Polaznica - Trudi Kanavan

8/18/2019 Polaznica - Trudi Kanavan

1/448


2/448


3/448

Naslov originala:

THE MAGICIANS’ GUILDTHE NOVICETrudi Kanavan


4/448

Ovu knjigu posvećujem svojoj majci, Ajrini Kanavan, koja jeuvek govorila da uz odlnčnost i rad mogu da postanem šta god

poželim.


5/448

ZAHVALNICE

Uz sve ljude koje sam pomenula u Čarobnjačkoj gildi, želela bih dodatnoda se zahvalim:Prijateljima i porodici koji su mi se velikodušno stavili na raspolaganje i

za kratko vreme pročitali knjigu i dali komentar o njoj; mami i tati, IvoniHardingam, Polu Maršalu, Antoniju Mauriksu, Doni Johansen, Dženi Pauel,Sari Krizi, Polu Potikuiju.

Džeku Danu, zato što je sa takvim zanosom i entuzijazmom izdaoCarobnjačku gildu. Džastinu Akrojdu zato što mi je dozvolio da okupiram

njegovu knjižaru, i Džastinu Vorneru i osoblju Slou glas buksa na njihovoj pomoći.

Franu Brajsonu, mom agentu i heroju. Lesu Petersenu zato što je predivnooslikao još jedne korice. I izdavačkom timu Harper Kolinsa zato što su pretvorili moje priče u divne, primamljive knjige.

Prva polovina Polaznice napisana je tokom mog boravka u Varuna centruza pisce, što je odobrila fondacija Elenor Dark. Hvala i Piteru Bišopu i timuiz Varune za inspirativne i produktivne tri nedelje.

I na kraju, hvala svima vama koji ste mi poslali i-mejlove sa pohvalamaČarobnjačkoj gildi! Saznanje da sam nekome pružila nekoliko sati uživanja i bega od stvarnosti pokazuje mi da se sav moj rad isplatio.


6/448


7/448


8/448


9/448


10/448

PRVO POGLAVLJE

CEREMONIJA PRIMANJA

Svakog leta, tokom nekoliko nedelja, nebo iznad Kajrelije bi se razvedriloi otkrilo surovo plavetnilo i sunce koje je neumoljivo pržilo. U graduImardinu, ulice su bile prašnjave, a jarboli u marini izvijali su se iza vazduha

koji je titrao od vreline dok su se muškarci i žene povlačili u svoje domoveda se rashlade i pijuckaju sokove, ili da - u neuglednijim delovimastraćarnika - piju velike količine razvodnjenog bola.

Ali u Čarobnjačkoj gildi Kajrelije, ovi vreli dani najavljivali su približavanje važnog događaja: polaganje zaveta letnje generacije polaznika.

Sonea je napravila grimasu i povukla kragnu svoje haljine. Iako je želelada nosi istu onu jednostavnu ali izdržljivu odeću koju je nosiia dok je živelau Gildi, Roten je insistirao na tome da za ceremoniju primanja mora da obuče

nešto bolje.Roten se zakikotao. „Ne brini, Sonea. Uskoro će sve biti gotovo i daće ti

da nosiš odoru, a siguran sam da će ti se i ona brzo smučiti” „Ne brinem se”,razdraženo mu je rekla.

Oči mu se zacakliše, otkrivajući da ga sve ovo zabavlja. „Zaista? Zar nisinimalo nervozna?”

„Nije ovo kao prošlogodišnje saslušanje. E, to je bilo divlje.”„Divlje?” On podiže obrve. „Zaista jesi nervozna, Sonea. Tako nešto ti se

već nedeljama nije omaklo.”Uzrujano je uzdahnula. Od saslušanja koje je obavljeno pre nekoliko

meseci, kada je Roten dobio pravo da bude njen pokrovitelj, pružio joj jeznanje koje polaznici moraju da steknu pre nego što pođu na Univerzitet.Sada je većinu knjiga mogla da čita bez pomoći i znala je da piše, kako je toRoten rekao, „dovoljno dobro da se provuče”. Bilo joj je teže da savlada


11/448

matematiku, ali lekcije iz istorije su je fascinirale.Tokom tih meseci, Roten bi je ispravio kada god bi rekla neku reč iz

žargona straćarnika, i stalno ju je terao da parafrazira i ponavlja, sve dok ne bi zvučalapoput gospe iz neke moćne kajrelijske kuće. Upozorio ju je da

drugi polaznici neće tako lako prihvatiti njenu prošlost kao što je on to učinioi da će samo pogoršati stvari ako bude privlačila na sebe pažnju svaki putkada progovori. Upotrebio je isti argument kako bi je ubedio u to da obučehaljinu za ceremoniju primanja, i, iako je znala da je u pravu, to joj nimalonije pomagalo da se oseća prijatno.

Kada su stigli do pročelja Univerziteta, na vidiku se pojavio krug kočija.Pored svake se nalazio niz svečano odevenih sluga, od kojih je svaki nosio boje kuće kojoj su služili. Kada se Roten pojavio, okrenuli su se i pokionili

pred njim.Sonea je piljila u kočije i osetila kako joj se stomak prevrće. Već ranije jevidela ovakva vozila, ali nikada ovoliko na jednom mestu. Svako je bilonačinjeno od savršeno uglačanog drveta, izrezbarenog i oslikanog zamršenimšarama, a u središtu svake od njih se nalazio crtež u obliku kvadrata koji je pokazivao kojoj od Kućaje kočija pripadala - inkal Kuće. Prepoznala jeinkale Parena, Arana, Dilana i Sarila, nekih od najuticajnijih Kuća u Imardinu.

Sinovi i kćerke tih Kuća biće njeni školski drugovi.

Na tu pomisao, osetila se kao da joj se stomak izvrnuo napolje. Sta li ćemisliti o njoj, prvoj Kajrelijanki izvan Kuća koja će im se pridružiti? Unajgorem slučaju, mogli bi da se slože sa Fergunom, čarobnjakom koji je prošle godine pokušao da je spreči da stupi u Giidu. Verovao je da samoizdancima Kuća treba da bude dozvoljeno da nauče magiju. Zarobivši njenog prijatelja Serija, ucenio je Soneu kako bi pristala da sarađuje na ostvarenjunjegovog plana. A taj plan pokazao bi Gildi da Kajrelijancima nižih staležanedostaje moral i da im ne treba poveriti magiju.

Ali Fergunov zločin je otkriven, a on je poslat u udaljeno utvrđenje. Soneito nije baš izgledalo kao teška kazna za to što je pretio da će ubiti njenog prijatelja i nije mogla da se ne zapita da li će to odvratiti druge od sličnih pokušaja.

Nadala se da će neki od polaznika biti kao Roten, kojem to što je živela iradila u straćarniku nije smetalo. Možda će neki, iz drugih naroda koji su seškolovali u Gildi, takođe bolje prihvatiti devojku iz slraćara. Vindani su bili


12/448

druželjubiv narod; upoznala je u straćarniku nekoliko njih koji su doputovaliu Imardin kako bi radili u vinogradima i voćnjacima. Lanjani, kako je čula,nisu imali niže i više staleže. Živeli su u plemenima i rangirali muškarce ižene kroz iskušenja hrabrosti, lukavosti i mudrosti, mada nije znala gde bi u

takvom društvu bilo njcno mesto.Pogledavši u Rotena, setila se svega što je učinio za nju i osetila nalet privrženosti i zahvalnosti. Nekada bi bila užasnuta da od svih ljudi tolikozavisi baš od jednog čarobnjaka. Nekadaje mrzela Gildu i prvi put jenenamerno upotrebila moć, u besu hitnuvši kamen na jednog čarobnjaka. Azatim, dok su tragali za njom, bila je uverena da su nameravali da je ubiju,tako da se odvažila da potraži pomoć Lopova, koji su uvek debelonaplaćivali takve usluge.

Kako su joj moći sve više izmicale kontroli, čarobnjaci su ubedili Lopoveda je predaju njima na staranje. Roten je bio njen zarobljivač i njen učitelj.Dokazao joj je da čarobnjaci - pa, barem većina njih - nisu bili okrutna,samoživa čudovišta kakvima su ih stanovnici straćara smatrali.

Po jedan stražar stajao je sa obe strane otvorenih vrata Univerziteta. Njihovo prisustvo predstavljalo je formalnost koje su se pridržavali samokada je Gilda očekivala važne posetioce. Stražari se kruto nakloniše dok jeRoten uvodio Soneu u Ulaznu dvoranu.

Iako je već nekoliko puta pre ovoga videla dvoranu, još joj se divila.Hiljadu neverovatno tankih niti neke tvari nalik staklu uzdizalo se od tla, pridržavajući stepeništa koja su se graciozno uvijala ka višim spratovima.Tanane žilice od belog mermera protezale su se poput ogranaka puzaviceizmeđu rukohvata ograda i stepenica. Izgledale su previše tanke da biizdržale težinu čoveka, a verovatno bi i bile da nisu ojačane magijom.

Prošavši pored stepeništa, ušli su u kratki hodnik. S njegove druge stranenalazilo se grubo sivilo Dvorane Gilde, drevne gradevine zaštićene i

zatvorene u ogromnoj prostoriji poznatoj kao Velika dvorana. Nekoliko ljudistajalo je pred vratima Dvorane Gilde i Sonea oseti kako joj se usta sušekada ih je ugledala. Muškarci i žene se okrenuše da vide ko im to prilazi injihove oči zasjaše od radoznalosti kada su videli Rotena. Čarobnjaci međunjima kulturno klimnuše, a ostali se nakloniše.

Kada je ušla u Veliku dvoranu, Roten povede Soneu do jednog kraja malegomile. Soneaje primetila da su, uprkos letnjoj vrućini, svi osim čarobnjaka


13/448

bili obučeni u mnoge slojeve raskošne odeće. Žene su bile odevene u bogatookićene haljine, dok su muškarci nosili duge kapute čiji su rukavi biliukrašeni inkalima. Kada je pažljivije pogledala, zastao joj je dah. Sa svakimšavom bili su pričvršćeni komadići crvenog, zelenog ili plavog kamena. U

dugmiće dugih kaputa bili su ugrađeni krupni dragulji, lančići dragocenihmetala visili su sa vratova i zglobova, a drago kamenje je svetlucalo 1 narukavicama.

Osmotrivši dugi kaput jednog čoveka, pomislila je kako bi jednom profesionalnom lopovu bilo lako da ga liši dugmadi. U straćarniku su za testvari postojala mala zakrivljena sečiva. Sve što je bilo potrebno jeste„slučajni” sudar, izvinjenje i hitro povlačenje. Čovek verovatno ne bi nishvatio da je opljačkan sve dok ne bi stigao kući. A tek narukvica one žene...

Sonea odmahnu glavom. Kako mogu da se sprijateljim sa ovim ljudimakada je jedino o čemu mislim to kako bi bilo lako opljačkati ih? A ipak, nijemogla da se ne nasmeši. U džeparenju i obijanju je bila bolja od svih svojih prijatelja iz detinjstva, osim možda Serija, i, iako ju je tetka Džona ubedila uto da nije dobro krasti, Soneanije zaboravila nijedan od trikova tog zanata.

Prikupivši hrabrost, pogledala je u mlađe neznance i videla da je nekolikonjih brzo okrenulo glave na drugu stranu. Zabavljena ovime, zapitala se šta suočekivali da vide. Glupavu prosjakinju? Radnicu pogurenu i ogrubelu od

napora? Nakinđurenu kurvu?Pošto niko od njih nije želeo da sretne njen pogled, mogla je slobodno da

ih ispituje. Samo dve od porodica imale su tipičnu kajrelijansku crnu kosu i bledu kožu. Jedna od majki bila je obučena u zelenu odoru iscelitelja.Drugaje držala za ruku mršavu devojčicu koja je sneno gledala u blistavustaklenu tavanicu dvorane.

Još tri porodice su stajale zajedno, a njihova niska građa i crvenkastakosa bila je tipična za narod iz Elajna. Tiho su pričali između sebe, a

povremeno bi dvoranom odjeknuo i smeh.Par tamnoputih Lonmaraca čekao je u tišini. Teški zlatni talismani Mahga

religije visili su preko očeve ljubičaste alhemičarske odore, a glave su bileobrijane i ocu i sinu. Drugi par Lonmaraca stajao je na suprotnom krajugomile porodica koje su čekale. Sinovljeva koža je bila svetlije smeđa,ukazujući nato daje majka druge narodnosti. Otac jc takođe nosio odoru, alinjegova je bila crvena, ratnička, i nije nosio nikakav nakit niti talisman.


