonizovana voda istrošena
Nepravilno postavljena mešalica Proverite da li je sonda za uzorkovanje postavljena pravo dole
Proverite da li je mešalica olabavljena
Metode testiranja u kliničkoj biohemiji i krive reakcije
Metoda end-point - Kada su testirane sustance u potpunosti pretvorene u proizvod nakon
određenog vremena u reakciji, apsorbancija reakcione tečnosti neće više biti uvećana (ili
smanjena) i krajnja tačka je dostignuta; koncentracija testirane supstance dobija se u skladu sa
krajnjom tačkom apsorbancije – to je metod krajnje tačke - End-Point Metod.
82
Metod two-point - U određenom reakcionom vremenu, reakciona stopa je proporcionalna sa
koncentracijom reaktantata. Pošto se reaktanti kontinuirano troše, reakciona stopa se konstantno
smanjuje, što se reflektuje uvećavanjem (ili smanjenjem) apsorbancije i redukovanjem stope.
Merenje mora biti izvršeno u određenom vremenskom periodu. U vremenskom periodu, uvećanje
ili smanjenje apsorbancije proporcionalne sa koncentracijom predmeta koji se meri.
Metoda stope (Rate method) - Reakciona stopa je proporcionalna sa nultom energijom
koncentracije objekta koji se meri, odnosno povezana sa koncentracijom mernog objekta. Stoga,
tokom reakcije, reaktanti stvaraju proizvod sa konstantnom stopom, tako da se apsorbancija
mernog rastvora ravnomerno smanjuje ili uvećava pod talasnom dužinom, sa stopom opadanja ili
rasta (△A/min) proporcionalnom sa aktivnošću ili koncentracijom mernog objekta. Metod stope,
tj. takozvani kinetički metod, takođe zvan monitoring metod, uglavnom se koristi za utvrđivanje
enzimatske aktivnosti. Zapravo, nemoguće je da koncentracija supstrata bude dovoljno visoka.
Pošto reakcija traje, kada se supstrat troši u izvesnoj meri, reakciona stopa nije više
proporcionalna enzimatskoj aktivnosti. Tako da metod stope dostiže cilj u određenom
vremenskom periodu.
83
84
RAD NA HEMATOLOŠKOM ANALIZATORU
Izgled aparata
No. Name
1 Main power lamp
2 Power lamp
3 Power key
4 Auto print key
5 Feed key
6 Print key
7 Auto print mode
lamp
8 LCD display
9 Reset key
10 Clean key
11
Count key
Dispense key
12 Sampling nozzle
13 Count switch
14 Printer unit(WA-640VK)
15 Printer door
85
No. Name Description
1 ISO3
Diluent inlet Inlet for the ISOTONAC3 diluent.
2 CLN
Detergent inlet Inlet for the CLEANAC detergent.
3 HEMO3N
Lysing reagent inlet Inlet for the Hemolynac3N lysing reagent.
4 WASTE
Waste outlet
Outlet for waste such as used lyse, detergent and aspirated
samples.
86
No. Name
1 Main power switch
2 Fuse holder
3 AC SOURCE
AC source socket
4 Equipotential ground
terminal
5 ZK-820V
Bar code reader socket
6 Serial port 1
7 Serial port 2
8 Printer socket
9 USB socket
10 Memory card socket
11 Memory card eject button
87
Početni ekran prečice
88
Aspiracija uzorka
89
90
Povlačenje rezultata iz baze podataka
91
Gašenje aparata
Unutrašnjost aparata
92
Princip rada hematološkog brojača
Principi WBC merenja
WBC se broje impendanse metodom. Ovaj metod zasniva se na merenju promena u električnim
otpornicima koje prave čestice, u ovom slučaju krvne ćelije, suspendovane u provodljivom
razblaživaču koje prolaze kroz otvor poznatih dimenzija. Elektrode su potopljene u tečnost sa obe
strane otvora da bi napravile električni tok. Budući da svaka čestica prolazi kroz otvor, proizvodi
se prolazna promena u otvoru između elektroda. Ova promena proizvodi merljiv električni
impuls. Broj stvorenih impulsa ukazuje na broj čestica koje su prošle kroz otvor; i amplituda
svakog impulsa srazmerna je veličini svake čestice. Svaki impuls se amplifikuje i poredi sa
kanalom napona interne reference, koji prihvata samo impulse sa određene amplitude. Ako je
napravljeni impuls iznad praga WBC, izbrojen je kaoWBC.
Impendans metoda brojanja i dimenzionisanja
HGB merenje
HGB se određuje kolorimetrijskom metodom. WBC/HGB rastvor se stavlja u WBC kadu za
brojanjegde se mehurićima meša sa određenom količinom koja razbija crvena krvna zrnca, i
pretvara hemoglobin u hemoglobinski kompleks koji se meri na 525 nm. LED je montirana na
jednoj strani kadi i emituje zrak monohromatičnoh svetla sa centralnom talasnom dužinom od
525nm, svetlost prima optički senzor koji je montiran na suprotnoj strani. Naponski signal se
zatim amplifikuje, meri i poredi sa referentnim blan očitavanjem (očitavanje se uzima kada se u
kadi nalazi samo rastvarač), a HGB (g/L) se automatski meri i izračunava.
HGB(g/L) = Kostanta×Log 10 (blank foto struja/fotostruja uzorka)
93
WBC
WBC (109/ L) je broj leukocita izmeren direktno brojanjem belih krvnih zrnaca koja prolaze kroz
otvor.
WBC diferencijal
Uz pomoć razblaživača i lyse, ovaj analizator može da dimenzionira bela krvna zrnca na tri
podgrupe populacije- limfocite, monocite i granulocite. Zasnivajući se na WBC histogramu, ovaj
analizator izračunava Lymph％, Mon％ i Gran％ kao što sledi i rezultate daje u procentima.
3.5 RBC/PLT Merenje
Precizan broj ćelija ne može se dobiti osim ako se precizna količina razblaženog uzorka koji
prolazi kroz otvor tokom faze brojanja u ciklusu analize (ciklus brojanja) ne zna. Ovaj analizator
koristi jedinicu za volumetrijsko merenje da bi se kontrolisao ciklus brojanja i da bi se osiguralo
da je precizna količina uzorka analizirana.
Jedinica za merenje koja kontroliše ciklus RBC/PLT brojanja sastoji se od cevi za brojanje sa dva
optička senzora montirana na njoj. Ova cev obezbeđuje da je precizna količina uzorka izmerena
tokom svakog ciklusa brojanja. Tačna količina određuje se razmakom između dva optička
senzora. Sredstvo za ispiranje se koristi za kreiranje meniskusa u cevi za merenje. Ciklus merenja
počinje kada meniskus dostigne gornji senzor ti zaustavlja kada meniskus dostigne donji senzor.
Vreme koje je potrebno da meniskus dođe od gornjeg do donjeg senzora zove se RBC Count
Time i meri se sekundima. Na kraju ciklusa brojanja, izmereno vreme pojavljuje se u u napred
izmerenom referentnom vremenu brojanja (za detalje pogledati Poglavlje 5.3). Ukoliko je
prethodno manje ili veće od narednog za 2 ili više sekundi, analizator će izvestiti o mehurićima u
RBC ili ugrušku u RBC. Kada vidite poruku o grešci, za rešenje možete pogledati Poglavlje 11
Rešavanje problema na vašem analizatoru.
RBCs/PLTs se broje impendanse metodom. Ovaj metod zasniva se na merenju promena u
električnim otpornicima koje prave čestice, u ovom slučaju krvne ćelije, suspendovane u
provodljivom razblaživaču koje prolaze kroz otvor poznatih dimenzija. Elektrode su potopljene u
tečnost sa obe strane otvora da bi napravile električni tok. Budući da svaka čestica prolazi kroz
otvor, proizvodi se prolazna promena u otvoru između elektroda. Ova promena proizvodi merljiv
električni impuls. Broj stvorenih impulsa ukazuje na broj čestica koje su prošle kroz otvor; i
amplituda svakog impulsa srazmerna je veličini svake čestice. Svaki impuls se amplifikuje i
poredi sa kanalom napona interne reference, koji prihvata samo impulse sa određene amplitude.
Ako je napravljeni impuls iznad praga RBC/PLT, izbrojan je kao RBC/PLT.
94
RAD NA ENDOKRINOLOŠKOM ANALIZATORU
95
96
97
98
99
Operacije pre početka analiziranja
100
101
102
103
104
105
106
107
108
Procedura testiranja
109
110
111
112
113
114
115
Gašenje aparata
116
117
RAD NA KOAGULOMETRU
Coatron je dvokanalni koagulometar koji poseduje dva optička kanala, LCD displej, blok za
inkubaciju sa dva merna mesta, 12 mesta za inkubiranje i tri mesta za reagens, kao i RS 232
interfejs za priključivanje na PC.
Omogućava određivanje PT, APTT, Fibrinogena, TT, VT, FAC II, V, VII, VIII, IX, X, XI,
XII, AT3, HEP, PC, PS, Heparina, PLG, STAT (PT/APTT).
Mogućnost odabira različitih jedinica: sec, %, INR, mg/l, md/dl, g/l, U/ml, ng/ml, μg/ml.
Mogućnost kreiranja različitih profila.
Upotrebom Coatrona M2 sve navedene testove možete raditi sa samo 25μl uzorka i 50 μl
reagensa.
Sistem
Ultraljubičasto svetlo (400 nm). Merno pojačanje je prilagođeno principu fotometrijskog merenja
sa 4-kanalnom optikom visoke rezolucije, automatski prema metodama koje se koriste.
Unutrašnja i raspršena svetlosna energija se apsorbuje.
Visoko precizni KSIZ pipetni sistem sa senzorom nivoa tečnosti
Duga i fleksibilna igla Cap Piercing za primarnu upotrebu
epruvete kao što je BD Vaccutainer® ili Sarstedt Monovette®.
Integrisani ID-barkod čitač
Dvosmerni interfejs za PC-Link za LIS.
Opciona kolica za povećanje upravljanja otpadom
Ugrađeni grafički termalni štampač
Zagrejan i ohlađen položaj reagensa
Integrisane fioke za potrošne materijale
118
Softver
Odobren i visoko precizan algoritam detekcije baziran na optičkoj gustini. Vreme zgrušavanja je
definisano na prekretnici reakcije.
Intuitivni TECO poznati grafički korisnički interfejs sa osećajem „Plug and Go“.
