PORESKA HARMONIZACIJA

PORESKA HARMONIZACIJA

Cerovac M., Faulend M., Minas Hodak Lj., Majić N., Mataija M., Mijatović, Ondelj I., Sokol T.,

Šimac S., Škreb M., Šošić V., Vidović B., Mikuš Žigman N., 2010., Evropska Unija, Mate, Zagreb

Poreska harmonizacija• Od svoga osnivanja Evropska unija (u nastavku EU) stvara i

razvija zajednicko (unutrašnje) trziste, koje se odrešuje kao podrucje ,,bez unutrašnjih granica, na kojem se osigurava slobodno kretanje roba, ljudi, usluga i kapitala". Prepreku ostvarenja zajednickog trzista predstavljaju, izmđu ostalog i razlicita nacionalna poreska zakonodavstva. Zeli li se ostvariti prostor bez unutrašnjih granica potrebno je ukinuti nacionalne poreske granice i razlicitosti - govori se o tzv. zabrani poreske diskriminacije. Ukidanjem nacionalnih poreskih razlicitosti otvara se nesmetan put privrednoj saradnji drzava clanica.

• Zabrana poreske diskriminacije utvrđena je clanom 95. Ugvora o osnivanju Evropske zajednice (tzv. Rimski ugovor) iz 1957.

Poreska harmonizacija

• Upravo s ciljem uklanjanja poreske diskriminacije i osiguranja nesmetanog delovanja zajednickog trzista, od svoga osnivanja EU je prionula usklađivanju poreskih propisa, pre svega posrednih poreza(porez na dodatu vrednost i akcize), a manjim delom i neposrednih poreza (porez na dobit i porez na dohodak).

Poreska politika EU odnosi se na dva područja

1. Područje neposrednih poreza, koji potpadaju gotovo pod iskljucivu nadleznost drzava clanica, i

2. Područje posrednih poreza, koji imaju poseban uticaj na slobodan promet dobara i usluga.

• U slucaju neposrednih poreza drzave clanice gotovo samostalno preduzimaju mere radi sprecavanja poreske utaje i dvostrukog oporezivanja.

• Nasuprot tome, usklađivanje posrednih poreza, zahvaljujuci propisima inkorporiranim u europske ugovorne propise, u nadleznosti je EU i to je razlog znatnog dostignuca na podrucju uskladivanja posrednih poreza.

Uskladivanje poreza na dodanu vrijednost

• Usklađivanje poreza na dodatu vrednost je poresko područje s kojim je EU daleko odmakla, te se moze govoriti o velikom stepenu usklađenosti PDV-a između drzava clanica. Odnosno, PDV je nastao u okviru jedne nadnacionalne tvorevine EU.

Uskladivanje poreza na dodanu vrijednost

• Time se razlikuje od većine ostalih poreza koji potiču iz pojedinih država, tačnije njihovih nacionalnih zakonodavstava, te su potom preuzimani i preslikavani u poreske sastave drugih država. Presudna godina za stvaranje PDV-a bila je 1967. ali sam začetak PDV-a seže petnaestak godina unazad, u periodu kada su udarani temelji EU. Posebne zasluge za stvaranje evropskog PDV-a pripadaju Neumarkovoj komisiji.

Pripremne radnje• Ona se pritom nije bavila i pravnom regulativom usklađivanja, očekujući

da će potrebni zakoni i ugovori biti izrađeni od strane nadležnih organa kada za to dođe vreme.

• Pored nekih spoznaja i predloga vezano za neposredne poreze, Neumarkova komisija se 1962. godine, na području opšteg poreza na promet zauzela za odustajanje od uporabe bruto-svefaznog poreza na promet i za uvođenje neto-svefaznog poreza na promet (PD V-a) s pravom na odbitak pretporeza uz uvažavanje načela odredišta. Time su ujedno određene i tri glavne karakteristike evropskog PDV-a.

• Zamišljeno je da bi pritom od oporezivanja bio izuzet posljednji stepen prometa (trgovina na malo), a njegovo oporezivanje vršilo bi se primenom nekog drugog poreza. Taj je predlog kasnije i prihvaćen s tom razlikom što je izvršena manja prepravka u smislu primene PDV-a u svim stadijumima prometa.

Razvojni tok evropskog sastava PDV-a

• Postupak usklađivanja opšteg poreza na promet u okviru EU moguće je posmatrati kroz tri koraka:

a) najpre se ugrađuje PDV u poreske sastave država članica, a zatim se

b) pristupa usklađivanju poreske osnovice PDV-a u tim državama i konačno,

c) nastoji se izjednačiti broj i visina poreskih stopa.


• Do danas je na području PDV-a doneseno više od trideset različitih smernica, no po svome značenju posebno se ističu Prva i Druga smernica iz 1967., Šesta smernica iz 1977. i Smernica 112 iz 2006. godine.

• Nakon što je konačno bio prihvaćen predlog Neumarkiove komisije za usaglašavanjem opšteg poreza na promet primenom PDV-a, Komisija taj priedlog upućuje Veću koje 1967. donosi Prvu i Drugu smernicu.