14/448

Jedina porodica Vindana šetala je ispred jednog hodnika. Tako im je otac bio raskošno odeven, pogledi koje je krišom upućivao ostalima pokazivali suda se oseća nelagodno u njihovom prisustvu. Njegov sin je bio stamenograđen, mladić čija je smeda koža imala neki slabašan žut odsjaj.

Kada mu je majka spustila ruku na rame, Sonea pomisli na tetka Džonu iteču Ranela i oseti poznato razočaranje. Iako su joj oni bili jedina porodica, budući da su je odgajili nakon što joj je majka umrla a otacje napustio, bilisupreviše zastrašeni Gildom da bi je ovde posećivali. Kada ih je zamolila dadođu na ceremoniju primanja, odbili su, rekavši da ne žele da ostave svog tek rođenog sina nekome drugom na brigu, a da ne bi bilo dolično da donesu bebu na jednu tako važnu ceremoniju.

Koraci odjeknuše hodnikom, a Sonea se okrenu i ugleda jošjednu trojku

veličanstveno obučenih Kajrelijanaca kako se pridružuje posetiocima. Dečak e nadmeno pogledao krug ljudi. Kako je njegov pogled preletao sobom, paoe na Rotena, a zatim prešao na Soneu.

Pogledao je Soneu pravo u oči i njegove usne se izviše u prijateljskomosmehu. Iznenađena, krenula je da mu uzvrati osmeh, ali kako je to učinila,njegov izraz postade prezriv.

Sonea je mogla samo da zbunjeno zuri u njega. Dečak jeomalovažavajuće odmahnuo rukom, ali ne toliko brzo da nije mogla da vidi

zadovoljni kez. Sonea suzi oči dok ga je posmatrala kako okreće pažnjudrugim gostima.

Izgledalo je da već poznaje drugog kajrelijanskog dečaka, i njih dvojica prijateljski namignuše jedan drugom. Devojke su počastili blistavimosmesima; iako je mršava kajrelijanska devojka na to reagovala saneskrivenim prezirom, zadržala je pogled na njemu dugo pošto se okrenuo nadrugu stranu. Ostatak Ijudi bio je pozdravljen učtivim klimanjem glave.

Glasan, metalni kliktaj prekinuo je društvene igre. Sve glave se upraviše

ka Dvorani Gilde. Usledila je duga, napeta tišina, a onda su vazduh ispuniliuzbuđeni šapati kada su velika vrata počela da se otvaraju. Kako se otvor širio, poznati zlatni sjaj dopre iz dvorane. Svetlo je poticalo od hiljadumalenih magičnih kugli koje su lebdele nekoliko stopa od tavanice. Prijatnimiris drveta i sredstva za glačanje proširi se kao da im želi dobrodošlicu.

Začuvši uzdahe, Sonea se okrenula i zatekla većinu ljudi kako zadivljeno posmatra dvoranu. Nasmešila se kada je shvatila da ostali polaznici, a i neki


15/448

od odraslih, nisu imali prilike da ranije vide Dvoranu Gilde. Unutra su ranije bili samo čarobnjaci i oni roditelji koji su već prisustvovali ceremoniji svojestarije dece. I ona.

Pribrala se kada se setila svoje prethodne posete, kada je visoki gospodar

doveo Serija u Dvoranu Gilde, okončavši Fergunovu vlast nad njom. ZaSerijaje, takođe, tog dana ispunjen i deo njegovog sna. Njen prijatelj obećaoe sebi da će najmanje jednom u životu posetiti sve velike građevine u gradu.

Činjenica da je bio ulični mangup niskog roda samo je ovaj san činila većimizazovom za njega.

Ali Seri više nije bio pustolovni dečak sa kojim se družila kada je biladete, ili nestašni mladić koji joj je pomogao da tako dugo izmiče Gildi. Svaki put kada bi ga videla, prilikom njegovih poseta Gildi ili njenih odlazaka u

straćarnik, izgledaojoj je sve starije i sve manje bezbrižno. Kada bi ga pitalašta sada radi u životu, ili da li još uvek radi za Lopove, suvo bi se nasmešio i promenio temu.

Međutim, izgledao je zadovoljno. A ako je zaista radio za Lopove, moždae bolje što nije znala čime se bavi.

Na vratima Dvorane Gilde pojavila se jedna prilika u odori. Sonea prepozna gospodara Olsena, upravnikovog pomoćnika. Podigao je ruku i pročistio grlo.

„Gilda vam svima želi dobrodošlicu”, kaza. „Ceremonija primanja ćesada početi. Molim upisnike na Univerzitet da stanu u red. Oni će prvi ući;roditelji će ući za njima i zauzeti mesta u nivou tla.”

Kako su drugi upisnici požurili napred, Sonea oseti kako joj nečija ruka blago dodiruje rame. Okrenuvši se, ugledala je Rotena.

„Ne brini. Uskoro će sve biti gotovo”, uveravao ju je.Ona se iscerila u znak odgovora. „Nisam zabrinuta, Rotene.”„Ha!” Nežno je gurnuo njeno rame. „Hajde, onda. Nemoj da dozvoliš da

te čekaju.”Ispred vrata se okupila mala gomila. Gospodar Osen stisnu usne.„Stanite u jedan red, molim vas.”Dok su upisnici ovo ispunjavali, gospodar Osen pogleda u Soneu. Kratki

osmeh je prešao preko njegovih usana a Soneu mu klimnu u odgovor. Stala jeiza poslednjeg dečaka u redu. Onda je tihi siktaj sa leve strane privukaonjenu pažnju.


16/448

„Barem ova zna gde joj je mesto”, promrmljao je glas. Sonea blagookrenu glavu i ugleda dve kajrelijanske žene koje su stajale u blizini.

„To je devojka iz straćara, zar ne?”„Da”, odgovori prva. „Rekla sam Bini da je se kloni. Ne želim da moja

mila devojčica pokupi od nje neke ružne navike - ili bolesti.”Odgovor druge žene postade nerazumljiv kako se Sonea pomerilaunapred. Pritisla je ruku na grudi i iznenadila se kada je otkrila koliko jojsrce ubrzano lupa. Navikni se na to, kazala je sebi, biće toga još. Opirući se porivu da sc osvrne i pogleda Rotena, ispravila je ramena i pošla za ostalimupisnicima niz dugačak prolaz na sredini dvorane.

Kada su prošli vrata, okružiše ih visoki zidovi Dvorane Gilde. Sedišta saobe strane nisu bila ni dopola puna, a opet su bili prisutni svi Čarobnjaci koji

su živeli u Gildi. Pogledavši nalevo, njen pogled se sretne sa hladnim pogledom starijeg čarobnjaka. Njegovo izborano lice bilo je namršteno, a pogled je presecao njen.

Oborivši pogled natrag u pod, Sonea oseti kako joj se lice zažaruje.Shvatila je da joj se ruke tresu. Zar će da dozvoli da ovako drhti samo zbog pogleda jednog starca? Potrudila se da joj izraz na licu odaje samo smirenosti pribranost i dozvolila pogledu da preleti preko redova lica...

... i umalo je posrnula kada joj je gotovo sva snaga nestala iz kolena.

Činilo joj se da svaki čarobnjak u dvorani gleda u nju. Teško progutavši pljuvačku, fiksirala je pogled na leđa dečaka ispred sebe.

Kako su upisnici stigli do kraja prolaza, Osen uputi prvog levo, a zatimdrugog desno i nastavi tako sve dok svi nisu stajali u jednoj liniji koja se protezala celom širinom dvorane. Našavši se u sredini ovog niza, Sonea jestajala licem u lice sa gospodarom Osenom. On je ćutke stajao, posmatrajućidešavanja iza nje. Čula je čangrljanje i zveckanje nakita i pretpostavila da seroditelji raspoređuju u redovima stolica koji su se nalazili iza njih. Kada je

dvoranom zavladala tišina, Osen se okrenuo i naklonio višim čarobnjacimakoji su sedeli na stepenastim redovima sedišta u prednjem delu DvoraneGilde.

„Predstavljam vam letnju grupu upisnika na Univerzitet.”


17/448

„Ovo je mnogo interesantnije sada kada je tamo neko koga poznajem”, primeti Danil dok je Roten zauzimao svoje sedište.

Roten se okrenu i pogleda svog prijatelja. „Ali prošle godine je tvoj

nećak bio među upisnicima.”Danil slegnu ramenima. „Jedva da sam ga i poznavao. Ali Soneu poznajem.”

Zadovoljan, Roten se okrenu da posmatra ceremoniju. Iako je Danilmogao da bude veoma šarmantan kada je to želeo, ipak nije lako sticao prijatelje. Ovo je bilo uglavnom zbog jednog incidenta koji se dogodionekoliko godina ranije, kada je Danil bio polaznik. Optužen za „neprilično”interesovanje za starijeg dečaka, Danil je morao da trpi razna nagađanja koja

su dolazila i od drugih polaznika, ali i od čarobnjaka. Bio je odbačen iismejan i Roten je verovao daje ovo razlog tome što Danil čak ni danas nijeimao poverenja u druge i što nije sticao prijatelje.

Roten je već godinama bio jedini Danilov bliski prijatelj. Kao učitelj,Roten je gledao na Danila kao na jednog od polaznika koji najviše obećava.Kada je video loše posledice koje su glasine i skandal imali po Danilovoučenje, odlučio je da uzme pokroviteljstvo nad njim. Uz malo ohrabrenja imnogo strpljenja, skrenuo je Danilove misli sa ogovaranja i osvetoljubivih

šala natrag ka magiji i znanju. Neki čarobnjaci su sumnjali da Roten može da „dovede Danila u red”.

Roten se osmehnu. Ne samo da je uspeo, već je Danil upravo imenovan zadrugog Gildinog ambasadora u Elajnu. Pogledavši Soneu, Roten se zapita dali će mu i ona jednog dana dati povoda da se oseća ovako zadovoljno.

Danil se nagnu napred. „Oni su obična deca u poređenju sa Soneom, zar ne?”

Pogledaši druge dečake i devojčice, Roten slegnu ramenima. „Ne znam

tačno koliko imaju godina, ali prosek za nove upisnike je petnaest. Ona imaskoro sedamnaest. Par godina ne čini veliku razliku ”

„Ja mislim da čini”, promrmlja Danil, „ali nadajmo se da će to biti njena prednost.”

Ispod njih, gospodar Osen je polako hodao duž vrste upisnika naUniverzitet, obznanjujući imena i titule, prema običaju domovine svakogdečaka ili devojčice.


18/448

„Alend iz porodice Genard.” Osen načini još dva koraka. „Kano iz porodice Temo od esnafa brodograditeljaJoš jedan korak. „Sonea.

Osen zastade, a onda nastavi dalje. Kadaje uzviknuo sledeće ime, Rotenoseti sažaljenje prema Sonei. Nedostatak velike titule ili imena kuće

zvanično je govorio da ona tu ne pripada. Međutim, ništa se nije mogloučiniti povodom toga.„Regin od porodice Vinar, kuće Paren” završi Osen kada je stigao do

poslednjeg dečaka.„Zar to nije Garelov nećak?” upita Danil.„Jeste.”„Čuo sam da su njegovi roditelji pitali da li može da se priključi zimskom

odeljenju, tri meseca nakon što su već krenuli sa obukom ”

„To je čudno. Zašto li su to učinili?”„Ne znam.” Danil slegnu. „Taj deo nisam saznao.”„Da li si ti to opet špijunirao?”„Ja ne špijuniram, Rotene. Ja slušam.”Roten odmahnu glavom. Možda je mogao da spreči Danila polaznika da

se ne upušta u osvetničke nestašluke, ali nije uspeo da obeshrabri Danilačarobnjaka da ne sakuplja ogovaranja. „Ne znam šta ću da radim kadabudešotišao. Ko će me obaveštavati o svim malim intrigama u Gildi?”

„Pa, prosto ćeš morati i sam da obraćaš malo više pažnje”, odgovoriDanil.

„Pitam se da li te viši čarobnjaci šalju odavde da bi te sprečili da previše'slušaš'.”