Višejezični dijalog. (Engleski, nemački i drugi)
Planer slučajnog pristupa. Profili mogu biti izvedeni kao serijski ili selektivni.
Pozitivna identifikacija uzorka (ID i položaj stalka) bilo ručno ili sa barkod skenerom
Brza i jednostavna obrada STAT uzoraka
Slobodni programabilni test protokoli za promenu ili prilagođavanje novih testova
Izračunavanje aktivnosti%, INR, odnos, g / L, mg / dL i više.
Kalibraciona kriva se može identifikovati sa do 6 poena po testu. Rezultati se mogu izračunati
analizom regresione linije ili linearnom interpolacijom.
Jedno ili dvostruko određivanje
Jednostavno ažuriranje za rmvare
Specijalne funkcije
Automatsko razblaživanje u plazmi do 1: 100
Automatski ciklusi čišćenja
Rutine automatske kalibracije testa
Automatska kontrola kvaliteta
Automatski ili ručni ispis
Automatsko preskakanje testa, ako se reagens iscrpi.
Kontrola kvaliteta prema Vestgard pravilima *
Sledljivost rezultata *
Praćenje pacijenta tokom dugih vremenskih perioda *
Praćenje krive reakcije *
Ekonomski
Procedure za pola volumena rezultiraju uštedom od 50%.
Mrtva zapremina reagensa je ispod 300 mL
Veoma ekonomična potrošnja ispiranja i rastvora za čišćenje.
Kiveta bez šipki za mešanje, itd.
Svi kritični parametri sistema se prate i čine instrument skoro potpuno besplatnim.
119
RAD NA APARATU ZA ANALIZU URINA
Rutinska analiza urina test-trakama je prvi korak u uspostavljanju dijagnoze što omogućava
kasnije selektivno ispitivanje kvantitativnim laboratorijskim testovima.
Reagensi su impregnirani u test-zoni koja omogućava dobru penetraciju urina što osigurava
dobar razvoj obojenja prilikom hemijske reakcije.
Test zona ima dimenzije 5×5 mm što omogućava dobru vidljivost.
Promene boja su jasne i pri najmanjim gradacijama se uočavaju.
Upotreba je jednostavna:
necentrifugirani urin se sipa u čiste i suve posude i dobro se promeša pre upotrebe
uzeti test-trake iz bočice i bočicu ponovo dobro zatvoriti
traku u potpunosti ne duže od jedne sekunde uroniti u urin
višak urina odstraniti na papirnoj vati tako što se ivice trake lagano obrišu o papirnu vatu
očitavanje se vrši posle 60 sekundi (izuzev leukocita 90-120 sekundi) tako što se obojenje
na traci uporedi sa skalom boja na bočici; sigurniji način očitavanja je na analizatoru
urina.
120
RAD NA CENTRIFUGAMA
121
122
123
RAD NA KLINIČKO-LABORATORIJSKOM SOFTVERU
Prilikom ulaska u programski paket, neophodno je da unesete svoje korisničko ime i lozinku. Za
demo verziju korisničko ime i lozinka su demo.
Program VetPro je predviđen za višekorisnički rad, svaki korisnik dobija svoje korisničko ime i
lozinku. Korisniku se može dodeliti administratorski režim rada u programu, a korisnicima koji
nemaju administatorske dozvole može se ograničiti pristup određenim delovima programa.
Opšte napomene:
Svaki web- link u programu otvara navedenu web lokaciju a svaki e-mail link otvara prozor
preko koga direktno iz programa šaljete e-mail klijentu (sa mogućnošću dodavanja mail
attachmenta).
Unos Email- a
124
Pregled opcija programa:
Kada klijent dođe u ambulantu, pronađete ga u bazi i odmah ispred sebe imate sve kontakt
podatke , podatke o životinjama koje ima, intervencijama koje su rađene (sa opisom usluga,
materijalom, količinama i cenom, popustom koji je odobren na nivou stavke ili popustom na
ukupnu cenu intervencije, uplatama i dugovanjima).
Na svim listama (klijenti, životinje, izveštaji, protokoli) postoji “brzi meni” kome se pristupa
klikom na desni klik miša:
125
Klijenti: pregled i ažuriranje, unos i ažuriranje: životinja/intervencija/ uplata, štampa računa i
kartica...
U svakom momentu možete štampati račun za bilo koju izabranu intervenciju.
Račun
126
Pored standardnog računa, postoji i opcija štampanja zbirnog računa .Zbirni račun se štampa za
period koji korisnik programa zadaje, a postoji opcija štampe računa samo za određenu životinju
ili za sve životinje određenog klijenta za zadati period. Zbirni račun može da bude sa stavkama ili
u ukupnom iznosu;
Zbirni račun
Zbirni račun sa stavkama
127
Unos podataka o intervenciji je krajnje jednostavan: klikom na opciju “dodaj intervenciju”
program automatski popunjava polja o klijentu i životinji ( “povlači” podatke klijenta na kome
ste trenutno pozicionirani) .
Izgled ekrana za unos intervencije:
Nakon izbora dijagnoze, utrošenog materijala i izvršenih usluga, ostaje Vam samo da popunite
polja o intervenciji, anamnezi, temperaturi, datumu sledeće posete (opciono, ni jedan od ovih
podataka nije obavezan). Ukoliko je klijent prilikom prve posete izrazio želju da prima
obaveštenja putem e-mail poruka tj. ako se nalazi na mail listi, program će 3 dana pre zakazane
sledeće posete, automatski poslati e-mail poruku klijentu sa podsetnikom da ima zakazanu posetu
Vašoj ambulanti.
Izbor dijagnoze
128
Izbor materijala:
Izbor usluga:
129
Program “povlači” podatke o ceni iz unapred unetih osnovnih podataka o materijalu i uslugama.
Pregled osnovnih podataka, usluge:
U svakom momentu Vam je dostupna opcija štampe cenovnike materijala i usluga.
Životinje možete pretraživati po raznim kriterijumima. U praksi se ova funkcija programa
pokazala kao veoma korisna u slučaju traženja partnera za parenje kao i prilikom identifikacije
životinja pomoću broja čipa i pronalaženja vlasnika.
Ovaj ekran služi samo za pretraživanje, unos nove životinje kao i izmenu podataka vršite sa
ekrana Klijenti
Pretraživanje životinja
130
Pretraživanje protokola ambulante
Veoma korisna opcija kod pretraživanja protokola je filtriranje po datumu, rasponu datuma ili po
klijentu tako da je veoma lako pronaći intervenciju koju želite da vidite.
Uverenja, saglasnosti, izjave i izveštaji dostupni u programu su:
131
Uverenje o zdravstvenom stanju:
Saglasnost vlasnika za izvođenje određene intervencije/procedure i uvođenje u anesteziju:
132
Izjava o neprihvatanju patoanatomske sekcije:
Izveštaj o kliničkom pregledu:
133
Dermatološka konsultacija sl.1 i 2
134
Svi izveštaji su napravljeni tako da se automatski popunjavaju podaci o: broju izveštaja, datumu
izveštaja, Vašoj ambulanti, klijentu i životinji na koju se izveštaj odnosi.
Postoji nekoliko izveštaja vezanih za finansijsko poslovanje ambulante:
Izbor tipa finansijskog izveštaja
Sve podatke vezane za Vašu ambulantu (osim osnovnih: naziv, matični broj, PIB, šifra
delatnosti, registarski broj) možete izmeniti u bilo kom momentu. Osnovne podatke unosite samo
jednom, prilikom aktivacije licence programa.
135
Automatsko obaveštavanje klijenta o zakazanim revakcinacijama, cirkularni mail - Ako pri unosu
intervencije označite da je u pitanju vakcinacija i ako unesete datum revakcinacije, svim
klijentima kod kojih ste prilikom unosa osnovnih podataka označili da se nalaze na mail listi,
sedam dana pre unetog datuma stiže e-mail obaveštenje
Upotreba cirkularnog mail-a je višestruka. Svim klijentima koji su na mail listi, jednim klikom
šaljete obaveštenja o promeni radnog vremena, čestitke za praznike, akcijske ponude ( sa
katalozima ili bilo kojom vrstom reklame u prilogu).
Princip slanja cirkularnog mail-a je isti kao i kod slanja “običnog” mail-a sa jedinom razlikom što
će ovaj mail dobiti svi Vaši klijenti koji su na mail-listi.
136
UNUTRAŠNJA KONTROLA KVALITETA U SVAKODNEVNOM RADU U
LABORATORIJI
Prilikom uzimanja krvi za slanje u veterinarsku laboratoriju potebno je da svaki vlasnik i veterinar imaju
sledeću listu provere ispred sebe:
Istražiti istoriju bolesti i kliničku dijagnozu
Odrediti analize krvi od interesa
Proveriti analize za interakcije (efekti vezani za životinje, efekti povezani sa tehnikom)
Proveriti optimalnu venu za uzorkovanje
Odabrati odgovarajuće cevi, igle i antikoagulante (konsultujte laboratoriju)
Obezbediti opremu za odgovarajuću zaštitu životinje, uključujući venu
Obeležiti tube pre uzorkovanja pomoću trajnih markera
Proveriti i pripremiti potrebne uslove skladištenja i transporta
Pripremiti zapis o uzorku
Pravilno zadržati životinje
Izbegavati zatvaranje vene više od 1 min
Postupak sakupljanja započinje sa najosetljivijom uzorkovanjem (ćelijska analiza / hematologija),
nastaviti sa plazmom, konačno uzeti serum; Imati na umu da K-EDTA može kontaminirati sledeći
uzorak.
