PITANJA IZ PREDMETA NET MENADMENT1. Definiite prostorno distribuiran raunarski sistemZa neki raunarski sistem rei emo da je prostorno rasporedjen ili distribuiran ukoliko se na vie od jednog mesta nalaze raunarski resursi ili se upravljanje fizikim, odnosno logikim resursima vri istovremeno na vie mesta ili ukoliko su podaci prostorno rasporedjeni. Naravno da su u najoptijem vidu svi posmatrani elementi informacionog sistema distribuirani.2. Navedite tri pogleda na distribuciju raunarskog sistema po Enslow-u Enslow od hardverskih komponenti posmatra samo procesore i razlikuje po sloenosti distribuiranja etiri karakteristina sluaja U pogledu upravljanja resursima razmatra tri ekstremna sluaja Enslow razlikuje i tri bitno razliita stepena distribucije u pogledu podataka.3. Navedite etiri karakteristina sluaja distribucije raunarskog sistema po Enslow-u u pogledu hardware-aVie homogenih namenskih procesora,vie heterogenih namenskih procesora, vie homogenih procesora opte namene i vie heterogenih procesora opte namene.4. Navedite tri karakteristina sluaja distribucije raunarskog sistema po Enslow-u u pogledu upravljanja resursimaNajjednostavniji sluaj upravljanja po paradigmi "gospodar/ rob" (master-slave), umereno distribuiran sistem sainjen od vie autonomnih sistema sa delegiranim pravima upravljanja i konano najkomplikovaniji sluaj kooperativnog upravljanja u sistemu sa potpunom pravima i odgovornou svih uesnika.5. Navedite tri karakteristina sluaja distribucije raunarskog sistema po Enslow-u u pogledu na podatkeNajjednostavniji sluaj korienja podataka nastupa pri prostornoj replikaciji podataka, to znai da se raspolae kopijom podataka na svakom mestu gde mogu zatrebati. Ekstremni sluaj distribuiranog informacionog sistema je onaj u kojem se podaci u formi fragmenata iskljuivo lokalno razmetaju pod lokalno organizovanim direktorijumima. Umerena distribucija u ovom pogledu je kombinacija replika i fragmenata.6. Koliko je moguih sluajeva distribucije raunarskog sistema po EnslowEnslow model razlikuje 36 moguih sluajeva distribucije,7. Navedite u praksi najee koritenu klasifikaciju distribucije raunarskog sistemaU praksi se obino distribuirani sistemi klasifikuju u kategoriju snano spregnutih, umereno spregnutih i slabo spregnutih sistema.8. Navedite primer snano spregnutog distribuiranog raunarskog sistemaU snano spregnute sisteme ubrajaju se multiprocesorski sistemi kakvi su multiprocesorski sistemi sa zajednikom brzom sistemskom magistralom. Primer takvih komercijalnih sistema su UNIX sistemi sa jezgrom za simetrino multiprocesiranje sa tipino od dva do etiri procesora9. Navedite primer umereno spregnutog distribuiranog raunarskog s.Najea forma umereno distribuiranog sistema se danas realizuje pomou lokalne raunarske mree pri emu se koristi klijent/server obradna paradigma.10. Navedite primer slabo spregnutog distribuiranog raunarskog sistemaZa globalne ili telekomunikacione mree ea je karakteristika da su slabo spregnuti. Naravno, da se i pomou lokalne raunarske mree realizuje slabo spregnuti distribuirani sistem, a to je sluaj u kojem svi vorovi u mrei koristei sopstvene operativne sisteme implementiraju kooperativnu obradnu paradigmu zasnovanu na konceptu ravnopravnih entiteta11. Navedite motive iz oblasti informacionih tehnologija koji idu u prilog distribucije raunarskog sistema U motive koji potiu od tehnolokih prednosti mogu se navesti prevashodno povoljniji odnos cene i performansi.Drugi vaan faktor koji takodje utie na odnos cene i performansi je neprekidan pad trokova prenosa podataka, jer opada cena komunikacionih uredjaja iz istovremen porast njihovih mogunosti12. Navedite motive iz oblasti produktivnosti zaposlenih, koji koriste elektronsku obradu podataka, a koji idu u prilog distribucije raunarskih resursa. U drugu grupu znaajnih razloga mogu se ubrojiti razlozi korisnika informacionog sistema. Naime, distribuirani informacioni sistemi stvaraju pretpostavku za efikasnu i efektivnu automatizaciju svih poslovnih ili industrijskih procesa upravo zbog niske cene opreme, a relativno skupog ljudskog rada.13. Navedite motive iz oblasti zaposlenih u razvoju i eksploataciji informacionih sistema koji idu u prilog distribucije raunarskih sistemaOhrabruje se pojednostavljeno,a timsko, projektovanje, instaliranje i odravanje softvera. Distribuirani informacioni sistmi pruaju veu fleksibilnost korisniku, odnosno omoguavaju rast sistema sa niskim trokovima dodatnog razvoja.14. Kako distribuirani raunarski sistem utie na raspoloivost sistemaModa najvea prednost distribuiranih informacionih sistema predstavlja poveana raspoloivost. Naime, autonomija sistema kakva je karakteristina za distribuirane sisteme poveava ilavost sistema, jer ak ako dodje do otkaza nekog dela, uglavnom vei deo sistema nastavlja sa radom.15. Kako distribuirani raunarski sistem utie na odravanje raunarskog sistemaUkupna pouzdanost sistema je znatno poveana, jer se poveava otpornost na poremeaje iz okruenja. Kako se distribuirani informacioni sistem najee sastoji od veeg broja skoro identinih komponenti, PC kao radne stanice, i odravanje je pojednostavljeno i pojeftinjeno, jer je potreban mali broj rezervnih delova.16. Kako distribuirani raunarski sistem utie na vreme odziva i propusnost raunarskog sistemaDistribuirani sistem sutinski smanjuje vreme odziva i poveava propusnost na mestima gde je to vano. Vrlo vana karakteristika distribuiranog sistema je i generalno poveanje produktivnosti i po osnovi dodatne motivisanosti izvrilaca, odnosno poveanog znaenja lokalnog upravljanja17. Kako distribuirani raunarski sistem utie na poveanje motivisanosti zaposlenihVrlo vana karakteristika distribuiranog sistema je i generalno poveanje produktivnosti i po osnovi dodatne motivisanosti izvrilaca, odnosno