Danil se nasmeši. „Ah, ali kažu da je najbolji način da se sazna šta sedogađa u Kajreliji to da se provede nekoliko dana slušajući govorkanja uElajnu.”

Odjeci koraka odvukoše im pažnju natrag prema dvorani. Upravnik

Univerziteta, Džerik, ustao je sa svog sedišta među višim čarobnjacima isada se spuštao do pročelja. Zaustavio se na sredini dvorane i preleteo pogledom preko niza upisnika dok mu je izraz lica nosio uobičajenumrzovolju i negodovanje.

„Danas svako od vas čini prvi korak ka tome da postane čarobnjak GildeKajrelije”, počeo je strogim glasom. „Budući da ste polaznici, od vas će sezahtevati da poštujete pravila Univerziteta. Sporazumom koji obuhvata


19/448

Savezničke zemlje, ova pravila su odobrili svi vladari i od svih čarobnjaka seočekuje da ih sprovode. Čak i ako ne diplomirate, ipak ste obavezani njima.”Zastao je, odlučno posmatrajući upisnike. „Da biste pristupili Gildi, morateda položite zavet, a taj zavet se sastoji iz četiri dela.

„Prvo morate da se zakunete da nikada nećete nauditi drugom čoveku iliženi, osim ako to nije u odbrani Savezničkih zemalja. Ovo uključuje ljudesvih staleža, funkcija, kriminalnog položaja i godina. Sve osvete, bilo lično ili politički motivisane, danas se ovde završavaju.

„Drugo, morate se zakleti da ćete poštovati pravila Gilde. Ako već neznate ova pravila, neka vam bude prvi zadatak da ih naučite. Neznanje nijeizgovor.

„Treće, morate se zakleti da ćete slušati naredenja svih čarobnjaka osim u

slučaju kada ona krse zakon. To znači da gledamo na ovo sa poneštofleksibilnosti. Niste obavezni da uradite nešto za šta osećate da je moralno pogrešno ili je u suprotnosti sa vašom religijom ili tradicijom. Ali ne smeteuzimati za pravo da sami odlučujete kako i kada treba da bude fleksibilno. Utakvim okolnostima, treba da dođete sa vašim problemom do mene, pa će bitirazrešen na odgovarajući način.

„I poslednje, morate se zakleti da nikada nećete koristiti magiju osim akovam to ne naloži Čarobnjak. Ovo je zbog vaše zaštite. Nikada ne

upotrebljavajte magiju bez nadzora, osim ako vam učitelji ili pokrovitelj neda dozvolu.”

Džerik zastade, a tišina koja je usledila bila je lišena uobičajenogmeškoljenja i šuštanja. Njegove izražajne obrve se podigoše a on ispraviramena.

„Kako tradicija nalaže, Gildin čarobnjak može zatražiti pokroviteljstvonad polaznikom, da upravlja njegovom ili njenom obukom na Univerzitetu.”Okrenuo se ka sedištima iza sebe. „Visoki gospodaru Akarine, da li želite da

zatražite pokroviteljstvo nad nekim od ovih upisnika?”„Ne želim”, progovori hladni, mračni glas.Dok je Džerik postavljao isto pitanje ostalim višim čarobnjacima, Roten

pogleda crno odevenog vođu Gilde. Kao i većina Kajrelijanaca, Akarin je biovisok i vitak, a njegovo koščato lice bilo još izraženije dugom kosom,starinski uvezanom na potiljku.

Kao i uvek, Akarinov izraz dok je posmatrao zbivanja bio je zamišljen.


20/448

Nikada nije pokazao nikakvo interesovanje za upravljanje obukom nekog od polaznika i većina porodica je već odustala od nade da će njihov sin moždazadobiti zaštitu vođe Gilde.

Iako mlad za visokog gospodara, Akarinovo prisustvo je izazivalo

poštovanje čak i kod najkonzervativnijih i najuticajnijih čarobnjaka.Imao je veštinu, znanje i inteligenciju, ali to zbog čega je zaslužiostrahopoštovanje ostalih bila je njegova magijska snaga. Znalo se da sunjegove moći toliko velike da su neki procenjivali da bi bio jači od ostatkaGilde zajedno.

Ali zahvaljujući Sonei, Roten je bio jedan od dvojice čarobnjaka koji suznali pravi uzrok neizmerne snage visokog gospodara.

Pre nego što su je Lopovi predali, Sonea i njen lopovski prijatelj, Seri,

istraživali su Gildu kasno jedne večeri. Došli su u nadi da će posmatrajućičarobnjake kako koriste magiju ona možda naučiti da kontroliše svoje moći.Umesto toga, prisustvovala je izvođenju čudnog rituala od strane visokoggospodara. Nije razumela šta je videla sve dok upravnik Lorlen nije čitaoistinu iz nje da bi dokazao Fergunove zločine tokom saslušanja povodom pokroviteljstva. Tom prilikom je video njeno sećanje na to veče i prepoznaoritual.

Visoki gospodar Akarin, vođa Gilde, koristio je crnu magiju.

Obični čarobnjaci nisu ništa znali o crnoj magiji, osim činjenice dajezabranjena. Viši čarobnjaci su znali o njoj dovoljno da je prepo-/naju. Bio jezločin čak i samo znati kako da se koristi crna magija. Preko Soneinograzgovora sa Lorlenom, sada je i Roten znao da crna magija omogućuječarobnjaku da se ojača crpeći moć iz drugih. Ako bi sva moć bila isisana,žrtva bi umrla.

Roten nije mogao ni da pretpostavi kako se Lorlen osetio kada je otkrioda je njegov najbliži prijatelj ne samo naučio kako se koristi crna magija već

e i koristi. Mora da je to za njega bio veliki udarac. A opet, Lorlen je shvatioda ne može da razotkrije Akarina a da ne ugrozi Gildu i grad. Ako bi Akarinodabrao da se bori, lako bi mogao da pobedi i sa svakim ubistvom koje bi počinio postajao bi moćniji. Tako da Lorlen, Sonea i Roten za sada moraju dadrže ovo saznanje u tajnosti. Koliko li je teško Lorlenu da glumi prijateljstvokada zna za štaje Akarin sve sposoban, zapitao se Roten.

Uprkos tome što je sve ovo znala, Sonea je pristala da stupi u Gildu. Ovo


21/448

e isprva zapanjilo Rotena, ali onda mu je istakla da bi sa blokiranim moćima- kako je zakon nalagao da se postupi sa čarobnjacima koji neće da stupe uGildu - bila privlačan izvor moći za visokog gospodara. Jaka u magiji, ali unemogućnosti da je iskoristi da bi se odbranila. Roten se stresao. U Gildi bi

barem bilo primećeno ako bi umrla pod čudnim okolnostima.Uprkos svemu, bilo je hrabro doneti tu odluku, znajući šta se nalazi usrcu Gilde. Osmotrivši je kako stoji među sinovima i kćerima nekih odnajbogatijih kuća Savezničkih zemalja, osetio je i ponos i ljubav. Tokom poslednjih šest meseci je počeo da misli o njoj više kao o ćerki nego učenici.

„Da li neko od čarobnjaka želi da zatraži pokroviteljstvo nad nekim odovih upisnika?”

Roten poskoči kada je shvatio da je došao red na njega da se oglasi.

Zaustio je, ali pre nego što je bilo šta uspeo da kaže, jedan drugi glasizgovori ritualne reči.„Ja sam odabrao, upravniče.”Glas je dopreo s druge strane dvorane. Svi upisnici su se okrenuli da vide

ko je to ustao sa svog sedišta.„Gospodaru Jarine”, Džerik prihvati njegov zahtev. „Nad kojim

upisnikom želite da zatražite pokroviteljstvo?”„Genilom, od porodice Randa i kuće Sarila i velikog klana Alaraja.”

Iz redova čarobnjaka se začu tihi žagor. Pogledavši tamo, Roten videdečakovog oca, gospodara Tajka kako sedi na ivici svoje stolice.

Džerik je sačekao da glasovi utihnu, a onda okrenuo glavu ka Rotenuiščekujući da se ovaj oglasi.

„Da li još neko od čarobnjaka želi da zatraži pokroviteljstvo nad nekimod ovih upisnika?”

Roten ustade. „Ja sam odabrao, upravniče ”Sonea pogleda u njega stiskajući usne da se ne bi nasmejala. „Gospodaru

Rotene”, odgovori Džerik, „nad kojim upisnikom želite da zatražite pokroviteljstvo?”

„Želim da zatražim pokroviteljstvo nad Soneom.” Nikakav mrmor nije ispratio njegov izbor, a Džerik samo klimnu u znak

prihvatanja. Roten se vrati na svoje sedište.„To je bilo to”, prošaputa Danil. „Tvoja poslednja prilika je otišla. Više

nema izviačenja iz ovoga. Sledećih pet godina ima da te vrti oko prsta.”


22/448

„Pst”, odgovori Roten.„Da li još neko od čarobnjaka želi da zatraži pokroviteljstvo nad nekim

od ovih upisnika?” ponovi Džerik.„Ja sam odabrao, upravniče.”

Glas je došao levo od Rotena i bio je praćen škripom stolica kako su seljudi okretali ili naginjali na svojim mestima. Dvorana je odjeknula oduzbuđenog brbljanja kako je gospodar Garel ustao.

„Gospodaru Garele”, u Džerikovom glasu se moglo osetiti iznenadenje,„nad kojim upisnikom želite da zatražite pokroviteljstvo?” „Reginom od porodice Vinar i kuće Paren.”

Brbljanje se pretvori u kolektivni uzdah razumevanja. Pogledavši ka vrsti,Roten vide da se dečak na njenom kraju široko osmehuje. Glasovi i škripanje

stolica nastavili su se još nekoliko minuta dok Džerik nije podigao ruke pozivajući na tišinu.„Pripazio bih na ta dva polaznika i njihove pokrovitelje”, promrmlja

Danil. „Obično niko ne odabira polaznika u toku prve godine. Verovatno točine samo da bi sprečili Soneu da ima povlašćeniji položaj nego ostatak njenih školskih drugova.”

„Ili sam započeo novi trend”, glasno pomisli Roten. „I Garel je možda većvideo potencijal u svom nećaku. To bi objasnilo zašto je Reginova porodica

želela da ranije krene sa obukom.”„Da li ima još zahteva za pokroviteljstvo?” viknu Džerik. Usledila je

tišina i on spusti ruke. „Molim sve čarobnjake koji nameravaju da zatraže pokroviteljstvo da dođu napred.”

Roten je ustao i prošao do kraja reda, a zatim se spustio niz stepenice,Pridruživši se gospodaru Garelu i gospodaru Jarinu, čekao je poredupravnika Džerika dok je mladi polaznik, sav zarumeneo od uzbuđenja što jedobio ulogu u ceremoniji, prišao noseći gomilu smeđe-crvene tkanine. Svaki

čarobnjak je odabrao jedan zamotuljak.„Molim Genila da istupi napred”, naredi Džerik.Jedan od Lonmaraca im žurno priđe i pokloni se. Oči su mu bile širom

otvorene kada je stao pred Džerika, a glas muje drhtao dok je izgovarao polaznički zavet. Gospodar Jarin predade dečaku njegovu odoru, a zatim pokrovitelj i polaznik stadoše u stranu kada se gospodar Džerik opet okrenuoka upisnicima.


23/448

„Molim Soneu da istupi napred.”Ukočeno je prišla Džeriku. Iako joj je lice bilo bleđo, graciozno se

naklonila i jasnim, nepokolebljivim glasom izgovorila reči zakletve. Roten joje zatim prišao i predao odoru.

„Ovime uzimam pokroviteljstvo nad tobom, Sonea. Dok ne diplomiraš naUniverzitetu, tvoje učenje je moja briga i zadatak.”„Slušaću vas, gospodaru Rotene.”„Neka oboje imate koristi od ovog spoja”, dovrši Džerik.Kako su se pomerili da stanu pored gospodara Jarina i Genila, Džerik

prozva još uvek nasmejanog dečaka sa kraja vrste.„Molim Regina da istupi napred.”Dečak samopouzdano priđe Džeriku, ali njegov naklon je bio plitak i

užurban. Dok su ritualne fraze bile ponavljane, Roten pogleda Soneu, pitajućise šta li ona misli. Sada je bila član Gilde, a to nije bila mala stvar.Osmotrila je dečaka sa svoje desne strane i Rotenje pogledao gde i ona.