Ako je protok krvi prekinut tokom sakupljanja odbaciti vakutajner za sakupljanje i nastaviti sa
novom cevčicom da bi izbegli hemolizu uzorka
Izbegavati aspiraciju uzorka s preteranom silom / turbulencijom
Vakutajnere ispuniti do nivoa koji je odredio proizvođač
Mešati antikoagulans i krv, kao i akcelerator koagulacije i krv odmah uz pažljivo obrtanje
epruvete za sakupljanje pet do osam puta, ne treba mućkati epruvete
Dozvoliti serumu da završi nastanak koaguluma tokom 30 minuta bez kretanja u uspravnom
položaju na sobnoj temperaturi
Uzorke centrifugirati u periodu od 1 h od sakupljanja i odmah prebaciti serum / plazmu u novi
vakutajner ili odgovarajuću posudu
Čuvati odvojeni serum / plazma u mraku na 4 stepena C
Uzorke namenjene za hematologiju čuvati na sobnoj temperaturi, ali ne duže od 2 dana;
Odmah napraviti krvne razmaze za analizu morfologije ćelija
Zabeležiti bilo kakvu abnormalnost tokom postupka u zapisu uzorkovanja, jer to može pomoći u
razumevanju dobijenog neuobičajenog rezultata
Priložiti zapis, primerak slučaja sa zaštitnim pakovanjima i hladnim pakovanjem
Izbegavati slanje uzorka tokom vikenda
Prve statističke kontrole u kliničkim laboratorijama pedesetih godina prošloga veka su
preporučile određivanje uzorka u duplikatu, kao i kontrolnu kartu u koju se unosi srednja
vrednost i raspon dva merenja. Oduvek se postavljalo pitanje da li je dobijena numerička
vrednost tačna. U laboratorijskoj praksi svakodnevno se sprovodi unutrašnja kontrola kvaliteta
(engl. internal quality control – IQC) pomoću komercijalnih kontrolnih uzoraka kojom se
procenjuju analitička nepreciznost i analitička netačnost metoda određivanja svake pretrage
poređenjem s granicama dopuštenog odstupanja. Time se osigurava analitička pouzdanost
137
rezultata pretraga. Analitička procena rezultata pretraga, takođe uključuje i proveru verovatnosti
analitičkih rezultata pretraga: kontrolu konstelacije rezultata, kontrolu ekstremnih vrednosti.
Osim redovne unutrašnje kontrole kvaliteta, profesionalna obaveza laboratorija je učešće u
programima spoljašnje kontrole kvaliteta.
Prema Evropskom komitetu za kliničke laboratorijske standarde (ECCLS) preporukama,
evaluacija kvantitativnih reagenasa može obuhvatiti sledeće postupke:
merenje nepreciznosti,
test iskorištenja,
proveru karakteristika kalibracijske krive (linearnost),
razređenje uzorka,
poređenje s nekim drugim mernim postupkom,
proveru tačnosti pomoću trgovačkih kontrolnih materijala ili referentnih materijala
(uzorci koji se koriste pri spoljašnjoj kontroli kvaliteta)
merenje slepe probe reagensa i određivanje stabilnosti,
određivanje granica detekcije
ispitivanje specifičnosti i uticaja interferencija (npr.hemoliza),
ispitivanje uzoraka životinja sa poznatim kliničkim stanjem,
beleženje subjektivnih zapažanja.
Kontrolni materijal treba da sadrži isti matriks (supstancu ili osnovu) kao i uzorak koji se
koristi za određivanje (puna krv, serum, plazma itd.). Kontrolne serume pravimo najčešće od
goveđeg seruma koji je liofilizovan. Pri izboru se mora voditi računa o faktorima kao što su uticaj
matriksa, stabilnost, varijacije od bočice do bočice, koncentracijama parametara ili problemima
vezanim za njihov pretretman. Ukoliko mogućnosti dozvoljavaju, treba izvršiti nabavu
kontrolnog materijala istog “lot-a” za najmanje godinu dana, pošto je većina komercijalnih
kontrolnih materijala stabilna najmanje dve godine. Koncentracija parametara u kontrolnom
materijalu treba da bude takva da pokrije nivoe pri kojima se donose medicinske odluke ili
kritične tačke pri određivanju. Postoje kontrolni materijali sa određenom (engl. assayed) i
neodređenom vrednošću. Kontrolni materijali sa određenom vrijednošću su skuplji, jer dolaze sa
listom očekivanih vrednosti parametara određenih na različitim analizatorima ili sa referentnim
metodama. Pogodni su za manje laboratorije, za proveru tačnosti metoda, kao i za rešavanje
problema pri određivanju ukoliko postoji sistemska greška.
Kontrolni materijali su komercijalno dostupni u liofiliziranom ili tečnom stanju,
zapakovani u bočice zapremine 3 ili 5 mL. Ukoliko su u liofiliziranom stanju, treba da se
rekonstruišu i stabilni su 48 sati. Posle rekonstrucije mogu se razliti u manje porcije npr. 0,5 ml i
do upotrebe čuvati na -20°C. Postupak rekonstrukcije komercijalnih liofiliziranih kontrolnih
materijala treba da bude strogo standardizovan. Korišćenje volumetrijskih pipeta klase A,
dejonizirana voda tipa I, kao i strogo pridržavanje vremena miešanja kontrolnog materijala
smanjuje varijacije koje potiču od bočice do bočice. Međunarodna federacija za kliničku hemiju
(IFCC) definiše kontrolne materijale kao uzorke koji se koriste za kontrolu a ne za kalibraciju.
Kontrolne materijale treba nabavljati od proizvođača koji su specijalizovani za njihovu
proizvodnju. Uobičajno je da se u kompletu nabavljaju reagensi i kontrolni materijali.
Kontrola kvaliteta sprovodi se kontinuirano. Svakog dana se zajedno sa uzorcima
pacijenata urade i kontrolni materijali. Ukoliko kontrolna vrednost ne zadovoljava, rezultati
pacijenata ne smeju da se izdaju. Postupku kontinuirane kontrole prethodi predkontrolni period
koji uključuje dva različita kontrolna uzorka (preporučuje se da jedan bude sa normalnim, a drugi
138
sa patološkim sadržajem) pri standardnim rutinskim uslovima kako bi se okarakterisale varijacije
u određivanju i dobila očekivana raspodela vrednosti. Predkontrolni period treba da bude što duži
kako bi se uključili svi uticaji koji postoje u kliničko-biohemijskoj laboratoriji (promena više
operatora, promena serije reagensa, promena u metodi, igli kojima se pipetiraju uzorci i reagensi,
pipete, itd.). U praksi ovaj period najčešće iznosi mesec dana. Iz dobijenih vrednosti izračunavaju
se statistički parametri kao što su srednja vrednost, standardna devijacija i koeficijent varijacije.
Izračunata srednja vrednost za kontrolni materijal govori o centralnoj tendenciji očekivane
raspodele ukoliko je izvođenje metode stabilno. Bilo koja promena u tačnosti, kao što je
sistemsko odstupanje uticaće na srednju vrednost kontrolnog materijala. Srednja vrednost govori
o tačnosti ili sistemskoj greški. Izračunata standardna devijacija za kontrolni materijal govori o
širini distribucije kontrolnih rezultata oko očekivane srednje vrednosti. Standardna devijacija
govori o nepreciznosti ili slučajnoj greški. Ukoliko je viša vrednost standardne devijacije, veća je
slučajna greška i lošija preciznost metode.
Kontrola kvaliteta se može izvoditi na nekoliko načina, i to: 1) kontrola “danas-danas”u
toku koje se jedan te isti uzorak analizira istom metodom dvaput u istom danu. Dobro je provesti
u različitim serijama u toku obrade uzoraka; 2) kontrola “dan-na dan” koja se provodi, tako da se
uzorak od juče analizira istom metodom u seriji s današnjim uzorcima; 3) kontrola pomoću
komercijalnih kontrolnih seruma, dakle, seruma koji se kupuju od različitih dobavljača, a sadrže
poznate koncentracije materije koja se ispituje; 4) kontrola pomoću “pool seruma” za koju se u
laboratoriju skupi određeni broj preostalih seruma od završenih analiza, približno ujednačenih
rezultata u različitim područjima vrednosti (pool za niske, pool za referentne i pool za visoke
vrednosti), homogenizuje, odredi raspon vrednosti i raspodeli u niz bočica ili epruveta, zamrzne i
svakodnevno obradi kao nepoznati uzorak. Za statističku obradu podataka koristi se
izračunavanje tačnosti, preciznosti i reproducibilnosti u svrhu ocenjivanja valjanosti analitičke
metode i valjanosti rada. U kliničkim laboratorijama se mogu dobijati rezultati koji mogu biti: a)
tačni i precizni – najbolja mogućnost, b) netačni i precizni – uvek jednaka pogreška, što je
nepoželjna mogućnost, c) netačni i neprecizni – najgora mogućnost, koja se u laboratorijama ne
sme događati.
Kontrolne karte ili kontrolni dijagrami su jedan od temeljnih alata osiguranja kvaliteta
rada u veterinarskim laboratorijama za određivanje biohemijskih parametara. Dijagramima se
grafički prikazuje da li je ispitivani analitički sistem u stanju analitičke kontrole, dijagnostikuju
se merni problem i evidentira merna nesigurnost. U medicinskim laboratorijama kontrolni
dijagrami služe pre svega za prevenciju netačnih rezultata, a manje za njihovo otkrivanje i
odbacivanje. Kontrolne karte predstavljaju statistički i grafički način upoređivanja vrednosti koje
su dobijene analiziranjem kontrolnog uzorka sa vrednostima koje su za taj uzorak naznačene.
Opšte smernice za konstrukciju kontrolnog dijagrama su: identifikovanje elemenata
sastava dijagrama, izbor svojstva koji će se meriti (npr. koncentracija), definisati postupak
dobijanja slučajnog uzorka, naći pouzdanu procenu aritmetičke sredine, standardnog odstupanja
ili raspona, nacrtati središnju liniju i granične linije. Kontrolne granice su linije povučene na
kontrolnoj karti kako bi se obezbedio grafički kriterijum u proceni da li merni postupak
zadovoljava ili nezadovoljava. Izračunavaju se srednja vrednost i standardna devijacija za dati
kontrolni materijal. Tipična interpretacija se zasniva na tome da li se specifičan broj rezultata
nalazi izvan izvesne kontrolne granice. U zavisnosti od rezultata odlučuje se o izdavanju rezultata
pacijenta. Kontrolna pravila predstavljaju kriterijume koji se primenjuju da bi se ocenilo da li
rezultati analitičke serije zadovoljavaju ili nezadovoljavaju.
U donošenju zaključaka najčešće se primenjuju dva kontrolna pravila: 1(2Sd) ili 1(3Sd).
