Страна II

Страна V

Страна VIII

Страна XI

МЈЕШТАНИ КРТОЛА УПУТИЛИ ОШТРЕ КРИТИКЕ НА РАЧУН ВЛАСТИ У ТИВТУ

СКУПШТИНА ПРЕСТОНИЦЕ УСВОЈИЛА ИЗМЈЕНУ ОДЛУКЕ

САТИРИЧАР И АФОРИСТИЧАР ВЕЉКО РАЈКОВИЋ ГОВОРИ ЗА „ДАН” УЗ НОВУ АНТОЛОГИЈУ

Изједначили центар Тузи и Куће Ракића

Опраштају милионе, а немају за

асфалтирање

Мањи порез за Катунску и

Ријечку нахију

Дриблинг духа на малом

простору

ОДБОРНИЦИ НЕЗАДОВОЉНИ ПРЕДЛОЖЕНИМ ЦИЈЕНАМА ЗА ЛЕГАЛИЗАЦИЈУ

Ш АВНИК - Про-тестни скуп

против изградње мини хидроцентрала на рије-ци Буковици, у општини Шавник, у организацији НВО „Пријатељи ријеке Буковице“ и мјештана се-ла Доња и Горња Буковица, Боровац, Тимар, Слатина, Тушиња и Цер, одржан је јуче код старог каменог моста на раскршћу путева према Бону и Мљетичку.

Неколико стотина мјештана, које су подржа-ли представници више не-владиних организација и удружења, послали су по-руку да неће дозволити да се њихова ријека „претвори у цјевовод.“ Како истичу, без ријеке им нема живо-та, а надлежнима поручују да неће дозволити да зарад нечијих приватних интере-са униште жилу куцавицу овог краја и да их отјерају с огњишта.

-Данас смо се сабрали да покажемо и докажемо свима у Црној Гори за шта једино може да служи ова наша Буковица. Самозвани инвеститори, у сарадњи са руководством ове несрећ-не општине, закључили су у свом елаборату да је ово ријека фекалија, да во-да није А1 класе, да нема рибе... Међутим, људи из струке су нам потврдили оно што ми знамо и види-мо својим очима, а то је да је изузетан квалитет воде у овој ријеци, да је веома богата рибом и да овдје

постоји стендо ендем, је-динствен у свијету. На овој нашој љепотици никакве изградње мини-хидрое-лектрана неће бити ни по цијену наших живота, а ако имају толико дрскости да убију овај народ- нека дођу, ми их чекамо. Поразили смо их нашим аргументима заједно са стручњацима из Европске комисије за стан-дардизацију акватничних вода. Проф. др Снежана Радуловић са ПМФ-а из Новог Сада, Марко Ми-лиша са ПМФ-а из Загре-ба и проф. Филип Бон из Велике Британије дошли су и на округлом столу аргументовано и стручно оборили њихов елаборат и уједно потврдили оправда-ност свих наших напора да заштитимо ријеку - истакао

је Никола Вемић, изврш-ни директор Еколошког покрета „Доња Буковица“.

Житељи околних села посебно су љути на пред-сједника општине Миоми-ра Вујачића и на општин-ско руководство, који, како тврде, подржавају интересе тајкуна.

-Почели смо с протес-тима прошле године у септембру, пошто је руко-водство Општине Шавник кришом урадило неке ства-ри које воде девастирању наше ријеке. Међутим, осујетили смо њихове лоше намјере и данас пуног срца могу рећи да смо успјели да оборимо њихове назови аргументе. Одлучни смо у намјери да одбранимо ову нашу љепотицу, коју оку-патори хоће да униште. Је-

дино што је остало у овим нашим крајевима то је ова бистра вода. Ова ријека нас окупља, сабира и одржава на овим просторима. Ако нам узму ријеку, узели су нам и животе, јер нам овдје опстанка нема -казао је Вељко Булатовић из села Тимар.

