Pojam i Predmet Obligacionog Prava

8/13/2019 Pojam i Predmet Obligacionog Prava

1/41

POJAM I PREDMET OBLIGACIONOG PRAVAObligaciono pravo je deo graanskog prava, u koje spadaju jo i porodino, nasledno, stvarno graanskoprocesno pravo.Obligaciono pravo u obje!ivno" #"i#lu je #up pravni$ nor"i oji"a #e reguli#anobligacioni%&u'nico(poverila)i* o&no#i+ , #ubje!ivno" #"i#lu !o #u onre!na prava i obave-eoje pripa&ajuo&re.eno" licu %poveriocu i &u'niu i- onre!nog obligacionog o&no#a*/ a oja #u

reguli#ana pravili"aobje!ivnog obligacionog prava+Obligaciono pravo u objektivnom smislu nastaje mimo volje subjekata, voljom zakonodavca iliobiaja i morala,dok obligaciono pravo u subjektivnom smislu nastaje voljom pravnih subjekataObligaciono pravo regulie promet roba i usluga, i ono odraava dinamiku pravnog prometa, zarazliku odstvarnog prava koje je statino.Pre&"e! obligacionog prava su prava i obaveze koji proizilaze iz obligacionog odnosa, pri emupoverilac imaprava da zahteva neko ponaanje (koje se sastoji u injenju, neinjenju ili trpljenju) a dunik imaobavezu da to

uini.ama re obligare znai vezati, zavezati!ravna pravila obligacionog prava su nastala sa naputanjem naturalne privrede i razvojem robno"novanihodnosa. #nogi instituti rimskog prava se i danas primenjuju. $ %eudalnom drutvu se vra&anaturalna razmenapa obligaciono pravo doivljava stagnaciju, da bi prelaskom na kapitalizam i pojavom buroazijedoivelo razvoj(posebno u '' i '' veku) i taj trend se i danas nastavlja. Ono se stalno menja i razvija sarazvojem robnonovanihi drugih drutveno"ekonomskih odnosa, a obligacioni odnosi predstavljaju naje&e pravne odnoseu

savremenom drutvu.

ODNO0 OBLIGACIONOG PRAVA I DR,GI1 0RODNI1 GRANA o&no# obligacionog i #!varnog pravaObligaciona prava su relativna i deluju izmeu tano odreenih ugovornih strana, dok su stvarnaprava apsolutnai deluju erga omnes (prema svima). zuzeci su obligacioni odnosi koji proizvode stvarnopravnodejstvo ugovoriu korist tre&eg lica, kolektivni ugovori, ugovor o zakupu nepokretnosti koji je upisan u zemljineknjige,paulijanska tuba koja se podie protv tre&eg lica sa kojim poverilac nije u pravnom odnosu.*ruga razlika je u predmetu, dok je predmet stvarnih prava stvar, predmet obligacionih je

ponaanje dunika.+azlikuju se i po nainu sticanja, stvarna se stiu predajom i upisom u zemljine knjige, aobligaciona na osnovuugovora i drugih obligacionih poslova.tvarna prava se tite reivindikacionom, a obligaciona akvilijanskom tubom (tuba za naknadutete)tvarna prava su taksativno nabrojana u zakonu (princip numerus clausus), a obligaciona nisuzakonomograniena i njihov broj se stalno menja.tvarna prava ne zastarevaju, za razliku od obligacionih. o&no# obligacionog i na#le&nog


2/41

Obligaciono pravo regulie odnose meu ivima (inter vivos), a nasledno pravo odnose za sluajsmrti (mortiscausa). toga je nasledno pravo neprenosivo i neotuivo.asledna prava su speci%ina. !o svom dejstvu, erga omnes, se pribliavaju stvarnim pravima, a sadruge strane ikod njih dolazi do prelaza imovine sa jednog na drugo lice, kao to je sluaj sa obligacijama.#eutim, zarazliku od obligacija, taj prenos se ostvaruje u sluaju smrti. o&no# obligacionog i poro&i)nog

!rema kodi%ikacijama graanskog prava u buroaskom drutvu, porodino pravo je svrstavano uoblast-Obligaciono !ravo opti deo

graanskog prava. $ socijalistikom periodu porodino se izdvaja, ali se kasnije opet vra&a uporodicugraanskog prava. #nogi porodini odnosi su imovinsko"pravnog karaktera i predstavljaju izvoreobligacija(predbrani i brani ugovor, izdravanje itd)

I2VORI OBLIGACIONOG PRAVA I I2VORI OBLIGACIJAI-vori obligacionog prava u %ormalnom smislu su propisi kojima su regulisani obligacioni odnosi$stav +,/OO i drugi zakoni, podzakonski akti, meunarodne konvencije i opti akti. 2OOje donet 3456 godine kako bi se pojedini obligacioni odnosi regulisali na saveznom nivou, aostalirepublikim i pokrajinskim zakonima, kao to su poklon, ortakluk, posluga. #eutim, ovi zakonnisudoneti. u-an#e i &rugi !rgovin#i obi)aji ( *o donoenja /akona bilo je dosta u primeni uzansi drugihtrgovinskih obiaja, akon donoenja /OO, obiaji i uzanse se mogu primeniti ukoliko strankeizriitougovore njihovu primenu, i ukoliko nisu u suprotnosti sa imperativnim normama /akona. (Opte

uzanseza promet robe koje je donela 0lavna dravna arbitraa 1ugoslavije -234. imale su ogromanpraktiniznaaj jer su predstavljale vie pravila obligacionog prava nego trgovinske obiaje) #ua pra#a koju ine naelni stavovi, shvatanja i odluke sudova, %ormalnopravno nije izvorobligacionog prava iako ima velik uticaj. ae pravo spada u kontinentalni pravni sistem, i zanjega nijekarakteristino precedentno pravo. *elatno&u sudova dolo je do konkretizacije odreenihapstraktnihpojmova iz pravnih normii do de%inisanja pravnih instituta.Od izvora obligacionog prava treba razlikovati izvore obligacija. I-vori obligacija #u pravne)injenice oje

#!varaju obligacije7 ugovori prou-roovanje 8!e!e #!icanje be- o#nova po#lovo!vo be- nalogaje&no#!rana i-java volje$ izvore obligacija moemo svrstati i injenice kao to su brak, srodstvo, suvlasnitvo, susedskodnosi isl, kojisu regulisani drugim propisima a ne /akonom o obligacionim odnosima.Obligaciono pravo #e &eli na op8!i i po#ebni &eo+ Opti deo obuhvata norme koje imaju optznaaj i koje


3/41

vae za obligacione odnose u celini (naela, nastanak, dejstvo i prestanak obligacija i ugovora,promenasubjekata u ugovornom odnosu, obezbeenje ispunjenja ugovornih obaveza prouzrokovanje tetesticanje bezosnova, jednostrana izjava volje itd), a posebni deo obuhvata pravila koja vae za pojedine vrsteobligacionihugovora.NA9ELA OBLIGACIONOG PRAVA1. na)elo au!ono"ije volje znai da subjekti svojom voljom zasnivaju, menjaju i gase obligacione

odnose.Od volje ugovornih strana zavisi sa kim &e zasnovati obligacioni odnos, koje vrste, koje sadrine,%orme(ako nije zakonom propisana obavezna %orma) itd. Ovo naelo najvie dolazi do izraaja u oblastiugovora, a manje u materiji naknade tete. Ogranieno je imperativnim propisima, javnimporetkom,moralom i dobrim obiajima5Obligaciono !ravo opti deo

2. na)elo &i#po-i!ivno#!i znai da ugovorne strane mogu svoj ugovor da urede i drugaije odonoga topredviaju dispozitivne norme. One mogu da zakonsku normu izmene ili iskljue, ili da koriste

zakosnkenorme kao dopunu onoga to su regulisale ili propustile da reguliu ugovorom3. na)elo ravnopravno#!i : ravnopravnost mora postojati kako u momentu nastanka, tako i utoku trajanjaobligacije. Odstupanja postoje kod tipskih i adhezionih ugovora4. na)elo #ave#no#!i i po8!enja znai da su strane dune da se ponaaju savesno i poteno utokuizvravanja svojih obaveza. tranke su dune da jedna drugu obavetavaju o svim okolnostimakoje suod znaaja za njihove odnose i da uzajamno sarauju. Ovo je jedno od temeljih naela ne samoobligacionog, ve& itavog graanskog prava. voju primenu je nalo u mnogim lanovima /akona,recimo kod posledica nitavosti ugovora, gde sud vodi rauna o savesnosti stranaka, kod naknade

tete,sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga itd. 6umaenjem ovog naela ne sme da se dovodi upitanje pravna sigurnost5. na)elo -abrane -loupo!rebe prava znai da je zabranjeno vrenje prava protivno cilju zbogkojeg jeustanovljeno (/OO polazi od objektivnog pojma zloupotrebe). Ovo naelo je usko povezano sanaelomsavesnosti i potenja6. na)elo je&nae vre&no#!i &avanja znai da ugovorne strane prilikom zasnivanja obligacionihodnosamoraju imati u vidu ekvivalentnost davanja. Ovo naelo je nalo svoju primenu kroz institute

prekomernog ote&enja i zelenakog ugovora7. na)elo -abrane #!varanja i i#or8i;avanja "onopol#og polo'aja je uvedeno da bi sespreilenegativne posledice monopola na tritu, jer se njegovim postojanjem ugroava naeloravnopravnosti i

jednake vrednosti davanja8. na)elo -abrane prou-roovanja 8!e!e se odnosi kako na ugovorne i vanugovorne odnose,tako i napregovore. /OO predvia da je svako duan da se uzdri od postupaka kojima se drugomeprouzrokujeteta.


4/41

9. na)elo &u'no#!i i#punjenja obave-e znai da je svako duan da ispuni svoju obavezu iodgovara zaneispunjenje10. na)elo pona8anja u i-vr8enju obave-a i o#!varivanju prava podrazumeva postupanje sapanjomdobrog doma&ina (panja koja se zahteva kod obligacionih odnosa van privrede), privrednika(panjakoja se zahteva kod obligacionih odnosa u privredi) i strunjaka (panja koja se zahteva kodobligacionih odnosa u obavljanju pro%esionalne delatnosti, u nekoj struci). ubjekti moraju da se

uzdreod postupaka kojima bi oteali izvrenje obaveze druge strane11. na)elo "irnog re8avanja #porova podrazumeva da stranke svoje sporove pokuaju da reena mirannain, i to direktnim pregovorima, posredovanjem i mirenjem (koncilijacijom). $koliko ovi nainimirnog reavanja ne daju rezultate, stranke se mogu obratiti sudu ili arbitrai, ukoliko jeugovorena12. na)elo pri"ene &obri$ po#lovni$ obi)aja vai pre svega za privredne subjekte kojobavljajuprivrednu delatnost. $ privrednim odnosima postoje poslovni obiaji i poslovni moral kojih seprivredni7Obligaciono !ravo opti deosubjekti moraju pridravati. 6u su i kodi%ikovani poslovni obiaji (uzanse) iju primenu strankemorajuugovoriti. $zanse ne smeju biti u suprotnosti sa imperativnim normama.13. na)elo po#!upanja u #la&u #a op8!i" a!i"a nalae pravnim licima da postupaju u skladusa svojimoptim aktima u zasnivanju obligacionog odnosa. 8kt koji je zakljuen suprotno aktima ostaje nasnaziako je druga strana znala ili morala znatik za to.POJAM I


5/41

konkretnog poverioca i dunika, a slubenost u odnosu na bilo kod vlasnika povlasnog dobra. odnos koji ima i"ovin#u vre&no#!

rela!ivnog ara!era, to znai da ima dejstvo samo u odnosu na lica koja su zakljuilaobligacioniodnos, pri emu poverilac ima pravo samo od dunika da zahteva ispunjenje obaveze. zuzeci odovogsu u sluaju upisa zakupa nepokretnosti u zemljine knjige (pri emu ovaj obligacioni odnos dobijastvarnopravni karakter i deluje prema svima), i u sluaju paulijanske tuzbe (gde poverilac pobijaraspolaganje dunika sa tre&im licem iako nije ni u kakvom pravnom odnosu sa tre&im licem)

*a bi bila punovana obligacija mora da bude "ogu;a to znai da se dunik obavezuje na neto to je mogu&e izvriti. emogu&nost moeda budeobjektivna (kad obligaciju ne moe izvriti ni jedno lice), subjektivna (kad obavezu ne moze izvrsitiduznik), poetna (kad je nemogu&nost postojala u momentu nastanka obligacije), naknadna (kad

jeobligacija bila mogu&a prilikom nastanka ali je postala nemogu&a kasnije), %izika (kad je predmetpropao), pravna (obavezu pravno nije mogu&e izvriti) o&re.ena=o&re&iva odnosno i jedna i druga strana moraju znati svoje prestacije (prava obaveze) ilimoraju znati kriterijum na osnovu kojeg &e ih odrediti

&opu8!ena to znai da ne sme biti u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom dobrimobiajima (inae je apsolutno nitava)I