1(2Sd) pravilo – jedna kontrolna vrednost je izvan granica (X±2Sd). Ono se često koristi i njome
139
se obezbeđuje otkrivanje velikog broja greški. Ako je vrednost kontrolnog uzorka unutar granice
(X±2Sd) metoda je pod kontrolom i rezultati pacijenata mogu da se izdaju. 1(3Sd) praviilo –
jedna kontrolna vrednost je izvan granice (X±3Sd). Ovo pravilo daje će manji broj lažnih
odbacivanja, odnosno otkrivanje manjeg broja grešaka. Rezultati pacijenata se ne izdaju kad se
rezultat kontrolnog uzorka nađe izvan granica (X±3Sd). Kada se utvrdi da je sistem izvan
kontrole treba utvrditi tip greške, tj. da li je slučajna ili sistemska (postupci će biti prikazani I
rađeni na času koji se odnosi na prikazivanje slučajeva), a zatim proveriti koji su nedostaci
metode ili aparata u vezi sa ustanovljenim tipom greške. Kada se ispravi nedostatak koji je doveo
do greške, ponovo se obrađuju kontrolni uzorci. Uzorci pacijenata ne moraju uvek da se
ponavljaju kada se ustanovi greška u kontroli kvaliteta, a to se odnosi na sledeće situacije: greška
u kontroli može biti vezana sa samim kontrolnim materijalom, greška u kontroli može da bude
izolovan događaj u vezi samo sa kontrolnim materijalom, a i ne za celu seriju uzoraka pacijenta,
veličina analitičke greške je neznatna u odnosu na kliničke zahteve, jer nekad je važnije vreme za
koje će se rezultat dobiti nego sama apsolutna tačnost rezultata.
140
Tabela: Provere koje treba sprovesti u laboratoriji kada dva uzastopna merenja iz istog uzorka ili
dva merenja od istog pacijenta ne daju približne rezultate
Ponovno testiranje (aktuelni ili
predhodni uzorak)
1. Testiranje ponovljeno iz primarnog vakutajnera
2. Testiranje ponovljeno od originalne alikvote
3. Testiranje ponovljeno iz novog alikvota
4. Izvršili dodatne (neuredjene) testove
Provera uzorka (aktuelni ili
predhodni uzorak)
1. Proveriti postojanje lipemije, hemolize i ikterusa
2. Proveri postojanje koaguluma
3. Proveri da li je primarrni vakutajner loše obeležen
4. Proveriti da li je alikvot pogrešno obeležen
Analitičke provere (aktuelni
uzorak)
1. Provera ostalih rezultata iz ostalih testiranih uzoraka
2. Provera parametara kontrole kvaliteta
3. Ponovno izviđenje testova za kontrolu kvaliteta
4. Ponovno testiranje uzoraka posle kalibracije
5. Ponovno testiranje posle otklanjanja problema na instrumentu
Kliničko razmatranje 1. Provera medicinske dokumentacije
2. Provera da li je životinja pod terapijom (posebno infuzija, transfuzija)
3. Kontaktiranje veterinara koji su uzimali uzorke / opservirali životinje
Ostale aktivnosti 1. Provera softvera i interfejs aparata kao i LIS
2. Provera kalkulacije
3. Provera situacije sa zaposlenima u laboratoriji
4. Traženje novog uzorka
5. Provera drugih preanalitičkih problema
6. Provera drugih analitičkih problema
7. Provera drugih postanalitičkih problema
Identifikovanje problema
tokom testiranja u aktuelnom
ili predhodnom uzorku
1. Provera analitičke greške merenja
2. Izračunavanje greške
3. Koagulisan uzorak
4. Pogrešno unešeni podaci
5. Interferencija unetih podataka
6. Odlaganje analiza
7. Odlaganje transporta
8. Hemoliza, lipemija, ikterus
9. Neadekvatno transportovanje (temperature, svetlost)
10. Neadekvatno rukovanje (dilucija, alikvot)
11. Neadekvatno obeležen uzorak
12. Neadekvatno obeležen alikvot
13. Kontaminacija uzorka
14. Loše obeležen kontejner za transport
15. Ostalo
Nema identifikovanih
problema
1. Uzroci povišenih delta check vrednosti nejasni
2. Delta check izazvan fiziološkim varijacijama
3. Delta check izazvana transfuzijom ili infuzijom
4. Drugi problem koji nisu u vezi sa delta check
141
FAKTORI KONVERZIJE ZA PRERAČUNAVANJE VREDNOSTI
LABORATORIJSKIH PARAMETARA
IZ KONVENCIONALNIH JEDINICA U SI JEDINICE
(sa primerima konverzije referentnih vrednosti humane populacije)
Analyte Specimen Reference
Range,
Conventional
Unit
Conventional
Unit
Conversion
Factor
(Multiply
by)
Reference
Range, SI
Unit
SI Unit
Acetaminophen Serum, plasma 10-30 µg/mL 6.614 66-200 µmol/L
Acetoacetate Serum, plasma <1 mg/dL 97.95 <100 µmol/L
Acetone Serum, plasma <1.0 mg/dL 0.172 <0.17 mmol/L
Acid phosphatase Serum <5.5 U/L 16.667 <90 nkat/L
Activated partial
thromboplastin time
(APTT)
Whole blood 25-40 s 1 25-40 s
Adenosine deaminase Serum 11.5-25.0 U/L 16.667 190-420 nkat/L
Adrenocorticotropic
hormone (ACTH)
Plasma <120 pg/mL 0.22 <26 pmol/L
Alanine Plasma 1.87-5.89 mg/dL 112.2 210-661 µmol/L
Alanine aminotransferase
(ALT)
Serum 10-40 U/L 0.0167 0.17-0.68 µkat/L
Albumin Serum 3.5-5.0 g/dL 10 35-50 g/L
Alcohol dehydrogenase Serum <2.8 U/L 16.667 <47 nkat/L
Aldolase Serum 1.0-7.5 U/L 0.0167 0.02-0.13 µkat/L
Aldosterone Serum, plasma 2-9 ng/dL 27.74 55-250 pmol/L
Alkaline phosphatase Serum 30-120 U/L 0.0167 0.5-2.0 µkat/L
Alprazolam Serum, plasma 10-50 ng/mL 3.24 32-162 nmol/L
Amikacin Serum, plasma 20-30 µg/mL 1.708 34-52 µmol/L
α-Aminobutyric acid Plasma 0.08-0.36 mg/dL 96.97 8-35 µmol/L
δ-Aminolevulinic acid Serum 15-23 µg/dL 0.0763 1.1-8.0 µmol/L
Amiodarone Serum, plasma 0.5-2.5 µg/mL 1.55 0.8-3.9 µmol/L
Amitriptyline Plasma 120-250 ng/mL 3.605 433-903 nmol/L
Ammonia (as nitrogen) Serum, plasma 15-45 µg/dL 0.714 11-32 µmol/L
Amobarbital Serum 1-5 µg/mL 4.42 4-22 µmol/L
Amphetamine Serum, plasma 20-30 ng/mL 7.4 148-222 nmol/L
Amylase Serum 27-131 U/L 0.0167 0.46-2.23 µkat/L
Androstenedione Serum 75-205 ng/dL 0.0349 2.6-7.2 nmol/L
Angiotensin I Plasma <25 pg/mL 0.772 <15 pmol/L
Angiotensin II Plasma 10-60 pg/mL 0.957 0.96-58 pmol/L
Angiotensin-converting
enzyme
Serum <40 U/L 16.667 <670 nkat/L
Anion gap Na+–(Cl- +
HCO3-)
Serum, plasma 8-16 mEq/L 1 8-16 mmol/L
Antidiuretic hormone
(ADH)
Plasma 1-5 pg/mL 0.923 0.9-4.6 pmol/L
Antithrombin III Plasma 21-30 mg/dL 10 210-300 mg/L
α1-Antitrypsin Serum 78-200 mg/dL 0.184 14.5-36.5 µmol/L
Apolipoprotein A-I Serum 80-151 mg/dL 0.01 0.8-1.5 g/L
Apolipoprotein B Serum, plasma 50-123 mg/dL 0.01 0.5-1.2 g/L
Arginine Serum 0.37-2.40 mg/dL 57.05 21-138 µmol/L
Arsenic Whole blood <2-23 µg/L 0.0133 0.03-0.31 µmol/L
142
Asparagine Plasma 0.40-0.91 mg/dL 75.689 30-69 µmol/L
Aspartate
aminotransferase (AST)
Serum 10-30 U/L 0.0167 0.17-0.51 µkat/L
Aspartic acid Plasma <0.3 mg/dL 75.13 <25 µmol/L
Atrial natriuretic hormone Plasma 20-77 pg/mL 0.325 6.5-2.5 pmol/L
Bands (see White blood
cell count)
Basophils (see White
blood cell count)
Base excess Whole blood –2 to 3 mEg/L 1 –2 to 3 mmol/L
Bicarbonate Serum 21-28 mEq/L 1 21-28 mmol/L
Bile acids (total) Serum 0.3-2.3 µg/mL 2.448 0.73-5.63 µmol/L
Bilirubin, total Serum 0.3-1.2 mg/dL 17.104 5.0-21.0 µmol/L
Bilirubin, direct
(conjugated)
Serum 0.1-0.3 mg/dL 17.104 1.7-5.1 µmol/L
Biotin Serum 200-500 pg/mL 0.00409 0.82-2.05 nmol/L
Bismuth Whole blood 1-12 µg/L 4.785 4.8-57.4 nmol/L
Blood gases
Carbon dioxide, Pco2 Arterial blood 35-45 mm Hg 0.133 4.7-5.9 kPa
pH Arterial blood 7.35-7.45 1 7.35-7.45
