TEKSTILNA INDUSTRIJA I ODRŽIVI RAZVOJ

Stalnim povećanjem broja stanovništva i tehnološkim napredkom u velikoj meri se troše prirodni resursi i zagađuje se životna sredina.

15 hiljada godina p. n. e. broj stanovnika na zemlji bio je 3 milionaNa početku Nove ere, stanovništvo je brojalo 230 milionaMilijarditi čovek je rođen oko 1800-te.1960. 3 milijarde2003. 6,3 milijardi2013. 7 milijardePrognozira se da će 20502050. godine na svetu živeti 9,5 milijardi ljudi.

Zaštita životne sredine je osnovni uslov zdravog života i temelj konepcije održivog razvoja: očuvanje kvaliteta okoline; očuvanje biodiverziteta i geodiverziteta; racionalno korišćenje prirodnih dobara i energije

slika. komponente održivog razvojaslika. komponente održivog razvoja

Def: Održivi razvoj definiše Održivi razvoj definiše se kao razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjih generacija bez ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe.

Sastavni delovi održivog razvoja: održivost okoline ekonomska održivost socijalna održivost

Def: Def: Održivim proizvodom Održivim proizvodom smatra se onaj proizvod koji je proizveden na način koji ima najniži mogući negativan uticaj na okolinu,najniži mogući negativan uticaj na okolinu, koji uvažava socijalni aspekt uvažava socijalni aspekt koji se odnosi na poštenu trgovinu i ljudska prava ljudi koji su uključeni u celokupni proizvodni lanac, a jednako važno je da održivi proizvod bude konkrentan na tržištubude konkrentan na tržištu.

EVROPSKA KOMISIJAEVROPSKA KOMISIJA: Tekstilna i odevna industrija je Tekstilna i odevna industrija je raznovrsna industrija koja pokriva veliki spektar aktivnosti raznovrsna industrija koja pokriva veliki spektar aktivnosti od proizvodnje vlakana i njihove transformacije u tekst. materijale za: odeću, građev. i auto industriju, poljoprivredu, medicinu, itd.

agrotekstilTekstilna i odevna industrija je veliki zagađivač okoline, čemu doprinose i brze promene u modi ...

Do nedavno razvoj tekstilne industrije je bio usmeren na razvoju tehnologije, efikasnosti, ... zaštita okolina je bila u drugom planu.

Uticaj proizvodnje tekstila na okolinu zavisi od vrste vlakana i proizvoda,... tj. hemijskih procesa proizvodnje ....

Sa povećanjem potrošnje , povećavaju se količina generisanog tekstilnog otpada Sa povećanjem potrošnje , povećavaju se količina generisanog tekstilnog otpada i problemi sa ambalažom za pakovanje korišćene odeće i tekstilnih proizvoda korišćenih u domaćinstvima. Danas se odeća razlikuje od one koja je bila pre nekoliko decenija, ne samo prema dizajnu, nego i u odnosu na sirovinski sastav.

Na slici je prikazana shema koja koja prikazuje interakciju okoline i tekstilne i odevne industrije i implikacije na društvo.

Potrošnja tekstila: 1954 g. 3,3 kg/stanovniku ; 2004 g. 10,5 kg/stanovnikuSada, godišnja potrošnja tekstila u zemljama Evrope i SAD je dostigla 20-25 kg/čoveku20-25 kg/čoveku.  - Procenjeni vek trajanja odevnog predmeta je 3 godine. Nakon toga može se reciklirati i koristiti kao: - tehnički tekstil, - geo tekstil, -agrotekstil, ...

Slika . Interakcija okoline i tekstilne, odevne i modne industrije

Već prilikom proizvodnje prir. vl. koriste se velike količine pesticida i vode: za proizv. 1 kg pamuka 20 m3 1 kg pamuka 20 m3 vode

Današnja modna industrija teška je 7000 milijardi7000 milijardi, a u proizvodnji se upotrebljava > 7000 > 7000 sintetičkih sintetičkih hemikalija! hemikalija! Od ukupne količine insekticida i pesticida koji se koriste u svetskoj poljoprivredi, oko 25 % insekticida i 11 % pesticida koristi se upravo u proizvodnji pamuka !!

