ENERGETSKE TEHNOLOGIJE

Eksploatacija uglja

Geoloki uslovi su definiui faktor za nain eksploatacije nalazita. U zavisnosti od njih, eksploatacija je tea ili laka, trokovi vaenja uglja su vei ili manji, a i itava infrastruktura nalazita zavisi od tipa kopova.

Ulaganja u infrastrukturu, skladitenje, pripremu i sam transport uglja u najveoj meri zavise od geoloke strukture nalazita.

Eksploataciju nalazita uglja moemo podeliti na : - jamsku- povrinsku

...

Kada se slojevi uglja nalaze na veim dubinama, potrebno je izgraditi podzemne rovove radi pristupa nalazitima, pa se ovaj nain definie kao jamska eksploatacija .

Potrebna su znaajna sredstva za otvaranje rudnika, za infrastrukturu, za pripremne radove je potrebno utroiti i po nekoliko godina.

Proseno trajanje eksploatacije je 30-40 godina, za nalazite prenika od otprilike 10-tak kilometara, uz vaan uslov kakav je trajno odravanje proizvodnje (obzirom da dui prekid moe dovesti do uruavanja materijala u rudarskim oknima, i oteenja uredjaja).

...

Najvaniji kriterijum za jamsku eksploataciju (uz neizbeni kriterijum vezan za bezbednost radnika u jamskim kopovima) je ekonominost .

Ona u najveoj meri zavisi od kvaliteta uglja. Za nisko-kalorine ugljeve (ija je toplotna mo manja od 10 MJ / kg) se smatra da je ekspoloatacija nerentabilna.

U ostale faktore koji utiu na ekonominost eksploatacije jamskih nalazita , spadaju : - dubina i debljina slojeva- tektonski poremeaji- razvijanje gasova- dotok vode- osobine okolnih stena

...

Jamska eksploatacija (najdublji rudnik 4000 m)

Do mineralnih sirovina dolazi se kopanjem raznih vrsta podzemnih prostorija: okna, potkopi, prekopi i dr.

...

longwall maina

...

Povrinski ili dnevni kop

Korisna mineralna sirovina (ugalj) se nalazirelativno blizu Zemljine povrine veliki procenat iskorienja leita sigurniji i povoljniji uslovi rada devastacija okoline 70% svih ruda se vadi na ovaj nain

Ugalj je u celom svetu pristupana i relativno jeftina sirovina

...

Proizvodnja uglja u Srbiji

Proizvodnja uglja, koji se koristi kao osnovno gorivo u TE EPSa, odvija se na povrinskim kopovima basena Kolubara i Kostolac

PD Rudarski basen Kolubara" d.o.o. najvei je proizvoa uglja u Elektroprivredi Srbije (75%)

Kolubara delatnost razvija na rezervama lignita u Kolubarskom ugljenom basenu

Basen se prostire na povrini od 600 km2

Preostale eksploatacione rezerve lignita u ovom basenu iznose 2,2 milijarde tona

...

Najvei deo lignita (oko 90%) koristi se za proizvodnju elektrine energije u TE Nikola Tesla", TE Kolubara" u Velikim Crljenima i TE MoravaSvilajnac

Iz kolubarskog uglja godinje se proizvede 17 milijardi kWh elektrine energije.

Na etiri kopa basena Kolubara: polje B, polje D, Tamnava Zapad i Tamnava Istok, godinje se otkopa i odloi oko 60 miliona m3 vrste mase

Kolubara D obezbeuje dovoljno uglja za 32% potronje elektrine energije Srbije

...

Prerada i oplemenjivanje uglja

Priprema i suenjeRovni ugalj (ugalj izvadjen iz rudnika povrinske eksploatacije) osim gorivih sastojaka sadri i jalovinu (odreenu koliinu negorivih materijala). U pripremi, razliitim postupcima, rovni ugalj se deli na:

- ugalj - smeu uglja i jalovine - jalovinu.