Oxygen, Po2 Arterial blood 80-100 mm Hg 0.133 11-13 kPa
Brain-type natriuretic
peptide (BNP)
Plasma <167 pg/mL 1 <167 ng/L
Bromide (toxic) Serum >1250 µg/mL 0.0125 >15.6 mmol/L
C1 esterase inhibitor Serum 12-30 mg/dL 10 120-300 mg/L
C3 complement Serum 1200-1500 µg/mL 0.001 1.2-1.5 g/L
C4 complement Serum 350-600 µg/mL 0.001 0.35-0.60 g/L
Cadmium Whole blood 0.3-1.2 µg/L 8.896 2.7-10.7 nmol/L
Caffeine Serum, plasma 3-15 µg/L 0.515 2.5-7.5 µmol/L
Calcitonin Plasma 3-26 pg/mL 0.292 0.8-7.6 pmol/L
Calcium, ionized Serum 4.60-5.08 mg/dL 0.25 1.15-1.27 mmol/L
Calcium, total Serum 8.2-10.2 mg/dL 0.25 2.05-2.55 mmol/L
Cancer antigen (CA) 125 Serum <35 U/mL 1 <35 kU/L
Carbamazepine Serum, plasma 8-12 µg/mL 4.233 34-51 µmol/L
Carbon dioxide (total) Serum, plasma 22-28 mEq/L 1 22-28 mmol/L
Carboxyhemoglobin, toxic Whole blood >20 % 0.01 >0.2 Proportion of
1.0
Carcinoembryonic antigen
(CEA)
Serum <3.0 ng/mL 1 <3.0 µg/L
β-Carotene Serum 10-85 µg/dL 0.01863 0.2-1.6 µmol/L
Carotenoids Serum 50-300 µg/dL 0.01863 0.9-5.6 µmol/L
Ceruloplasmin Serum 20-40 mg/dL 10 200-400 mg/L
Chloramphenicol Serum 10-25 µg/mL 3.095 31-77 µmol/L
Chlordiazepoxide Serum, plasma 0.4-3.0 µg/mL 3.336 1.3-10.0 µmol/L
Chloride Serum, plasma 96-106 mEq/L 1 96-106 mmol/L
Chlorpromazine Plasma 50-300 ng/mL 3.126 157-942 nmol/L
Chlorpropamide Plasma 75-250 mg/L 3.61 270-900 µmol/L
Cholecalciferol (see
Vitamin D)
Cholesterol (total)
Desirable Serum, plasma <200 mg/dL 0.0259 <5.18 mmol/L
Borderline high Serum, plasma 200-239 mg/dL 0.0259 5.18-6.18 mmol/L
High Serum, plasma ≥240 mg/dL 0.0259 ≥6.21 mmol/L
Cholesterol, high-density
(HDL) (low level)
Serum, plasma <40 mg/dL 0.0259 <1.03 mmol/L
Cholesterol, low-density
(LDL) (high level)
Serum, plasma >160 mg/dL 0.0259 4.144 mmol/L
Cholinesterase Serum 5-12 mg/L 2.793 14-39 nmol/L
Chorionic gonadotropin
(ß-hCG) (nonpregnant)
Serum 5 mIU/mL 1 5 IU/L
143
Chromium Whole blood 0.7-28.0 µg/L 19.232 13.4-538.6 nmol/L
Citrate Serum 1.2-3.0 mg/dL 52.05 60-160 µmol/L
Citrulline Plasma 0.2-1.0 mg/dL 57.081 12-55 µmol/L
Clonazepam Serum 10-50 ng/mL 0.317 0.4-15.8 nmol/L
Clonidine Serum, plasma 1.0-2.0 ng/mL 4.35 4.4-8.7 nmol/L
Clozapine Serum 200-350 ng/mL 0.003 0.6-1.0 µmol/L
Coagulation factor I Plasma 0.15-0.35 g/dL 29.41 4.4-10.3 µmol/L
(Fibrinogen) Plasma 150-350 mg/dL 0.01 1.5-3.5 g/L
Coagulation factor II
(prothrombin)
Plasma 70-130 % 0.01 0.70-1.30 Proportion of
1.0
Coagulation factor V Plasma 70-130 % 0.01 0.70-1.30 Proportion of
1.0
Coagulation factor VII Plasma 60-140 % 0.01 0.60-1.40 Proportion of
1.0
Coagulation factor VIII Plasma 50-200 % 0.01 0.50-2.00 Proportion of
1.0
Coagulation factor IX Plasma 70-130 % 0.01 0.70-1.30 Proportion of
1.0
Coagulation factor X Plasma 70-130 % 0.01 0.70-1.30 Proportion of
1.0
Coagulation factor XI Plasma 70-130 % 0.01 0.70-1.30 Proportion of
1.0
Coagulation factor XII Plasma 70-130 % 0.01 0.70-1.30 Proportion of
1.0
Cobalt Serum 4.0-10.0 µg/L 16.968 67.9-169.7 nmol/L
Cocaine (toxic) Serum >1000 ng/mL 3.297 >3300 nmol/L
Codeine Serum 10-100 ng/mL 3.34 33-334 nmol/L
Coenzyme Q10
(ubiquinone)
Plasma 0.5-1.5 µg/mL 1 0.5-1.5 mg/L
Copper Serum 70-140 µg/dL 0.157 44866 µmol/L
Coproporphyrin Urine <200 µg/24 h 1.527 <300 µmol/d
Corticotropin Plasma <120 pg/mL 0.22 <26 pmol/L
Cortisol Serum, plasma 5-25 µg/dL 27.588 140-690 nmol/L
Cotinine Plasma 0-8 µg/L 5.675 0-45 nmol/L
C-peptide Serum 0.5-2.5 ng/mL 0.331 0.17-0.83 nmol/L
C-reactive protein Serum 0.08-3.1 mg/L 9.524 0.76-28.5 nmol/L
Creatine Serum 0.1-0.4 mg/dL 76.25 8-31 µmol/L
Creatine kinase (CK) Serum 40-150 U/L 0.0167 0.67-2.5 µkat/L
Creatine kinase–MB
fraction
Serum 0-7 ng/mL 1 0-7 µg/L
Creatinine Serum, plasma 0.6-1.2 mg/dL 88.4 53-106 µmol/L
Creatinine clearance Serum, plasma 75-125 mL/min/1.73m2 0.0167 1.24-2.08 mL/s/m2
Cyanide (toxic) Whole blood >1.0 µg/mL 23.24 >23 µmol/L
Cyclic adenosine
monophosphate (cAMP)
Plasma 4.6-8.6 ng/mL 3.04 14-26 µmol/L
Cyclosporine Serum 100-400 ng/mL 0.832 83-333 nmol/L
Cystine Plasma 0.40-1.40 mg/dL 41.615 16-60 µmol/L
D-dimer Plasma <0.5 µg/mL 5.476 <3.0 nmol/L
Dehydroepiandrosterone
(DHEA)
Serum 1.8-12.5 ng/mL 3.47 6.2-43.3 nmol/L
Dehydroepiandrosterone
sulfate (DHEA-S)
Serum 50-450 µg/dL 0.027 1.6-12.2 µmol/L
Deoxycorticosterone Serum 2-19 ng/dL 0.0303 61-576 nmol/L
Desipramine Serum, plasma 50-200 ng/mL 3.754 170-700 nmol/L
Diazepam Serum, plasma 100-1000 ng/mL 0.0035 0.35-3.51 µmol/L
Digoxin Plasma 0.5-2.0 ng/mL 1.281 0.6-2.6 nmol/L
Diltiazem Serum <200 mg/L 2.412 <480 µmol/L
Disopyramide Serum, plasma 2.8-7.0 µg/mL 2.946 8.3-22.0 µmol/L
Dopamine Plasma <87 pg/mL 6.528 <475 pmol/L
Doxepin Serum, plasma 30-150 ng/mL 3.579 108-538 nmol/L
144
Electrophoresis (protein)
Proportion of total
protein
Albumin Serum 52-65 % 0.01 0.52-0.65 Proportion of
1.0
α1-Globulin Serum 2.5-5.0 % 0.01 0.025-0.05 Proportion of
1.0
α2-Globulin Serum 7.0-13.0 % 0.01 0.07-0.13 Proportion of
1.0
ß-Globulin Serum 8.0-14.0 % 0.01 0.08-0.14 Proportion of
1.0
γ-Globulin Serum 12.0-22.0 % 0.01 0.12-0.22 Proportion of
1.0
Concentration
Albumin Serum 3.2-5.6 g/dL 10 32-56 g/L
α1 -Globulin Serum 0.1-0.4 g/dL 10 1-10 g/L
α2-Globulin Serum 0.4-1.2 g/dL 10 4-12 g/L
ß-Globulin Serum 0.5-1.1 g/dL 10 5-11 g/L
γ-Globulin Serum 0.5-1.6 g/dL 10 5-16 g/L
Ephedrine (toxic) Serum >2 µg/mL 6.052 >12.1 µmol/L
Epinephrine Plasma <60 pg/mL 5.459 <330 pmol/L
Erythrocyte sedimentation
rate
Whole blood 0-20 mm/h 1 0-20 mm/h
Erythropoietin Serum 5-36 IU/L 1 5-36 IU/L
Estradiol (E 2 ) Serum 30-400 pg/mL 3.671 110-1470 pmol/L
Estriol (E 3 ) Serum 5-40 ng/mL 3.467 17.4-138.8 nmol/L
Estrogens (total) Serum 60-400 pg/mL 1 60-400 ng/L
Estrone (E 1 ) Serum, plasma 1.5-25.0 pg/mL 3.698 5.5-92.5 pmol/L
Ethanol (ethyl alcohol) Serum, whole
blood
<20 mg/dL 0.2171 <4.3 mmol/L
Ethchlorvynol (toxic) Serum, plasma >20 µg/mL 6.915 >138 µmol/L
Ethosuximide Serum 40-100 mg/L 7.084 280-700 µmol/L
Ethylene glycol (toxic) Serum, plasma >30 mg/dL 0.1611 >5 mmol/L
Fatty acids (nonesterified) Serum, plasma 8-25 mg/dL 0.0355 0.28-0.89 mmol/L
Fecal fat (as stearic acid) Stool 2.0-6.0 g/d 1 2-6 g/24 h
Fenfluramine Serum 0.04-0.30 µg/mL 4.324 0.18-1.30 µmol/L
Fentanyl Serum 0.01-0.10 µg/mL 2.972 0.02-0.30 µmol/L
Ferritin Serum 15-200 ng/mL 2.247 33-450 pmol/Lng/mL
α1-Fetoprotein Serum <10 ng/mL 1 <10 µg/L
Fibrin degradation
products
Plasma <10 µg/mL 1 <10 mg/L
Fibrinogen Plasma 200-400 mg/dL 0.0294 5.8-11.8 µmol/L
Flecanide Serum, plasma 0.2-1.0 µg/mL 2.413 0.5-2.4 µmol/L
Fluoride Whole blood <0.05 mg/dL 0.5263 <0.027 mmol/L
Fluoxetine Serum 200-1100 ng/mL 0.00323 0.65-3.56 µmol/L
Flurazepam (toxic) Serum, plasma >0.2 µg/mL 2.5 >0.5 µmol/L
Folate (folic acid) Serum 3-16 ng/mL 2.266 7-36 nmol/L
Follicle-stimulating
hormone (FSH)
Serum, plasma 1-100 mIU/mL 1 1-100 IU/L
Fructosamine Serum 36-50 mg/L 5.581 200-280 mmol/L
Fructose Serum 1-6 mg/dL 55.506 55-335 µmol/L
