POZNAVANJE ROBEPOZNAVANJE ROBE

PROFESOR: PROFESOR: DR DANILO DR DANILO TOMIĆTOMIĆ

ODRŽIVI RAZVOJODRŽIVI RAZVOJ

- EVROPSKA ISKUSTVA - - EVROPSKA ISKUSTVA -

ZBOG LJUDSKIH AKTIVNOSTI, NA ISTEKU VEKA, ZBOG LJUDSKIH AKTIVNOSTI, NA ISTEKU VEKA, NASTAĆE VELIKE POPLAVE, NIVO SVETSKOG NASTAĆE VELIKE POPLAVE, NIVO SVETSKOG

MORA PORAŠĆE ZA VIŠE OD POLA METRA!MORA PORAŠĆE ZA VIŠE OD POLA METRA!

PITER BARET, PITER BARET, POZNATI SVETSKI ISTRAŽIVAČ KLIMATSKIH POZNATI SVETSKI ISTRAŽIVAČ KLIMATSKIH

PROMENA KAŽE:PROMENA KAŽE:

““KRAJ SVETA ZA UNUKE”KRAJ SVETA ZA UNUKE”NOVOSTI, PETAK 3.DECEMBAR 2004. str. 7NOVOSTI, PETAK 3.DECEMBAR 2004. str. 7

PLAVA LEPOTICAPLAVA LEPOTICA

60% VODA I 40% KOPNO 60% VODA I 40% KOPNO BROJ STANOVNIKA :BROJ STANOVNIKA : 1900. GODINE = 1900. GODINE = 1,51,5 MILIJARDI MILIJARDI 1925. = 1925. = 1,91,9 1950. = 1950. = 2,62,6 1985. = 1985. = 5,05,0 2005. 2005. = = 6,56,5 2015. = 2015. = 7,2 7,2 2030. = 2030. = 8,28,2 2050. = 2050. = 9,39,3

PLANETA ZEMLJAPLANETA ZEMLJA

2015 – 2030 = 2015 – 2030 = 0.9%0.9%2030 – 2050 = 2030 – 2050 = 0.6 %0.6 %UKUPNA POVRŠINA UKUPNA POVRŠINA 13 13 MILIJARDI ha MILIJARDI ha (šume, prašume, pustinje, stepe i sl.)(šume, prašume, pustinje, stepe i sl.)

ili ili 2,0 2,0 ha / p.c.ha / p.c.2050.GODINE : OČEKUJE SE 2050.GODINE : OČEKUJE SE SMANJENJE SA SMANJENJE SA 2,02,0 NA NA 1,21,2 ha/p.c.- ha/p.c.- UKUPNO ili UKUPNO ili OBRADIVOG OBRADIVOG sa sa 0,200,20 na na 0,13 0,13 ha/p.c.ha/p.c...

STOPA RASTA BROJA STOPA RASTA BROJA STANOVNIKASTANOVNIKA

OBRADIVA POVRŠINA U SVETU:OBRADIVA POVRŠINA U SVETU:

1950 = 1950 = 1,31,3 MILIJARDE HEKTARA MILIJARDE HEKTARA

1965 = 1965 = 1,41,4

1980 = 1980 = 1,41,4

2002 = 2002 = 1,51,5

SRBIJA = SRBIJA = 3,5 3,5 MILIONA HEKTARA MILIONA HEKTARA

I I 7,57,5 MILIONA SA TENDENCIJOM MILIONA SA TENDENCIJOM SMANJENJA DO 2020.SMANJENJA DO 2020.

