Izvori obligacionog pravaIzvori obligacionog prava

Ispitno pitanje br. 7Ispitno pitanje br. 7

IzvoriIzvori

-- UstavUstav

-- Zakon o obligacioim odnosimaZakon o obligacioim odnosima

-- ObiajiObiaji -- ObiajiObiaji

-- Sudska praksaSudska praksa

Ustav kao izvor obligacionog pravaUstav kao izvor obligacionog prava

Jemi pravo na mirno uivanje svojine i Jemi pravo na mirno uivanje svojine i drugih imovinskiih prava steenih na drugih imovinskiih prava steenih na osnovu zakona (l. 58)osnovu zakona (l. 58)

Daje garantije trinoj privredi, slobodi Daje garantije trinoj privredi, slobodi Daje garantije trinoj privredi, slobodi Daje garantije trinoj privredi, slobodi preduzetnitva, samostalnosti privrednih preduzetnitva, samostalnosti privrednih subjekatasubjekata

Proklamuje ravnopravnost privatne i Proklamuje ravnopravnost privatne i drugih oblika svojinedrugih oblika svojine

Zakon o obligacionim odnosimaZakon o obligacionim odnosima

Donet 1978. godine, najznaajniji formalni Donet 1978. godine, najznaajniji formalni izvor obligacionog prava, prethodila mu je izvor obligacionog prava, prethodila mu je Skica za zakonik o obl. i ugovorima, 1969.Skica za zakonik o obl. i ugovorima, 1969.

Ima karakter kodifikacije obligacijaIma karakter kodifikacije obligacija Ima karakter kodifikacije obligacijaIma karakter kodifikacije obligacija

Prvi deo Prvi deo osnovna naela, nastanak osnovna naela, nastanak obaveza (izvori obligacija), dejstvo, obaveza (izvori obligacija), dejstvo, prestanak i razne vrste obaveza, promene prestanak i razne vrste obaveza, promene poverioca i dunikapoverioca i dunika

Zakon o obligacionim odnosimaZakon o obligacionim odnosima

Drugi deo (posebni) Drugi deo (posebni) graanski i graanski i trgovinski ugovoritrgovinski ugovori

Trei deo Trei deo merodavno pravo u sluaju merodavno pravo u sluaju Trei deo Trei deo merodavno pravo u sluaju merodavno pravo u sluaju sukoba republiki zakonasukoba republiki zakona

etvrti deo etvrti deo prelazne i zavrne odredbeprelazne i zavrne odredbe

ObiajiObiaji

Opte norme koje nastaju dugotrajnim Opte norme koje nastaju dugotrajnim spontanim ponavljanjem ponaanja ljudi.spontanim ponavljanjem ponaanja ljudi.

Obiaj se izgrauje zahvaljujui uverenju o Obiaj se izgrauje zahvaljujui uverenju o Obiaj se izgrauje zahvaljujui uverenju o Obiaj se izgrauje zahvaljujui uverenju o obaveznosti i tome to je dovoljno poznatobaveznosti i tome to je dovoljno poznat

Moe da se izgradi samo u relativno Moe da se izgradi samo u relativno stabilnim drutvenim odnosimastabilnim drutvenim odnosima

ObiajObiaj

Pravni obiaj Pravni obiaj obiaj koji ima imperativnu obiaj koji ima imperativnu primenu zato to zakon na njega upuujeprimenu zato to zakon na njega upuuje

Nije formalni izvor prava ali sudija ponekad vodi Nije formalni izvor prava ali sudija ponekad vodi rauna o faktikom obiaju (ako sudu nisu rauna o faktikom obiaju (ako sudu nisu rauna o faktikom obiaju (ako sudu nisu rauna o faktikom obiaju (ako sudu nisu poznati mora izvoditi dokaze kako bi utvrdio da li poznati mora izvoditi dokaze kako bi utvrdio da li obiaj postoji ili ne postoji)obiaj postoji ili ne postoji)

Kao izvor prava obiaj ima Kao izvor prava obiaj ima supsidijarnu supsidijarnu primenuprimenu u odnosu na ZOO (primenjuje se samo u odnosu na ZOO (primenjuje se samo kada ZOO na obiaj uputi)kada ZOO na obiaj uputi)

ObiajObiaj

Primena obiaja: na osnovu zakonske odredbe, Primena obiaja: na osnovu zakonske odredbe, po prirodi posla ili volje strana. po prirodi posla ili volje strana. Ako je u nekom Ako je u nekom pravnom poslu primenjeno obiajno pravilo koje pravnom poslu primenjeno obiajno pravilo koje je protivno dobrim obiajima, ugovor je nitav.je protivno dobrim obiajima, ugovor je nitav.je protivno dobrim obiajima, ugovor je nitav.je protivno dobrim obiajima, ugovor je nitav.

Ako je obiaj u sukobu sa imperativnom Ako je obiaj u sukobu sa imperativnom normom, ona se primenjuje bez obzira na volju normom, ona se primenjuje bez obzira na volju stranaka.stranaka.

Sudska praksaSudska praksa

ine je odluke sudova (presude, reenja) ine je odluke sudova (presude, reenja) koje su se ustalile u slinim sluajevima pa koje su se ustalile u slinim sluajevima pa ih nadleni sudovi jedinstveno primenjuju.ih nadleni sudovi jedinstveno primenjuju.ih nadleni sudovi jedinstveno primenjuju.ih nadleni sudovi jedinstveno primenjuju.

Nije formalni ali je Nije formalni ali je faktiki faktiki izvor prava.izvor prava.

Znaaj: sadri sudsko tumaenje pravnih Znaaj: sadri sudsko tumaenje pravnih normi (obaveznost tog tumaenja normi (obaveznost tog tumaenja obezbeena autoritetom vieg suda)obezbeena autoritetom vieg suda)

Sudska praksaSudska praksa

Nain obezbeenja jedinstvene sudske Nain obezbeenja jedinstvene sudske prakse:prakse:

Odeljenja sudske prakse u svakom suduOdeljenja sudske prakse u svakom sudu Odeljenja sudske prakse u svakom suduOdeljenja sudske prakse u svakom sudu

Naelni pravni stavovi Vrhovnog kasacionog Naelni pravni stavovi Vrhovnog kasacionog suda Republike Srbije koji su obavezni za sva suda Republike Srbije koji su obavezni za sva vea i odeljenja Suda i mogu se izmeniti samo vea i odeljenja Suda i mogu se izmeniti samo na optoj sednicina optoj sednici