POSLANICE · 2013. 6. 20. · ~ewa iz `ivota i be`awa od stvarala{tva. Stoje}i danas pred kolevkom...

Mitropolit Nikolaj (Mr|a)

Odabrana delaKwiga druga

POSLANICE

Izdaje:

IK “Dabar”

Mitropolija dabrobosanska

Dobrun - Sarajevo 2007.

S BLAGOSLOVOM

MITROPOLITA DABROBOSANSKOG

GOSPODINA N I K O L A J A

Izdaje:

Izdava~ka ku}a “DABAR”

Mitropolija dabrobosanska

Urednik:

Sin|el Kalistrat (Bobu{i})

Tehni~ki urednik:

Sin|el Jovan (Gardovi})

Redaktor i korektor:

Proto|akon Radomir Raki}, prof.

Ra~unarska priprema {tampe:

Miroslav Radulovi}

[tampa:

“GRAFI^AR”

U`ice

Tira`:

500 primeraka

ISBN 978-99938-730-9-9

PREDGOVOR

Nepresu{ni isto~nik ìve rije~i, sa kojega se ve} go-tovo dvije hiqade godina napajaju èdne hri{}anske du{e,predstavqa osnov i inspiraciju Mitropolitovih poslani-ca. Sveto Pismo je temeq na kojem je g. Nikolaj zidao svojerije~i i re~enice i gradio poslanice koje su bile namjewe-ne wegovoj pastvi. U odre|enom trenutku to su bili na{ivjernici u Australiji - Novom Zelandu, potom u Dalmacijia sada u Dabrobosanskoj eparhiji.

Poslanice su dobijale svoj kona~an oblik u zavisno-sti od aktuelnih problema i isku{ewa sa kojima se susre-tala mitropolitova pastva. Nekad je centralno mjesto zau-zimala poruka mladima da se uz pomo} Hrista suo~e i odu-pru svim negativnostima i du{egubnim porocima koji sedanas izobilno serviraju mladom ~ovjeku, nekad je poslani-ca nosila poruku ohrabrewa u te{kim i stradalnim vreme-nima, nekad izobli~avawe zlih djela i postupaka koji su seduboko ukorjenili u na{em narodu.

Svaki put, kad je trebalo da se obrati vjernima, bilo oVaskrsu, Boì}u, Savindanu, Mitropolit je koristio pri-liku da pozove zabludjele na Hristovu i Svetosavsku stazuspasewa i pokajawa, a vjerne bodrio da na tom trnovitomputu istraju i svoju du{u, okajanu i ~istu, Hristu privedu.

jero|akon S. G.

4 Poslanice

BO@I]NEPOSLANICE

NE BOJTE SE;JER VAM, EVO, JAVQAM

VELIKU RADOST (Lk. 2,10)1

Kada se navr{ilo devet meseci od kako je Arhan|eoGavrilo javio Presvetoj Djevi Mariji da }e rodi-ti Isusa Hrista, naredi car Avgust da se sav narod

u wegovom carstvu popi{e, svako u svome mestu ro|ewa, od-nosno, u mestu svojih predaka.

Tada po|e Josif sa Marijom iz Galileje, iz grada Na-zareta u Judeju, u grad Vitlejem. Do{av{i tamo, ne na|e me-sta za preno}i{te, pa se skloni{e u obli`wu pe}inu, gdesu pastiri zatvarali svoja stada. Tu na|o{e jasle i slame uwima. Oko pono}i Marija rodi Isusa Hrista, povi ga i po-loì pored sebe u jasle.

Tu u blizini behu pastiri koji su ~uvali svoja stada.Me|u wih sleti An|eo sa neba i re~e im: “Ne bojte se; jervam, evo, javqam radost veliku koja }e biti svemu narodu.Jer vam se danas rodi Spas” (Lk. 2,10-11). Idite u pe}inu ina}i }ete dete povijeno gde leì u jaslama.

I pojavi se na nebu mno{tvo an|ela, koji hvaqahu Bo-ga govore}i: “Slava na visini Bogu, i na zemqi mir, me|uqudima dobra voqa” (Lk. 2,14).

Srpski narod ose}a danas, kao {to su nedavno ose}aliostali hri{}anski narodi u ovoj zemqi o Boì}u, kakoslatko zvu~e ove re~i, ponavqane i nikada dovoqno pono-vqene u na{em vremenu. Pokrenuti ovim re~ima, stotinehiqada qudi, u ovom sumornom i uzburkanom vremenu verujuda }e jedino doga|ajem Vitlejemske no}i ponovo me|u qudi-ma zasijati plamen vere, nade, qubavi i ~e`we za me|usob-

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 7

1 Poslanica Episkopa dalmatinskog g. Nikolaja, o Boì}u 1990. g.

nim dobrim i bratskim odnosima. Oni veruju da }e ta istaboànska blagotvornost u}i i u wihov sopstveni hram, ko-ji su tako mnogo puta skvrnavili i ru{ili. Potraì}e Vi-tlejemsku zvezdu me|u olujnim oblacima, taj jedini putokazu na{oj sada{wici, i ponavqati himnu an|ela u slavu Go-spoda Boga koji je si{ao sa neba i objavio tako èqeni“zemqi mir, a me|u qudima dobru voqu”.

Za blagodatnim mirom i dobrim me|uqudskim odnosi-ma ùdi u ovoj zemqi najvi{e na{a slovenska du{a. Podovim Bo`jim nebom mi Sloveni najvi{e smo patili od me-|usobnih razmirica i zle voqe. Neko nas je stalno sa nebaspu{tao na zemqu, udaqavao od Vitlejemskih jasala i Sve-te porodice. Neko nas je stalno udaqavao od programskeboì}ne blagovesti. Danas, na praznik Hristovog Ro|ewashvatimo ovo {ta se sa nama doga|a i spojmo se molitvenosa himnom nebeskih ìteqa:

“Neka bude, Gospode Isuse Hriste, ve~ni mir i brat-ska qubav me|u nama. Ne dopu{taj nikada, Sine Bo`ji, dase vrati crna no} i surova zima na na{u tu`nu pro{lost.Stojimo prepla{eni pred krvavim i stra{nim sutra{wimdanom novog svetskog sukoba, jer Te svet ispoveda samoustima, a srcem je daleko od Tebe. Na{ strah nestaje jedinokada smo ~vrsto uvereni da si Ti sa nama i ne ostavqa{nas. Sine Bo`ji, zagrej na{a srca ogwem qubavi. Daj ro|e-noj slovenskoj bra}i u ovoj zemqi mir i dobru voqu. Budiuvek sa nama, ~ak i onda kada se sa na{im politi~kim pre-gowewima i politikantstvima udaqavamo od Tebe, a izja-vqujemo da to ~inimo i u Tvoje ime.”

Neka takva na{a molitva bude uzneta danas pred ko-levkom Bogomladenca. Neka se na{om molitvom odbijaju isru{e sve spletke: javne i tajne, poznate i nepoznate. Nekau na{oj zemqi, koju si nam Ti dao, pozdravqamo jedni drugepozdravom Praznika, mirboìmo, celivamo i jedni drugi-ma oprostimo. Neka nas sveta i carska zakletva vezuje nadogovor, na ve~ni mir i dobru voqu. Podiìmo, Bo`jom po-mo}u, most na{ega spasewa nad vekovnom provalijom i sve-tlimo me|usobno zracima Vitlejemske zvezde. Bez sumwe,

8 Poslanice

du`nost nam je svima da u na{a pojedina~na i zajedni~kakandila dolivamo jelej mira i dobre voqe, kako nam se nebi ugasila. Tako rade}i, mo`emo biti sigurni da }e nasoluje ovog vremena mimoi}i, a Bo`ja osveta pasti na drugustranu daleko od nas.

Gospode Isuse Hriste, neka bude od Tebe ve~ni mir idobra voqa me|u qudima! A od nas svima blagoslov i molba‡ koliko god do vas, narode Bo`ji, stoji, imajte mir me|usobom, uz pozdrav mnogo puta:

Mir Bo`ji, Hristos se rodii

Vaistinu se Hristos rodi!

@elimo sre}nu i Bogom blagoslovenu 1991. godinu.


BO@I] ‡ PRAZNIK MIRA IDOBRE VOQE

2

Pridruùju}i se ~estitkama i lepim èqama ~esti-tara pre nas u Bosni i Hercegovini, isto tako sr-da~no svima ~estitamo Hristovo Ro|ewe i Novu

1998. godinu Gospodwu.Kada ovo poèlesmo, nismo izrekli samo jednu golu

frazu, ve} imamo u vidu zajedni~ki poloàj svih qudi u na-{em vremenu. Imamo u vidu sluèwe op{toj stvari i pro-mene koje neminovno prate dana{we ~ove~anstvo. Isto ta-ko imamo u vidu dru{tvene, psiholo{ke i moralne prome-ne, te op{te te`we ~ove~anstva i wegova dubqa pitawa za-brinutosti. Sve ovo imam u vidu na na{im prostorima uRepublici Srpskoj i Federaciji Bosni i Hercegovini. Svequde na{eg vremena mu~i podeqenost u wima samima, a on-da i {ire, me|uqudska podeqenost. Tu se javqaju brojnirazdori u svetu i kod nas. Mnogi misle da }e na}i smire-nost u razli~itim tuma~ewima sveta. Drugi, od qudskih na-pora o~ekuju potpuno istinsko oslobo|ewe ~ove~anstva odnevoqa zbog kojih su zabrinuti. Oni misle da }e budu}eure|ewe sveta osloboditi ih i ispuniti sve nade i èqewihove. Pred savremenim razvojem sveta brojni su i onikoji pitaju: {ta ~ovek moè dati dru{tvu, {ta svome naro-du i {ta moè od wega o~ekivati?

U ovoj zajedni~koj brizi za ~oveka saznajemo: u na{imdomovima nastaju napetosti. Isto tako, nastaju nesporazu-mi izme|u mla|ih i starijih, zbog razli~itog pogleda nasvet i ìvot u wemu. Prisutna su trvewa izme|u rasa, izme-|u razli~itih slojeva u narodu, izme|u naroda u izobiqu i


2 Poruka o Boì}u 1997. godine

onih u siroma{tvu; izme|u ustanova koje traè mir i pro-pagandne nametqivosti. Nastalo je uzajamno nepoverewe,umnoì{e se sukobi i isku{ewa, gde je ~ovek istovremenouzrok i `rtva.

[ta Crkva moè u~initi? Moè mnogo!U svemu ovome ona èli i ho}e da osvetli tajnu ~ove-

ka. Ko je on? Otkuda je do{ao? Za{to je ovde? Kuda ideodavde? Nastoji da osvetli sve wegove akcije, i pozna}e re-{ewa u svim wegovim goru}im pitawima. Crkva misli o~oveku neprestano. Misli {ta mu preporu~iti u izgradwisavremenog dru{tva. Ova pitawa traè odgovor. Ona }ejo{ jasnije postaviti i razjasniti pitawe dobrovoqnogsluèwa drugima, tj. sluèwem svakom ~oveku. Zatim, uka-zati na ~ovekov poziv u ovom svetu, na wegovo dostojanstvoi poloàj. ôvek je dru{tveno bi}e u svojoj najdubqoj pri-rodi, i ne moè se pravilno i duhovno razvijati bez sluè-wa s qubavqu drugima.

Crkva jo{ govori: vo|i na{ih naroda sada putuju kaokroz sna`nu vejavicu. Moraju o~i dobro stegnuti i napreg-nuti. Stegnuti, da bi se vid sa~uvao, i napregnuti, da bi seput mogao nazirati. Hladno je to i mu~no putovawe. No put-nici se hrabre rado{}u i toplinom budu}eg ogwi{ta, kojeih ~eka na kraju. Oni ose}aju da se sve strukture u Federa-ciji Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj oja~avajustarom verom i novim odu{evqewem. Hrabri ih uverewe:Bogomladenac Hristos je svugde prisutan i svedok je svihnapora ka boqem. Wihovo uverewe je junak uverewe. To ja~averu qudi koji se sutra nadaju boqem. To osvetqava nadu ukrajwu pobedu dobra. U tome, i jedino u tome svetlu jeopravdano ro|ewe Bogomladenca u Vitlejemu. Kao i Wego-vi savremenici, tako Ga i mi s rado{}u do~ekujemo. Za-{to? Zato {to je Ro|ewe Hristovo Praznik mira i dobrevoqe me|u qudima. To je ~oveku danas veoma potrebno.

U boì}wem praznovawu tri su ~iwenice naro~itova`ne: proslavqawe Boga, mir i dobra voqa me|u qudima.Mi smo se u protekloj godini najvi{e molili i radovaliBogomladencu Hristu. Sve drugo je bilo varqivo i nedore-

12 Poslanice

~eno. Svetska nauka i kultura izgonile su stid iz qudi, aOn ga je povra}ao. Razjareni qudi sipali su oberu~ke smrtna smrtne, a On je bri`qivo negovao ìvot u ìvih. Ot-padnici od Hrista progla{avali su sebe spasiteqima sve-ta, nevidqivi Hristos provla~io se izme|u wih, nose}iozon ìvota, qubavi i radosti, oslu{kuju}i ho}e li Ga po-menuti i priznati za Spasiteqa.

Bogomladenac je do{ao da otvori o~i i srca qudi, dabi videli i shvatili {ta je ìvot i da bi ga “imali u izo-biqu”. Veliki broj qudi danas nalazi zadovoqstvo u ra-znim vrstama opijuma, alkohola, drogirawa, ma|ioni~ar-stva, sujeverja i sli~no. To su, ustvari, razni na~ini povla-~ewa iz ìvota i beàwa od stvarala{tva.

Stoje}i danas pred kolevkom Bogomladenca, zakqu~u-jemo: ovo Dete }e celim svojim ìvotom i radom na zemqi,ukazivati qudima na puteve vra}awa u nebeske predele.Wegova nauka ‡ Sveto Jevan|eqe nije teorija. To je pravipuni ìvot i praksa najsavr{enijeg doìvqavawa ìvota.Stoga sveti jevan|elist Jovan kaè o wemu: “be{e @ivot”,i taj “@ivot be{e svetlost qudima” (Jn. 1, 4).