6/41

pojavljuje vie lica na strani poverioca ili dunika #lo'ene #a vi8e pre&"e!a kumulativne, alternativne i %akultativne. 9od ovih obligacija sepojavljuje vie predmeta obaveze6. # ob-iro" na -a8!i!u oju u'ivaju #ancioni#ane (utuive) kod kojih poverilac ima pravo da trai zatitu interesa pred sudom na!uralne=priro&ne (neutuive) nisu zati&ene aparatom dravne prinude i tu spadajuzastareleobligacije, ugovor o igri, opkladi, kocki izmeu %izikih lica ako predmet opklade nije predattre&em licu, obaveza izdravanja izmeu srodnika gde ne postoji zakonska obaveza izdravanja,obaveza iz ugovora koji je zakljuilo poslovno nesposobno lice. 9arakteristino je da ukolikodunik ispuni svoju obavezu ne moe zahtevati natrag ono to je dao3Obligaciono !ravo opti deo

0,BJE


7/41

2. preu-i"anje %prije"* &uga pre!avlja pro"enu &u'nia u obligaciono" o&no#u zakoji se zahtevasaglasnost i pristanak poverioca. !overilac se poziva da u odreenom roku da svoj pristanak, aukolikose ne izjasni smatra se da ga nije dao. ;orma zavisi od %orme ugovora koji je posluio kao osnovpreuzimanja duga. *ugovi koji su vezani za linost se ne mogu preneti.*ejstva preuzimanjem duga novi dunik stupa na mesto starog i ima sva prava i obaveze koje jeimao i staridunik. $koliko poverilac nije znao za insolventnost novog dunika tada obaveza starog ne

prestaje, ve&preuzimanje duga ima dejstvo ugovora o pristupanju duga. =icna obezbedjenja potrazivanja semoraju ponovodati (jemstvo, zaloga) inace se gase prema novom duzniku.!reuzimalac ne odgovara za nenapla&ene kamate koje su dospele pre preuzimanja. 9ad je dugobezbeenjenhipotekom, smatra se da je poverilac dao pristanak ukoliko se u roku do 7 meseca ne izjasni, almora bitiupozoren na rok do 7 meseca u kome treba da se izjasni. $ protivnom, smatra&e se da poziv nije nupu&en.>Obligaciono !ravo opti deo

3.

pri#!upanje &ugu #e -alju)uje i-"e.u poverioca i !re;eg lica/ pri )e"u #e !re;e liceobave-uje &a;e i#puni!i njegovo po!ra'ivanje o& &u'nia+ 6re&e lice stupa u obavezu pored dunika. 9adana nekolice pree imovina drugog lica ono odgovara za dugove koji se odnose na tu imovinu poreddotadanjegimaoca imovine, solidarno s njim, ali samo do vrednosti aktivne imovine koja je na njega prenetaOvaodgovornost se ne moe ograniiti ili iskljuiti ugovorom4. preu-i"anje i#punjenja po#!oji a& #e -alju)i ugovor i-"e.u &u'nia i neog !re;eglica oji" #e!re;e lice obave-uje &a ;e i#puni!i obave-u pre"a poveriocu+ !overilac nema pravo prema

tre&emlicu, nego samo prema duniku, jer tre&e lice nije preuzelo dug, niti pristupilo dugu. amo dunikmoezahtevati od tre&eg lica da ispuni njegovu obavezu.OBLIGACIJE 0A VI?E OBJE


8/41

8ko od dva predmeta propadne jedan, usled dogaaja za koje je kriv dunik, on ima obavezu dapreda preostalipredmet, a ako pravo izbora pripada poveriocu, on moe traiti preostali predmet ili naknadutete.$koliko je predmet obaveze postao nemogu& usled krivice poverioca, dunikova obaveza prestaje,a u sluaju danjemu pripada pravo izbora, on moe izvriti svoju obavezu preostalim predmetom i traitnaknadu tete. 8kopravo izbora pripada poveriocu on moe dati naknadu tete i traiti preostali predmet.

3. @aul!a!ivne obligacije ( dunik je u obavezi da preda jedan odreen predmet, ali se moeosloboditiobaveze i predajom drugog predmeta (jedan predmet je u obligaciji, vie predmeta je u isplati)$kolikopropadne predmet koji se duguje usled vie sile, poverilac nema pravo da zahteva drugi predmet9adapredmet propadne zbog dogaaja za koje je kriv dunik poverilac moe da zahteva samo naknadutete,a dunik se moe osloboditi obaveze pla&anjem naknade ili predajom drugog predmetaOBLIGACIJE 0A VI?E 0,BJE


9/41

doe krivicom jednog od njih, samo on odgovara poveriocu. Otpust duga prema jednom nemauticaj na ostale,kao ni kon%uzija (spajanje poverioca i dunika u jednom licu)DEJ0TVA OBLIGACIJEse sastoje u ovla8;enju poverioca &a !ra'i o& &u'nia i#punjenje obave-e na oju #e&u'ni obave-ao/ i uobave-i &u'nia &a i#puni ovaj -a$!ev. 8ko dunik ne ispuni obavezu poverilac moe traitnaknadu tete(obine i izmakle koristi). trana koja se poziva na tetu duna je da preduzme sve razumne mere

da bi sesmanjila teta, u protivnom druga strana moe da istakne prigovor i zahteva da joj se smanjnaknada tete.*unik se moe osloboditi odgovornosti za neipunjenje ako dokae da je do toga dolo usledokolnosti koje senisu mogle spreiti ili izbe&i, a koje su nastale nakon zakljuenja ugovora. &ocnja &u'nia : pada u docnju kad ne ispuni obavezu u roku koji je ugovoren, a ako rok nijeugovorendunik pada u docnju kada ga poverilac opomene i pozove da ispuni svoju obavezu. !overilac nemorada opominje dunika kod %iksnih ugovora (gde je rok precizno odreen), kada dunik izjavi da ne&eispuniti obavezu, kad se odrekne prava na opomenu ili kad obe&a ispunjenje obaveze na tano

odreendan. 9rivica dunika nije uslov za padanje u docnju (obje!ivni poja" &ocnje). $ sluuju docnjeriziksluajne propasti stvari prelazi na dunika, duan je da nadoknadi tetu koju je poverilac pretrpeozbogdocnje, i poverilac moe da zahteva raskid ugovora i trai naknadu tete zbog neispunjenjaobaveze &ocnja poverioca : pada u docnju ako bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenjeobaveze oddunika, ili ako svojim ponaanjem spreava dunika da ispuni svoju obavezu. 8ko pak dokae dadunik nije bio u mogu&nosti da ispuni svoju obavezu ne pada u docnju. !oloaj dunika seolakava

tako to rizik sluajne propasti prelazi na poverioca, prestaju te&i kamate, duan je da nadoknadtetuduniku, a dunik moe stvar da preda u sudski depozit i time se oslobodi obavezePA,LIJAN0


10/41

to samo u visini njegovih potraivanja),#lovi -a po&i-anje !u'be7 da je poverilac ote&en ovom radnjom da je dunik imao nameru da oteti poverioca da je tre&e lice bilo nesavesno

6eret dokazivanja je na poveriocu, osim u sluaju besplatnih raspolaganja (npr poklon)Roovi7 kod teretnih raspolaganja rok je godinu dana od momenta preduzimanja pravne radnje kod dobroinih ili kad je tre&e lice blizak srodnik (brani drug, krvni srodnih u pravoj liniji

neogranieno, a u pobonoj i po tazbini do 4tog stepena), rok je 7 godine od momentapreduzimanjapravne radnje koja se pobija/akon ovde iz razloga pravne sigurnosti odreuje samo objektivne rokovePRAVO 2ADRAVANJA %I,0 RETENCIONI0*je pravo poverioca &a -a&r'i #!var oja je u njegovo" po#e&u &o &u'ni ne i#pla!i&o#pelo po!ra'ivanje/a ao je &u'ni in#olven!an on&a i pre &o#pelo#!i po!ra'ivanja+!overilac ne"a pravo da zadri stvar ako dunik zahteva da mu se vrati stvar koja je iz njegove dravine izala protivno njegovoj volji ako je data poveriocu na uvanje ili na poslugu

kada se radi o stvarima koje se ne mogu prodati (legitimacije, isprave, pisma)!overilac ima pravo da se naplati iz zadrane stvari ali je duan da prethodno obavesti dunika onameri da stvarproda i namiri svoje potraivanje.PRE0TANA< OBLIGACIJA3+ i#punjenje %i-vr8enje* obave-e po#!oji a&a &u'ni i#puni #voju obave-u i- ugovoraObavezu mozeispuniti i tre&e lice i poverilac je duan da primi to ispunjenje. #eutim, ako je dunik ponudio daonodmah ispuni obavezu, poverilac ne moe prihvatiti ispunjenje od tre&eg lica. 9od ugovora intuitupersonae samo dunik moe ispuniti obavezu.9ada tre&e lice ispuni obavezu povericu radi se o #ubrogaciji i on stupa na mesto poverioca u

odnosu nadunika. ubrogacija je zamena/ i razlikujemo realnu (zamena stvari, predmeta ugovora) personalnu (zamenalinosti poverioca). ubrogacija moe bitizakonska (npr jemac) i ugovorna.*unik mora da ispunjenje izvri poslovno sposobnom poveriocu. $koliko poverilac nije poslovnosposoban,dunik se oslobaa obaveze samo ako je ona bila korisna za poverioca i ako se stvar nalazi uimovini poverioca.2Obligaciono !ravo opti deo

8ko je stvar otuena, dunik i dalje ima obavezu iz ugovora. *unik ne moe obavezu da ispunipoveriocu nadijom je imovinom otvoren steaj.$ naelu isplatom tre&em licu dunik se ne oslobaa obaveze osim ako je tre&e lice ovla&eno daprimiispunjenje, ako se ispunjenje vri putem hartije od vrednosti na donosioca ili ako se ispunjenje vrcedentu adunik nije bio obaveten o cesiji.*unik se oslobaa obaveze ako poloi stvar u sudski depozit ali samo ako je poverilac nepoznat,poslovnonesposoban a nema zastupnika ili u docnji. 9ada stvari nisu podesne za uvanje u sudskomdepozitu (kvarljivaroba, ivotinje) ili kad trokovi uvanja prelaze vrednost same stvari, dunik moe da proda stvarna javnoj


11/41

drabi (stvari male vrednosti ili stvari koje imaju trisnu vrednost moe prodati iz slobodne ruke)*unik morada obavesti poverioca o svojoj nameri da proda stvar, a dobijenu cenu da poloi u sudski depozit.!overilac moze da odbije delimino ispunjenje (ako nisu u pitanju sukcesivne prestacije).Davanje ra&i i#punjenja postoji kada dunik da poveriocu neku stvar da je ovaj proda i da senamiri iz dobijenevrednosti. !overilac ne postaje sopstvenik stvari ve& radi po nalogu dunika.#esto i vreme ispunjenja obaveze strane sporazumno odreuju i zavisi od prirode obavezeovane se ispla&uju

u mestu prebivalita poverioca, pokretne se predaju u mestu zakljuenja ugovora, a nepokretne umestu gde senalaze+ o"pen-acija %prebijanje* je na)in pre#!ana obave-e a& &u'ni #voju obave-uo"pen-uje -apo!ra'ivanje oje on i"a pre"a poveriocu i i#pla;uje #e #a"o ra-lia+ $ savremenomprometukompenzacija ima veliki znaaj (pogotovo u meunarodnom), a poznate su i multilateralnekompenzacije.Opti uslovi za kompenzaciju uzajamnost (da postoje meusobna dugovanja) i istorodnostpotraivanja (dapotraivanje glasi na novac ili zamenljive stvari istog roda ili kvaliteta), kao i dospelost (isplata po

pravilu nemoe da se vri pre roka dospelosti, izuzetak je steaj otvaranjem steajnog postupka svapotraivanja idugovanja u vezi sa imovinom su dospela). $tuivost (kako istiu pojedini teoretiari) nije optuslov jer jemogu&e izvriti kompenzaciju i naturalnih obligacija.*ejstvo kompenzacije se ogleda u gaenju prava i obaveza koja su na taj nacin izmirena. /akompenzaciju sezahteva izjava o prebijanju.+azlikujemo ugovornu (nastaje na osnovu sporazuma i stranke same odreuju uslove), #uu(nastaje naosnovu odluke suda po prigovoru dunika kompenzacioni prigovor ili ako je njegovo potraivanje

ve&e odpoverioevog onda mu stoji na raspolaganju kompenzaciona protivtuba. !ostoje razlike izmeuprigovora iprotivtube. !rigovor je akcesorne prirode i ukoliko poverilac povue tubu, o kompenzacionomprigovoru sene&e ni raspravljati. !rigovor moe da se istakne samo do visine tubenog zahteva) i -aon#uo"pen-aciju(nastaje po sili zakona, kad se sretnu dva potraivanja koja ispunjavaju usloveza kompenzaciju).Obligacija se ne moe ugasiti kompenzacijom kada se radi o potraivanju koje se ne moeprinudno izvriti (nprsocijalna pomo&), potraivanja stvari koje je dunik uzeo bespravno ili koje su mu date na poslugu,potraivanje

koje je nastalo namernim prouzrokovanjem tete, potraivanje koje potie iz zakonske obavezeizdravanja ipotraivanja naknade tete priinjene ote&enjem zdravlja ili prouzrokovanjem smrti.+ novacija %prenov* potie iz rimskog prava koje nije dozvoljavalo promenu subjekataobligacije. *anas

je to na)in pre#!ana obligacije na o#novu #pora-u"a poverioca i &u'nia &a po#!ojec;uobligaciju-a"ene novo" # !i" &a #e ra&i o &rugo" pre&"e!u i &rugo" %ra-li)i!o"* pravno"o#novu+$koliko se u postoje&oj obligaciji menja rok, mesto i nain ispunjenja, ili sporedni element(kamata,