STANOVNIŠTVO I STANOVNIŠTVO I POVRŠINAPOVRŠINA

U PORASTU SU:U PORASTU SU:

- BROJ STANOVNIKA;- BROJ STANOVNIKA;- TRAŽNJA ZA HRANOM;TRAŽNJA ZA HRANOM;- ŽIVOTNI STANDARD;ŽIVOTNI STANDARD;- PRITISAK NA RESURSE;PRITISAK NA RESURSE;- DEGRADACIJA ZEMLJIŠTA,VODE I DEGRADACIJA ZEMLJIŠTA,VODE I

VAZDUHA;VAZDUHA;

VAŽNOVAŽNO

- ZAŠTITA OKRUŽENJA (ZEMLJIŠTA, VODE, ZAŠTITA OKRUŽENJA (ZEMLJIŠTA, VODE, VAZDUHA I BIODIVERZITETA);VAZDUHA I BIODIVERZITETA);

- ZEMLJIŠTE, VODA I BIODIVERZITET SU ZEMLJIŠTE, VODA I BIODIVERZITET SU PRIRODNI RESURSI;PRIRODNI RESURSI;

- - BIODIVERZITET POSTAJE VRLO VAŽAN BIODIVERZITET POSTAJE VRLO VAŽAN PRIRODNI RESURS;PRIRODNI RESURS;

ŠTA SE RADI U EU?ŠTA SE RADI U EU?

EU 15EU 15 (stare članice) (stare članice) vode politiku smanjenja pritiska na resurse vode politiku smanjenja pritiska na resurse i i EKSTENZIFIKACIJE PROIZVODNJEEKSTENZIFIKACIJE PROIZVODNJE – zbog – zbog visoke hiperprodukcije hrane i indeksa visoke hiperprodukcije hrane i indeksa samodovoljnosti ( 105 – 125);samodovoljnosti ( 105 – 125);EU 10+2EU 10+2 (nove članice) (nove članice) vode politiku vode politiku INTENZIFIKACIJE INTENZIFIKACIJE PROIZVODNJEPROIZVODNJE i potencijala, radi rasta izvoza i potencijala, radi rasta izvoza hrane i priliva deviznih sredstava;hrane i priliva deviznih sredstava;

UKRATKOUKRATKO

POVEĆANA JE POVEĆANA JE ODGOVORNOSTODGOVORNOST DRUŠTVA DRUŠTVA PREMA POLJOPRIVREDI I OBRNUTO PREMA POLJOPRIVREDI I OBRNUTO POLJOPRIVREDE PREMA DRUŠTVU;POLJOPRIVREDE PREMA DRUŠTVU;

ZNAČAJNU ULOGU U TOME IMAJU ODGOVORNO ZNAČAJNU ULOGU U TOME IMAJU ODGOVORNO PREDUZETNIŠTVO I INTELEKTUALNI KAPITALPREDUZETNIŠTVO I INTELEKTUALNI KAPITAL U U OVOJ OBLASTI;OVOJ OBLASTI;

EU PRELAZI NA EU PRELAZI NA EKONOMIJU BAZIRANU NA EKONOMIJU BAZIRANU NA ZNANJUZNANJU DO 2010 GODINE,NAJKONKURENTNIJU DO 2010 GODINE,NAJKONKURENTNIJU EKONOMIJU NA SVETU (LISABONSKA AGENDA EKONOMIJU NA SVETU (LISABONSKA AGENDA 2000-2010);2000-2010);

RAZLIČITI MOTIVIRAZLIČITI MOTIVI

1. 1. PROIZVOĐAČA HRANE :PROIZVOĐAČA HRANE :

POVEĆANJE PROFITA I DODATNE VREDNOSTI;POVEĆANJE PROFITA I DODATNE VREDNOSTI;

2. 2. POTROŠAĆA: POTROŠAĆA:

PRISTUP KVALITETNIJOJ, BEZBEDNIJOJ I PRISTUP KVALITETNIJOJ, BEZBEDNIJOJ I JEFTINIJOJ HRANI;JEFTINIJOJ HRANI;

3. 3. NACIONALNIH VLADA:NACIONALNIH VLADA:

USKLAĐIVANJE INTERESA JEDNIH I DRUGIH, USKLAĐIVANJE INTERESA JEDNIH I DRUGIH, BRIGA O PRIRODNIM RESURSIMA – ODRŽIVI BRIGA O PRIRODNIM RESURSIMA – ODRŽIVI RAZVOJ;RAZVOJ;

ŠTA JE ODRŽIVI ŠTA JE ODRŽIVI RAZVOJ?RAZVOJ?

