ŠTA JE POJAM?

OBRAZOVANJE POJMA

POJAM I TERMIN

RAZVOJ POJMA

OBIM I SADRŽAJ POJMA

ODNOSI MEĐU POJMOVINA

VRSTE POJMOVA

POJAM

UČENJE O ELEMENTIMA MIŠLJENJA• Da bi utvrdila zakone saznanja logika proučava tri

osnovna elementa mišljenja, osnovne misaone oblike ili logičke forme kojima se bavi elementarna logika:

• pojam, sud i zaključak.

• Oni se međusobno povezuju različitin misaonim radnjama – upoređivanje, identifikacija, razlikovanje, analiza, sinteza, apstrakcija, generalizacija.

• Svako povezano mišljenje kojim se nešto tvrdi je zaključivanje i daje nam zaključak koji se može raščlaniti na sudove, a svaki sud na pojmove.

ŠTA JE POJAM?• istovetni elementi iskustva raznih ljudi pod različitim uslovima koje konstantno vezujemo za jednu reč ili termin

• Na primer,

• bez obzira što je svako od nas video u svom životu najrazličitije vrste kuća,

• pojam kuće koji je vezan za reč "kuća" uključuje u sebe da je to građevina koju su ljudi napravili da bi u njoj stanovali.

• Uzajamno razumevanje ljudi pri pisanju ili govoru moguće je tek onda kad i onaj ko piše ili govori i onaj koji čita ili sluša pridaju rečima isto značenje, odnosno vezuju ih za iste pojmove.

• elementarni pojmovi • - kuća, sto, drvo, zid, hleb

• - odnose se na predmete iz naše neposredne okoline i sadrže u sebi isključivo iskustvene elemente

• pojmovi koji sadrže zamišljene oblike predmeta koje nikad nismo iskusili

• - pojam Zemlje uključuje svojstvo rotiranja oko Sunca

• - do njih samo došli došli razmišljanjem, na osnovu nekih drugih pojava koje smo direktno iskusili

• pojmovi koji se ne odnose na realne objekte o kojima bi se moglo imati neko neposredno iskustvo

• - apsolutno prazan prostor, imaginarni broj, kentaur

• - sažete pretpostavke o predmetima koji realno ne postoje i koje smo zamislili na osnovu onoga što znamo o drugim predmetima

• Svi pojmovi se zasnivaju na izvesnim iskustvenim elementima koji imaju društveni karakter.

• Na primer, da bismo došli do pojma tačke, morali smo poći od običnih predmeta, pa zamisliti šta bismo dobili kad bismo sve dimenzije predmeta smanjili u beskonačnost.

• Svaki pojam, jednom kad je stvoren, i društveno prihvaćen, služi čoveku kao sredstvo za ostvarenje praktičnih ciljeva:

• merilo za selekciju i klasifikaciju ogromne mase iskustvenih podataka

• na primer, nijansa boja ima bezbroj, zahvaljujući pojmovima "crveno", "plavo" i "zeleno" u stanju smo da svaki predmet razvrstamo po boji

• pojmovi svojim sadržajem predstavljaju plan za akciju, na primer, ujedinjena Evropa

• nalaze primenu u nauci

OBRAZOVANJE POJMA• Polazeći od iskustvenih sadržaja pojmove

obrazujemo nizom misaonih operacija, kao što su: upoređivanje, analiza i sinteza, identifikovanje i razlikovanje, apstrakcija i generalizacija.

• UPOREĐIVANJE• Upoređivanjem predmeta uočavamo ono što je u

svima slično.

• Analizom raščlanjavamo predmete na njihove sastavne elemente

• boja, težina,toplota, inteligencija

• Sintezom ovako rastavljene karakteristike spajamo u nove celine.

• na primer, stvaramo pojam države blagostanja - buduće društvo nastalo sintezom tendencija ka većoj socijalnoj sigurnosti, besplatnoj zdravstvenoj zaštiti, besplatnom školovanju...

ANALIZA I SINTEZA

• Identifikovanje je uočavanje istovetnih osobina. • Na primer, identifikujemo sve biljke neke vrste kao

cvetnice po tome što sve imaju istovetnu osobinu da se razmnožavaju pomoću cvetova.