Из Новог Сада дошао је и др Илија Срдановић да пружи подршку у заштити ријеке поред које је, какао рече, провео дјетињство.

-Ја нијесам из дијаспо-ре, ја сам један од вас, од људи који воле ову воду, ову ријеку, овај крај и ову државу. Моје генетско ис-падиште је ово село, ово је моје двориште, моје пр-во огњиште које памтим, ово је наше заједничко уточиште, а моје изабрано крајње коначиште. Данас смо се овдје окупили пово-дом велике бриге, јер смо се, ни криви ни дужни, на-шли на путу некима којима је битан лични интерес и профит. Нама је дата обаве-за да се пред наслијеђеним благом наших очева данас нађемо, да нас не буде сра-мота због будућности наше дјеце, наших покољења која желе да живе на овом простору. Пред овим бисе-ром природе надвила се ве-

лика неман. Жива, писана и неписана, историја овог краја памти многе завоје-ваче. Многи су долазили и одлазили, отимали, ку-пили, убијали, али ниједан досад није ударио на нешто што треба да траје вјечно. Живот постоји док тече крв у нашим венама, док нам мисли теку у главама, кад то стане, нема више живота. Исто ће да се де-си с овом ријеком. Оног тренутка када њеног тока више не буде, неће бити ни живота у овој ријеци. Рије-ка без воде, риба без воде и воденог свијета, и оно што је најгоре овај крај остаће без чељади - нагласио је др Срдановић, а његово обраћање пропратили су бурни аплаузи.

Александар Перовић, извршни директор НВО „Озон“, истакао је да намјера оних који желе да ријеку спакују у цијеви не може да донесе никакво добро.

-Данас су у вас упрте очи свих грађанских иниција-тива у Црној Гори којих сваким даном има све више јер људи схватају да уколи-ко им се узму ријеке и прет-воре у цијеви за струју, уко-лико им се узме право на приступ пијаћој води, онда ту нема простора за даљи живот. Нажалост, данас се долази у ситуацију да због нечијих личних интереса људи морају да напуште своја огњишта, своју оче-вину и дједовину, само да би појединци убирали профит. Зашто умјесто улагања у мини-хидрое-лектране не уложе у развој еко-туризма, да овдје дођу гости и потроше новац, а не да становништву узи-мају пијаћу воду и право на живот-казао је Перовић.

Скуп је завршен уз јед-ногласан закључак да ће ријеку Буковицу бранити не само свим правним и демократским средствма већ, ако буду приморани, и својим животима. В.Ш.

Живот дају, Буковицуне дају

■ На овој нашој љепотици никакве изградње мини хидроелектрана неће бити ни по цијену наших живота, а ако имају толико дрскости да убију овај народ- нека дођу, ми их чекамо, поручио је Никола Вемић

Мјештанка Силвана Вемић показује кућу, тик уз ријеку која је, како рече, њихов породични дом.

-Не желимо мртву ријеку. Немогуће је живјети и опстати, а да умјесто бистре воде гледамо како се пружају цијеви рјечним коритом. Овај дом смо наслиједили ми, а у обавези смо да га оставимо на-шим потомцима. Зато ријеку морамо сачувати. Овај крај је богомдат за развој туризма, па зашто онда не улажу у оно од чега бисмо сви имали користи, и држава и становништво- пита Вемићева.

Не желимо мртву ријеку

Малишани крај ријеке Буковице

Са протеста

СА ПРОТЕСТНОГ СКУПА МЈЕШТАНИ БРОЈНИХ ШАВНИЧКИХ СЕЛА ПОРУЧИЛИДА НЕЋЕ ДОЗВОЛИТИ ИЗГРАДЊУ МИНИ-ЕЛЕКТРАНА

Одлучни да одбране ријеку

сриједа, 2. мај 2018.ПодгорицомII страна

ДАН у Тузима

Одлука о ле га ли зацији бес прав них обjек ата на те ри то ри jи Оп шти не

у склопу Главног града- Тузи предвиђа плаћање накнаде од 26 до 48 еура по ква дра ту, што је, за одборника Бошњач-ке странке Хидајета Калача јако висока цијена с обзиром на комуналну опремљеност насеља. Исто мишљење дије-ле и одборници Демократа и Демократског савеза. Са-гласни су да ће на централној јавној расправи, 9. маја, имати предлоге за измјене односно смањење цијене за легализа-цију бесправних објеката јер, како наводе вријеме је да се ха-ос настао бесправном градњом уреди.