RAZVOJ JE NEZAUSTAVLJIV, SAMO JE PITANJE RAZVOJ JE NEZAUSTAVLJIV, SAMO JE PITANJE USKLAĐENOSTI RAZVOJA I RESURSA;USKLAĐENOSTI RAZVOJA I RESURSA;

1.ODRŽIVI RAZVOJ JE KONCEPT ZASNOVAN NA 1.ODRŽIVI RAZVOJ JE KONCEPT ZASNOVAN NA MEĐUGENERCIJSKOJ PRAVEDNOSTI, TJ. MEĐUGENERCIJSKOJ PRAVEDNOSTI, TJ. SADAŠNJA GENERACIJA NE SME SADAŠNJA GENERACIJA NE SME KOMPROMITOVATI KOMPROMITOVATI MOGUĆNOST BUDUĆIH MOGUĆNOST BUDUĆIH GENERACIJA, DA ZADOVOLJAVAJU GENERACIJA, DA ZADOVOLJAVAJU “MATERIJALNE” POTREBE I DA UŽIVAJU U “MATERIJALNE” POTREBE I DA UŽIVAJU U ZDRAVOJ I LEPOJ SREDINIZDRAVOJ I LEPOJ SREDINI;;

ILIILI

2. ODRŽIVI RAZVOJ PREDSTAVLJA, 2. ODRŽIVI RAZVOJ PREDSTAVLJA, BRIGU O BUDUĆIM GENERACIJAMA, BRIGU O BUDUĆIM GENERACIJAMA, PROPRAĆENU PITANJEM: PROPRAĆENU PITANJEM:

KAKAV ĆE BITI TRAG KOJI ĆEMO KAKAV ĆE BITI TRAG KOJI ĆEMO

OSTAVITI IZA SEBE I PO ČEMU ĆE NAS OSTAVITI IZA SEBE I PO ČEMU ĆE NAS

BUDUĆE GENERACIJE PAMTITI ?!?BUDUĆE GENERACIJE PAMTITI ?!?

RAZVOJNI MITOVIRAZVOJNI MITOVI

1.1. NAZADNA JE NAZADNA JE RADNO INTENZIVNARADNO INTENZIVNA, A NAPREDNA , A NAPREDNA KAPITALNO INTENZIVNAKAPITALNO INTENZIVNA POLJOPRIVREDA; POLJOPRIVREDA;

2.2. DIVERZIFIKOVANOSTDIVERZIFIKOVANOST JE NAZADNA, UNIFORMNA JE NAZADNA, UNIFORMNA MONOKULTURAMONOKULTURA JE MODERNA; JE MODERNA;

3.3. SITNI POSEDSITNI POSED JE NAZADAN, JE NAZADAN, KRUPNIKRUPNI POSED JE POSED JE SAVREMEN;SAVREMEN;

4.4. NAZADNO JE NAZADNO JE POTČINJAVANJE PRIRODIPOTČINJAVANJE PRIRODI, A , A SAVREMENO JE SAVREMENO JE OVLADAVATI PRIRODOMOVLADAVATI PRIRODOM; ;

5.5. NARODNO ZNANJENARODNO ZNANJE JE NAZADNO, JE NAZADNO, NAUČNONAUČNO ZNANJEZNANJE JE MODERNO; JE MODERNO;

6.6. SPECIJALISTISPECIJALISTI SU MODERNI, SU MODERNI, GENERALISTI GENERALISTI SU SU NAZADNI;NAZADNI;

7.7. ŠTO JE ŠTO JE UŽA OBLASTUŽA OBLAST SPECIJALNOSTI, TO JE SPECIJALNOSTI, TO JE MODERNIJE;MODERNIJE;

