Pasolini Komunizam

7/25/2019 Pasolini Komunizam

1/28


2/28

2

P A S O L I N I

3

U V O D

etvrti deo

Komunizam

AN DIFLO :

Na emu, u krajnjoj liniji, poiva ta etika odbijanja?

PAZOLINI :

Moda, izvorno, na alu za prolou. Doputam da tooseanje moe biti konzervativno, ali to je sa mnom tako. U

poemi Beznadena vitalnostnapisao sam da sam postaokomunista zato to sam konzervativan.

P. P. Pasolini, Il sogno del Centauro. Incontro con Jean Duflot,19691975, Saggi sulla politica e sulla societ, 1999, str. 1445. U

navedenoj poemi, Pazolini kae: Ja sam komunista/ iz nagona zasamoodranjem! (Una disperata vitalit, 1964)

Na grobu Antonija Gramija (18911937), Rim, 1957.


3/28

4

P A S O L I N I

5

U V O D

Uvod (5)

KPI mladima! (9)

Apologija (17)

I Markuze meu laskavcima? (22)

12. decembar (25)

Beleke za poeziju na laponskom (31)

Referat pripremljen za kongres Radikalne partije (32)

Trasumanar e organizzar: Razgovor s Pjerom Paolom Pazolinijem (41)

Injacio Butita: Ja sam pesnik (45)

Beleke za poeziju na junjakom dijalektu (51)

KPI mladima! i Apologija

UVOD(AG)

Postoje dve verzije poeme. Prva je obavljena u asopisu LEspresso,16 . IV 1968, a druga, konana, u asopisu Nuovi argomenti, br. 10(izdanje za period april-jun 1968). Razlike su uglavnom u nijansama.

Ovde je, kao glavni tekst, prevedena druga, konana verzija, kasnijereprodukovana u zbirci Empirismo eretico(Jeretiki empirizam, 1975) iPazolinijevim sabranim spisima. Razlike iz prve verzije su navedene ufusnotama i, u jednom sluaju, u posebnoj zagradi.

Poemu je pratila i Apologija, u kojoj je Pazolini objasnio svojerazloge za ton i pristup koji je usvojio u pisanju poeme i dalje razvioneka svoja zapaanja. U celini gledano, reje pravom dokumentu, ali i

jednoj od najsnanijih poruka koju je neki intelektualac iz tog vremena

ostavio za sobom.Kontekst su studentski pokret i politika klima u Italiji 1968, a ne-

posredan povod sukob studenata i policije na Arhitektonskom fakul-tetu u Rimu, u Vale ulija, 1. III 1968 (La battaglia di Valle Giulia,Bitka u Vale ulija). Bio je to prvi nasilni odgovor studenata na po-licijsku represiju. Prethodnog dana (29. II), policija je izbacila studentekoji su mirno okupirali zgradu fakulteta i tamo postavila svoje obez-

beenje. Ve

sutradan, oko 4.000 studenata je napalo zgradu i

fizikise obraunalo s policijom. To je faza sukoba na koju se Pazolini osvre

i koja je kasnije bila proglaena za prvu pobedu studentskog pokreta.Meutim, u toku dana pristigle su nove policijske snage i usledili su joei sukobi, u kojima je povreeno preko 100 policajaca i skoro 500studenata, dok ih je 232 bilo uhapeno.

Sve to danas izgleda kao tipina epizoda iz perioda 19681969. Stu-dentski stavovi su takoe bili tipini: iza bune retorike, sa maksimali-

stikim zahtevima (Pazolini: na reima polaete pravo na sve...), stajalaje realpolitika agenda, ograniena na kritiku rigidnog i ekskluzivnog


4/28


5/28


6/28


7/28


8/28

14

P A S O L I N I

15

K P I M L A D I M A !

ne govore vam prostu istinu: da ste novaidealistika sorta kvalunkvista, kao i vai oevi,da, kao i vai oevi, koji su i dalje deca.

Evo,Amerikanci, vai divni vrnjaci,sa svojim glupim cveem,izmiljaju novi revolucionarni jezik!Izmiljaju ga svakog dana!Ali, vi to ne moete jer u Evropi vepostoji jedan:zar ste ga zaboravili?Da, zaboravili ste ga (na veliko zadovoljstvoTimesai Tempa). Zaboravili,dok s glupim provincijalizmom grabitesve vie ulevo.

Zaudo,zaboravili ste revolucionarni jezik siromanih,onaj stari, toljatijevski, zvanini

jezik Komunistike partije,

da biste usvojili njegovu jeretiku verziju,ali iskljuivo na osnovu najplieg argonasociologa bez ideologije (ili izlapelih partijskih birokrata).