12/41

ugovorna kazna), tad se ne radi o novaciji.$slovi za nastanak novacije postojanje punovane stare i punovane nove obligacije, kao postojanje razlike upogledu predmeta i osnova izmeu ove dve obligacije. $govorom o novaciji ranija obligacijaprestaje a novanastaje. !rigovori iz stare obligacije se ne mogu koristiti kod nove. poredna potraivanja (zaloga

jemstvo) segase sa starom obligacijom (ako neto drugo nije ugovoreno)-AObligaciono !ravo opti deo

+ on@u-ija %#pajanje* je na)in pre#!ana obligacije #je&injenje" &uga i po!ra'ivanja uje&no" licu+9od %izikih lica do kon%uzije naje&e dolazi putem nasleivanja (univerzalna sukcesija), a kodpravnihlica u sluaju statusnih promena (spajanje, pripajanje). #ogu&a je i kon%uzija putem singularnesukcesije, kad poverilac ustupi svoje potraivanje duniku.*ejstva kon%uzije kon%uzija automatski proizvodi dejstvo bez nekih posebnih uslova, osim usluaju kad jeobaveza upisana u javnoj knjizi (mora se izvriti upis brisanja), kad jemac nasledi poverioca(obaveza glavnogdunika ne prestaje) i kad poverioci zahtevaju odvajanje zaostavtine od imovine naslednika+ opro8!aj %o!pu#!* &uga %acep!ilacija* je ugovor -alju)en i-"e.u poverioca i &u'niaoji"poverilac i-javljuje &a ne;e !ra'i!i o& &u'nia &a i#pla!i &ug oji i"a pre"a nje"u/ a&u'nii-javljuje &a je #agla#an #a !o" i-javo"+ Otpust duga je dvostrani pravni posao, jer sezahtevasaglasnost dunika+azlikujemo potpuni (gase se i glavna i sporedna potraivanja poverioca prema duniku) delimini otpust duga(poverilac mu oprata samo deo duga). Otpust duga uinjen jednom solidarnom duniku imadejstvo samo uodnosu na njega dok se prema ostalima obligacija ne gasi. $ sluaju zakonske obaveze izdravanjanije mogu&otpust dugaF+ Pac!u" &e non pe!en&o je je&no#!rana i-java %obe;anje* poverioca &a ne;e !ra'i!ii#pla!u &uga o&&u'nia+ Ovo je jednostrana izjava volje kojom se dunik ne oslobaa svoje obaveze, ve& moe daistakne prigovor ako poverilac zahteva isplatu. poredna prava poverioca se gase.2A0TARELO0Tje pro!e o&re.enog vre"ena naon ojeg obligacija po#!aje neu!u'iva+ Obligacija neprestaje, samo se gubipravo da se trai ispunjenje obaveze. /astarelost nastupa kad protekne zakonom odreeno vremeu kome jepoverilac mogao traiti ispunjenje obaveze.

ud na zastarelost pazi po prigovoru tuenog, ne po slubenoj dunosti. !rigovor se moe ista&samo dozakljuenja glavne rasprave. 9ad zastari glavno potraivanje zastarevaju i sporedna potraivanja(kamate,plodovi)./astarelost po)inje !e;i prvog &ana po &o#pelo#!i po!ra'ivanja/ tj kad poverilac ima pravoda zahtevaispunjenje obaveze, a nastupa kada je istekao poslednji dan roka koji je zakonom odreenOdredbe koje reguliurokove zastarelosti su imperativnog karaktera, a dunik se ne moe unapred odre&i prava naprigovor


13/41

zastarelosti. !otraivanja iz zakonske obaveze izdravanja i pravo na deobu zajednike stvari nezastarevaju.8ko je potraivanje bilo obezbeeno zalogom ili hipotekom, poverilac se i po proteku roka moenaplatiti izvrednosti dobijene prodajom zaloene stvari (ako zaloenu stvar ima u posedu ili ako je hipotekaupisana u

javnim knjigama)Roovi -a#!arelo#!i7 opti rok je 3 go&ina

za go&ina zastarevaju povremena potraivanja, potraivanja ugovaraa osiguranja iz ugovoraoosiguranju ivota u roku od go&ine zastarevaju potraivanja povremenih davanja koja dospevaju godinje ili ukra&imperiodima (zakupnina), meusobna potraivanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga,naknada tete (objektivni rok 3 godina, subjektivni 7 godine), potraivanja osiguravaa iz ugovoraoosiguranju u roku od 3 go&ine zastarevaju potraivanja za isporuenu toplotnu i elektrinu energiju, plinvodu,

odravanje isto&e, radio i 6B pretplate, pote, tele%ona, pretplate na povremene publikacije--Obligaciono !ravo opti deo

2a#!oj -a#!arelo#!i -na)i &a ro ni ne po)inje &a !e)e7 izmeu suprunika, roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo, za vreme mobilizacije u pogledupotraivanja lica na vojnoj dunosti, potraivanja koja imaju lica zaposlena u tuem doma&instvupremaposlodavcu sve dok traje radni odnos zastarevanje tee i prema maloletniku i drugom poslovno nesposobnom licu ali zastarelostpotraivanjakoja imaju ova lica, ako nemaju zakonskog zastupnika, ne moe nastupiti dok ne protekne dvegodine odkad su postali poslovno sposobni ili dobili zastupnikaPrei& -a#!arelo#!i -na)i &a -a#!arelo#! oja je po)ela &a !e)e #e prei&a -bogo&re.eni$ )injenica7 kad dunik prizna dug ili kad poverilac podigne tubu ili preduzme neku drugu procesnu radnju(akopoverilac povue tubu ili ona bude odbaena ili tubeni zahtev odbijen, smatra se da do prekidanije nidolo)!osle prekida zastarevanje tee iz poetka9od prelu-ije nema zastoja ni prekida i gubi se pravo, odnosno prestaje obaveza dunika (zarazliku odzastarelosti, kada pravo postoji samo je neutuivo). O prekluzivnim rokovima sud vodi rauna po

slubenojdunosti.,GOVORI : POJAM/ 2NA9AJI


14/41

svakog lica da li &e zakljuiti ugovor, sa kim, koju vrstu ugovora, koja &e biti sadrina i %orma (uzogranienjezakonom propisane %orme), kako &e urediti svoja prava i obaveze, kako &e menjati ugovor, kako &eugovorprestati isl.I-u-eci sluajevi obaveznog osiguranja, prevoznika u javnom saobra&aju i ostalih javnih preduze&a sloboda ugovaranja je ograniena kod tipskih (kod kojih su pravila unapred odreena

javnopravnim

propisima ili pravilima odreenih organizacija) i adhezionih ugovora sloboda ugovaranja je ograniena i u pogledu %orme kod odreenih ugovora (recimo kodkupoprodajenepokretnosti gde se zahteva pismena %orma)OP?TI ,0LOVI 2A 2A


15/41

!redmet ugovora su obaveze koje ugovorne strane treba da izvre, odnosno neko injenjetrpljenje, neinjenje.!redmet mora biti odreenCodrediv, mogu& i dozvoljen. emogu&nost moe biti subjektivna (kada odreeno lice ne moe da ispuni obavezu i dunik je u obavezi da naknaditetu) iobjektivna poetna i naknadna pravna (kada nije mogu&e ispuniti obavezu zbog imperativnih normi, recimo prodaja stvari vanprometa)

i %aktika$ sluaju objektivne, poetne ili pravne nemogu&nosti ugovor nije ni nastao.3. po#!ojanje o#nova %au-e*ugovoraOsnov ugovora je ono zbog ega se dunik obavezuje, odnosno pravni cilj obave-ivanja.+azlikujemo objektivno i subjektivno shvatanje subjektivno shvatanje de%inie osnov kao psiholoku kategoriju vezanu za izjavu volje, odnosnoto jerazlog koji je stranke naveo da zakljue ugovor takav kakav su zakljuile objektivno shvatanje osnov poistove&uje sa ciljem koji je naveo stranke na preuzimanje obaveza subjektivno"objektivno shvatanje polazi od toga da osnov ima i subjektivne i objektivneelemente. !ri se

ogledaju u izjavi volje da se zakljui ugovor sa odreenim ciljem, a drugi elemenat je u prenosuimovinesa jedne na drugu stranuz ovoga dolazimo do zakljuka da osnov nije psiholoki ili ekonomski, ve& pravni cilj obavezivanja./a razliku od osnova "o!iv predstavlja pobude koje su navele stranke da zakljue ugovor ipreuzmu obaveze, ion je psiholoka kategorija. Osnov ugovora je uvek isti za odreenu vrstu ugovora i poznat je idrugoj ugovornojstrani, dok motiv nije.PO0EBNI ,0LOVI 2A 2A


16/41

ono bude dato, ugovor proizvodi pravno dejstvo od momenta zakljuenja. aglasnost se zahtevakod zakljuenjaugovora sa maloletnim licima i licima koja ne mogu da se sama staraju o sebi, kao i radi zatite

javnih interesa.IORMI1. pre"a na)inu i#poljavanja pi#"ena @or"a znai da sadrina ugovora mora biti data u pismenom obliku i da ugovor morabiti svojeruno potpisan ispod teksta ugovora. 9od dvostranih ugovora mora da stoji potpis obestrane, dok kod ugovora gde se samo jedna strana obavezala mora da stoji njen potpis. !otpis se

stavlja ispod teksta ugovora. 9od ugovora o kupoprodaji nepokretnosti %orma je bitan elemenatugovora, a potpisi se moraju overiti kod suda.$ sluaju da su strane ve& izvrile ugovor ali nisu ispotovale %ormu kod %ormalnog ugovora, zakonpredvia mogu&nost konvalidacije takvog ugovora uz odreena pravila ako se radi o usmenomugovoru, on se ne moe konvalidirati. $koliko se radi o pismenom ugovoru ali potpisi nisuovereni kod suda, takav ugovor se moe konvalidirati ukoliko je izvren u celosti ili preteno,ukoliko nije povreeno pravo pree kupovine ili prinudni propis. #ve)ana @or"a %@or"a javne i#prave* je u odreenim situacijama uslov punovanostugovora.veana %orma podrazumeva ue&e dravnog organa, kao to je to sluaj sa kupoprodajomnepokretnosti, gde se radi o pasivnom ue&u dravnog organa. 9od ugovora o doivotnomizdravanju ili kod ugovora o ustupanju i raspodeli za ivota zakon propisuje aktivno ue&edravnog organa na taj nain to &e sudija pred kojim stranke zakljuuju ugovor prethodnoupozoriti stranke na pravne posledice i tek nakon toga overiti ugovor. 8ko se ovakvi ugovorioveravaju preko punomo&nika i njegovo punomo&je mora prethodno biti dato u %ormi javneisprave. !ostoji i no!arijalna @or"a za ugovore koji se overavaju kod notara (kao to je ugovoro poklonu, brani ugovori, konstituisanje hipoteke isl). realna @or"a podrazumeva pored saglasnosti volja i predaju stvari. +anije su to bili ugovor ozajmu, zalozi, kapari, prevozu robe isl, a savremeni pravni sistemi naputaju realnu %ormu. /OOpropisuje da su ugovor o zajmu, ostavi i zalozi konsezualni i nastaju prostom saglasno&u volja,dok se za ugovor o poklonu, posluzi i kapari koriste predratna pravila 0/, O0/ ili 80/ i onisu ostali relani ugovori.2. pre"a na)inu na#!ana

-aon#a @or"a postoji kad je zakon propisao %ormu, kao ius cogens, kao uslov punovanosti.$ situacijama kada nije dovoljno jasno da li se radi o bitnoj %ormi ili ne polazi se od svrhe %ormei njenog znaaja.-4Obligaciono !ravo opti deo