Za proizvodnju jedne obične pamučne majice potroši oko 150 grama pesticida ( 11% svetske potrošnje pesticida troši se na proizvodnju pamuka) i veštačkih gnojiva. To se nanosi na čovekovu kožu i kožu dece. Naše telo apsorbuje 60 % onoga što stavimo na našu kožu !! Budući da je dečja koža 5 puta tanja, njihovo tijelo apsorbira još veću količinu tih otrovnih kemikalija.

Važno je znati:Koža je naš najveći organ, a što dodiruje kožu, ulazi u telo.Toksini koje naša koža apsorbuje prelaze u limfni sistem, pa u krv i konačno u jetru, centralu za uklanjanje toksina

Koža izbacuje deo toksina, ali sintetička vlakna guše kožu i blokiraju izlaz toksina, pa oni ostaju u organizmuKombinacija većeg broja hemikalija može biti otrovniji od svake hemikalije posebno

Kineska tekstilna industrija proizvodi blizu 2,5 milijarde tona 2,5 milijarde tona otpadnih voda otpadnih voda i ostalih zagađujućih materija svake godine, zagađujući vazduh, reke, jezera, okeane, pa čak i tla i podzemne vode.

OPASNE MATERIJE NA ODEĆI

Mnogi proizvođači tekstila i poznate modne marke u izradi odeće koriste i opasne hemikalije. Zbog toga ih je kritikovala organizacija za zaštitu životne sredine Grinpis Grinpis (Greenpeace).

Dr Brajan Klement, jedan od autora knjige "Smrtonosna odeća” kaže da sintetička odeća sadrži toksine koji su klasifikovani kao kancerogeni prema standardima američke Agencije za zaštitu sredine "Ti toksini Ti toksini su povezani s dermatitisom, alergijskim reakcijama, a neka dermatitisom, alergijskim reakcijama, a neka istraživanja pokazuju da mogu doprineti i neplodnosti"istraživanja pokazuju da mogu doprineti i neplodnosti", kaže dr Klement.

Najčešći otrovi u tekstilu Formaldehid – ljudski kancerogen !Izrađena odeća često se prekriva formaldehidom, koji je tokom transporta čuva od gužvanja ili truljenja usled gljivica. Na ovo jedinjenje zabeležene su teške alergijske reakcije, a prisutni su i dugoročni negativni, kumulativni efekti na zdravlje – slabljenje imuniteta, rak. Istraživanja su otkrila i do 500 puta veći nivo formaldehida od sigurne na odeći koja se transportuje iz fabrika u Istraživanja su otkrila i do 500 puta veći nivo formaldehida od sigurne na odeći koja se transportuje iz fabrika u Kini i jugoistočnoj Aziji.Kini i jugoistočnoj Aziji.

U EU, maksimalna dozvoljena koncentracija formaldehida u gotovim proizvodima je 0,2%, a bilo koji proizvod koji premašuje 0,05% mora sadržavati upozorenje da proizvod sadrži formaldehid.

Nonilfenol etoksilat (NPE): se koriste kao deterdženti u industriji, uključujući i proizvodnju prirodnih i sintetičkih tekstilnih materijala. Osim što je toksičan, nonilfenol ima svojstvo imitiranja ženskih hormona, zbog čega može da menja Osim što je toksičan, nonilfenol ima svojstvo imitiranja ženskih hormona, zbog čega može da menja seksualni razvoj i utiče na reproduktivni sistem ljudi.seksualni razvoj i utiče na reproduktivni sistem ljudi. NPE je štetan za endokrine žlezde, zbog sposobnost da oponaša estrogen. Remeti prirodnu ravnotežu hormona u pogođenom organizmu.