Genil je stajao potpuno pravih leđa i rumenog lica. Samo što ne pukne oonosa, pomisli Roten. Imati pokrovitelja, naročito u ovom trenutku, značiloe da je upisnik bio izuzetno nadaren.

Medutim, malo njih bi poverovalo da je ovo slučaj sa Soneom. Sumnjaoe u to da većina čarobnjaka smatra da je odabrao da bude njen pokrovitelj

samo da bi ih podsetio da je imao ključnu uiogu u njenom pronalaženju. Ne bi mu poverovali kada bi im ispričao o njenoj snazi i talentu. Ali saznaće većoni i to saznanje mu je pružilo bar malo zadovoljstva.

Nakon što su Regin i gospodar Garel izgovorili ritualne reči, stali su saRoteneove leve strane. Dečak je neprestano bacao pogled na Soneu, sa proračunavajućim izrazom. Ona ga ili nije primetila, ili ga je ignorisala.Umesto toga, pažljivo je posmatrala Džerika dok je prozivao ostale upisnikeda ponove reči zaveta. Kako bi koji primio odoru, stao bi u red pored

pokrovitelja i njihovih polaznika.Kada je poslednji od upisnika stao na kraj vrste, gospodar Džerik se

okrenu i sve ih osmotri.„Sada ste polaznici čarobnjačke gilde”, obznanio im je. „Neka vam

predstojeće godine svima donesu napredak.”Kao jedan, polaznici se nakloniše. Gospodar Džerik klimnu i ode u

stranu.


24/448

„Pridružujem se dobrođošlici novim polaznicima i želim im svima mnogogodina uspeha.” Sonea se trgnu kada je iza nje odjeknuo Lorlenov glas.„Proglašavam ceremoniju primanja završenom.”

Dvorana Gilde poče da odjekuje od glasova. Redovi muškaraca i žena u

odorama pokrenuli su se kao da ih je zahvatio jak vetar. Ustali su i počeli dasilaze do poda, ispunjavajući dvoranu batom koraka. Kada su polaznicishvatili da je gotovo sa formalnostima, razišli su se na sve strane. Neki su pojurili svojim roditeljima, drugi su ispitivali zavežljaje u svojim rukama, ilisu zverali unaokolo posmatrajući iznenadna dešavanja oko sebe. Na krajuDvorane Gilde, velika vrata počeše polako da se otvaraju.

Sonea se okrenu i pogleđa Rotena. „Znači, to bi bilo to. Sada sam polaznica.”

On se osmehnu. „Drago ti je štoje gotovo?”Slegnula je ramenima. „Stekla sam utisak da je tek počelo.” Pogled joj prelete preko njegovog ramena. „Evo je tvoja senka.”

Roten se okrenu i ugleda Danila kalco ide ka njima.„Dobro došla u Gildu, Sonea.”„Hvala vam, ambasadore Danile”, odgovori Sonea klanjajući se.Danil se nasmeja. „Još nisam, još nisam.”Osetivši pridošlicu pored sebe, Roten se okrenu i zateče upravnika

Univerziteta.„Gospodaru Rotene”, kaza Džerik, umorno se osmehnuvši Sonei kada mu

se poklonila.„Da?” odgovori Roten.„Da li će se Sonea preseliti u Polaznički dom? Sve do sada mi nije palo

na pamet da vas to pitam.”Roten odmahnu glavom. „Ostaće sa mnom. U mom stanu ima dovoljno

prostora za nju.”

Džerik podiže obrve. „Razumem. Reći ću gospodaru Ahrindu. Izviniteme.”

Roten je posmatrao starca kako prilazi čarobnjaku upalih obraza. Dok mue Džerik nešto govorio, Gospodar Ahrind se namrštio, pogledavši u Soneu.

„Šta sada?” upita Sonea.Roten klimnu ka zavežljaju u njenim rukama.„Videćemo da li ti ta odora odgovara.” Pogledao je u Danila. „I mislim da


25/448

bi trebalo da upriličimo malo slavlje. Dolaziš li?”Danil se osmehnu. „Nipošto to ne bih propustio.”


26/448

DRUGO POGLAVLJE

PRVI DAN

Danil je osetio toplinu sunca na svojim leđima dok je prilazio kočiji.Upotrebio je malo magije da podigne prvi od svojih kovčega na krov. Kada jei drugi smestio pored prvog, uzdahnuo je i zavrteo glavom.

„Siguran sam da ću zažaliti što sam poneo toliko stvari”, promrmljao je.„A opet ne mogu da prestanem da mislim o stvarima koje bih voleo da samspakovao.”

„Siguran sam da ćeš u Kpiji moći da kupiš sve što ti treba”, kaza muRoten. „Lorlen ti je dao prilično izdašnu svotu.”

„Da, to je bilo prijatno iznenađenje” Danil se isceri. „Možda si u pravuoko pravih razloga zbog kojih me šalje odavde ”

Roten podiže obrve. „Trebalo bi da zna da nije dovoljno samo da te

pošalje van zemlje da bi te držao podalje od nevolja. ”„Ah, ali meni će nedostajati da ti rešavam probleme, prijatelju.” Kako je

vozar otvorio vrata kočije, Danil se okrenu i pogleda u starijeg čarobnjaka.„Dolaziš li do marine?”

Roten odmahnu glavom. „Časovi počinju za manje od sata.”„I tebi i Sonei.” Danil klimnu glavom. „Onda je to to: vreme da se

oprostimo”Svečano su za trenutak gledali jedan drugog, a onda je Roten zgrabio

Danila za rame i nasmešio se. „Čuvaj se. Pokušaj da ne padneš u more.”Danil se zakikota i uzvrati stisak. „Čuvaj se, stari prijatelju. Ne dopusti

da te ta nova polaznica iznuri. Vratiću se za otprilike godinu dana da proverim kako napredujete.”

„Stari prijatelj, odista!” Roten gurnu Danila ka kočiji. Nakon što se popeou nju, Danil se okrenu i ugleda zamišljeni izraz na licu svog prijatelja.


27/448

„Nikada nisam pomislio da ću te videti kako ovako veličanstveno bežiš,Danile. Izgledao si zadovoljan ovde, a od kada si diplomirao, retko kada sikročio izvan kapija”

Danil slegnu ramenima. „Verovatno sam čekao pravi razlog.” Roten načini

nepristojan zvuk. „Lažovčino. Samo si lenj. Nadam se da prvi ambasador ovozna, inače ga čeka gadno iznenađenje.” „Uskoro će otkriti”, Danil se iskezi.„Siguran sam da hoće”, Roten se nasmeši i odmaknu se od kočije.

„Polazio onda već jednom.”Danil klimnu. „Zbogom.” Lupnuo je u krov kočije. Ona se cimnu i

pokrenu, odvodeći ga. Prebacivši se na drugu stranu sedišta, Danil povučezastor koji je pokrivao prozor, i pre nego što je kočija opet skrenula da bi prošla kroz kapiju Gilde, ugledao je Rotena kako još uvek gleda za njim.

Zavalio se u tapacirano sedište i uzdahnuo. Iako mu je bilo drago što jekonačno odlazio, znao je da će mu nedostajati prijatelji i poznato okruženje.Roten je imao Soneu i stari par, Jaldina i Ezril, kao društvo, a Danil će imatisamo neznance.

Iako se radovao ovom novom nameštenju, bio je pomalo uplašendužnostima i odgovornostima koje je preuzimao. Međutim, od potere zaSoneom, tokom koje je pronašao i pregovarao sa jednim od Lopova, lagodniživot u Gildi, uglavnom osamljen i ispunjen proučavanjima, postajao mu je

sve dosadniji. Nije shvatio koliko mu je bilo dosadno, sve dok mu Roten nije rekao da

ga razmatraju za ulogu drugog ambasadora. Kada je bio pozvan uupravnikovu kancelariju, mogao je da izdeklamuje položaj svakog muškarca ižene na dvoru Elajna i, na Lorlenovo iznenađenje, takođe i brojneskandalozne priče.

Usred Unutrašnjeg kruga, kočija je skrenula na put koji je kružio okozidina palate. Iz tog ugla nije mogao da vidi ništa od palate, tako da se Danil

premestio na drugu stranu sedišta da bi se divio izuzetno ukrašenimdomovima bogatih i moćnih. Na jednom uglu se gradila nova vila. Setio sestare trošne gradevine koja je tu ranije stajala, zaostavštine doba u kojem jošnije pronađena čarobnjačka arhitektura. Korišćenje magije sa kamenom imetalom je omogućilo čarobnjacima da izgrade fantastične građevine koje su prkosile ograničenjima običnog graditeljstva. Pre nego što je kočija prošladalje, pored delimično izgrađenog doma Danil ugleda dva čarobnjaka od


28/448

kojih je jedan držao veliki plan.Kočija je ponovo skrenula i prošla pored još velelepnih kuća, a zatim

usporila i kroz Unutrašnju kapiju dospela u Zapadnu četvrt. Stražari jedva dasuje i udostojili pogleda dok je prolazila pored njih, primetivši jedino simbol

Gilde koji je bio oslikan na vozilu. Put se nastavio kroz Zapadnu četvrt,izmedu velikih i divnih kuća prostijih od onih iz Unutrašnjeg kruga. Većina je pripađala trgovcima i zanatlijama kojima je ovaj deo grada odgovarao zbog blizine marine i tržnice.

Kako je kočija prošla kroz Zapadnu kapiju, ušla je u lavirint dućana itezgi. Ljudi svih nacionalnosti ispunjavali su puteve sa obe strane. Vlasnicidućana su oglašavali svoju robu i cene, nadjačavajući neprekidnu bukuglasova, zvižduka, zvona i životinjskih zovova. Iako je drum još uvek bio

širok, prodavci, mušterije, ulični zabavljači i prosjaci ispunjavali su obenjegove strane, ostavljajući jedva dovoljno mesta da se kočije mimoiđu.Vazduh je bio zasićen zbrkom različitih mirisa. Povetarac, slatkast od

mirisa gnjilog voća, bio je praćen zadahom trulog povrća. Drvenasti miris prostirki od rogozine je bio nadvladan oporim, gušećim smradom nečeganezdravog dok su dva muškarca pronosila bačvu uljaste plave tečnosti poredkočije. Konačno, slani miris mora i blagi, oštri miris rečnog blata dopre doDanila i on oseti kako srce počinje da mu lupa jače. Kočija skrenu za ugao i

pred njima se pojavi marina.Šuma jarbola i užadi se prostirala pred njim, sekući nebo na plave trake.

Sa obe strane puta žurno je proticala beskonačna reka ljudi. Mišićavi nosači imornari su na leđima nosili kutije, korpe i vreće. Kola svih veličina, sasvakakvim zaprežnim životinjama tandrkala su pored njih. Povike prodavacasu zamenili glasna naređenja i mukanje i meketanje stoke.

Kočija je ipak prolazila dalje, vodeći ga pored sve većih i većih piovila,dok nije dospeo do niza izdržljivih trgovačkih brodova privezanih za dugačak

dok. Tada je usporila i zaustavila se, zaljuljavši se na oprugama.Vrata se otvoriše i kočijaš se sa poštovanjem pokloni.„Stigli smo, gospodaru.”Danil skliznu sa seđišta i izađe. Tamnoputi, sedokosi čovek, lica i golih

ruku veoma preplanulih, stajao je u blizini. Iza njega se nalazilo nekolikokrupnih mladića.

„Vi ste gospodar Danil?” upita čovek kruto se naklonivši.


29/448

„Da. A vi ste...?”„Nadzornik luke”, reče, a zatim klimnu ka kočiji.„Vaše?”Danil je pretpostavio da misli na kovčege. „Da.”

„Spustićemo ih.”„Neka, poštedeću vas muka.” Danil se okrenu i usmeri svoju voIju. Kakoe svaki od kovčega polako dolebdeo sa krova kočije, po dva tnladića bi

prišla i prihvatila ih, očevidno naviknuti na upotrebu magije u slične svrhe.Zaputili su se niz dok, a ostatak ljudi pođe za njima.

„Sesti brod odavde, govspodaru”, reče nadzornik luke dok je kočijaodlazila.

Danil klimnu. „Hvala vam.”