• Prva smernica 67/2271 Evropske ekonomske zajednice o usklađivanju pravnih propisa država članica o opštem porezu na promet od država članica zatražila je ugradnju PDV-a s pravom na odbitak pretporeza u njihove poreske sisteme. Navedenu je ugradnju trebalo izvršiti do 1970., ali je nekim državama clanicama taj rok iz administrativnih razloga produžen.


• Druga smjernica o usklađivanju pravnih propisa država članica o strukturi i modalitetima primene zajedničkog sistema poreza na dodatu vrednost pružila je daleko više pojedinosti. Precizirala je da to treba biti PDV potrošnog tipa te je bliže odredila način oporezivanja isporuke dobara i usluga u zemlji, oporezivanje uvoza te oslobođenje od oporezivanja izvoza - prihvatila je načelo odredišta robe s ciljem izbegavanja dvostrukog oporezivanja.

• Takođe je odredila da se uz jednu standardnu stopu može uvesti i povišena i snižena poreska stopa, ne precizirajući pritom visinu tih stopa.

Usklađivanje poreske osnovice PDV-a

• Polazna tačka usklađivanja poreske osnovice PDV-a bila je odluka Veća 1970. o finansiranju EU vlastitim sredstvima koje je trebalo stupiti na snagu od 1975. godine. Pored ostalog, finansiranje EU vlastitim sredstvima vezivalo se i za PDV, tačnije za iznose ubrane na ime PDV-a. Reč je o budžetu kojeg su, između ostalog, trebale puniti države članice deliom prihoda svoga PDV-a. Kako ne bi došlo do toga da budžetski teret EU usled različitih i neusklađenih poreskih osnovica PDV-a bude nepravedno raspodijeljen na države članice, pojavila se potreba usklađivanja poreske osnovice.

• U suprotnom, došlo bi do neujednačene visine uplaćenih nacionalnih doprinosa.

Usklađivanje poreske osnovice PDV-a

• Stoga, usklađivanje poreske osnovice PDV ostvareno je prihvatanjem Smernice 77/388/EEZ o zajedničkom sistemu poreza na dodanu vrednost i jedinstvenoj poreskoj osnovici (tzv. Šesta smernica iz 1977.). Šesta smernica trebala je biti ugrađena u nacionalno zakonodavstvp do 1978. Istovremeno sa stupanjem na snagu Šeste smernice, prestala je važiti Druga smernica. Dok je Druga smernica dala samo osnovna načela članicama o oporezivanju prometa PDV-om, dotle je Šesta smernica bliže odredila i uskladila odredbe evropskog PDV-a, tačnije, njome je utvrđena jedinstvena poreska osnovica za članice.

• lako je nakon donošenja Šeste smjernice 1977. doneseno više od trideset drugih smernica koje su bile u svezi s PDV-om, uglavnom je bila reč o tehničkim prepravkama i dopuni pojedinih odredbi sadržanih u Šestoj smernici. Kako su usled brojnih izmena evropski propisi o PDV-u postali nepregledni, pojavila se potreba donošenja nove smernice kao prečišćeni tekst važećih propisa. Rezultat toga je Smernica 2006/112/EZ iz 2006., koja predstavlja, zapravo konsolidovnu verziju evropskih propisa o PDV-u, bez da je pritom trebalo menjati važeće pravne propise. Smernica kao takva sadrži pravnu osnovu, tj. glavne odrednice evropskog sistema PDV-a.

Osnovne odrednice evropskog sistema PDV-a

• Evtopski sastav poreza na dodatu vrednost tiče se proizvodnje i prodaje dobara i izvršavanja usluga, koji se prodaju i stiču radi potrošnje na području EU. Kako bi se zagarantovala poreska neutralnost bez obzira na broj prometa, obveznicima PDV-a dopusteno je od svoje obveze odbiti PDV koji su na ime pretporeza platili prilikom nabavke dobara i usluga koje koriste u svojoj oporezivoj delatnosti. Plaćeni PDV konačno plaća krajnji potrošač kao procentualni udeo u konačnoj ceni dobra ili usluge.

Predmet oporezivanja

• a) isporuka dobara;• b) sticanje dobara koja potiču iz jedne države

članice na području druge države članice;• c) izvršavanje usluga;• d) uvoz dobara iz trećih drzava (država izvan

EU)

Poreski obveznik

• Poreskim obveznikom smatra se osoba koja samostalno i nezavisno obavlja privrednu delatnost.

Poreska osnovica razlikuje se u zavisnosti o kojoj se vrsti oporezivanja prometa radi

a) ako je reč o isporuci dobara i izvršavanju usluga na području Zajednice, poreskom osnovicom smatra se protuvrednost svega onoga što je isporucitelj dobra ili izvrsitelj usluge dobio od sticatelja tog istog dobra ili usluge;

b) ako je rec o uvozu dobara, poresku osnovicu predstavlja iznos carinske vrednosti .