Galactose Serum, plasma <20 mg/dL 0.0555 <1.10 mmol/L
Gastrin Serum 25-90 pg/mL 0.481 12-45 pmol/L
Gentamicin Serum 6-10 µg/mL 2.09 12-21 µmol/L
Glucagon Plasma 20-100 pg/mL 1 20-100 ng/L
Glucose Serum 70-110 mg/dL 0.0555 3.9-6.1 mmol/L
Glucose-6-phosphate
dehydrogenase
Whole blood 10-14 U/g
hemoglobin
0.0167 0.17-0.24 nkat/g
hemoglobin
Glutamic acid Plasma 0.2-2.8 mg/dL 67.967 15-190 µmol/L
Glutamine Plasma 6.1-10.2 mg/dL 68.423 420-700 µmol/L
145
γ-Glutamyltransferase
(GGT)
Serum 2-30 U/L 0.0167 0.03-0.51 µkat/L
Glutethimide Serum 2-6 µg/mL 4.603 9-28 µmol/L
Glycerol (free) Serum 0.3-1.72 mg/dL 0.1086 0.32-0.187 mmol/L
Glycine Plasma 0.9-4.2 mg/dL 133.2 120-560 µmol/L
Gold Serum <10 µg/dL 50.77 <500 nmol/L
Growth hormone (GH) Serum 0-18 ng/mL 1 0-18 µg/L
Haloperidol Serum, Plasma 6-24 ng/mL 2.66 16-65 nmol/L
Haptoglobin Serum 26-185 mg/dL 10 260-1850 mg/L
Hematocrit Whole blood 41-50 % 0.01 0.41-0.50 Proportion of
1.0
Hemoglobin Whole blood 14.0-17.5 g/dL 10 140-175 g/L
Mean corpuscular
hemoglobin (MCH)
Whole blood 26-34 pg/cell 1 26-34 pg/cell
Mean corpuscular
hemoglobin concentration
(MCHC)
Whole blood 33-37 g/dL 10 330-370 g/L
Mean corpuscular
volume (MCV)
Whole blood 80-100 µm3 1 80-100 fL
Hemoglobin
A 1c (glycated
hemoglobin)
Whole blood 4-7 % of total
hemoglobin
0.01 0.04-0.07 Proportion of
total
hemoglobin
Hemoglobin A 2 Whole blood 2.0-3.0 % 0.01 0.02-0.03 Proportion of
1.0
Histamine Plasma 0.5-1.0 µg/L 8.997 4.5-9.0 nmol/L
Histidine Plasma 0.5-1.7 mg/dL 64.45 32-110 µmol/L
Homocysteine Plasma 0.68-2.02 mg/L 7.397 5-15 µmol/L
Homovanillic acid Urine 1.4-8.8 mg/24 h 5.489 8-48 µmol/d
Hydrocodone Serum <0.02 µg/mL 3.34 <0.06 µmol/L
Hydromorphone Serum 0.008-0.032 µg/mL 3504 28-112 nmol/L
β-Hydroxybutyric acid Plasma <3.0 mg/dL 96.06 <300 µmol/L
5-Hydroxyindoleacetic
acid (5-HIAA)
Urine 2-6 mg/24 h 5.23 10.4-31.2 µmol/d
Hydroxyproline Plasma <0.55 mg/dL 76.266 <42 µmol/L
Ibuprofen Serum 10-50 µg/mL 4.848 50-243 µmol/L
Imipramine Plasma 150-250 ng/mL 3.566 536-893 nmol/L
Immunoglobulin A (IgA) Serum 40-350 mg/dL 10 400-3500 mg/L
Immunoglobulin D (IgD) Serum 0-8 mg/dL 10 0-80 mg/L
Immunoglobulin E (IgE) Serum 0-1500 µg/L 0.001 0-1.5 mg/L
Immunoglobulin G (IgG) Serum 650-1600 mg/dL 0.01 6.5-16.0 g/L
Immunoglobulin M (IgM) Serum 54-300 mg/dL 10 550-3000 mg/L
Insulin Serum 2.0-20 µIU/mL 6.945 14-140 pmol/L
Insulinlike growth factor Serum 130-450 ng/mL 0.131 18-60 nmol/L
Iodine Serum 58-77 µg/L 7.88 450-580 nmol/L
Iron Serum 60-150 µg/dL 0.179 10.7-26.9 µmol/L
Iron-binding capacity Serum 250-450 µg/dL 0.179 44.8-80.6 µmol/L
Isoleucine Plasma 0.5-1.3 mg/dL 76.236 40-100 µmol/L
Isoniazid Plasma 1-7 µg/mL 7.291 7-51 µmol/L
Isopropanol (toxic) Serum, plasma >400 mg/L 0.0166 >6.64 mmol/L
Kanamycin Serum, plasma 25-35 µg/mL 2.08 52-72 µmol/L
Ketamine Serum 0.2-6.3 µg/mL 4.206 0.8-26 µmol/L
17-Ketosteroids Urine 3-12 mg/24 h 3.33 10-42 µmol/d
Lactate Plasma 5.0-15 mg/dL 0.111 0.6-1.7 mmol/L
Lactate dehydrogenase
(LDH)
Serum 100-200 U/L 0.0167 1.7-3.4 µkat/L
LDH isoenzymes
LD1 Serum 17-27 % 0.01 0.17-0.27 Proportion of
1.0
LD2 Serum 27-37 % 0.01 0.27-0.37 Proportion of
1.0
146
LD3 Serum 18-25 % 0.01 0.18-0.25 Proportion of
1.0
LD4 Serum 3-8 % 0.01 0.03-0.08 Proportion of
1.0
LD5 Serum 0-5 % 0.01 0-0.05 Proportion of
1.0
Lead Serum <10-20 µg/dL 0.0483 <0.5-1.0 µmol/L
Leucine Plasma 1.0-2.3 mg/dL 76.237 75-175 µmol/L
Lidocaine Serum, plasma 1.5-6.0 µg/mL 4.267 6.4-25.6 µmol/L
Lipase Serum 31-186 U/L 0.0167 0.5-3.2 µkat/L
Lipoprotein(a) [Lp(a)] Serum 10-30 mg/dL 0.0357 0.35-1.0 µmol/L
Lithium Serum 0.6-1.2 mEq/L 1 0.6-1.2 mmol/L
Lorazepam Serum 50-240 ng/mL 3.114 156-746 nmol/L
Luteinizing hormone (LH) Serum, plasma 1-104 mIU/mL 1 1-104 IU/L
Lycopene Serum 0.15-0.25 mg/L 1.863 0.28-0.46 µmol/L
Lysergic acid
diethylamide
Serum <0.004 µg/mL 3726 <15 nmol/L
Lysine Plasma 1.2-3.5 mg/dL 68.404 80-240 µmol/L
Lysozyme Serum, plasma 0.4-1.3 mg/dL 10 4-13 mg/L
Magnesium Serum 1.3-2.1 mEq/L 0.5 0.65-1.05 mmol/L
Manganese Whole blood 10-12 µg/L 18.202 182-218 nmol/L
Maprotiline Plasma 200-600 ng/mL 1 200-600 µg/L
Melatonin Serum 10-15 ng/L 4.305 45-66 pmol/L
Meperidine Serum, plasma 400-700 ng/mL 4.043 1620-2830 nmol/L
Mercury Serum <5 µg/L 4.985 <25 nmol/L
Metanephrine (total) Urine <1.0 mg/24 h 5.07 <5 µmol/d
Metformin Serum 1-4 µg/mL 7.742 8-30 µmol/L
Methadone Serum, plasma 100-400 ng/mL 0.00323 0.32-1.29 µmol/L
Methamphetamine Serum 0.01-0.05 µg/mL 6.7 0.07-0.34 µmol/L
Methanol Plasma <200 µg/mL 0.0312 <6.2 mmol/L
Methaqualone Serum, plasma 2-3 µg/mL 4 8-12 µmol/L
Methemoglobin Whole blood <0.24 g/dL 155 <37.2 µmol/L
Methemoglobin Whole blood <1.0 % of total
hemoglobin
0.01 <0.01 Proportion of
total
hemoglobin
Methicillin Serum 8-25 mg/L 2.636 22-66 µmol/L
Methionine Plasma 0.1-0.6 mg/dL 67.02 6-40 µmol/L
Methotrexate Serum, plasma 0.04-0.36 mg/L 2200 90-790 nmol/L
Methyldopa Plasma 1-5 µg/mL 4.735 5.0-25 µmol/L
Metoprolol Serum, plasma 75-200 ng/mL 3.74 281-748 nmol/L
ß 2 -Microglobulin Serum 1.2-2.8 mg/L 1 1.2-2.8 mg/L
Morphine Serum, plasma 10-80 ng/mL 3.504 35-280 nmol/L
Myoglobin Serum 19-92 µg/L 0.0571 1.0-5.3 nmol/L
Naproxen Serum 26-70 µg/mL 4.343 115-300 µmol/L
Niacin (nicotinic acid) Urine 2.4-6.4 mg/24 h 7.3 17.5-46.7 µmol/d
Nickel Whole blood 1.0-28.0 µg/L 17.033 17-476 nmol/L
Nicotine Plasma 0.01-0.05 mg/L 6.164 0.062-
0.308
µmol/L
Nitrogen (nonprotein) Serum 20-35 mg/dL 0.714 14.3-25.0 mmol/L
Nitroprusside (as
thiocyanate)
6-29 µg/mL 17.2 103-500 µmol/L
Norepinephrine Plasma 110-410 pg/mL 5.911 650-2423 pmol/L
Nortriptyline Serum, plasma 50-150 ng/mL 3.797 190-570 nmol/L
Ornithine Plasma 0.4-1.4 mg/dL 75.666 30-106 µmol/L
Osmolality Serum 275-295 mOsm/kg 1 275-295 mmol/kg
Osteocalcin Serum 3.0-13.0 ng/mL 1 3.0-13.0 µg/L
Oxalate Serum 1.0-2.4 mg/mL 11.107 11-27 µmol/L
Oxazepam Serum, plasma 0.2-1.4 µg/mL 3.487 0.7-4.9 µmol/L
Oxycodone Serum 10-100 ng/mL 3.171 32-317 nmol/L
Oxygen, partial pressure Arterial blood 80-100 mm Hg 0.133 11-13 kPa
147
(Po 2 )
Paraquat Whole blood 0.1-1.6 µg/mL 5.369 0.5-8.5 µmol/L
Parathyroid hormone Serum 10-65 pg/mL 1 10-65 ng/L
Pentobarbital Serum, plasma 1-5 µg/mL 4.439 4.0-22 µmol/L
Pepsinogen Serum 28-100 ng/mL 1 28-100 µg/L
Phencyclidine (toxic) Serum, plasma 90-800 ng/mL 4.109 370-3288 nmol/L
Phenobarbital Serum, plasma 15-40 µg/mL 4.31 65-172 µmol/L
Phenylalanine Plasma 0.6-1.5 mg/dL 60.544 35-90 µmol/L
Phenylpropanolamine Serum 0.05-0.10 µg/mL 6613 330-660 nmol/L
Phenytoin Serum, plasma 10-20 mg/L 3.968 40-79 µmol/L
Phosphorus (inorganic) Serum 2.3-4.7 mg/dL 0.323 0.74-1.52 mmol/L
Placental lactogen Serum 0.5-1.1 µg/mL 46.296 23-509 nmol/L
Plasminogen (antigenic) Plasma 10-20 mg/dL 0.113 1.1-2.2 µmol/L
Plasminogen activator
inhibitor
Plasma 4-40 ng/mL 19.231 75-750 pmol/L
Platelet count
(thrombocytes)
Whole blood 150-350 ×103/µL 1 150-350 ×109/L