Svojim primerom Bogomladenac je osvetlio putevevra}awa Bogu i ukazao kako se najpotpunije ìvi na zemqi.@iveti po Hristovom Jevan|equ zna~i: voleti sve qudebez obzira na rasu, klasu, naciju, veru, pol, uzrast, boju ko-è. Dobro ~ine}i svima, zna~i radovati se sa svima i u sve-mu, sem greha, zna~i jo{ verovati, nadati se dobru i u~es-tvovati u Bo`jem stvarala{tvu.

Ustvari, daju}i s qubavqu, ~ovek dobrim delima nika-da ne gubi, nego, naprotiv, prima puno}u ìvota. Zbog togaje sveti apostol Petar rekao: “Ko ho}e da voli ìvot i davidi dobre dane... neka se ukloni od zla i ~ini dobro” (1Pet. 3, 10). Zbog toga je vrlo pogre{no shvatawe: ìvot jepuniji ukoliko se vi{e uzima od ovog sveta, od qudi, odovog vremena. Naprotiv, {to vi{e dajemo u qubavi i dobru,vi{e primamo u puno}i ìvota.

Tako se najboqe izgra|uje novo doba i ~ini novi pore-dak u svetu.


Svaki narod u Bosni i Hercegovini ima svoja posebnaizvorna iskustva, svoju veru i uverewa, bri`no negovana i~uvana. Tu naro~ito treba negovati sposobnost: da svakosvakoga razume, pou~i, izjedna~i, {iri ono {to je najboqe{to nam je zajedni~ko. Neka nam budu ideal sloboda, mir,dobra voqa me|u qudima. Kaè jedna narodna izreka: “mu-dar lav traì prijateqstvo ne samo sa lavovima, nego i sap~elama”. I na kraju, svi mi u Bosni i Hercegovini moramoznati: Bog }e me|u nama upravqati svetom pravdom dok mibudemo upravqali milosr|em. On }e upravqati svetim mi-losr|em kada mi opra{tamo jedni drugima. Zato, i zbog to-ga, pra{tajmo jedni drugima i ~inimo u ~asti jedan drugogave}im od sebe.

Ovo su na{e boì}ne misli i èqe. Sa wima o pra-zniku Ro|ewa Hristovog èlimo da pozdravimo sve kojipraznuju Boì} ili ga ne praznuju. @elimo da Bog mira idobre voqe bude stalno u nama i me|u nama.

Sa blagodarno{}u pozdravqamo pozdravom Praznikasve qude mira i dobre voqe, koji do|o{e u ovu na{u zemquda nam pomognu na izgradwi Bo`jeg programa na zemqi:“Slava na visini Bogu, a na zemqi mir, me|u qudima dobravoqa”.

Tako èlimo sre}an Boì} i Bogom blagoslovenu idobrom izobilnu Novu 1998. godinu svima u Republici Srp-skoj i Federaciji Bosni i Hercegovini.

Sve pozdravqamo drevnim pozdravom:

Mir Bo`ji me|u nama i sa nama,

Hristos se rodii

Vaistinu se rodi!

14 Poslanice

HRISTOS ‡ SVETLOST SVETU3

Nalazimo se na samom poèetku treæe hiqadugodi-šwice Roðewa Hristovog. Od toga velikog dogaða-ja pod ovim nebom, ovim nara{tajima palo je u udeo

da doNive kraj dvehiqadite godine i da uðu sa svim svojimpsihofizièkim sposobnostima u treæi hiqaditi periodhrišæanskog uzrastawa.

Ceo ovaj proces poèeo je poslušnošæu i smirewem.Stari svet je pogazio poslušnost prema svome Tvorcu ismirewe pred svojim Bogom. Time je bio porušen most iz-meðu neba i zemqe. Poslušnost i smirewe ne mogu jednobez drugog.

Što se daqe odmièemo od ovoga velikog dogaðaja, svese više pokazuje neposlušnost i gordost qudska, kako meðupojedincima, tako i u kuæi, selu, gradu, drNavi i meðu dr-Navama. To stvara haos u duši, a zatim i izvan we. U tre-nutku Adamove neposlušnosti i gordosti, ceo vidqivisvet se poèeo okretati protiv èoveka. Kako i ne bi kada jeon svojom neposlušnošæu i gordošæu uzrok svih protiv-reènosti, koje su sve do danas vidqive i prisutne meðu na-ma.

U ovaj svet dolazi Onaj koji je izobiqe poslušnosti ismirewa, i od tada se ovaj svet zove novim svetom. Po èemuje on nov i zašto se naziva tako? Po tome što je Hristos ‡Bogoèovek, slobodan od greha, a greh je ðavolov izum. Otaczla je ðavo, a današwi svet mu tako mnogo sluNi i velièaga, kao nekakvo boNanstvo. Da, on se ovom svetu predstavqakao boNanstvo, u punoj svojoj negaciji.

Hristos, smiren i poslušan, dolazi kao neko nov, ne-viðen do tada takav Èovek meðu qudima. Qudi vide dela



Wegova i èuju reèi Wegove pune Nivota i svake utehe. PitaOn mnoge: “Videli ste me i poznali” “da neæete i vi oti-æi?”, a oni odgovaraju: “Gospode, kome æemo iæi? Ti imašreè veènog Nivota”. Evo, dragi gledaoci i slušaoci, jednognovog roðewa u dušama qudskim! Jednog novog hrawewa ve-rom u obeæanog Mesiju ‡ Hrista, èiji roðendan danas pro-slavqamo i pozdravqamo se: Hristos se rodi! Zaista se ro-di!

Wegovo roðewe u Vitlejemu, carskom gradu i domu hle-ba, bilo je pre dve hiqade godina. Mi Ga malo poznajemo,zato što smo malo s Wim. Bog se oseæa u molitvi, a kolikoih se danas iskreno moli? Ako Ga donekle poznajemo, znamoGa iz skromnih uybenika koje smo davno èitali, a neki nitoliko. BoNja kwiga ‡ Sveto pismo, doprla je do mnogih sr-ca u svetu. Naæi æe ona puta, zagrejaæe ona i naša srca, barpreko naše deèice koja uèe veronauku.

U ovom svetu ima mnogo crkava, ali nije reè o crkvikao graðevini. Pomenuæu samo tri koje su neophodne za du-hovno i fizièko uzrastawe, naroèito naše dece. Prva jecrkva ‡ dom raðawa, porodica; druga je crkva osveæewa ‡hram (bogomoqa), i treæa je crkva prosveæivawa ‡ škola.Hristos je došao meðu nas da ne samo nas lièno uèini cr-kvom, nego da ove tri crkve spoji, kako bi bile trojica u je-dinici i jedinica u trojici. Da ih spoji upravo onako kaošto smo mi, od Boga stvoreni, sa tri najvaNnije duhovneosobine: razumom, voqom i oseæawem. Evo opet još jednepotvrde o Hristovom roðewu i o našem roðewu Hristom.

Da ne izla`emo više o potrebi Hristovog dolaska, tj.dolaska Boga u qudskom telu u ovaj naš ogrehovqeni svet.U Wegovom roðewu uèestvuju nebo i zemqa, anðeli javqajusa neba Wegov dolazak, a qudi se raduju ispuwewu staroza-vetnih proroštava o ovom dogaðaju. Raduju se Onome kojiih Jedini moNe osloboditi od greha, smrti i ðavola. Ra-dost je neizmerna, qudske reèi su siromašne da izraze ra-dost i slavu Bogomladencu.

On je onda poruèivao, a i sada poruèuje:

16 Poslanice

Èuvajte se greha, jer je on izum ðavoqi, on je nešto naj-strašnije pod ovim nebom. Ne idite onima koji i danas vo-de prazne razgovore. Hoæete li iæi za onima koji se lako-misleno igraju tuðim Nivotima? Da li iæi za onima kojiuhode i potkazuju? Da li za onima koji ozvanièiše neisti-nu kao istinu?

Rimokatolici nedavno proslaviše Hristovo roðewe,Muslimani svoj veliki praznik Bajram, Jevreji svoj pra-znik, uspomenu na doba Makavejaca, Hanuku, mi Pravoslav-ni danas proslavqamo Hristovo roðewe. Na nama je da do-bro shvatimo poruke pomenutih praznika, a one su: MirBoNji na zemqi i dobra voqa meðu qudima i narodima. Ovobi bila moja poruka o ovom velikom hrišæanskom praznikusvima.

Vernicima pravoslavne vere srdaèno èestitam Hri-stovo Roðewe drevnim pozdravom:

Mir Bo�ji, Hristos se rodi!i

Zaista se Hristos rodi!


POZIV NA PREGALA[TVO4

Poznato je celom svetu da Srpska pravoslavna Cr-kva ne vodi politiku, niti isti~e svoj politi~kiprogram, niti ima svoju politi~ku stranku u naro-

du, niti svoj strana~ki klub u Parlamentu.Veslo narodne uprave i narodne politike, Srpska Cr-

kva je prihvatila u pro{losti samo onda kada je bilo ispu-{teno iz ruku svih drugih ~inilaca.

U vremenima dràvne samostalnosti i slobode, na{aCrkva je to ustupala svojim {kolovanim sinovima, a sebeograni~avala na svoju jevan|elsku, duhovnu delatnost. Umirnodopskom vremenu ona nije mogla mirno gledati da sepolitikom upropa{}uju narodne tekovine, isti~u sebi~niciqevi iznad op{tenarodnih, primewuju kvarni metodi, dase pomra~uju narodne vrline, slabi vera, ru{e karakteri,stvara nesloga, {iri nepo{tovawe svake vrste, i time ra-slabquje celi duhovno-etni~ki organizam.

Posle Drugog svetskog rata sve ovo je dolazilo i dola-zi do izraàja u raznim prilikama. Imaju}i sve ovo u vidu,a u èqi da se u sada{wem vremenu o~uva obraz i odbranisavest i po{tewe narodno, mi{qewa smo i preporu~ujemoslede}e:

Prvo, poja~ati i umnoìti molitve BogomladencuHristu, za sve narode u ovoj zemqi Bosni i Hercegovini, daoprosti sve grehove (javne i tajne) svima nama i spase nasod daqe propasti.

Drugo, da svi opomiwemo narod, svako svoj, da se nepredaje kvareì, ni laìma, ni podmi}ivawima, ni splet-kama, ni zastra{ivawima. Uvek }emo blagosloviti i po-hvaliti svako selo, grad, gde narod zajedni~ki ìvi u miru,

18 Poslanice


razvija svoje me|usobne dobre odnose, dostojne svoje vere ime|uqudskog zajedni~arstva, kao {to smo ga nekada na ovimprostorima imali.

Tre}e, savetujemo u ime Bo`je sve narode u Bosni iHercegovini da se ne zava|aju i tuku i krve, nego da jednidruge qube, a qubav je ta Bo`ja vrlina koja je nama qudimazadata da je primewujemo, i nema greha koji ona ne moè po-kriti.

êtvrto, da Crkve i verske zajednice na najboqi na-~in pomaù qudima, da kod wih razvijaju veru u Boga, da svenarode vole, svetiwe po{tuju, kako bi Bog svima nama biou pomo}i.

Peto, da dràvni organi Bosne i Hercegovine ne po-~ine istu gre{ku koju su u~inili komunisti otimawem na-rodne imovine, crkvene i verskih zajednica. To je bila ì-va èravica koju su sebi stavili u nedra, pa su ovu Republi-ku, i ostale koje su sa~iwavale Jugoslaviju, najpre dovelido prosja~kog {tapa, a potom i do raspada. Molimo u imeovda{wih Crkava i religijskih zajednica da nam u celostivrate na{u imovinu, a ono {to se ne moè vratiti, da sere{i putem dogovora na najboqi na~in.

Pozdravqaju}i sve Vas dobrodo{licom, toplo blagoda-rimo na Va{im ~estitkama i sve Vas radosno pozdravqamopozdravom Praznika:

Hristos se rodii

Zaista se Hristos rodi!

@elimo svima sre}nu i Bogom blagoslovenuNovu 2002. godinu.


HRISTOS ‡ NADA SVETA5

Od svega {to se doga|alo od stvarawa sveta, Hristo-vo ro|ewe je najve}i doga|aj u ovom svetu. Bog se ja-vio qudima u li~nosti ~oveka. Za{to se On javio

tako? Zato {to su qudi od pamtiveka nadali se Wegovomdolasku i o~ekivali su da se tako javi. On se rodio kao isvi ostali qudi, poìveo sa qudima, razgovarao sa wima iodgovarao na wihova bezbrojna pitawa. Sva boànska obe-}awa koja je Bog poloìo u duh, krv i srce ~ovekovo, treba-lo je da javno sve to Bog potvrdi, odobri, obnovi i oìvi.

Evo, Hristovo ro|ewe je do{lo opet, kao i do sada, po-zdravqamo se opet pozdravom:

Hristos se rodii

Zaista se rodi!

Radost je velika u na{im du{ama, domovima i van wih.Hristos je do{ao sa svojim mirom, koji je i na{ mir. Tajmir i mi nosimo u sebi, neko ve}i a neko mawi. To zavisiod vere na{e i na{eg ìvota u Bogomladencu Hristu.

An|eli sa neba su objavili program Hristovog dola-ska koji glasi: “Slava na visini Bogu, a na zemqi mir, me|uqudima dobra voqa”. Kao pravilo ~ovekovog pona{awa uovom svetu, vaì svestrano i neprestano ovaj program kojije qudima sa neba saop{ten.

Ali u svetu je uvek bilo nemira i danas ga ima puno.Kada bi se qudi potrudili da jedni druge razumeju, mnoginesporazumi i sva|e me|u wima otpale bi kao bespredmet-ne. Ali, kako se niko ne stara da svog suseda razume, on mu

20 Poslanice


vi{e li~i na neprijateqa nego na prijateqa. To je ve} ne-mir u du{i, nemir u jednom narodu, pa zatim i izvan wih.Najnesnosniji su oni koji misle da su samo oni u pravu, aceo ostali svet nije. Ti qudi ne razumeju Hristov dolazaku svet, niti su u du{i svojoj osetili onaj boànski mir ko-ji je On donio u ovaj nemirni svet.