,govorena @or"a postoji kada se stranke dogovore da posebna %orma bude uslov punovanostugovora. $govorena %orma ne sme biti slabija od zakonom propisane za tu vrstu ugovora.3. pre"a pravno" &ej#!vu bi!na @or"a %a& #ole"ni!a!e"*je %orma koja se zahteva za punovanost ugovora, anepotovanje ove %orme povlai nitavost &oa-na @or"a %a& proba!ione"* znai da ugovor nastaje i bez te %orme, %orma nemakonstitutivni karakter, ali slui kao dokazno sredstvo i jedino se u toj %ormi moe dokazivati

postojanje ugovora.Od ovog treba razlikovati @or"alno#! publici!e!a (koji slui da bi se zatitila tre&a lica, recimoupisu zemljinim knjigama) i @i#alne @or"alno#!i (koje slue radi naplate poreza i zatite %iskusa,npr ugovor o kupovini putnikog vozila se zakljuuje u pismenoj %ormi radi naplate poreza a nezato to je pismena %orma uslov punovanosti)PREGOVORI : PRAVNA DEJ0TVA%Culpa in Con!ra$en&o*!re nego to doe do zakljuenja ugovora po pravilu se vre pregovori. !regovori ne obavezuju isvaka strana ih


17/41

moe prekinuti kad ho&e. #eutim, ukoliko je jedna strana vodila pregovore bez namere dazakljui ugovor iliodustane bez valjanog razloga, duna je da nadoknadi tetu drugoj strani koju je imala u vezi sapregovorima(primena naela savesnosti i potenja). *rugim reima, na zakon propisuje da iako pregovori neobavezuju,stranke se moraju ponaati u skladu sa naelom savesnosti i potenja.T,MA9ENJE ,GOVORA

6umaenje znai odreivanje smisla ugovora u situaciji kada su odredbe ugovora nejasne il

neprecizne, pa onjima postoji nesaglasnost izmeu ugovornih strana. 9ao tuma se javlja sud.+azlikujemo tri metoda tumaenja subjektivni metod cilj tumaenja je prona&i zajedniku volju ugovornih strana objektivni metod ugovor treba tumaiti prema obiajima sredine u kojoj je ugovor zakljuen danas preovlauje subjektivno"objektivni metod koji polazi od stvarne volje ugovornih strana alnezanemaruje ni pravila javnog poretka i morala odreenog drutvaa /OO predvia da se ugovorne odredbe primenjuju onako kako glase, pa se jasne odredbe i netumae. 9odspornih odredbi se istrauje stvarna volja ugovornih strana. !ored ovog osnovnog pravila postoje neka

dopunska ugovornu odredbu treba tumaiti tako da ugovor ostane na snazi< pojedinane odredbese tumae uduhu celine ugovora< kad se radi o %ormularnim i adhezionim ugovorima nejasne odredbe setumae u koristdruge strane, koja je pristupila takvom ugovoru< nejasne odredbe u ugovoru bez naknade setumae u koriststrane koja je u obavezi, a u teretnom tako da se postigne uzajamnost davanja ugovornih stranaVR0TE ,GOVORA1. pre"a -aon#o" reguli#anju-3Obligaciono !ravo opti deo

i"enovani su oni koji su navedeni u zakonu (kupoprodaja, zakup, zajam, ortakluk)

nei"enovani su oni koji postoje u praksi ali nisu regulisani zakonom (ugovor o %aktoringu)tranke su slobodne da zakljuuju kako imenovane tako i neimenovane ugovore, a neimenovanugovori koji suesti u praksi uglavnom vremenom prerastu u imenovane kao to je sluaj sa ugovorom oalotmanuPra!i)ni -na)aj se ogleda u tome to kod imenovanih ugovora dovoljno je da se strankesporazumeju o bitnimelementima ugovora a ostali su regulisani zakonom i stranke ih ne moraju posebno ureivati. 9odneimenovanihugovora sva pitanja se moraju detaljno regulisati (uz potovanje imperativnih propisa, javnogporetka i morala)2. pre"a o&no#u prava i obave-eje&no#!rano(obave-ni %unila!eralni* i &vo#!rano(obave-ni %#inalg"a!i)ni*9od unilateralnih obaveza nastaje samo za jednu ugovornu stranu (poklon, zajam, ostava, poslugabez kamate ili naknade), dok kod sinalgmatinih obaveze postoje na obe strane (kupoprodaja,zakup, ugovor o delu)Ovo se razlikuje od jednostranih pravnih poslova. $govor je uvek dvostran pravni posao, a

jednostrani poslovi nastaju izjavom volje jedne strane (testament, javno obe&anje nagrade )9od dvostrano-obaveznih ugovora vae slede&a pravila ako jedna ugovorna strana nije ispunilaobavezu, druga strana ima prigovor neispunjenja< ako jedna strana ne ispuni obavezu drugamoe traiti raskid ugovora< pravo na ponitaj ugovora zbog prekomernog ote&enja ilizelenaenja< rizik sluajne propasti stvari je mogu& samo kod dvostrano"obaveznih ugovora

Obligaciono !ravo opti deodoivotno izdravanje)Ovde razlikujemo ugovore sa periodinim izvrenjem (u tano odreenim vremenskim razmacima ina isti nain) i ugovore sa sukcesivnim izvrenjem (u delovima u ugovorenim rokovima)Ova podela ima i praktini znaaj jer se primenjuju razliita pravila u zavisnosti od vrste ugovorisatrajnim prestacijama se zbog neizvrenja raskidaju otkazom koji vai za ubudu&e, dok kodugovora sa trenutnim prestacijama otkaz deluje retroaktivno (vra&a se ta je dato)< klauzularebus sic stantibus se moe primeniti samo kod ugovora sa trajnim prestacijama5. pre"a ara!eru pre#!acijeje&no#!avni %pro#!i* su oni koji se sastoje od jednog tipa ugovora (zajam, ostava, prodaja,poklon)

"e8ovi!i ugovori su oni koji se sastoje od elemenata koji su karakteristini za vie tipovaugovora, i naje&e su neimenovani (se%, ugovor o pansionu itd). !ostavlja se pitanje koja pravila&e se primeniti na ove ugovore i razvile su se tri teorije teorija apsorpcije (primeni&e se pravilaza vrstu ugovora koji je dominantan), teorija kombinacije (primeni&e se kombinacija ugovora) iteorija kreacije (ostavlja sudu ovla&enje da primeni pravila koja smatra da su najcelishodnija ukonkretnom sluaju)6. pre"a !e$nici i na)inu -alju)enja ugovori #a #pora-u"no o&re.eno" #a&r'ino" i ugovori po pri!upu ole!ivni i in&ivi&ualni ugovoriKolektivni ugovori su oni kod kojih prilikom zakljuenja uestvuju lica koja su predstavniciodreenih kolektiviteta. ako sva ta lica nisu uestvovala uzakljuenju ugovora (nego samo


19/41

njihovi predstavnici), ugovor se odnosi na sve njih.Individualni ugovori proizvode dejstvo samo prema strankama koje su zakljuile taj ugovor./a obligaciono pravo su karakteristini individualni, a za radno pravo kolektivni ugovori. $ s%eriobligacija kolektivni ugovori se javljaju u oblasti osiguranja. generalni i po#ebni ugovori0eneralni ugovori se uglavnom zakljuuju na due vreme i obaveze stranaka su regulisane nauopten nain (recimo kod izgradnje velikih investicionih objekata), dok se posebni zakljuujuna kra&i period i obaveze ugovorih strana su utvrene na konkretan nain. $ praksi se obinozakljuuje jedan opti i vie posebnih ugovora, pri emu posebni zavise od opteg, a poto se

zakljuuju na kra&i period njima mogu da se otkloni uticaj promenjenih okolnosti.7. pre"a -avi#no#!i je&ni$ o& &rugi$ #a"o#!alni %glavni* samostalno egzistiraju i ne zavise od drugog ugovora (ugovor o delu,kupoprodaji, poklonu, zakupu) ace#orni %#pore&ni* ugovori su vezani za glavni ugovor i bez glavnog nemaju znaaj. #ogunastati istovremeno sa glavnim ili naknadno, kao njegov sastavni deo ili kao poseban ugovor(ugovor o kapari, jemstvu, zalozi)!raktini znaaj se ogleda kod prestanka kad prestane glavni ugovor, sporedni se ne moe odratibez njega8. pre"a vi&ljivo#!i o#nova %au-e* au-alni su oni ugovori kod kojih je vidljiv osnov (kupoprodaja)

ap#!ra!ni ugovori su oni kod kojih osnov nije vidljiv (to ne znai da ne postoji), kao to jesluaj sa menicama i ekovima.-?Obligaciono !ravo opti deo

9. pre"a li)no#!i ugovorni$ #!rana in!ui!u per#onae su onih kod kojih je bitan elemenat ugovora svojstvo linosti (ugovor o delu,ortakluku, doivotnom izdravanju). $glavnom se zakljuuju izmeu lica koja uivajumeusobno poverenje. !raktini znaaj kod ovih ugovora ne vai sukcesija, ve& smr&uugovorne strane prestaje ugovor< izvrenje obaveze se ne moe preneti na drugo lice, i ne moese prinudno izvriti obaveza ugovori -alju)eni be- ob-ira na #voj#!vo li)no#!i %in!er par!e#*10. pre"a ugovornoj obave-i &a #e -alju)i &rugi ugovor

pre&ugovor %pre!$o&ni ugovor* prethodi konanom ugovoru i njime se stranke obavezuju da&e zakljuiti konani ugovor. !redugovor sadri sve bitne elemente konanog ugovora. 9ada jeza glavni ugovor predviena %orma i predugovor mora biti u toj %ormi. /a predugovor vaepravila o promenjenim okolnostima, pri emu predugovor ne obavezuje ugovorne straneOd predugovora treba razlikovati pregovore koji u naelu ne obavezuju ali stranka koja vodipregovore bez namere da zakljui ugovor i drugoj strani prouzrokuje tetu, duna je da jenadoknadi. ona)ni %glavni* ugovor " zakljuenje glavnog ugovora moe se zahtevati u roku od > meseciod isteka roka predvienog za zakljuenje u predugovoru, a ako rok nije odreen onda od danakada je prema prirodi posla trebao da se zakljui. $koliko jedna strana odbije da zakljuiugovor, druga strana ima pravo na naknadu tete

Od glavnog ugovora treba razlikovati pun!aciju koja je pismeni koncept ugovora koji supotpisaleobe strane. ije konani ugovor ali sadri sve bitne elemente ugovora, i ukoliko ne doe dozakljuenja pismenog ugovora punktacija vai kao ugovor i obavezuje strane u pogledu onogato su predvidele u punktaciji.OP?TA DEJ0TVA ,GOVORA1. &ej#!va ugovora "e.u ugovorni" #!rana"a : ugovor proizvodi obligaciono"pravna dejstvaugovor je

justus titulus (pravi osnov), a da bi proizvodio stvarno"pravno dejstvo mora da postoji modusaDuirendi(upis u zemljie knjige recimo). *alje, ugovor proizvodi relativno dejstvo, to znai da u naelu ne


20/41

proizvodi dejstva u odnosu na tre&a lica. $govorna dejstva se prostiru na univerzalne sukcesore(izuzevugovora intuitu personae) bez obzira to oni nisu uestvovali u zakljuenju ugovora. $govor neproizvodi dejstvo prema nasledicima i kad ugovorne strane same to ugovore. $govorne stranemoguzakljuiti ugovor preko zastupika ili punomo&nika, ali ova lica nisu tre&a lica, jer zakljuuju ugovoruime i za raun stranke.2. &ej#!va ugovora pre"a !re;i" lici"a : ugovori po pravilu ne proizvode dejstva prema

tre&im licima,uz izuzetak ugovora u korist tre&eg lica. $govori na teret tre&eg lica nisu dozvoljeni. ugovor u ori#! !re;eg licaje ugovor kod koga se jedna strana obavezala prema drugoj da &euiniti neku prestaciju u korist tre&eg lica. $govorne strane su #!ipulan! i pro"i!en!, a tre&e lice

je bene@icijar (bene%icijar nije ugovorna strana). /a nastanak ugovora ne zahteva sa saglasnostbene%icijara. Eene%icijar iako nije stranka u ugovornom odnosu ima pravo da zahteva ispunjenjeod dunika. 6re&e lice moe biti svako lice sem promitenta i stipulanta (i njihovih univerzalnihsukcesora), ne mora biti poslovno sposobno, ni precizno odreeno. Ovo je ne%ormalan ugovor.Fto se tie pravne prirode ovog ugovora imamo razliite stavove prema teoriji ponude radi se odvaodnosa u ovom ugovoru (izmeu stipulata i promitenta i izmeu promitenta i bene%icijara). Ova-@

Obligaciono !ravo opti deoteorija je naputena. !rema drugom shvatanju ovaj ugovor je poslovodstvo bez naloga, prematre&em jednostrana izjava volje, a prema etvrtom miljenju radi se o samostalnom nezavisnomugovoru obe;anje ra&nje !re;eg lica postoji kada jedna ugovorna strana preuzima obavezu da sezauzmekod tre&eg lica da ono neto uini drugoj ugovornoj strani, pri emu ne garantuje da &e tre&e licetu radnju i izvriti. 8 druga situacija je kada jedna ugovorna strana strana garantuje (jemi)drugoj da &e tre&e lice izvriti odreenu radnju. $ sluaju da tre&e lice ne izvri radnju, ugovornastrana koje je garantovala mora nadoknaditi tetuPO0EBNA DEJ0TVA DVO0TRANI1 TERETNI1 ,GOVORA3+ obave-a -a8!i!e o& pravni$ ne&o#!a!aa %evicija*

vaka ugovorna strana odgovara za pravne nedostatke koji mogu da prouzrokuju nemogu&nostispunjenjaobaveze. Evicija je pravno u-ne"iravanje pribavioca #!vari+ Ovo treba razlikovati od%aktikoguznemiravanja kada pribavilac ima tubu zbog smetanja dravine (poseda). 6re&e lice koje smatrada je vlasnikstvari pokre&e spor protiv pribavioca reivin&iaciono" !u'bo".+azlikujemo potpunu i deliminu evikciju. !otpuna evikcija postoji kada je pribaviocu oduzeta celastvar, adelimina kad mu je oduzet deo (npr deo poseda), ili kad na stvari postoji teret (npr slubenostprolaza). $sluaju potpune evikcije ugovor se raskida po sili zakona, dok kod delimine evikcije pribavilac

moe da raskineugovor ili da zahteva srazmerno umanjenje cene. $ oba sluaja mu pripada pravo na naknadutete osim usluaju da je znao da postoji ova mogu&nost. !ravo pribavioca na zatitu od evikcije prestaje posleisteka odgodinu dana od saznanja za postojanje prava tre&eg. /a zatitu od evikcije nije od znaaja da li jeprenosilac znaoili ne za postojanje prava tre&eg, ali jeste od znaaja da pribavilac nije znao za taj nedostatak, kaoi da jenedostatak postojao u mometu zakljuenja ugovora, i da je pribavilac blagovremeno obavestioprenosioca.


