Peti Cas - Odrzivi Urbani Rzvoj

Održivi urbani razvoj

LOKALNI ODRŽIVI RAZVOJ – 2011 ‐© Dr Slobodan Milutinović

Održivi grad

• “Održivi grad je grad koji funkcioniše na takav način da su svi njegovo građani u stanju da ispune svoje sopstvene potrebe, a da pri tome ne ugroze stanje prirodnih sistema ili životne uslove drugih ljudi, kako u sadašnjem vremenu, tako i u budućnosti.“

– Girardet, Herbert. "Sustainable Cities: A Contradiction in Terms?“ in The Earthscan Reader in Sustainable Cities, Satterthwaite, David (ed.), 1999, London, England: Earthscan Publications, p. 419


“Ubedljiva vizija održivog grada mora da u sebi sastoji takvo stanje preguzetništva koje ne samo da omogućava blagostanje,

nego i proizvodi bogatstvo”Fainstein, Susan. ‘New Directions in Planning Theory’, in Scott Campbell and Susan S. Fainstein,

eds.Readings in Planning Theory. Rev. edit. Oxford: Blackwell. 2003. Pp187

Sistemi i procesi stvaranja bogatstva:•Rad•Primarni resursi (prirodni, ekstrakovani, stvoreni, itd)•Resursi derivati (tehnološki, infrastrukturni, monetarni, itd)

Ekonomski rast

Raspodela stvaranja bogatstva Preraspodela u cilju

rasta

Sistemi i procesi pružanja uslova blagostanja•Socijalna zaštita•Javna dobra i resursi (fizička i društvena infrastruktura)

Preraspodela koja nema rast za osnovni cilj


Izazovi održivosti gradova

Denver, Colorado, USA


Održiva životna sredina u gradovima: da li je to moguće?

• “Gradovi su oduvek smatrani uzrokom degradacije životne sredine i preteranog korišćenja resrsa, podižući nivoe ekoloških stopa svuda u svetu daleko iznad prihvatljivih granica.”

» Jenks M & Burgess E (Eds) 2000: Compact Cities: Sustainable Urban Forms for Developing Countries. Spon Press, London.

• Gradovi zavise od svog okruženja: – Snabdevanje energijom i drugim dobrima kako bi se zadovoljile potrebe građana, – Odlaganje otpada u okruženje.

– Stokholm koristi šaleđe koje je blizu 1000 puta veće od njegove površine (Folke et al, 1997)

• Gradovi su odgovorni za korišćenje 75% komercijalne energije (OECD, 1995).– Dve trećine od ove energije dobija se iz fosilnih goriva – neobnovljivih resursa.

• Širenje gradova odvija se na račun poljoprivrednog i šumskog zemljišta.

• Asfaltiranje ili pokrivanje zemljišta menja prirodni sistem odvodnjavanja, što obično dovodi do erozije.


Situacija nije svuda ista: gradovi u bogatim državamavs. gradovi u siromašnim državama

• Bogate države– Spora i stagnirajuća urbanizacija– Ljudi koji se sele iz sela u grad ne

menjaju mnogo svoje navike i način života

– Lokalne vlasti i institucije koje se bave urbanim razvojem su uglavnom stabilne i jake

• Siromašne države– Brz rast urbanog stanovništva

• Pritisak na infrastrukturu

– Ljudi koji se sele iz sela u grad menjaju svoje navike i prilagođavaju se urbanom životu

– Lokalne vlasti slabe i fragmentirane

• U kojoj meri postojeće urbane strukture, jake lokalne institucije i uspostavljen način života ograničavaju promene u gradovima bogatih zemalja?

• Koliku sloboda delovanja imaju zainteresovane strane ukoliko žele da usmeravaju procese urbanizacije ka održivom razvoju?

• U kojoj meri će biti ugrožena fizička struktura?

• Da li je moguće učiniti urbani način života održvijim?

• Koje zainteresovane strane i institucije bi mogle da predvode akcije ka održivom razvoju?


Na koji način se može uticati na urbanizaciju tako da ona doprinosi održivom razvoju?

• Šta se može menjati?– Fizička struktura grada

• Zgrade i sistemi infrastrukture, • Saobraćajna infrastruktura;

– Način života građana• Ko treba da predvodi promene?