ODRŽIVI RAZVOJ I RURALNA ODRŽIVI RAZVOJ I RURALNA PODRUČJAPODRUČJA

RURALNE SREDINE U SRBIJIRURALNE SREDINE U SRBIJI

- NAŠA KOMPARATIVNA PREDNOST U - NAŠA KOMPARATIVNA PREDNOST U PRIMENI KONCEPTA ODRŽIVOG PRIMENI KONCEPTA ODRŽIVOG

RAZVOJA PROIZVODNJE HRANE;RAZVOJA PROIZVODNJE HRANE;

ZAŠTO?ZAŠTO?

• 90%90% TERITORIJE EVROPE I SRBIJE TERITORIJE EVROPE I SRBIJE ČINE RURALNA PODRUČJA;ČINE RURALNA PODRUČJA;

• 50%50% STANOVNIKA ŽIVI U RURALNIM STANOVNIKA ŽIVI U RURALNIM SREDINAMA;SREDINAMA;

• ZANEMARENOST RURALNIH ZANEMARENOST RURALNIH PODRUČJA U DOŠADAŠNJEM PODRUČJA U DOŠADAŠNJEM RAZVOJU – RAZVOJU – NEISKORIŠĆENA ŠANSANEISKORIŠĆENA ŠANSA;;

• ZAOKRET PREMA SELU;ZAOKRET PREMA SELU;• POLITIKA RURALNOG RAZVOJAPOLITIKA RURALNOG RAZVOJA ČINI ČINI

STUB BROJ 2 ZAP;STUB BROJ 2 ZAP;

MOGUĆNOSTIMOGUĆNOSTI

• KONFERENCIJA O RURALNOM RAZVOJU KONFERENCIJA O RURALNOM RAZVOJU SALCBURG 2003;SALCBURG 2003;

• EVROPSKI AGRARNI FOND ZA RURALNI RAZVOJ;EVROPSKI AGRARNI FOND ZA RURALNI RAZVOJ;• POMERANJE FOKUSA FINANSIRANJA SA POMERANJE FOKUSA FINANSIRANJA SA

PODRŠKE TRŽIŠTU – KA ODRŽIVOM I RURALNOM PODRŠKE TRŽIŠTU – KA ODRŽIVOM I RURALNOM RAZVOJU;RAZVOJU;

• MULTIFUNKCIJONALNI KARAKTER MULTIFUNKCIJONALNI KARAKTER POLJOPRIVREDE;POLJOPRIVREDE;

• ŠTA JE OUTPUT MULTIFUNKCIONALNE ŠTA JE OUTPUT MULTIFUNKCIONALNE POLJOPRIVREDEPOLJOPRIVREDE I KAKO SE VREDNUJE? I KAKO SE VREDNUJE?

• KAKO MULTIFUNKCIONALNA POLJOPRIVREDA KAKO MULTIFUNKCIONALNA POLJOPRIVREDA MOŽE DA UVEĆA BOGATSTVO FARMI?- NJEN MOŽE DA UVEĆA BOGATSTVO FARMI?- NJEN NEROBNI KARAKTERNEROBNI KARAKTER;;

ŠTA NUDI SELO?ŠTA NUDI SELO?

