Podloge voćaka

Podloge utiču na bujnost voćke, vreme stupanja u plodononošenje, dugovečnost, otpornost na mraz, sušu, parazite i štetočine, na bolju ili lošiju prilagođenost voćke različitim zemljišnim i klimatskim uslovima i kao rezultat svega, na rodnost i kvalitet ploda.

Podela podloga

• Generativne podloge: - potiču od semena - Sejanci (podloge)

nisu uniformni po bujnosti- manje su osetljive

na nepovoljne ekološke uslove

- bujnije- dugovečnije- kasnije stupaju u

plodonošenje- manje rađaju- plod je lošijeg

kvaliteta

• Vegetativne podloge:- bespolnim razmnožavanjem- uniformne po bujnosti- slabije bujne- brže reaguju na agrotehničke mere- ranije stupaju u plodonošenje- prinosi kvaliteniji i sigurniji

Podloge za jabuku

Generativna podloga

Divlja šumska jabuka

Bujna, dugovečna, otporna na mraz i sušu, sorte kasnije prorode, daju sitnije i manje obojene plodove. Za ekstenzivne zasade.

Vegetativne podlogeM – stvorene u East Malling-u – 24 veg. podloge

MM – saradnjom East Malling i Merton 1917 stvorene su podloge otporne na krvavu vaš – 15 priznato (101 – 115).

M podloge su nastale selekcijom Malus pumila (Mill.) - Niska (žbunasta) jabuka

Niska jabuka ima dva varijeteta koji se koriste kao vegetativne podloge za jabuke:a/ Malus pumila var. praecox (Pall.) - dusen

b/ Malus pumila var. paradisiaca (Schn.) – paradis

• Dusen ima bujnije stablo od paradisa, koje je po razvijenosti slično manje bujnim tipovima divlje šumske jabuke. Kruna dostiže 5 - 6 m. Na dusenu okalemljene jabuke prorode kasno (4 - 5 godina posle sadnje) i žive 30 - 40 godina.

• Paradis je slabije bujnosti od dusena. Stablo dostiže visinu 2 - 3 m. Jabuke okalemljene na paradisu rano prorode, obično posle 2 godine i imaju kraći vek, svega 15 - 20 godina

Postoji preko 70 vegetativnih podloga za jabuku, ali se u našoj zemlji koristi samo 5 - 6 vegetativnih podloga. To su (poređane po bujnosti): M 9, M 26, MM 106 i A2. Poslednjih godina su podignuti i prvi proizvodni zasadi na najslabije bujnoj podlozi M 27.

Temelj savremenih voćnjaka jabuke su kržljave podloge i zasadi sa velikim brojem bijaka po jedinici površine. Veliki broj stabala po jedinici površine je jedan od najvažnijih faktora koja utiču na prinos u ranim godinama života voćnjaka. Pored toga kržljave podloge omogućavaju da se održava visoka gustina voćnjaka na posađenom prostoru čak i duži niz goduina. Kržljava podloga u uslovima guste sadnje, kao rezultat ima rađanje već u prvoj godini i ekstremno visoke prinose u prvih deset godina eksploatacije zasada. Kržljave podloge povoljno utiču na optimalan odnos između rasta i rađanje. Druge karakteristike podloga koje su važne za podizanja gustih zasada voćnjaka su: 1) poboljšana krupnoća ploda 2) bolja obojenost plodova 3) otpornost na insekte kao što je krvava vaš Eriosoma lanigerum 4) otpornost na abiotičke stresove kao što su: suša, prekomerne količine vode, zimski i prolećni mrazevi i sl.

• Ronald Hatton sa instituta East Malling u Velikoj Britaniji, sakupio je klonove kržljavih podloga iz svih krajeva Evrope,kategorizovao ih i zatim pustio Malling seriju podloga za jabuku ( Malling 1 do Malling 16) . Kasnije su uključene M 20, 25, 26 i 27. Podloge M serije nekada su nosile oznaku EM po institutu u kojem su stvorene, i danas neki autori koriste ovu oznaku. Takođe u Engleskoj u Mertonu je stvorena podloga M1, od strane John Innes-a koja je otporna na krvavu vaš. Kasnijom saradnjom East Malling i Mertona stvorena je serija podloga otpornih na krvavu vaš sa oznakom MM 101 – 115.

• Standardne podloge u našoj proizvodnji

• M 9 (Malling 9) – 1914 god.