Za{to upravo ovo isti~emo kao va`no i neophodno zanas danas? Isti~emo zato {to nam je danas potreban mir, me-|usobno razumevawe i zajedni~arstvo kao {to nam je bio po-treban u svim ranijim situacijama. Sada nam je naro~ito po-treban rad na oduhovqewu na{eg li~nog i verskog ìvota. Dabi se ovo shvatilo kao potrebno, treba pogledati na{e dru-{tvo u svim wegovim slojevima. Uvide}emo da smo verom uBoga popustili, da nam se ìvot dosta spustio na bezna~aj-no i privremeno. Kao {to na svetoj Liturgiji ~ujemo sve-{tenika kada se moli: “Gore imajmo srca”, treba da su i na-{a srca upravqena ka nebu, ka Bogu. Ovo su i pre nas u mo-litvi pomiwali mnogi nebrojeno puta.

Kroz kakva je isku{ewa srpski narod prolazio, kakveje sve politi~ke preokrete preìveo, pod kakvim je eks-tremno-slobodwa~kim uticajima ovda-onda stajao? Zaistaje pravo ~udo da se kod tog naroda vera u Boga o~uvala. Upravu je pesnik koji je pevao: “Haj {to Srbin jo{te ìvikraj mnogijeh zala, vera ga je odràla, wojzi hvala”. Moèse slobodno re}i: vera se ipak o~uvala nedirnuta od vekov-nih talasa i u sada{we se stole}e sre}no prevezla. U ovomnovom veku neka na{ ìvot bude pesma, na{i gradovi ~i-stota, na{a sela svetiwa, na{a porodica hram Duha Bo`je-ga, svako srpsko srce oltar tajne Bogomladenca Hrista.

Na{ narod srpski veruje, i veru kao najve}u dragoce-nost u svim ovim prisutnim nevoqama ~uva, imaju}i premasvakome jevan|elski odnos i na{ doma}inski duh. Zar u na-ma ìàk vere, koji je jedno vreme mirovao, nije ponovoplanuo, zadivio i iznenadio mnoge? Zar sve ru`ne ocene onama koje jo{ traju, nismo primili mirno, spokojno, osta-vqaju}i da o svemu tome najpre rasudi Bog? Jasno, za sve ovouvek zahvaqujemo Bogu. Veli Sv. Jovan Zlatoust: “Nema ni-


{ta svetije od jezika koji u nesre}i uzdiè blagodarnostBogu”.

Kada tako danas stoji vera u na{em narodu, mi smoshvatili program Hristovog dolaska u ovaj svet. Potrebnoje i daqe Bogu se moliti, po Wegovom Jevan|equ ìveti, pa}emo jo{ vi{e i boqe razumeti ovo vreme u kome jesmo ipraznik Hristovog Ro|ewa do~ekivati i proslavqati kaopravi hri{}ani.

Pored re~enog, ono {to jo{ ho}emo posebno da nagla-simo kao na{u poruku i zamolimo sve vas, draga na{a decoduhovna, jeste: Neka va{i domovi budu crkve u malome! Ucrkvu hodite, Bogu se molite, decu svoju, taj najve}i Bo`jidar koji imate, u veri otaca na{ih vaspitavajte, kako bi imi i deca na{a imali Boga za pomaga~a i voditeqa krozovaj mukotrpni ìvot. Neka vas nikakve nevoqe ìvota nepla{e, niti da vas dovode do onog najgoreg sopstvenog ogre-{ewa ‡ podizawa ruke svoje na sopstveni ìvot, a takvihima... Bog je svakom bogolikom bi}u ‡ ~oveku, dao ìvot idar je to Bo`ji, a na{e je da ga ~uvamo, negujemo i Bogu pre-damo onda kada On po wega do|e.

Zato, pomolimo se uvek: Gospode, Gospode, Tvojim do-laskom me|u nas saberi sve koji Te qube, jer si Ti novo podsuncem, ovde me|u nama. Ti si Sunce koje greje na{e du{e, aovo sunce koje ~ini dan svetlim greje na{a tela. Bogomla-den~e, podari snage poslenicima da spreme wivu Tvoju (du-{u svoju) i poseju na woj seme Tvoje.

Sa ovim mislima, koje su radost u Duhu Svetome i uBogomladencu Hristu, svima srda~no ~estitamo ovaj veli-ki hri{}anski praznik sa sveradosnim i drevnim hri{}an-skim pozdravom:

Hristos se rodii

Zaista se rodi!

Isto tako ~estitamo i od Boga vam èlimo blagoslovenuNovu 2002. godinu Gospodwu.

22 Poslanice

HRISTOS ‡ MIR SVETU6

Jedinstven praznik je Hristov dolazak me|u qude uovom svetu sa jedinstvenim zadatkom. Naime,Hristos je do{ao da kaè qudima da je svima

narodima pod ovim nebom potreban mir, potrebnome|usobno razumevawe, potrebna dobra voqa, heophodno~ojstvo i juna{tvo.

Kada su an|eli prilikom Ro|ewa Hristova pozdravi-li ovu zemqu re~ima: “Slava Bogu na visini, a na zemqimir, me|u qudima dobra voqa”, onda je to prva blaga vestneba kako treba da bude na zemqi.

Narodi na zemqi su me|usobna bra}a, i to je bratstvodvostruko: po krvi i po sudbini. To su qudi koji su predzdruènim dahom celog sveta, op{tim mirom u svetu,polagali i poloìli ispit hrabrosti i ispit pameti.

Ju~era{wi list svetske istorije ispisan je krvqu, adana{wi list treba da je ispisan razumom i dobrom voqom.Da li je to tako i sada? Nije. Zar treba zaboraviti onovreme kada su se qudi, narodi, dràve najbratskijerazgovarale i dogovarale o onome {to je svima po voqi,{to svi uvaàvaju i odobravaju? Za{to uzrujavati krv dazbuni pamet? Kome treba da doju~era{we vitezove mira idobre voqe me|u qudima, danas gledamo kao nepoèqne?Kome to treba i kome je tesno u ovom Bo`jem svetu? Totreba samo onima, i tesno je samo onima, kojima je tesnonemirom u wihovim sopstvenim du{ama.

Proteklih sto godina na Balkanu je bilo vi{e ratova,i zavr{io se taj vek sa jednim nepotrebnim ratom na ovimprostorima. I ovaj tre}i milenijum po~eo je prolivawemkrvi u Americi, Izraelu, Palestini, Pakistanu, ê~eniji



i jo{ ponegde. Je li to mir na zemqi kakav je Bog svojomprogramskom pesmom, pri Ro|ewu Hristovom, objavio i odqudi zatraìo? A Hristos je rekao: “Ja sam mir va{,ugledajte se na Mene”. O~igledno, daleko smo od ideja onihvelikih qudi koji su ih nosili istim velikim idejama idanas su ìvi me|u nama. Ovaj svet danas treba da krasiMir, Mudrost i Slava.

Ko da u}utka one koji ho}e nemir, ma gde se oni pojav-qivali danas? Kakve re~i da se upotrebe i koji metod?Kako zaustaviti hranu jednoj àlosnoj halucinaciji dosi-pawem uqa na oltar bezumqa? Da, tako se daleko oti{lo dase do sveop{te katastrofe moè danas santimetrima meri-ti.

Ja, kada ovo govorim, ne optuùjem nikoga, nego molimradi onih hiqada koji su izginuli, radi onih koji ~uvajusvoje ìvote strahuju}i da ne poginu, radi zadrànogìvota, mira i dobre voqe u svetu. [irokim srcem ipame}u velikih qudi ovde se moè mnogo u~initi.Potrebno je urazumqivati i sti{avati da bi “jedinstvo~inilo silu” i pokazati svima da “samo sloga spasava”.

Zahvaquju}i svima na odzivu, sve Vas toplopozdravqam pozdravom praznika:

Hristos se rodii

Zaista se rodi!

24 Poslanice

POZIV NA BRATSKU SLOGU7

Hristos se rodi u kamenoj pe}ini i bi poloèn u ja-sle na slamu. On, koji su`wa Josifa izbavi iz tam-nice i u~ini ve}im od faraona, koji pastir~e Da-

vida ogrnu carskim pla{tom, Solomona obogati zlatomkao nikoga do tada, tri mladi}a i proroka Danila za{titiod ogwa u uàrenoj pe}i. On se rodi kao ubogi siroma{ak,na mestu ni~ijem, u stanu ne~ove~ijem, besplatnom za sva-kog besku}nika. On se spusti s neba da objavi koliko Bogpo{tuje ~oveka, ceni ~oveka i qubi ~oveka kao ~oveka.

Hristos se rodii

Zaista se Hristos rodi !

Ovako se pravoslavni hri{}ani pozdravqaju i otpo-zdravqaju o prazniku Hristovog Ro|ewa.

Hristos nije do{ao jednom ~oveku ili jednom narodu,nego svima qudima, celom ~ove~anstvu. ôve~anstvo je jed-no bratstvo, ma koliko ono grehom razbra}eno. Radi te raz-bra}enosti On ~ovekoqubac je do{ao da bi nas ponovozbratimio, jedne drugima pribliìo. Do{ao je da bismo imi sa an|elima Bo`jim mogli da Ga pozdravimo: “Slava Bo-gu na visini, a na zemqi mir, me|u qudima dobra voqa”(Lk. 2,14).

Pu{kin i Gete su bili uverewa da je “na{ savremeniìvot mali”. Ja Vas uveravam dana{wim Praznikom ‡ nepostoji malo vreme i mali ìvot u istoriji ~ove~anstva.Postoji samo veliko vreme i priprema za velika vremena.Tako i na{e vreme postoji kao veliko vreme i priprema za



velika vremena. Ako ono, po oceni pesimista, nije velikovreme, ~iwenica je, ono, ipak, postoji kao priprema za ve-liko vreme, za veliku budu}nost. To je razlog na{e radostii vere u Bo`ju pomo}, jer nas u to uverava Hristov dolazaku ovaj svet.

êsto se danas ~uju ocene o narodima u Bosni i Hercego-vini u smislu da nisu dorasli vremenu u kojem ìve, pa im jepotrebna pomo} drugih.

Nije istina da na{i narodi u Bosni i Hercegovini ne-maju sposobnosti za velika dela. Najre|i su oni koji nemajunikakve sposobnosti. Ja li~no ~ak ni u te najre|e izuzetkene verujem. Svako ose}a makar i onu najmawu sposobnost usebi. Nama je potrebno “da nosimo terete jedni drugih, datako ispunimo zakon Bo`ji” (Gal. 6,2) i da izgra|ujemo svo-ju zemqu. Ipak, mi ne smemo zakopati ni ono malo sposob-nosti u sebi, kao {to je zakopavao dobijeni talanat onajcarev sluga iz Jevan|eqa.

Poznato je {ta je Demosten, veliki gr~ki govornik,radio da bi uve}ao svoju govorni~ku sposobnost. I mi mo-ramo uloìti trud oko sebe i svoje dràve koliko i Demo-sten i koliko su na dobru radili na{i preci. Dakle, ne za-kopavati ve} umnoàvati date nam talante, Bogom nam datedarove.

@ele}i da pravim prosperitetom i na{im duhovnimsnagama u~inimo sve najboqe za narode Bosne i Hercegovi-ne, i {ire od toga, u celom svetu, da zavlada mir i prestanunasiqa svake vrste, srda~no Vas sve pozdravqamo pozdravomovog velikog hri{}anskog praznika:

Hristos se rodii

Zaista se rodi !

26 Poslanice

POSLANICA8

Ro|ewe Hristovo je istorijski doga|aj, istorijskastvarnost. Istorijska stvarnost je zato, jer se ce-lom svetu rodio Sin Bo`ji i Spasiteq sveta. Ro|e-

we Hristovo je simvol zato {to ono zna~i novi boànskipo~etak i ro|ewe svega istinski dobrog i Bogu ugodnog.

Danas se molimo Bogomladencu Hristu da sjaj Wegovogpreslavnog ro|ewa obilno zablista u du{ama, mislima isrcima na{im. Nama je Bog dao da do~ekamo ovaj veliki dani doga|aj, oduìmo bar najmawi deo svoga duga pred Bogom,da osveìmo u sebi Wegov veliki lik i da se opomenemoWegove ogromne slu`be u ovome svetu, tako sudbonosne zana{ duhovni i moralni ìvot.

Neopisana je velika milost Bo`ja ovog istorijskogdoga|aja prema svima nama, kao {to su i neiskazani puteviBo`ji u ìvotu qudi i naroda. ûdni su i veli~anstvenizakoni po kojima sve biva u svetu, kao {to je ~udesan i ve-li~anstven wihov Zakonodavac Bog!

Na ovaj vaàn i veliki dan upu}ujem vam tri zaveta,tri saveta. Moli vas va{ duhovni otac da ih srcu primite,~asno svuda i na svako mesto prenesete i celog svog ìvotasvesrdno izvr{ujete.

Najpre ho}u da vam kaèm: ~uvajte svoju veru svetu i pra-voslavnu. Ona je na{ pravi vid, na{e istinsko oko kojim gle-damo i vidimo do groba i posle groba. Ona je oko na{e du{e ivid na{eg duha. Mi smo s Bo`jom milo{}u s wom ono {to je-smo, wome se ra|amo, di{emo, ìvimo, rastemo, u~imo, uspe-vamo, podnosimo mnogostruka isku{ewa i umiremo. Nikadane zaboravimo da smo deca Svete srpske pravoslavne crkve.Ona nas je rodila i svoj pe~at na kr{tewu u nas utisnula.


8 Poslanica o Boì}u 2003. godine

Svojim svetim mlekom zadojila i Svetim Duhom nadahwivala,kao {to je nadahwivala i na{e pretke, zajedno sa Svetim Sa-vom i ostalim srpskim svetiteqima i svetiteqkama. Ona nasje iznad svega u ovom ìvotu duhovno osveàvala i hranila.Sva~iju veru po{tujte, a svoju ~uvajte, kao {to ~uvate du{usvoju od ~equsti pakla. Ako wu sa~uvamo, ne}emo se bojati nisiroma{tva ni mnogobrojnih isku{ewa koja imamo, ni smrtini paklenih sila, jer smo onda bogati qubavqu prema svimaqudima bez obzira na razliku vere ili nacionalnosti.

Kada vam govorimo o ovoj prvoj re~i, onda mislimo nasvu svetost na{e pro{losti, na svu bogatu riznicu na{egPravoslavqa, na sve wene najboqe predstavnike: qude, è-ne, decu, devojke, koji su stojali uspravno na svim megdani-ma i divno u|o{e u slavu koju im pripremi Gospod na{ Bo-gomladenac Hristos.