– Нисмо задовољни предло-женим цјеновником и имаћемо примједбе које ћемо изнијети на централној расправи. Прва примједба ће се односити на то што су у истој зони смјештени центар Тузи- најуже језгро, Ка-рабушко поље и Куће Ракића које су неколико километара

удаљене од центра. За нас је то неприхватљиво. Мислим да ће се, ако се ова одлука усвоји, усвојити једна непра-ведна одлука. Спајањем тих насеља, Општина вјероватно види као могућност убирања доброг дијела прихода и није спорно што ће се куће коначно легализовати, напротив, ми то подржавамо. Сматрамо и да се то ради за добробит и грађана и општине али је цијена про-блем, цијена је неправедно висока– истиче Калач.

Како каже, поставља се пи-тање и шта мјештани Кара-бушког добијају за ту цијену од 48 еура.

– Ми немамо градску воду, о фекалној канализацији да и не говорим. Улице су нам раско-пане, јавна расвјета више личи на ДНК узорак него на добро организовану јавну расвјету... Сматрамо да зона центра Тузи треба да буде прва зона, а оне које су удаљеније да буду зона два и три... Немогуће да ције-на у Кућама Ракића и у центру

Тузи буде исто. Није то у реду– децидан је Калач.

Са њиме је сагласан и Штје-фан Цамај, одборник Демо-крата.

– Мислим да цијене нису у реду, поготово за сеоска под-ручја. Сматрам да те комунал-не накнаде за легализацију бесправних објеката у том дијелу то јест зони три тре-

бају бити пуно ниже– казао је кратко Цамај.

Он је прокоментарисао и да никоме од одборника још увијек није стигао предложени цјеновник, већ да све што знају знају из новина.

Исто је прокоментарисао и Иван Иванај, одборник Демо-кратског савеза, који је истакао и да прву зону треба само да

чини центар Тузи без других насеља.

–Начелно, подржавамо овај процес јер ће добити имати и грађани и Општина. Међу-тим, иако су предложене ције-не знатно ниже у односу на оне у Подгорици, сматрамо да код нас има још мјеста за корекцију односно смањење. Мишљења смо да би терито-рија Општине Тузи требало бити подијељена у пет, а не четири зоне, како се то сада предлаже, тако да центар Тузи буде сам у првој зони. Ми ће-мо инсистирати на томе и кроз јавну расправу и кроз локални парламент да се предложене цијене смање и учине присту-пачнијим за наше грађане– по-ручио је Иванај.

Из Општине Тузи нису хтјели да лицитирају цифра-ма објеката који улазе у лега-лизацију, али су казали да на територији Општине у склопу Главног града- Тузи има уку-пно око 6.000 објеката, а да ће предмет легализације до

усвајања плана генералне ре-гулације, бити они објекти који су у захвату детаљних урбанистичких планова и то Куће Ракића, Карабушко поље, Шипчаничка гора и Тузи цен-тар. Из Општине позивају све грађане да обавезно ураде геодетски елаборат и упишу објекте у катастарску евиден-цију да не би плаћали пенале после огромне.

–Закон је такав, ми га мора-мо примјењивати, цијела Црна Гора не само Тузи. Тај први ко-рак је јако важан да се одради за све грађане. Битно је знати и да сви који су ван захвата ова четири ДУП-а да ће до 2020. слободни и неће плаћати ни-какве пенале или комуналије, а да ће 2020. кад се донесе тај план генералне регулације знати тачно ко треба да плати комуналије а ко не. Најважније је од свега да се изврши упис сваког објекта, да се коначно уђе у сређивање хаоса – са-општили су из Општине.