Slabo bujna, otporna na sušu jer je korenov sistem diferenciran na površinski i dubinski, obavezan je naslon, koren je krt, na pesku se ne preporučuje zbog golomrazice, koristi se za intenzivne zasade, kalemiti srednje bujne i bujne sorte, može da se koristi kao posrednik (30 cm). Matični žbun daje oko 15 prvoklasnih mladica.

• M 26 (Malling 26) – 1929. god

M 16 x M 9

Slabo bujna, naslon potreban na lakim zemljištima, ali na terenima sa vezanim zemljištem i koji su manje izloženi vetru ne zahteva naslon. Kalemiti manje bujne sorte i sper tipove jabuka. Matični žbun daje 20-25 prvoklasnih mladica.

• MM 106

Northern Spy x M.1

Srednje bujna, iz MM serija najbolja podloga, dobar korenov sistem, nije potreban naslon u zasadu, kaleme se sorte slabe i srednje bujnosi, obojenost plodova je slabija nego na M9. Matični žbun daje 20-25 prvoklasnih mladica.

• A 2 (Alnarp 2)

Ovo je dobra, bujna podloga, stvorena u Švedskoj u voćarskoj stanici u Alnarp-u.

Bujna podloga, rano završava vegetaciju, otporna na mraz, nikad se ne koristi naslon, preporučuje se za brdske rejone, Subotičko – horgoški i vetrovite rejone. Matični žbun daje 30, pa i više prvoklasnih mladica.

M 27 – 1929. god

M13 x M9Patuljasto stablo, osetljiva na zimske marazeve, naslon neophodan. Traži plodno zemljište, matični žbun daje malo mladica (obično 10 - 12)

• Perspektivne vegetativne podloge za jabuku

MAC - 9 (Michigan Apple Clons 9)

je nova američka podloga, slabe bujnosti (bujnosti između M 9 i M 26), ne zahteva potporu. U zasadu ne stvara izdanke. Mogla bi biti interesantna za podizanje gustih zasada.

Pažam 1 (Pajam 1) i Pažam 2 (Pajam 2) su klonovi podloge M9 selekcionosani u Francuskoj od strane Masserona 1986-te godine.

Pažam 1 je 5-10% manje bujnosti od standardne M9, dok je Pažam 2 bujnija za oko 5%

• NAKB 337 (T337) Nastala je u Holandiji selekcijom podloge M9.  N.A.K.B. (General Netherlands Inspection Service of Woody Nursery

Stock). Opsta Holandska Inspekcijska sluzba za drvenasto bilje • Geneva Cornell University apple rootstock breeding

project was initiated in 1968 as a Cornell project • Ottawa• Polish• Budakovski• East Malling - Long Ashton = EMLA• EMLA serija

Ova serija podloga je oslobođena od virusa, a odnosi se na odabrane Malling podloge (M ili EM) i Malling Merton (MM). Podloge oslobođene virusa su uglavnom bujnije od standardne podloge. Najbujnija je M9 EMLA. Od M9 podloga oslobođenih od virusa, najmanje bujnosti je M9 NAKB 337 koja je iste bujnosti kao standardna M9

Podloge za krušku

Generativne podloge

Šumska (divlja ) kruška – Pirus communis L.Vodi poreklo sa Kavkaza. Ima je širom naše zemlje u pojasu listopadnih šuma. Ima veliki broj varijeteta i formi, jer je izrazito stranooplodna, pa parktično svako stablo predstavlja poseban biotip.Drvo je bujno, nešto bujnije od divlje jabuke. Dobro podnosi sušu, kreč i zaslanjena zemljišta, bolje nego dunja.Period stratifikovanja semena je 90 do 100 dana.Sorte krušaka kalemljene na sejancima divlje kruške su znatno bujnije od istih sorti kalemljenih na dunji, duže žive, kasnije stupaju u plodonošenje i plodovi su im nešto slabijeg kvaliteta.

Gornica (bademolika kruška, slanopađa)

Ova kruška najbolje podnosi sušu od svih krušaka.Koristimo je za podizanje manje intenzivnih zasada u rejonima sa malo padavina i na krečnom i kamenitom zemljištu.

Takuša (takiša)

To je stara, poluplemenita, vrlo bujna i dugovečna kruška, čiji se plodovi mogu jesti u svežem stanju, a najčešće služe za sušenje.