– Saradnja institucija gradske vlasti, privatnih preduzetnika i NGO; uključivanje domaćinstava

• Kada će se promene odvijati? – Tokom “perioda prilika” u procesu urbanizacije grada

• Koliko? – Koliki je mogući obim promena?– U okviru “polja mogućnosti” koji se za svaki grad jedinstvano ukazuju u

periodima prilika.


Budućnost: 2000 – 2100Izvor: Revi, 2006

• Scenario 1: Mračni sradnji vek– Nestajanje globalne urbane kulture kakvu danas poznajemo. Istorijsko sećanje:

Mesopotamija, Rim, Civilizacija Maja, itd…(Diamond at all)• Scenario 2: Imperijalni svet

– Globalna dominacija od strane mreže transnacionalnih megalopolisa i korporacija(Sassen at all)

• Scenario 3: Umreženi svet– Mreža globalnog upravljanja od strane ‘hijerarhije’ milionskih i manjih gradova (Castells

at all)• Scenario 4: Regionalni gradovi ‐ države

– Mešavina regionalnih konglomeracija sastavljenih od megalopolisa i milionskih ili manjih gradova koj formiraju umrežene forme države kojom dominira jedan grad (Ohmae at all)

• Scenario 5: BAU naconalne države– Postepeni razvoj unutar nacionalnih država kao organizovanih sistema upravljanja

(Gallopin at all)• Scenario 6: Ecotopija

– RUrbane mreže omogućene visokim nivoom ‘dematerijalizacije’, tranzicije ka decentralizovanoj obnovljivoj proizvodnji i postkarbonskoj ekonomiji (EcoVillages, etc)


Održive zajednice

• Šta je to agenda održivih zajednica i zašto se ona javlja u predhodnim godinama kao škola mišljenja i delovanja?– Rani mislioci i delatnici (Howard, ...............)– Reakcija na slabosti u parcijalnim sagledavanjima i pojedinačnim

pokušajima da se reše problemi planiranja gradova• Da li je moguće stvoriti novu zajednicu samo izgradnjom zgrada?

– Održive zajednice ‐> prostorna manifestacija principa idrživog razvoja– Održive zajednice ‐> mesta u kojima ljudi žele da žive, rade i uživaju u

dobrom kvalitetu života, kako danas tako i u budućnosti


Principi održivog razvoja zajednica

• Princip balansiranog razvoja– Održive zajednice teže da izbalansiraju i uključe komponentu zaštite životne sredine, ekonomsku i društvenu komponentu

• Princip obzira za budućnost– Održive zajednice teže ka zadovoljavanju zahteva sadašnje generacije, kao i budućih generacija

• Princip jednakosti– Održive zajednice poštuju potrebe i stremljenja drugih zajednica na lokalnom, regonalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou


Osnovne karakteristike održivih zajednica

• Aktivne, inkluzivne i bezbedne

• Dobro vođene

• Senzitivne na probleme u životnoj sredini

• Dobro projektovane i građene

• Dobro povezane

• Uspešne

• Dobro opsluživane

• Sa jednakim mogućnostima za sve


Model održive zajednice

Place making

Dobro vođena

Dobro povezana

Dobro opslužena

Osetljiv

a na

problem

e u ŽS

Jednake mogućnosti za sve

Uspešna

Dobro

projektovana i

izgrađena

Aktivna

,

inkluziv

na i

bezbed

na

Upravljanje

Saobra

ćaj i ve

ze

Usluge

Životna redinaJednakost

Ekonom

ija

Stanovanje i izgrađena sredina

Društvena i

kulturna

sredina


Neophodnost: Dugoročna vizija

• Grad kao integrisani urbani sistem, kao živi otganizam!

EKONOMSKI RAZVOJ KORIŠĆENJE ZEMLJIŠTAUPRAVLJANJE

ODLUČIVANJE

BEZ

BED

NO

ST

LJU

DI

ZGRADEMATERIJALI VODA

ENERGIJAMOBILNOST

KOMUNIKACIJE

HRANA

ZDRAVLJE I BLAGOSTANJE

DRUŠTVENA

JEDNAKOST

KULTURA

KLIMA

PRIRODNA

STANIŠTA

Mesto

InfrastrukturaLjudi

Upravljanje


Tri osnovne teme vizije: POGODNOST ZA ŽIVOT, ODRŽIVOST, ELASTIČNOST

• ODRŽIVOST podrazumeva da grad funkcioniše tako da osigura dugoročni opstanak, kao i njegov integritet, normalno funkcionisanje i samopoštovanje.