poveanog znaenja lokalnog upravljanja18. Koje su loe strane distribuiranih raunarskih sistemaPostoje i negativni efekti kao posledica uvodjenja distribuiranog informacionog sistema u odnosu na konvencionalni centralizovani sistem. Jedan od osnovnih razloga lei u razumevanju Groshovog zakona. Uproeno reeno, sa stanovita cene i performansi, sve dok se ne dodje u oblast tehnolokog zasienja bolje je imati jedasn vei nego dva manja procesora!19. U kojem razdoblju su praktino reeni problemi meusobnog povezivanja raunara istog proizvoaa (mainframe-a) na veim udaljenostima Preduslovi za realizaciju prvih takvih informacionih sistema stekli su se kada su vodei svetski proizvodjai 70-tih godina ostvarili medjusobnu vertikalnu softversku i hardversku kompatibilnost svojih raunarskih familija.20. ta je bio osnovni nedostatak reenja problema meusobnog povezivanja raunara istog proizvoaa (mainframe-a) na veim udaljenostimaU optem sluaju zbog zatvorenosti sistema nije bilo mogue u takve sisteme ukljuivati hardvesku opremu drugih proizvodjaa, niti izvravati programske pakete drugih vendora, a potrebe za medjusobnim povezivanjem postojeih informacionih sistema, kao i za izgradnjom novih distribuiranih informacionih sistema usled stalnog tehnolokog usavravanja raunarskih sistema i pada odnosa cena/performansa su se neprekidno uveavale.21. Koja meunarodna organizacija je donela standard koji obrauje problem meusobnog povezivanja otvorenih informacionih sistema i navedite njegov nazivMedjunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) pristupila 1978. godini izradi grupi standarda u oblasti medjusobnog povezivanja informacionih sistema. Standard ISO 7498 iz 1984. godine obradjuje osnovni referentni model medjusobnog povezivanja otvorenih informacionih sistema.22. ta je znaenje realni informacioni sistem u ISO OSI referentnom modelu Pod realnim sistemom podrazumeva se skup raunarskih ili telekomunikacionih resursa, fizikih procesa ili ljudi koji uestvuju u obradi ili prenosu informacija. 23. ta je znaenje otvoreni realni informacioni sistem u ISO OSI referentnom modeluPod otvorenim realnim sistemom podrazumeva se svaki realni sistem koji sa drugim realnim sistemom komunicira u skladu sa predmetnim standardom.24. Navedite cilj standarda ISO 7498Cilj standarda ISO 7498 za referentni model medjusobnog povezivanja otvorenih sistema je obezbedjivanje zajednike osnove za koordinaciju razrade standarda radi povezivanja sistema, odnosno da omogui da se postojei standardi sagledaju u okviru sveobuhvatnosti referentnog modela.

25. ta predstavlja standard ISO 7498 u odnosu na druge pratee OSI standardeOvaj standard predstavlja samo koncepcijski i funkcionalni okvir za razvoj i ouvanje konzistentnosti drugih prateih OSI standarda, kao to su:a) protokoli za virtuelni terminal; b) protokoli za prenoenje, pristup i upravljanje datotekama; c) protokoli za prenos i upravljanje poslovima;d) servisi i protokoli za uobiajene aplikacije; e) servisi i protokoli sloja prezentacije; f) servisi i protokoli sloja sesije; g) servisi i protokoli sloja transporta;h) servisi i protokoli sloja mree;i) servisi i protokoli sloja linka podataka;j) servisi i protokoli fizikog slojak) protokoli upravljanja u OSI26. U koliko se slojeva prema ISO OSI referentnom modelu deli svaki otvoreni sistem i u kakvom su odnosu ti slojevi Arhitektura koja se koristi u razradi referentnog modela medjusobnog povezivanja otvorenih sistema na osnovu principa "Podeli, pa vladaj!" uvodi koncept hijerarhijske vieslojnosti u otvoreni realni informacioni sistem. Svaki otvoreni sistem se deli prema referentnom modelu u sedam vertikalnih podsistema ili slojeva27. Navedite nazive slojeva prema ISO OSI referentnom modeluSloj aplikacijem sloj prezentacije, sloj sesije, sloj transporta, sloj mree, sloj linka podataka i fiziki sloj.28. ta se nalazi u svakom sloju ISO OSI referentnog modelaSvakom sloju pripada neki skup entiteta koji mogi i imaju potrebu da komuniciraju.29. Koje su osobine entiteta u smislu ISO OSI referentnog modelaZa svaki entitet se uvodi identifikator.30. U kakvom su odnosu svi entiteti koji pripadaju istom sloju ISO OSI referentnog modelaSvi entiteti otvorenih sistema iz posmatranog sloja su ravnopravni.31. Kako komuniciraju entiteti koji pripadaju istom sloju ISO OSI referentnog modela, a nalaze se u razliitim otvorenim sistemimaRavnopravni entiteti iz razliitih otvorenh sistema medjusobno komuniciraju posredstvom odgovarajuih protokola, odnosno skupa pravila i formata koji utvrdjuju komunikaciono ponaanje posmatranih entiteta.32. ta je servis u smislu ISO OSI referentnog modelaVaan je i koncept servisa kao skupa usluga i funkcija koje su na raspolaganju posmatranim ravnopravnim entitetima, a pripadaju hijerarhijski niim slojevima.33. Koje je posebno svojstvo veze, ili spoja, izmeu entiteta koji pripadaju fizikom sloju ISO OSI referentnog modela, a nalaze se u razliitim otvorenim sistemimaPrenos informacija izmedju dva ravnopravna entiteat podrazuma postojanje veze ili spoja. Fiziki medijum povezuje entitete fizikog sloja34. Grafiki prikazati slojeve dva otvorena sistema prema ISO OSI referentnom modelu i oznaiti podruje protokola i servisa35. ta je osnovni zadatak sloja aplikacije prema ISO OSI referentnom modeluZadatak sloja aplikacije je da se aplikacionim procesima obezbede zahtevani resursi radi pristupa OSI okruenju.36. ta razmenjuju korisniki elementi iz razliitih sistema prema ISO OSI referentnom modelu preko elemenata aplikacionog servisa.Aplikacioni resursi medjusobno razmenjuju informacije posredstvom aplikacionih entiteta, aplikacionih protokola i servisa sloja prezentacije. Aplikacioni entitet sadri jedan korisniki element i skup elemenata aplikacionog servisa.37. Navedite bar tri aplikativna