Potom sledi proces sortiranja na krupniji i sitniji ugalj. Ako proizvodnja uglja ide ka TE, onda se alje ili lignit (bez ikakve pripreme), ili sitniji ugalj(ako je u pitanju ugalj sa veom toplotnom moi), dok se krupniji ugalj alje ostalim potroaima.

...

BriketiranjePredstavlja proces ukrupnjavanja ugljene praine pod pritiskom (radi se o nekoliko stotina bara), da bi dobili povoljniji oblik za upotrebu. Ovaj postupak, danas, nema neku veliku zastupljenost i upotrebu, jer se TE grade uglavnom u blizini rudnika, te troe sve vrste uglja, pa i ugljenu prainu. Takoe se ugalj manje troi ak i u industriji i domainstvima, jer ga zamenjuje gas, lo ulje i elektrina energija.

Destilacija (isplinjavanje uglja)Radi se o postupku zagrevanja uglja bez prisustva kiseonika. Proizvodi destilacije se mogu podeliti na :

- koks - polukoks - gasovi - tenosti

...

Postupak destilacije se moe razloiti u nekoliko faza, pri emu svaku karakterie odredjena temperatura i stvaranje odredjenog proizvoda destilacije

U zavisnosti od toga ta elimo da dobijemo kao krajni produkt (koks,polukoks ili gasove), razlikujemo nekoliko postupaka destilacije :

- velovanje - koksovanje - dobijanje gasova i tenih ugljovodonika

Clean-coal tehnologije koje ukljuuju desumporizaciju i opremu za kontrolu azota predstavljaju najnoviji odgovor sve stroijoj regulativi koja se odnosi na zagaenje. Ovakvi sistemi znatno smanjuju emisiju sumpora.

... ekoloki uticajDa bi sagorevanje uglja predstavljalo odriv proces potrebno je da: se iskopava odgovorno spaljuje isto i da ne utie na globalno zagrevanje

Menja krajolik zagauje i zatrpava vodotokove zagauje vazduh unitava ume i stanita ivotinja izaziva kiselost vode, unitava ivot u rekama oslobaa metan (potentan gas staklene bate) koriste se velike koliine vode za potrebe rada rudnika

Emituje se smog i pepeo, iva, sumpor, toksina jedinjenja, gasovi staklene bate

...

Eksploatacija nafteKoncentracija nafte i njenih primesa zavisi od njene geoloke starosti

Neki depoi nafte i katrana su zarobljeni u kriljcima i pesku

Nafta i gas se esto akumuliraju ispod slojeva kriljca i drugih nepropusnih sedimenata

Naftni depozit najee nije upljina (peina) u kori zemlje, ve se ee nalazi u obliku kapljica ili filma koji proima neki porozni prostor ili sloj

Zato crpljenje nafte esto izgleda kao isisavanje tenosti iz sunera (na poetku je lako, ali kasnije sve tee i tee)

Najee se iz naslaga iskoristi svega 30-40% zaliha

Sekundarnim tehnikama ovaj procenat moe biti povean, ali nikada ne prelazi 50%

...

Kako se nafta nalazi na dubini i do 5000 m, prva faza u procesu njenog dobijanja je buenje.

Buenje je postupak izrade buotine. Od samog poetka pa sve do danas buenje je isto mehaniki postupak. U novije vreme istrauju se drugi postupci razaranja stenepri buenju, na primer primenom ultrazvuka, plazme, toplote itd. Meutim ovi postupci do danas nemaju industrijsku primenu i njihov znaaj je isto nauni.

Nafta najee istie iz buotine na povrinu pod pritiskom, a ukoliko pritisak ili protok nisu dovoljni, koriste se pumpe ili gas pod pritiskom.

...

