POJAM PRAVA

• Ne postoji jedinstvena definicija prava .Izdvajaju se nominalne definicije-odnose se na značenje reči pravo

• Realne definicije - definišu pravu kao društvenu pojavu• Pravo je datost koja je određena kroz odnos pravnih subjekata.To se

ostvaruje kroz njihova shvatanja, odluke, volju.• Na pravo se nailazi u realnom svetu a kakva će biti predstava o

njemu zavisi od aspekta kojim mu se prilazi.• -stvaranje prava (zakonodavstvo , sudstvo ); • -primena prava – postupanje po pravnim normama• - proučavanje prava- naučni prilaz• -indiferentnost – moral , obicaj •

KARAKTERISTIKE PRAVA

• Pravo kao realna pojava ima sledeće karakteristike :

• -pravo uređuje odnose između subjekata

• -pravo predstavlja sistem

• -pravo normira

• -pravo obezbeđuje zaštitu

• -pravo bi trebalo da bude pravedno

• 1. Pravo kao način regulisanja odnosa između subjekata

1. Pravo kao način regulisanja odnosa između subjekata

• Pravo reguliše odnose između subjekata .

• Povodom stvari i u slučaju duznosti neuznemiravanja

• Nisu svi odnosi između subjekata predmet regulisanja prava (prijateljstvo, ljubav isl.)

• Pravni odnosi su odnosi između subjekata.

• -odnosi prema stvarima ukoliko se ne tiću drugih subjekata nisu pravni odnosi

• -samo odnosi kod kojih se pojavljuje ključna karakteristika - zaštita

Pravo kao sistem

• Nesporno je da je pravo sistem.• Osnovne karakteristike prava kao sistema :• -pojmovna koherentnost• -normativna koherentnost • Pojmovna koherentnost jeste uspostavljanje i korišćenje

pojmova sa istim značenjem u bilo kojoj grani prava• Normativna koherentnost jeste predviđenje jednakih

prava , obaveza i posledica za jednake slučajeva.• Pravnični jezik -u ne postoji niverzalan za sve oblasti

prava

Nastavak

• Pravni sistem jedne zemlje predstavlja skup opštih pravnih normi, sistematiyovanih, grupisanih po određenim kriterijumima tako da predstavlja celinu.

• Izgradnja pravnog sistema omogućuje lakšu primenu i razvoj prava kao pojave

• Omogućuje viši stepen ustavnosti i zakonitosti• Osnovni elementi pravnog sistema su opšte pravne norme

koje se sistematizuju u veće i manje oblasti i one dalje čine granu prava pa dalji pravni sistem. Niži stepen povezivanja je pravna institucija a viši grana prava.

• Podela prava na dve osnovne oblasti • Javnog i privatnog prava. Zatim materijalnog i formalno-

pravnog, unutrašnje i međunarodno pravo

Normativnost prava

• Pokusaj da se pravo shvati i proucava kao prirodna nauka

• U odnosu na druge društvene norme pravo ima dodatnu karakteristiku-normativnost

• Pravo ne opisuje-ono propisuje• Normativnost se zasniva na autoritetu propisivanja pravila

ponasanja I predviđanja posledice. Ono nije zbirka recepata jer nema jasno data rešenja za sva ponašanja.

• Pravo ima mogućnost da predvidi očekivano ponašanje i predviđa i posledicu u slučaju ponašanja koje je suprostavljeno normi.

Zaštita kao karakteristika prava

• Smisao prava je da odredi šta je ispravno ali i da obezbedi ostvarenje tog što je kao ispravno utvrđeno.

• Obezbeđenje zaštite u pravu može se pojaviti kroz:• - priznanjem odn. nepriznavanjem određenog pravnog

dejstva• -prinudnim uspostavljanjem određenog stanja, situacije ili

izvršenja radnje• Sprovođenje zaštite se ostvaruje preko države i nekih

nedržavnih institucija • Moguć izostanak pravne zaštie-objektivni i subjektivni

razlozi

Pravičnost i pravednost kao karakteristika prava

• Savremena prava prihvatanju pravednost kao karakteristiku prava

• Svi polaze od premise da su sistemi za koji se zalažu ostvaruju princip pravičnosti

• Dva osnovna pitanja: da li je pravednost svojstvo prava

• I da li se mogu uspostaviti kriterijumi za određenje šta je pravedno ili pravično.