Vegetativne podloge za kruškuOd vegetativnih podloga za krušku, do sada,

praktično se upotrebljavaju samo razni tipovi dunje Postoji više od 40 tipova dunja koji se upotrebljavaju kao podloge za krušku. Najpoznatije su: engleske selekcije MA, MB, MC, MD, ME, MF, MG (od podloga MA i MC postoje i klonovi oslobođeni od ekonomski značajnih virusa), više francuskih selekcija anžerske i provansalske dunje i njihovi klonovi nezaraženi virusima, nemačke selekcije (Pillnitz klonovi) od kojih su najpoznatiji R 3 i R 5, holandske selekcije, selekcije bivšeg SSSR, naše selekcije Ča 7 i Ča 15 itd.Ipak, široku praktičnu primenu imaju samo selekcije MA i provansalska dunja klon Ba 29 i u znatno manjoj meri dunja MC.Kalemljene na dunji kruške pre prorode i bolje rađaju, imaju krupnije plodove, s manje kamenih ćelija, brže i bolje reaguju na pojedine agrotehničke mere (đubrenje, navodnjavanje, obradu itd.).

Vegetativne podloge poreklom od dunjeDunja MA (Malling Quice A)

Srednje bujna, otporna na mraz, osetljiva na sušu i suvišak kreča u zemljištu (> 7%), otporna na krvavu vaš, pati od pegavosti lista. Sorte krušaka nemaju kamenih ćelija. Posrednik neophodan za većinu sorti.

Provansalska dunja Ba 29

Dobro podnosi kreč pa u Vojvodini zamenjuje dunju MA, bujnija je i osetljivija na mraz, ima bolji afinitet sa sortama krušaka,

Dunja MC (Malling Quice C)

Znatno je kržljavija, pa se koristi za gustu sadnju. Mana ove podloge je što ne podnosi kreč u zemljištu. Selekcionisan je klon C 132 koji je manje bujnosti od MC.

Dunja SYDO

Selekcionisana je u Francuskoj, od anžerske dunje. Po osobinama slična je dunji MA samo je otpornija na prisustvo kreča u zemljištu. Nešto je bujnija od dunje MA

Dunja ADAMS 332

Selekcionisana je u Belgiji, vodeća je u toj zemlji. Osetljivost na prisustvo kreča u zemljištu je kao i kod dunje MA. Bujnosti je između MA i MC

• Neke sorte kruške nemaju dobru podudarnost (afinitet) sa dunjom, pa se na dunju kaleme preko posrednika. Slab afinitet s dunjom imaju: julska dekantkinja, julska šarena, košija rana, žifardova, trevuška, klapovka, starkrimson, viljamovka, viljamovka crvena, boskova bočica, kleržo, pakhams trijumf, fetelova, grand šampion, margarita marilot i dr. Kao posrednik najviše se koristi sorta kaluđerka, koja ima odličan afinitet sa dunjom. Za boskovu bočicu, kao posrednik još je bolja sorta gelertova (hardijeva). Kao posrednici još se koriste jakovka, amanliška i lubeničarka. Dobar afinitet s dunjom MA imaju i junsko zlato, dilova, stark delišes, general lekler, druardova, šampionka i druge.

• U zasadima kruške kalemljene na dunji MA najčešće se ne podiže naslon, osim na peskovitom zemljištu i na vetrovitim terenima.

•

•

• Vegetativne podloge nastale od kruške

Pyrodwarf (Rhenus 1)

Nastao u Gajzenhajmu-selekcioner je Jakob.

Roditeljski parovi su:

Old Home x Bonne Louise d‘Averanche (hibrid Bu 5/18)

Kompatibilan sa svim ispitivanim sortama krušaka. Bujnost smanjena za 60% u odnosu na sejanac. Lako se razmnožava vegetativno, otporna na zimske mrazeve, neznatno se javlja hloroza kod visokog sadržaja kreča u zemljištu.

OHF hibridi (Old Home X Farmingdale)

Stvoreni su u SAD-u (Brooks, 1984) Najpoznatiji su Hibridi:

OHF 333 (Brokmal) Ovo je hibrid sličan dunji MA, alije tolerantniji preme višku kreča u zemljištu.

OHF 51 (Broklyl) Izrazito je tolerantan na prisustvo kreča u zemljištu.