Mehaniki postupak buenja podrazumeva fiziko razaranje stene na dnubuotine. Na stenu se deluje alatom koji se sastoji od ipki, dleta (krune) zabuenje. Krunom za buenje se na stenu na dnu buotine nanosi optereenje vee od vrstoe stene. Ovim se vri dezintegracija komadia stene iz prirodnog okruenja i formiranje prostorije cilindrinog oblika. Prenik ove cilindrine prostorije je isti kao, odnosno neto vei od prenika buae krune.

U zavisnosti od toga kako se na stenu na dnu buotine nanosi optereenje poznate su sledee primenjene metode za buenje buotina za naftu, gas i geotermalnu energiju, a to su:Metoda udarnog (perkusionog) buenjaMetoda rotacionog buenjaMetoda rotaciono-udarnog buenjaMetoda udarno-rotaciono buenja

... Runa garnitura za buenje: rotaciono buenje i perkusiono (udarno) buenje

...

Pljosnato dleto se primenjuje u mekim i tvrdim glinovitim i laporovitim stenama. Kod primene ovog dleta treba voditi rauna o njegovom stalnom zaokretanju, da nebi dolo do zaklinjavanja u mekoj sredini. Ova dleta se ne primenjuju u stenskim naslagama gde ima samaca i stenskih blokova. Karakteriu se slabom obradom zida buotine. Izgled pljosnatog dleta prikazan je na slici

...

Naftno polje raspolae veoma velikim brojem objekata, koji se prema svojoj nameni mogu podeliti na osnovne i pomone objekte.

U osnovne objekte spadaju eksploatacione buotine sa njihovom opremom, mnogobrojna mrea naftovoda i gasovoda unutar polja, ureaji za sabiranje i merenje nafte i gasa, za demulgaciju i stabilizaciju nafte, upumpavanje, uskladitenje i otpremu nafte, itd.

...

U pomone objekte spadaju parni kotlovi, elektro mrea za snabdevanje polja elektroenergijom, vodovodna mrea, mainske radionice, garae, itd.

Podela pojedinih objekata na jednom polju na osnovne i pomone je uslovna; svi su oni tesno povezani meusobno i imaju jednu namenu: obezbediti neprekidnu i maksimalno moguu proizvodnju nafte i gasa, sakupiti ih i bez gubitaka u odnosu na koliinu i kvalitet poslati potroaima sa minimalnim utrokom sredstava. Da bi se ovo moglo ostvariti neophodno je da svi objekti za transport nafte i gasa na jednom naftnom ili gasnom polju budu dobro organizovani i pravilno eksploatisani.

...

Na naftnim ili gasnim poljima mora biti obezbeena i primarna obrada i priprema nafte i gasa pre slanja potroaima, u saglasnosti sa postojeim normama. U tu svrhu grade se specijalni sistemi i ureaji koji e biti nabrojani u tehnolokoj emi procesa sabiranja i primarne obrade nafte i gasa.

Na trokove buenja i pripremu otpada vie od 60% investicije.

... tehnoloka ema procesa sabiranja i primarne obrade nafte i gasa

Degazolinaa je postupak kojim se iz vlanog prirodnog gasa, izdvajaju teni naftni gas (propan i butan) i ugljovodonici vieg reda* Demulgacija - sposobnost izluivanja vode iz nafte/ulja

Priprema sirove nafte za preradu

Sva jedinjenja prisutna u nafti, izuzev ugljovodonika, se smatraju primesama. Njihovo prisustvo u nafti je tetno jer stvara tekoe pri preradi, umanjuje kvalitet dobijenih proizvoda (derivata) i izaziva koroziju. Na primer, prisustvo vode omoguava rastvaranje soli koje izazivaju koroziju, stvara penu i poveava pritisak u ureajima za preradu. Mehanike neistoe prisutne u nafti zapuavaju cevovode i oteavaju prenos toplote itd.Postupci pripreme nafte za preradu obuhvataju uklanjanje primesa iz nafte:odvajanje gasova (separaciju),odvajanje vode (odvodnjavanje) i odvajanje soli (odsoljavanje).