Poreske stope

• Redovna poreska stopa utvrđena je kao procentualni udeo poreske osnovice; ne sme biti niža od 15 %. Pored toga, državama članicama dopušteno je uvesti jednu ili najvise dve snižene poreske stope – ne smeju biti niže od 5 % - koje se smeju koristiti na isporuku dobara i usluga. Nekim je državama članicama na određenim područjima omogućena je primena snižene ili naročito snižene poreske stope ili čak nulte stope.

Poreska oslobođenja• Za određenu isporuku dobara i usluga predviđena su oslobodenja.

Uglavnom je reč o uslugama koje služe opštem dobru (na primer zdravstvena zaštita, socijalna zaštita, obrazovanje, određene kulturne uslužne delatnosti ili isporuke prehrambenih namirnica), kao i određenim prometima vezanim za osiguranje, kredite, određene bankarske usluge, isporu poštanskih vrednosti, igrama na sreću, i određenim isporukama nekretnina.

• U određenim slučajevima vrede posebne odredbe plaćanja PDV-a: a) mali preduzetnici; b) poljoprivredni proizvodači (zajednicke paušalne odredbe); c) korišćeni proizvodi, kulturna dobra, kolekcionarski primeri i antikviteti; d) ulagačko zlato; e) putničke agencije; f) elektronički izvršene uslužne delatnosti.

Usklađivanje akciza• Sistemi akciza pojedinih drzava clanica EU, uzimajući u obzir

predmete oporezivanja, strukturu i visinu poreskog tereta, međusobno se uveliko razlikuju zahvaljujući različitim privrednim, socijalnim, kulturnim i slicnim odnosima u tim državama. Sama činjenica da se danas u okviru pojedinih držva članica EU ubiruju akcize na veliki broj različitih proizvoda – na primer, u Danskoj se ubira najviše akciza (oko četrdeset) - i postoji nekoliko stotina različitih poreskih stopa, dovoljno govori o poteškocama na koje se nailazi prilikom (pokušaja) usklađivanja akciza unutar EU. Osim toga, na umu treba imati i postojanje velikih razlika u fiskalnoj strukturi značenju akciznih prihoda za budžet pojedinih država.

Usklađivanje akciza

• Svaka promena u području nacionalnih akciza, nastala kao posledica usklađivanja poreza unutar EU, zadire u strukturu i suverenitet pojedinih država i neminovno izaziva niz popratnih posledica. Takođe, usklađivanje treba posmatrati ne samo kao ujednačavanje različitih nacionalnih pravnih propisa, već ono štaviše treba predstavljati i za posljedicu imati uporedivu pravnu situaciju u tim istim različitim državama. Uprkos navedenim različitostima, EU je uspela delimično uskladiti akcize u svojim drzavama clanicama.

Pripremne radnje• Aktivnosti Komisije s ciljem usklađivanja akciza sežu na početak 1960-ih godina.

Uprkos različitim nastojanjima od 1972. dugo vremena nije bio postignut nikakav napredak na području usklađivanja akciza. Te je godine, naime, Komisija predložila Veću okvirnu smernicu za usklađivanje akciza, u kojoj su bile sadržane odredbe u vezi poreskog predmeta, poreske osnovice i poreske stope. Budući da je gotovo 90 posto akciznih prihoda država članica EU poticalo po osnovi oporezivanja duvanskih proizvoda, alkohola i naftnih proizvoda, Komisija je predložila oporezivanje samo duvana, vina, piva, alkohola i naftnih proizvoda. Sve ostale akcize trebale su istovremeno biti izbačene iz poreskog sistema. Izuzev Smernice za usklađivanje duvanskih proizvoda koje je Komisija predložila i Veće 1972. prihvatilo, o svim ostalim predlozima smernica nije se mogla postići saglasnost. Iste 1985.,prihvatanjem Bele knjige za dovršenje Zajedničkog tržišta (WeiBbuch zur Vollendung des Binnenmarktes), utvrđeni su osnovni uslovi za stvaranje akciznog sistema unutar EU bez graničnih kontrola. U toj se studiji nalazi i jedno poglavlje u vezi sa usklađivanjem akciza na duvan, alkohol i mineralna ulja.

Pripremne radnje• Na osnovu Bele knjige, Komisija je 1987 predložila paket smernica za

približavanje akciza na alkoholna pića, cigarete i ostale duvanske proizvode, kao i na naftne proizvode (mineralna ulja). Fleksibilni sistem usklađivanja ograničio se na stvaranje neophodnih minimalnih uslova za slobodan promet robe, tj. minimalno usklađivanje akciza. Naime, snagom člana. 3 stav. 3. Sastavne smernice iz 1992. drzavama članicama ostavljena je mogućnost ubiranja neusklađenih akciza, pod uslovom da takve akcize ne utiču na prekogranični promet robe unutar EU.