Međutim prinosi i krupnoća ploda su mali, a bujnost je prevelika, pa se prešlo na novije hibride:

OHF 282(Dayre), OHF 87(Daytor), OHF 40(Daygon) koji su dali bolje rezultate u praksi. Problem kod ovih podloga je unožavanje, neophodno je pronaći adekvatan metod.

U Francuskoj je stvorena serija sejanaca kruške sorte Peery (serija Brossier). Najpoznatija podloga iz ove serije je:

RV 139

Izuzetno je kompatibolan sa sortama kruške. Takođe je izuzetno tolerantan prema višku kreča u zemljištu.

U Italiji je stvorena serija podloga Fox (P.communis)

najpoznatija je Fox11, slabe je bujnosti, dobro podnosi kreč i visoke je rodnosti i krupnog ploda.

Podloge za dunju, mušmulu i oskorušu

Za dunju Vegetativne podloge dunje (Ma, Ba 29 i dr.)

Izuzetno – sejanci dunje, kruške, belog gloga, oskoruše i mušmule.

Za mušmulu Vegetativne podloge dunje (MA i Ba 29) i sejanci belog gloga (za siromašna i suva zem.)

Za oskorušu Sejance oskoruše, izuzetno na sejance kruške, belog gloga i mušmule.

Podloge za šljivu

• Šljive kalemimo na vegetativne i generativne podloge. Za razliku od jabučastih voćnih vrsta, koje se daleko više kaleme na vegetativne podloge, šljiva, kao i druge koštičave voćne vrste, pretežno se kaleme na generativne podloge (sejance). Ovo iz razloga što se prema nekim autorima virus šarke ne prenosi semenom, a osim toga i nepostoji dobar izbor vegetativnih podloga za šljivu, kao ni za druge koštičave voćne vrste.Od generativnih podloga najviše se koriste sejanci džanarike (Prunus domestica L.), i to običo sorte kasnijeg zrenja Znatno manje se koriste trnošljiva (Prunus insititia L.), crni trn (Prunus spinosa L), kineska šljiva (Prunus salicina L.), usurijska šljiva (Prunus ussuriensis K.), kanadska šljiva (Prunus nigra A.).

• Džanarika

Džanarika je vodeća podloga za šljivu u svetu, a isto tako i u Srbiji. Sejanci džanarike imaju moćan korenov sistem, pa kao podloga za šljivu daje dobre rezultate i na siromašnim zemljištima. Postoji mnogo varijeteta džanarike zato što se razmnožava generativno. Za proizvodnju sejanaca bolje je koristiti džanariku čiji plodovi imaju svetliju pokožicu i kasnije zru. Virus šarke šljive (Prunus virus 7) ne prenosi se semenom džanarike. Period naknadnog dozrevanja semena džanarike je 90 - 120 dana. Seme ima odličnu klijavost. Obično se seje direktno u rastilo.

• Trnošljiva je manje bujna od džanarike ali u zasadu stvara izdanke, pa je malo raširena kao podloga. Otpornija je na mraz od džanarike.

• Crni trn je slabo bujna generativna podloga za šljivu. Otporna je na mraz i sušu. Dobro podnosi i povišeni sadržaj kreča u zemljištu. Mana ove podloge je što seme ima malu klijavost, sejanci su slabo bujni i teško se kaleme, a najveća mana je što stvara puno izdanaka. Crni trn kao podloga je interesantan za uzgoj šljiva na malom prostoru (u saksijama).

• Crnošljiva je domaća, stara, rakijska sorta. Ima je dosta u Zapadno-moravskom regionu. Kao podloga za šljivu je ispitana najviše u Institutu za voćarstvo u Čačku. M i š i ć (1984.) je preporučuje kao jednu od najboljih podloga za požegaču i druge domaće sorte šljiva.

• U SAD šljivu kaleme i na sejance breskve, badema i kajsije, ali ove podloge za šljivu, kod nas, nisu dovoljno proučene.

• Vegetativne podloge za šljivu

Kao vegetativne podloge za šljivu koriste se izdanci domaće šljive (belošljive, požegače, crvevene ranke i dr.), piksi, GF 43, julijana, marijana (naročito marijana GF 8.1 INFEL), brompfton, i dr.