Kada je stupio na dok, njegovi koraci počeše da šuplje odjekuju podrvenim daskama. Pogledavši dole, kroz pukotine između delova drvetanazreo je vodu. Pratio je nosače dok su obilazili velike gomile kutija koje su bile utovarivane u jedan od brodova, a onda i oko gomile nečega što je ličilona dobro uvijene tepihe koji su čekali pored sledećeg. Ljudi su se nalazilisvuda: jurili su niz i uz daske sa teretima na ramenima, opruženi na palubamaigrajući pločice, ili šetajući se po brodu i uzvikujući naređenja.

Iznad buke, Danil primeti finije zvuke marine: stalnu škripu drveta i užadi

i vodu koja zapljuskuje trupove brodova i dok. Primetio je sitne detalje:ukrase na katarkama i jedrima, nazive, pažljivo naslikane na trupovima ikabinama, i vodu koja se izliva iz rupe na boku broda. Namrštio se na ovaj poslednji detalj. Voda bi trebalo da ostane izvan broda, zar ne?

Kada je stigao do šestog broda, nosači pređoše do njega preko uzanedaske. Podigavši pogled, Danil ugleda dva čoveka kako ga posmatraju sa broda. Pažljivo je kročio na đasku, a onda nastavio sigurnije kada je otkrioda je, uprkos tome što se drvo ugibalo, dovoljno čvrsta. Kada je stupio na

palubu, dva muškarca ga pozdraviše naklonima. Neverovatno su ličili jedan na drugog. Njihova smeđa koža i mali rast su

bili tipične vindanske karakteristike. Obojica su nosila izdržljivu bezbojnuodeću. Medutim, jedan je stajao uspravnije od drugog i onje bio taj koji je progovorio.

„Dobro došao na Finda, gospodaru. Ja sam kapetan Namo.” „Hvala ti,kapetane. Ja sam gospodar Danil ”


30/448

Kapetan mahnu ka kovčezima, koji su zajedno sa nosačima bili na palubinekoliko koraka dalje. „Nema mesta za sanduke u tvojoj sobi, gospodaru.Stavićemo u skladište. Ako ti nešto iz njih zatreba, pitaj mog brata, Janoa.”

Danil klimnu. „U redu. Želim samo da uzmem jednu stvar iz njih pre nego

što ih odnesete ”Kapetan klimnu. „Jano ti pokaže sobu. Idemo uskoro.”Dok je kapetan odlazio, Danil dodirnu poklopac manjeg kovčega. Brava

škljocnu. Izvadio je kožnu torbu sa putnim potrepštinama. Zatvorivši poklopac, pogledao je nosače.

„To je sve što mi treba - nadam se. ”Pognuli su se i odneli kovčege. Danil se okrenuo i iščekujući pogledao

Janoa. Čovek klimnu i pokaza mu da ga prati.

Prošavši kroz uzana vrata, kratkim stepeništem su se spustili u široku prostoriju. Tavanica je bila toliko niska da je čak i Jano morao da se sagneda bi izbegao grede. Grubo izatkani Čaršavi su visili sa kuka na tavanici.Ovo su, pretpostavio je, viseći kreveti o kojima je čuo iz priča putnika.

Jano ga uvede u uzani hodnik i, nakon što se popeo uz par stepenika,otvori vrata. Danil je sa nevericom piljio u malenu sobu. Niski krevet jeispunjavao celu njenu unutrašnjost. Mali kredenac je bio ugrađen sa jednestrane, a sa druge su se nalazila uredno savijena, kvalitetna ćebad od reber-

vune.„Malo, jai?”Danil pogleda u Janoa i zateknu ga kako se ceri. Kiselo se nasmešio,

znajući da mora da je njegovo razočarenje bilo očigledno.„Da”, složi se Danil. „Malo.”„Kapetanova soba je dva puta veća. Kada imamo veliki brod, mi

napravimo i veliku sobu, jai?”Danil klimnu. „Zvuči pošteno.” Spustio je torbu na krevet i okrenuo se

tako da može da sedne, nogu ispruženih u hodnik. „Ovo je sve što mi je potrebno.”

Jano lupnu vrata sa druge strane hodnika. „Moja soba. Pravimo jedandrugom društvo, jai? Ti pevaš?”

Pre nego što je Danil mogao da smisli ođgovor, negde iznad njih seoglasilo zvono i Jano podiže pogled. „Moram idem. Polazimo sada.”Okrenuo se, a onda zastao. „Ti ostaneš ovde. Ne smetaš” Ne sačekavši


31/448

odgovor, on žurno ode.Danil pogleda po malenoj sobi koja će biti njegova sledeće dve nedelje i

zakikota se. Sada je razumeo zašto čarobnjaci toliko mrze putovanje morem.

Zastavši na vratima učionice, Sonea oseti kako joj se srce steže.Rano je otišla iz Rotenovih soba, nadajući se da će stići do učionice pre

drugih polaznika tako da će imati vremena da uspostavi kontrolu nadkomešanjem u stomaku pre nego što ih upozna. Ali nekoliko sedišta je već bilo zauzeto. Dok je oklevala, lica se okrenuše ka njoj i stomak joj se stegnuu čvor. Brzo je pogledala u čarobnjaka koji je sedeo u prednjem delu

učionice.Bio je mlađi nego što je očekivala, verovatno još u dvadesetim. Oštar nos

e davao njegovom licu ohol izraz. Kada se poklonila, pogledao je u nju, pogleda upravljenog na njeno lice, spuštajući ga do njenih novih čizmi, a onda podižući ga ponovo do lica. Zadovoljan, pogledao je u komad papira ištiklirao nešto na listi koja se na njemu nalazila.

„Odaberi mesto, Sonea”, rekaoje otpuštajući je.U prostoriji se nalazilo dvanaest savršeno poravnatih stolica i stolova.

Šest polaznika uspravnih na sedištima, posmatralo ju je dok je razmišljala orasporedu.

Nemoj da sedneš predaleko od drugih polaznika, rekla je sebi. Ne želiš da pomisle da si nedruželjubiva - ili da ih se plašiš.

U središtu sobe je ostalo nekoliko praznih sedišta, ali joj se nije sviđelani ideja da sedi u sredini. Jedna stolica uz suprotni ziđ, dodirujnći se sa tri polaznika u prednjem redu, nije bila zauzeta. Ta će poslužiti.

Bila je svesna pogleda koji su je pratili dok je sedala na stolicu. Kada se

smestila, primorala je sebe da ih pogleda.Polaznike je odmah počelo da zanima nešto drugo. Sonea odahnu od

olakšanja. Očekivala je više podsmeha. Možda će dečak koga je juče srela -Regin - da bude otvoreno neprijateljski nastrojen.

Jedan po jedan i ostali polaznici se pojaviše na vratima učinice, poklonišese učitelju i sedoše.


32/448

Stidljiva kajrelijanska devojka žurno je sela na prvu stolicu do koje jedošla. Jedan drugi je gotovo zaboravio da se pokloni učitelju, a onda jesaplevši se, pohrlio do sedišta ispred Sonee. Nije je ni video sve dok nijestigao do stolice, a onda je užasnuto pogledao pre nego što je nevoljno seo.

Poslednji polaznik koji je stigao bio je onaj neprijatni dečak, Regin. Nadmoćnim pogledom je preleteo preko prostorije, a onda se namernosmestio u sredinu grupe.

Oglasio se udaljeni gong i čarobnjak ustade iz stolice. Nekoliko poiaznika se, uključujući i Soneu, naglo trgnulo na njegov pokret. Međutim, pre nego što je učitelj mogao da progovori, u dovratku se pojavilo poznatolice.

„Da li su svi ovde, gospodaru Elbene?”

„Jesu, upravniče Džerik”, odgovori učitelj.Upravnik Univerziteta zadenu palčeve za smedi pojas oko struka iosmotri odeljenje.

„Dobro došli”, reče glasom koji je više odražavao strogoću negodobrodošlicu, „ i čestitam vam. Ne nudim vam čestitke zato što je svako odvas imao tu dobru sreću da se rodi sa retkom sposobnošću da koristi magiju,na kojoj bi vam mnogi pozavideli. Nudim vam ih zato što je svako od vas primljen na Univerzitet Carobnjačke gilde. Neki od vas su došli iz dalekih

zemalja i još mnogo godina se neće vratiti svojim domovima. Neki od vasmožda odluče da ovde provedu veći deo svojih života. Međutim, svi ostajeteovde sledećih pet godina.

„Zašto? Da bi ste postali čarobnjaci. Šta je onda to čarobnjak?” Mrko senasmešio. „Postoje mnoge stvari koje čine čarobnjaka. Neke već posedujete,neke ćete tek razviti, a neke ćete naučiti. Neke su važnije od ostalih.”

Stao je i preleteo pogledom po odeljenju.„Koje je najvažnije svojstvo čarobnjaka?”

Krajičkom oka Sonea je videla kako se nekoliko polaznika uspravlja nasvojim mestima. Džerik je zaobišao katedru i došao u njenu polovinuučionice. Pogledao je dečaka koji je sedeo ispred nje.

„Valone?”Sonea je videla kako je dečak pogrbio leđa, kao da želi da se zavuČe

ispod klupe.„K-koliko dobro nešto čini, gospodaru.” Dečakov slabašan glas je bio


33/448

edva čujan. „Koliko je vežbao.”„Ne.” Džerik se okrenuo u mestu i zaputio u drugu polovinu učionice.

Uperio je svoj hladan pogled u jednog od nervoznih dečaka.„Genile?”

„Snaga, gospodaru”, odgovori dečak.„Svakako da ne!” lanu upravnik Univerziteta. Koraknuo je napred, zašaomeđu redove polaznika i zaustavio se ispred plašljive kajrelijanskedevojčice.

„Bina?”Devojčica umilno trepnu, a onda podignu glavu i zagleda se u čarobnjaka.

Njegov pogled se sudari sa njenim i ona hitro pognu glavu.„Uh...” Zastala je, a zatim se iznenada ozarila. „Dobrota, gospodaru.

Kako on ili ona koriste magiju.”„Ne.” Njegov glas je bio nežniji. „Iako je to veoma važna osobina kojuočekujemo da imaju svi naši Čarobnjaci.”

Džerik je nastavio niz prolaz. Sonea je okrenula glavu da bi ga videla, ali primetila je da ostali polaznici ukrućeno gledaju u prednji deo učionice.Osećajući se nelagodno, pratila je njihov primer, slušajući čarobnjakovekorake dok joj se primicao.

„Elajk?”

„Talenat, gospodaru?” Dečakov lonmarski naglasak je bio izrazit.„Ne”Koraci su se primicali. Sonea je osetila trnce na vrhu kičme. Šta bi ona

odgovorila ako bi nju upitao? Sigurno su svi mogući odgovori već ponuđeni.Tiho je udahnula i polako ispustila vazduh. I onako nju neće pitati. Ona je bila nevažna devojka iz...

„Sonea?”Stomak joj se stegnu. Podigavši pogled, ugledala je Džerika kako stoji

iznad nje, a pogled mu je postajao sve hladniji dok je oklevala.Onda se setila odgovora. Bilo je lako. Ipak, ona bi trebalo ovo da zna

bolje od drugih polaznika budući da zamalo da umre kada su njene sopstvenemoći postale nekontrolisane. Džerik je ovo znao, verovatno ju je zato i pitao.

„Kontrola, gospodaru.”„Ne.”Čarobnjak uzdahnu i ode u prednji deo učionice. Zarumenelog lica, zurila


34/448

e u šare drveta na stolu ispred sebe.Upravnik Univerziteta se zaustavio ispred katedre i prekrstio ruke.

Ponovo je pogledao po prostoriji. Odeljenje je posramljeno iščekivaloodgovor.

„Najvažnija odlikačarobnjakajeste znanje” Zastao je, a onda dok jegovorio, pogledao je u svakog polaznika koji je odgovorio. „Bez njega, snagae beskorisna, čarobnjaku ne znače ništa ni veština ni talenat, uprkos

najboljim namerama.” Čarobnjakove oči pređoše na Soneu. „Čak i ako senjegove moći same od sebe ispolje, uskoro će biti mrtav ako ne zadobijenanje kako da ih kontroliše.”

Odeljenje uglas izdahnu. Nekoliko lica se nakratko okrenuše ka Sonei.Skamenjena svešću da je ovo bilo o njoj, zadržala je oboren pogled.