servisaa) identifikacija partnera u komunikaciji , na primer po imenu ili adresi;b) odredjivanje trenutnog stanja u kojem se nalazi partner;c) izdavanje odobrenja za komuniciranje;d) dogovor o mehanizmu tajnosti;e) potvrdjivanje verodostojnosti partnera u u komuniciranju;f) utvrdjivanje metodologije trokova;g) utvrdjivanje pogodnosti resursa; h) utvrdjivanje kvaliteta usluge;i) sinhronizacija aplikacija koje razmenjuju informacije;j) nain vodjenja dijaloga;k) postupak u sluaju pojave greke;l) dogovor o procedurama za kontrolu integriteta podataka;m) identifikacija ogranienja u sintaksi podataja38. ta je zadatak sloja prezentacije prema ISO OSI referentnom modeluSloj prezentacije omoguava prikazivanje informacija kojima aplikacioni entiteti mogu da komuniciraju ili da se na njih pozivaju u toku komunikacije. Bavljenje prikazivanjem podataka je iskljuivo na nivou sintakse, odnosno naina predstavljanja podataka. Ovaj sloj obezbedjuje aplikacionim entitetima usluge pri transformaciji sintakse i pri biranju sintakse.39. ta je zadatak sloja sesije prema ISO OSI referentnom modeluEntiteti sloja sesije imaju zadatak da omogue organizovanje i sinhronizovanje dijaloga izmedju odgovarajuih prezentacionih entiteta. Servisi koje ovaj sloj prua sloju prezentacije se odnose na uspostavljanje i raskidanje sesijske veze, razmenu podataka, izolovanje i sinhronizaciju sesijske veze, upravljanje interakcijom i izvetavanje o izuzetnim situacijama.40. ta je zadatak sloja transporta prema ISO OSI referentnom modeluOsnovni zadatak entiteta na transportnom sloju je obezbedjivanje transparentnog prenosa podataka izmedju sesijskih entiteta. Na ovom sloju se vri odabiranje i prilagodjenje raspoloivih mrenih servisa radi ispunjenja zahtevanih performansi komuniciranja.41. Iz kojih otvorenih sistema mogu elementi sistema, na primer aplikativni, da koriste transportne protokoleSvi protokoli koji pripadaju transportnom sloju se odnose samo na entitete koji pripadaju poetnom i krajnjem otvorenom sistemu42. Da li su usmeravanje (rutiranje) i prosleivanje podataka funkcije transportnog slojaUsmeravanje i prosledjivanje podataka nije funkcija ovog sloja.43. Iz kojih slojeva ISO OSI referentnog modela se entiteti uobiajeno integriu na nivou aplikacije, na primer u Internetu, a da se pritom ouva konektivnost mrene aplikacijePri realizaciji partikularnog distribuiranog informacionog sistema zadaci koji pripadaju aplikacionom, prezentacijskom i sesijskom sloju mogu se neposredno ugraditi u aplikaciju, a da se pri tom u izvesnoj meri sauva nezavisnost i portabilnost apliakcije, entiteti transportnog sloja se eksplicitno razdvajaju od aplikacije.44. ta je zadatak mrenog sloja prema ISO OSI referentnom modeluUsmeravanje i prosledjivanje poruka dostavljenih sa hijerarhijski vieg transportnog sloja preko nekih od raspoloivih mrenih veza,obezbedjuje sredstva za uspostavljanje, odravanje i raskidanje mrenih veza koje povezuju poetni i krajnji otvoreni sistem u kojima se nalaze aplikacije koje komuniciraju, kao i funkcionalna i proceduralna sredstva za razmenu jedinica podataka sa tog sloja,prua i sledee servise ili elemente servisa: mrene adrese, mrene veze, identifikatore krajnjih taaka mrene veze, upravljanje protokom, izvetavanje o grekama.45. ta je zadatak sloja linka podataka prema ISO OSI referentnom modeluPrua funkcionalna i proceduralna sredstva za uspostavljanje, odravanje i raskidanje veza u sloju linka podataka izmedju mrenih eniteta i za prenoenje jedinica podataka u sloju linka podataka, elementi servisa koje ovaj sloj isporuuje hijerarhijski viem nivou se odnose na vezu u sloju linka podataka, parametre kvaliteta servisa, jedinice podataka u ovom sloju, identifikatore krajnjih taaka, upravljanje protokom, ouvanje redosleda i izvetavanje o grekama, elementi servisa koje ovaj sloj isporuuje hijerarhijski viem nivou se odnose na vezu u sloju linka podataka, parametre kvaliteta servisa, jedinice podataka u ovom sloju, identifikatore krajnjih taaka, upravljanje protokom, ouvanje redosleda i izvetavanje o grekama.

46. ta je zadatak fizikog sloja prema ISO OSI referentnom modeluFiziki sloj je granini sloji zmedju otvorenog sistema i fizikog medija posredstvom kojeg se vri komuniciranje. Zadatak ovog sloja je da obezbedi mehanika, elektrina, funkcionalna i proceduralna sredstva za aktiviranje, odravanje i deaktiviranje fizikih veza za serijski prenos bitova podataka izmedju entiteta ovog sloja. Entiteti fizikog sloja su medjusobno povezani posredstvom fizikog medijuma.47. Navedite nazive karakteristinih paradigmi softverskih arhitektura koje vode do globalnog multimedijalnog informacionog sistema-paragima monolitne programske podrke-paradigma dihotomije aplikacija-sistemski softver-paradigma korisniku bliskog okruenja-paradigma raunarske mrtee-paradigma distribuiranog IS koja koristi virtualnu mainu48. Navedite osnovne karakteristike paradigme monolitne programske podrkeU prvoj fazi evolucije arhitekture koja se grubo vremenski moe locirati na period od 1948. do 1965. godine dominantne karakteristike informacionog sistema zasnovanog na primeni elektronskih raunara bile su pre svega odredjene tadanjim raunarskim hardverom. Hardver je bio izuzetno skup. Cena personala koji je koristio raunar po jedinici vremena u odnosu na ekvivalentne trokove hardvera skoro da se mogla zanemariti. Reavanje nekog problema se tretiralo kao visoko kreativan, unikatan rad programera. Podrka je pisana na mainskom ili asemblerskom jeziku, sa osnovnim zadatkom da se program izvri u to kraem vremenu. Korisnik je bio osoba kolovana za rad sa konkretnim sistemom. Cena korisnikog interfejsa, tipino elektrina pisaa maina u funkciji konzole, bila je zanemarljiva u odnosu na cenu hardvera za izraunavanja49. Navedite osnovne