• Izdanci požegače su najčešće oboleli od šarke šljive, pa se obično ne preporučuju kao podloge. Ako se izdanci uzimaju iz nezaraženih zasada šljiva, onda su dosta dobre podloge za šljivu, naročito za požegaču. Manje su bujnosti. Na njima kalemljene šljive brzo prorode, dobro rađaju i imaju krupnije plodove od šljiva kalemljenih na džanarici. Mana im je što stvaraju izdanke.

• Izdanci belošljive su takođe slabe bujnosti, ali su najčešće oboleli od šarke šljive. Zdravi izdanci su dosta dobra podloga za šljivu i odlična podloga za kajsiju.

• Piksi (Pixy) je podloga relativno slabe bujnosti. Selekcionisana je u Ist Molingu. Kalemljene na ovoj podlozi šljive rano prorode i dobro rađaju. Klonska selekcija P. insititia

• Mariana GF 8.1. INFEL je nešto bujnija, vrlo kvalitetna francuska podloga za šljivu. Selekcionisana je u INRA-inoj Stanici za voćarska istraživanja Grande-Ferrade, Bordeaux. Nije zaražena virusima šljive. Klonska sel. P. Mariana.

• Podloge za kajsiju

Za kajsiju ne postoji univerzalna podloga, jer su uslovi gajenja, kao i sorte kajsija, vrlo različiti. Poznato je da od pravilnog izbora podloga u mnogome zavisi dugovečnost voćaka i ekonomičnost proizvodnje kajsije.

Veliki problem kod izbora podloge za kajsiju leži u tome što dobra podloga nema jednako dobar afinitet sa svim sortama kajsije, već samo s jednom ili užom grupom sorti, koje se tolerantnije odnose prema podlozi. Praktično znači, da bi za svaku sortu ili grupu sorti morali da imamo odgovarajuću podlogu

• U Srbiji se za kalemljenje kajsije takođe koristi više vrsta podloga. Dosadašnja istraživanja i iskustva iz prakse, ukazuju da su se za naše ekološke uslove gajenja kajsija, najbolje pokazale sledeće podloge:

• Belšljiva pripada vrsti Prunus domestica L. Belošljiva se do sada potvrdila kao dobra podloga za kajsiju u više lokaliteta Srbije (Čačak, Smederevo, Subotica - Horgoš, Fruška gora i dr.). Utvđeno je da ima dobar afinitet s vodećim sortama kajsije.

• Fruškogorska bela pripada vrsti Prunus insititia L. U priobalnim mestima Fruške gore, pored Dunava, dosta dugo, preko šest decenija, se koristi kao podloga za podizanje proizvodnih zasada kajsije kod individualnih proizvođača.

• Crvena ranka - ova sorta šljive se uglavnom koristi kao podloga za kajsiju u Podunavskim lokalitetima (Grocka - Ritopek - Vinča), u kojima uglavnom daje zadovoljavajuće rezultate u pogledu rodnosti i zdravstvenog stanja stabala kajsije.

• Domaća kajsija (zerdelija) - vrlo je rasprostranjena kao poludivlja forma kajsije Prunus armeniaca. U našoj zemlji ranije se masovnije koristila. Sada se koristi jedino u Makedoniji.

• Džanarika (Prunus cerasifera) - džanarika kao podloga za kajsiju koristi se dosta dugo. U Srbiji se neselekcionisana džanarika još uvek masovno koristi kao podloga za kajsiju. Ovo zbog toga, što daje vrlo kvalitetne sejance, koji se lako proizvode iz semena, jer njeno seme ima uglavnom dobru klijavost i što je ona u našoj zemlji dosta raširena, pa se lako dolazi do semena.

• Breskva(Prumus persica) - kao podloga za kajsiju koristi se, uglavnom, vinogradarska breskva ili selekcije izvedene iz nje. Najviše se koristi u zemljama s toplijom klimom, kao što su južna Italija, južna Francuska, Kalifornija i dr.

• U Kanadi se kao podloga za kajsiju, u novije vreme, koristi selekcija breskve "Sibirian C", koja je otporna na niske temperature, srednje je bujnosti i ima veoma razgranat korenov sistem. Ova podloga umerene bujnosti, vrlo je interesantna kao podloga za kajsiju. Njena mana je da kajsija kalemljena na breskvu kraće živi.

• B a d e m (Prunus amygdalus) - kao podloga za kajsiju badem se koristi vrlo retko i to za suva, krečna i siromašna zemljišta, u toplim klimatskim zonama. Badem s kajsijom nema dobar afinitet i za 8 - 10 godina, zbog inkopatibilnosti, polomi se na spojnom mestu oko 30 - 40%, stabala kajsije.