Uklanjanje oleofilnih primesa iz nafte i to pre svega sumpora(odsumporavanje) se ne izvodi na nafti nego na derivatima dobijenim nakon prerade.

Prerada nafte

Proces prerade nafte se odvija u dve faze: primarnoj i sekundarnoj.

Posle primarne faze dobijaju se:-gasovita goriva,-benzinske frakcije,-petrolejske frakcije,-dizel-frakcije i lo-ulje,-frakcije maziva i-ostatak (bitumen).

U sekundarnoj fazi odvijaju se hemijski procesi:-krekovanje,-izgradnja ugljovodonika,-konverzija ugljovodonika,-ugradnja vodonika u ugljovodonike

...

Benzin

Benzin se koristi za pokretanje oto-motora sa unutranjim sagorevanjem.

Oktanski broj predstavlja udeo izooktana u benzinu. Stoga benzin,koji se ponaa kao ist izooktan, ima oktanski broj 100, a benzin koji se ponaa kao normalni heptan ima oktanski broj 0. Odreivanje oktanskog broja se sastoji u ispitivanju benzina na otpornost prema detonaciji u specijalnom jednocilindrinom motoru.

Oktanski broj nije jedinstvena veliina, ve zavisi od naina odreivanja.

Vana karakteristika benzina je gustina, koja se kree u granicama 720-750 kg/m3 .

...

Dizel gorivo

U odnosu na benzin, dizel-goriva imaju bar dve bitne razlike:prva je oteani protok goriva na snienim temperaturama, a druga nain obrazovanja smee sa vazduhom.

Pokazatelj upaljivosti dizel-goriva je cetanski broj, koji se odreuje pomou specijalnog motora poreenjem upaljivosti ispitivanog goriva i smee dva ugljovodonika. Cetanski broj definisan kao procentualni udeo cetana u onoj smei sa -metilnaftalinom koja ima ekvivalentnu upaljivost sa ispitivanim gorivom.Opte je pravilo da to je lanac ugljenikovih atoma dui, to je cetanski broj vei.

Cetanski broj se odreuje eksperimentalno ili raunski.

...

Struktura potronje nafte je razliita.

U SAD preovlauje prerada u razliite vrste benzina,

u veini evropskih zemalja visok udeo ima dobijanje srednjih destilata i dizel goriva,

dok u Japanu, Italiji itd. proizvode dosta lo ulja (mazut) za termocentrale.

Nafta je najvanija roba u svetskoj trgovini sirovinama i osnovni tovar u meunarodnom pomorskom transportu.

...

Osnovne prednosti tenih goriva u odnosu na vrsta goriva su:-visoka toplotna mo,-mali sadraj balasta,-mali toplotni gubici pri sagorevanju,-jednostavno regulisanje procesa sagorevanja,-jednostavan transport cevovodima.

Osnovne mane tenih goriva su:-velika zapaljivost i eksplozivnost,-otrovnost nekih goriva,-teko odstranjivanje emulgovane vode,-stvaranje elektrostatikog napona.

Geopolitika i cene nafte

Nafta donosi, onima koji je imaju, ogromne prihode. Zbog toga je dolo do koncentracije kapitala, konkurencije i borbe za nalazita i sfere uticaja.

Prve tri kompanije: Standard Oil Company (osnovao Rokfeler 1870), Royal Duch Shell (osnovana 1907) i Anglo-Persian Oil Company (osnovana 1908)

su u Ahnakari (kotska) potpisale kartelski ugovoro podeli sfera svog uticaja u svetu, o racionalizaciji proizvodnje i transporta, i o principima odreivanja cena nafte.

Od tada cene nisu realne tj. vezane za trokove proizvodnje, veinfomativne (uslovne) svetske cene koje podleu vetakoj regulaciji naftnog kartela.

...

Posle Drugog svetskog rata sedam najveih svetskih naftnih koncerna nazivani su sedam sestara. Decenijama su imali ogroman uticaj na svet. U meuvremenu se na tritu energentima mnogo toga promenilo.