S takvim jezikom,na reima polaete pravo na sve,dok praktino traite samo onona ta (kao dobra burujska deca) ionako imate pravo:

niz hitnih reformi,primenu novih pedagokih metodai obnovu dravnog organizma.Bravo! O, sveta oseanja!Neka srena zvezda buroazije bude uz vas!Oamueni od pobede nad mladim policajcima,koje je siromatvo primoralo da budu sluge(i opijeni zanimanjem buroaskog javnog mnjenja,prema kojem se ponaate kao ena koja, bez ljubavi,ignorie i mui bogatog udvaraa),

gurnuli ste u stranu jedini zaista opasan instrumentza borbu protiv vaih oeva:komunizam.

Nadam se da ste shvatili,da glumei puritanizamsamo udaljavate sebeod prave revolucionarne akcije.Ali, hajde, deco, napred, napadnite sindikate!Napadnite partijske elije!Okupirajte Centralni komitet; napred, napred,podignite kamp ispred Botegone!12

Ako vehoete vlast, onda, ako nita drugo,preuzmite vlast u Partiji, koja,iako u opoziciji (i u prilino loem stanju,ako pogledate autoritet te gospodeu skromnim dvorednim odelima, ljubitelja boanja, majstora

nedoreenosti,malograanskih vrnjaka vaih glupih oeva)

makar teoretski ima za cilj unitenje svake vlasti.Sumnjam da e ona sama, u meuvremenu, odluitida uniti ono to je u njoj buroasko,ak i uz va doprinos,zaista sumnjam u to, zato to,rekao sam ve, plava krv nije voda...

U svakom sluaju: KPI mladima!

Ali, ta vam u stvari predlaem? ta vamsavetujem? Na ta vas nagovaram?Kajem se, kajem se!Izabrao sam put manjeg zla,neka sam proklet. Ne sluajte me.Ah ah ahucenjivaje ucenjen,

12Bottegone, popularni naziv za kuu u (ulici) Via delle Botteghe Oscure br. 5, uRimu, u kojoj se nalazilo sedite KPI.


9/28

16

P A S O L I N I

17

A P O L O G I J A

poinjem da trubim ovde, u ime zdravog razuma.Prekidam na vreme,da spasim sebeod fanatine podvojenosti i dvosmislenosti...Ali, doao sam do ivice srama...

(Boe, da li zaista moram da razmotrim mogunostda se u graanskom ratu borim na vaoj stranii tako odbacim svoju staru ideju o revoluciji?)

Apologija

ta je loa poezija (kao to je, pretpostavljam, KPI mladima!)? Toje vrlo prosto: loa poezija je ona koja sama po sebi ne prenosi ono toje autor hteo da kae; to je ona poezija u kojoj konotacije u isti mahizobliuju i zamagljuju znaenje.

Kao to znamo, poezija izvlai svoje znake iz razliitih semantikihpolja, koje dovodi u vezu, esto proizvoljno; od svakog od tih znakovaona zatim pravi neku vrstu stratifikacije, u kojoj svaki sloj odgovaraznaenju nekog znaka, izvuenog iz odreenog semantikog polja, aliprivremeno povezanog s drugima (uz pomodemona).

Prema tome, da, loa poezija se moe razumeti, ali za to je potrebnadobra volja.

Sumnjam u dobru volju mnogih italaca ove loe poezije; izmeu

ostalog i zato to bih, u mnogim sluajevima, od njih morao da oeku-jem lou volju iz dobre namere. Drugim reima, politiku strast kojavredi isto koliko i moja, koja ima svoje nade i ogorenja, svoje idole isvoju mrnju.

Neka bude jasno da sam ovu lou poeziju napisao u nekoliko regi-stara istovremeno: i da su oni rascepljeni, ironini i samoironini. Sve

je reeno pod znacima navoda. Deo o policajcima je komad ars retorica(retorikog umea), koji bi neki ludi pisar iz Bolonje, u ovom sluaju,

moda definisao kao captatio malevolentiae13(izazivanje zlobe); pre-ma tome, ti znaci navoda su sastavni deo provokacije. Nadam se daloa volja mojih dobrih italaca prihvata provokaciju, zato to je reo provokaciji koja stie sa blagonaklonog nivoa. (Provokacije koje sene mogu prihvatiti su samo one koje stiu od faista i policije.) Takvicitati su, na primer, ona dva dela u kojima govorim o starim radnicimakoji nou idu u svoje partijske elije da bi uili ruski i evoluciji onih

13Aluzija na latinsku retoriku tehniku, captatio benevolentiae, izazivanje ili sti-canje naklonosti u obraanju publici.