С.Р.

иванајКалач

одБорНици НЕЗАдоВоЉНи ПрЕдЛоЖЕНим циЈЕНАмА ЗА ЛЕгАЛиЗАциЈУ БЕСПрАВНиХ оБЈЕКАТА

Изједначили центарТузи и Куће Ракића

Ко год се јуче запутио ка Тузима покајао се већ на при-лазу због правог саобраћајног колапса који је јуче био на не-колико мјеста на магистралном путу Подгорица- Тузи јер су радници Генекса асфалтирали саобраћајницу и пуштали во-зила наизмјенично. Ближи се 27.мај...

Нестрпљиви возачи су пре-тицали колону „на своју руку” па при наиласку на препреку нико није имао гдје да се скло-ни. Додатни проблем предста-вљало је и то што саобраћај није регулисало стручно лице

већ радници Генекса.Скидан је комплетан асфалт

од зграде Општине Тузи ка новоизграђеном објекту Даути комерца, па су колоне са обје стране биле дуге и по неколико километара. Код Сточне пија-це је такође скидан комплетан асфалт и посипан нови али су гужве на том потезу биле знатно мање. Само ријетки, који су били упућени у радове, могли су да се спасу тако што би скренули лијево код зграде Општине Тузи па ишли кроз Шипчаник.

С.Р.

ПроБЛЕми НА мАгиСТрАЛНом ПУТУ ПодгорицА–ТУЗи

Реченица „Нема куће у Тузи-ма која није имала макар једну краву, нити домаћинства које није обрађивало макар једну њиву, а сада...” је честа у по-следњих деценију, па и двије, а није непозната ни Миленку Никчевићу из Врања. Како наводи, има три краве и двије јунице, одустао је од продаје млијека, сконцентрисао се на производњу сира али не крије да зараде нема, јер шта год да учине остају на „позитивној нули”.

– Велики је посао око крава, а некаква корист односно за-рада од њих- није. Одустајем, ако не ове онда наредне године јер имам 65 година, дјеца имају своје послове, не желе тиме да се баве и ја их разумијем. До сад су ми помагали сви али не могу то да очекујем довијека. Да је то исплативо као некад, не би ми године сметале овако им посветите сво вријеме а због чега- ни због чега. Некад је то било потпуно другачије. Док је радила мљекара у Подгорици, моји родитељи су имали три, четири краве и мјесечно од њих на банковном рачуну од 600 до 1.500 садашњих еура. Данас

је то мисаона именица, данас сам ја поред истог тог рада и још више крава на позитивној нули. Нема зараде, врати се уложено и то је то. Плус, ето што ми породица, која није ма-ла, броји осам чланова имамо увијек млијека и сира – прича Никчевић.

Главни проблем што људи одустају од држања крава, примјећује Никчевић је што је ниска откупна цијена млијека и што се дозвољава увоз такозва-ног дуготрајног млијека.

– Моје млијеко може мак-симум два дана да стоји, а ово што увезу што је као истог ква-литета, само не знам по којим прописима има рок трајања и до годину дана. Па гдје је ту логика. Ко се имало разумије у сточарство, пољопривреду зна да то мора бити чиста хемија. Дуго година смо сарађивали са приватником, откупљивао је млијеко од мене и био је ко-ректан али је то тешко. Свако мало налазе неке бактерије у млијеку, нечистоће или нешто, па се онда те краве лијече како они заповиједе по мјесец дана па онда као млијеко буде добро па опет и једном смо имали

неспоразум неки и прекинули смо сарадњу. Знам како храним своје краве и знам какво им је млијеко, не може неко за млије-ко од исте краве да ми каже да је једна канта добра друга да није. Кад се крава отели однос-но кад теле после два мјесеца одвојимо од ње, она даје од 25 до 30 литара млијека и то траје максимум шест мјесеци. Није то мала количина млијека али ако га неко не жели шта ја да радим са тим млијеком. Зато сам се преорјентисао на произ-водњу сира. Дајем га по три еу-ра и било исплативо не било не дајем га ни цент јефтиније ни