• Porezi ne smeju u prometu unutar EU ,,sa sobom povlačiti formalnosti povezane s prelaženjem granica". Stoga, države članice mogu zadržati postojeće ili uvesti nove neusklađene akcize, pod uslovom da to ne vodi smetnjama u prekograničnom prometu ili ne škodi tržišnoj konkurenciji. Od akciza koje se ,,opiru" ukidanju jasno se ističu tzv. tradicionalne akcize (npr. akcize na kafu) koje i dalje postoje u savremenim poreskim sistemima.

Razvojni tok usklađivanja akciza

• Propisi o akcizama unutar EU - izuzev visine poreza međusobno su prilično ujednačeni. To naročito vrijedi za definiciju predmeta oporezivanja, poreskih oslobođenja i akciznog postupka (slanje, prevoz i skladistenje). Neutralan poreski sistem u vezi porekla dobara znači ujednačavanje ne samo poreske strukture nego takođe i poreskih stopa. S cIjem ostvarenja i funkcioniranja Zajednickog tržišta, poreski zahtev u svim državama članicama mora biti identičan.

Razvojni tok usklađivanja akciza• Ujednačenost akciza posledica je donošenja Sastava smernice 92/12/EEZ

1992. dine. O njoj se govorilo kao o jezgru evropskog akciznogprava i s obzirom na obavezu njenog sprovođenja u poreskim sistemima država članica ima dalekosežne posledice po nacionalna akcizna prava.

• Tom je Smernicom nadalje postignuto usklađenje samo najvažnijih akciza tj. akcizom na alkohol i alkoholna pica, akcize na duvan i akcize nanaftne proizvode (mineralna ulja).

• Većina drugih akciza nestala je iz poreskih sistema država članica 1993. ili se očekuje da će nestati u doglednoj budućnosti. Sastavna smernica je 2008. zamijenjena Smernicom 2008/118/EZZ o opštem akciznom sistemu koja utvrđuje opšti akcizni sistem - tiče se energetskih proizvoda i električne energije (prema Smernici 2003/96/EEZ), alkohola i alkoholnih pića (prema Smernicama 92/83/EEZ i 92/S4/EEZ), te duvanskih proizvoda (prema Smernicama 95/59/EEZ, 92/79/EEZ i 92/80/EEZ).


• Strukturne smernice iz 1992., odnosno 1995. (Smernica 92/81/EEZ - mineralna ulja, 92/83/EEZ alkohol, 95/59/EEZ1" duvanski proizvodi") za svaku kategoriju akciznih dobara utvrđuju krug predmeta koji podležu placanju usklađenih akciza.

• Smernice o poreskim stopama iz 1992. (Smernice 92/7912 i 92/80" - duvanski proizvodi, 92/82 mineralna ulja, 92/84 - alkohol) nadalje, utvrđuju najniže poreske stope za sve predmete oporezivanja koji podležu plaćanju usklađenih akciza.

Razvojni tok usklađivanja akciza• Vidljivo je da je najveći deo pravnih propisa EU koji se tiču akciznog

prava donesen 1992., primjenjuje se od 1993. i predstavlja deo jedinstvenog plana za približavanje stopa i usklađenje strukture posrednih poreza. Valja spomenuti i da se zajednički sistem oporezivanja mineralnih ulja donedavno zasnivao na Smernicama 92/81 i 92/82, da bi prihvatanjem Smernice 2003/96/EZ o restrukturiranju okvirnih propisa Zajednice o oporezivanju energetskih proizvoda i električne struje od 2003. navedene smernice bile dopunjene, što je uzeto u obzir prilikom donosenja Smjernice 2008/118/EEZ. Smernicom iz 2003. uvedeno je oporezivanje energetskih proizvoda i električne struje ako se koriste kao pogonsko ili ogrevno gorivo (predviđeno je poresko oslobođenje ako se koriste kao sirovina u određenim slučajevima).


• Na osnovi svega iznesenog jasno je da važeći akcizni sistem pod okriljcm EU predstavlja svojevrsni kompromis po pitanju kruga proizvoda koji podležu usklađenim akcizama, najnižih poreskih stopa i sistema oporezivanja, koji prihvata oporezivanje prema načelu odredišta.

Osnovne odrednice uskladenih akciza

• Važećim smernicama utvrđen je opšti akcizni sistem, koji se ubire na potrošnju sljedećih (akciznih) proizvoda

a) energetskih proizvoda i elektricne struje (Smernica 2003/96/EZ);

b) alkohola i alkoholnih pića (Smernica 92/83/EEZ,EEZ);c) duvanskih proizvoda (Smernica 95/59/EZ,92/79/1 92/80/EZ).


• Navedeni proizvodi podležu plaćanju akcize na osnovu svoje proizvodnje odnosno uvoza na području Zajednice. Ako ne postoje formalnosti prilikom prekograničnog prelaska, države članice imaju pravo ubirati akcize i na druge proizvode i uslužne delatnosti.