10/28


11/28


12/28


13/28

24

P A S O L I N I

25

1 2 . D E C E M B A R

Na osnovu ideje Pjera Paola PazolinijaLotta Continua predstavlja film:

12 DECEMBARReija: Pier Paolo Pasolini i Giovanni Bonfanti19

Asistenti reije: Maurizio Ponzi, Fabio Pellarin, Umberto Angelucci.Montaa: Lamberto Mancini. Produkcija: Giovanni Bonfanti, LottaContinua. Distribucija: Circoli Ottobre, Lotta Continua/ DAE. Tekst:Giovanni Bonfanti i Goffredo Fofi. Scenario: Giovanni Bonfanti.Fotografija: Giuseppe Pinori, Sebastiano Celest Enzo Tosi, Roberto

Lombardi, Dimitri Nicolau. Muzika: Pino Masi

Dokumentarni film, crno-beli, 104 min (kraa verzija iz 1995,43 min), 1972.

OFILMU(AG)

Film se bavi stanjem u Italiji, polazei od bombakog napada u Mi-lanu, na Piazza Fontana, 12. decembra 1969. Tada je ubijeno sedamna-est i ranjeno osamdeset osam ljudi. Za napad je prvo bio optuen anar-hista uzepe Pino Pineli (Giuseppe Pinelli, 19281969), koji je poslenekoliko dana, 15. decembra, pod nerazjanjenim okolnostima, umro uzatvoru (pao ili baen kroz prozor, s etvrtog sprata policijske staniceu Milanu). Pinelijevo hapenje i smrt posluili su kao inspiracija DariuFou za njegov uveni komad Sluajna smrt jednog anarhiste (Morteaccidentale di un anarchico, 1970). Kasnije su za napad optueni la-novi neofaistike organizacije Ordine Nuovo (optunica je podignutatek 2001, da bi 2004. bila povuena). Film je prvi put prikazan na XXIIBerlinskom filmskom festivalu 1972, kada je u zvaninom programuprikazivan Pazolinijev film Kanterberijske prie.

Lotta Continua (Borba se nastavlja) je bila ekstremna leviarskagrupa iz Torina (19691976), koja je pokuala da radikalizuje studen-

19Reija je zvanino i u celini pripisana Bonfantiju, iako je Pazolini snimo pribli-no polovinu filma..


14/28


15/28

28

P A S O L I N I

29

1 2 . D E C E M B A R

12. decembar 1972.

Zato sam napravio ovaj film, s grupom mladih prijatelja iz LottaContinua? Razlozi sigurno postoje, ali, da budem iskren, ne znam kojisu. Suvie esto u ivotu sam morao da objanjavam ili opravdavamneka zato to nekim drugim zato to, koja bi se na kraju pokazalapotpuno lanim ili kao puki izgovori. Moglo bi se rei (imajte u vidu

da ovde govori pisac, a ne politiar; neka mu gresi budu oproteni), dasam ostao bez mnogih iluzija: i veoma mi je ao zbog toga, tako da seak ponaam kao da su one i dalje netaknute. Ali, zaista sam izgubioiluziju da mogu da objasnim sebe ideolokim razlozima, koji su samoizgovori i zato zamreni i pomalo ucenjivaki i zbog toga mi nijeni najmanje ao.

Italija u kojoj ivim kao otac mnogo se promenila u odnosu na

Italiju u kojoj sam iveo kao sin. Nije postala bolja, iako nema sumnjeda je dananja formalna demokratija neizmerno bolja od jueranjegfaizma. Ali, budunost Italije i sveta stajala je mnogo boljejuenegodanas: postojalo je neto banalno, a opet ispravno, emu se moglo na-dati. Danas imate oseaj da se sve mora poeti iz poetka. To dovodioeve do ludila, dok njihovi nepriznati sinovi u tome vide uzvienprogram. Poeti sve iz poetka, s kojim ciljem? Istim onim iz 1944.ili 1945? Ako je tako, ta zaista moe da uradi neka razoarana osoba,

neko ko se danas vie zanima za pitanja pojedinca i kosmosa, nego zadrutvo i klasnu borbu, poto je uvidela da je cilj koji treba dostii, tose nje tie, veizgubljen? Jedino to moe da uradi jeste da se podeli,da gurne u stranu svoju pravu realnost, jo uvek suvie uzburkanu dabi se mogla zadovoljiti, ostvariti, i rezervie za svoje drugo Ja politi-ku akciju, koja ne moe da opravda samu sebe, bez nekog izgovora.Ukratko, ostaje joj da radikalizuje sopstvene kontradikcije i da od svojepodeljenosti napravi dva ivota.