цент скупље па докле будем др-жао краве тако ће бити. Не под-носим неправду али не могу ни да се борим против ње. Тако да живим и радим по свом, никог не дирам нити мене ко има за шта да дира. Ево примјера, сад у Тузима има око стотину ста-диона непокошених, да пустим краве ту одмах би негодовали а они то ни не покосе но пусте тако да изгори. Такав смо ми народ – каже Никчевић.

Истиче и да неправде има на сваком пољу, од тога да је и сам после 40 година радног стажа „заслужио” свега 154 еура пен-зије. С.Р.

СТоЧАр миЛЕНКо НиКЧЕВиЋ иЗ ВрАЊА НА ПрАгУ одЛУКЕ дА одУСТАНЕ од СТоЧАрСТВА

Никчевић на прагу да одустане од сточарства

Саобраћајни колапс због новог асфалта

Карабушко поље

Млијеко није на цијени

■ из општине Тузи нису хтјели да лицитирају цифрама објеката који улазе у легализацију, али су казали да на њиховој територији има укупно око 6.000 објеката и да ће предмет легализације до усвајања плана генералне регулације бити они објекти који су у захвату детаљних урбанистичких планова – Куће ракића, Карабушко поље, Шипчаничка гора и Тузи центар

сриједа, 2. мај 2018. Подгорицом страна III

Вечерас у градуБи­о­скоп­ Си­не­плекс – те ле­

фон за ин фор ма ци је 020 414 424

Дворац­Петровића ­ излож­

ба њемачких фотографа Еирха­

Саломона­и Барбаре­Клем

Перјанички­ дом­ ­ изложба

„молимо вас, додирните”

Галерија­ Центар­ изложба

Радована­Грујића

Модерна­ Галерија­ -­ ретро­

спективна изложба Тодора­

Вучковића

Му­зеј­ Мар­ка­ Ми­ља­но­ва –

Стал но отво рен. За ор га ни зо ва­

не по сје те по до го во ру кон такт

те ле фон 069 616 200

Пореске обавезе из 2011. године нијесу застареле осим оне за које није-

су пронађени докази то јесте повратнице о уредној достави, саопштио је Милан Шупић, в.д. директора Управе локал-них јавних прихода. Таквих рјешења, како наводи Шупић, до сада је било 19. Он тиме ос-порава тврдње адвоката Небој-ше Асановића о признању Уп-раве локалних јавних прихода да су порези на непокретност из 2011. године ненаплативи због застаре.

–Управи локалних јавних прихода је почетком ове године поднијето преко 1.500 жалби на рјешења и принудној наплати пореза на непокретност. Од тога се 550 жалби односи на пореска дуговања из 2011. го-дине. Управа је до 30. априла ове године одбила 410 жалби због неблаговремености док је у 435 предмета упућен по-зив или је спроведена усмена расправа ради омогућавања учешћа странке у поступку и они су прослијеђени главном администратору на одлучи-вање. Застара на коју адвокат Асановић указује директно је условљена уредном доставом аката, односно предузимањем било које службене радње од

стране пореског органа којим се прекида рок застаре, што је експлицитно приписано чланом 23 Закона о пореској администрацији. Из тога је јасно да је пореска обавеза из 2011. године могла да застари 31. децембра 2014. године са-мо по условом да порески ор-ган није предузимао никакве службене радње у циљу напла-те. Међутим, Управа локалних јавних прихода је, у складу са овом одредбом, благовремено доносила закључке, односно рјешења о принудној наплати што управо представља служ-бену радњу којом се прекида рок застаре – навео је Шупић.