• Akcizna obaveza nastaje u trenutnku uvođenja akciznih predmeta u slobodni promet u drzavama clanicama. Poreski obveznik je svaka osoba koja akcizne predmete izuzima i stavlja u slobodan promet odnosno samostalno koristi. To je načelno vlasnik poreskog skladišta. Prilikom uvoza akcizne robe iz trećih država (država izvan EU) osoba poreski obveznik utvrđuje se prema propisima carinskog prava. To je, isto kao i pre, uvoznik odnosno carinski obveznik. U slučaju kataloške prodaje, poreski obveznik je kataloški trgovac.

Osnovne odrednice usklađenih akciza

• Akcizni proizvodi mogu se u okviru postupka iskazivanja poreza na području Zajednice prevoziti od jednog poreskog skladista ili mesta uvoza u drugo poresko skladište. Takav prevoz mora biti popraćen odgovarajućim elektroničkim dokumentima. Akcize se ubiraju samo u državi u kojoj akcizna dobra stiču privatne osobe.

• Akcize se ubiraju prema akciznim odredbama pojedinih država članica EU. Nacionalne odredbe moraju garantovati da roba poreklom iz druge drzave clanice podleže istim odredbama koje se primjenjuju za robu koja je proizvedena u toj zemlji (zabrana diskriminacije).

• Usklađivanje poreskih stopa nije usledilo. Utvrđene su samo najniže akcizne stope, koje svaka drzava clanica mora uzeti u obzir. Ipak, drzavama clanicama je ostavljeno pravo da za određene akcizne proizvode i u određenim područjima mogu predvideti određena poreska sniženja.

Usklađivanje neposrednih poreza• Iako neposredni porezi nemaju toliki značaj unutar Zajednice

kao što to imaju posredni porezi, ne smeju se zanemariti.• Naime, njihova različitost i neusklađenost, naročito u

području oporezivanja trgovačkih društava, može uvelike štetno uticati na funkcioniranje Zajednickog tržišta i voditi iskrivljavanju tržišne konkurencije. Budući da poresko poglavlje tzv. Rimskog ugovora ne sadrži nikakve posebne odredbe koje bi EU ovlastile na pravno uređenje i usklađivanje poreza, pravnu osnovu ujednačavanja i usklađivanja poreza pod okriljem EU treba tražiti u opštim propisima tzv. Rimskog ugovora, koji se tiču ujednačavanja propisa među državama članicama.

Usklađivanje neposrednih porezaVeće jednoglasnom odlukom izdaje smernice za ujednačavanje onih zakona,

propisa i upravnih odredbi članica koji utičuu na uspostavu i delovanje Zajedničkog tržišta. Od važnosti je i članak 220. (,,Opšte i završne odredbe"), koji je propisao da ce ,,države članice... u mjeri u kojoj je to potrebno, pristupiti međusobnim pregovorima kako bi u korist svojih državljana osigura među ostalog, i ,,ukidanje dvostrukog oporezivanja unutar Zajednice". Treba navesti i clanak 221. (poglavlje ,,0pšte i završne odredbe") koji zabranjuje diskriminisanje državljana država članica ,,s obzirom na njihovo sudelovanje u kapitalu društava." Od važnosti je i članak 235. (poglavlje ,,0pšte i završne odredbe") koji govori da ako se tokom funkcionisanja Zajedničkog tržista ukaze potreba za delovanjem Zajednice radi postizanja jednog od njenih ciljeva, a tzv. Rimski ugovor ne predviđa posebne mere, Veće ima pravo da donese odgovarajuće mere svojom jednoglasnom odlukom na predlog misije i nakon savetovanja s Evropskim parlamentom (reč je o tzv. dopunskoj kompetenciji).

Usklađivanje neposrednih poreza

• Nasuprot navedenim odredbama tzv. Rimskog ugovora koje su pravno obvezujuće, postoje i pravno neobavezujuće odredbe sadržane u Kodeksu ponašanja radi borbe protiv nekorektne I štetne poreske konkurencije, donesenom 1997., koji pokriva oporezivanje trgovačkih društava, te identificira štetne poreske mere koje ili mogu uticati na značajan način na lociranje poslovnih aktivnosti unutar Zajednice.

Usklađivanje oporezivanja dobiti• Direktni porezi smatraju se bitnim instrumentima državne i finansijske

politike. Stoga drzave clanice nastoje kreirati povoljniji poreski sistem u odnosu na konkurentske poreske sisteme drugih država kako bi privukli strani kapital i podsticali preduzetničke delatnosti.

• To je razlog da se članice nerado odriču prava na samostalno uređivanje elemenata svojih sistema oporezivanja dobiti. Pored tog treba spomenuti i činjenicu da snagom članka 100. tzv. Rimskog ugovora Veće jednoglasnom odlukom (teško je pomiriti interese svih država članica!) donosi direktive za ujednačavanje propisa država članica koji direktno utiču na uspostavu i delovanje Zajedničkog tržišta.

• Zahvaljujući tim otežavajućim okolnostima, oporezivanje dobiti pod okriljem EU samo je manjim delom usklađenom.