21/41

+ obave-a -a8!i!e o& "a!erijalni$ ne&o#!a!aa#aterijalni nedostaci postoje ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu, ili zanaroituupotrebu koja je bila poznata prenosiocu, ako nema svojstva koje su strane ugovorile, ili ako nije uskladu sauzorkom ili modelom koji je pribaviocu bio prezentovan.!rodavac ne&e odgovarati za mane koje su kupcu bile poznate ili mu nisu mogle biti nepoznateaime, obavezakupca je da stvar pregleda i u roku od @ dana (a kod ugovora u privredi odmah) obavesti prodavca.

$koliko jepregled obavljen u prisustvu prodavca duan je da mu odmah stavi primedbu na nedostatakkriveni nedostatak

je onaj koji se nije mogao otkriti uobiajenim pregledom prilikom preuzimanja stvari. 9upac jeduan da uobavetenju opie u emu se sastoji nedostatak. !ored subjektivnog roka od @ dana, postoji objektivni i oniznosi > meseci od dana predaje stvari. !rodavac odgovara za skrivene nedostatke bez obzira da l

je znao ili ne,ali ukoliko je prodavac znao za nedostatak, kupac ne gubi pravo ni nakon > meseci. 9upac koji kupistvar naprinudnoj javnoj prodaji nema pravo na zatitu od materijalnih nedostataka.

9upac ima pravo da zahteva da se otkloni nedostatak ili preda druga stvar, snienje cene, moze daraskineugovor. 9upac nema pravo da raskine ugovor ako je stvar potpuno ili delimicno propala ilote&ena, ako jepotroen deo stvari pre nego to je otkriven nedostatak, ako je izmenjen deo stvari u toku redovneupotrebe, akose radi o neznatnom otecenju stvari.9ad je u pitanju tehnika roba (maine, aparati), prodavac garantuje i za ispravno %unkcionisanjestvari. $kolikostvar ne %unkcionie kupac moe da trai da se obavi popravka u razumnom roku, a ako se neobavi popravka dase zameni drugom stvari. Ovo pravo kupac ima i prema prodavcu i prema proizvoau. Eitno je da

je zahtevpodnet u garantnom roku. 9upac takoe ima pravo i na naknadu tete koje je pretrpeo to nijemogao da korististvar. $koliko je stvar bila na popravci garatni rok se produava, a kod zamene poinje da tee odpoetka.tranke se mogu dogovoriti da prodavac ne odgovara za %izike nedostatke robe iili da se njegovaodgovornost-2Obligaciono !ravo opti deo

suzi (recimo kad se kupuje uture). Ova odredba &e ipak biti nitava ako je u momentu zakljuenjaprodavacznao za nedostatak i nije to saoptio kupcu, ili ako je tu odredbu nametnuo koriste&i svojmonopolski poloaj+ preo"erno o8!e;enje!rekomerno ote&enje postoji ako je u vreme zakljuenja ugovora postojala oigledna nesrazmeraizmeuobaveza ugovornih strana u dvostranom teretnom ugovoru. $govorna strana koja nije znala i nijemogla znati zapravu vrednost uzajamnih obaveza, moe traiti ponitenje ugovora. nstitut prekomernogote&enja postoji da bise zatitilo naelo ekvivalecije (jednakosti uzajamnih davanja),#lovi -a pri"enu ovog in#!i!u!!a7 ugovor mora biti teretan i komutativan kod dobroinih ugovora nema uzajamnih davanja, a kodaleatornih sama priroda ugovora ne doputa primenu ovog instituta


22/41

nesrazmera u davanjima mora biti oigledna (%aktiko pitanje koje se utvruje u svakomkonkretnomsluaju) ote&ena strana nije znala niti je mogla znati za pravu vrednost prestacijaOte&ena strana moe zahtevati raskih ili ponitaj ugovora. $ oba sluaja vri se restitucija (svakastrana vra&aoo to je primila) a ako se ne moe vratiti onda se vra&a novana protivrednost. $govor se moe odrati nasnazi, uz smanjenje vrednosti prestacije koja je u oiglednoj nesrazmeri

+ok za ponitaj ili raskid je prekluzivan i iznosi godinu dana od momenta zakljuenja ugovora.+ ra#i& ili i-"ena ugovora -bog pro"enjeni$ oolno#!i %rebu# #ic #!an!ibu#*!rilikom zakljuivanja ugovora imaju se u vidu okolnosti koje postoje u tom mometu. #eutim,mogu&e je da umeuvremenu doe do promene okolnosti koje oteavaju ili onemogu&avaju izvrenje ugovoraaime ugovornestrane su obavezne da izvre ugovor samo ukoliko su okolnosti ostale iste kao i u vremezakljuenja ugovora.*a bi klauzula rebus sic statibus imala uticaj moraju biti ispunjeni slede&i uslovi ugovor mora biti dvostran i teretan, sa trajnim prestacijama nove okolnosti znato oteavaju ili onemogu&avaju izvrenje ugovora zakljueni ugovor vie ne odgovara oekivanjima stranaka i nije ga pravino odrati na snazi proenjene okolnosti su se desile nezavisno od volje ugovornih strana i bez njihove krivicetrana na iju tetu su se okolnosti promenile moe da raskine ugovor al ora drugu stranublagovremenoobavestiti o raskidu, im su promene nastupile. *ruga strana, pak, moe ponuditi da izeni ugovorkako bi seprilagodio novih okolnostima./ahtev za raskid se postavlja tubo, eventualno protivtubom ili prigovorom.+ ne"ogu;no#! i#punjenja9od dvostrano teretnih ugovora mogu&e je da naknadno nastupi nemogu&nost ispunjenjaugovorne obaveze za

jednu ugovornu stranu. +izik u ovoj situaciji snosi strana koja ne moe da ispuni obavezu jer gubipravo naprotivinidbu. +azlikujemo tri situacije nemogu&nost za koju je odgovoran dunik obligacioni odnos se ne gasi ve& poverilac ima pravonanaknadu tete, ime se zamenjuje prvobitna obaveza dunika (teorija zamene i surogata)aknada tetepokriva kako vrednost celokupne prestacije tako i eventualnu tetu. !overilac, takoe, mora daizvrisvoju obavezu prema duniku. *ruga solucija je da poverilac odustane od ugovora, pri emu nemora daispuni svoju obavezu, a ako je ispunio moe da zahteva da mu se vrati ono to je dao. $koliko jepretrpeo tetu ima pravo na naknadu.

neomogu&nost za koju je odgovora poverilac obaveza dunika se gasi ali on zadrava svojepotraivanje prema poveriocu neomogu&nost za koju nije odgovorna ni jedna strana obligacioni odnos se gasi i ugovornestrane nisudune da izvre svoje obavezeF+ prigovor nei#punjenja ugovora %eHcep!io a&i"ple!i con!rac!u#*5AObligaciono !ravo opti deo

9od dvostrano teretnih ugovora obe ugovorne strane imaju i prava i obaveze. $koliko jednaugovorna strana neispuni svoju obavezu druga moe da istakne prigovor neispunjenja i nije duna da izvri svojuobavezu.


23/41

$slovi za isticanje prigovora su mora da se radi o dvostrano teretnom ugovoru prestacije moraju da budu trenutne, odnosno mora da postoji istovremenost u izvravanjuobaveza da druga strana nije izvrila svoju obavezu da se radi o glavnim obavezama (akcesorna obaveza ne moe biti osnov za isticanje ovogprigovora, atakoe se ne moe isticati ni ako je obaveza delimino izvrena) da je druga strana, koja je podigla tubu za ispunjenje ugovorne obaveze, nije navela u tubi da

&eizvriti svoju obavezu istovremeno sa izvrenjem obaveze tuenogOvaj prigovor suspenduje izvrenje obaveze tuenog, i titi subjekte od nesavesnog ponaanjadruge ugovornestrane. 9ad se istakne ovaj prigovor, teret dokazivanja je na drugoj ugovornoj strani, tj na tuiocu.Od ovog treba razlikovati prigovor nei-ve#nog i#punjenja koji se istie kod dvostrano teretnihugovora gde nepostoji istovremenost ispunjenja ugovornih obaveza, i drugi uslov je da se strana kojoj prvoj trebada se izvriobaveza, nalazi u looj materijalnoj situaciji za koju druga strana nije znala u momentu zakljuenjaugovora ili

joj se situacija pogorala, pa nije izvesno da li &e biti u mogu&nosti da ispuni svoju obavezu.*ejstvo ovogprigovora ogleda se u odlaganju izvrenja dok druga strana ne ispuni svoju obavezu ili ne pruigaranciju.,0T,PANJE ,GOVORA$stupanje postoji kad se menja jedna od ugovornih strana u dvostrano obaveznom ugovoru. 1e&naugovorna#!rana %u#!upilac* i- &vo#!rano obave-nog ugovora u#!upa #voja prava i obave-e!re;e" licu %prije"niu*/&o pre&"e! i o#nov o#!aju nepro"enjeni+$stupanje je mogu&e samo kod dvostrano obaveznih ugovora, koji nisu izvreni i koji nisuzakljueni intuitu

personae. 9od jednostrano obaveznog ugovora se radi o cesiji (promena poverioca) ili prijemuduga./a ustupanje se zahteva saglasnost druge ugovorne strane i to u %ormi koja se zahteva zapunovanostustupljenog ugovora. Ovo iz razloga to nije svejedno ko &e biti nova ugovrna strana, od znaajasu kakonjegova lina svojstva tako i imovinske prilike. !ristanak se moe dati prilikom zakljuenja ugovorao ustupanju,pre zakljuenja, ili naknadno.Fto se tie pravih dejstava, prijemnik preuzima sva prava i obaveze ustupioca, osim nekakcesornih kao to su

jemstvo, zaloga tre&ih lica isl. *a bi dolo do prelaska i ovih prava i jemac i zalogodavac morajudati saglasnost.$stupilac odgovara prijemniku samo za punovanost ustupljenog ugovora ali ne i da &e drugastrana izvritisvoju obavezu. *ruga strana moe da istakne sve prigovore koje je imala prema ustupiocu.2ELENA?