Ftalati, koji su povezani s hormonskim poremećajimahormonskim poremećajima, kao što je humana reprodukcija, nalaze se u brojnim odevnim predmetima koji na sebi imaju plastične logotipe. Ako osetite plastičan miris novih cipela, morate znati da su puni ftalata

Perfluorinat (PFC): Perfluorinatna jedinjenja su velika grupa hemikalija koja se koristi od 1950-ih godina u različitim industrijskim i komercijalnim aplikacijama (npr. teflon, tepisi, nameštaj, ambalaža za hranu i dr). Ova jedinjenja dovode se u vezu sa rakom dojke.sa rakom dojke.

p-fenilendiamin (PPD): Odeća crne boje i boje za kožnu odeću često boje za kožnu odeću često sadrže p-fenilendiamin (PPD), koji može izazvati alergijske reakcije. Izloženost PPD-u može biti kroz disanje, preko kože, gutanjem, oči. Simptomi izloženosti uključuju iritaciju grla (ždrela i grkljana), bronhijalne astme, i dermatitis.

Dioksini: Naučnici su otkrili da pamučna odeća koja sadrži visoke nivoe dioksina može biti značajan izvor toksičnosti pamučna odeća koja sadrži visoke nivoe dioksina može biti značajan izvor toksičnosti kako za ljude, tako i za okolinu. Korišćenje pentaklorofenola tokom transporta pamuka može biti primarni izvor dioksina. Dioksin je vrlo otrovan i može izazvati reproduktivne i razvojne probleme, oštećenja imunog sistema, ometati hormone i izazvati rak.

Tekstil i obuća koje kupujemo u radnjama uglavnom nisu prošli Tekstil i obuća koje kupujemo u radnjama uglavnom nisu prošli nikakvu kontrolu zdravstvene ispravnostinikakvu kontrolu zdravstvene ispravnosti. U Srbiji, naime, ne postoje ni pravilnici, ali ni aparati koji su u stanju da identifikuju hemijski sastav odeće.

Hemija u odeći – opasnost za telo!!!

Obična pamučna majica “potroši” dva do četri puta više hemikalija od svoje sopstvene težine, dok se za kilogram viskoznog materijala potroši i do 5-7 kilograma hemikalijase za kilogram viskoznog materijala potroši i do 5-7 kilograma hemikalija

Hemikalije se koriste za proizvodnju samog materijala, proizvodnju konca, preradu, omekšivanje i bojenje materijala, pakovanju i prilikom transporta. Na žalost, ne postoji tekstilni produkt koji nije hemijski prerađen iako bi mnogo potrošača upravo željelo odjeću “bez hemije”.“bez hemije”.

Ukoliko dođe do kontakta hemikalije i kože, može, u zavisnosti od štetnosti hemikalije i njene količine koja je na koži, doći do rekacija kože.

Reakcija kože može biti intenzivna sa stvaranjem osipa koji svrbe, crvene se i perutaju.U prosjeku je 2% ukupnih kontaktnih alergija reakcija na hemikalije u tekstilu. Posebno su problematične boje koje se koriste za bojenje sintetičkih tekstila. 

“Ekološki” tekstil ima samo prirodna vlakna, za proizvodnju se koristi manji broj hemikalija, a prerada materijala se vrši mehanički a ne hemijski. Ovaj tekstil je manje opasan, ali ipak ni on nije skroz bez hemije

U tabeli prikazani su glavni socijalni i ekološki uticaji tekstilne industrije

U proizvodnji (tekstila) treba težiti tzv. čistoj proizvodnjičistoj proizvodnji, koja obuhvata i proizvodne procese i proizvode.

Čista (čistija) proizvodnja je fokusirana na uzroke na uzroke problema u vezi sa životnom sredinom, a ne na njihove posledice i ne bavi se samo procesima proizvodnje, već se takođe može primeniti i na ceo životni ciklus proizvoda, od početka njegovog razvoja, preko potrošnje do faze odlaganja.

Zadatak čistije proizvodnje je da obezbedi očuvanje resursa, eliminaciju opasnih sirovina i smanjenje otpada.

Pet osnovnih tehnika primene čistije proizvodnje čistije proizvodnje su: 1.domaćinsko poslovanje, 2.optimizacija procesa, 3.zamena sirovina,4.nova tehnologija i5.razvoj novog proizvoda.