Druga moja re~ bila bi: ~uvajmo svoj narod srpski. û-vajmo svoje tekovine, jer nas one u~e kakvi smo bili i kakvitreba da budemo. Ne ru{imo nego zidajmo, ne rasturajmo ne-go skupqajmo. Ne umnoàvajmo na{ stid, nego na{ ponos.Umnoàvajmo na{e porodice i vaspitavajmo u veri svojudecu. To ~inimo i zbog toga {to su nam deca u velikoj opa-snosti od raznih uticaja, sekti, satanista, drogirawa i dru-gih smrtonosnih napasti. U~ite ih da blagovremeno zasni-vaju svoju porodicu i da im se podari najve}i dar ‡ deca, ko-ju Bog daje maloj bra~noj zajednici.

Da bismo se opet kao orlovi duha, morala i nacional-nog ponosa, digli na visinu koja se danas od nas traì io~ekuje, potrebno je da se odlikujemo istinskim vrlinama~estitog gra|anina u na{oj sredini. Nikada ne zaboravqaj-mo da smo sinovi i k}eri naroda koji je sve davao za obraz, aobraz ni za {ta. Taj put je trnovit i teàk, ali je na{emnarodu dobro poznat. Ne bojte se wegove trnovitosti, on jeobrazit i ~estit, Bogu ugodan i slavan. Wime su i{li naj-slavniji, najzaslu`niji i najnarodskiji na{i preci. To jeput Kosovski i Vidovdanski, put Golgote, ali i put slave,put vernosti najvi{im idealima. Na{ put je put vitezova idràvotvoraca, put mu~enika i ispovednika.

28 Poslanice

Vr{ite revnosno i ~asno sve svoje du`nosti prema dr-àvi i svojoj Crkvi. Ugledajmo se na najboqe koji su nampredhodili, na bezbrojne i vrle oce i praoce. Imajmo uvekna umu wihove divne savete i wihove ~estite amanete. Gle-dajte u svakom ~oveku brata, pa ~ak i onda kada po~ne doka-zivati da nam nije brat. Sve {to èlimo da nama ~ine qu-di, ~inimo i mi wima, jer je to zapovest Bo`ja. Molimo seda nas Bogomladenac Hristos u svemu vidi, da Bog i qudivide da su divna dela na{a.

Tre}a moja re~ je da se svi usrdno molimo Bogu da sepovrati mir me|u qude, ne samo u Bosni i Hercegovini, ne-go uop{te u svetu koji u zlu leì (sr. 1 Jn. 5,19).Treba semoliti da se mir povrati i prestane ratovati, ubijati, dru-ge tiranisati, mu~iti i u zlodelima bilo koje vrste uìva-ti. Molimo se da Bog mira u|e u svaku palatu, u svaku koli-bu svakoga sina svog i svake k}eri svoje unese mir i dobruvoqu. Onda, i samo onda }e procvetati sve u nama i oko nas.Samo onda i{~eznu}e sve ono {to nije vredno ni dima, kojigu{i i truje du{e, vazduh i ìvot qudi. Ako tako svi bude-mo radili i Bogu se obra}ali, takvu pesmu jedni drugima iBogu pevali, takvu molitvu iz sveg srca Bogu prinosili iostvarivali, onda }emo biti istinski sledbenici i satrud-nici novoro|enog Bogomladenca Hrista. Onda }emo i ova-ko idu}i sa telom po zemqi, biti u horu Bo`jih an|ela ko-ji su nad vitlejemskom kolevkom pevali: “Slava na visiniBogu, a na zemqi mir, me|u qudima dobra voqa!”

Onda }e obilni blagoslov Bo`ji po~ivati nad nama,na na{oj deci, Crkvi i Otaxbini. Onda }e slava na{a bitiistinska, te napredak na{ na svima stranama, mole}i Bogo-mladenca Hrista da tako bude i da nas svojim spasonosnimputem vodi.

Svima vama o~inski ~estitam Hristovo Ro|ewe idrevnim hri{}anskim pozdravom pozdravqam vas:

Mir Bo`ji, Hristos se rodii

Vaistinu se rodi!Sre}na vam i blago~estiva Nova 2004. godina!


HRISTOS ‡ SUNCE PRAVDE9

Oprazniku Hristovog Ro|ewa molitveno se obra}a-

mo Bogomladencu Hristu da u ovom smutnom vreme-nu zaustavi nesre}e i ubijawa, a u ovaj namu~eni

svijet unese mir i dobru voqu u svim poduhvatima, u svijetupa i kod nas. Mi hri{}ani sa rado{}u i molitvom do~eku-jemo ovaj Praznik, proslavqamo ga i svijetu javqamo da namse danas rodi Spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davido-vu (Lk 2,11). Ovo je dan obe}ani, prorokovani i predskaza-ni, jo{ u davnini, u Starom zavjetu, pa je, tako, HristovoRo|ewe dan radosti, ali i opomene. Bogomladenac nam So-bom donosi darove, ali o~ekuje i uzdarje.

Sve ono {to je najqep{e, naj~udesnije u savremenojkulturi i civilizaciji, sluì da se osvijetli, opjeva,opri~a, ilustruje i uzveli~a dan Hristovog Ro|ewa. Glavnisu mu darovi istina i qubav. On svjetlo{}u istine obasja-va ovaj svijet, a toplinom qubavi grije srca qudska. Kao{to svjetlost i toplina ne dolaze od zemqe, nego od Sunca,sa daleke visine, tako i istina i qubav ne dolaze od zemqe,nego sa nebeske visine, iz Nebeskog Carstva Bo`jeg. Bezove dvije stvarnosti podarene qudima, ne bi se An|eliBo`ji javili sa neba ovom svijetu pjesmom: “Slava na visi-ni Bogu, a na zemqi mir, me|u qudima dobra voqa” (Lk2,14).

Svojevremeno je predsjednik Amerike Truman, u svompozdravnom govoru o Boì}u na temu: “A sad ostaje vjera,nada i qubav, ovo troje, ali je od wih qubav najve}a” (1 Kor13,13), rekao: “Mi u ovo vjerujemo, i mi ovo usvajamo kaoosnovni princip ìvota”.

30 Poslanice


Ova qubav Boànskog êda iz pe}ine vitlejemske ob-javquje se i danas poslije dvadeset stoqe}a, kao osnovniprincip i ove dràve i naroda u woj. Pridruùju}i se ovojpjesmi An|ela, mnogi }e uzdahnuti jer im se du{a nikako dautje{i (Ps 76,2) i mo}i re}i: Kada }emo i mi, poslije desetgodina od Dejtonskog sporazuma, doìvjeti humaniji, ~o-vje~niji odnos? Kada }emo zadobiti svoj mir, doìvjeti do-bre me|uqudske odnose? Kada }emo se ponovo grijati nasvojim toplim ogwi{tima, i kada }e na{e misli i rije~ibiti jedno srce i jedna du{a u Bosni i Hercegovini, Koso-vu i Metohiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji i {ireod toga? Kada }e istinsko slavqewe Boga i mir u svijetubiti ideja-vodiqa qudi i naroda u svijetu, jer je poloèniu jasle Bogomladenac taj istinski mir u svijetu i dobra vo-qa me|u qudima?

Svojom li~no{}u Hristos nije samo donio, nego je i uìvotu odìvio i ~ovje~anstvu pokazao {ta mu vaqa ~ini-ti da bi se qudi nazvali djecom Bo`jom, ne samo po stvore-nosti, nego i po voqi Bo`joj. Kada }emo sa Psalmopjevcemmo}i re}i: “Gospode, kazujem pravdu Tvoju na saboru veli-kome, i usta svoja ne ustavqam... Tvoja milost i Tvoja isti-na neka me neprestano ~uvaju” (Ps 40,9-11)?

Kada }emo samoodgovorno, svako u svome zvawu i nasvojem poloàju, kazivati: Znam da sam sluga Gospoda mogai naroda koji ìve u ovoj maloj dràvi na brdovitom Bal-kanu? To i jeste demokratija: vjera u Boga i vjera u narode,dakle ‡ biti sluga Bogu i narodima. Ne u~i li nas tomeistorija svijeta, a da ne govorimo o jevan|elskoj poruci?

Praznik Hristovog Ro|ewa kod nas Srba je prihva}en,poslije primawa hri{}anstva, iskreno i toplo od cjelo-kupnog naroda na{eg. U tome praznovawu stvarao je on svo-je boì}ne obi~aje, obogatio ih nalagawem badwaka i dru-gim doma}inskim i crkvenim radwama. Tako, u duhu Hristo-vog dolaska u ovaj ogrjehovqeni svijet, Crkvom je stvorenaistinska sloboda wegovawem vjere u jednoga Boga, u Hri-stovo Ro|ewe i Vaskrsewe, kada je vitlejemski Bogomlade-nac pokazao da je On pobjednik grijeha, smrti i |avola. To


je ono {to ovaj Hristov doga|aj donosi nama qudima i stal-no nas podmla|uje na{om vjerom u Wegovu spasonosnuLi~nost. Dakle, praznik Hristovog Ro|ewa kod nas Srbauvijek je bio i ostao snaga narodne vjere, organizovane uekonomiji, kulturi, dobro~instvima, pa i u politi~kim od-lukama.

Na àlost, na{e vrijeme obiluje mnogim propustima igrijesima, koji se uvla~e u centre, ali zadiru i u periferi-ju. Izme|u ostalog, tu spada neodgovorno vr{ewe povjereneslu`be, uz primjetnu zloupotrebu poloàja. Ova i druga sa-grje{ewa iznena|uju i zabriwavaju, kao {to su: terorizam,korupcija, pqa~ke, ucjene, narkomanija, pad morala i uni-{tavawe poroda, pa i neodgovornosti u dràvnoj slu`bi.Sve ovo je protivno Hristovoj poruci: “Qubi bli`wegasvoga kao samoga sebe” (Mt 22,39), ali i drugoj poruci: “Qu-bite neprijateqe svoje, dobro tvorite onima koji vas mrze;blagosiqajte one koji vas kunu, i molite se za one koji vasvrije|aju” (Lk 6,27-28).

êsto se govori i pi{e da je Boì} porodi~ni pra-znik. Nije on samo to: on je praznik mladosti, praznik maj-ki koje se raduju porodu. Praznik siroma{nih, jer je i Onbio siroma{an i nije imao ni krova nad glavom. To je pra-znik we`nosti i qepote, slavqewe Onoga koji se u dana-{wem, boì}nom troparu naziva Suncem Pravde. Praznikizgnanika, oduzetih, slijepih, hromih, utamni~enih, okle-vetanih i nevino postradalih.

Zato o ovome treba stalno govoriti. To je veoma va`navijest i velika je to blagovijest. Ona je va`nija od bilo ka-kve druge vijesti, najvi{e politi~ke ili koje druge ovoze-maqske poruke. Va`nija je, jer o Wemu se pi{e i govori usmislu: nije li On, slu~ajno, vlastodràc, tiranin, nasil-nik, eksploatator, grabqivi kapitalist? Nije li On svo-jom naukom propovedao tiraniju, nasiqe i drugo? Da li ni-je bio zakleti neprijateq siroma{nih, bolesnih, obreme-wenih i ostavqenih?

Me|utim, zar On nije ro|en u pe}ini i poloèn u ja-sle na slamu? Zar se nije od nasiqa, kao novoro|en~e, mo-

32 Poslanice

rao skloniti u tu|u zemqu, u Egipat? Zar nije, kao radnikdrvodjeqa u Nazaretu, zara|ivao svoj nasu{ni hqeb? Zarnije, kao siroma{ak, me|u sirotim ribarima na{ao svojepratioce, apostole, u~enike? Zar nije neprestano predo~ima imao odba~ene, prezrene, uboge, hrome, slijepe, odu-zete i gubave? Jeste, i vi{e od pomenutog.

Za{to bismo, onda, bili ravnodu{ni i spre~avalisvojoj djeci da slu{aju Wegovu nauku u {koli i da idu zaWim? Za{to je bivalo da su ru{ene Wegove srpske bogomo-qe, kao {to se u najskorije vrijeme de{avalo? Ali, istotako, i bogomoqe drugih naroda i spre~avalo wihovo ispo-vjedawe vjere u Boga? Bez svega je toga moglo biti, jer ko jezaratio protiv bli`wega, zaratio je i protiv Boga. I akobi sve to oko Hristove nauke bilo legenda, onda bi ta le-genda bila satkana od najsvetijeg, naj~istijeg, najwe`nijeg{to je du{a nesre}nog ~ovjeka mogla proizvesti.

âk i vo|a kineskog naroda, âng Kaj [ek, svojevreme-no je, pred Boì}, uputio poslanicu svome narodu u kojoj jerekao da se ~ovje~anstvo ne moè nadati svjetlijoj budu}no-sti bez sqedovawa Hristu, niti moè do}i do pravoga mirabez promjene srca, shodno Jevan|equ. Sve to pokazuje da jeHristos neodoqiv i da sve prepreke i brane padaju predWim, po{to On osvaja srca qudska qubavqu. A svako srcequdsko podaje se qubavi ‡ qubavi svetoj i istinitoj.

Pomozimo, bra}o i sestre, da se ~ovjekove vrijednostiuzdignu, najprije u na{em sopstvenom okruèwu, jer je Hri-stos nazvan Spasiteqem qudi, a ne stvari. I kao {to smomi, svako svojim grijesima, unekoliko doprinijeli da to-~ak svijeta sklizne sa puta budu}nosti, sada u pokajawu po-mozimo da se povrati na pravi put. Mi smo to ve} po~eli~initi, samo istrajmo do kraja. A koji nisu po~eli, nekapo~nu sad o Boì}u, o ro|endanu Sina Bo`jeg, Jedinog ô-vjekoqupca.

Podsje}aju}i vas, pobo`na bra}o i sestre, na praznikHristovog Ro|ewa, pozdravqamo vas i molimo da u sebi ne-prestano sti~ete mir Bo`ji. On se sti~e vjerom u Boga i


ìvotom po Bogu, kakav nam je Hristos pokazao Svojim ì-votom u rodu qudskom.