• To je pitanje razmatrano kroz ljudsku istoriju, pa je prvo mišljenje(Sofisti) bilo da pravičnost znači ne kršiti postojeće pravo

Definisanje prava

• Pravo je pravedan način uređenja međuljudskih odnosa putem sistema normi čije je ostvarenje dopušteno putem samopomoći ili obezbeđeno od strane subjekta koji raspolaže monopolom prinude.

• To je nominalna definicija jer samo definiše reč pravo a same karakteritike prava koje smo istakli mogu se i drugačije tumačiti.

•

PRAVNA NORMA - POJAM

• Pravna norma je pravilo ponašanja čije ostvarenje je garantovano autoritetom države ili drugih subjekata koji su ovlašćeni na sprovođenje prinude.

• Pravna norma je nižeg stepena opštosti od prava.• Pravo se sastoji od pravnih normi i često se određuje

kao skup pravnih normi.• Pravna norma određuje ponašanje u određenom slučaju,

ona je zahtev za navedenim ponašanjem.• Dve grupe teorija o pravnim normama.• Prva je jusnaturalistička koja smatra da pravo ne

postoji samo u realnom svetu nego i van njega

nastavak

• Druga je realistička teorija koja smatra da je pravo isključivo ljudska tvorevina, bilo kao produkt istorije, društva, ekonomije ili nekog drugog realnog faktora.

• U savremenom pravu naglasak se stavlja na normativnu funkciju pravne norme i obezbeđenje prinudom.

• Pravna norma jeste obavezno pravilo ponašanja ljudi u društvu garantovano državnim autoritetom.

Struktura pravne norme

• Dvočlana teorija strukture pravne norme:- DELIKT –sadrži određeno ponašanje koje se kvalifikuje kao

nedozvoljeno

- SANKCIJA- posledica nedozvoljenog ponašanja

- Tročlana teorija

- HIPOTEZA- uslovi koji moraju postojati u stvarnosti da bi došlo do primene norme

- DISPOZICIJA – ponašanje koje se očekuje od lica na koje se odnosi

- SANKCIJA – posledica nedozvoljenog ponašanja

Nastavak

• Četvodelana teorija

• 1. USLOV ZA PRIMENU DISPOZICIJE- određuje činjenice ili okolnosti koje treba da postoje da bi došlo do primene pravne norme

• 2. DISPOZICIJA-predviđaju se prava ili obaveze

• 3. DELIKT –pretpostavka sankcije ili ponašanje koje treba da se dogodi da bi nastupile određene posledice

• 4. SANKCIJA-sadrži određene posledice koje bi trebalo da nastupe zbog nepoštovanja dispozicije ,pri čemu su i ispunjeni uslovi predviđeni sankcijom

Vrste pravnih normi

• Prema kriterijumu kruga subjekata:

• OPŠTE NORME - deluju prema svakom kod koga se steknu predviđeni uslovi –generalni način utvrđivanja pravila

• POJEDINAČNA NORMA –odnosi se na tačno određeno pojedinačno lice ili poimenično određena lica

• Značaj podele normi u odnosu na: nadležnost organa,

• Pravno dejstvo normi, način utvrđivanja sadržine norme , prestanak važenja i sl.

Važenje pravnih normi

• Tri elementa za određenje važenja pravnih normi:

• 1.Postojanje pravne norme

• 2. Prostorno važenje norme

• 3. Vremensko važenje norme

• 1. POSTOJANJE PRAVNE NORME

• Dve pravne teorije

• a)jusnaturalisti-pravne norme od stvaraoca izvan realnog

• Sveta i ako norme nisu u saglasnosti prirodnim pravom nisu norme

• B) Pozitivističke teorije- norma doneta od strane zakonodavca

nastavak

• C)savremene teorije-važenje se procenjuje u odnosu na organ koji je normu doneo i u odnosu na saglasnost sa ustavom ,zakonom i sl.