16/28


17/28


18/28


19/28


20/28

P A S O L I N I T R A S U M A N A R E O R G A N I Z Z A R


21/28

40

P A S O L I N I

41

T R A S U M A N A R E O R G A N I Z Z A R

Trasumanar e organizzar

Razgovor s Pjerom Paolom Pazolinijem

an-Miel Garder, 1971.

Pazolini filmski reiser je neko vreme zasenjivao Pazolinija pisca.Onda su se, u kratkom razmaku, pojavili est tragedija26i jedna zbirkaeseja,27ali i knjiga pesama Trasumanar e organizzar(Milano, Garzanti1971), koja je razbila poetski muk koji je trajao jo od zbirke Poesiain forma di rosa(Poezija u obliku rue, 1964).

. M. Garder

Jean-Michel Gardair: Da li je vae utanje bilo posledica neke po-

etske krize?Pier Paolo Pasolini: Recimo da sam posle zbirke Poesia in forma di

rosaimao oseaj da sam iscrpeo odreeni lingvistiki svet, uivanje unekim izvorima, nekim reima. Nisam odmah prekinuo s tim; u stvari,prvo sam pokuao da obnovim sebe, po svaku cenu. Ali, za tako neto,nije dovoljna snaga volje. Nema preporoda bez istinskog unutranjegpreporoda. I tako sam se, u meuvremenu, radije izraavao kroz druge:kroz svoje glumce, kroz likove iz mojih tragedija. A kada sam, pre ot-prilike dve godine, ponovo poeo da piem poeziju, shvatio sam da sepoetski preporod, kojem sam se nadao i uzalud tragao za njim, dogodio

26Orgia, (19661970) 1968; Porcile, (19671972), 1968; Caldern (1967), 1973;Affabulazione(19661970), 1977; Pilade(19661970), 1977; Bestia da stile(19661974), 1977.27Dal Laboratorio (Appunti en pote per una linguistica marxista)(1965), Il codice

dei codici (1971), etc., neto kasnije objedinjeni u zbirci, P. P. Pasolini, Empirismoeretico, Milano, Garzanti, 1972.

zahtevate, da elite, da se poistoveujete sa svime to je drugaije; daskandalizujete; da hulite.

Intervento al congresso del Partito radicale, Saggi sulla politica e sulla

societ, Mondadori, Milano 1999, str. 706715.


22/28


23/28


24/28


25/28


26/28

P A S O L I N I K P I M L A D I M A !


27/28

52 53

Vratimo se nazad, stisnutih pesnica, i ponimo sve iz poetka. Ondavie neete pred sobom videti samo svren in buroaske vlasti, koja sesada smatra venom. Va problem vie nee biti kako da spasite onoto se moe spasiti. Nema vie kompromisa. Vratimo se nazad. ivelo

siromatvo. ivela komunistika borba za nasuna dobra.

Pier Paolo Pasolini, Appunto per una poesia in terrone, La nuova gio-vent. Poesie friulane 19411974, Einaudi, Torino, 1975, str. 245246. P. P.Pasolini, Note on Poetry Down South, In Danger: Pasolini Anthology,City Light Books, San Francisco, 2010, str. 4344 (u toj verziji, Pazolinijevenapomene nisu prevedene).

P A S O L I N I K P I M L A D I M A !


28/28

54 55

Pjer Paolo Pazolini

POVRATAK SVITACA

Scritti politici 19681975

Kompletna knjiga se moe preuzeti sa stranice Porodinebiblioteke.

tampano izdanje, za sada, ne postoji. Pored jedinstvenogfajla, svi tekstovi su prireeni i kao serija bukleta (prema

poglavljima zbirke):

1. Sal2. Dragi enarijelo

3. Olovne godine

4. Komunizam

5. Nineto Davoli: Razgovor o Pazoliniju

Opti predgovor i ostatak Petog poglavlja, s jo nekimodlomcima i komentarima, nalaze se u jedinstvenom fajlu.

Pazolinijeva partijska knjiica iz 1949, izdata od partijske organizacijeu Pordenoneu (Furlanija-Julijska krajina). Iste godine je bio iskljuen izpartije, posle optunice koja je protiv njega bila podignuta zbog opscenog

ponaanja i zavoenja maloletnika.

Pasolini Komunizam

Documents

Transcript of Pasolini Komunizam