Eso, el, BP, Mobil, evron, Galf oil, Teksako

od drugog svetskog rata pa sve do 90-ih godina, industrijske nacije su zavisile od nafte ovih takozvanih sedam sestara koje su inile jedan od najmonijih politikih lobija u svetu.

...

Meutim, promenili su se odnosi moi u naftnoj industriji. Koncerni su se meusobno pojeli ili fuzionisali. Od sedam sestara ostale su etiri: ameriki koncerni Ekson mobil i evron i dva evropska: holandski Rojal Da el i Briti petrolejum. Tu su i dva nova koncerna: Konoko Filips iz SAD i francuski Total. Tih est koncerna danas u velikoj meri kroje naftnu sudbinu sveta.

Dodue, ni ovi giganti vie nisu apsolutni vladaoci tritem pojavilo se sedam novih globalnih igraa iz zemalja brzog razvoja. Tu spadaju saudijski koncern Aramko, ruski Gasprom, kineski CNPC, iranski NIOC, venecuelanski PDVSA, brazilski Petrobras i malezijski Petronas. Njima je zajedniko to da su uglavnom u vlasnitvu drave.

...

OPEK (Organizacija proizvoaa i izvoznica nafte), osnovana je u Bagdadu (sedite u Beu), 1960. OPEK ima dvanaest zemalja lanica: Alir, Angola, Indonezija, Kuvajt, Irak, Iran, Libija, Katar, Niger, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Venecuela.

Na konferenciji 1968. g. dogovoreno je da ubudue informativnu cenu nafte (posted prices) utvruju vlade zemalja izvoznica, a ne meunarodne kompanije. Tek posle izbijanja izraelsko-arapskog rata 1973. g., OPEK je postao faktiki meunarodni kartel koji odluuje o obimu proizvodnje i cenama nafte, to je izazvalo naftnu krizu u zemljama uvoznicama. U periodu 1973-1980. g. cene nafte su porasle preko 7 puta, te je porastao profit i kapital zemalja eksportera nafte (OPEK). Osamdesetih godina smanjeni su prihodi tih zemalja od izvoza nafte, jer je rast cena bio usporen, ak je nastupio i pad cena, a u mnogima od njih i smanjenje proizvodnje.

Danas OPEK zemlje podmiruju oko dve petine svetske potronje nafte i poseduju oko tri etvrtine poznatih svetskih rezervi.

...

Pri kupoprodaji nafte na svetskom tritu,

primenjuju se transakcijske cene, koje zavise od trenutnog stanja ponude i potranje,

i samo izuzetno se slau s informativnom cenom.

Strane kompanije koje imaju akcije u zemljama OPEK-a, ili ugovor za proizvodnju, plaaju tim zemljama tzv.

participativnu ili koncesijsku cenu,

koja je nia od informativne.

...

S obzirom na proizvodnju, preradu i potronju nafte sve zemlje sveta se dele na:

Mali proizvoai a veliki preraivai (i veliki uvoznici) nafte (zemlje EU).

Veliki proizvoai i veliki preraiva nafte (SAD i Rusija).

Zemlje veliki proizvoai i mali preraivai (i veliki izvoznici) nafte(Iran, Nigerija, Venecuela ...).

Eksploatacija prirodni gas

Prirodni gas dobija se iz gasnih ili gasno-naftnih polja, preko vetakih buotina u zemljinoj kori. Ovaj gas, pored korisnih sastojaka, sadri i ugljendioksid,sumporvodonik, azot i ree helijum.

Prema sadraju teih ugljovodonika (iznad pentana, izraeni u cm3/m3n),prirodni gas se klasifikuje kao:

- suvi,- siromani i- bogati.