• Deblotvorci (posrednici) za kajsiju - s obzirom da je deblo kajsije osetljivo na mrazeve, mehaničke povrede i bolesti za visoko kalemljenje kajsije, pored navedenih podloga, dobri rezultati se postižu ako se koriste razne vrste i sorte šljive, kao deblotvorci. Kao podloga koristi se najčešće džanarika, a deblotvorac šljiva po šemi (džanarika/interpodloga/kajsija).

• Naše je mišljenje da za posrednike treba koristiti samo šljive rezistentne na šarku pod uslovom da sa džanarikom i kajsijim imaju dobru kompatibilnost.

• Izgled sadnice kajsije proizvedene upotrebom interpodloge

•

Podloge za breskvuBreskva se kalemi na generativne i vegetativne podloge. Više se koriste generativne podloge. Od generativnih podloga praktično se koriste samo sejanci vinogradarske breskve (Prunus persica L.) i njene selekcije Halford, Lovell i Siberian C koje su bujne do srednje bujne. Sem vinogradarske breskve koristi se i badem (Prunus amygdalus L.). Od vegetativnih podloga najviše se koristi hibrid badem x breskva, GF 677.

• Vinogradarska breskva - je vodeća podloga za breskvu. Ima dobru klijavost semena, daje sejance koji brzo rastu i mogu da se kaleme iste godine kada se i vrši setva semena, direktno u rastilo. Tako se proizvodnja sadnica bresaka skraćuje za godinu dana. Nepodnosi zemljište sa suviše kreča (preko 6% aktivnog kreča), kao i preterano vlažna zemljišta (na kojima dolazi do gušena korena). Za krečna zemljišta umesto vinogradarske breskve koristi se sejanac badema ili hibridi badem x breskva. Marokanska breskva m i s i r podnosi odlično krečna zemljišta, do 17% aktivnog kreča. Period naknadnog dozrevanja semena traje oko 90 dana.

• Badem - kao podloga za breskvu retko se kod nas upotrebljavaju Koristi se samo za zemljišta sa povišenim sadržajem kreča ili pri sadnji breskve na zemljištu gde je prethodno bila breskva kalemljena na vinogradarskoj breskvi. Može se koristiti seme slatkog i gorkog badema. U našoj zemlji se kao podloga za breskvu više koristi gorki badem, jer je seme jeftinije, a koren sejanaca ne napada žilogriz. Slatki badem, naročito tanje ljuske, teško je sačuvati od ptica.

• Vegetativne podloge• Hibrid badem x breskva GF 677 - od više GF

hibrida badema i breskve, selekcionisanih u Francuskoj najviše se koristi GF 677. Spada u bujne podloge za breskvu. Dobro podnosi krečna zemljišta i do 12% aktivnog kreča. Sa breskvama ima dobar afinitet. Razmnožava se zelenim reznicama.

• Nemagvard (Nemaguard) – dosta je raširena u Americi. Bujna podloga pogodna za siromašna zemljišta (peskove). Hibrid je izneđu P. Persika i P. Davidiana.

• Nemared – bujna podloga crvenog lista. Kao i prethodna razmnožava se semenom i zelenim reznicama.

• Podloge za breskvu

Podloge za trešnju i višnju

• Generativne- divlja trešnja (P. avium)

- magriva (P. mahaleb)

- stepska višnja (P.fruticosa )

• Vegetativne Dele se prema poreklu, od koje vrste su nastale:

- Divlje trešnje

- Magrive

- Višnje

- Drugih vrsta

- Hibridizacijom

Generativne podloge za trešnju i višnju

Divlja trešnja (trešnja vrapčara) - je vodeća podloga za trešnju i višnju u Srbiji, osim na alkalnim zemljištima (Vojvodina), gde se trešnje i višnje više kaleme na magrivu koja znatno bolje podnosi kreč.

Divlja trešnja je bujna, dugovečna voćka, pa se tako ponašaju i sorte plemenitih trešanja i višanja, okalemljene na njoj. Bujnije su i dugovečnije, nego kad su kalemljene na magrivi, i obično za godinu dana kasnije prorode, ali potom dobro rađaju. Sorte trešanja imaju odličan afinitet s divljom trešnjom, a višnje zadovoljavajući.