Шупић додаје да је доста-

ва пореских аката регулисана Законом о пореској админи-страцији те се они сматрају достављени физичком лицу уколико су послати препору-чено поштом на његову адресу или мјесто становања.

– То је Управа локалних јав-них прихода и чинила. Приго-вори да странка није примила порески акт по правилима управног поступка нијесу ос-новани јер Закон о пореској администрацији представља lex specialis у односу на Закон о општем управном поступку а адвокатима је познато правно правило да lex specialis derogat legi generali – поручује Шупић.

Н.С.

миЛАН ШУПиЋ САоПШТио дА СУ иЗ 2011. годиНЕ ЗАСТАрјЕЛЕ САмо ПорЕСкЕ оБАВЕЗЕ ЗА којЕ НЕ ПоСТојЕ ПоВрАТНицЕ о доСТАВи

Написали 19 рјешења о

застари дуга ■ Управи локалних јавних прихода је почетком ове године

поднијето преко 1.500 жалби на рјешења о принудној напла­ти пореза на непокретност, а од тога се 550 жалби односи на пореска дуговања из 2011. године, саопштио је Шупић

Управа локалних јавних прихода

Предузеће Чистоћа ће на-кон празника одлучити ко ће градити зграду за раднике предузећа на Булевару Војво-де Станка Радоњића. У четвр-так је Комисија за отварање и оцјењивање понуда отворила двије пристигле понуде.

– У питању су два понуђача „Еурозокс” и „Роминг Мон-тенегро”. Понуда никшићке фирме „Роминг Монтенегро” је нешто повољнија иако су обје цијене сличне, а износе испод 600 еура са ПДВ-ом, по квадрату стана. Могу рећи да имамо добре понуде. Потру-дићемо се да сачинимо брзо записник и да послије праз-ника донесемо одлуку о из-вођачу. Након тога имамо рок за жалбе. Очекујем да ћемо успјети да потпишемо уго-вор са изабраним извођечем. Послије тога слиједи проце-дура добијања грађевинске дозволе, гдје ће Чистоћа во-дити главну ријеч –рекао је Филип Макрид, предсјед-ник Комисије за отварање и

оцјењивање понуда.Макрид каже да је сигуран

да ће радници Чистоће бити задовољни избором.

– Мислим да цијена испод 600 еура задовољава. Кре-нули смо прво са 630 еура, па 620 еура, те нам је тендер поништен и цијена је пала ис-под 600 еура. Мало смо омек-шали услове тендера, а све у интересу радника да добију квадрат стамбеног простора по повољнијој цијени –иста-као је Макрид.

Предузеће Чистоћа пла-нира да гради зграду за за-послене у Булевару Војводе Станка Радоњића на катас-тарској парцели од 3.318 ква-драта процијењене тржишне вриједности 713.370 еура. Спратност објекта је П плус 6, бруто површине 6.085 ква-драта и нето површине 4.960 квадрата. Од тога стамбеног простора 4.207 квадрат, тех-ничке просторије 27, комуни-кације 725 квадрата.

А.Д.

дВијЕ ПоНУдЕ ЗА иЗгрАдЊУ ЗгрАдЕ ЗА рАдНикЕ ЧиСТоЋЕ

Одлука након празника

Асфалтирање првог дијела Студентске улице биће завр-шено до петка, саопштено је из предузећа Водовод и кана-лизација. Из Водовода наводе да ће упоредо са овим радо-вима почети ископ преосталог дијела саобраћајнице. Радови су, како наводе из Водовода, вриједни 85.000 еура, а теку планираном динамиком.

– Главни град, посред-ством предузећа Водовод,

у континуитету реализује пројекат изградње секундар-не колекторске мреже фекал-не канализације на подручју града вриједан 1.100.000 еура, односно ради на ши-рењу канализационе мреже и њену потпуна валоризацију прикључењем крајњих корис-ника, како би се искључио из употребе што већи број сеп-тичких јама, што за посљеди-цу треба да има спречавање

загађења подземних вода –поручују из Водовода.