• ELASTIČNOST znači osiguravanje ličnog i kolektivnog kapaciteta pojedinaca i institucija da odgovore na uticaje koje nose ekonomske, društvene i promene u životnoj sredini.

• POGODNOST ZA ŽIVOT odnosi se na kvalitet života stanovnika.


EFIKASNOSTMEĐUZAVISNOSTPOVEZANOSTDUGOTRAJNOSTPODESNOST

ADAPTIBILNOSTROBUSTNOSTPOUZDANOSTSPOSOBNOST ODZIVARAZLIČITOSTSPOSOBNOST RANOG UPOZORENJA

JEDNAKOSTDOSTOJANSTVOPRISTUPAČNOSTDRUŽELJUBIVOSTUČEŠĆEOSNAŽIVANJE


Integritet životne sredine

• Živeti unutar ekoloških limita

• štititi prirodne resurse

• odgovorna potrošnja; ponovna upotreba i reciklaža

• praćenje indikatora kapaciteta podnošenja

Kvalitet života• različitost

• saradnja

• zdravlje

•obrazovanje

• komunikacija

• sveobuhvatnost

• Efikasan, dostupan i transpost moguć za sve

•Radna mesta u blizini stanovanja i komunikacija

• razvijena kultura

•pluralizam i tolerancija

Ekonomska sigurnost• lokalna i regionalna raznovrsnost privrede•mogućnosti zapošljavanja

• ekonomska pravda i jednakost

• smanjenje jaza između bogatih i siromašnih

• ekonomska sigurnost

• odgovarajuće tehnologije

• ostvarivanje dugoročne vizije

Demokratska prticipacija

• Komunikacija, obrazovanje, informacije, saradnja

• sve zainteresovane grupe zastupljene i uključene

• moć koja proizilazi direktno iz zajednice

• verovanje u mogućnost promena

• demokratija

• odgovornost

• personalni dignitet

• organizovanje unutar zajednice

SourceDr. Warren FlintFive E’s Unlimited


Šta je održiva zajednica?

• Zajednica koja teži da ZAŠTITI I UNAPREDI ŽIVOTNU SREDINU, tako što

• koristi energiju, vodu i druge prirodne resurse efikasno i sa pažnjom,

• ograničava zagađenja na nivoe koji neće ugroziti prirodne sisteme,

• minimizira otpad, ponovo ga koristi kroz reciklažu, kompostiranje ili sagorevanje za dobijanje nove energije, a preostali deo održivo odlaže,

• vrednuje i štiti prirodnu raznovrsnost;


Šta je održiva zajednica?• Zajednica koja teži da POŠTUJE DRUŠTVENE POTREBE, tako što

– gradi nova i unapređuje postojeća mesta i objekte koji dobro rade, služe svojoj svrsi i dobro izgledaju,

– čini naselja “humanim” po funkciji i formi,– vrednuje i štiti različitost i lokalnu raznovrsnost i ohrabruje kulturni identitet

lokalne zajednice,– štiti ljudsko zdravlje omogućavajući bezbedno, čisto i prijatno životno

okruženje,– ističe preventivne akcije zdravstvenih servisa, kao i negu,– osigurava dobru hranu, vodu, stanovanje i gorivo po umerenim cenama,– podmiruje lokalne potrebe iz lokalnih izvora kada god je to moguće– maksimalno omogućava svima obrazovanje za potrebna znanja i veštine koje

će im omogućiti da potpuno učestvuju u društvenim aktivnostima,– omogućava svim društvenim grupama da učestvuju u odlučivanju i uključuje

društveni uticaj i uticaj zajednice u donošenje odluka;


Šta je održiva zajednica?• Zajednica koja teži da PROMOVIŠE EKONOMSKI USPEH, tako što– kreira vibrantnu lokalnu privredu u kojoj ima dovoljno posla bez štenih uticaja na životnu sredinu na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou,

– vrednuje dobrovoljni rad,– ohrabruje pristup radnim mestima, uslugama, dobrima i drugim ljudima na način takav da se sopstvena vozila manje koriste i tako umanje uticaji na životnu sredinu,

– otvara široke mogućnosti za kulturne i rekreacione aktivnosti za sve građane.