• Istovremeno i razlikujemo predmete koje smo identifikovali, to jest, uočavamo izvesne razlike baš u onim osobinama koje na prvi pogled izgledaju istovetene.

• Na primer, među cvetnicama razlikujemo monokotiledone i dikotiledone biljke.

IDENTIFIKOVANJE I RAZLIKOVANJE

APSTRAKCIJA• Apstrakcija je izdvajanje i zanemarivanje svih onih

osobina jedne grupe predmeta koje su nebitne, a zadržavanje onoga što je istovetno u većini slučajeva i što karakteriše celu grupu.

• na primer, pri obrazovanju pojma čovek zanemarili mnoštvo osobina koje se razlikuju od pojedinca do pojedinca: uzrast, boju kose i očiju, različite osobene znake, individualne crte karaktera, temperament, inteligenciju.

• Zadržali bismo samo opšte karakteristike ljudi, koje su nužne: dvorukost, uspravan hod, sposobnost mišljenja i govora...

GENERALIZACIJA• Generalizacija ili uopštavanje je ona misaona radnja

kojom se one osobine koje su apstrahovane na osnovu proučavanja jednog ograničenog broja pojjedinačnih slučajeva proširuje i na sve ostale slučajeve iste vrste.

• Generalizacija pri obrazovanju pojma čovek sastojala bi se u proširivanju osobina dvorukosti, uspravnog hoda, racionalnosti i stvaralačke delatnosti s onog malog broja ljudi koje smo imali priliku da posmatramo na sve prošle, sadašnje i buduće ljude.

POJAM I TERMIN• Odlučujuću ulogu u obrazovanju jednog pojma igra

jezik.

• Reči ne služe samo da bi izrazile misli i osećanja već i da bi ih formirale.

• Reči vrše dvostruko povezivanje.

• Omogućavaju da pojedinac poveže iskustvene elemente koje je rečju obeležio u jednom trenutku s identičnim elementima koje doživljava u nekom kasnijem trenutku

• Reči povezuju iskustva i misli jednog pojedinca s odgovarajućim iskustvima i mislima drugih članova zajednice.

• pojmovi ne postoje kao čiste misli, nezavisno od termina sa kojima su izraženi

• pojam - spremnost ljudi da pri pojavi izvesnog termina doživljavaju odgovarajuće misaone procese

• Imati jedan pojam znači znati kako da u raznim situacijama prikladno upotrebimo određeni termin.

• Na primer, onaj kome je poznat pojam "pravougaonik" reći će za novine, svesku, sto, fudbalsko igralište da imaju oblik pravougaonika, a ne točak, drvo ili ključ.

RAZLIKA POJMA I TERMINA

• Pojam je određen karakterom predmeta na koji se odnosi.

• Pojam o Suncu mora odgovarati osobinama Sunca ako hoćemo da nam misli budu istinite.

• Ljudi ne mogu proizvoljno menjati sadržaje pojmova, promene nastaju jedino pod uticajem novih uslova i novih praktičnih potreba.

• Pojam mora biti vezan s nekim terminom, ali to ne mora biti baš jedan određeni termin.

• U stvari, jedan isti pojam u raznim jezicima je vezan s različitim terminima.

• Na primer, pojam oca izražava se u engleskom jeziku rečju "the father", u francuskom "le pere" u ruskom "otec", itd.

• Umesto jedne reči za termin se može usvojiti bilo koja druga reč, ako se ljudi među sobom dogovore i novu promenu objave, da bi se izbegle zabune.

• 1. Koja su tri osnovna elementa mišljenja?

• 2. Šta je pojam?

• 3. Kojim misaonim operacijama obrazujemo pojmove?

• 4. Upoređivanje

• 5. Analiza

• 6. Sinteza

• 7. Identifikovanje

• 8. Razlikovanje

• 9. Apstrakcija

• 10. Generalizacija

• 11. Termin

• 12. Sinonimi

• 13. Homonimi

• 1. Koja su tri osnovna elementa mišljenja kojima se bavi elementarna logika?