@ele}i vam mir Bo`ji i dobru voqu sa svima qudima,bez obzira na vjeroispovijest i nacionalnost, smireno vaspozdravqamo ~estitaju}i vam praznik Hristovog Ro|ewa ibogougodan ìvot u nastupaju}em qetu Gospodwem: Mir vamBo`ji, bra}o! Hristos se rodi, da vas preporodi i sve k do-bru vodi.

Neka vam je od Boga blagoslovena i nastupaju}a Nova2006. godina,

Mir Bo`ji - Hristos se rodi!

Vaistinu se rodi!

34 Poslanice

POZIV NA ODGOVORNOST10

Radujmo se i veselimo se svetlom Prazniku Ro|ewaHristovog, koga do~ekujemo kao veruju}i qudi same|usobnim pozdravom:

Hristos se rodi!i

Zaista se rodi!

Sabrali ste se ovde u ovom svetom hramu radosnog lica idu{evno raspoloèni, kao {to re~e Premudri Solomon: “Ra-dosno srce veseli lice” (Pr. Sol. 15,13). Radujemo se i o~eku-jemo, po re~ima Starozavetnika, Wegov dolazak u ovaj gre{nisvet da nam poru~i: na{ ìvot ne sme biti u razvratu bilokoje vrste, bilo koje razuzdanosti, koja se i danas prime}uje.Spasewe ~ovekovo je tamo gde je mir i sloga, poslu{nost iodanost starijima, odakle je oti{la vika i buka, mr`wa i na-siqe, netrpeqivost i zlopam}ewe i svi drugi postupci, kojisu greh i neprijateqstvo prema Bogu i ~oveku.

Doga|aj ovog Hristovog Praznika je predo~en svimaSvetima, svima religijama, ali to jo{ nisu svi shvatili.Ovo je Svetlost koja obasjava sve i svakoga, i ovaj plamenni~im se ne moè ugasiti. Bogo~ovek nije sledio ~ulnosti-ma i zemnim naklonostima kao svi ostali qudi, nego je vla-dao wima. On je podrào svoje vlastito u~ewe, koje mi zo-vemo blaga vest ‡ Jevan|eqe, i preneo ga na nas preko Sve-tih Apostola i wihovih naslednika. Kada vama govorim, jagovorim Re~ Bo`ju, re~ Svetog Pisma sa o~iglednim razlo-zima, pobu|en Svetim Pismom. Te{ko je i opasno raditiprotiv svoje vere u Boga, protiv svoje savesti.



Preporu~ujem i vama, deci Bo`joj, da shvatite WegovoRo|ewe kao delo Bo`jeg spasewa nas gre{nih qudi. On nasje stvorio kao delo Wegove qubavi prema ~oveku. Zbog togaPsalmopevac pi{e: “Carevi zemaqski i svi narodi, knezo-vi i sve sudije zemaqske, momci i devojke, starci i deca, ne-ka hvale ime Gospodwe, jer je samo Wegovo ime uzvi{eno,slava Wegova je na zemqi i na nebu” (Ps. 148,11-13).

Re~ Bo`ja pojavila se u telu jednom u istoriji ~ove-~anstva, pod imenom Isusa Hrista. To je velika tajna nebai zemqe, sli~na tajni, pojavi, du{e ~ovekove u izgovorenojre~i. On se pojavquje u ovom svetu, prizraku istine i bla-godati, prizraku slobode i ~istote, prizraku svetlosti ikrasote, kao Istina i blagodat, sloboda i ~istota, sve-tlost i krasota, da bi qude u~io, vodio i spasavao svojommilo{}u.

Retki su na{i ~asovi danas u kojima zaboravqamo navreme i kaèmo ‡ neka bude ve~nost. Tako, mi se zadràva-mo na onome {to je daleko od nas, a ne na onome {to je bli-zu. “Treba sluìti ~asti i imenu”, re~e, vladika Rade - We-go{. Mnogo puta je i nama Srbima govorio i govori prorokAmos: “Udari}u dom veliki da se razvali i mali dom da sepotuca” (Amos 6,11). Svakako, pod velikim domom misliprorok na hri{}ane, a pod malim domom na druge narode,pod ovim nebom i u na{e vreme. Bog se javio u ovom svetukako bi slomio gordost qudsku, te da prestanu grehom zida-ti vavilonsku kulu, pa se pojavio kao “Knez ovoga sveta”.

Moramo sebe u~initi ìvotnijim, biti ~ist izvorprema jednoj reci. Uzalud }emo, bra}o i sestre, èleti dareka bude bistra ako je izvor zamu}en. Moramo, najpre, kaodeca Bo`ja pri}i Hristu, kao {to je On svojim ro|ewempri{ao nama, pa potom prizivati decu na{u. [ta Bogomla-denac poru~uje nama danas na ovaj Praznik? Sveti VladikaNikolaj ohridski i ì~ki pi{e: “Vi Srbi spadate u onenarode u svetu koji su ponièni i ucveqeni, a Ja sam uvekbio s poniènima i ucveqenima. Ja sam drug i prijateqva{, koji broji uzdahe i meri suze va{e. Ja hodam rame uzrame s vama kroz istoriju va{u i pratim va{e padawe i va-

36 Poslanice

{e ustajawe. Vi ste me ~esto previ|ali i izbegavali, no Javam se nikad nisam nametao, kao {to se pravi prijateq ni-kada ne name}e, niti ga ispu{ta iz o~iju i srca svoga.

Drugi narodi su Mi podizali rasko{ne hramove, po-svetili mi veliki deo svoje nauke i umetnosti, vi{e posve-dnevno palili ogaw pred oltarom i vi{e kle~ali pred li-kom mojim nego vi, pa ipak sam Ja sa vama kao i s wima. Od-bacite nedostojna ube|ewa. Osloba|ajte i ja~ajte svaki sa-mog sebe. Spoqa{wa sloboda ne vredi mnogo bez unutra-{we slobode, i spoqa{wa mo} bez unutra{we mo}i. Drì-te se zbiqe, a zbiqa je da svi morate uloìti po jednu do-bru ciglu u èqenu gra|evinu. Svi ste vi zidari svoje na-rodne budu}nosti.”

Vi ste se mnogo puta uverili da je “nepravda slagalasamu sebe” (Ps. 26,12). Kod nas cveta nerad, kra|a, neodgo-vornost, bezdetnost, samovoqa, neznawe svoje istorije,bludni{tvo, bezverje, kolebqivost u vidu trske, klawawesvima vetrovima koji nadolaze, udaqavawe od sopstvenogogwi{ta, materijalizacija. Moramo se ve`bati u qubaviprema bli`wima, a ne mrzeti bilo koga, ne zavideti drugo-me. Moramo {tedeti u{i na{e od grubih tonova neguju}imuziku budu}nosti.

De{avaju se samoubistva, taj najteì greh nad samimsobom, i ubistva drugih. No, molimo se: “Ne odbaci me ustarosti; kad me izda snaga, nemoj me napustiti” (Ps. 70,9);i jo{ se molite: “Kad za|em u duboku starost, Boè, nemojme napustiti, da bih objavqivao mi{icu tvoju svakom budu-}em nara{taju” (Ps. 70,18). Svi bez izuzetka moramo bitiministri svojih unutra{wih poslova ‡ svojih sopstvenihdela, takore}i policija du{e svoje.

Samoodgovornima pred Bogom i qudima veli prorokDavid: “[ta su strele u ruci jakoga, to su sinovi ro|eni umladosti” (Ps. 126,4), ali i ovo: “Sinovi su ti kao mladicemasline oko stola tvoga” (Ps. 127,3) i ti blagoslovomBo`jim, o~e, “da vidi{ sinove sinova svojih” (Ps. 127,6).

Pokoravajte se Bo`joj zapovesti: “Ra|ajte se i mnoì-te se” (Post. 1,28; sr. 9,1). Psalmopevac daqe veli: “Na{i


sinovi u svojoj mladala~koj snazi su kao nov zasad, na{ek}eri su naki}ene, preukra{ene nali~e hramu” (Ps. 143,12).

Nije nikakvo ponièwe biti dete, da budemo u delimakao deca na{a, “jer je takvih Carstvo Nebesko” (Mt. 19,14).To je neophodan uslov za ulazak u Carstvo Bo`je, koje je na-ma hri{}anima Obe}ana zemqa. Budimo kao deca i prizivaj-mo svoju decu sebi, te sjajne vitezove na{e budu}nosti. Neodequjmo decu svoju od sebe, nego ih pustimo da pri|u nama.Ovo govorim radi toga jer sveti apostol Pavle re~e: “Nisupravedni pred Bogom oni koji slu{aju Zakon, nego }e seopravdati oni koji ispuwavaju Zakon” (Rim. 2,3). I Bogo-mladenac Hristos govori: “Ne}e svaki koji mi govori: Go-spode, Gospode, u}i u Carstvo Nebesko, no koji tvori voquOca Moga koji je na nebesima” (Mt. 7,21).

Za nas hri{}ane, Hristov dolazak je vazda bio uzrokneiskazanih nebeskih dobara, onih kojih je prvostvoreni(Adam) imao u Raju. Zapovesti koje mu je Bog dao: “ono jedi,ovo nemoj jesti”, bile su neka ikona (praslika) posta, kojegsmo se i mi dràli kako bismo ovaj veliki Praznik dostoj-no do~ekali, da zajedni~ki pri|emo Vladici Hristu, gde jepotrebno jo{ vi{e qubomudrija.

Razmi{qaju}i o re~enom u ovoj poslanici, a po re~iSvetog Save, prvog srpskog prosvetiteqa i u~iteqa: “po-trebno nam je izgra|ivati dobra dela i u ovom na{em var-qivom vremenu, a ne da nam ìvot hramqe po nedostatku”.

Razmi{qaju}i o svemu re~enom, qubqeni, i brinu}ise mnogo za svoje spasewe, za ovaj Praznik i svako drugo qu-bomudrije, pokaìmo veliku promenu ìvota, i svaki danùrimo da ~inimo dobra dela sabiraju}i veliko Bogatstvovrline. Upu}ujmo molitve svoje Samome BogomladencuHristu, kome je, sa Ocem i Duhom Svetim slava, ~ast i sila,sada i u sve vekove, pozdravqaju}i vas sa:

Hristos se rodi!

Od Boga svima blagoslovena Nova 2007. godina!

38 Poslanice

SAVINDANSKEPOSLANICE

SVETI SAVA ‡ TEMEQ PROSVETE1

Kolena moja iznemogo{e od posta i

telo moje omr{a.

(Ps. 109,24)

Uovom nemirnom i punom neizvesnosti vremenu, ka-

da se na svetskim pozornicama moralna na~ela svevi{e gase, a sebi~nost uzima sve vi{e maha, Crkvu

kao punu qubavi majku prema deci svojoj i {ire, obuzimabriga i strah. Ona je u pro{losti do`ivela i nad`ivelamnoga strujawa svetovnog karaktera, budno pratila sveoluje qudskih slabosti. Nad~ove~anskim pogledom u bu-du}nost, materinskom setom i zabrinuto{}u, kao i veli-kim duhom Pravoslavqa i svog u~ewa, znala je i zna u svakojprilici da, rukovo|ena Duhom Svetim, visoko uzdigne svojevelikane - Svetiteqe, te Bo`je qude koji pobedi{e greh,smrt i |avola.

Tako i na{a sveta Srpska pravoslavna Crkva, izraslaiz svesti najboqih u rodu na{em, iznosi danas pred svojuvernu decu kao najboqeg od najboqih i najzaslu`nijeg od naj-zaslu`nijih svetiteqa ‡ Savu.

Smena vrednosti

@ivot svakoga ~oveka, a naro~ito hri{}anina, zahte-va ogroman napor na putu ostvarewa jevan|elskih ideala.Gospod Isus Hristos je skretao pa`wu naro~ito svojimu~enicima i ispravqao savremenike kada su vi{e mestaustupali propadqivosti nego ve~nosti. Znao je: qudi, po


1 Poslanica Episkopa dalmatinskog g. Nikolaja, o Savindanu1980. godine

prirodi greha, vi{e pridaju materijalnim uslovima ìvo-ta nego duhovnim vrednostima, kojima se opravdava vi{iplan ìvota.

Ma koliko se od hri{}anstva, odn. svetosavqa udaqa-vali, ono ostavqa neizgladiv trag u na{im du{ama. Duhov-no oko svih srpskih svetiteqa i wihovih sledbenika to ja-sno vidi. Svet posle ovaplo}ewa, Ro|ewa i stradawa Go-spoda Hrista nije onaj koji je ranije bio poznat Jevrejinu,Grku i Rimqaninu. ôvek koji je jednom bio grana na duhov-noj maslini, ma koliko se od we otcepio, druge je duhovneprirode nego onaj zemaqski ‡ prehristovski. Treba znati,istovremeno sa rastom kukoqa raste i misti~no jezgro sve-ta, razvija se novozavetni, duhovno-stvarni i du{evno pre-obraèni ~ovek. To nije okorelo nazadwa{tvo i slepo po-ricawe duhovnih vrednosti, ve} projava èqe za obnovomhri{}anstva, asketsko odricawe od svakog uìvawa i svo-jine, plameno sluèwe Hristu re~ju i istinom.

Odlaskom iz o~evog doma u Svetu Goru Sveti Sava jesledovao Bogu, slobodno, po sebi samom, su{tinom ìvota~ovekovog, kao duhovno-moralnom vredno{}u. Tako je izvr-{io u sebi smenu vrednosti. Zamenio je one vrednosti kojedeluju ru{ila~ki i poniàvaju}e sa onima koje ~ine jedin-stvene osnove svetiteqstva. Tako je wima stvarao i stvo-rio kulturu srpskog naroda, po sebi jedinstvenu i trajnu.

Ponavqa se stara naklonost

Posle pojave mnogih moralnih autoriteta i umnih qu-di, od Gospoda Isusa Hrista pa do danas, ~ove~anstvo kaoda je daqe nego ikada ranije od ideala izvornog hri{}an-stva.