„Gilda je najveća i najiscrpnija riznica znanja na svetu”, Džerikjenastavio sa notom ponosa koja se dizala u njegovom glasu.„Tokom godina koje ćete da provedete ovde, to znanje, ili barem njegov

deo, biće vam dato. Ako budete pažljivi, slušate šta vam učitelji govore ikoristite ovdašnje izvore, kao što je naša obimna biblioteka, izdvojićete se odostalih. Međutim”, njegov glas postade ozbiljniji, „ako ne obraćate pažnju, ne poštujete nadređene ili iskorišćavate na nečastan način vekovna znanja kojasu sakupili vaši prethodnici, samo ćete se osramotiti. Godine lcoja vam

predstoje neće biti lake”, upozorio ih je. „Morate biti posvećeni,diciplinovani i odgovorni”, zastao je i preleteo pogledom preko lica predsobom, „ako želite da dostignete svoj pun potencijal kao čarobnjak Gilde.”

Atmosfera u prostoriji se promenila od olakšanja do nove vrste napetosti.Polaznici su bili toliko tihi da je Sonea čula kako dišu. Džerik se ispravio istavio ruke iza leđa.

„Verovatno znate”, reče on blažim tonom, „za tri nivoa kontrole koji suosnova vašeg Univerzitetskog obrazovanja. Prvi, oslobađanje vaših moći,

postići ćete danas. Drugi, sposobnost da pristupite, crpete i zadržavate vašumoć biće vaš cilj ostatka ovog jutra, kao i svakog drugog jutra dok ne budetemogli da bez razmišljanja postignete sve tri stvari. Treći, savladavanje mnogonačina na koje moć može da se koristi učićete od sada pa do vašegdiplomiranja - mada, bez obzira na disciplinu koju izaberete daspecijalizujete nakon diplomiranja, nećete doći do toga da ste potpunosavladali treći nivo. Kada diplomirate, na vama će biti da širite znanje koje


35/448

smo vam pružili, ali, naravno, nikada nećete naučiti sve što se može naučiti.”Slabašno se osmehnuo.

„U Gildi postoji više znanja nego što možete upiti za ceo život, vcrovatnoviše nego što biste mogli da naučite za pet života. Imamo tri discipline:

isceljivanje, alhemiju i ratničke veštine. Da biste mogli da naučite dovoljnood jedne da biste postali koristan i potpuni čarobnjak, vaši učitelji, i oni prenjih, sakupili su najrelevantnije i najvažnije informacije da bi vam ih dali.”Blago je podigao glavu. „Dobro koristite ovo znanje, polaznici Čarobnjačkegilde Kajrelije.”

Još jednom je prešao pogledom po učionici, a onda se okrenuo iklimnuvši gospodaru Elbenu, napustio prostoriju.

Odeljenje je bilo mirno i tiho. Učitelj je ostao nepomičan, zadovoljno

posmatrajući izraze na licima svojih učenika. Onda je stao ispred velikekatedre i obratio im se.„Vaša prva lekcija iz kontrole počinje sađa. Svakom od vas je za ovu

lekciju određen po učitelj. Oni vas čekaju u prostoriji pored ove. IJstanite iodmah krenite tamo.”

Stolice zagrebaše po drvenom podu kako su polaznici nestrpljivo ustajali.Sonea se polako uspravila. Učiteljeva glava se okrenu ka njoj i on je hladno pogleda.

„Ti ne, Sonea”, zakasnelo dodade. „Ti ćeš ostati ovde.”Dok se ovo dešavalo, svi ostali polaznici su se okrenuli i piljili u nju.

Ona je trepćući prelazila pogledom preko njihovih lica, osećajući čudnovatukrivicu kada se u njihovim očima pojavilo shvatanje.

„Idite”, potera ih učitelj. Polaznici se okrenuše. Sonea je sela natrag ustolicu i posmatrala kako odeljenje izlazi. Samo jedan od njih se okrenuo dae ponovo pogleda pre nego što je prošao kroz vrata. Njegovc usne su se

izvile u prezrivom osmehu. Regin.

„Sonea.”Skočila je i okrenula se da pogleda učitelja, iznenađena što je on još tu.„Da, gospodaru.” Njegove oči izgubiše deo svoje hladnoće dok je prelazio preko učionice i

stao pored njene klupe. „Pošto si već dosegnula prvi i drugi nivo kontrole,doneo sam ti prvu knjigu iz koje će odeljenje učiti. Ipak ćeš i ti dobiti dostaučeći podatke iz nje


36/448

Spustio je knjigu na sto i okrenuo se da ode.„Hvala vam, gospodaru Elbene”, reče mu u leđa.Blago iznenađeno je zastao, a onda nastavio ka izlazu.Kada je otišao, prostorija je bila tiha i prazna. Sonea se okrenula i

pogledala druge klupe i stolice. Prebrojala je devet upotrebijenih sedišta.Pogledala je knjigu na stolu i pročitala: Šest lekcijci za nove polaznike,od gospodara Londena, i datum. Knjiga je bila stara preko jednog veka.Koliko polaznika je do sada prošlo kroz ova vežbanja? Listala je stranice.Tekst, sa olakšanjem je videla, bio je jasan i lak za čitanje.

Magija je korisna veština, ali ona ima svoja ograničenja.

Prirodno područje delovanja čarobnjaka leži unutar njegovog ilinjenog tela, a koža je granica ovog područja. Potreban jeminimalni napor za upotrebu magije unutar ovog prostora. Nijedandrugi čarobnjak ne može imati uticaja na ovo područje, osim akoon ili ona ne isceljuju, što zahteva dodire njihovih koža.

Da bi uticao na ono što se nalazi izvan njegovog tela, potreban je veći napor. Što je predmet na koji se utiče dalje od tela, potreban je veći napor. Isto ograničenje važi i za mentalnu komunikaciju,

iako nije toliko zamorna kao večina magijskih radnji.

Slično joj je već pričao Roten, ali ona je nastavila da čita. Nešto kasnije,nakon što je pročitala tri lekcije i započela četvrtu, dva polaznika se vratiše uučionicu. Prvog je prepoznala kao Genila, dečaka polu-Lonmarca koji jedobio pokrovitelja na ceremoniji. Sa njim se vratio i drugi visoki lonmarskimomčić. Pogledali su nakratko u nju dok su prilazili svojim sedištima.

Osećala je promenu u njima, kao da je njihovo prisustvo uvećano.Pretpostavila je da ovo znači da su im moći oslobođenje. Uskoro će naučitida to sakrivaju, kao što je i ona naučila. Izgledalo je da dostizanje prvognivoa nije ni teško ni sporo. Ali znala je da je drugi nivo teži.

Počeli su da razgovaraju šapatom, jezikom svoje domovine. Još jedan polaznik je ušao u prostoriju - Kajrelijanac sa tamnim podočnjacima. Nakonšto je seo, ćutao je i kruto zurio u svoju klupu.


37/448

Bilo je nečeg čudnog u vezi s njiin. Takode je mogla da oseti magijskuauru, ali je nepravilno pulsirala; ponekad bi bila snažna, a ponekad biizbledela toliko da je postala neprimetna. Ne želeći da ga dalje uznemiravasvojim zurenjem, skrcnula je pogled. Dokpolaznici ne dostignu i prvi i drugi

nivo kontrole, može osećati iz njih svakakve čudne stvari.Smeh ispred vrata joj skrenu pažnju pre nego što je ponovo počela dačita. Ovog puta pet polaznika je ušlo u prostoriju, tako da su se svi osimRegina vratili. Bez osobe od autoriteta da ih kontroliŠe, polaznici su besposličarili, sedeći na klupama i razgovarajući u malim grupama. Čula su

oj brujala od njihovih magijskih prisustava. Niko nije prišao Sonei. Ovo je joj donelo i olakšanje i razočarenje. Nisu

znali šta da očekuju od nje, pretpostavljala je, tako da su je izbegavali.

Moraće ona da bude ta koja će načiniti prvi pokušaj da se se sprijatelji sanekim. Ako to ne bude učinila, možda će pomisliti da ona iii ne želi da ima bilo šta sa njima.

Lepuškasta devojka iz Elajna je sedela u blizini i masirala slepoočnice.Setivši se kako su lekcije iz kontrole zadavale Rotenu glavoboIje, Sonea sezapitala da li bi ovoj devojci godilo malo razumevanja. Polako, trudeći se daizgleda samopouzdano, ustala je i prišla devojčicinoj klupi.

„Nije lako, zar ne?” usudila se da joj se obrati.

Devojčicin pogled je sa iznenađenjem sreo njen, a onda je sleglaramenima i oborila pogled nazad ka stolu. Kada nije usledio nikakavodgovor, Sonea poče da sumnja, uz narastajuću mučninu u stomaku, ila jedevojka ignoriše.

„Ne svida mi se”, reče iznenada devojčica izrazitim Elajnskimnaglaskom.

Sona zbunjeno zatrepta. „Ko ti se ne sviđa?”„Gospa Kinla”, reče razdraženo devojčica. Izgovorila je ime kao Kiinlar.

„Ona koja te uči kontroli? Hm, to zaista otežava stvar.”„Nije to što je gospa Kinla loša osoba”, uzdahnu devojka. „Samo je ne

želim u svom umu. Ona je tako...” Njene crvene kovrdže se zanjihaše kada je zavrtela glavom. Sedište

ispred elajnske devojke je bilo prazno. Sonea sede na njega i okrenu se kadevojci.

„Ne želiš da vidi neke stvari koje imaš u svom umu?” podstaknu jc


38/448

Sonea. „Stvari koje nisu ni dobre ni loše, samo stvari koje ne bi želela da vidi bilo koja osoba?”

„Da, tako je”, devojka podiže svoje krupne i pomalo urokljive oči, „alimoram da joj dozvolim da ih vidi, zar ne?”

Sonea se namršti. „Ne, ne moraš... pa, ne znam šta tačno želiš da sakriješod nje, ali... pa... te stvari mogu da se sakriju.”Devojka je sada zurila u Soneu.„ Kako?”„Možeš da zamisliš neku vrstu vrata i staviš ih iza tih vrata”, objasni

Sonea. „Gospa Kinla će verovatno videti šta si učinila i neće pokušati dadode do njih, isto kao što ni Roten nije pokušao da vidi moje stvari.”

Devojčine oči se još više raširiše. „Gospodar Roten te je naučio kontroli?

On je bio u tvom umu?” prodahtala je,„Da”, Sonea klimnu.„Ali on je muškarac!”„Pa... mene je on učio. Da li je to zato što ti imaš gospu za učitelja? Da li

mora da te nauči žena?”„Naravno.” Devojka je užasnuto piljila u nju.Sonea lagano odmahnu glavom. „Nisam znala. Ne shvatam kakva je

razlika između toga da te uči čarobnjak ili čarobnica. Možda...” Namrštila se.

„Da nisam mogla da sakrijem sve svoje tajne misli, bili bi bolje da me ježena učila.”

Devojka se malo odmaknu od Sonee. „Pogrešno je za devojku našihgodina da pusti muškarca u svoj um.”

Sonea slegnu. „To su samo umovi. To je kao razgovor, samo brže. Nemaničeg lošeg u razgovoru sa muškarcem, zar ne?”

„Ne...”„Samo se ne razgovara o određenim stvarima”, Sonea je značajno

pogleda.Lagano se osmeh raširi devojčinim licem. „Ne... osim u naročitim

prilikama, pretpostavljam.”„Isila.” Strogi glas nadjača žagor sobe. Sonea ugleda sredovečnu ženu u

zelenoj odori kako stoji u dovratku.„Dovoljno dugo si se odmarala. Podi sa mnom.”„Da, gospo”, devojka uzdahnu.


39/448

„Srećno”, požele joj Sonea dok je ova žurno odlazila. Nije bila sigurna dali ju je Isila čula, pošto je devojka izašla napolje a da se nije ni osvrnula.

Sonea pogleda u knjigu u svojim rukama i dozvoli sebi da se blagoosmehne. Bio je to početak. Možda će kasnije opet razgovarati sa Isilom.

Vrativši se u svoju klupu, nastavila je da čita.Projekcija:Poraeranje predmetaje brže i lakše ako je on u vidnom polju. Pomeranje

predmeta van vidnog polja može biti postignuto tako što se prvo upotrebečula uma da ga lociraju. Međutim, ovo zahteva više napora i vremena, i...