• Selekcije divlje trešnje• U SAD-u su selekcionisane Mizzard 570 (100% bujnosti u

odnosu na standard), koja ima odličan afinitet sa sortama trešnje i višnje. Ova podloga potiče iz prirodne populacije u Evropi. Rodonačelnik mnogih selekcija i hibrida podloga za trešnju i višnju. Od poznatijih selekcija stvorenih u SAD-u su i Sayler i OCR 1. Cilj rada na selekciji bio je povećanje otpornosti na zimski mraz i prouzrokovača pegavosti lista.

• U Francuskoj su stvorene selekcije Pontavium (frecahun) i Pontaris (Fercadeu). Srednje otporne su na asfiksiju (gušenje korena), sušu i hlorozu.

• U Nemačkoj je stvoreno više selekcija divlje trešnje među njima najviše su raširene Prunus avium Hütner 170 i 53.

• Magriva (rašeljka, mahaleb) - je vodeća podloga za višnju i trešnju u Vojvodini (90% bujnosti u odnosu na d. trešnju). Dosta dobro podnosi povišeni sadržaj kreča u zemljištu (do 8% aktivnog kreča). Ima skeletan koren i dobro podnosi sušu. Trešnje i višnje kalemljene na magrivu dosta dobro rađaju i na krečnom zemljištu, kao i na pesku. Prava staništa magrive su baš takvi tereni (Deliblatska peščara, kameniti tereni Makedonije, Hercegovine, Ibarska klisura itd.).Kalemljene na magrivi trešnje i višnje su manje bujne, nego na divljoj trešnji, nešto kraće žive, mada je sama magriva dugovečna. Ranije počinju da rađaju i daju dobar rod. Ipak, trešnje, pa i višnje imaju bolji afinitet sa divljom trešnjom, nego s magrivom.Višnje, pa donekle i trešnje, mogu se kalemiti i na sejance više divljih vrsta višanja - stepska, peščana i dr., kao i na sejance plemenitih sorti trešanja i višanja srednje i kasne epohe zrenja.

Selekcije Magrive:• Ferci – Pontaleb, INRA SL 405, Francuska

selekcija, u proizvodnju je uvedena 1976.• U Nemačkoj je stvoreno više selekcija magrive, a

najpoznatija je Hüttner Heiman 10.• U Mađarskoj je dosta rađeno na seleksiji i

hibridizaciji magrive stvoreni su inbriding hibridi koji su manje bujnosti od magrive.

• Stepska višnja (Prunus fruticosa)-To je višnja niskog rasta, čija kruna dostiže svega 1,5 m visine. Kruna je gusta, okruglog oblika, lišće sitno i izduženo. Plod je sitan, otvoreno do tamno crven sa karakterističnom košticom koja je sitna i sa oštrim rebrima. Odlikuje se većom otpornošću prema niskim temperaturama i suši od obične višnje.

Stepsku višnju je koristio Mičurin pri hibridizaciji u cilju stvaranja plemenitih sorata višanja.

Divlji varijeteti ove višnje susreću se u Evropi, Kavkazu i zapadnom Sibiru.

Kod nas je prisutna na Fruškoj gori gde je izvršena selekcija u cilju stvaranja podloga za teršnju i višnju.

• Vegetativne podloge za trešnju u višnju

Trešnje i višnje se kaleme pretežno na generativnim, a u manjoj meri na vegetativnim podlogama. Stvaranjem šireg izbora vegetativnih podloga i kod nas se polako prelazi na vegetativne podloge.

Vegetativne podloge nastale od divlje trešnje

• F 12/1 je selekcionisana od trešnje vrapčare, u East Malling-u. Prebujna je i slabo se ožiljava pri razmnožavanju nagrtanjem. Iz ovih razloga je praktično napuštena. U našu zemlju je uvezene 70-tih godina prošlog veka ali je iz navedenih razloga napuštena.

• Čardžer (Charger) takođe je poreklom iz East Malling-a. Manje je bujnosti i lakše se ožiljava od F12/1.

• Vegetativne podloge nastale od magrive

SL 64 (Sainte Lucue 64). Francuska podloga. Može se koristita na raznim tipovima zemljišta, osim na teškim i vlažnim. Sorte okalemljene na nju manje su bujnosti u odnosu na divlju trešnju. Rano prorode i dobro rađaju.