Naroito nepovoljnu komponentu predstavlja sumporvodonik zbog svojih toksinih svojstava i svojstava vezivanja sa vodom. Kod visokih koncentracija on se ne otkriva mirisom, a koncentracija preko 1000 ppm moe za oveka biti pogubna. U spoju sa vodom stvara jaku korozivnu sumporastu kiselinu.Prisustvo ugljen-dioksida je takoe nepovoljno jer smanjuje energetsku vrednost, a sa vodom gradi kiselinu sa korozivnim svojstvom.

...

Uobiajen pratilac sirovog prirodnog gasa je i voda.

Iz eksploatacionog polja, prirodni gas se doprema podzemnim buotinskim gasovodima, od buotina do sabirnog sistema, gde se prati proces eksploatacije preko mernog separatora.

Preko zbirnog separatora vri se eksploatacija i izdvajanje kondenzata i vodeiz gasa ili izdvajanje prirodnog gasa i vode kad je u pitanju naftni sabirnisistem. Tako oien gas se sprovodi na suenje u postrojenje dehidracije, meri se i dalje sprovodi gasovodom do degazolinae ili u transportni distributivni sistem, u zavisnosti od njegove suvoe.

Suvi prirodni gas se preko kompresorskih stanica transportuje cevovodimado distributivnih sistema ili industrijskih potroaa.

...

Transport gasa

U zavisnosti od agregatnog stanja, transport gasovitih goriva se moe vriti:- u tenom stanju, prevoznim sredstvima i produktovodima (na primerpropan-butan mobilnim cisternama i produktovodima, a teni prirodni gas brodovima tankerima);- u gasovitom stanju gasovodima.

Kod nas je razvijen cevovodni transport prirodnog gasa, a transport gasovodima i produktovodima ostalih gasovitih ugljovodonika se moe smatrati lokalnim pojavama (u okviru proizvodnih polja, petrohemijskih, rafinerijskih I industrijskih kompleksa).

...

Transportne cevovodne sisteme moemo podeliti prema znaaju i prostornojnameni, i prema pritiscima i lokacijama.

Prema znaaju i prostornoj nameni sistemi se dele na:- meunarodne,- magistralne i- lokalne.

Prema radnim pritiscima gasovodne sisteme delimo na:- vrlo visokog pritiska preko 16 bara,- visokog pritiska od 4-16 bara,- srednjeg pritiska od 0,5-4 bara,- niskog pritiska do 0,5 bara.

...

Meunarodni transport. Ima znaaj za najmanje dve drave, bez obzira natehnike karakteristike (kapacitet, duina, prenik, radni pritisak). U veinisluajeva znaajni infrastrukturni objekti.

Magistralni transport. Transport velikih koliina gasa pod velikim pritiskom.Granice se prostiru od predajnih stanica na proizvodnim poljima ili gasovodu zameunarodni transport, proizvodnih postrojenja gasa, terminala i podzemnihskladita prirodnog gasa, do prikljuka na lokalni gasovod ili produktovod koji sluiza snabdevanje naseljenih mesta ili industrijskih postrojenja. Njima pripadaju imerno-regulacione stanice (takozvane glavne merno-regulacione stanice).

...

Lokalni transport. U gasovode i produktovode spadaju:-prikljuni gasovodi za transport prirodnog gasa na naftno-gasnim poljima od sabirno-otpremnih stanica za gas do lokalnih potroaa;

-spojni gasovodi za transport gasa na kompleksu gasifikacionog postrojenja;

- spojni gasovodi za transport prirodnog gasa i gasovitih derivata nafte nakompleksu rafinerijskog, petrohemijskog ili drugog industrijskog postrojenja;

-gasovodi za distribuciju prirodnog gasa ili gasa iz postrojenja za gasifikaciju;

- sabirni i razvodni gasovodi i produktovodi gasovitih ugljovodonika izmeuproizvodnih buotina i naftno-gasnih polja i njihovih sabirnih stanica i prikljuni gasovodi ili produktovodi izmeu sabirnih i otpremnih stanica.