• PREHRAMBENE PROIZVODE, PROIZVODE PREHRAMBENE PROIZVODE, PROIZVODE OD DRVETA, EKSTRAKTIVNE INDUSTRIJE, OD DRVETA, EKSTRAKTIVNE INDUSTRIJE, DOMAĆE RADINOSTI;DOMAĆE RADINOSTI;

• MESTA ZA ODMOR, REKREACIJU, TURIZAM I MESTA ZA ODMOR, REKREACIJU, TURIZAM I ŽIVOTŽIVOT;;

• ORGANIZOVANJE ORGANIZOVANJE RAZNOVRSNE RAZNOVRSNE PROIZVODNJEPROIZVODNJE;;

• PERMANENTNI BORAVAK I STANOVANJEPERMANENTNI BORAVAK I STANOVANJE;;• POVREMENO POVREMENO UŽIVANJE U PRIRODNIM UŽIVANJE U PRIRODNIM

LEPOTAMA I PEJZAŽIMALEPOTAMA I PEJZAŽIMA;;

NAŠA DIVNA, PLAVA NAŠA DIVNA, PLAVA PLANETAPLANETA

,, ZEMLJA JEDINI JE DOM ZA KOJI ZNAMO... ZEMLJA JE BAŠ ,, ZEMLJA JEDINI JE DOM ZA KOJI ZNAMO... ZEMLJA JE BAŠ TAKVA KAKVA TREBA DA BUDE... MI REMETIMO NAŠU SIROTU TAKVA KAKVA TREBA DA BUDE... MI REMETIMO NAŠU SIROTU PLANETU NA NAČINE KOJI SU OZBILJNI I MEĐUSOBNO PLANETU NA NAČINE KOJI SU OZBILJNI I MEĐUSOBNO PROTIVREČNI U TOM” MI LJUDI PREDSTAVLJAMO SADA JEDAN PROTIVREČNI U TOM” MI LJUDI PREDSTAVLJAMO SADA JEDAN NOV, A MOŽDA I ODLUČUJUĆI ČINILAC. NAŠA INTELIGENCIJA I NOV, A MOŽDA I ODLUČUJUĆI ČINILAC. NAŠA INTELIGENCIJA I NAŠA TEHNOLOGIJA PODARILE SU NAM MOĆ DA UTIČEMO NA NAŠA TEHNOLOGIJA PODARILE SU NAM MOĆ DA UTIČEMO NA KLIMU I ZEMLJIŠTE.KLIMU I ZEMLJIŠTE.KAKO ĆEMO UPOTREBITI TU MOĆ? DA LI ĆEMO BITI KAKO ĆEMO UPOTREBITI TU MOĆ? DA LI ĆEMO BITI POPUSTLJIVI PREMA NEZNANJU I SAMOZADOVOLJSTVU U POPUSTLJIVI PREMA NEZNANJU I SAMOZADOVOLJSTVU U STVARIMA KOJE SE TIČU CELE ČOVEKOVE PORODICE? CENIMO STVARIMA KOJE SE TIČU CELE ČOVEKOVE PORODICE? CENIMO LI KRATKOROČNE POGODNOSTI VIŠE OD DOBROBITI ZEMLJE? LI KRATKOROČNE POGODNOSTI VIŠE OD DOBROBITI ZEMLJE? ILI ĆEMO, MOŽDA, POČET DA RAZMIŠLJAMO I O ONOME ŠTO ILI ĆEMO, MOŽDA, POČET DA RAZMIŠLJAMO I O ONOME ŠTO DOLAZI SUTRA, VODEĆI RAČUNA I O NAŠOJ DECI I UNUCIMA, DOLAZI SUTRA, VODEĆI RAČUNA I O NAŠOJ DECI I UNUCIMA, NASTOJEĆI DA DOKUČIMO I ZAŠTITIMO SLOŽENE SISTEME ZA NASTOJEĆI DA DOKUČIMO I ZAŠTITIMO SLOŽENE SISTEME ZA ODRŽAVANJE ŽIVOTA NA NAŠOJ PLANETI?ODRŽAVANJE ŽIVOTA NA NAŠOJ PLANETI? ZEMLJA JE SIĆUŠAN ZEMLJA JE SIĆUŠAN I KRHKI SVET. VALJA JE GAJITI I NEGOVATI. I KRHKI SVET. VALJA JE GAJITI I NEGOVATI. Karl Segan, Kosmos Karl Segan, Kosmos