karakteristike paradigme dihotomije aplikacija-sistemski softverFenomen pozitivne povratne sprege doveo je do pojave raunarskih sistema na svetskom tritu sa boljim karakteristikama od prethodnika, pre svega nie cene, to je dovelo do porasta populacije raunarskih sistema i irenja podruja njihove primene. Proizvodjai hardvera da bi pospeili prodaju svojih maina poeli su stoga da potencijalnim korisnicima nude ne samo hardver ve i deo programske podrke koji se pokazao kao obavezan pri eksploataciji raunarskog sistema. Ovaj deo gotove programske podrke je poznat pod imenom sistemski softver i lociran je kao interfejsni sloj izmedju aplikacije koju razvija korisnik i hardvera za izraunavanje.Sistemski softver se moe finije podeliti na operativni sistem, deo blii hardveru, i na pomone programe, deo blii aplikaciji. Postojanje operativnog sistema je stvorilo uslove za multiprogramski rad. Programeri nisu vie morali biti upoznati sa sloenim detaljima rada i fizikim karakteristikama hardvera, ve pre svega sa nainom logikog reavanja problema uz pomo odgovarajueg vieg programskog jezika. Aplikacija, jednom napisana na nekom viem programskom jeziku, mogla se prenositi i izvravati na drugim raunarskim sistemima, istog ili razliitih proizvodjaa. Vizuelno alfanumeriko komuniciranje posredstvom ekranskog terminala postaje opte prihvaeni standard. Posredstvom videoterminala korisniku se obezbedjuje interaktivan reim rada u razvoju i ekploataciji informacionog sisetma. Posebno vana karakteristka ove faze razvoja je medjusobno telekomunikaciono povezivanje udaljenih raunarskih sistema radi razmene podataka. Ova faza razvoja grubo se moe locirati u intervalu od 1965. do 1985. godine.50. Navedite osnovne karakteristike paradigme korisniku bliskog okruenjaVeliki kvalitetni skok u razvoju informacionih sistema se odigrao osamdesetih godina sa pojavom jeftinog i svima dostupnog personalnog raunara, PC-a. Tipian korisnik personalnog raunara je vrlo malo upoznat sa tehnikim karakteristikama, pa i mogunostima raunara. On kupuje mikroraunar da bi reio probleme u svom lokalnom okruenju. Kako je vizuelno simboliko komuniciranje zasnovano na korienju ikona, najpogodnije za takvu kategoriju korisnika, jasna je i vanost grafikog korisnikog interfejsa, i to ne samo u hardverskom delu sa ekranom u boji visoke rezolucije i odgovarajuom grafikom karticom, ve i softverskim grafikim korisnikim interfejsom kakav je, na primer, WINDOWS.Skup gotovih programa koji omoguavaju skoro potpunu automatizaciju kancelarijskog poslovanja je poodavno na raspolaganju korisnicima. U ovoj fazi razvoja informacionih sistema na tritu se jasno razlikuju proizvodjai standardnih hardverskih komponenti, proizvodjai sistemskog softvera i pre svega softverske kue specijalizovane za odredjenu kategoriju aplikacija.U poslednih nekoliko godina skoro standardna oprema personalnog raunara omoguava multimedijsku prezentaciju, to je znatno proirilo mogunosti primene personalnih raunara.51. Navedite osnovne karakteristike paradigme raunarske mreePersonalni raunar kao radna stanica u lokalnoj raunarskoj mrei preduzea je ubrzo nakon pojave na tritu postao i te kako mono sredstvo za realizaciju odelenjskih informacionog sistema, odnosno informacionog sistema firme umerene veliine. Razmena podataka sa drugim entitetima u okruenju se obavlja uz pomo telekomunikacione raunarske mree, koja moe biti sastavljena od raunara sa razliitim hardverom i operativnim sistemima. Problem konektivnosti, odnosno medjusobnog povezivanja heterogenih raunara, uspeno je reen ve sedamdesetih godina razvojem posebnih transportnih komunikacionih protokola, od kojih je najpoznatiji TCP/IP.Aplikacija je ponovo podeljena na specijalizovani sistemski deo - ljusku distribuiranog operativnog sistema i pravu aplikaciju. Postoji vei broj modela povezivanja distribuiranih aplikacija, od kojih su poznatiji ISO OSI standardi koji proizilaze iz referentnog modela povezivanja, Microsoftov DCOM, OMG-ov CORBA, Javin RMI. Pa ipak, danas najvea svetska raunarska mrea Internet koristi autohtoni TCP/IP protokol.Raunarske mree poput Interneta omoguile su realizaciju globalnih informacionih sistema, u kojem svaka informacija u sistemu, bez obzira na njen trenutan poloaj, postaje potencijalno dostupna svim korisnicima sistema.U poslednje tri godine usavrena je tehnologija za efikasno skladitenje, organizovanje i medjusobno povezivanje razliitih tipova informacija u raunarskim mreama baziranim na korienju TCP/IP protokola, bilo da su tekstualne, numerike, tabelarne, grafike, slikovne, zvune ili videozapisi. Takve pogodnosti prua World Wide Web servis, takozvani WWW server na raunaru domainu - serveru.52. Navedite osnovne karakteristike paradigme distribuiranog informacionog sistema koja koristi virtualnu mainuSadanje stanje u oblasti standardnih komercijalnih tehnologija za medjusobno povezivanje raunarskih sistema omoguava kreiranje efikasne i efektivne infrastrukture za trenutnu isporuku uskladitenih informacija na proizvoljno mesto. Ali, u tom sluaju stvaraju se i preduslovi za prevazilaenje ogranienja koja nameu heterogeni distribuirani raunarski sistemi u odnosu na koncept dinamike raspodele procesorskih radnih optereenja Ako se ve postojei mehanizam na kojem lei WWW koristi za prenos raznorodnih, multimedijalnih informacija, zato se na isti nain ne bi preneli i programi koji rade sa tim informacijama ! Dakle, da se mrea iskoristi za distribuciju i programa kao specifinih podataka. Postoje bar dva razliita pristupa za reenje ovog problema. U prvom pristupu polazi se od pretpostavke da se svi programi piu za unapred dogovorenu virtuelnu, apstraktnu raunarsku mainu, a potom se za konkretne raunare razliitih proizvodjaa napie kratak program - simulator virtuelnog raunara. Takve