Pripremne radnje i razvojni tok usklađivanjaporeza na dobit

• Komisija je prepoznala činjenicu da postojanje različitih nacionalnih sistema poreza na dobit stvara smetnje na Zajedničkom tržištu. Kako bi umanjila smetnje takve vrste, preduzela je određene mere ograničenog karaktera radi ostvarenja slobodnog prometa unutar Zajednickog tržišta. S usklađivanjem direktnih poreza započelo se već 1960-ih godina, da bi Komisija 1967.u Programu za usklađivanje direktnih poreza jasno izrazila težnju za ujednačavanjem poreza na dohodak i poreza na dobit.


• Konkretni pomaci učinjeni su 1990., kada Veće kao paket mera donosi:

a) Smernicu o trgovačkom društvu majci i ćerci,b) Smernicu o fuziji tec) Konvenciju o arbitražnom postupku.

Pripremne radnje i razvojni tok uskla]ivanjaporeza na dobit

• Treba spomenuti i Studiju za oporezivanje preduze’a na Zajedničkom tržištu iz 2001. godine.

• Donosenjem te Studije Komisija je ukazala na potrebu provodenja dvostepenskog postupka radi usklađivanja sistema oporezivanja preduzeća. U prvom navratu, potrebno je ostvariti sledeće ,,ciljane mere": razraditi sistem pomoći državama članicama, njihovim privredama i nacionalnim sudovima, vezano za presude Evropskog suda u vezi s propisima o porezima na preduzeća i propisima o dvostrukom oporezivanju; dopuniti i poboljšati Smernicu o trgovačkom društvu majci i ćerci te Smernicu o fuziji; započeti konsultacije s državama članicama radi rešavanja problema prekograničnog poravnanja gubitaka; utvrđivanje zajedničke osnove za obračunske cene; usklađivanje ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanju koje su međusobno zaključile pojedine države članice sa zahtevima istaknutim u tzv. Rimskom ugovoru. Dugoročno, potrebno je ustrojiti sistem konsolidovane osnovice poreza na dobit, utvrditi jedinstvenu poresku osnovicu za porez na preduzeća te minimalnu poresku stopu.


• Do konkretnijih se rezultata iznova dolazi tek 2003. kada Veće donosi Smernicu o jednokratnom zahvaćanju kamata i taksa za licence između povezanih preduzeća.

Smernica o trgovačkom društvu majci i ćerci

• Donošenjem Smernice o trgovačkom društvu majci i ćerci, EU uvodi tržišno neutralne poreske propise za slučajeve ujedinjavanja društava različitih država članica, kako bi se garantovalo nesmetano funkcioniranje Zajedničkog tržišta. Namera joj je ukloniti dvostruko oporezivanje u slučaju prekogranične raspodele dobiti između povezanih društava (društvo ćerka jedne države članice raspodeljuje društvu majci u drugoj državi članici). Ujedinjavanje društva, naime, ne sme biti sprečeno posebnim ograničenjima, diskriminacijom ili krivotvorenjem na osnovi poreskih propisa država članica. U tu svrhu, moraju se doneti tržišno neutralne poreske odredbe za ujedinjavanje društava, kako bi se omogućilo prilagođavanje preduzeća zahtevima Zajedničkog tržišta, povećanje njihove produktivnosti i jačanje tržišne sposobnosti na međunarodnom nivou. Ujedinjavanje društava, naime, moze dovesti do stvaranja grupe preduzeća koja će biti u odnosu društva majke i društva ćerke. Ako je reč o postojanju društva majke i drustva ćerki koje imaju različitu poresku pripadnost, različiti poreski propisi tih istih država članica mogu dovesti do znatno nepovoljnijeg poreskog tretmana nego u slučaju kada društvo majka i društvo ćerke imaju poresku pripadnost iste države. To jasno ukazuje na diskriminaciju povezanih društava u slučajevima u kojima društvo majka i društvo ćerke potiču iz različitih država. Takva diskriminacija može biti uklonjena stvaranjem zajedničkog poreskog sistema pod okriljem EU, koji će olakšati Ujedinjavanjem društava na nivou EU.


• Odredbama Smernice o trgovačkom društvu majci I ćerci uklanja se dvostruko oporezivanje dobiti koje društvo ćerka u jednoj državi članici u obliku dividendi isplaćuje svome društvu majci sa sedištem u drugoj državi članici. Naime, ako društvo ćerka u jednoj državi isplaćuje dividendu društvu majci u drugoj državi, može doći do dvostrukog oporezivanja u sledećim slučajevima: a) s jedne strane na isplaćenu se dividendu plaća porez po odbitku u državi u kojoj se nalazi društvo ćerka koje vrši isplatu dividende; b) s druge strane, dividenda koju na taj način ostvari društvo majka podeže oporezivanju u državi članici u kojoj se nalazi sedište društva majke. Mišljenje je Komisije da dvostruko oporezivanje takve vrste stvara prepreke slobodnom kretanju kapitala i posledično predstavIja direktnu smetnju ostvarenju misli o Zajedničkom tržištu.