U tom smislu nužno se javlja i tzv. ekološki menadžment ekološki menadžment kao nauka i veština upravljanja različitim nivoima organizacionih sistema (preduzeća, države i dr.) putem kontrole rizika koji ugrožavaju opstanak tih sistema.

Suština nove logike vrednovanja svega nove logike vrednovanja svega što je u dosadašnjoj industrijskoj civilizaciji urađeno, svega što trenutno radimo, a naročito i posebno onog što tek nameravamo učiniti, svodi se na sada već čuvenu ali relativno novu sintagmu: „tehnologija predlažetehnologija predlaže - - ekologija ekologija odlučuje”.odlučuje”.

Suština ekološkog menadžmenta ekološkog menadžmenta svodi se na poštovanje sledećih 10 principa:

1. zaštita biosfere,2. održivo korišćenje prirodnih resursa,3. smanjenje otpada,4. konzerviranje energije,5. proizvodnja ekološki i zdravstveno bezbednih proizvoda,6. obnova okoline,7. informisanje javnosti,8. društvena odgovornost menadžera,9. redovni nadzor i izveštavanje o radu preduzeća,10. smanjenje rizika u poslovanju

Suština je u tome da „ideologiju egoizma i utilitarizma ideologiju egoizma i utilitarizma koju zastupa tržišni fundamentalizam i na njoj zasnovana bezobzirna težnja za maksimizacijom profita potrebno je zameniti ideologijom društvene solidarnosti i humanizma jednako kao i širim, holističkim shvatanjem ekonomije, uzimajući u obzir socijalne, humane, demografske i ekološke posledice ekonomskih odluka i procesa”.

Утилитаризам је етичка, правна, социјална, економска и психолошка теорија, која у понашању људи као врхунску вредност истиче владавину принципа корисности, а не заштиту неке више моралне или неке друге врлине или вредности

EVROPSKA INICIJATIVA

U okviru ETP (European Technology Platform) postoji TFE 1 inicijativu TFE 1 inicijativu (Održive tekstilne sirovine –

alternativna prirodna vlakna, bio-polimeri i reciklaža) sa sa tri primarna ciljatri primarna cilja:

1. povećanje proizvodnje prirodnih vlakana kao što su lan, kudelja i vuna u Evropi.

2. proizvodnja vlakana na bazi bio-polimera koja se dobijaju kao nusprodukt poljoprivrednih kultura

3. dobijanje recikliranih vlakana iz odbačenih tekst. proizvoda a koja se dobivaju postupcima koji im

omogućuju ponovnu upotrebu u proizvodnji novih tekstilnih proizvoda, čak i onih sa dadatom

vrednošću

Slika . Životni ciklus proizvoda

ODRŽIVO BOJENJE

Najveći ekološki problemi, u tekstilnoj industriji, nastaju u procesima mokre obrade, posebno u procesima bojenja.

Ekološka opterećenja u procesima bojenja nastaju:- Upotrebom sintetičkih boja i pomoćnih sredstava- Potrošnje velike količine vode i energije

Bojenje i ekološka zabrinutost:-teški metali (Fe, Cu, Pb) koji se nalaze u bojama i pom. sredstvima- zaostale boje u vodi usled slabog fiksiranja- PVC i ftalati upotrebljeni u pastama za plastisol štampu- prisustvo formaldehida u sredstvima za fiksiranje boja i oplemenjivanje-Efluent – otpadna voda koja sadrži visoku koncentraciju organskih jedinjenja

Svetska banka procenjuje da 17-20%17-20% industrijskog zagađenja potiče od bojenja i dorade tekstila od bojenja i dorade tekstila !!

Identifikovane su 72 toksične hemikalije 72 toksične hemikalije u otpadnoj vodi iz bojačnice tekstila. Bojenje pamuka je na prvom mestu, 80% boji se reaktivnim bojama:-Voda je veoma obojena (zaostaje boja zbog niskog afiniteta)- sadržaj visoke količine soli, pomoćnih sredstava i značajne količine alkalija- visoke vrednosti BPK/HPK.