apstraktne maine su ve raspoloive, a najpoznatija je SunSoft-ova Java. Zbog izuzetne jednostavnosti apstraktne maine interpreter Jave na ciljnoj maini zauzima manje od 64 Kilobajta, pa ne samo da e se moi izvravati na svakom PC-ju, ve i na mobilnom telefonu ili inteligentnom televizoru kao korisnikom terminalu.Postoji i drugi mogui pristup navedenom problemu distribucije aplikativnog softvera. U tom sluaju se sa mrenog servera u datom trenutku na radnu stanicu klijenta sputa relevanta kopija traenog programa. Mogue je na serverima globalne raunarske mree uvati onoliko specifinih kopija istog programa u razliitim izvrnim oblicima koliki je i broj raunarskih platformi. Ovaj pristup koristi firma Microsoft kao osnovu svog COM modela distribuiranja aplikacije. Dalji razvoj WWW tehnologija upravo ima za cilj stvaranje takvog okruenja koje e omoguiti efikasnu i efektivnu realizaciju najoptijih zadataka koji s postavljaju pred distribuirane informacione sisteme.53. ta se podrazumeva pod pojmom lokalna raunarska mrea (LAN)Pod lokalnom raunarskom mreom, LRM ili LAN od Local Area Network, podrazumeva se forma distribuiranog raunarskog sistema u kojoj je dva ili vie medjusobno prostorno bliskih raunarskih sistema ili stanica medjusobno povezano pomou odgovarajueg medijuma za prenos podataka. Za raunare rei emo da su prostorno bliski ukoliko se raunari nalaze na meusobnom odstojanju od nekoliko metara do nekoliko kilometara.54. Zato je uobiajeno velika razlika u brzini prenosa podataka istim komunikacionim medijem u sluaju kada se taj medij koristi u telekomunikacionim i lokalnim raunarskim mreamaBrzina prenosa podataka preko odgovarajueg prenosnog medija obrnuto proporcionalna duini provodnika, to dovodi do znaajnih razlika u prosenim brzinama prenosa podataka u lokalnih i telekomunikacionim raunarskim mreama.55. U kojim slojevima ISO OSI referentnog modela je najvea razlika izmeu komunikacionim protokolima u lokalnim i telekomunikacionim raunarskim mreamaPrva tri sloja ISO OSI referentnog modela su podruje osnovnih razlika izmedju protokola lokalnih i telekomunikacionih mrea.56. U kojoj instituciji i u kojem komitetu se uglavnom donose standardi iz oblasti lokalnih raunarskih mreaKako je najpotpuniji, i u praksi najee primijenjen,nain standardizacije protokola u lokalnim raunarskim dat je u komitetu 802 IEEE57. Navedite tri inioca koja odreuju tehnologiju lokalnih raunarskih mrea Do osnovnih tehnolokih osobine lokalnih raunarskih mrea dolazi se analizom tri vana inioca :o priroda transmisionog medija,o topologija mree,o nain pristupa mrei.58. ta odreuje topologiju lokalne raunarske mreeNain na koji su raunarski resursi u lokalnoj raunarskoj mrei meusobno povezuju odreuje topologiju mree, odnosno definie geometrijsku ili prostornu karakteristiku mree.59. ta je uobiajeno nosilac podataka na prenosnom medijuNosioci podataka su uglavnom elektrini signali koji se prostiru fizikim kanalom.60. Navedite bar dva primera prostorno ogranienih prenosnih medijaFiziki kanal moe biti prostorno ogranien ili neogranien. Primeri fiziki ogranienih prenosnih medijuma su bakreni provodnici, koaksijalni kabl, stakleno vlakno,61. Navedite primer prostorno neogranienog prenosnog medijaVazduni prostor je tipian primer neogranienog medijuma u kojem seposredstvom radiotalasa razmenjuju podaci izmedju stanica u mrei raunara.62. ta odreuje nain pristupa deljivom medijuAko je prenosni medijum zajedniki za vie raunara u mrei kaemo da je deljiv. Metod pristupa definie mehanizam pravilnog pristupa i korienja deljivog prenosnog medija radi razmene podataka.63. Od ega zavise eksploatacione karakteristike lokalne raunarske mreeEksploatacione karakteristike mree neposredno zavise od izbora kombinacije medija, topologije i metoda pristupa, pa se ne moe rei da postoji optimalna kombinacija za sve kategorije korisnika.64. Koju ianu infrastrukturu su koristile prve lokalne raunarske mreeOiene lokalne raunarske mree su vana karika u evoluciji informacionih sistema,koje su se pojavile sedamdesetih godina prolog vijeka65. Koja je prednost pristupne mree zasnovane na ISDN-uUobiajeno je da se digitalna kuna centrala posmatra kao pristupna taka ISDN servisima, sa standarnim BRI kanalom razmene digitalnih podataka od 2 x 64 Kbps. Ovakva mrea se efikasno moe koristiti za sistem elektronske pote.66. Koje su karakteristike bakarnih provodnika poznatih kao UTPUpredeni bakreni provodnici poput onih koji se koriste u telefoniji su tipian, vrlo jeftin, medij za prenos podataka izmedju stanica u lokalnoj raunarskoj mrei, pa je takav medij poznat i pod imenom upredena parica ili UTP od unshielded twisted pair,67. Zato se upredaju bakarni provodniciBakreni provodnici se upredaju da bi se minimizirao uticaj elektrinih smetnji na elektrine signale koji se koriste za prenos podataka.68. Koje su karakteristike bakarnih provodnika poznatih kao STPSvaki bakreni provodnik je obloen slojem izlolacionog materijala, a ukoliko je i cela upredena parica omotana slojem koji je titi od elektromehanikih smetnji kae se da je re o oklopljenoj upredenoj parici ili STP. Propusnost upredene parice u pogledu prenosa podataka zavisi od debljine provodnika i raste sa porastom debljine, dok opada sa porastom duine bakrenog provodnika.69. Za ta su namenjeni UTP kategorije 5Kablovi kategorije 5 namenjeni su prenosu multimedijskih podataka brzinama do 100 Mbps.70. Koja je tipina duina UTP kablova u lokalnim raunars mreamaTipina duina UTP kablova u brzim lokalnim raunarskim mreama je 100 m.71. Koje su karakteristike koaksijalnog kablaKoaksijalni kabl je kvalitetan elektrini provodnik koji se izradjuje po posebnom industrijskom postupku, to znai i da je skuplji od upredene parice, a namenjen je za prenos velikog broja podataka u jedinici vremena za sluaj kada