• Društvo majka jeste svako društvo jedne države članice, koje ima udo od najmanje 10 % u kapitalu društva (ćerke) neke druge države članice (zahtevani ude najprije je iznosio 20 %, od 1. januara 2007. iznosio je 15 %, a od 1. januara2009. 10 %).

• Drustvo ćerka jeste društvo, u čijem kapitalu drugo društvo ima udele pod uslovima koji su prethodno navedeni.


• Oporezivanje u slučaju kada društvo majka ostvaruje raspodeljenu dobit na osnovu vlasništva udela u društvu ćerke vrši se na sledeći način :

a) država u kojoj se nalazi sedište društva ćerke tako ostvarenu i raspodijeljenu dobit ne oporezuje;

b) ako država u kojoj se nalazi sedište društva ćerke tako ostvarenu dobit ipak oporezuje, država u kojoj se nalazi sedište društva majke mora izbeći dvostruko oporezivanje primljenih dividendi na način da se odrekne oporezivanja primljenih dividendi (metoda oslobađanja) ili da porez koji je platilo društvo ćerka uračuna u obavezu domaćeg poreza na dobit društva majke (metoda uračunavanja).


• Na osnovi iznesenog jasno proizlazi da Smernica dopušta da se prilikom obračuna poreza koje duguje društvo majka uzme u obzir iznos poreza koja su platila društva (ćerke) unuci kako bi se u celosti izbeglo dvostruko oprezivanje.

Smernice o fuziji

• Za razliku od Smernice o trgovačkom društvu majci i ćerci koja pojednostavljuje tekuće oporezivanje povezanih preduzeća (koncerna), donošenje Smernice o fuziji (Smernica 90 EEZ, kasnije menjana Smernicom 2005/19/EZ) pogoduje izgradnji tih povezanih društava (koncerna).

Smernice o fuziji

• Postoje• me, dvije mogucnosti na koje poduzece iz

jedne drzavecl• moze djelovati u drugoj drzavi clanici:• a) stvaranje povezanih poduzeca (koncerna)• (stjecanje udjela) i• b) spajanje poduzeca (fuzija).

Smernice o fuziji• U prvom slučaju jedno društvo stiče bitan udeo u jednom

ili više drugih društava i pritom se osniva povezano društvo (koncern) iz pravno nezavisnih preduzeća, ali koje u stvarnosti stoje pod jedinstvenim vođstvom. U drugom slučaju različita preduzeća odriču se svoje pravne samostalnosti te dolazi do njihovog spajanja i nastanka nove pravne jedinice. Ne samo isprepletanje preduzeća kroz sticanje vlasničkih udela, već takođe i spajanje preduzeća sa sobom nosi određene poreske probleme.

• Smisao donošenja Smernice o fuziji jeste omogućavanje da takve prekogranične transakcije budu poreski neutralne.

Smernice o fuzijiSmernica o fuziji ima za cilj olakšanje premeštanja i restrukturiranja

delatnosti preduzeća unutar Zajedničkog tržišta i olakšanje izgradnje povezanih društava (koncerna) unutar EU omogućavanjem poresko neutralnih transakcija i strukturnih promena. Njenim donošenjem želi se sprečiti da fuzija ili deljenje društava (strukturne izmene) izazovu poreske posledice odnosno oporezivanje razlika između stvarne vrednosti preduzeća i vrednosti preduzeća prikazanih u imovini u obliku aktive i pasive (garancija poreske neutralnosti).

• Njene odredbe o spajanju, deljenju, unosu i zameni udela u preduzeću primjenjuju se na slučajeve kada su vlasnici društva osobe iz dve ili više različitih država članica, kao i u slučajevima premeštanja sedišta Evropskih Društava, odnosno Evropskih zadruga iz jedne u drugu državu članicu.

Smernice o fuziji• Dosad je Smernica u državama članicama samo delimično

ugrađena u nacionalnom zakonodavstvu. Naime, ona daje za pravo državama članicama da je u celosti ili delomično ne primenjuju: a) ako bi fuzija, deljenje, unos ili zamena udela stvarala činjeničnu pobudu nastanku poreske utaje ili prevare, ili b) ako bi restrukturiranje preduzeća vodilo nemogućnosti garancije suodlucivanja posloprimaca i njihova zastupanja u telima jednog ili više društava, pod pretpostavkama da već nisu primenjene jednakovrsne odredbe Zajednice. Smernicom je u državama članicama (delom) uvedeno isto materijalno pravo u vezi sa spajanjem odnosno deljenjem preduzeća.

Smernice o fuziji

• Očekuje se da će Smernica olakšati dalje restrukturiranje preduzeća na Zajedničkom tržištu.

Konvencija o arbitražnom postupku

• Konvencija o arbitražnom postupku 90/436/EEZ u slučaju postojanja dvostrukog oporezivanja pretpostavila je preduzimanje sljedećih koraka. Prvo, saradnjom države članice pokušavaju postići saglasnost. Drugo, ako postizanje saglasnosti nije moguće saradnjom, države članice podnose zahtev za postupk sporazumevanja. Treće, nakon podnesenog zahteva pokreće se postupak mirenja i donošenja odluke tim povodom koja je obvezujuća za stranke koje sudeluju u postupku.