Umesto krsta qubavi (u vertikali prema Bogu i hori-zontali prema qudima), sli~no vremenu pred Hristov dola-zak, caruju bezumne pocepanosti, slepa omraza me|u poje-dincima, rasama, narodima, dràvama. Umesto qubavi, vla-da gnev. Umesto razumevawa, sve beznade`nije udaqavawe,razmimoilaèwe, cepawe. Umesto pra{tawa, registrova-

42 Poslanice

we i najmawe oma{ke, “svakog truna u oku brata svoga”. Za-ista, u vrzinom kolu omraze i netrpeqivosti zlopate se do-bronamerni. I to u vremenu kada su se spoqa{wi usloviìvota usavr{ili i ìvot izvanredno olak{an tehni~kimnapravama. Metafizi~ki uzroci porekla zla praiskonskisu duboki i sa wima se mora ra~unati. Ta negativnost u da-na{wici dobila je takve razmere da preti ne samo razara-wem i uni{tavawem kulturnih tekovina, ve} i uni{tewemcelokupne vrednosti ìvota. Osvajawe materijalnih doba-ra i stvarawe spoqa{weg blagostawa pokazali su se ne-mo}nim da spasu qude od srqawa u moralne neduge i du{ev-ne unakaènosti. Davno se uvidelo da je sasvim protivpri-rodno preterano vo|ewe ra~una samo o sebi. Te sklonostiuve}ane su do karikatura i kao stene pritiskuju slovesnabi}a, izba~ena iz svog koloseka.

Pri ovakvom stawu stvari, kada more grehoqubqa pri-tiska du{u, prirodno i pouzdano se pribegava u~iteqimaqubavi, ~ije su re~i i ìvot zasnovani na U~itequ qubaviiz Nazareta. On nam je propovedao da se samo qubavqu do-ku~uju neprolazna dobra. Wegovi stavovi su danas rasta-vqeni od ~ove~anstva razjapqenom provalijom, ali upravozbog toga oni blistaju u jo{ mo}nijoj svetlosti nego ranije.Sveti Sava je re~ju govorio i ìvotom potvr|ivao da jedi-no poznavaoci Duha Svetoga mogu raskinuti lanac zla “ve-rom koja kroz qubav dela”. Taj izlaz pokazali su veliki bo-gotraìteqi, iskupqeni od zla. U wima se nije ponavqalastara naklonost prema grehu. Bez tih svetila i raznosila-ca dobra po svetu, qudski rod bi se na{ao u ponorima tame,naseqenim avetima prestupa, grehova i beslovesnosti.

Veliki ~ovek se ra|a u podvi`ni~kom stvarala{tvu

Po tome se i Sveti Sava prepoznaje me|u mnogima. Po-~eo je da ispituje i misli pre nego da ìvi. Mladost ispu-wava ~itawem boànskih kwiga. On je ~ovek koga ne ispu-wava povr{na vera u ~oveka. Na sebi je doìveo tragikuqudske voqe i sveta. Bio je to vitez koji je sâm prelomio


svoj svetovni ma~, naoruào se ma~em duha i verom u besko-na~no i ve~no. Ako ovo {to je u~inio nije istina, onda semora postaviti pitawe, kako je i na koji na~in tako dubokou{ao u srce svenarodnog bi}a i Crkve uop{te? On se vladapo duhu kako bi time neposrednije i razumqivije sebe uvr-stio me|u izabrane i Bogom pozvane na veliko delo apo-stolstva u narodu srpskom. U kvalitetima duha, “u strahuBo`jem” sebe je uzdigao do osniva~a Crkve srpske i wenogpoglavara. To je vi{i tip ~oveka, Svetiteqa, ne samo kadase posmatra sa aspekta Crkve, nego i sa aspekta stvarala-{tva srpskog naroda. Ko u svojoj svesti intimno raskrivaveli~inu Svetoga Save, ose}a se malim pred iskustvom iverom wegovom, budu}i ube|en u kona~ni slom varqivih ra-dosti i stvari. To saznawe pokre}e ka praktikovawuve~nih moralnih kriterija, boànskih istina i svestra-nom predavawu sebe Onom koji “prezren be{e i odba~en iz-me|u qudi, bolnik i vi~an bolestima i jedan od koga svakizaklawa lice” (Is. 53,3). Ta vizija je vrhunsko iskustvoSvetoga Save. Posle ovoga, na ovozemaqskoj liri Rastko-vog ìvota popucale su strune i pogledao je na grehom skr-{enog ~oveka. Wegov duh je progledao, jer se ranom svogU~iteqa iscelio. Tada je odlukom da se u tajnosti zakalu-|eri na izvesan na~in poru~io svojoj majci: Ose}am, majkomoja, da je najve}a, ~ak jedina èqa koju si mi dala ‡ ìvotpo Bogu i sticawe blaènstva.

Neizmenqiva poruka Svetoga Save

Kod nas se odoma}ilo shvatawe Sv. Save kao dràvni-ka, organizatora, narodnog prosvetiteqa i kwièvnika, azaobilaze se one karakteristike koje su ga ~inile svestra-no delotvornim. Sve se mawe govori o Svetom Savi kao mo-nahu (kalu|eru), koji je u prvom redu bio veliki Bo`ji ~o-vek, velika moralna li~nost i podvi`nik. Tako su Savinibiografi postali gotovo interesantni po zanimqivim, na-ivnim i slikovitim pri~ama, a nikako po Savi kao prvomsrpskom prosvetitequ i u~itequ. Name}e se pitawe: kako

44 Poslanice

Sv. Savu kao ìvu silu vratiti narodu i kako narod opetvratiti Sv. Savi, u ovim kriznim i burnim vremenima kadasvi od reda o~ekujemo neki sveop{ti preobraàj na boqe.

Kao {to je svetiteq Sava imao duboko saznawe o apso-lutnoj vrednosti qudske li~nosti, i mi to poimawe mora-mo izgra|ivati i biti boj sa gresima za sopstvenu afirma-ciju li~nosti podobnu Sv. Savi. Ovom mladi}u iz prve ivode}e srpske ku}e, gde je bilo sjaja i rasko{i u izobiqu,nije bilo nepoznato da je “zemaqsko za malena carstvo”, pasu razlozi napu{tawa o~evog doma i ponu|ene oblasti naupravu bili daleko dubqi kada se odlu~io na podvig, ispo-sni{tvo, molitve, darivawe siromaha, mirewe zava|enih,obilaèwe iznemoglih staraca ot{elnika, ukro}ivawerazbojnika blagom poukom. Sve ovo danas nama umnogomenedostaje, a imalo je silan utisak na du{u i svest wegovognaroda. Pi{e Domentijan: “Od tada se uèè iskra Bo`jau srcima pravovernih wegove otaxbine i od toga ~asa svibehu obuzeti strahom Bo`jim”, jer su “razumeli da je ovoBo`ji promisao bio o wemu”.

Zatim je ose}ao, {to je i nama zadatak, svu prolaznosti ni{tavnost ovoga ìvota ako se on ne ispuni najvi{imverskim i moralnim istinama. Pomenuti biograf Domen-tijan veli: Sava je u stalnim odnosima sa velikim i malimqudima govorio o tome kako se prolazi i nestaje. Ta re~ jebila sugestivna i te{ka, ali je nosila mo} velikih moral-nih i verskih heroja. Nau~en od Boga, znao je da se malim,ali svakodnevnim, pobedama nad burama i slabostima obez-duhovqenog ìvota ra|a novi ~ovek ‡ dete Bo`je i da se je-dino takvim istrajnim pobedama izlazi iz ovozemaqskogza~aranog kruga. Li{avaju}i se svakog “tjelesnog utje{eni-ja”, u stalnom tragawu za najvi{im vrednostima - Carstvomnebeskim, svetiteq Sava je od sebe izgradio krupnu moral-no-religioznu li~nost.

îne}i “boànstvene dobrodeteqi”, Sveti Sava je no-sio i {irio uverewe da praksa i ìvot u hri{}anstvu ima-ju svoj ogroman zna~aj. Zaista je bio i ostao “so zemqi isvetlost svetu” (Mt. 5,13.14). Primewuju}i Bo`je zapove-


sti, osposobqavao se za budu}i rad u dru{tvu, koji se javqakao prirodna posledica svake moralno-religiozne li~no-sti. Sav wegov kasniji socijalni rad je prirodni izdanak inu`na posledica wegovog velikog mona{kog lika. Ovaj naj-ve}i i najboqi mistik na Balkanu, vrativ{i se u svet sasvojom misti~nom i prebogatom realno{}u, podse}a nas naone idealne roditeqe srpske koji su u pro{losti, pa do na-{ih dana, vaspitavali nara{taje kao odanu ~eqad svoje na-rodne Svetosavske crkve i narodnih tradicija. Govore}iim o porodi~nim ogwi{tima kao o jezgru i naroda i dr`a-ve, stvorio je one velike sinove roda svoga ~ijim se karak-terima i moralnim vrednostima svet divio.

Tako je ovo na{e slavqe, draga bra}o i sestre, ponovnasmotra, ogledawe i ugledawe na svetiteqa Savu, koga moli-mo da blagoslovi nara{taje na{e, da bismo nebu glave po-dizali,

Savu tamo ugledali,

Savu Srpsku slavu

Pred prestolom Tvorca.

46 Poslanice

USKLIKNIMO S QUBAVQU2

Ti zna{, Znal~e srca... da ovaj svet ne zavole

du{a moja, ni ono {to je u wemu.

Dana{wi praznik je mnogo puta proslavqen i vazdaje sve` u srcima na{im. Danas se ~uju pesme i re-citacije o Svetom Savi, prvom srpskom prosveti-

tequ i u~itequ. Danas su u svima hramovima Srpske crkveu otaxbini i van we uznete molitve Bogu od svih i za sve,posebno upu}ene preko Sv. Save. îni mi se, na{e dana{weduhovne manifestacije, izlivene iz srdaca odraslih i mla-dih, samo su malenkost u odnosu na ovu grandioznu li~nost.Gledaju}i ga kao izbranika i veli~inu pred Bogom, danasimamo posebnu slobodu da sa wim budemo molitveno intim-ni, otvorenog srca i iskreni. Mi ga pohvalismo, iako je“pohvala pravedniku od Gospoda”, i molismo da nam po{a-qe zrak svetlosti koji bi obasjao du{e na{e.

Ovom prilikom nije nam ciq izlagati ìvot Sv. Save.To }e u~initi deca na{a molitvama i recitacijama, to iz-raàva prisustvo va{e u svetome hramu, razjasni}e o~itanemolitve nad slavskim ìtom, i prerezanim i osve}enimslavskim kola~em u wegovu ~ast i slavu. Bacili bismo vi-{e svetla na wegovu ulogu i trajno prisustvo me|u nama, i{ta on o~ekuje od nas?

Dok neki narodi dobro poznaju i svoju staru istoriju,na{ narod poznaje jedino svoju postnemawi}ku istoriju, is-


2 Poslanica Episkopa dalmatinskog g. Nikolaja, o Savindanu 1981.godine

puwenu hri{}anskim svecima i drugim doga|ajima tokomposledwih osamstotina godina. Ona je tek jasna od StevanaNemawe, za~etnika srpske istorije. On je prvi trasiraoput svoga naroda, a Sv. Sava ga je prosekao, poravnao i kri-stalizovao do genijalnosti. Sav prakti~an i pozitivan, ka-kav samo moè biti duhovan ~ovek, smislio je kako pobedi-ti zlo dobrom, kako u~initi svoj narod narodom Bo`jim.Na koji }e na~in kroz vekove u wemu biti prisutna vera,taj blagosloveni temeq li~nog i dru{tvenog ìvota, i mi-li mu rod biti narod hristoqubac.

Posmatraju}i svetiteqa Savu kroz wegov an|elski ì-vot i dela na zemqi, mi ga vidimo prvim i najve}im u rodusrpskom. Vidimo ga stalnim molitvenikom pred prestolomBo`jim. On se nije iselio iz svoga potomstva, ve} je stalnonastawen i useqava se u podmladak na{. On zagreva srca na-{a, jer se “radom pokaziva{e apostol”. Premudrost ga oba-sja velikom svetlo{}u, koju ne ostavi u tu|oj zemqi, nego jedonese u ota~astvo svoje i postavi na sve}wak svenarodnogoltara kako bi obasjavala celu zemqu, zagrevala srca svih ipodizala nivo duhovnosti do prestola Bo`jeg. Kako je zasi-jao punom svetlo{}u pre toliko vekova, tako sija i danas,jer su mu dela neumrla, uvek savr{ena i istinoqubqem sna-`na. îm se uzdignemo iznad na{ih svakodnevnih navika, uzop{irniji kriterijum o svetu i sebi, lako opaàmo veli~i-nu wegovu. Dodirom ~iwenica koje ga u~ini{e stanovnikomneba, lako sebe pokre}emo ka onoj nama namewenoj blizinisa Bogom i u Bogu. Posti}i ovo, potreban je dug i uporan ko-rak napred, upravo onakav kakav je ~inio Sv. Sava. Mnogi izzbora svetih uveravaju nas, a i vi moète, kao i mi, uz pomo}Bo`ju i izbranih Wegovih, podrediti sebe nejuzvi{enijimidealima neba na koje vas stalno poziva sveta Crkva. Reci-mo danas Sv. Savi: “Evo nas svih qudi tvojih i dece tvoje ko-je ti je dao Bog. U tvojoj crkvi sabrani o~ekujemo tvojeota~ke darove. Ne sakrij samo za sebe od Boga darovanu timilost. Javi nam, po Bo`joj ti zapovesti, bogatstvo kojeima{ od Wega na nebesima...”

48 Poslanice

U okviru razmi{qawa i molitava upu}enih sa na{egduhovnog `rtvenika, bacimo u ovom trenutku najvi{e sve-tla na ono {to od nas traè Bog, Sv. Sava i na{a svetaSrpska crkva. Ne treba mnogo mudrosti, koliko tek malodobre voqe, da nau~imo Deset Bo`jih zapovesti, nepromen-qivih i nezamenqivih do danas, Simvol vere, Molitvu Go-spodwu, one dve velike zapovesti o qubavi prema Bogu ibli`wima i crkvene zapovesti, pa }emo sagledati kolikonam je potrebna najosnovnija duhovna hrana radi razumeva-wa Svetosavqa i koliko smo izgubili vezu sa Bo`jom zapo-ve{}u: “Budite savr{eni kao {to je savr{en Otac va{ ne-beski” (Mt. 5,48).