• Nema jednostavnog kriterijuma za određenje važenja

• Pojedinačne norme -u odnosu na odgovarajuće akte državnih organa ili na osnovu procene činjenica koje su poznate ( izjava lica, uvid u isprave i sl.)

• NIŠTAVOST – protivnost temeljnim pravnim normama i smatra se da takva norma nije nikad ni postojala i na nju se mogu pozvati svi i utvrđuje se po službenoj dužnosti

• RUŠLJIVOST- nevažnost pojedinačne pravne norme i utvrđuje se na zahtev lica koje ima ovlažćenje za takvo utvrđenje i protekom vremena se gubi pravo na utvrđivanje.

Prostorno važenje pravnih normi

• Pravne norme važe na određenom prostoru.Nacionalni ili međunarodno pravo

• Ranije poznat i princip personalnosti

• Odstupanja od pravila teritorijalnog principa:

• -eksteritorijalnost

• -imunitet

• -volja i sukob zakona

• Eksteritorijalnost-pravna fikcija

• Diplomatska predstavništva, konzulati, ambasade i sl.

nastavak

• Imunitet-otklanja primenu domaćih normi na određena lica

• Imunitet pravog i drugog stepena

• Sukob zakona s elementom inostranosti -rešavanje primenom kolizionih normi

• Volja-subjekti prava mogu u svojim ugovornim odnosima otkloniti primenu domaćeg prava suprotno principu teritorijanog važenja normi.

Vremensko važenje normi

• Stupanje na snagu opštih pravnih normi• Vezano za stupanje na snagu zakona odnosno akata u kome su sadržane • 1.Zakon ne može da stupi na snagu pre objavljivanja (službeni list)• 2.stupa na snagu osmog dana od dana njegovog objaljivanja (vacatio legis)• 3.Zakon po pravilu ne može imati povratno dejstvo

• Stupanje na snagu pojedinačnih pravnih normi• Tri slučaja stupanja na snagu : • - stupanje na snagu kao rezultat primene opštih normi• -stupanje na snagu normi koje kreiraju sami subjekti• -stupanje na snagu pojedinačnih normi u pojedinačnim aktima

državnih i drugih organa

•

nastavak

• 1.stupanje na snagu tek u slučaju konkretnog presuđenja

• 2.stupanje na snagu normi voljom subjekata kao

• -jednostrana izjava volje

• -saglasnoću dve ili više volja

• 3.stupanje na snagu pojedinačnih normi koje donose državni i drugi organi

• Pravosnažnost- kod sudskih odluka gde protekom za prigovor ili žalbu nastaje pravosnažnost

• Konačnost –vezuje se akte koje donose upravni i drugi organi

• Izvršnost – podobnost pojedinačne norme za prindno izvršenje

Prestanak važenja pravnih normi

• Opšte norme – prestaju da važe donošenjem novog propisa koji stari stavlja van snage.Pored toga prestaju :

• -donošenjem novog propisa koji na drugačiji način uređuje predmetnu materiju ali bez izričitog stavljanja van snage prethodnog propisa

• -donošenjem posebnog zakona kojima se delovi opšteg zakona drugačije uređuju

• -dugogodišnjim neprimenjivanjem propisa

• Postulati

• Legis posterior derogat priori

• Lex specialis derogat legi generali

Prestanak pojedinačnih pravnih normi

• Dva osnovna načina prestanka pojedinačnih pravnih normi su:

• -realizacijom svrhe

• -ukidanjem

• Realizacija svrhe je ispunjnenje zahteva datog u pojedinačnoj normi

• Ukidanje norme

• -smrt lica

• -volja

• -odluka nadležnog organa

PRAVNA NORMA pojam

• Pravna norma je pravilo ponašanja čije ostvarenje je garantovano autoritetom države ili drugih subjekata koji su ovlašćeni na sprovođenje prinude.

• Pravna norma je nižeg stepena opštosti od prava.• Pravo se sastoji od pravnih normi i često se određuje

kao skup pravnih normi.• Pravna norma određuje ponašanje u određenom slučaju,

ona je zahtev za navedenim ponašanjem.• Dve grupe teorija o pravnim normama.• Prva je jusnaturalistička koja smatra da pravo ne

postoji samo u realnom svetu nego i van njega