Održivi grad, što znači…

• Odgovorni grad– Sistemski pristup: grad kao deo drugih sistema

– Balans: autput=>input

– Kretanje u zatvorenim sistemima, cirkularni metabolizam

• Grad pogodan za život– Mešovita namena zemljišta

– Grad pogodan za pešake

– Grad zasnovan na sadržajima

• Participativni grad– Principi dobre vlasti!

– Partnerstvo svih zainteresovanih grupa


“Konvencionalno”planiranje gradova

• Niska gustina stanovanja

• prostranstvo!

• Zoniranje

• Individualno stanovanje

• Infrastruktura podređenagaražama

• Obilaznice i linearni sistemiputeva

• Dominacija privatnog nadjavnim transportom i prostorom

– Zavisnost od automobila!

“Održivi gradovi”

• Veća gustina stanovanja• Mreža međusobno

povezanih sekundarnihgradskih centara

• Zone sa mešovitimsadržajima

• Transport po celom gradu, mreža biciklističkih staza

• Različiti izbori stanovanja u svakoj stambenoj zoni

• Koridori otvorenih površina• Definisan obod grada


Pretvoriti viziju u realnost...

• ... zahteva efektivnu interakciju prostornog planiranja, saobraćaja, ekonomije, životne sredine i drugih praktičnih politika koje se vode u gradu.

• ... zahteva takođe usaglašavanje politika na različitim nivoima (nacionalnom, regionalnom, lokalnom) i uspešnu mešavinu osnovnih tehničkih kompetencija.


Pravci koje treba slediti ka održivom urbanom razvoju

1. Kompaktna forma grada, efikasno korišćenje zemljišta2. Manje korišćenje automobila, bolja pristupačnost3. Efikasnije korišćenje resursa, manje zagađenja i otpada4. Obnavljanje prirodnih sistema5. Zadovoljavajući uslovi stanovanja i svakodnevnog okruženja6. Zdravi odnosi u društvu7. Održiva ekonomija8. Učešće i uključenost zajednice9. Očuvanje lokalne kulture i lokalnih specifičnosti

» Source: Wheeler, 1998


Ciljevi koje treba dostići održivim urbanim razvojem

• Insfrastruktura koja doprinosi ekološki održivom korišćenju resursa;• Smanjenje otpada i odgovarajuće upravljanje otpadom;• Energetski efikasan saobraćaj;• Kompaktne forme korišćenja zemljišta;• Integrisano planiranje saobraćaja i korišćenja zemljišta;• Procena i nadgledanje lokalne životne sredine;• Saradnja sa udruženjima građana u sprovođenju programa zaštite životne

sredine;• Smanjenje ekonomske i društvene polarizacije; • Integracija marginalizovanih društvenih grupa u aktivnosti usmerene ka

održivosti.

Gilbert at all (1995) Making Cities Work


Isti recept za sva mesta? Jedinstveni model?

• Nema recepta! Nema čak ni knjige sa različitim receptima!

• Prostor i mesto imaju značajnu ulogu.


Urbano planiranje: Šta treba promeniti?


Kempbelov planerski trougao

SOCIJALNA PRAVDAEKONOMSKE MOGUĆNOSTI

JEDNAKOST PRIHODA

EKONOMSKI RAST I EKONOMSKA EFIKASNOST

ZAŠTITAŽIVOTNE SREDINEKONFLIKT RESURSA

KONFLIKT

VLASNIŠ

TVA

KONFLIKT

RAZVOJA

ZELENO, PROFITABILNO I PRAVEDNO(ODRŽIVI RAZVOJ?)


Gradski centri (1)• Atraktivniji za život i rad.• Manje zavisni od dugih putovanja na posao.• Povećan broj dostupnih stanova u odnosu na broj zaposlenih.• Decentralizacija zapošljavanja.• Bolji kvalitet stanovanja kroz, na primer, smanjenje preteranih

gustina i projektovanje koje će omogućiti bezbednije prostore.

• Zeleniji, sa više prirodnih oblika, posebno drveća i vode.• Veći broj lokalnih otvorenih prostora.• Zabrana kretanja vozilima koja nisu neophodna.• Bolji pristup kvalitetnijem javnom saobraćaju.