• pojam, sud i zaključak• 2. Šta je pojam?• istovetni elementi iskustva raznih ljudi pod

različitim uslovima koje konstantno vezujemo za jednu reč ili termin

• 3. Kojim misaonim operacijama obrazujemo pojmove?

• upoređivanje, analiza i sinteza, identifikovanje i razlikovanje, apstrakcija i generalizacija

• 4. Upoređivanje

• uočavamo ono što je u svima slično

• 5. Analiza r

• aščlanjavamo predmete na njihove sastavne elemente

• 6. Sinteza

• rastavljene karakteristike spajamo u nove celine

• 7. Identifikovanje

• uočavanje istovetnih osobina

• 8. Razlikovanje

• uočavamo irazlike u onim osobinama koje na prvi pogled izgledaju iste

• 9. Apstrakcija

• izdvajanje i zanemarivanje nebitnih osobina a zadržavanje onoga što karakteriše celu grupu

• 10. Generalizacija ili uopštavanje

• osobine se proširuju sa dela grupe na celu grupu

• 11. Termin

• jezički izraz pojma

• 12. Sinonimi

• jedan pojam izražen pomoću više termina

• 13. Homonimi

• jedan termin jezički izražava više pojmova

RAZVOJ POJMA

• Jednom obrazovani pojam ne ostaje uvek isti.• Saznanje se razvija i sve dublje prodire u suštinu

sveta. • Uporedo s tim menjaju se i razvijaju naši pojmovi. • Neke karakteristike bivaju isključene ukoliko ne

odgovaraju nužnim osobinama date vrste predmeta. • S druge strane, pojmovi bivaju prošireni

uključivanjem karakteristika za koje se na datom stepenu razvoja nauke smatra da su suštinske.

RAZVOJ POJMA• primer razvoj pojma kiselina

• prvobitno - sve one materije koje imaju jako kiseli ukus, kao na primer, sirćetna, limunska

• kad je hemija kao izgrađena, uključene su nove karakteristike: npr. bojenje lakmusove hartije u crveno

• svako ono jedinjenje koje sadrži vodonik koji se može zameniti metalima

• u novije vreme, jedinjenja koje vodi mogu predati jedan ili više protona

OBIM I SADRŽAJ POJMA• OBIM POJMA

• SKUP POJEDINAČNIH SLUČAJEVA NA KOJE SE JEDAN POJAM ODNOSI

• obim pojma alkalni metali Li, Na, K, Rb, Cs, Fr

• SADRŽAJ POJMA

• SVE SUŠTINSKE OSOBINE PREDMETAKOJI SPADAJU U OBIM JEDNOG POJMA

• sadržaj pojma alkalni metali: srebrnastobele boje, meki, dobri provodnici toplote i elektriciteta, sa vodom reaguju i daju rastvore jakih baza, pripadaju Ia grupi PSE, imaju jedan (valentni) elektron na posledenjem energetskom nivou itd.

SADRŽAJ POJMA

• Kad se jedan pojam odnosi na grupu stvari, u njegov sadržaj ulaze zajedničke osobine cele grupe i specifičan način ispoljavanja tih zajedničkih osobina u raznim pojedinačnim slučajevima.

• Za onog ko ne zna ovakve specifičnosti smatraćemo da ima apstraktan i štur pojam o jednoj vrsti stvari.

• Na primer, vrlo siromašan pojam o planetama ima onaj koji zna samo da je to nebesko telo koje se kreće oko Sunca.

• Sadržajno konkretan, bogat pojam o planetama ima onaj ko zna najvažnije podatke o načinu na koji se pojedine planete kreću oko Sunca.

OBIM POJMA

• Ima i pojmova koji svojim obimom ne obuhvataju ni jedan realni predmet

• fantastični pojmovi, kentaur, sirena

• i neki matematički i naučni pojmovi, diferencijal, imaginarni broj, matematičko klatno itd.

• Obim ovakvih pojmova su zamišljeni, nerealni predmeti.

• Kod nekih pojmova obim čini jedan pojedinačan predmet ili biće. To su pojedinačni pojmovi, na primer, Beograd, cezar itd.