...

Juni tokU saradnji sa italijanskom kompanijom ENI, izgradnja ovog gasovoda bi trebalo da pone 2013. godine, a zavretak radova je planiran za kraj 2015. godine.

...

Gradnja gasovoda je skuplja od naftovoda, ali se oni sporije amortizuju.

Propusna mo gasovoda preraunata u kalorinu vrednost transportovanog proizvoda je proseno 4 puta nia nego naftovoda istog prenika, ali je period amortizacije 4 puta dui.

Morski transport vri se u tenom stanju, u kojem je zapremina manja od 1/600 zapremine u gasovitom stanju. To zahteva stalnu temperaturu ispod -1600C, i visoko specijalizovani brod. Takav brod je znatno skuplji nego tanker za naftu, i moe prevoziti samo 1/3 koliine energije (kalorija) koju bi prevozio u vidu nafte.

Osnovna prepreka u razvoju svetske trgovine prirodnim gasom su visoke cene za njegov transport.

...

Negativna karakteristika zemnog gasa sa gledita transporta i magaziniranja je njegova znatna zapremina.

Energetska vrednost 1 litre nafte jednaka je 975 litara zemnog gasa. Gasovodi zahtevaju velike cevi (Urengoj Istona Evropa ima prenik 1,5 m).

Pri transportu gasa u kontejnerima i tankovima, proces pretvaranja u teni gas, hlaenje u vreme transporta, a zatim regasifikacija potroi oko 25% energetske vrednosti gasa.

Specifika gasne industrije je u tome to se gas mora odmah transportovati do potroaa. Zbog toga proizvodnja, transport i potronja gasa predstavljaju meusobno tesno povezane karike jednog procesa.

... Primena gasa

Primena gasovitih goriva je iroko rasprostranjena: od laboratorija, domainstva,energana, poljoprivrednih i proizvodnih pogona pa do sirovinske osnove u petrohemijskoj proizvodnji.

...

Prednosti primene gasa kao goriva u odnosu na druge vrste goriva su:- odravanje kvaliteta goriva dui vremenski period,- ista temperatura sagorevanja i kvalitet plamena,- gasovito gorivo u sebi ne sadri pepeo i sumpor,- nema dima i drugih neistoa,- sagorevanje sa niskim vikom vazduha, praktino je stehiometrijsko,- vii stepen korisnosti sagorevanja,- sposobnost podeavanja plamena prema zadatom loitu,- dobro, jednostavno podeavanje razvijanja toplote potpuno automatskomregulacijom,- niska cena kao i jednostavnost i preglednost instalacije za sagorevanje,- nema potrebe za skladitenjem gasovitog goriva kod potroaa,- jednostavno i sigurno opsluivanje loita.

Energenti budunosti

Energija vetra, sunca, unutranjosti zemlje, biomase, gorivnih elija i druge odrive varijante troe dragocena razvojna sredstva, ali jo uvek

ne predstavljaju ozbiljnu priliku da zamene naftu, ugalj i prirodni gas.

Geotermalna energija

U najirem smislu geotermalna energija predstavlja prirodnu toplotu Zemlje, a podrazumeva toplotu akumuliranu u fluidima i stenskim masama u Zemljinoj kori

Potencijali geotermalne energije su ogromni tako da se ona tretira kao obnovljivi izvor energije iako je u sutini neobnovljiv

Ukoliko bi se toplota dobijena smanjenjem temperature Zemljinog omotaa za 0,1C , iskoristila za proizvodnju elektrine energije dobilo bi se elektrine energije za narednih 15000 godina sa sadanjim nivoom potronje

...

Proizvodnja elektrine energije putem geotermalne energije zapoela je 1913. godine.

Znaajan rast korienja geotermalne energije zabeleen je u toku poslednje tri decenije.