su stanice u mrei medjusobno udaljenije vie stotina metara. Sastavni delovi koaksijalnog kabla su tanki unutranji elektrini provodnik, dielektrini insulacioni omota, spoljanji elektrini provodnik i zatitni oklop, te opcionalni spoljanji plastini omota,72. Navedite dva osnovna tipa koaksijalnog kabla koji se koristi u lokalnim raunarskim mreamaU lokalnim raunarskim mreama uglavnom se koriste dva tipa koaksijalnog kabla, debeli promera oko 1.27 cm, i tanki promera oko 0.68 cm.73. Koje su karakteristike svetlovoda ili optikog vlaknaSvetlovod ili optiko vlakno je transportni medijum predvidjen za razmenu ogromnog broja podataka izmeu proizvoljno udaljenih stanica u mrei. Svetlovod se razlikuje od ostalih transmisionih medija po tome to se svetlost, a ne elektrini signal kao kod metalnih provodnika, koristi kao nosilac podataka. Kako je svetlost elektromagnetni talas znatno vie frekvencije od standardnih elektrinih signala, to su i mogunosti za prenos podataka mnogo vee. Svetlovod se sastoji od tanke prozirne staklene niti koja provodi svetlost. Staklena nit je obavijena plastinim ili staklenim omotaem koji ima razliitu vrednost indeksa loma svetlosti od centralne staklene niti, tako da se svetlost odbija od omotaa i vraa u staklenu nit. Dodatni plastini zatitni omota obezbedjuje zatitu od mehanikih oteenja74. Kako se svetlovodi mogu podeliti u pogledu promene indeksa loma du radijusa svetlovodaSvi svetlovodi se, obzirom na nain promene indeksa loma du radijusa centralnog staklenog vlakna, mogu podeliti na stepenaste i kontinualne.75. ta se uobiajeno koristi kao izvor svetlosti u svetlovoduKao izvor svetlosti uobiajeno se koristi laserska dioda(monomodna) i LED dioda(multimodna)76. Kako se svetlovodi dele prema nainu provoenja svetlaDalja podela svetlovoda se vri prema nainu provodjenja svetla na monomodna i multimodna.77. Koji svetlovodi su kvalitetniji, monomodni ili multimodniMonomodna vlakna su kvalitetnija, jer garantuju samo jedan reim provodjenja svjetlosti. Kod multimodnih vlakana zraci svjetlosti koji su krenuli na put u istom trenutku, mogu prelaziti puteve razliite duine do odredita, to znai da se pojavljuje izraenije rasipanje vremena dolaska zraka na odredite,a to dovodi do problema zavisnosti propusnog opsega od duine svetlovoda.78. ta se reava uvoenjem strukture mrenog kabliranjaSistemom fiksnog strukturnog kabliranja generalno se reava problem lokalne komunikacione infrastrukture neophodne ne samo za prenos podataka, ve i svih drugih vidova komuniciranja. Ovakav pristup dovodi do veih inicijalnih trokova, ali posmatrano kroz dui vremenski period on je znatno ekonominiji od ad hoc sistema kabliranja.79. Na koliko godina se procenjuje ivotni ciklus strukturnog mrenog kabliranjaSmatra se da je ivotni ciklus strukturnog kabliranja dui od 15 godina.80. Da li se u strukturnom kabliranju moe koristiti vie tipova prenosnih medijaU strukturnom kabliranju se moe koristiti vie vrsta prenosnih medija.81. Kako se tipino izvodi veza izmeu radne stanice i zidne utiniceVeza izmedju radne stanice i zidne utinice je najee etveroparini licnasti UTP kabl kategorije 5.82. Kako se tipino izvodi instalacija od zidne utinice do spratnog konektorskog poljaInstalacija od zidne utinice do spratnog konektorskog polja se izvodi uglavnom pomou UTP kabla kategorije 5 punog profila duine ne vee od 90 m.83. Gde se tipino nalaze spratna konektorska polja i razvodne kutijeSpratna konektorska polja i razvodne kutije, hub-ovi, se nalaze u spratnom kabinetu sa oienjem.84. ta se preporuuje za meusobnu vezu izmeu spratnih razvodnih kutijaZa medjusobnu vezu izmedju spratnih razvodnih kutija preporuuje se svetlovod, jer omoguava vrlo visoke brzine prenosa podataka na vee udaljenosti.85. Kojim elementima grafa, i ta opisuje topologija lokalne raunarske mreeTopologija se obino iskazuje grafom u kojem vorovi grafa reprezentuje raunarske resurse, a grane medjusobne veze.86. ta oznaava orijentisana, a ta neorijentisana grana u grafu koji opisuje topologiju lokalne raunarske mreeGraf je neorijentisan ukoliko se omoguava bidirekcioni tok signala u provodniku, a orijentisan u sluaju da postoji protok podataka samo u jednom smeru. Generalno, topologija lokalne mree moe biti bez ogranienja i sa ogranienjem.87. Grafiki prikaite tri tipine topologije lokalnih raunarskih mreaYour browser may not support display of this image.88. Koje su karakteristike topologije magistraleZa topologiju magistrale je karakteristino da su svi vorovi mree povezani na zajedniki transmisioni medij, koja za razliku od sistemske magistrale ima samo jedan par provodnika posredstvom kojeg se vri brzi serijski prenos podataka, pa se magistrala preciznije moe oznaiti kao serijska magistrala. Po potrebi se moe medjusobno, uz pomo pojaavaa, povezati vie odvojenih segmenata magistrale. Lokalne raunarske mree koje koriste topologiju magistrale su dominirale tritem u poslednjoj deceniji dvadesetog veka89. Koje su karakteristike topologije prstenaZa lokalne mree sa topologijom prstena je karakteristino da su stanice medjusobno povezane segmentima po principu od take do take tako da svi segmenti ine prsten. Prenos podataka u mreama tipa prstena je jednosmeran.90. Koje su karakteristike topologije zvezdeKod topologije zvezde jedan vor u mrei ima privilegovan poloaj, jer se sav saobraaj podataka vri preko takvog vora. Kune telefonske centrale su primer upotrebe topologije zvezde. Interesantna je topologija hub-a ili mrene razvodne kutije koja spolja posmatrano ima strukturu zvezde, a zapravo implementira strukturu prstena ili magistrale.91. Koja je razlika izmeu logike i fizike topologije lokalne raunarske mree* Fizika topologija (topologija povezivanja mrenih komponenti)* magistrala, zvezda, proirena zvezda, prsten, hijerarhijska,* Logika