Zaboravqamo da je Crkva takva duhovna i dru{tvenamanifestacija koja spada u one najuzvi{enije ustanove{kolstva, pomo}u kojih qudi najboqe, ne samo u datom tre-nutku ve} stalno, kultivi{u svoje lice i lice drugih. Onase izdvaja i visoko stoji iznad ovih ostalih dru{tvenih ~i-nilaca, jer joj je osniva~ i upraviteq Bog, ~uvana molitva-ma Sv. Save i ostalih svetih, koji su iznad qudskih slabo-sti i kriza wihovog duha. Zbog na{eg duhovnog siroma{tvane shvatamo kolika je duhovna riznica Crkva na{a i kakose u woj na ~udesan na~in preobraàva ~ovek.

Crkva sadrìnom oboga}uje ~ovekovo bi}e i stvara ~uloza uzvi{ene stvari, samo onda ako joj poklonimo svoje punopoverewe. Istini za voqu, danas ima kriza ne samo u Crkvi,nego i van we jo{ vi{e u svim kategorijama qudskog dru{tvai na svim nivoima wihovog duhovnog stvarala{tva. Kriza au-toriteta je vidno prisutna svugde. Pro{lost pori~emo, sada-{wost brzo proìvimo, a o budu}nosti gotovo i ne mislimo.To nije dobro. Gde nema kategorija bi}a i vrednosti, po{to-vawa Svevi{weg i svetih, starijih i odgovornih, odgovorno-sti i samokritike, harmonije i drugih pozitivnih ~inilaca,nema ni dobra. Vratimo se u pro{lost i vide}emo gde su du-{om i telom bili koncentrisani preci na{i. Najvi{e i naj-jasnije o wima svedo~e na{e svetiwe, podignute {irom otax-bine i van we, i ono {to se nalazi u wima: podvi`ni{tvo,umetnost, kwièvnost, {kolstvo, pesni{tvo i drugi vidovi


uzvi{enih kulturnih ostvarewa. Kod wih nije bilo problemasa verom, po{tovawem, odgovorno{}u, autoritetom, proce-nom materijalnih dobara i drugim.

Hteli ili ne, moramo priznati, vrednovawe stvaripod ovim nebom ne biva po kvantitetu, ve} po kvalitetu. Iu stara vremena je bilo tako. “Druga je slava suncu, druga jeslava mesecu i druga je slava zvezdama, pa se i zvezda od zve-zde razlikuje u slavi” (1 Kor. 15,41), govorio je sv. ap. Pa-vle. Tako i mi moramo kategorisati na{e du`nosti i oba-veze, da bismo bili tvorci i tuma~i qudske uloge novimpokolewima, a oni vr{ili duhovnu smotru na{eg vremena iposebno Crkve.

Ne tvrdimo pogre{no ako kaèmo: danas je potrebna op-{ta i hitna duhovna infuzija Crkve, da bi se pokazala pravakrvna slika duhovne stvarnosti qudske li~nosti, na kojoj svimi uop{teno i pojedina~no moramo raditi. Ako to budemo~inili, bi}e nam boqe. Bi}e vi{e mirno}e duha i prisebno-sti u svetu, me|u zahuktalim ma{inama raznih vrsta i obli-ka, koje vi{e pomu}uju radost nego {to stvaraju raspoloè-we, zatvaraju u sebe i automatizuju, nego {to pruàju origi-nalnost.

Sve dok se ponovo ne stave u akciju ona ve~na jevan|el-ska na~ela, vizija na{e duhovne kulture osta}e neplodna. Usvemu ovome primer za ugled nam je Sveti Sava. Ose}amo do-bro kako on svojim duhovnim izvorom do dana{weg dana paravreme kao muwa oblake. On traì od nas ono ve~no i uzvi-{eno da bismo razumeli wegovu zapovest: “Idite, Bogom po-mognuti, s mirom svojim domovima i zdravi budite” i da vam“ova mala i privremena po~ast ne zakloni onu veliku ive~nu”.

Polaze}i svojim domovima sa ovoga slavqa, recimo ka-ko nas je uputio i upu}uje svetiteq Sava:

Raduj se, Svetitequ i o~e Savo, {to te Gospod uzvisi ipostavi pred prestolom svojim da bude{ i tamo na{ molitve-nik i za{titnik. Raduj se {to te Gospod uputi da se privo-li{ Carstvu nebeskom, Narodu Bo`jem. Time i tako si i svojnarod predao Bogu, brizi najve}eg Lekara i Isceliteqa, za

koga nisu tajna najskrivenije rane qudske. Ti nastoji{ i sadada tvoj narod misli umom nebeskim, prozorqivo i duhovno.Ti èli{ da svojim umom nadvisi pretke i bude na divqewebudu}im pokolewima. Ti si traìo i traì{ da Hristov umimamo, ìvot an|elski provodimo, jer pokvaren um ~esto semaskira privla~nim mislima kao ru`no lice belilom. Tiìvi{ sna`no i trajno u narodu tvome, pa ma kako i kolikose mi prema tome opredeqivali. Primi ovoga puta na{ dar:

Uskliknimo s qubavquSvetitequ Savi...


IZ @IVOTA SVETOGA SAVE3

Ako danas treba pomenuti nekoga kao izuzetnuli~nost u rodu srpskom, onda na prvom mestu Sve-toga Savu. Dok su veliki propovednici, i na Isto-

ku i na Zapadu, vi{e teoretisali, a mawe prakti~no dela-li, Sveti Sava je svoje ideje ostvarivao primernim radom usvome narodu, i {ire. Mogao je sve to uraditi jer je poni-kao u narodu ~ije je osobine i potrebe dobro upoznao jo{ uranoj mladosti. Ostaviv{i zemaqske ~ari jednog princa,nu|ene na o~evom dvoru, posvetio je sebe prvenstveno Bogu,naroda svoga radi, i od toga se nije odvajao celoga svog ì-vota.

Ko je Sveti Sava?

Ro|en je pre osam vekova (oko 1175. g.), u vremenu kadase rodila i u~vr{}ivala Srpska dràva. Bilo je to na po-~etku nastanka dinastije Nemawi}a, u kojoj je Rastko imaovrlo zna~ajno mesto. Imao je vi{e sklonosti ka kwizi, raz-mi{qawu i molitvi, nego upravqawu zetskom obla{}u,{to ga je povuklo da napusti o~ev dom, u svojoj 17. godini, iposveti se mona{kom ìvotu. Oti{ao je u Svetu Goru, gdese odao podvi`ni{tvu i stalnoj molitvenoj brizi za milimu narod srpski, kao i za sebe. Tu se pripremao za rad u svo-me ota~astvu, na {irewu vere pravoslavne i prosvete; naorganizovawu Srpske crkve i {kole, {to je do danas osta-lo osnovnim na~elom i temeqom srpske duhovnosti i dr-àvnosti. Sa ocem, Prepodobnim Simeonom - Nemawom uSvetoj Gori podiè manastir Hilandar, ~iju }e 800-godi-

52 Poslanice

3 Poslanica o Savindanu 1998. godine

{wicu od osnivawa srpski narod obeleìti ove godine. Izte srpske svetiwe poti~u prvi {kolovani qudi, pripre-mqeni za propovedawe vere i stvarawe srpske prosvete.Ovaj prvi srpski univerzitet dao je Srpskoj crkvi i naroduistaknute crkvene i dràvne velikodostojnike i kwièv-nike.

Sveta Gora je tada predstavqala veliku duhovnu ri-znicu kulture i kwièvno-umetni~kog stvarala{tva. Biloje to obitavali{te kakvo je Rastko èleo, sa puno kwiga,neprestanih molitava, pobo`nih govora i sazercawa. Otu-da, poku{aj roditeqa da se vrati ku}i nije uspeo. Tu u Sve-toj Gori, u ruskom manastiru sv. Pantelejmona, zamona{iose i dobio ime Sava. Sa velikom smireno{}u vr{i mana-stirska poslu{awa, ne misle}i vi{e na ìvot u o~evom do-mu. Roditeqi su odràvali vezu sa wim. Pi{e Simeonovbiograf: “Pi{u mu sa strahom i bojazno{}u. Stide se si-nom ga nazvati, a nazivaju ga ocem i u~iteqem, molitveni-kom, predstavnikom kod Boga i mole ga da se moli za wih...,jer tvoje molitve i vrline zadovoqavaju i roditeqe.”

Roditeqska odluka

Nema sumwe, dolaskom najmla|eg sina Rastka u SvetuGoru, na Nemawinom dvoru nastalo je novo poglavqe u wi-hovom ìvotu. Godine 1196. otac odstupa sa prestola i u Ra-su predaje ga drugom sinu po ro|ewu Stefanu, kasnije kru-nisanom i nazvanom Prvoven~ani. Zamona{io se u svojojzadu`bini man. Studenici i oti{ao u Svetu Goru. Isto jeu~inila i Savina majka, nazvana u mona{tvu Anastasija.Ostatak svog smirenog ìvqewa, u dogovoru sa Nemawom,provela je u manastiru Presvete Bogorodice u Toplici kodKur{umlije.

Zanemela je Sveta Gora kada je ravno pre 800 godina umanastir Vatoped do{ao prepodobni Simeon, sada smirenimonah, a nekada mo}ni srpski vladar i prijateq vizantij-skog cara. Ovaj monah Simeon u~ini preokret u svome ì-votu. Tada{wi kulturni svet to prokomentarisa na najbo-


qi i najpohvalniji na~in. Nastawen u carskom manastiruVatopedu, kao i sin mu Sava, uìvao je ogroman ugled sveto-gorskih monaha, a on be{e poslu{an i pokoran svima. Svogqubqenog sina Savu slu{a{e u svemu i dava{e mu savete izsvog dugog ìvotnog iskustva. Za srpski kulturni svet iostale narode hri{}anske kulture to nije ni{ta iznena|u-ju}e, jer je Nemawin dom oduvek bio dom molitve i ìvotapo re~i Hristovoj. Tu je svaka dràvna odluka dono{ena sastrahom Bo`jim i po voqi naroda i wegove Crkve.

Kako se prepodobni Simeon pribliàvao danu svojekon~ine, sve je bio smireniji, molitveniji i radosniji {topodigo{e dom Bo`ji posve}en Presvetoj Bogorodici ‡ ma-nastir Hilandar. Vizantijski car Aleksije navodi u pove-qi da }e taj manastir sluìti “za primawe qudi iz srpskognaroda” i da }e biti “samostalan, svojevlastan i samoupra-van”. Tako su nazivi “srpske zemqe” i “srpski narod” bilipoznati svetskoj javnosti ve} u 12. veku. Kada oseti da jepri{la kon~ina wegovog ìvota, ovaj nekada visok, snaàni odvaàn ~ovek, za~etnik dinastije Nemawi}a, re~e Savi:“Vozqubqeno ~edo moje, evo do|e kon~ina ìvota moga.Prenesi me u crkvu i postavi me na rogozinu na podu. Podglavu mi stavi kamen, a preda me ikonu Presvete mi Vladi-~ice Bogorodice, da pred wom predam Bogu moju gre{nu du-{u” (citat po se}awu). Sava u~ini kako mu vozqubqeniotac naredi, a on umre te no}i, za vreme svetog bogosluè-wa u hilandarskoj crkvi, 13. februara po starom kalendaru1200. godine.

Rad Svetoga Save

Savin otac je poveqom bogato obdario novi manastiri namenio ga srpskoj zemqi, a vladara Stefana, svoga sina,odredio za za{titnika manastira. Pored toga, Sava i Si-meon su znali da srpska zemqa nema dovoqno u~enih qudi isve{tenika, nema onih koji bi na narodnom jeziku pisalikwige, propovedali, bogosluìli i druge korisne i Bogu

54 Poslanice

ugodne poslove obavqali. Trebalo je i Srpsku crkvu osamo-staliti i podariti joj jo{ vi{e manastira.

Posle o~eve smrti Sava je razmi{qao kako sprovestiu ìvot mnoge planove dogovorene sa ocem Simeonom. Tu, uSvetoj Gori, posmatrao je manastire ostalih pravoslavnihnaroda i molitveno èleo da se u srpskoj zemqi umnoècrkve, manastiri, sve{tenstvo i, ponajvi{e, da wegov na-rod svojim ìvotom bude Bo`ji narod. U tom smislu prevo-dio je i pisao kwige, i time utemeqio srpsku kwièvnost.Odràvao je veze sa vizantijskim dvorom i carigradskimpatrijarhom. Gajio je dobre odnose sa svima manastirima uSvetoj Gori. Sve mu je to donosilo duhovnu radost, a Bog muje iz Srbije slao qude èqne znawa i duhovnog ìvota, ko-ji su dolazili sa èqama za svetliju budu}nost srpskog na-roda, wegove dràve i Crkve. U svemu tome Sv. Sava je po-kazivao sna`nu voqu. Izdrào je i savladao sve preprekekoje su mu stajale na putu. Na planu li~nih podviga, traìoje blagoslov od vatopedskog igumana da po~ne sa strogim is-posni~kim i pustiwskim ìvotom, ali mu ovaj re~e: “Ni pogodinama ni po uzrastu tvome nije lepo da to sada i{te{.Sve vaqa ~initi u svoje vreme.” Bo`jom pomo}i, on je bogo-ugodno izgarao na raznim poqima rada: mona{kom, organi-zacionom, dràvni~kom, diplomatskom.

Bila mu je stalna briga da {to vi{e doprinese u~vr-{}ivawu srpske dràve, te sprema vi{e monaha i sve{te-nika, mnogo crkvenih kwiga i potrebnu opremu za manasti-re u Srbiji. Uzima o~eve svete mo{ti 1207. godine i ide uSrbiju. U manastiru Studenici ponovo sahrawuje oca, udo-stojenog lika svetih i miroto~ivog, te nad wegovim svetimi netrule`nim telom miri zava|enu bra}u Vukana i Ste-fana.

Da pomenemo samo jo{ jednu va`nu ~iwenicu iz Savi-ne delatnosti, a ima ih mnogo i nismo u mogu}nosti sve ihnavoditi. Koliko god su mu bili na srcu srpski narod isrpska dràva, toliko mu je, i jo{ vi{e, bila Srpska cr-kva. Kraq Stefan ga poziva da se ponovo vrati u svoju ze-mqu, koju je nezadovoqan napustio 1217. godine. Pi{e Sa-


vin savremenik: “Razdori doma}i ugrabi{e te iz ~vrstoggrada Svete Gore”.