• Kod najopštijih pojmova, filozofskih kategorija obim pojma je celokupna ljudska stvarnost.

DENOTACIJA I KONOTACIJA

• Pojmovi kao oblici mišljenja vezani su za njihove jezičke izraze, termine.

• Obimu i sadržaju pojma odgovara denotacija i konotacija termina.

• Denotacija je područje predmeta označenih datim terminom.

• u denotaciju pojma trougao spadaju jednakostranični, nejednakostranični i jednakokraki trougao

• Konotacija je skup karakteristika označenih predmeta koji čine značenje datog termina.

• konotaciju (značenje, smisao) termina trougao čini zamisao geometrijske slike koja ima tri strane i tri ugla

ODNOSI MEĐU POJMOVIMA• Pojmovi se nalaze u određenim odnosima s

obzirom na razlike u obimu i sadržaju.

• Najznačajnija su 4 odnosa:

• EKVIVALENTNOST

• UKRŠTANJE

• UKLJUČIVANJE

• DISPARATNOST

EKVIVALENTNOST

• OBIM ISTOVETAN, A SADRŽAJ RAZLIČIT

• "Planeta Venera" i "Zvezda Večernjača"

• ista planeta Venera opisana na dva različita načina kao "jedna od planeta Sunčevog sistema" i kao "najsjajnija zvezda na večernjem nebu"

Planeta VeneraZvezda

Večernjača

UKRŠTANJE• DELIMIČNO SE RAZLIKUJU I PO OBIMU I PO SADRŽAJU

• DEO OBIMA I SADRŽAJA JE ZAJEDNIČKI

• "Grčka" i "Filozofija"

• ima mnogo Grka koji nisu filozofi i filozofa koji nisu Grci

• Grčka je imala svoju filozofiju i prvi filozofi su bili Grci

Grčka Filozofija

UKLJUČIVANJE• JEDAN POJAM CELIM SVOJIM OBIMOM OBUHVATA DRUGI

POJAM

• mačka i sisar

• Pojam sisara obuhvata svojim obimom pojam mačke i po obimu je širi a po sadržaju opštiji.

• Sve mačke su sisari ali ima sisara koji nisu mačke .

SISARI

mačke

DISPARATNOST• NEMAJI NIČEG ZAJEDNIČKOG NI PO OBIMU NI

PO SADRŽAJU

• "RENESANSNA MUZIKA" I "KVADRAT"

RENESANSNA MUZIKA

KVADRAT

VRSTE POJMOVA

• POJEDINAČNI, POSEBNI I OPŠTI • JASNI I NEJASNI • APSTRAKTNI I KONKRETNI

POJEDINAČNI POJMOVI• S obzirom na stepen opštosti, pojmovi se dele na pojedinačne,

posebne i opšte.

• Pojedinačni pojmovi su oni koji izražavaju suštinu jednog pojedinačnog predmeta.

• na primer, "Marko Junije Brut" - rimski patricije koji je živeo od 86. do 42. godine pre nove ere, koji se odlikovao izvanredno čvrstim karakterom, koji je radi odbrane rimske demokratije učestvovao u zaveri protiv Cezara, koga je inače lično voleo, koji je zatim vodio građanski rat protiv Marka Antonija i Oktavijana i posle izgubljene bitke kod Filipa izvršio samoubistvo

OPŠTI I POSEBNI POJMOVI

• Opšti pojmovi odražavaju suštinska svojstva grupe predmeta.

• Postoji hijerarhija opštih pojmova prema stepenu opštosti.

• Ako se u ovakom nizu zaustavimo na ma kojem određenom pojmu, sve one koji su manje opšti od njega, smatraćemo posebnim (vrsta), dok će svi oni koji su višeg stepena opštosti biti smatrani opštim (rod).

OPŠTI I POSEBNI POJMOVI

• Aristotel je upotrebljavao pojmove vrsta i rod, da bi napravila razliku posebnog i opšteg.

• relativizam posebnog i opšteg - jedan isti pojam je vrsta u odnosu neke pojmove, a rod u odnosu na neke druge.