24/41

Ote&ena strana moe zahtevati da se njena obaveza umanji, i ovaj zahtev moe podneti u roku od go&ina odzakljuenja ugovora+ 8 !u'ba -a poni8!aj ne -a#!areva jer se radi a apsolutno nitavomugovoru.0li)no#!i i-"e.u -elena8og ugovora i preo"ernog o8!e;enja75-Obligaciono !ravo opti deo

oba se primenjuju kod dvostrano obaveznih teretnih ugovora postoji oigledna nesrazmera davanjaRa-lie i-"e.u -elena8og ugovora i preo"ernog o8!e;enja7 kod prekomernog ote&enja strana se nalazi u zabludi ili je prevarena, dok kod zelenakogugovora nijeu zabludi ve& u tekom materijlanom poloaju ili stanju nude zelenaki ugovor je apsolutno nitav, a prekomerno ote&enje ruljiv ugovor (u roku od jednegodine odzakljuenja)OP?TI ,0LOVI >ORM,LARNI1 ,GOVORA$ savremenim uslovima razvijene trzisne privrede na znacaju dobijaju opsti uslovi poslovanja kojsu najcescesadrzani u %ormularnim ugovorima. To #u pravila oja je&na ugovorna #!rana #a#!avljaunapre& i oja #e

pri"enjuju na #ve bu&uce poje&inacne ugovore o&re.ene vr#!e+ Obino su odtampana naodreenom%ormularu+ Ova pravila se primenjuju samo ukoliko je druga strana upoznata sa njima i ukoliko sesaglasila sanjihovom primenom (strana koja je sastavila opte uslove duna je da upozori na njih i da drugojstrani omogu&ida se sa njima upozna). Opti uslovi se moraju objaviti na uobiajen nain. $koliko doe doneslaganja izmeuoptih uslova i onoga to su stranke dogovorile, vai&e ono to su se stranke sporazumele.9od %ormularnih ugovora stranke mogu da menjaju uslove, dok kod adhezionih stranka kojapristupa ugovoru nemoe da ga menja, ve& samo da prihvati propisane uslove

0RED0TVA OBE2BEENJA I2VR?ENJA ,GOVORA0re!va obe-be.enja #lu'e &a #e poverilac -a8!i!i o& even!ualnog nei#punjenja ilineblagovre"enogi#punjenja obave-e o& #!rane &u'nia+0TVARNA 0RED0TVA1. apara je #u"a novca ili -a"enljivi$ #!vari oja #e pre&aje prilio" -alju)enjaugovora+ jednestrane to je znak da je ugovor zakljuen, a sa druge obezbeenje ispunjenja obaveze. 6o je realan iakcesoran ugovor. +azlikuje se od avansa jer je avans delimino izvrenje novane obaveze, uveksevra&a u sluaju neispunjenja, a kod konane isplate se uvek uraunava u ukupan iznos duga.Pravna &ej#!va kapare

ako je ugovor izvren kapara se vra&a ili uraunava ako je za neispunjenje kriva strana koja je dala kaparu, gubi je ako je za neispunjenje kriva strana koja je primila kaparu duna je da vrati dvostruki iznos ako za neizvrenje nije kriva ni jedna strana kapara se vra&a u sluaju deliminog izvrenja kapara se vra&a ili se uraunava u naknadu tete (zbogneispunjenja ili zadocnjenja)2. aucija je #u"a novca oju &u'ni &aje prilio" -alju)enja ugovora+ +ealan akcesoran ugovor./a razliku od kapare kaucija uvek propada kad doe do neizvrenja, bez obzira na to ko je kriv.9aucija


25/41

se ne moe smanjiti55Obligaciono !ravo opti deo

3. %ru)na* -aloga je obave-ivanje &u'nia ili !re;eg lica &a ;e povericu pre&a!i neupore!nu #!var i-oje "o'e na"iri!i #voje po!ra'ivanje ao &u'ni ne i#puni #voju obave-u i- glavnogugovora o&o#pelo#!i+ !overilac je obavezan da stvar uva i da je po ispunjenu ugovora vrati. /alogoprimacnemapravo da koristi zaloenu stvar niti da je da drugom na kori&enje, ve& mora da je uva s npanjomdobrog privrednika, odnosno doma&ina. $ naem pravu je zabranjeno ugovaranje leG commisoriae,odnosno ugovorne strane ne mogu ugovoriti da &e u sluaju neispunjenja zaloena stvar pre&i usvojinuzalogoprimca automatski. tranke se samo mogu sporazumeti da &e zalogoprimac mo&i prodatstvar itako se namiriti, ili je po prodajnoj ceni zadrati za sebe. 8ko zaloena stvar daje plodovepoverilacmoze da ih zadrzi ali se u tom sluaju oni odbijaju od trokova uvanja zaloene stvari, kamate i nakrajuglavnice. 8ko zaloena stvar ima materijalni ili pravni nedostatak zalogorpimac ima pravo da tradrugustvar. $koliko ne naplati svoje potraivanje ima pravo od suda da trai prodaju zaloene stvari i iztecene namiri svoje potraivanje. /aloni poverilac ima pravo da naplati svoje potraivanje pre svihostaihpoverilaca. /alono pravo prestaje prestankom potraivanja ili kada zaloena stvar izae izdravinezalogoprimca.4. $ipo!ea je -alo'no pravo na nepore!no#!i"aLI9NA 0RED0TVA3+ ugovorna a-na %#!ipula!io poenae* je #re!vo obe-be.enja po!ra'ivanja g&e #e&u'ni obave-uje&a ;e pla!i!i o&re.enu #u"u novca u #lu)aju &a ne i#puni #voju obave-u ili u #lu)aju &a

je nei#puni na vre"e+ $govorna kazna je akcesorne prirode a moe se zakljuiti kao posebna klauzulauokviru glavnog ugovora ili kao poseban ugovor. #oe se odrediti u %iksnom iznosu ili procentualno.$sluaju neispunjenja obaveze poverilac moe da bira da li &e traiti ispunjenje ili ugovornu kaznu.8ko

je ugovorna kazna ugovorena za zadocnjenje poverilac moe traiti i ispunjenje i ugovornu kaznuzazadocnjenje. $ sluaju nesrazmerno visoke ugovorne kazne (u odnosu na vrednost i znaajpredmetaobaveze) sud je na zahtev dunika moe smanjiti. $govorna kazna moe biti i via od iznosa

pretrpljenetete i poverilac ima pravo da je zahteva, ak i u situaciji kada nije nastupila teta. $koliko jeugovornakazna manja od stvarno pretrpljene tete, poverilac moe zahtevati i razliku do iznosa stvarnetete./a razliku od ugovorne kazne penali su propisani zakonom i ne mogu se smanjiti. $ sluaju dapostoje i penali iugovorna kazna, poverilac moe odabrati jedno od ova dva, ali se ne moe naplatiti po obaosnova.+ o&u#!anica je o&re.ena #u"a novca %naj)e8;e* oja #e ugovara -a #lu)aj &a #!rane'ele &a


26/41

o&u#!anu o& ugovora+ Ona se ne daje unapred (jer bi bila kapara ili avans). Odustanica moe dabudeugovorena za jednu ili za obe ugovorne strane. $koliko je odustanica ugovorena strana kojaodustaje odugovora zajedno sa izjavom o odustajanju daje i odustanicu. /a razliku od ugovorne kazneodustanica jepravo da se odustane od ugovora (ime se ugovor ujedno i gasi) i nikad se ne kumulira saizvrenjemugovora, za razliku od ugovorne kazne kad se ugovara za zadocnjenje (u kom sluaju se moe

traiti iugovorna kazna i ispunjenje ugovora).+ je"#!vo je li)no #re!vo obe-be.enja oji" #e je"ac obave-uje poveriocu &a cei-vr8i!i obave-u&u'nia ao &u'ni !o ne u)ini+ Obaveza mora biti punovana i dospela. /a jemstvo se nezahtevasaglasnost glavnog dunika. 1emstvo moe nastati na osnovu zakona (npr kad drava garantuje zatedneuloge banaka) i na osnovu ugovora. /a jemstvo se zahteva pi#"ena @or"a+1emstvo je akcesorneprirode i ako prestane obaveza glavnog dunika gasi se i jemstvo, ne moe se dati za prirodnuobligaciju,obaveza jemca ne moe biti ve&a od obaveze glavnog dunika, jemstvo ne moe da se prenese na

drugolice i odvoji od glavnog duga, jemac ima pravo na sve prigovore koje ima i glavni dunik premapoveriocu57Obligaciono !ravo opti deo

obi)an je"acje duan je da isplati dug tek ukoliko to ne uini glavni dunik (poverilac prvomorada se obrati glavnom duniku)je"ac pla!ac solidarno odgovara za obavezu glavnog dunika, ali za razliku od solidarnogdunika on ne odgovara ako ne postoji glavna obaveza, odnosno nije glavni dunik, i imapravo na regres u potpunosti, dok solidarni dunik ima pravo da zahteva regres umanjen zasvoj deo duga #aje"ci postoje kada vie lica garantuje za obavezu glavnog dunika, i odgovaraju solidarno

povericu, to znai da poverilac od bilo kog jemca moe naplatiti ceo iznos duga. ajemacima pravo regresa prema gllavnom duniku, a ako glavni dunik ne isplati moe da se obratiostalim sajemcima ali ne za ceo iznos, ve& za izno sumanjen za njegov deoje"ac -a nana&u 8!e!e garantuje drugom jemcu da &e mu naknaditi tetu koju ovaj trpizato to je isplatio glavni dug poveriocu. Ovo nije poznato u naem /OOje")ev je"ac garantuje da &e isplatiti dug poveriocu ako to ne uine glavni dunik i jemac,s tim to se ova dva jemca ne nalaze u odnosu solidarnosti. !overilac prvo mora traiti odprvog jemca isplatu pa tek onda od jemevog jemca. 1emev jemac regresni zahtev moe dapostavi samo prema glavnom duniku ali ne i prvom jemcu.PRE0TANA< ,GOVORA3+ i#punjenje"

+ ra#i& ugovora : gasi se obligacioni odnos i prestaju sva prava i obaveze. Bri se restitucija(vra&aju sei plodovi) uz obavezu naknade tete zbog neizvrenja obaveze. $ odnosu na tre&a lica raskid neproizvodi dejstvo ako se radi o savesnom tre&em licu (to je %aktiko pitanje) #pora-u"ni ra#i& postoji kad se ugovorne strane sporazumno dogovore da im prestajeobligacioni odnos. /ahteva sa saglasnost obe strane. ije potrebna posebna %orma, osim usluaju kada zakon propisuje posebnu %ormu jer to zahteva cilj ugovora (npr kupoprodajanepokretnosti). 9od ugovora sa trenutnim prestacijama raskid ima retroaktivno dejstvo, dok kodugovora sa trajnim prestacijama vazi za ubudu&e. porazumni raskid nije mogu& kod trenutnihugovora koji su u potpunosti izvreni jer takvi ugovori vie i ne postoje (prestali suispunjenjem).


27/41

ra#i& -bog nei-vr8enja, pri emu se pravi razlika da li se radi o %iksnim ili ne%iksnimugovorima. 9od %iksnih ugovora rok je bitan element i u sluaju zadocnjenja ugovor se raskidapo sili zakona. 9od ne%iksnih ugovora gde rok nije bitan elemenat moraju biti ispunjeni nekidrugi uslovi da je dvostranoobavezan i teretan ugovor, da dunik nije izvrio svoju obavezu, dapoverilac jeste ispunio svoju obavezu. e%iksni ugovori se ne mogu odmah raskinuti negopoverilac ostavlja duniku primeren rok za ispunjenje i tek po proteku tog roka ugovor seraskida, uz obavetavanje dunika (koje je deklarativnog a ne konstitutivnog karakatera).aknadi rok ne mora da se ostavi kada je oigledno da dunik ne&e ili ne moe da ispuni svojuobavezu

+ poni8!aj ugovora znai da ugovor od samog poetka nije pravno valjan. $govorne strane nisupotovaleimperativnu zakonsku normu koja propisuje opte uslove za zakljuenje kao to su poslovnasposobnost,saglasnost volja, predmet ugovora, osnov ugovora i %orma (kod onih kod kojih je propisana kaokonstitutivni element)54Obligaciono !ravo opti deo

ap#olu!no ni8!avi ugovori #u ugovori oji #u pro!ivni i"pera!ivni" nor"a"a/ javno"pore!u i &obri" obi)aji"a. itavi su ugovori bez osnova, sa nedozvoljenim osnovom, iji jepredmet nedoputen, nemogu&, neodreen, gde nije potovana konstitutivna %orma isl. Oviugovori ne vae od samog poetka (eG nunc). itavost jedne odredbe ne povlai za sobom

nitavost celog ugovora ukoliko on bez nje moe da se odri. Bri se restitucija uz obavezunaknade tete strane koja je kriva za zakljuenje nitavog ugovora. a apsolutnu nitavost sudpazi po slubenoj dunosti, a tuba za ponitaj ne zastareva. rela!ivno ni8!avi %ru8ljivi* ugovori su oni koji sadre nedostatak koji pogaa interese jedneugovorne strane, a tu spadaju pre svega "ene volje (zabluda, prevara, prinuda). $govori koje jezakljuilo maloletno poslovno nesposobno lice, kao i ugovori kod kojih postoji prekomernootecenje. Ovi ugovori se mogu konvalidirati, a tubu moe podi&i samo ugovorna strana ija jevolja bila manljiva. ubjektivni rok je godinu dana, a objektivni 7 godine od zakljuenjaugovora. ud ne vodi rauna o ruljivosti po slubenoj dunosti nego po prigovoru stranke. uovom sluaju se vri restitucija uz obavezu naknade tete nesavesne strane.3. -bog #"r!i4. -bog propa#!i #!vari %pre&"e!a* ugovora5. -bog pro!ea vre"ena6. -bog o!a-aPO0LOVOD0TVO BE2 NALO1A%NE2VANO VR?ENJE T,I1 PO0LOVA*negotiorum gestioOvo je prema /akonu o obligacionim odnosima jedan od izvora obligacija. Po#lovo!vo be-naloga je vr8enje!u.i$ po#lova be- naloga ovla8;enog lica/ ali -a njegov ra)un i ra&i -a8!i!e njegovi$in!ere#a+ $ ovomodnosu imamo dva lica, poslovou bez naloga i gospodara posla, i oba lica se nalaze u duniko"poverilakom

odnosu.Brenju tueg posla se moe pristupiti ako posao ne trpi odlaganje ako predstoji teta ili proputanje oigledne koristi,#lovi za poslovodstvo bez naloga posao (%aktiki ili pravni) mora biti tu poslovoa preduzima posao bez naloga, i bez dunosti da ga preduzme. $koliko je postojaladunost zapreduzimanjem posla ne moemo govoriti o poslovodstvu bez naloga posao je preduzet da bi se zatitio tu interes