Pošto joj je ovo postalo dosadno, Sonea je počela da gleda kako polaznici dolaze i ođlaze. Slušala je pokušavajući da uhvati njihova iinena, inagađala je kakvi su. Kajrelijanski dečak sa podočnjacima, Šern, trgnuo se

kada se njegov učitelj vratio i pozvao ga po imenu.Uplašeno je pogledao u čarobnjaka, a nevoljnost se ogledala u svakom pokretu dok je odgurivao stolicu i išao ka vratima.

Regin se sprijateljio sa dva dečaka, Kanoom i Valonom. Stidljivakajrelijanska devojčica je pažljivo pratila njihov razgovor, dok je elajnskidečak pravio male crteže na papirom pokrivenoj knjizi. Kada se Isila vratila,sručila se na svoje sedišta i zarila glavu u ruke. Sonea je čula da se i drugižale na glavobolje i odlučila je da ostavi devojku na miru.

Kada se za podnevnik oglasio gong, Sonea tiho odahnu od olakšanja. Svešto je radilaje bilo čitanje lekcija koje je već znala, tokom čega su jojneprestano odvraćali pažnju odlasci i povraci ostalih polaznika. Nije to baš bio naročito zanimljiv prvi čas.

Gospodar Elben je ušao u prostoriju, što je nateralo polaznike da žurnournu na svoja mesta. Sačekao je da se svi smeste, a onda se nakašljao.

„Nastavićemo sutra u isto vreme lekcije iz kontrole ”, kaza im. „Vašsledeći čas će biti iz istorije Gilde i održaće se na gornjem u drugoj učionici

istorije. Možete sada ići.” Nekoliko uzdaha od olakšanja se čilo po odeljenju. Polaznici ustadoše,

pokloniše se učitelju i zaputiše se ka vratima. Ostavši pozadi, Sonea primetida se elajnski dečak pridružio grupi Reginovih novih prijatelja. U tišini ih je pratila predavši u prolazu učitelju njegovu knjigu, a onda pustivši korak dastigne Isilu.

„Da li je drugi put bilo bolje?”


40/448

Devojka pogleda u Soneu, a onda klimnu. „Učinila sam što si rekla. Nijeuspelo, ali mislim da možda hoće sledeći put.”

„To je dobro. Nakon toga je sve lakše.” Nekoliko koraka su ćutke hodale. Sonea je tražila nešto što bi mogla da

kaže.„Ti si Isila od Fondena, zar ne?” primeti nečiji glas.Isila se okrenu i zaustavi se kada su se Regin i druga dva polaznika

približili.„Da”, ona reče umilno se osmehnuvši.„Čiji je otac savetnik kralja Marenda?” zapita Regin podižući obrve.„Tako je.”„Ja sam Regin od Vinara”, on se pokloni sa prenaglašenom ljubaznošću,

„od kuće Paren. Mogu li da te otpratim do obedovaonice?” Njen osmeh se proširi. „Počastvovana sam”„Ne.” Regin se šarmerski nasmeši. „Ja sam taj koji je počastvovan.”Stao je izmedu Sonee i Isile, primoravši Soneu da se pomeri unazad da bi

ga izbegla, i uze devojku za ruku. Reginovi pratioci stadoše iza njih dok suišli dalje niz hodnik. Niko nije ni pogledao u Soneu i ona se nađe na začeljugrupe. Kada su se spustili niz stepenice Univerziteta, stala je i posmatrala ihkako odlaze bez ijednog osvrta.

Isila joj se nije čak ni zahvalila. Ne bi trebalo da budem iznenađena,kazala je sebi. Oni su bogata derišta bez imalo manira.

Ne, prekorila je sebe. Ne budi nepoštena prema njima. Da je mene nekoitao da prihvatim nekog od njih u Harinovoj bandi, ne bi bilo lako. Jednom

će zaboraviti da sam drugačija. Samo moram da im dam vremena.


41/448

TREĆE POGLAVLJE

PRIČANJE PRIČA

Kada je Rotenova služavka, Tanja, iznela jutarnji obrok na sto, Sonea jeuz uzdah sela. Roten juje pogledao, i videvši pomireni i nesrećni izraz nanjenom licu, on zažele da jc juče mogao odmah nakon časova da se vrati,

umesto što je proveo sate raspravljajući o predavanjima sa gospodaromPeakinom.„Kako je prošlo juče?” on je upita.Sonea je oklevala pre nego što je odgovorila. „Niko od polaznika još

uvek ne može da koristi magiju. Svi još uvek uče kontrolu. Gospodar Elbenmi je dao da Čitam knjigu.”

„Nijedan polaznik ne zna da koristi magiju kada počnu obuku kod nas. Ne razvijamo njihove moći sve dok ne polože zavet. Mislio sam da si to

shvatila.” Osmehnuo se. „To što se tvoja moć prirodno razvila ima svojih prednosti.”

„Ali proći će nedelje dok oni ne budu mogli da počnu sa vežbanjima.Jedino što sam radila to je što sam čitala jednu istu knjigu - a i ona je bila ostvarima koje već znam.” Pogledala je u njega, očiju koje su iskrile od nade.„Zašto ne ostanem ovde dok me oni ne stignu?”

Roten suspregnu smeh. „Ne usporavamo polaznika ako on ili ona uči bržeod ostalih. Trebalo bi da iskoristiš ovu priliku što više možeš. Traži da čitaš

neku drugu knjigu, ili vidi da li je učitelj voljan da sa tobom radi neke drugevežbe.”

Iskrivila je lice. „Mislim da se drugim polaznicima to neće dopasti ”Stisnuo je usne. Bila je u pravu, naravno, ali znao je i da bi Džerik odbio

da joj dozvoli da ne ide na časove dok drugi budu spremni, ako bi ga tozamolio.


42/448

„Očekuje se da se polaznici porede jedni sa drugima” kazao joj je. „Tvojidrugovi iz odeljenja će uvek pokušavati da budu bolji od tebe. Ako sebeunazaduješ zbog njih, to neće praviti nikakvu razliku. Ustvari, izgubićešnjihovo poštovanje ako žrtvuješ svoje učenje iz straha da njih ne naljutiš.”

Sonea klimnu i obori pogied na sto. Osetio je sažaljenje prema njoj. Bezobzira na to koliko je savetovao, sigurno je ipak bilo zbunjujuće ifrustrirajuće biti zatvoren u malom, skučenom svetu polaznika.

„Ti zapravo i nemaš toliku prednost”, rekao joj je. „Meni su bile potrebnenedelje da te naučim kontroli zato što sam prvo morao da te ubedim da trebada mi veruješ. Najbrži učenici će biti spremni krajem nedelje, a ostatku ćetrebati najviše dve. Stići će te brže nego što misliš, Sonea.”

Klimnula je. Uzela je kašiku praha iz tegle i pomešala je sa vrelom

vodom iz krčaga. Jak miris rake dopre do Rotenovog nosa. Napravio jegrimasu dok ju je pila, pitajući se kako može da podnese to piće. Ubedio jue da proba sumi, piće popularno među Kućama, ali nije joj se dopalo.

Sona je dobovala noktima po šolji. „Isila je takođe rekla nešto čudno.Rekla je da muški učitelji ne bi trebalo da uče ženske poiaznike” „Da li je taIsila Elajnka?”

„Da”„Ah”, on uzdahnu. „Elajnjani. Oni prave veću buku od Kajrelijanaca o

odnosima između dečaka i devojčica. Insistiraju na tome da žene podučavajunjihove ćerke, a šokiraju se kada vide da devojku iz bilo kog naroda uČimuškarac, pa smo zato usvojili ovo „pravilo” za sve ženske polaznike.Ironično, ali oni su krajnje slobodoumni što se tiče aktivnosti odraslih.”

„Šokiraju se.” Sonea klimnu. „Da, tako je ona izglledala.”Roten se namršti. „Možda bi bilo mudrije da je pustiš da misli da sam

tebi doveo učiteljicu. Elajnjani često osuđuju takve stvari.”„Volela bih da si mi to rekao ranije. Isprva je bila prijateljski nastrojena,

ali...” Sonea zavrte glavom.„Zaboraviće ona na to”, uveravao ju je. „Daj joj vremena, Sonea. Za

nekoliko nedelja ćeš imati nekoliko prijatelja i pitaćeš se zašto li si se toliko brinula.”

Pogledala je u svoju šolju rake. „Bio bi mi dovoljan i samo jedan.”


43/448

U velikoj, slabo osvetljenoj kancelariji upravnika Gilde, kugla magičnogsvetla je lebdela tamo-amo, bacajući na zidove marširajuće senke. Kadaje

Lorlen stigao do kraja pisma, prestao je da korača i promrmljao psovku.„Dvadeset zlatnika po boci!”Otišavši do svoje fotelje, seo je, otvorio kutiju i izvadio iz nje debeli list

papira. Odlučno škripanje njegove olovke je ispunilo sobu dok je pisao.Povremeno bi zastao, namrštivši se dok je razmišljao o svojim rcčima.Potpisavši pismo kitnjastim potpisom, zavalio se u fotelju i odmerio svoj rad.

A onda, uz uzdah, bacio ga je u kantu ispod svog stola.Gildini dobavljači već vekovima zloupotrebljavaju kraljev novac. Svaki

predmet je bio dva ili tri puta skuplji kada bi kupac bila Gilda. To je bioedan od razloga zašto je Gilda sama gajila biljke koje se koriste u lečenju.

Naslonivši laktove na sto, Lorlen spusti bradu na dlan i porazmisli o listicena iz vinarevog pisma. Mogao je jednostavno da zapostavi naručivanje bilokakvog vina. Naravno, to bi imalo političke posledice, ali ništa što ne bimoglo da se izbegne ako bi od iste kuće kupio neku drugu robu.

Ali ovo vino je bilo Akarinovo omiljeno. Načinjeno od najsitnije sortevar bobica, imalo je sladak i snažan ukus. Visoki gospodar je uvek imao

ednu bocu u svom salonu i ne bi bio zadovoljan ako bi zalihe presušile.Lorlen napravi grimasu i posegnu za novim listom papira. Onda sc

zaustavio. Ne bi trebalo da ovako udovoljava Akarinovim hirovima. Nikadaranije nije običavao da to radi. Akarin možda primeti razliku. Možda će da sezapita zašto se Lorlen tako neuobičajeno ponaša.

Ali Akarin je sigurno primetio da Lorlen u poslednje vreme retko nvečesvraća da ćaskaju. Lorlen se namrštio kada je razmislio o tome koliko dugoe prošlo od kada je poslednji put prikupio hrabrost da poseti visokog

gospodara. Previše dugo.Uzdahnuvši, naslonio je čelo na šake i sklopio oči. Ah, Sonea. Zašto si

morala da mi otkriješ svoju tajnu? Sećanje prolete kroz njegov um. Soneinosećanje, ne njegovo lično, ali detalji su bili tako upečatljivi...

„Učinjeno je”, rekao je otkopčavajući kopču i skidajući ogrtač i


44/448

otkrivši krvlju umrljanu odeću. Zgadeno je pogledao sebe. Da li simi doneo odoru?

Kada je sluga promrljao odgovor, skinuo je prosjačku košulju. Ispod nje je obavijen oko njegovog struka bio kožni pojas sa kojeg

je visila futrola za bodež. Izribao se, a onda izašao iz vidokruga ivratio se noseći crnu odoru. Posegnuvši za futrolom, izvukao je blistavi bodež i počeo da ga

briše o peškir. Na ovaj prizor je osetila Lorlenovu iznenađenost i zbunjenost. Visoki gospodar pogleda svog slugu.

„Borba me je oslabila”, rekao je. „Potrebna mi je tvoja snaga."

Spustivši se na jedno koleno, sluga mu ponudi ruku. Visoki

gospodar pređe sečivom preko čovekove kože, a zatim stavi šakuna ranu...

Lorlen se stresao. Otvorivši oči, duboko je udahnuo i odmahnuo glavom.Voleo bi da može da odbaci Soneino sećanje kao pogrešno tumačenje

nečeg nevinog od strane nekoga ko je verovao da su čarobnjaci zli i okrutni,ali toliko jasno sećanje nije moglo da bude pogrešno - i kako bi mogla da

izmisli sve to kada nije ni razumela šta je videla. Gotovo da se nasmešio nanjenu pretpostavku da je čarobnjak odeven u crnu odoru tajni Gildin ubica.Istina je bila đaleko gora, i bez obzira na to koliko je Lorlen to želeo, nijemogao da je ignoriše.