Porphyrins (total) Urine 20-120 µg/L 1.203 25-144 nmol/L
Potassium Serum 3.5-5.0 mEq/L 1 3.5-5.0 mmol/L
Prealbumin Serum 19.5-35.8 mg/dL 10 195-358 mg/L
Pregnanediol Urine <2.6 mg/24 h 3.12 <8 µmol/d
Pregnanetriol Urine <2.5 mg/24 h 2.972 <7.5 µmol/d
Primidone Serum, plasma 5-12 µg/mL 4.582 23-55 µmol/L
Procainamide Serum, plasma 4-10 µg/mL 4.25 17-42 µmol/L
Progesterone Serum 0.15-25 ng/mL 3.18 0.5-79.5 nmol/L
Prolactin Serum 3.8-23.2 µg/L 43.478 165-1010 pmol/L
Proline Plasma 1.2-3.9 mg/dL 86.858 104-340 µmol/L
Propoxyphene Plasma 0.1-0.4 µg/mL 2.946 0.3-1.2 µmol/L
Propranolol Serum 50-100 ng/mL 3.856 193-386 nmol/L
Prostate-specific antigen Serum <4.0 ng/mL 1 <4.0 µg/L
Protein (total) Serum 6.0-8.0 g/dL 10 60-80 g/L
Prothrombin time (PT) Plasma 10-13 s 1 10-13 s
Protoporphyrin Red blood cells 15-50 µg/dL 0.0178 0.27-0.89 µmol/L
Protriptyline Serum, plasma 70-250 µg/dL 3.787 266-950 nmol/L
Pyruvate Plasma 0.5-1.5 mg/dL 113.56 60-170 µmol/L
Quinidine Serum 2.0-5.0 µg/mL 3.082 6.2-15.4 µmol/L
Red blood cell count Whole blood 3.9-5.5 ×106/µL 1 3.9-5.5 ×1012/L
Renin Plasma 30-40 pg/mL 0.0237 0.7-1.0 pmol/L
Reticulocyte count Whole blood 25-75 ×103/µL 1 25-75 ×109/L
Reticulocyte count Whole blood 0.5-1.5 % of red blood
cells
0.01 0.005-
0.015
Proportion of
red blood cells
Rifampin Serum 4-40 mg/L 1.215 5-49 µmol/L
Salicylates Serum, plasma 150-300 µg/mL 7.24 1086-2172 µmol/L
Selenium Serum, plasma 58-234 µg/L 0.0127 0.74-2.97 µmol/L
Serine Plasma 0.7-2.0 mg/dL 95.156 65-193 µmol/L
Serotonin (5-
hydroxytryptamine)
Whole blood 50-200 ng/mL 0.00568 0.28-1.14 µmol/L
Sex hormone-binding
globulin
Serum 1.5-2.0 µg/mL 8.896 13-17 nmol/L
Sodium Serum 136-142 mEq/L 1 136-142 mmol/L
Somatomedin C
(Insulinlike growth factor)
Serum 130-450 ng/mL 0.131 18-60 nmol/L
Somatostatin Plasma <25 pg/mL 0.611 <15 pmol/L
Streptomycin Serum 7-50 mg/L 1.719 12-86 µmol/L
Strychnine Whole blood <0.5 mg/L 2.99 <1.5 µmol/L
Substance P Plasma <240 pg/mL 0.742 <180 pmol/L
Sulfate Serum 10-32 mg/L 31.188 310-990 µmol/L
Sulfmethemoglobin Whole blood <1.0 % of total
hemoglobin
0.01 <0.010 Proportion of
total
hemoglobin
148
Taurine Plasma 0.3-2.1 mg/dL 79.91 24-168 µmol/L
Testosterone Serum 300-1200 ng/dL 0.0347 10.4-41.6 nmol/L
Tetrahydrocannabinol Serum <0.20 µg/mL 3.18 <0.60 µmol/L
Theophylline Serum, plasma 10-20 µg/mL 5.55 56-111 µmol/L
Thiopental Serum, plasma 1-5 µg/mL 4.144 4.1-20.7 µmol/L
Thioridazine Serum, plasma 1.0-1.5 µg/mL 2.699 2.7-4.1 µmol/L
Threonine Plasma 0.9-2.5 mg/dL 84 75-210 µmol/L
Thrombin time Plasma 16-24 s 1 16.24 s
Thyroglobulin Serum 3-42 ng/mL 1 3-42 µg/L
Thyrotropin Serum 0.4-4.2 mIU/L 1 0.4-4.2 mIU/L
Thyroxine, free (FT 4 ) Serum 0.9-2.3 ng/dL 12.871 12-30 pmol/L
Thyroxine, total (T 4 ) Serum 5.5-12.5 µg/dL 12.871 71-160 nmol/L
Thyroxine-binding
globulin
Serum 16.0-24.0 µg/mL 17.094 206-309 nmol/L
Tissue plasminogen
activator
Plasma <0.04 IU/mL 1000 <40 IU/L
Tobramycin Serum, plasma 5-10 µg/mL 2.139 10-21 µmol/L
Tocainide Serum 4-10 µg/mL 5.201 21-52 µmol/L
Tolbutamide Serum 80-240 µg/mL 3.7 296-888 µmol/L
Transferrin Serum 200-400 mg/dL 0.123 2.5-5.0 µmol/L
Triglycerides Serum <160 mg/dL 0.0113 1.8 mmol/L
Triiodothyronine, free
(FT3)
Serum 130-450 pg/dL 0.0154 2.0-7.0 pmol/L
Triiodothyronine, total
(T3)
Serum 60-180 ng/dL 0.0154 0.92-2.76 nmol/L
Troponin I Serum 0-0.4 ng/mL 1 0-0.4 µg/L
Troponin T Serum 0-0.1 ng/mL 1 0-0.1 µg/L
Tryptophan Plasma 0.5-1.5 mg/dL 48.967 25-73 µmol/L
Tyrosine Plasma 0.4-1.6 mg/dL 55.19 20-90 µmol/L
Urea nitrogen Serum 8-23 mg/dL 0.357 2.9-8.2 mmol/L
Uric acid Serum 4.0-8.0 mg/dL 59.485 240-480 µmol/L
Urobilinogen Urine 1-3.5 mg/24 h 1.7 1.7-5.9 µmol/d
Valine Plasma 1.7-3.7 mg/dL 85.361 145-315 µmol/L
Valproic acid Serum, plasma 50-100 µg/mL 6.934 346-693 µmol/L
Vancomycin Serum, plasma 20-40 µg/mL 0.69 14-28 µmol/L
Vanillylmandelic acid
(VMA)
Urine 2.1-7.6 mg/24 h 5.046 11-38 µmol/d
Vasoactive intestinal
polypeptide
Plasma <50 pg/mL 0.296 <15 pmol/L
Vasopressin Plasma 1.5-2.0 pg/mL 0.923 1.0-2.0 pmol/L
Verapamil Serum, Plasma 100-500 ng/mL 2.2 220-1100 nmol/L
Vitamin A (retinol) Serum 30-80 µg/dL 0.0349 1.05-2.80 µmol/L
Vitamin B1 (thiamine) Serum 0-2 µg/dL 29.6 0-75 nmol/L
Vitamin B2 (riboflavin) Serum 4-24 µg/dL 26.6 106-638 nmol/L
Vitamin B3 Whole blood 0.2-1.8 µg/mL 4.56 0.9-8.2 µmol/L
Vitamin B6 (pyridoxine) Plasma 5-30 ng/mL 4.046 20-121 nmol/L
Vitamin B12 Serum 160-950 pg/mL 0.7378 118-701 pmol/L
Vitamin C (ascorbic acid) Serum 0.4-1.5 mg/dL 56.78 23-85 µmol/L
Vitamin D (1,25
dihydroxyvitamin D)
Serum 25-45 pg/mL 2.6 60-108 pmol/L
Vitamin D (25-
hydroxyvitamin D)
Plasma 14-60 ng/mL 2.496 35-150 nmol/L
Vitamin E (α-tocopherol) Serum 5-18 µg/mL 2.32 12-42 µmol/L
Vitamin K Serum 0.13-1.19 ng/mL 2.22 0.29-2.64 nmol/L
Warfarin Serum, plasma 1.0-10 µg/mL 3.247 3.2-32.4 µmol/L
White blood cell count Whole blood 4500-11000 /µL 0.001 4.5-11.0 ×109/L
Differential count
Neutrophils-segment. Whole blood 1800-7800 /µL 0.001 1.8-7.8 ×109/L
Neutrophils-bands Whole blood 0-700 /µL 0.001 0-0.70 ×109/L
Lymphocytes Whole blood 1000-4800 /µL 0.001 1.0-4.8 ×109/L
149
Monocytes Whole blood 0-800 /µL 0.001 0-0.80 ×109/L
Eosinophils Whole blood 0-450 /µL 0.001 0-0.45 ×109/L
Basophils Whole blood 0-200 /µL 0.001 0-0.20 ×109/L
Differential count
(number fraction)
Neutrophils-
segmented
Whole blood 56 % 0.01 0.56 Proportion of
1.0
Neutrophils-bands Whole blood 3 % 0.01 0.03 Proportion of
1.0
Lymphocytes Whole blood 34 % 0.01 0.34 Proportion of
1.0
Monocytes Whole blood 4 % 0.01 0.04 Proportion of
1.0
Eosinophils Whole blood 2.7 % 0.01 0.027 Proportion of
1.0
Basophils Whole blood 0.3 % 0.01 0.003 Proportion of
1.0
Zidovudine Serum, plasma 0.15-0.27 µg/mL 3.7 0.56-1.01 µmol/L
Zinc Serum 75-120 µg/dL 0.153 11.5-18.5 µmol/L
Izvor: https://www.amamanualofstyle.com/page/si-conversion-calculator#whitebloodcell aThe laboratory values and reference
ranges are provided for illustration only and are not intended to be comprehensive or definitive. Each laboratory determines its
own values, and reference ranges are highly method dependent. Reference values given are for adults. For some entries for which
specific molecular masses are not known (eg, proteins), reference values in SI are given as mass amounts per liter. The
information in this table is adapted from and based on the following sources: (1) Kratz A, Ferraro M, Sluss PM, Lewandrowski
KB. Laboratory reference values. N Engl J Med. 2004;351(15):1548-1563; (2) Young DS, Huth EJ. SI Units for Clinical
Measurement. Philadelphia, PA: American College of Physicians; 1998; (3) Henry JB, ed. Clinical Diagnosis and Management
by Laboratory Methods. 20th ed. Philadelphia, PA: WB Saunders; 2001; (4) Kasper DL, Braunwald E, Fauci AS, et al,
eds. Harrison's Principles of Internal Medicine, 16th ed. New York, NY: McGraw Hill; 2004; and (5) Goldman L, Ausiello