Sava odlu~i da se odazove pozivu brata, ali je pre togazatraìo samostalnost Srpske crkve od carigradskog pa-trijarha u Nikeji. Molba je odmah ispuwena i wega patri-jarh u Nikeji posveti za prvog arhijereja (vladiku) u Srp-skoj crkvi 1219. godine. Do{ao je u Srbiju sa u~enim mona-sima i kwigama i, u dogovoru sa kraqem i velmoàma, izvr-{i reorganizaciju Crkve u srpskom narodu. Svoje sedi{teodredi u manastiru @i~i. Izabra, posveti i postavi novevladike, odrediv{i im mesta stolovawa. Sveti Sava je us-postavio i stolicu dana{we Mitropolije dabrobosanske,sa sedi{tem u manastiru Svetog Nikole (man. Bawa) kodPriboja, sa titulom Dabarska. Upravqao je Srpskom cr-kvom od 1219. do 1233. godine. Sveti Sava je Srpsku crkvuu~vrstio, materijalno obezbedio i odredio koje narodneposlove ima da obavqa. Takvu ulogu Srpska pravoslavnacrkva je zadràla u potowim godinama ropstva i do danasostala veoma vaàn dràvni i kulturni ~inilac srpskoganaroda.

Sa ovim mislima svima ~estitamo, draga deco duhovna,ovaj veliki srpski praznik i sve pozdravqamo pozdravom:

Neka vam je Bogom blagoslovenaKrsna slava ‡ Sveti Sava.

56 Poslanice

DELO SVETOGA SAVE JE VELIKO4

Udana{woj svetskoj vrevi i meteù jedva da prodi-

re onaj tihi glas: “Hajdete za mnom i u~ini}u vaslovcima qudi” (Mt. 4,19). Te re~i su izgovorila

Bo`ja usta i pozvala one revnosne ribare na Genisaret-skom jezeru ‡ Apostole da budu propovednici Wegovog sve-tog Jevan|eqa. Mnogi su u Pravoslavnoj crkvi ~uli te re~ii ostvarili ih. Me|u wima je i Sveti Sava, koji u mladostisvojoj ostavi lepotu doma o~evog i ode u Svetu Goru.

Du{a mu je gorela od prevelike qubavi prema glasuBo`jem: “Hajde za mnom i u~ini}u te lovcem qudi” (Mt.4,19). Jo{ iz svoje mladosti podvigom je hodio sve brè Go-spodu svome, koji ga je obdario mnogim svetim darovima.Tako on, u rodu srpskom, a i kod drugih hri{}anskih narodaBalkana, biva vrlo uvaàvan i smatran za svetiteqa.

Kada je po~eo dizati svoju svetu Crkvu, Gospod mu po-maga{e. Izobilno je sticao najboqu duhovnu gra|u koju ve-{to koristi i prilago|ava svakoj prilici. Uzima naj-vi~nije kamenoresce srca qudskog, najboqe freskopisce islikare, odn. najboqe duhovnike, koji podvizima oslika{elik Bo`ji u sebi i dado{e sve od sebe za tu zadu`binu kojase zove Crkva, tj. dom “carskog i tajinstvenog sve{tenstvasrpskog”.

Na{em vremenu potrebni su veruju}i qudi

Doga|aji od ranije upu}uju Srbe da streme prema Bogui u Wemu obitavaju. Ako tako budemo ~inili, ne}emo bitiodba~eni i ne}e nam Gospod re}i: “Zaista vas ne poznajem”



(sr. Mt. 25,12). Ako bismo se, ne daj Boè, druga~ije pona-{ali, nikakvo carstvo zemaqsko ne bi nam pomoglo.

Na{i preci su blistali svetlo{}u Hrista Boga, idrugim narodima bili su primer za ugled. Mi, savremenicisvih ovih zbivawa, ~esto neugodnih po nas, moramo bitinajdostojniji, najdosledniji, najizve`baniji i najprosla-vqeniji na putu Istine, me|u svima narodima. Onaj kogaBog drì desnicom svojom, bi}e ìv u ovom i u onom duhov-nom svetu koji zovemo Carstvo nebesko...

Tri na~ela Svetoga Save

Sveti Sava je ostavio na{em narodu tri velika na~e-la, kojih smo bili du`ni dràti se i od wih ne odstupati.On najpre re~e: odbacite sva emancipovawa i strane ideo-logije, ma od koje strane dolazile. Ne kalemite ih na svojezdravo hri{}ansko stablo. Hri{}anstvo je verom na{e dr-vo ìvota u kome se ~uda doga|aju.

Drugo na~elo: potpuno prihvatite sluèwe HristuBogu, shodno svetim Bo`jim sledbenicima i slavnim put-nicima ka Nebeskoj Srbiji. Nema sumwe, oni su znali smi-sao i put svetosavske Crkve, i dràve, i {kole, svih narod-nih ustanova kao i porodi~nog ìvota.

Tre}e na~elo bilo bi: jasna vizija Carstva Bo`jeg ko-ju ima pojedinac, kao i srpski narod u celini.

Dakle, prvo emancipacija u duhu Jevan|eqa Hristovog,odnosno Svetosavqa hri{}anina Save. Zatim, sluèwe Bo-gu i svakome ~oveku u duhu Bo`je qubavi prema Bogu i bli-`wima. Tre}e bi bilo: uvek pred sobom imati viziju svoje inarodne budu}nosti. Ova tri na~ela predstavqaju srìstorije srpskog naroda, od Svetoga Nemawe (u mona{tvuSimeona) preko sina mu Save do u dana{we dane.

Zaista su pravoslavni mislioci, i sa wima Sveti Sa-va, shvatali ovaj svet kao svet u vremenu i prostoru; on imasvoj po~etak u vremenu, ali nema svog svr{etka, nego prela-zi u ve~nost. On se uliva u ve~nost, i to je onaj svet boqi islavniji, gde se pred Bogom biti{e slavno i stalno. On je

58 Poslanice

Istina kad se ìvi pred Bogom mole}i se: “Daj mi, Gospo-de, da se Tobom stalno pri~e{}ujem u nezalaznom danu Car-stva Tvoga...”

Nama, deci Svetoga Save, ostaje da sledimo wegov putdrè}i se nauke Hristove koja vodi u zajednicu svetih. Toje uzan i tesan put, po re~i Gospodwoj (sr. Mt. 7,14), ali si-gurno vodi tamo gde su mnogi stanovi Gospodwi pripre-mqeni onima koji ga slede i qube. To je nauka i put Bogo-~oveka, sa kojim ulazimo u tre}u hiqadugodi{wicu od We-govog ro|ewa u telu u svetom gradu Vitlejemu, Domu hlebaBo`jeg.

Ovim slavqem obznawujemo dela Svetoga Save

[ta je Krsna slava, mi Srbi znamo ‡ to je iskqu~ivosrpski obi~aj. Svaki srpski dom ima svoga svetiteqa i za-{titnika doma. Dana{we slavqe je spomen prvog srpskogprosvetiteqa i u~iteqa Svetog Save. Ovo je Krsna slavacelog srpskog naroda, ma gde on bio i ìveo. Sava Sveti-teq je ne samo prosvetiteq i u~iteq srpski, nego je na{ za-{titnik i molitvenik pred prestolom Bo`jim.

Hri{}anski sveci nisu neka izmi{qena lica poputmnogoboà~kih bogova, nego su to sveti Bo`ji ugodnici,Bogom proslavqeni. Tako srpski narod veruje i u tom smi-slu proslavqa Svetoga Savu. Mi verujemo da su svetiteqi,ti bogoproslavqa~i, Bogom mo}ni da ~ine ~uda i pomaùonima koji su u nevoqi. Hristom se, i preko svetih Bo`jihqudi, mogu skinuti okovi mraka, pa i sa nas Srba. Prekosvetiteqa Bog razgoni svaki pesimizam i unosi radost ì-vota, otvara vidike ka Carstvu nebeskom. Ti vidici ujednose otvaraju i prema qudima ovoga sveta, i jednih prema dru-gima.

Meðuim, to malo zna~i u ovom vremenu ~udnih zbivawai jo{ ~udnijih poimawa sveta, gde se sve svodi na materi-jalno. To nam svima pada kao vodeni~ki kamen na du{u. Oh,kad bi se ovaj Bo`ji narod odlu~no okrenuo Bogu, bio biblagovesnik dobrih budu}ih dana kao ona Nojeva golubica.


Hristos bi nas oprao, svojom krvqu zapojio i na svoje rukeuzeo. Odleteli bismo, na radost sviju, u visine nebesa isvih Bo`jih naroda, kao i Sveti Sava i ostali bogougodni-ci, kojih nije malo.

Uloga Svetoga Save je sveta i velika

Velika, sveta i slavna uloga Svetoga Save je nezabo-ravna u srpskom narodu. Nezaboravna je ona i kod drugihnaroda sa kojima je dolazio u dodir. Sava je imao svoje pla-nove kada pojedine narode, naro~ito one na Balkanu, vodi iizvodi na svetsku pozornicu ìvota, na pozornicu svetskedrame, da bi oni u svim svojim pregnu}ima bili ocewenijo{ boqom boànskom ocenom.

Preko izabranih qudi postojanima u veri Bog darujesilu i mudrost u poznawu jednog jedinog Mesije, Bogo~ove-ka Hrista. Ti qudi su na{i molitvenici pred Bogom; zato{to su pokazali svoju qubav prema Bogu, On ispuwava wi-hove molbe za nas na zemqi. Imaju}i u vidu tu wihovu veli-ku ulogu, ovu Krsnu slavu ne slave samo doma}ini pojedi-na~no, nego svi gradovi, nadle{tva, crkve, {kole, vojska,bolnice i razna dobrotvorna udruèwa...

Na ovaj dan, kao na svakoj Krsnoj slavi, u ~ast Svetite-qa prinosimo nekoliko stvarnih darova: prinosimo slav-sku sve}u, koja predstavqa svetlost Istine kojom je Hri-stos obasjao svet. Hleb i vino predstavqaju duhovnu hranu iradost. Slavsko ìto objediwuje ìve i umrle ~lanove do-ma, jer su i umrli ~lanovi doma pred Bogom ìvi i iz du-hovnog sveta u~estvuju u proslavqawu Svetiteqa...

Jo{ ne{to va`no da spomenemo: napustiv{i o~ev dom,Sveti Sava je hodio kroz ovaj svet kao materijalni siro-mah, ali je iz wega oti{ao kao veliki duhovni bogata{.Ugledaju}i se na wega, na{ narod srpski odlu~i se za putsvetosavski, da Bogu i Svetom Savi posluì istinom, ipravdom i dobrotom, pred mnogim drugim narodima Evropei Balkana. Zato blagodarimo Bogu koji nam je udelio ovajput svetosavski, naro~ito misijom Svetoga Save.

60 Poslanice

Kao {to nas je i ove godine na{a sveta Crkva pozvalada se poklonimo ro|enom Mesiji ‡ Bogo~oveku Hristu, ta-ko vas i danas pozivamo, draga bra}o i sestre, da se mislenopoklonimo Svetome Savi, najboqem i najlep{em ~edu srp-skoga naroda. Da misaono poznamo wegove `eqe, wegove mo-litve pred Bogom za nas, kao i ostalih svetiteqa prosijav-{ih u rodu na{em, iz roda na{ega.

Neka vam je Bogom blagoslovenaKrsna slava ‡ Sveti Sava.


@IVOT U BOGU ‡ @IVOT SABLI@WIMA

5

Svojim ìvotom i qubavqu prema Bogu i bli`wimamnogi sveti qudi svedo~ili su o ve~nim Bo`jimvrednostima na zemqi. Takvih qudi bilo je i u ro-

du srpskom. To su svetiteqi srpski, a majka na{a Crkvasrpska privodila ih je isto onako kao {to je duhovnik izRusika priveo Svetog Savu na mona{ewe.

Taj mladi} iz loze Nemawi}a, jo{ u roditeqskom domuzapalio je u srcu svome svetlost qubavi prema mona{tvu irodu srpskom. Nije to bilo slu~ajno, niti po nekom planuoca mu Nemawe, majke ili bra}e. Bio je promisao Bo`ji dapreko tog mladi}a, kao nekada preko trojice mladi}a u za-àrenoj pe}i koje an|eo Bo`ji oro{ava{e rosom blagoda-ti Bo`je, proslavi ime Bo`je. Isto tako je Bog oro{avaoSvetog Save, i du{u, i srce i telo wegovo, za neke uzvi{e-nije planove sa srpskim narodom.

Setimo se samo te svete porodice Nemawi}a, kako su ikoliko su revnovali za Jevan|eqe Bo`je. Bila je to srpskaku}a koja je gorela ogwem qubavi prema Bogu i rodu. I nesamo to, ona je gorela qubavqu i prema drugim narodima,naro~ito susedima. Nisu to bila vremena kao ova danas ka-da niko nikoga ne voli i kada se raduje {to je susedu gorenego wemu. Ne zna jadnik da je to upravo wegova najve}a ne-voqa, i da time dovodi sebe u opasnost, dok je pred Bogommali po dobru. Ne zna da nema onaj vid pona{awa koji iz-gra|uje, stvara i umnoàva me|usobnu qubav i sve objedi-wuje iskqu~ivo dobrim delima.

62 Poslanice


Ovo na{e vreme je mnoge u crno zavilo, mnogu suzuprolilo i mnogu mr`wu izlilo prema svima i svakome. Aonaj ko to ~ini, ne ~ini samo drugome nego i sebi samom.Re~eno je jo{ u Starom zavetu: “Kako je lepo i krasno kadabra}a `ive zajedno” (Ps 132,1). To zajedni{tvo, ta sabor-nost, to me|usobno razmewivawe misli jeste velika stvar.Donositi korisne zakqu~ke jeste ono {to je Bog rekao:“Gde su dvoje ili troje sabrani

POSLANICE · 2013. 6. 20. · ~ewa iz `ivota i be`awa od stvarala{tva. Stoje}i danas pred kolevkom...

Documents

Transcript of POSLANICE · 2013. 6. 20. · ~ewa iz `ivota i be`awa od stvarala{tva. Stoje}i danas pred kolevkom...