Prisustvo nefiksirane boje u efluentu (otpadnoj vodi) :• estetski je neprijatno•blokira sunčevu svetlost•doprinosi rastu algi •smanjuje nivo kiseonika u vodi •uništava floru i faunu u vodi•visoki sadržaj soli povećava alkalitet zemljišta i ubija žive organizme u vodi

PRIMENA "ZELENE HEMIJE"

Efikasna upotreba resursa i minimiziranje otpada (principi z. hemije) može se primeniti u oblasti tekstila.

A – Ekološka tekstilna vlakna:-Organski pamukOrganski pamuk, smanjenje zagađenja i povećanje plodnosti zemljišta, smanjenje kontaminacije vode i vazduha, primena prirodnih boja.

B – Reciklirani pamuk: proces recikliranja ne koristi hemikalije

C - Ostala ekološka vlakna: bambus, vlakno ananasa, organska vunaorganska vuna, , konoplja, vlakno od lista banane ...

INOVATIVNE METODE BOJENJA

Inicijativa EU za efikasnije bojenje tekstilaza efikasnije bojenje tekstila:- procesi sa manjom potrošnjom energije, vode i vremena u obradi- automatizacija u obliku kontrolisane temperature i vremena bojenja- ekološki odgovorna primena boja: alternativne sinteze, održivi izvori i prirodna osnova hemikalija- smanjenje boje u efluentu i njihova ponovna upotreba- hemijski tretman efluenta boje - biotehnološki tretman efluenta boje- zamena većine štetnih hemikalija održivim ili onima koje imaju manji uticaj na opterećenje efluenta - promena prirodnih bojaprirodnih boja- primena BAT u tekstilnoj tehnologiji.

BAT u bojenju tekstilaBAT (the best aviable technologies – najbolje raspoložive tehnologije) u bojenju tekstila predviđa, između ostalog:

Doziranje boje i određivanje formulacije boja - npr. trihromatsko bojenje, autom. doziranje .. Opšti principi BAT za bojenje vlakana u rastresitom stanju:Opšti principi BAT za bojenje vlakana u rastresitom stanju:-upotreba opreme sa upotreba opreme sa potpunom automatskom kontrolom temperature i drugih procesnih parametara, sistema indirektnog grejanja i hlađenja, hermetičkog poklopca, izbor opreme prema odgovarajućem kapacitetu ..BAT za kontinuiranekontinuirane procese bojenja: smanjenje gubitka koncentrovane tečnosti upotrebom sistema sa manje tečnosti, ..

BAT u BAT u BOJENJE PES-a i drugih vlakanaBOJENJE PES-a i drugih vlakana:Zamena Na-ditionata u alkalnom redukcionom čišćenju, upotreba dispergatora sa viskim stepenom biološkog uklanjanja, izbegavanje korišćenje kerijeraUpotreba visoko fiksirajućih reaktivnih boja (pamuk) visoko fiksirajućih reaktivnih boja (pamuk) sa niskim sadžejem soli, sprečavanje upotrebe deterdženata i kompleksnih sredstava pri ispiranju i neutralizaciji nakon bojenja ... upotreba hladnog odležavanja (pad-batch, KKV) bez uree i silikata za fiksiranje, Bojenje vune: zamena hromnih boja reaktivnim, obezbeđenje minimuma ispuštanja

Tabela. Učešće elemenata koji formiraju cenu proizvoda (obojena pređa(obojena pređa, Teks. industrija, br.3,

2014)

Resursi Učešće (%)Zarade 9,77Voda 1,44Gas 13,10Struja 3,56Boje i pomoćna sredstva 10,81Sirovina - pamuk 61,33Cena 100

Ekološki standardi

ISO 14001 i u procesima bojenja tekstila identifikuje i kontroliše ekološke uticaje tih aktivnosti i proizvoda, poboljšava ekološke performanse i primenjuje sistematičan prilaz postavljanju ekoloških zahteva i zadataka u cilju postizanja istih.

Komponenta Učešće (%)

Radna snaga 43

Pomoćna sredstva 10

Boje 9

Energija 7

Voda 3Ostalo (mašine, održavanje..)

28

Troškovi bojenja (uslužnog) u zapadnoj Evropi