topologija (topologija meusobnog komuniciranja ureaja)* broadcast* token passing92. U emu je osnovna razlika na sloju linka podataka izmeu mrea sa deljivim (LAN) i mrea sa nedeljivim medijem (WAN)Kod LAN mrea na istom deljivom mediju je prikljuen vei broj stanica, pa se javlja problem u upravljanju pristupom mediju. U jednom trenutku samo jedna stanica sme da alje podatke na medijum, dok ostale smeju da ih primaju.Kod WAN mrea to nije sluaj.93. Navedite mogue metode u upravljanju pristupom deljivom mediju1. Metod deterministike dodele,2. Metod sluajnog pristupa.3. Metodi centralizovanog upravljanja pristupom mediju.4. Metodi distribuiranog upravljanja pristupom mediju.94. Navedite osnovne karakteristike metoda deterministike dodeleKomunikacioni servis, izveden na osnovu postojanja medija za prenos podataka se u izvesnom periodu vremena stavlja na raspolaganje korisnicima nezavisno od njihovih potreba. Primeri takve dodele su: pristup na osnovu raspodele vremena korienja, TDMA i pristup na osnovu raspodele frekvencijskih opsega, FDMA.95. Navedite osnovne karakteristike metoda sluajnog pristupaOvi metodi shvataju fiziki medijum kao jedinstven i deljiv komunikacioni resurs kojem stanice pristupaju u sluajnim trenucima vremena. Naravno, da se javlja problem zbog sudara istovremenih zahteva za predajom i metodi sluajnog pristupa imaju zadatak da razree konflikt kada se on pojavi. Najei metod CSMA se zasniva na oslukivanju deavanja na komunikacionom mediju pre poetka predaje.96. Navedite osnovne karakteristike metoda centralizovanog upravljanja u pristupu deljivom medijuDve predhodne metode su dve krajnje mogunosti u upravljanju pristupom mediju. Protokoli pristupa iz ove grupe zasnivaju se na postojanju povlaene stanice u LRM, centralni kontroler mree, koja ima poseban zadatak da dodeli komunikacioni medij nekoj stanici na osnovu prethodnog zahteva te stanice. Dodela se vri prozivanjem ili pogodno realizovanim mehanizmom rezervacije.97. Navedite osnovne karakteristike metoda deterministiki distribuiranog upravljanja deljivom medijuPrimena metoda distribuiranog upravljanja pristupom mediju ne zahteva specijalizovanu stanicu u mrei da bi se razmotrio zahtev, ili zahtevi stanica u mrei, i donela odluka o omoguavanju pristupa nekoj od stanica u medijumu. Na ovaj nain se podie pouzdanost i performanse sistema kao celine. Upravljake funkcije su raspodeljene po mrei, pa pojedini segmenti mree imaju krae vreme odziva pri pristupu resursima. Medjutim, mreni protokoli su u optem sluaju sloeniji jer se zahteva izmena upravljakih informacija izmedju razliitih segmenata mree.98. Navedite osnovne karakteristike tehnike prozivanja na deljivom medijuTehnike prozivanja su nekonfliktne tehnike i mogu se realizovati bilo kroz formu centralnog ili distribuiranog upravljanja radom mree. U centralnom upravljanju, postoji stanica koja prozivanjem ostalih stanica u mrei odreuju redosled u kojem se moe pristupati mrei. Ako prozvana stanica ima mogunost i elju da komunicira u trenutku kada bude prozvana, ona e to i uraditi. U ovakvom mehanizmu rada mree svakoj stanici je dodeljeno neko vreme za koje joj prenosni medijum stoji na raspolaganju ili odredjena koliina podataka koju moe preneti u dodeljenom pristupu. U distribuiranoj formi prozivanja ne postoji zaduena nadzorna stanica ve svaka stanica po utvrenom redosledu dobije pravo da komunicira. Najpoznatiji mehanizam kojim se realizuje ovakav nain rada je cirkulacija etona ili token - passing, pri emu ulogu etona ima specijalno formatirana re, token, koja krui od stanice do stanice. Kada stanica koja primi eton eli da komunicira ona po prijemu etona emituje podatke, a po obavljenoj komunikaciji alje eton logiki sledeoj stanici u mrei.99. Navedite osnovne karakteristike tehnike nadmetanja za pravo emitovanja na deljivom medijuTehnike nadmetanja za pravo emitovanja nasuprot tehnikama prozivanja su tehnike koje dozvoljavaju pojavu konflikta na mrei, jer podravaju mehanizam za razreenje konfliktnog stanja. Prenos podataka izmedju vorova mree je u osnovi stohastikog, sluajnog karaktera i koji stoga obezbeuju samo statistiku meru umesto garancije pristupa medijumu. Stanice se nadmeu za pristup prenosnom medijumu koristei najee tehniku poznatu pod imenom CSMA/CD ili Carrier Sense Multiple Acces with Collision Detecion, odnosno tehniku oslukivanja prenosnog medijuma sa detekcijom kolizije kao posledice viestrukog pristupa. Dakle, stanice oslukuju dogadjanja na zajednikom prenosnom medijumu i u sluaju da je prenosni medijum slobodan, a stanica ima potrebu za emitovanjem, moe poeti sa slanjem poruke.100. ta je predmet poglavlja IEEE 802.1 a ta IEEE 802.2 standarda802.1Pregled, meusobna povezanost mree i aplikacija sistema.802.2Logical Link Control (Upravljanje logikim linkom)101. Kojim standardom su obuhvaene specifinosti lokalne raunarske mree poznate pod nazivom ethernetNajpoznatija komercijalna mrea Ethernet izvedena prema standardu opisanom u poglavlju 802.3 i pripada grupi lokalnih raunarskih mrea u kojima se stanice nadmeu za pravo emitovanja podataka.102. Kojim standardom su obuhvaene specifinosti beinih lokalnih raunarskih mrea (wireless)802.11Wireless103. Koji su zadaci sloja upravljanja logikim linkom (LLC) u IEEE 802 standarduZa lokalne mree po IEEE 802 standardu sloj linka podataka je podeljen u dva podsloja, MAC i LLC. Zajedno ovi slojevi omoguavaju razmenu okvira sa podacima izmedju ravnopravnih entiteta u sloju linka podataka na razliitim stanicama. LLC je sloj iznad MAC sloja i ima osnovni zadatak da entitetima iznad sebe prui dva tipa servisa, nekonektivni datagramski servis bez potvrde isporuke i konektivno orijentisan servis .104. Koji su zadaci sloja upravljanja pristupom (MAC) u IEEE 802 standarduMAC sloj je odgovoran za