• Viši pojam u odnosu na niži pojam jeste rod, genus, a niži u odnosu prema višem jeste vrsta, specijes.

• Marko Junije Brut → rimski patricije → Rimljanin → Evropljanin →čovek → sisar → kičmenjak →živo biće → biće

KATEGORIJE• najopštiji pojmovi na području jedne određene

nauke.

• na primer, u matematici broj, u fizici atom, u hemiji element,

• opštije od ovih kategorija su filozofske kategorije, koje po svom obimu obuhvataju celokupnu objektivnu stvarnost.

• Prvu listu filozofskih kategorija napravio je Aristotel:

• 1. supstanca 2. kvantitet 3. kvalitet 4. odnos 5. vreme 6. mesto 7. položaj 8. posedovanje 9. delanje 10. trpljenje

• Kasnije su drugi filozofi pravili drukčije tablice kategorija.

• Sve kategorije su međusobno povezane i međusobno se određuju. Veze između kategorija su u stvari najopštiji logički zakoni.

JASNI I NEJASNI POJMOVI• Jasni pojmovi - kod kojih smo u stanju da tačno odredimo

obim. • na primer, pojam halogeni elemenat je jasan kad znamo da u

njega ulaze fluor, hlor, brom i jod i kad smo za svaki hemijski element u stanju da ocenimo da li spada u halogene elemente ili ne

• Nejasni pojmovi - obim je nedovoljno određen, nismo uvek u stanju da odlučimo da li on obuhvata ili ne neki predmet.

• na primer, kad se planeta Venera ubraja u zvezde, Danica, Večernjača, Zornjača, pokazuje se odsustvo jasnog pojma i o zvezdama i o planeti Veneri

RELATIVNOST PODELE• postoji mnoštvo prelaznih slučajeva između vrsta i rodova

• Na primer, virusi, imaju osobine i žive i nežive materije, oni se nalaze na granici živog i neživog sveta.

• Ako viruse ubrojimo u živa bića, ostaje nejasno kako jednio živo biće može da kristališe i da izvesno vreme ne pokazuje znake života, za šta je sposoban virus.

• ove elemente nejasnosti u našim pojmovima treba razlikovati od konfuzije koju ljudi prave kad obimom jednog pojma obuhvate predmete na koje se on nikako ne odnosi,

• na primer, kad se u ribe ubrajaju i kitovi, u ptice i slepi miševi

APSTRAKTNI POJMOVI• Latinski abstractum znači ono što je odvojeno,

otrgnuto,

• dok concretum znači ono što je sastavljeno, okupljeno.

• Apstraktni su oni pojmovi čiji sadržaj čine samo opšte karakteristike.

• Pojam ekološke države je apstraktan pojam

• sadrži ideju neke buduće države u kojoj će ekološki problemi biti rešeni

• nemamo slučajeve zemalja u kojima je država sistematski uklonila sve oblike zagađivanja

KONKRETNI POJMOVI• Konkretni su oni pojmovi čiji sadržaj čine opšte

karakteristike obogaćene specifičnim osobinama.

• Pojam ekološke opasnosti je konkretan pojam.

• Poznate su opšte tendencije koje čine ekološku opasnost: zagađivanje vazduha, zemlje i vode, erozija zemljišta,isčezavanje šuma, pretvaranje plodne zemlje u pustinje, iscrpljivanje prirodnih zaliha i tako dalje,

• poznati su nam i specifični podaci o tome kako se ove opšte tendencije ostvaruju u pojedinim zemljama.

RELATIVNOST PODELE

• Nije moguća odsečna podela svih pojmova na apstraktne i konkretne.

• Jedan isti pojam u svom razvoju prelazi put od apstraktnog ka konkretnom.

• Pa čak i u jednom istom momentu jedan isti pojam može biti za neke ljude apstraktan, a za druge konkretan.

• Učenik koji zna da kaže samo nekoliko najopštijih fraza, ima apstraktan pojam o književnosti renesanse.

• Konkretan pojam ima onaj učenik koji ume da navede i specifičnosti renesanse u raznim zemljama, u raznim književnim rodovima i kod raznih pisaca.