28/41

Ra-lie i-"e.u po#lovo&!#va be- naloga i #!icanja be- o#nova je u tome to poslovoapreduzima posao da bispreio tetu, ili uve&ao tuu imovinu, a kod sticanja bez osnova lice uve&ava svoju imovinu naraun drugoglica i bez pravnog osnova!oslovoa bez naloga ima pravo na naknadu nunih i korisnih trokova, kao i tete koju je imao uvezi savrenjem posla, kao i pravo na odgovaraju&u nagradu. 0ospodar posla je duan da preuzme sveobaveze i koristi

iz posla bez naloga.Vr#!e nuno kad poslovoa preduzima posao da bi otklonio nastupanje tete, pri emu je irelevantnoda li jeu tome i uspeo53Obligaciono !ravo opti deo

korisno poslovodstvo preduzima se radi ostvarivanja oigledne koristi nedozvoljeno postoji kad postoji zabrana vrenja poslovodstva bez naloga, ali ga poslovoaipakizvri. $ ovom sluaju poslovoa nema pravo na naknadu trokova, a odgovara za tetu nastalu ibez

njegove krivice. /abrana gospodara mora biti u skladu sa zakonom (npr ne moe se stavitzabrana napla&anje alimentacije za maloletno dete) nepravo postoji kad neko vri tu posao u nameri da pomogne ali nisu ispunjeni uslovi zaposlovodstvo bez naloga0TICANJE BE2 O0NOVA%NEO0NOVANO OBOGAENJE*/a prelaz imovine sa jednog na drugo lice potreban je pravni osnov, naje&e ugovor. $koliko tajosnov nepostoji radi se o sticanju bez osnova. 6o je #!icanje ori#!i je&nog lica na ra)un &rugog lica/ abe- pravnogo#nova (kao to su pravni posao, sudska odluka ili zakon)

Ra-lia i-"e.u #!icanja be- o#nova i nana&e 8!e!e9od sticanja bez osnova jedno lice se obogatilo na raun drugog bez pravnog osnova, a kodnaknade tete jednolice je drugom prouzrokovalo tetu i duno je da je nadoknadi.Oblici #!icanja be- o#nova7 i#pla!a ne&ugovanog " naje&i sluaj sticanja bez osnova. !ostoji kad jedno lice u zabludisplati tudug, ili isplati svoj postoje&i dug pogrenom licu. Ovaj oblik postoji i ako jedno lice kodalternativnihobligacija isplati obavezu kao kumulativnu. splata nedugovanog ne postoji ako lice isplati svoj dugpreroka

i#pla!a # ob-iro" na o#nov oji #e nije o#!vario : postoji kad lice izvri isplatu oekuju&i da&e seostvariti osnov koji se na kraju ne ostvari. splatilac nema prava na vra&anje onog to je isplatioako jeznao ili mogao znati da se osnov ne&e ostvariti ili ako je on kriv za to i#pla!a # ob-iro" na o#nov oji je &ocnije o!pao : lice je izvrilo isplatu kad je osnovpostojao ali jeon kasnije otpao (npr pla&anje zakupnine unapred za godinu dana, ali nakon > meseci ugovorprestane) upo!reba #!vari u !u.u ori#! : tada je tre&e lice duno da vrati stvar ili nadoknadi njenuvrednost. ije


29/41

relevantno da li je lice upotrebilo svoju ili tuu stvar i da li je to bilo poznato licu u iju korist jeizvreno sticanje bez osnova upo!reba !u.e #!vari u #voju ori#! : imalac stvari ima pravo da zaheva da mu se naknadkoristostvarena od stvari, kao i teta koju je pretrpeo. Eez uticaja je savesnost lica koje je upotrebilotuustvar. i-&a!a -a &rugog : postoji kad neko lice plati ili uini neto za drugo lice to je ovo bilo dunoda

uini po zakonu . splatilac ima pravo na naknadu ukoliko je isplatu izvrio s namerom da tranaknadukasnije #!icanje be- o#nova priro&ni" &oga.aje" : nastaje mimo volje privrednih subjekata, ka to

jenanoenje zemljita sa jedne parcele na drugu.Dej#!vo7zasniva se obligacioni odnos izmeu oboga&enog i osiromaenog, u kom oboga&eni ima poloajdunika aosiromaeni poloaj poverioca. Oboga&eni mora da vrati ono to je uzeo. 8ko je savestan plodovedo danapodnoenja zahteva za vra&anje ne mora da vrati, a ako je nesavestan vra&a i sve plodoveesavestan sticalac jeduan i da naknadi tetu usled propasti stvari zbog vie sile. avesni sticalac ima pravo nanaknadu nunih ikorisnih, a nesavesni samo nunih trokova.5>Obligaciono !ravo opti deo


30/41

&a i#pla!i o&re.enu nagra&u &rugo" licu oje bu&e i-vr8ilo neu ra&nju ili po#!igloo&re.eni re-ul!a!+Obe&anje mora biti izvreno javnim oglasom, i upu&eno neodreenom broju lica. $koliko jeupu&eno odreenombroju lica radi se o ponudi. !redmet mora biti odreen, kao i nagrada.Pravna &ej#!va

javno obe&aje nagrade proizvodi obligaciono"pravno dejstvo. =ice koje je obe&alo nagradu duno jeda je isplati,i ta obaveza nastaje momentom davanja obe&anja. !ravo na nagradu ima lice koje je izvrilo

radnju. 1avnoobe&anje se moe opozvati dok neko nije izvrio radnju, a opoziv se mora izvriti na isti nain kao iobe&anje. $tom sluaju tre&a savesna lica koja su uestvovala u konkursu do opoziva imaju pravo na naknadutrokova kojasu imali u vezi sa tim.1ARTIJE OD VREDNO0TIsu pismene isprave kojima se izdavalac obavezuje da &e ispuniti obavezu koja je upisana na hartijzakonitomimaocu hartije. Ovo su strogo %ormale isprave koje imaju slede&e bitne elemente vrsta hartije od vrednosti (enica, ek, skladinica) ime i prezime, prebivalite ili sedite izdavaoca

podatke o korisniku (po ijoj naredbi) ili naznaku da se radi o hartiji na donosioca obaveza izdavaoca mesto i vreme izdavanja potpis izdavaocaVr#!e7 prema inkorporisanom pravu razlikujemo lino"pravne, stvarno"pravne i obligaciono"pravne5?Obligaciono !ravo opti deo

prema linosti titulara razlikujemo hartije na donosica (izdavalac &e ispuniti naznaenu obavezusvakomlicu koje donese hartiju), na ime (samo upisan poverilac ima pravo na isplatu, npr tedna knjiica,polisaosiguranja) i po naredbi (ime poverioca je naznaeno, ali to moe biti i drugi poverilac kojenaredbomodredi prethodni poverilac. 6u spadaju menica i ek. !renos prava kod ovih hartija vri seindosamentom. ndosament je izjava poverioca koji je upisan na hartiji da prenosi pravo iz hartijenanaznaeno lice). 8ko vlasnik izgubi hartiju moe da pokrene vanparnini postupak za ponitenje(amortizaciju) izgubljene hartije1ARTIJE 0LI9NE 1ARTIJAMA OD VREDNO0TI %legi!i"acione $ar!ije i legi!i"acioni -naci* legitimacione hartije su pismene isprave gde njen imalac ima pravo da zahteva od izdavaaizvrenjeradnje naznaene u hartiji (bonovi, ulaznice u pozorite, utakmicu, autobuske karte itd). 8ko nijenaznaeno ime izdavalac hartije je duan da izvri radnju svakom donosiocu legitimacioni znaci nisu pismene isprave, ve& samo znaci za raspoznavanje na kojima je utisnutbroj ilidruga oznaka (garderobi broj, potvrda o predaji prtljaga isl)GRAAN0


31/41

+ vanugovorna %&eli!na* o&govorno#! nastaje iz povrede zabrane da se drugomeprouzrokuje teta(naelo zabrane prouzrokovanja tete drugome)Ra-lie i-"e.u ugovorne i vanugovorne o&govorno#!i7 kod ugovorne odgovornosti i pre tete je postojao pravni odnos izmeu tetnika i ote&enog, dokkodvanugovorne nije vanugovorna je regulisana imperativnim normama po osnovu ugovorne odgovornosti mogu da odgovaraju samo poslovno sposobna lica kod ugovorne odgovornosti vazi princip pretpostavljene krivice, dok kod vanugovorne vazi princippretpostavljene i princip dokazane krivice kod vanugovorne odgovornosti pored tetnika mogu da odgovoraju i tre&a lica (podstrekapomaga,roditelji i staratelji itd) kod vanugovorne odgovornosti ote&eni ima pravo na potpunu naknadu tete, a kod ugovorne nanaknadu proste tete i izmakle koristi kod vanugovorne odgovornosti subjektivni rok je 7 godine od saznanja za tetu i uinioca, aobjektivni 3godina od nastanka tete, a kod ugovorne odgovornosti rok zavisi od vrste obaveze, a tee od

dospelostiO&no# gra.an#e i rivi)ne o&govorno#!i71ednom radnjom se moe uiniti i krivino delo i graanskopravni delikt (prouzrokovati teta). krivina odgovornost je ua jer pretpostavlja postojanje krivinog dela, a krivina dela sutaksativnonabrojana u zakonu dok je graanskopravni delikt na uopten nain de%inisan kod graanske odgovornosti radnja ne mora biti protivpravna (odgovornost za opasnu stvar opasnudelatnost), dok krivina odgovornost zahteva protivpravnost5@Obligaciono !ravo opti deo

u krivinom pravu krivica je vezana za linost, dok kod graanske odgovornosti postoje

sluajevi kadodgovara neko drugi umesto tetnika krivica mora da se dokae, dok se graanska odgovornost pretpostavlja a teret dokazivanja jenatetniku. u krivinom parvu se ne odgovora za nehat ako nije predvien zakonom razlika izmeu graanske i krivine odgovornosti je i u posledici, naime posledica krivinog dela

jekrivina sankcija, dok je posledica graanskopravnog delikta naknada prouzrokovaneteteO0NOVI GRAAN0


32/41

paljiv ovek (razlikujemo panju dobrog doma&ina, privrednika i strunjaka). Obina nepanjamoe da bude apstraktna (kada se ponaanje tetnika poredi sa ponaanjem prosenog oveka) ikonkretna (kada se ponaanje tetnika poredi sa njegovim redovnim ponaanjem)2. o&govorno#! be- ob-ira na rivicu %obje!ivna o&govorno#!*je odgovornost za tetu odstvari ilidelatnosti od kojih postoji pove&ana opasnost tete za okolinu. opa#na #!var nije de%inisana u zakonu, ni sudskoj praksi. $ teoriji je de%iniciju dao pro%.#ihajlo 9onstantinovi& imaonik stvari, pokretnih ili nepokretnih, iji poloaj ili upotreba, iliosobine, ili samo postojanje, predstavljaju pove&anu opasnost tete za okolinu (opasne stvari),

odgovara za tetu koja potie od njih (eksplozivne materije, butan"boce, li%t, automobil upokretu, puka itd) opa#na &ela!no#!je svaka ovekova delatnost od koje preti ve&a neuobiajena opasnost tete,koja se ne moe izbe&i ni uz najve&u panju (delatnost u rudniku, kamenolomu isl)/a tetu odgovara imalac stvari i lice koje obavlja opasnu delatnost, osim ako je imaocu oduzetaopasna stvar naprotivpravan nacin. 6ada &e za tetu odgovarati lice koje mu je oduzelo opasnu stvar.E#ulpacija %o#lobo.enje* o& obje!ivne o&govorno#!i7 vi8a #ilaje spoljni dogaaj koji je nepredvidiv, neotklonjiv i koji se nije mogao izbe&i ni spreiti(zemljotres, poplava, poari). malac se moe osloboditi odgovornosti ako dokae da teta potieod

uzroka koji se nalazi van stvari a ije se dejstvo nije moglo predvideti, izbe&i ili otkloniti. ra&nja !re;eg lica koja se nije mogla predvideti i ije posledice se nisu mogle izbe&i ili otklonitioslobaaju imaoca stvari od odgovornosti. $koliko je, pak, tre&e lice samo delimino doprineloteti,odgovara solidarno sa imaocem ra&nja o8!e;enog oslobaa imaoca opasne stvari od odgovornosti ukoliko je teta nastalaiskljuivoradnjom ote&enog. $ sluaju da jemote&eni delimino doprineo teti, imalac stvari se deliminooslobaa odgovornosti52Obligaciono !ravo opti deo