Geotermalni izvori su otkriveni u preko 90 drava, a zabeleeno je korienje u preko 70 drava od ega se elektrina energija proizvodi u 25 drava

Ukupno korieneje geotermalne energije 2004 bilo je oko 55 TWh elektrine energije i oko 76 TWh direktno

...

Geotermalna energija je nezavisna od godinjeg doba i doba dana, pa je ovaj izvor energije u tom smislu pogodniji za korienje od ostalih obnovljivih izvora energije

Geotermalna energija je za sada lokalna energija tj. koristi se na mestu manifestacije termalnih fluida

Korienje geotermalne energije:ZA TOPLOTNE POTREBE

Otvoreni sistemZatvoreni sistemToplotna pumpa

ZA PROIZVODNJU ELEKTRINE ENERGIJEKlasian ciklus sa suvom paromFlash-steam elektraneElektrane sa binarnim ciklusom

... http://www.nationmaster.com/graph/ene_ele_geo_pro_pub-energy-electricity-geothermal-production-public

Energenti - ogranienja

Prirodna ogranienja: konanost resursa

Tehnika ogranienja: razvoj i dostupnost tehnologija;

Ekonomska ogranienja: finansijska dostupnost razvijenih tehnologija;

Ekoloka ogranienja: okolinska prihvatljivost tehnologije i usaglaenost sa postojeim i buduim okolinskim normativima.

...

...

...

...

Pitanja - IkMeu nabrojanim stavkama zaokrui oblike energije prema mestu u lancu transformacije:kameni ugalj, uran, finalna energija, solarna energija, primarna energija, torijum, nafta, gas, sekundarna energija, elektrina energija, korisna energija, drvo

Zato je tokom razvoja civilizacije dolazilo do smenjivanja lidera (vrste energenta) u potronji energije? Obrazloiti odgovor.

Po vaoj proceni, kog reda veliine su trokovi goriva kod postrojenja koja rade sa obnovljivim izvorima energije?

Koje vrste energetskih bilansa postoje?Na kom prirodnom zakonu se zasniva energetski bilans? Zbog ega svet danas troi preko 30 puta vie energije nego pre sto godina?

Da li pojmovi rezerve i resursi imaju isto znaenje? Obrazloiti odgovor.Zato II zakon termodinamike nazivamo zakonom kvaliteta energije?

Pitanja - IkPrednosti i nedostaci uglja?

Koje od navedenih goriva obezbeuje civilizaciji danas najvie energije:a) Ugalj b) nafta c) prirodni gas d) vetar e) uranijum

ta moemo zakljuiti iz vrednosti energetskog intenziteta (intenzivnosti) neke zemlje?

Kako je proces globalizacije delovao na razvoj energetike?

* Kolokvijum se sastoji od 10 pitanja a 6 e biti iz navedenog spiska.

Koriena literatura:

Fosilna goriva, http://www.vtsnis.edu.rs/Predmeti/tehnicki_materijali/Tehnicki_materijali-Fosilna_goriva.pdfEnergy Statistics, http://www.nationmaster.com/graph/ene_ele_geo_pro_pub-energy-electricity-geothermal-production-publicIzvodi sa predavanja sa Rudarsko-geolokog fakulteta u Beogradu, predmeti: Energetska postrojenja, Eksploatacija i odravanje gasovodnih sistema

http://www.gf.uns.ac.rs/fakultet/mehanikatla/1.%20Geotehnicki%20istrazni%20radovi.pdf

9. Gas exploitation, Special report drawn up with the support of the scientific department of TOTAL, http://www.planete-energies.com/MEDIAS/MEDIAS_INFOS/738/FR/LR-expl-gaz-VA.pdf

IPCC SRREN: Full Report , Chapter 1: Renewable Energy and Climate Change, http://srren.ipcc-wg3.de/report/IPCC_SRREN_Ch01.pdf

* Materijal pripremljen za korienje u nekomercijalne obrazovne svrhe u skladu sa lanom 44. Zakona o autorskim i srodnim pravima - ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009 i 99/2011)