korienje sluajnog ili deterministikog postupka upravljanja pristupom deljivom mediju, a pored toga na ovom podsloju se vri ograniavanje okvira, prepoznavanje adrese i provera ispravnog ili pogrenog rada.105. Navedite prednosti lokalne raunarske mree zasnovane na topologiji magistrale. IEEE 802.3Najvea prednost joj je minimizacija ukupne duine prenosnog medijuma, a to znai da se mogu koristiti najvee brzine prenosa. Zbog male duine prenosnog medijuma mala su i kanjenja signala po medijumu, pa protokoli za prenos podataka mogu koristiti opisanu tehniku sa nadmetanjem stanica, ime se spreava degradacija maksimalnih performansi u pogledu propusnosti za mali ili umereni saobraaj.Lokalne raunarske mree sa topologijom magistrale se lako konfiguriu i rekonfiguriu. Mrene kartice su zbog jednostavnosti i iroke primene vrlo pristupane po ceni. Prenosni put je uglavnom pouzdan, a ukupna cena instalacije relativno povoljna.106. Navedite slabosti lokalne raunarske mree zasnovane na topologiji magistrale. IEEE 802.3Nedostaci su: ogranienje ukupne duine magistrale u radu u osnovnom opsegu, a korienje irokopojasnih RF tehnika znatno poskupljuje instalaciju, osetljivost instalacije na mehanika oteenja na mestu spojeva kablova i stanice, odnosno na greku elektronike u mrenoj kartici prenosni medijum je zajedniki pa se moe samo deliti, tekoe u implementaciji prioriteta i nejednak kvalitet signala u razliitim delovima mree.107. Opiite nain rada lokalne raunarske mree zasnovane na topologiji prstena, IEEE 802.5Za topologiju prstena je karakteristino da se susedni vorovi medjusobno povezuju segmentima, odnosno da lokalnu raunarsku mreu ini skup stanica i veza od-stanice-do-stanice koje formiraju usmeren zatvoren put ili prsten, Podaci u formi paketa putuju od vora do vora po prstenu iji prenosni mediji moe biti bakrena telefonska parica, koaksijalni vod ili optiko vlakno. Interfejs je aktivan elektronski ureaj koji ima mogunost da prepozna svoju adresu u paketu podataka i da potom primi paket. Ukoliko to nije paket za njega, vor ponavlja poruku prema sledeem voru u prstenu.108. Opiite nain rada lokalne raunarske mree zasnovane na topologiji zvezde i objasnite njene prednostiU topologiji zvezde svi vorovi mree su meusobno povezani posredstvom centralnog vora ili hub-a. Ovaj vor moe biti aktivan ili pasivan ureaj, a kao prenosni mediji se koriste telefonske parice, koaksijalni kabl ili optiko vlakno. Aktivan centralni vor upravlja mreom i poeljan je kada se ima puno opreme u mrei i puno komunikacija. U visoko performansnom aktivnom centralnom voru signal sa svakog segmenta mree se prihvata, pojaava i distribuira pomou vrlo brze prekidake matrice na eljene segmente sa zadranom propusnou segmenta, pa ga moemo posmatrati kao specijalizovanu digitalnu telefonsku centralu. Jednostavniji je sluaj hub-a u ulozi koncentratora, na primer odredjeni broj ulaznih segmenata obezbedjuje propusnost od 10 Mbps, a jedan izlaz obezbedjuje vezu sa vorom u ulozi servera sa brzinom prenosa od 100 Mbps, to znai da nisko propusni segmenti mogu da dele propusnost ovog segmenta. Pasivan centralni vor deli ulazni signal na N linija, pa ga slabi N puta. Pasivan vor je ekvivalentan u logikom smislu bus topologiji i lako se implementira. Kao transmisioni medija se koristi upredena parica, koaksijalni ili optiki kabl..109. Opiite osnovne karakteristike ATM mreeU poslednje vreme sve je popularniji prekidaki mreni protokol ATM koji omoguava asinhroni nain prenosa kratkih poruka ukupne duine poruke od samo 53 bajta, od ega je 5 bajtova rezervisano za adresu, a 48 bajtova za poruku korisnika. ATM se odlikuje vrlo velikom propusnou izmedju stanica koja je reda stotina Mbps. ATM je veoma popularan u mreama namenjim za rad sa multimedijalnim podacima.110. Kako se zovu ureaji kojima se vri povezivanje vie segmenata jedne lokalne raunarske mree na fizikom slojuAko su dve ili vie lokalnih mrea homogene u pogledu tehnologije rada, onda se povezivanje prostorno bliskih mrea najjednostavnije moe izvriti na fizikom sloju ISO OSI referentnog modela, pomou elektronskih pojaivaa signala ili repetitora, pri emu se pojedine postojee mree mogu posmatrati kao segmenti nove objedinjene mree.111. Kako se zovu ureaji kojima se u optem sluaju povezuju raunari u lokalnim raunarskim mreama, a koje pripadaju familiji IEEE 802Ukoliko je broj stanica u mreama suvie veliki ili ukoliko je ukupno meusobno rastojanje izmeu stanica vee od maksimalno dozvoljene, onda se problem posmatra kao drugi sluaj u kojem mree nisu homogene. Za nehomogene mree koje pripadaju standardima IEEE 802 povezivanje se moe vriti na nivou linka podataka ISO OSI referentnog modela pomou uredjaja koji se zovu mostovi (bridge).112. Kako se zovu ureaji, koji pripadaju treem sloju ISO OSI referentnog modela i koji povezuju raunare iz lokalnih raunarskih mrea implementiranih razliitim tehnologijamaAko se problem povezivanja lokalnih raunarskih mrea moe posmatrati kao trei sluaj, na primer pri povezivanju personalnih raunara pod Windows operativnim sistemima i Mac radnih stanica, onda je preporuljiv nain povezivanja mrea posredstvom mrenih uredjaja poznatih pod imenom ruteri, a iji softver odgovara treem ili mrenom sloju ISO OSI referentnog modela.113. Kako se zovu ureaji koji u optem sluaju slue za povezivanje raunara koji pripadaju proizvoljnim lokalnim raunarskim ili telekomunikacionim mreama i koje protokole uobiajemo koristeUkoliko se meusobno povezuju lokalne i globalne raunarske mree, to je opti sluaj pri povezivanju lokalne mree na korporacijski informacioni sistem, onda se povezivanje mora vriti pomou uredjaja koji odgovara etvrtom ili viem sloju ISO OSI referentnog modela i poznat je pod imenom kapija (gateway). Najee se u praksi za te potrebe koristi TCP/IP protokol.