3. o&govorno#! po o#novu pravi)no#!i

kada je tetu prouzrokovalo lice koje nije odgovorno za nju, a naknada se ne moe dobiti od licakoje je bilo duno da vodi nadzor nad njim, sud moe osuditi tetnika da naknadi tetu potpunoili delimino, po principu pravinosti, vode&i rauna o materijalnom stanju tetnika i ote&enog kad je tetu prouzrokovao maloletnik sposoban za rasuivanje koji nije u stanju da je nadoknadi,sud moe kada pravinost to zahteva da obavee roditelje da nadoknade tetu, iako nisu krivi,vode&i rauna o materijalnom stanju ako je odgovorno lice slabog imovinskog stanja sud moe dosuditi da isplati manju naknadunego to iznosi teta (samo ako teta nije prouzrokovana namerno ili krajnjom nepanjom)ODGOVORNO0T 2A DR,GOG

je izuzetak od pravila da svako odgovara za svoje radnje, i linost tetnika i lica koje je duno danadoknadi tetuse razlikuju. Ovaj institut je poznat jo od rimskog prava kad je otac odgovarao za tetu koju priin

maloletnodete.1. o&govorno#! ro&i!elja i &rugi$ lica -a "alole!na lica/a tetu koju priini maloletno dete po pravilu odgovaraju roditelji, s tim to se prvo mora utvrditideliktnasposobnost maloletnika. /a tetne radnje maloletnika do ? godina odgovaraju roditelji bez obzirana krivicu, a od? do -@ godina po principu relativne pretpostavke o krivici (to znai da roditelji mogu da dokazujuda je tetanastala bez njihove krivice). +oditelji ne odgovaraju za tetu koja je nastala dok je dete bilopovereno drugom


33/41

licu osim ako to lice dokae da je teta nastala usled loeg vaspitanja deteta a ne zbog nevrenjanadzora naddetetom. 8ko dete ivi u zajednikom doma&instvu sa roditeljima, oba roditelja odgovarajusolidarno, a u sluajurazvoda braka odgovara roditelj kojem je dete povereno. /a deliktnu sposobnost maloletnika bitnesu godineivota i sposobnost za rasuivanje. Od ? do -4 godina maloletnik odgovara ako je bio sposoban zarasuivanje, aod -4 do-@ solidarno sa roditeljima

2. o&govorno#! ro&i!elja i &rugi$ lica -a punole!na lica li8ena po#lovne #po#obno#!i!unoletna lica potpuno liena poslovne sposobnosti nisu sposobna za rasuivanje te za tetu kojupriine ova licaodgovaraju subjekti koji vre nadzor nad njima. zuzeci su kad je teta prouzrokovana u tzvHsvetlimtrenucimaI, i kada je staralac slabog, a tetnik dobrog imovnog stanja!unoletno lice koje je delimino lieno poslovne sposobnosti odgovara za svoje tetne radnje pooptim naelimao odgovornosti za tetu3. o&govorno#! pravnog lica -a #voje organe!oto pravno lice izraava svoju volju preko svojih organa, za tetu koju priini organ, odgovarapravno lice.

$slov je da je teta priinjena u vrenju %unkcija tog organa. !ravna lica odgovaraju po principuobjektivneodgovornosti s tim to imaju pravo regresa ako je teta priinjena namerno ili uz grubu nepanju.$koliko jeteta priinjena namerno organ neposredno odgovara ote&enom licu, zajedno sa pravnim licem.!ravno lice semoe osloboditi odgovornosti ako je teta priinjena usled vie sile, krivicom oste&enog ilkrivicom tre&eg lica4. o&govorno#! po#lo&avca -a -apo#lene+egulisano /OO i /akonom o radu. !oslodavac odgovara za tetu koju priini njegov zaposleni naradu ili uvezi sa radom, osim ako dokae da je zaposleni postupao kako je trebalo (s panjom dobrog

strujaka), to je%aktiko pitanje i sud ceni u svakom konkretnom sluaju. !oslodavac ima pravo regresa ako jeteta priinjenanamerno ili krajnjom nepanjom. 8ko je tetu prouzrokovalo vie zaposlenih svaki odgovarasrazmerno svojojkrivici. $koliko se ne moe utvrditi koliko je ko doprineo, zaposleni snose tetu u jednakimdelovima. olidara7AObligaciono !ravo opti deo

odgovornost zaposleih postoji samo u sluaju krivinog dela s umiljajem5. o&govorno#! -a ra&nje po"ocnia/a tetu koju prouzrokuje pomo&nik odgovara pored njega i lice koje ga je agaovalo.

9od ugovorne odgovornosti ve& postoji odnos izmeu ote&enog i lica koje je angaovalopomo&nika. 8ko jepomo&nik prouzrokovao tetu u obavljanju posla za koji je angaovan, lice koje ga je angaovaloodgovara poprincipu pretpostavljene krivice. $koliko lice koje je angaovalo pomo&nika naknadi tetu imapravo regresa.9od deliktne odgovornosti izmeu lica koje je angaovalo pomo&nika i ote&enog ne postoji ranijezasnovanobligacioni odnos. $ ovom sluaju lice koje je angaovalo pomo&nika odgovara po principurelativnopretpostavljene krivice, odnosno odgovara ukoliko nije pokazao potrebnu panju pri izborupomo&nika.


34/41

8ko je teta priinjena opasnom stvari ili u vezi sa opasno delatno&u, tada lice koje je agaovalopomo&ikaodgovara po principu objektivne odgovornosti.PO0EBNI 0L,9AJEVI ODGOVORNO0TI 2A ?TET,3+ o&govorno#! u#le& !erori#!i)i$ aa!a/ javni$ &e"on#!racija ili "ani@e#!acijaza ovu tetu odgovara drava iji su organi bili duni da je spree. *rava treba da obezbedisigurnost graana injihove imovine. $ zvornom tekstu /OO drava je odgovarala samo za tetu nastalu usled smrti ilitelese

povrede. Od -2@3. odgovornost je proirena i za tetu nastalu unitenjem ili ote&enjem imovine$koliko jetetnik poznat drava ima pravo i obavezu da zahteva ono to je platila. !ravo na naknadu tetepo ovom osnovunemaju organizatori, uesnici, podstreka i pomaga+ o&govorno#! organi-a!ora prire&biorganizator odgovara po principu objektivne odgovornosti za tetu nastalu usled smrti ili telesnepovrede nekoglica (ne i za ote&eje stvari). Organizator je duan da preduzme sve mere da do tetnih dogaajane doe i odatleizvire njegova odgovornost.+ o&govorno#! -bog u#ra;ivanja neop$o&ne po"o;i

uslovi koji moraju kumulativno biti ispunjeni da bi postojala odgovornost po ovom osnovu su da je nekom licu oigledno ugroen ivot ili zdravlje da spasilac ne ugroava sebe pruanjem pomo&i da je spasilac mogao predvideti da &e do&i do tete+ o&govorno#! u ve-i #a obave-o" -alju)enja ugovoraodgovornost proizilazi iz zakonske obaveze odreenog subjekta da zakljui ugovor sa svakim licemkojeispunava uslove (npr. drutvo za osiguranje, za javni prevoz, komunalna preduze&a itd)+ o&govorno#! u ve-i #a vr8enje" po#lova o& op8!eg in!ere#aukoliko preduze&a koja se bave poslovima od opteg interesa (snabdevanje gasom, vodom,strujom, grejanjem)bez opravdanih razloga obustave ili neredovno vre svoju uslugu, ote&eno lice ima pravo na

naknadu teteF+ o&govorno#! proi-vo.aca #!vari #a ne&o#!a!o"

je deliktna odgovornost, koju treba razlikovati od ugovorne odgovornosti za materijalnenedostatke stvari.!roizvoe odgovora po principu objektivne odgovornosti bez obzira na krivicu, a oslobaa se akodokae da jeteta nastala radnjom ote&enog ili tre&eg lica.5+ o&govorno#! -a 8!e!u na#!alu u #lu)aju u&e#a i-a-vanog "o!orni" vo-ilo" u pore!u7-Obligaciono !ravo opti deo

ovde imamo dva odnosa odnos izmeu imaoca motornih vozila koja su uestvovala u udesu

odnos izmeu imaoca motornih vozila i tre&ih lica koja su pretrpela tetuFto se tie odnosa izmeu imaoca motornih vozila, njihova odgovornost zavisi od krivice srazmerna je krivici.$koliko nema krivice odgovaraju podjednako.Fto se tie tre&ih lica, imaoci motornih vozila odgovaraju po principu objektivne odgovornosti, i tosolidarno.OP?TI ,0LOVI 2A O0TVARENJE PRAVA NA NA


35/41

imovine (obina teta) ili spreavanje njenog uve&anja (izmakla korist), kao i nanoenje drugome%izikog iliduevnog bola i straha (materijalna i nematerijalna teta). Obe vrste tete se mogu ispoljiti kaopostoje&a i kaobudu&a teta.2. u-ro)na ve-a i-"e.u 8!e!niove ra&nje i 8!e!eda bi dolo do odgovornosti za naknadu tete mora da postoji uzrona veza izmeu tetnikoveradnje i priinjenetete, to znai da priinjena teta mora biti rezultat tetnikove radnje.

!rema !eoriji a&eva!ne u-ro)no#!i uzrokom se smatra samo ona okolnost koja je pravnorelevantna i koja poredovnom toku stvari prouzrokuje tetnu posledicu. =judska radnja se uvek smatra glavnimuzrokom nastankatete. Ova uzrona veza mora biti u kontinuitetu (neprekinuta) i mora se dokazati, s tim to je teretdokazivanjana ote&enom licu. !raktini znaaj uzrone veze sastoji se u tome to ona po pravilu ukazuje naodgovorno lice.Teorija u#lova znai da je uzrok tete svaki uslov koji je mogao da je prouzrokuje, bez obzira kadse desio.Teorija nepo#re&ne u-ro)no#!i smatra da samo neposredan uzrok moze biti osnov za naknadutete.

9O* 0,BJE


36/41

izgubljene dobitiNA


37/41

isplatiti u jednokratnom iznosu ili u vidu nov)ane ren!e/ i to u sluaju smrti ili telesnepovredeCote&enjazdravlja, moe se dosuditi doivotno ili za odreeno vreme. Ova renta se pla&a mesecno unapred.$koliko prema okolnostima sluaja postoji opasnost da dunik ne pla&a redovno novanu rentupoverilac moe zahtevati da mu ona bude ispla&ena jednokratno. Nov)ana ren!a je nana&a8!e!e&o#u.ena u novcu !ao &a #e pla;a perio&i)no ili #uce#ivno pu!e" &o#peli$poje&ina)ni$ ra!a+!ravo na naknadu tete u vidu novane rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela i

ote&enjazdravlja ne moe se preneti drugom licu. #eutim, dospeli iznosi naknade se mogu prenetdrugome ako

je iznos naknade odreen pismenim sporazumom strana ili pravosnanom sudskom odlukomovanarenta moe da se dosudi i za nematerijalnu tetu ukoliko bi to predstavljalo odgovaraju&usatis%akciju(npr kod tekih sluajeva telesnog ote&enja bez izgleda za poboljanje pri emu su oteanesvakodnevneivotne aktivnosti, kao i kod tee povreenih mladih koji &e tetne posledice trpeti dui vremenskiperiod). /natnije promene u okolnostima utiu na mogu&nost izmene visine rente.O#novni principi in!egralne nana&e 8!e!e7

ote&eni ima pravo na naknadu obine tete i izmakle koristi visina se odreuje prema vrednosti stvari u momentu donenje sudske odluke pri odreivanju visine izmakle koristi uzima se u obzir dobit koja se mogla osnovano oekivatipremaredovnom toku stvari u sluaju da je stvar unitena krivinim delom, sud moe visinu naknade odrediti premavrednosti koju

je ona imala za vlasnika (ote&enog)8ko je odgovorno lice slabog imovnog stanja, a nije tetu priinilo namerno ili krajnjom nepanjom,sud moedosuditi manju naknadu nego to iznosi teta. sto vai i kada je teti doprine ote&eni, ili kada nijespreio njenodalje uve&anje.Nana&a "a!erijalne 8!e!e i-a-vane !ele#no" povre&o"/ o8!e;enje" -&ravlja ili #"r!ilica7 trokovi leenja (nabavka lekova, proteza i drugih pomagala, trokovi leenja u banji, pregledi isnimanja, putni trokovi lanova ue porodice koji pose&uju bolesnika itd) izgubljena zarada zbog privremene spreenosti za rad (bolovanja) ote&eni moe da trainaknadu tetedo iznosa pune zarade koju bi ostvarivao da nije na

Pojam i Predmet Obligacionog Prava

Documents

Transcript of Pojam i Predmet Obligacionog Prava