Vegetativne podloge porekom od višnje

Oblačinska višnja. Ova podloga ima dobar afinitet sa višnjama, a nešto lošiji sa trešnjama. Daje stabla slabe bujnosti te se poslednjih godina dosta koristi kao podliga za sorte trešanja za gustu sadnju. Rano stupa u plodonošenje i daje dobar kvalitet plodova. Traži potporu.

• Stoktonska višnja. Poreklom je iz SAD-a. Podnosi teška glinovita zemljišta. Slabe je bujnosti

• Vladimirskaja. Poreklom je iz Rusije. Podnosi teška i vlažna zemljišta. Daje slabo bujna stabla. Sorte rano stupaju u plodonošenje i daju visoke prinose.

• Vejrut (Weiroot) 158. Poreklom je iz Nemačke. Dobro podnosi različite tipove zemljišta. Slabe je bujnosti. Koristi se za guste zasade

• Tabel (Edabriz). Nastala je u Francuskoj. Ne podnosi sušu i visok sadržaj kreča u zemljištu. Sorte kalemljene na ovoj podlozi su vrlo kržljave.

• CAB serija. Najpoznatija je CAB 6P. Nastala je u Italiji. Srednje bujna do bujna podloga. Umereno je osetljiva na povišen sadržaj kreča u zemljištu.

• Vegetativne podloge nastale od drugih vrsta• Kamil (Camil, GM 79). Belgijska podloga. Nastala

je selekcijom Prunus canescens. Srednje je bujna podloga. Sorte okalemljene na nju rano stupaju u plodonošenje i daju vrlo visoke prinose.

• Damil (GM 61/1). Belgijska podloga. Nastala je selekcijom ukrasne vrste trešnje Prunus dawyckensis. Slabe je bujnosti.

• Vegetativne podloge nastale kao međuvrsni hibridi• Inmil (GM 9). Nastala je u Belgiji, kao hibrid između

Prunus incisia i P. serrula. Smatra se suviše kržljavom podlogom za komercijalno gajenje trešnje.

• Kolt (Colt) Ova podloga je stvorena u Engleskoj u Ist Malingu (East Malling), ukrštanjem Prunus avium L. i Prunus pseudocerasus S. Manje je bujnosti od divlje trešnje, magrive i vegetativne podloge F 12/1, ali je još uvek bujnija nego što se želi. Prema engleskim podacima trešnje i višnje imaju dobar afinitet sa koltom, rano prorode i dobro rađaju. Kalemljene na podlozi kolt ranije počinju sa vegetacijom i plodovi im ranije dozrevaju.

• MxM (Mazzard x Mahaleb) 2, 14, 39, 46 60, (60%) 97 (34%) u odnosu na F12/1. Ova serija podloga nastala je u Oregonu.

• Gizela (Gisela) serija• Gizela 5 (P. Cerasus x P. Canensces) Bujnost joj

je oko 50% u odnosu na divlju trešnju. Problemi kod ove poldloge se javljaju posle 4-te vegetacije kada polako staje sa porastom.

• Prunus avium Hütner 53/90. Bujna podloga selekcionisana u Jorku, nešto je manje bujnosti od F 12/1, ali ranije počinje da plodonosi u odnosu na ovu podlogu.

• Klon magrive Compact 159-5 Compact 159-5 manje je bujnosti od magrive za 15%. Vegetativna

• Krymsk 5 i 6• Belgijski klonovi GM 9, Gm 61/1, GM 79.

Podloge za orah

• Običan orah (Juglans regia)

• Crni orah (Juglans nigra)

• Mandžuriski orah (J. mandshurica)

• Paradox (J. hindssi x J. regia)

• Royal (J. hindssi x J. nigra)

• NCB (Severokalifornijski crni orah-Northern Clifornia Black). Generativna podloga, bujna, otporna na verticilijum

• Paradox. Generativna podloga vrlo bujna

Podloge za ogrozd, ribizlu i joštu

- Zlatna ribizla

Podloge za dud

- Sejanac duda

Podloge za agrume (citruse) – (sejanci)

- Trolisni limun (Poncirus trifoliata)

- Citrumelo

- Gorka pomorandža (Citrus biggaradia)

- Slatka pomorandža (Citrus sinensis)

Podloge za maslinu

- Divlja maslina (Olea oleaster)

Podloga za aktinidiju – sopstveni sejanci