Akarin, njegov najbliži prijatelj i visoki gospodar Gilde praktikovao jecrnu magiju.

Lorlen je uvek bio prilično ponosan na to što je pripadao, a sada irukovodio, najvećem ujedinjenom savezu čarobnjaka koji je ikada postojao.

Deo njegaje bio uvređen što je visoki gospodar, koji bi trebalo da predstavljasve dobro i vredno poštovanja unutar Gilde, ukaljan zabranjenom, zlommagijom. Deo njega je želeo da obznani taj zločin, da ukloni potencijalnoopasnog čoveka sa tako uticajnog i autoritativnog položaja.

Ali jedan treći deo je takođe shvatao opasnost pokušaja suočavanja savisokim gospodarom. Nagonio ga je na oprez. Lorlen se opet stresao kada sesetio jednog dana, pre mnogo godina kada su održani ispiti sposobnosti da bi


45/448

se odabrao novi visoki gospodar. Na ispitu snage, Akarin je ne samonadmašio najmoćnije čarobnjake Gilde, već je, u vežbi napravljenoj dadosegne njegove granice, lako izdržao spojenu snagu preko dvadesetnajmoćnijih čarobnjaka.

Akarin nije oduvek bio tako snažan. Lorlen je znao ovo bolje od svihdrugih čarobnjaka. Bili su prijateljijoš od prvog dana na Univerzitetu. Tokomgodina obuke, mnogo puta su se borili u Areni i svaki put su granice njihovihmoći bile slične. Međutim, Akarinove moći su nastavile da se uvećavaju,tako da je, kada se vratio sa svojih putovanja, prevazišao bilo kog drugogčarobnjaka.

Sada se Lorlen pitao da li je ovaj rast moći bio prirodan. Akarinovo putovanje je bilo potraga za znanjem o magiji iz drevnih vremena. I'roveo je

pet godina putujući savezničkim zemljama, ali kada se vratio, mršav i klonuoduhom, tvrdio je da je znanje do kojeg je došao bilo izgubljeno tokom poslednjeg dela putovanja.

Šta ako je zaista nešto otkrio? Šta ako je otkrio crnu magiju?A tu je bio i Takan, čovek koga je Sonea videla kako pomaže Akarinu u

podzemnoj sobi. Akarin je tokom svojih putovanja prihvatio Takana kao svogslugu, i zadržao je njegove usluge i nakon povratka kući. Koja je bilaTakanova uloga u svemu ovome? Da li je bio Akarinova žrtva ili pomagač?

Pomisao da sluga može biti nevoljna žrtva bila je uznemiravajuća, aliLorlen ne bi mogao da ispita čoveka a da ne otkrije svoje znanje oAkarinovom zločinu. Bio je to preveliki rizik.

Lorlen je masirao slepoočnice. Mesecima su mu se misli vrtele u krugdok je pokušavao da odluči šta daradi. Bilo je moguće daje Akarin dotakaocrnu magiju čisto iz radoznalosti. Malo se znalo o njoj, a postojali su iočigledni načini njenog korišćenja koji nisu podrazumevali ubijanje. Takan jeoš uvek bio živ i obavljao je svoje dužnosti. Bila l)i to užasna izdaja

njihovog prijateljstva ako bi Lorlen obznanio svima Akarinov zločin i učinioda bude svrgnut, ili čak pogubljen, zbog nečega što je možda bio samoeksperiment.

A zašto je onda Akarin nosio krvavu odeću kada ga je Sonea videla?Lorlen iskrivi Hce. Nešto ružno se dogodilo te noći. „Učinjeno je”,

Akarin je rekao. Zadatak je bio obavljen. Ali koji i zašto?Možda je postojalo razumno objašnjenje. Lorlen uzdahnu. Mozda ja samo


46/448

elim da postoji. Da li je njegovo oklevanje da dela prosto bila nevoljnost daotkrije da je njegov prijatelj kriv za užasne zločine, ili nevoljnost da vidičoveka kome je godinama verovao i divio se pretvara u krvožednočudovište?

U svakom slučaju, nije mogao da pita Akarina. Moraće da sazna na druginačin.U poslednjih nekoliko meseci u glavi je sastavio listu informacija koje su

mu potrebne. Zašto Akarin praktikuje crnu magiju? Koliko dugo to već traje?Koliko je snažan i može li biti poražen? Iako je Lorlen kršio zakon tražeći podatke o crnoj magiji, Gilda je morala da zna odgovore na ova pitanja ako

ednog dana treba da se suprotstavi Akarinu.Imao je malo uspeha u pronalaženju informacija u čarobnjačkoj biblioteci,

ali to nije bilo iznenađujuće. Viši čarobnjaci su o crnoj magiji učili dovoljnoda mogu da je prepoznaju; ostatak Gilde je znao samo da je zabranjena. Daljeinformacije ne bi trebalo da mogu lako da se pronađu.

Trebalo je da pogleda malo dalje odavde. Lorlenu je odmah pala na pamet Velika biblioteka u Elajnu, riznica znanja veća čak i od Gildine. Setiose da je Velika biblioteka bila jedna od Akarinovih prvih stanica na putovanju i počeo je da se pita da li možda može da stigne do odgovora idućistopama svog prijatelja.

Ali nije mogao da napusti Gildu. Njegov položaj Administratora jezahtevao neprestanu pažnju, a bilo koje slično putovanje bi privukloAkarinovu pažnju. To je značilo da neko drugi mora da ide umesto njega.

Lorlen je pažljivo razmotrio kome bi mogao da se poveri takav zadatak.Morao je biti dovoljno razuman da sakrije istinu ako je to neophodno.Takođe je bi trebalo da bude neko vešt u iskopavanju tajni.

Bilo mu je iznenađujuće lako da odluči ko je to.Gospodar Danil.

Dok su svi polaznici ulazili u obedovaonicu, Sonea je zaostala za njima.Regin, Genil i Šern se nisu vratili u odeljenje na poslednje predavanje togautra, tako da je Sonea pratila ostale. Dvorana obedovaonice je bila velika


47/448

prostorija koja je sadržala nekoliko kompleta stolova i stolica. Sluge suneprestano ulazile u kuhinju, koja se nalazila pored nje, donoseći poslužavnike pune hrane da bi polaznici mogli da biraju.

Niko od drugih polaznika se nije pobunio kada se Sonea odvažila da im

se ponovo pridruži. Nekoliko njih ju je sumnjičavo odmerilo kada je uzelasvoj escajg, ali ostatak ju je ignorisao.Ko i prethodnog dana, razgovor između polaznika je isprva bio nespretan.

Većina je bila stidljiva i nesigurna u pogledu drugih. A onda je Alend rekaoKanou da je godinu dana živeo u Vinu i ostali su počeli da se raspituju o tojdržavi. Pitanja su ubrzo uključila domove i porodice i drugih polaznika, aonda je Alend pogledao u Soneu.

„Znači, odrasla si u straćarniku?”

Sva lica se okrenuše ka Sonei. Sažvakala je zalogaj do kraja i progutala,svesna njihove iznenadne pažnje.„Oko deset godina”, rekla im je. „Živela sam sa tetkom i tečom. Nakon

toga smo imali sobu u Severnoj četvrti.”„A šta je sa tvojim roditeljima?”„Majka mi je umrla kada sam bila dete. Otac...” slegnula je. „On je

otišao.”„I ostavio te potpuno samu u straćarniku? To je užasno!” uzviknu Bina.

„Tetka i teča su se starali o meni.” Sonea uspe da se osmehne. „A imalasam i mnogo prijatelja.”

„Da li se još uvek viđaš sa svojim prijateljima?” upita Isila.Sonea odmahnu glavom. „Ne baš mnogo.”„A šta je sa tvojim prijateljem-lopovom, onim koga je gospodar Fegun

zaključao ispod Univerziteta. Zar se ni on nije vratio ovde nekoliko puta?”Sonea klimnu. „Jeste.”„On je jedan od Lopova, zar ne?” upita Isila.

Sonea je oklevala. Mogla je da porekne, ali da li bi joj poverovali?”„Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da jeste. Mnogo toga može da se

promeni za šest meseci.”„Da li si i ti bila lopov?”„Ja?” Sonea se blago nasmeja. „Ne rade svi iz straćarnika za Lopove.”Izgledalo je da su se ostali malo opustili. Nekoliko ih je klimnulo. Isila ih

e sve pogledala, a onda se narogušila.


48/448

„Ali ti si krala, zar ne?” ona reče. „Bila si jedna od onih džeparoša satržnice.”

Sonea je osetila kako joj se lice crveni i znala je da ju je reakcija odala.Ako porekne, pretpostaviće da laže. Možda će istina zadobiti njihovo

sažaljenje...„Da, krala sam hranu i novac kada sam bila dete”, priznala je, primoravšise da podigne glavu i prkosno pogleda u Isilu. „Ali samo kada sam skapavalaod gladi ili kada je dolazila zima, a meni su trebale cipele i topla odeća.”

Isiline oči trijumfalno zasijaše. „Znači da ipak jesi lopov.”„Ali bila je dete, Isila”, Alend se slabašno usprotivio. „I ti bi krala da

nemaš šta da jedeš.”Ostali se okrenuše i namrštiše na Isilu, ali ona odbacujuće odmahnu

glavom, a onda se nagnu ka Sonei i zagleda se u nju hladnim pogledom.„Reci mi iskreno”, izazvala ju je. „Da li si ikada ubila nekoga?” Sonea jeuzvratila Isili pogled i osetila kako u njoj raste gnev. Ako Isila čuje istinu,možda će sledeći put oklevati da je čika.

„Ne znam.”Ostali okrenuše poglede ka Sonei.„Kako to misliš?” podrugnu se Isila. „Ili jesi ili nisi.” Sonea pogleda u

sto, a onda se namršti na devojku.

„U redu, kada baš morate da znate. Jedne noći, pre oko dve godine,uhvatio me je neki čovek i uvukao u uličicu. On je... pa, budite sigurni danije hteo da me pita za pravac. Kada sam oslobodila ruku, zabila sam nož unjega i pobegla. Nisam se zadržala, tako da ne znam da li je preživeo ili ne.”

Nekoliko minuta su svi ćutali.„Mogla si da vrištiš”, predloži Isila.„Da li zaista misliš da bi neko rizikovao svoj život da spase neku

siroticu?” upita je hladno Sonea. „Taj čovek bi mi možda prerezao grkljan da

me ućutka, a možda bih privukla i još više propalica.”Bina se strese. „To je užasno.”Sonea je osetila iskru nade u devojčinom saosećanju, ali ona nestade

nakon sledećeg pitanja.„Nosiš li nož?”Začuvši lonmarski naglasak, Sonea se okrenu i naiđe na Elajkove zelene

oči. „Svi to čine. Za otvaranje paketa, sečenje voća...”


49/448

„Presecanje vrpci buđelara”, ubaci Isila.Sonea mirno pogleda devojku. Isila je hladno uzvraćala pogled.

Očigledno sa ovom gubim vreme, pomisli Sonea.„Sonea”, iznenada se oglasi nečiji glas. „Vidi šta sam sačuvao za lebe.”

Polaznici se okrenuše kada je poznata prilika prišla stolu noseći tanjir.Regin se iscerio, a onda gurnuo tanjir pred Soneu. Pocrvenela je kada jevidela da je prekriven mrvama od hleba i otpacima hrane.

„Ti si tako velikodušan, lepo vaspitan momak, Regine.” Odgurnula jetanjir. „Hvala ti, ali već sam jela.”

„Ali sigurno si još gladna”, reče on sa podsmevajućim saosećanjem uglasu. „Pogledaj se. Tako si sitna i mršava. Zaista izgledaš kao da bi ti dva ilitri dobra obroka koristila. Zar te roditelji ne hrane kako valja?” Gurnuo je

tanjir natrag ispred nje...Sonea ga opet odgurnu. „Ne, zapravo me nisu hranili kako valja”„Mrtvi su”, dobaci neko.„Pa, zašto onda ne bi ovo ponela sa sobom u slučaju da kasnije

Polaznica - Trudi Kanavan

Documents

Transcript of Polaznica - Trudi Kanavan