Gradski centri (2)

• Smanjnje prostora za parkiranje sa prioritetom za najvažnije korisnike.

• Smanjenje zagušenja saobraćaja.• Veća samodovoljnost u zadovoljavanju dnevnih potreba.• Veći broj povezanih i atraktivnih pešačkih i staza za bicikle.• Povećanje površina namenjenih pešačkom saobraćaju.• Bolji standardi energetske efikasnosti zgrada; veće korišćenje

solarne energije.• Smanjenje korišćenja fosilnih goriva.• Smanjenje tokova otpada i veći procenat reciklaže.


Šira teritorija grada (1)

• Stambene zone koje su atraktivnije – manje saobrađajne gužve, zelenije, čistije, tiše i bezbednije.

• Stambene zone pošteđene teškog saobraćaja i zaštićene od uticaja lokalnog saobraćaja tzv “stišavanjem saobraćaja”.

• Smanjenje visokih gustina i više otvorenih prostora u delovima u kojima je to neophodno.

• Mešovito korišćenje zemljišta kako bi se obezbedili prostori za mali biznis.

• Veća raznovrsnost tipova stanovanja, vlasništva i cena, kako bi se privukli stanovnici sa različitim nivoima primanja.

• Veća ponuda prostora za okupljanje i zabavu, koje će koristiti lokalno stanovništvo i ljudi koji tu rade.


Šira teritorija grada (2)• Razvijeni mehanizmi kojima se istovremeno obezbeđuje kompaktnost i najveći nivo pristupačnosti, ali i stvaraju atraktivni uslovi života i rada.

• Bolja frekventnost i pouzdanost javnog transporta.• Duža mreža staza za biciklizam i pešačenje.• Aktivni programi za obnavljanje vegetacije; zaštita i unapređenje prirodnih resursa.

• Veći udeo zgrada adaptiranih smanjenju potrošnje energije i toplote.


Šira teritorija grada (3)• Smanjena zavisnost od spoljnih energetskih izvora.

• Smanjenje tokova otpada iz stambenih i poslovnih prostora.

• Sakupljanje, separacija i odlaganje otpada tako da se što više otpada ponovo iskoristi ili reciklira.


Predgrađa (1)

• Što intenzivniji razvoj duž saobraćajnih koridora javnog saobraćaja.

• Što više zona sa mešovitim sadržajem u kojima se živi i radi.• Veća gustina razvoja sa mešovitim sadržajima u blizini

transportnih čvorova i centara zajednice.• Veća raznovrsnost tipova stanovanja i stambenih gustina na

za to pogodnim lokacijama, pre svega tamo gde su javni saobraćaj i druge javne usluge dostupni.

• Rastuća mreža bezbednih i pristupačnih pešačkih i biciklističkih staza.

• Smanjen uticaj motornih vozila na lokalnu sredinu kroz ograničenja saobraćaja i “stišavanje”.


Predgrađa (2)

• Više otvorenih prostora, unapređenje ekoloških funkcija u smislu biodiverziteta, staništa divljih vrsta, urbanih šuma i veće količine biomase koja će služiti kao rezervoar za zagađenje.

• Razvoj zelenih koridora koji povezuju otvorene prostore sa preostalim prostorima sa prirodnom vegetacijom.

• Veća briga za odvodnjavanje i prirodne bujične vodotokove koji služe kao rezervoari prirodne vegetacije.

• Smanjenje potrošnje vode i ponovna upotreba prečišćene iskorišćene vode.

• Veće recikliranje otpada, smanjenje količine i potreba za odlaganjem.


Predgrađa (3)

• Veće učešće lokalnog stanovništva i grupa u zajednici u stvaranju mehanizama za upravljanje otpadom i drugim merama očuvanja životne sredine.

• Smanjenje ukupne potrošnje energije sa povećanim procentom objekata izgrađenih po standardima održivosti.

• Povećane procenat energije dobijene iz obnovljivih izvora.


Diskusija

• Da li održivost može da bude vodeći princip na osnovu koga će se planirati budućnost gradova?

• Koji faktori ugrožavaju održivost u gradovima?

Peti Cas - Odrzivi Urbani Rzvoj

Documents

Transcript of Peti Cas - Odrzivi Urbani Rzvoj