D. Cecil Textbook of Medicine. 22nd ed. Philadelphia, PA: WB Saunders; 2004.
150
LITERATURA
1. Abbas A.K., Lichtman A.H.: Osnovna imunologija. DataStatus, 2009.
2. Balint B., Trkuljić M., Todorović M.: osnovni principi hemoterapije. Institut za transfuziologiju
VMA i Čigoja štampa, Beograd, 2010.
3. Bata A., Dimitrijević K., Stojanović B.: Odabrana poglavlja iz opšte patološke fiziologije. Naučna
knjiga, Beograd, 1963.
4. Beleslin B. i sar.: Specijalna patološka fiziologija. DataStatus, 2008.
5. Beleslin B.B., Jovanović B.J., Nedeljkov V.B.: Opšta patološka fiziologija. DataStatus, 2007.
6. Belić B, Cincović M., Starič J., Ježek J., Lakić I.: Quality control and quality system in veterinary
clinical laboratory. International symposium on animal science (ISAS) 2017 05th - 10th June 2017,
Herceg Novi, Montenegro.
7. Belić B., Cincović M.R.: Praktikum iz patološke fiziologije. Departman za veterinarsku medicinu -
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2012.
8. Belić B., Cincović M.R.: Radna sveska sa priručnikom za polaganje ispita iz patološke fiziologije.
Departman za veterinarsku medicinu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2012.
9. Belić Branislava, Cincović M.R, Lakić Ivana, Nikolić Sandra, Preanalitički faktori i komunikacija sa
labaratorijom tokom ocene metaboličkog statusa krava, Zdravstvena zaštita i reprodukcija farmskih
životinja, Udruženje veterinara velike prakse, Departman za veterinasku medicinu Poljoprivredni
fakultet Novi Sad, 26. Maj, str 62-69, 2018.
10. Božić T.: Patološka fiziologija domaćih životinja. Fakultet veterinarske medicine, Beograd, 2012.
11. Cincović M.R.: Toplotni stres krava – fiziologija i patofiziologija. Zadužbina Andrejević, 2010.
12. Cincović M.R.: Toplotni stres mlečnih krava – fiziologija i patofiziologija, Monografija, Zadužbina
Andrejević, Beograd, 2010.
13. Ćorić J.: Kontrola kvalitete rada u laboratorijskoj medicini. Univerzitet u Sarajevu, 2014.
14. Đoković R.D., Cincović M.R., Belić B.M.: Fiziologija i patofiziologija metabolizma krava u
peripartalnom periodu. Departman za veterianrsku medicinu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,
2014.
15. Dunlop R.H., Malbret C-H.: Veterinary Pathophysiology. Wiley, 2004.
16. Đurđević Đ.P.: Patološka fiziologija domaćih životinja. Naučna knjiga, Beograd, 1990.
17. Gamulin S., Marušić M., Kovač Z. i sar: Patofiziologija. MEdicinska naklada Zagreb, 2011.
18. Hajsig D., Pinter Lj., Naglić T., Antolović R.: Veterinarska klinička imunologija. Veterianrski
fakultet, Hrvatsko mikrobiološko drustvo, Zagreb, 2012.
19. Hodžić A., Hamamdžić M.: Endokrinologija domaćih životinja. Veterinarski fakultet, Sarajevo, 2012.
20. Hristov S.V., Bešlin R.M.: Stres domaćih životinja. Poljoprivredni fakultet Zemun, Beograd, 1991.
21. Jesenovec N.: Izabrani postupci analiza u kliničko-biohemijskim laboratorijima, Društvo medicinskih
biohemičara Jugoslavije, 1990.
22. Knežević M., Jovanović M.: Opšta patologija. Fakultet veterinarske medicine, Beograd, 1999.
23. Kulauzov M. (urednik): Specijalna patološka fiziologija. Ortomedics, 2011.
24. Kulić-Japundžič I., Rakić Lj., Stojanović T.: Biohemija-praktična nastava za studente medicine i
priručnik za laboratorijske analize, Zavod za udžbenike, Beograd, 1997.
25. Latimer K.S., Mahaffey E.A., Prasse K.W., Robert Duncan J.: Duncan & Prasse's veterinary
laboratory medicine – clinical pathology, Wiley-Blackwell, 2003.
26. Majkić-Singh N.: Medicinska biohemija. Farmaceutski fakultet, Beograd, 1994.
27. Maličević Ž. i sar.: Osnovi opšte patološke fiziologije. Panevropski univerzitet Apeiron, Banja Luka,
2009.
28. McGavin M.D., Zachary J.F.: Pathologic Basis of Veterinary Disease. Ames, Iowa, 2004.
29. Mihailović M.B., Jovanović I.B.: Biohemija. Fakultet veterinarske medicine Beograd, 2008.
151
30. Naglić T., Hajsig D., Veterinarska imunologija. Školska knjiga, Zagreb, 1993.
31. Nemec M. , Cincović M.R., Klinkon M., Ježek J., Starič J.: Spoljašnja kontrola kvaliteta/ispitivanje
osposobljenosti u veterinarskoj laboratoriji. Zbornik radova 28.Savetovanje veterinara Srbije,
Zlatibor 7-10.sept., str.180-185, 2017.
32. Nemec Svete A., Frangež R.: Klinična biokemija v veterinarski medicine. Veterinarska fakulteta,
Ljubljana, 2013.
33. Radić S.B., Pavlović S.V.: Opšta patološka fiziologija. Medicinski fakultet, Niš, 1995.
34. Radosavljević Lj., Petrović T., Nešić Đ., Stanić M.: Dobra laboratorijska praksa pre i posle
akreditacije. 34.nacionalan konferencija o kvalitetu, Kragujevac, 2007. 35. Reece W.O.: Dukes physiology of domestic animals. Cornell University press, 2004.
36. Robinson W.F., Huxtable C.R.R.: Clinicopathologic principles for veterinary medicine. University of
Cambridge, 2003.
37. Rusov Č.: Hematologija ptica, Naučni institut za veterinarstvo Srbije, Beograd, 2002.
38. Šamanc H.A.: Bolesti organa za varenje goveda, Fakultet veterinarske medicine, Beograd, 2009.
39. Sirbelnagl S., Lang F.: Color atlas of Pathophisiology. Thieme, Stuttgart-NewYork, 2010.
40. Stefanović S.: Specijalna klinička fiziologija. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb, 1980.
41. Stojić V.R.: Veterinarska fiziologija. Fakultet veterinarske medicine, Beograd, 2010.
42. Stošić Z., Borota R.: Osnovi kliničke patofiziologije. Medicinski fakultet, Novi Sad, 2012.
43. Tadžer I. i sar.: Opšta patološka fiziologija. Medicinksa knjiga, Beograd-Zagreb, 1985.
44. Tadžer I. i sar.: Specijalna patološka fiziologija. Medicinksa knjiga, Beograd-Zagreb, 1985.
45. Theml H., Diem H., Haferlach T.: Color atlas of Hematology. Thieme, Stuttgart-NewYork, 2004.
46. Thrall M-A., Baker C.D., Duane Lassen E.: Veterinary hematology and clinical chemistry, Wiley-
Blackwell, 2004.
47. Trailović D.R.: Gastroenterologija pasa i mačaka- etiopatogeneza, dijagnostika i terapija, Fakultet
veterinarske medicine, Beograd, 1999.
48. Trbojević B.: Klinička patofiziologija. Zavod za udžbenika i nastavna sredstva, Beograd, 2000.
49. Varcoe S.J.: Clinical biochemistry – techniques and instrumentation – a practical course, World
Scientific, 2001.
50. Živančević-Simonović S.: Opšta patološka fiziologija. Medicinski fakultet, Kragujevac, 2006.
152
КОНТАКТТрг Доситеја Обрадовића 8, 21000 Нови Сад
Тел: 021-485-3516; 065-406-49-57Мејл: [email protected]; [email protected]
Основана 2017. годинеУ лабораторији раде професори и истраживачи из наведене областиОтворени за сарадњу са ветеринарским субјектима и грађанимаПреко 25000 анализа из праксеНајповољније ценеНајсавременија опрема у области клиничке хематологије, биохемије, ендокриннологије, хемостазе, анализе урина и цитолошке дијагностикеУспешно завршено 5 истраживачких пројекатаУспешно завршено 7 докторских дисертацијаТри техничка решења прихваћена од надлежног министарстваВише континуираних едукацијаУкључена у наставни процесРегистраована у Управи за ветерину и у поступку усвајања ISO система квалитета