Plaćanje kamata i taksi na ime licenceizmeđu povezanih društava

• Prema Smernici 2003/49/EZ od 2003. o zajedničkom poreskom određenju za plaćanja kamata i taksi na ime licenca između povezanih preduzeća u različitim državama članicama, kamate i takse na ime licencije isplaćeni u nekoj državi članici, oslobođeni su plaćanja poreza u toj istoj državi - bez obzira na to je li reč o plaćanju poreza na izvoru ili povodom razreza poreza - ako je primatelj tih plaćanja društvo iz druge države članice, odnosno poslovna jedinica u državi članici različitoj od države članice u kojoj je njeno društvo majka. Predviđena su i određena izuzeća od primene Smernice na plaćanja kamata i taksi na ime licence. Smernica ipak ne sprečava primenu nacionalnih propisa ili ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u slučajevima neophodnim radi sprečavanja poreske prevare ili poreske utaje. Države članice mogu, naime, u slučajevima transakcija, koje ciljaju na poresku prevaru, poresku utaju ili zlouporabu, odstupiti odnosno ne garantovati ili čak zabraniti primenu pojedinih odredbi Smernice.

Usklađivanje oporezivanja dohotka

• Sve izneseno u uvodnom delu o usklađivanju oporezivanja dobiti vredi i za usklađivanje oporezivanja dohotka. Na području usklađivanja oporezivanja dohotka postignuti su mali uspesi, više zapravo najave pravca buducih aktivnosti.

• Jedno od njih jeste i oporezivanje prihoda od kamata, tj. najava ukidanja bankarske tajne i uvođenje automatske razmene informacija, kako u državama članicama EU, tako i u ostalim evropskim državama koje su kapitalom povezane sa EU. Postoje i određeni pokušaji usklađivanja prilikom isplate dividendi državama članicama.


• Danas je uobičajena selidba kapitala u države s niskim poreskim stopama, posebice tzv. poreskim rajevima. Istovremeno kapital brži iz država gde je ostvaren. Jedan od oblika bega kapitala jeste i prenos novca u države sa većim kamatnim prinosima. Kako je takvo strujanje kapitala potstaknuto iskrivljenom tržišnom konkurencijom, dolazi do neostvarivanja i suprotstavljanja ciljevima Zajedničkog tržišta. Želeći ukloniti iskrivljeno kretanje kapitala, Veće je 2003. donelo Smernicu 2003/48/EZ na području oporezivanja prihoda od kojom se uređuje poreski tretman isplaćenih kamata. Smernica počiva na dogovoru koje je postiglo Evropsko veće i evropski odbor ,,Privreda i finansije” 2003. godine.


• Drugi problem u vezi s porezom na dohodak kojim se EU pozabavila jeste problem oporezivanja dividendi isplaćenih fizičkim osobama koji je okvirno uređen pod nazivom Oporezivanje dividende fizičkih lica na Zajedničkom tržištu od 2003. godina.

Smernica o porezu na prihode od kamata

• Cilj donošenja Smernice jeste da se iznosi - koji su ostvareni u jednoj državi članici u obliku isplaćenih kamata vlasniku koji je fizicko lice/poreski obveznik druge države članice EU - učinkovito oporezuje u skladu s pravnim propisima te druge države članice. Primjenjuje se samo za fizička lica u slučaju kada se država u kojoj su ostvareni prihodi od kamata razlikuje od države u kojoj se nalazi prebivalište vlasnika isplaćenih kamata. Kamatama se smatraju kamate iz potraživanja svake vrste (na primer kamate na štedne uloge, obveznice, državne pozajmice, kamate i dobiti od investicijskih fondova).

Oporezivanje dividendi isplaćenih fizičkim licima

• S jedne strane, dividende isplaćene pravnim licima posebno je uredila Smernice o trgovačkom društvu majci i ćerci 90/435/EEZ.

• S druge strane, dividenda isplaćena fizičkim licima pravno je uredena saopštenjem Komisije pod nazivom Oporezivanje dividendi fizičkih lica na Zajedničkom tržištu(KOM (2003) 810) od 19. decembra 2003.

Oporezivanje dividendi isplaćenih fizičkim licima

• Navedeno Saopštenje Komisije samo okvirno uređuje oporezivanje dividendi na nivou fizičkih lica, tj. pruža orijentacionu pomoć zbog neujednačenosti koje po tom pitanju postoje među državama članicama. Shvatanje Komisije je istaknuto u Saopštenju kako države članice dividende koje potiču iz inostranstva i dividende isplaćene u inostranstvu ne smeju oporezivati većom stopom od domaćih dividendi (zabrana diskriminacije kod oporezivanja dividendi).

• U tom kontekstu, države bi članice trebale uskladiti i svoje poreske sisteme kad je u pitanju oporezivanje dividendi isplaćenih fizičkim licima.

PORESKA HARMONIZACIJA

Documents

Transcript of PORESKA HARMONIZACIJA