Реакција Водовода услије-дила је на текст „Прекопи од капије до капије” у којима смо пренијели мишљење мјешта-на Студентске улице који се жале да изградња фекалне улице дуго траје, да се сао-браћајницом не може проћи због великих прекопа и из-дигнутих шахти.

Н.С.

У ПрВом дијЕЛУ СТУдЕНТСкЕ УЛицЕ

Путари стижу до петкаПоводом текста „Извођачи пали на контролном прегле-ду”, коjи се односи на градњу фекалне канализациjе и асфал-тирање у улицама Плужинској и Владике Василија Петровића на Златици, из Главног града су саопштили да су завршени сви припремни радови за ас-фалтирање улице у дужини од 500 метара, коjе ће се обавити у наредна два дана.

– Желимо да информишемо становнике Златице да су ро-кови, стандард и квалитет рада на поменутоj локациjи у потпу-ности испоштовани. У прилог томе иде и чињеница да jе коми-сиjа градског предузећа Водовод и канализациjа састављена од стручних лица, излазила више пута на терен и утврдила да не постоjе никакве неправилности на наведеноj локациjи, а то jе потврђено и приликом надзора радова, коjи jе показао усклађе-ност извођења радова са грађе-винском дозволом, односно ре-

видованим главним проjектом без икаквих одступања градње од тих докумената. Такође, же-лимо да истакнемо да су завр-шени сви неопходни припремни радови за асфалтирање улице у дужини од 500 метара, коjе ће се обавити у наредна два дана. Наглашавамо да ће асфалт бити враћен у првобитно стање, од-носно да ће бити на истом нивоу као и приjе почетка вршења ра-дова, неће бити одступања нити, како поjедини мjештани тврде, неравнина на путу– поручују из Главног града.

Казали су и да ће сав шут у улици бити одстрањен.

– Што се тиче шута и грађе-винског отпада коjи jе незаоби-лазни дио сваког извођења ра-дова, он jе у овом случаjу био измjештен ван саобраћаjнице на посебно за то одређеноj ло-кациjи, а у наредним данима биће у потпуности одстрањен– саопштили су из Главног града.

С.Р.

иЗ гЛАВНог грАдА о рАдоВимА У ПЛУЖиНСкој и УЛици ВЛАдикЕ

ВАСиЛијА ПЕТроВиЋА НА ЗЛАТици

Асфалт за два дана

Савјетовалиште за одвика-вање од пушења које организује Црногорско друштво за брбу против рака 9. маја навршава 15 година рада. Тим, али и поводом 31. маја Свјетског дана борбе против пушења организоваће низ активности током цијелог

мјесеца. Прва активност је бесплатан третман одвикавања од пушења.

Припремни час ће се одржати у канцеларији ЦДПР-а у КИЦ-у „Будо Томовић”, азаинтересова-ни се могу пријавити сваког дана у 18 сати до петка, 4. маја. А.Д.

САВјЕТоВАЛиШТЕ ЗА одВикАВАЊЕ од ПУШЕЊА

Бесплатан третман

Институт за јавно здравље ће у четвртак, 3. маја, у вечерњим сатима почети запрашивање комараца у Градској општини Голубовци. Замагљивање кома-раца у близини стајаћих вода почеће у насељима Бистрице, Курило, Бијело Поље, Берис-лавци, Горичани, Голубовци и приобални дио у насељима Врањина и Понари.

–Обавјештавамо власнике пчелињих друштава да пре-дузму мјере заштите односно обезбиједе пчелиња друштва. У случају неповољних вре-менских услова запрашивање комараца ће бити одложено –саопштили су из управе ГО Голубовци. А.Д.

Селитепчеле

Представници АДП Зид по-дијелили су мјештанима Малог брда и Дајбаба флајере са ин-формацијама о легализацији бесправно саграђаних објеката како би се грађани што боље упознали са овим процесом. Санела Пајазитовић, из НВО Зид, каже да су грађани често у недоумици шта је објекат основног становања, шта је неопходно од документације за процес легализације, да ли старост објекта утиче на лега-лизовање, којим зонама припа-

дају насеља.–Грађани су такође, у недоу-

мици како легализовати објекат ако је направљен на државном земљишту, а потом и како отку-пити земљиште, како грађани који примају социјалну помоћ од државе могу да уђу у овај процес ако немају новца чак ни за елаборат, а камоли за лега-лизацију објекта и земљишта – саопштила је Пајазитовић.

Она додаје да ће током маја обићи Какарицку гору и Парк шуму Загорич. Н.С.

ПрЕдСТАВНици АдП Зид оБиШЛи мјЕШТАНЕ мАЛог БрдА и дАјБАБА

Информишу о легализацији

‣хитне службеПозив у хитним ситуацијама 112Полиција 122Ватрогасци 123Хитна помоћ 124

‣службе информација о телефонским бројевимаУниверзална служба за информације 1180Претплатници Телекома 1181Претплатници Теленора 1188Претплатници м:тела 1600

‣оператори електронских комуникацијацрногорски Телеком 1500Теленор 1188м:тел 1600м кабл 18000Telemach (020)446­666Тотал ТВ (020)446­666

‣Дежурне службеЕлектродистрибуција 633­979Водовод 440­388Агенција за становање 623­493 067/266­663Чистоћа 625­349Погребно 662­480

‣поЗовитеТачно вријеме 125Телеграми 126СоС број за жртве трафикинга 116­666дом наде ­ ванбрачне мајке 646­090 069­077­023Пријава корупције 020­245­666Сигурна женска кућа 069­013­321јУ какарицка гора 611­847и СоС инфо о третмануболести зависности

0800­82­000

СоС­за жене и дјецу жртве насиља 232­253СоС­за жртве насиља у породици 080­111­111Временска прогноза 044­600­200 царинска отвор. линија 080­081­333центар за зашт. потрош. 244­170Управа за антикорупцијску иницијативу 234­396 рдццг­квар на репетиторима 408­021

‣апотекекрушевац (дежурна) 241­441Апотека м.С. (нон­стоп) 225­444рибница 627­739Сахат­кула 620­273"радовић" 238­633"Лијек" 633­767"Бона фидес" 264­497"Подгорица" 230­798"медеонфарм" 248­922"SANATHEA" 248­677Свети Лука 272­303

‣болницеклинички центар 412­412дјечја 412­412домоВи ЗдрАВЉА Call центар 19816

‣ветеринарске станице"монтвет" 625­713јавна вет. станица 645­300"Анимавет" 641­651

‣такси службе„Наш такси" 19709"Ало такси" 19700"Хит такси" 19705"Бум такси" 19703"Лукс" 19706„ред такси” 19714„Екслузив” 19721„Сити такси” 19711

‣инспекцијеУправа за инспекцијске послове 234­421комунална инспекција 067­245­799комунална полиција 067­ 002 ­005

‣хотели"костас" 610­000"Холидеј" 611­411"Подгорица" 402­500"Амбасадор" 272­233"Европа" 623­444"Ловћен" 669­201"Амбијент" 235­535”Хотел м” 670­111

‣реДакције 481­529 481­520

радио "д" 481­560радио "д плус" 481­570маркетинг "дана" 481­555

020

сриједа, 2. мај 2018.РегиониIV страна

ДАН у Херцег Новом

Локална управа прихватила је иницијативу мјештана и МЗ Бије-ла која се тиче санације пута кроз насеље Жагер.

Kако су саопштили из Службе за информисање, ријеч је о бетон-ском коловозу дужине 200 мета-ра, на којем су видљива оштећења

готово читавом дужином. На ви-ше мјеста ове саобраћајнице ви-дљива су улегнућа, а понегдје је бетон и сасвим пропао.

Непостојање атмосферских одвода додатно је допринијело подлокавању пута, а како истичу, због великог успона, саобраћање овом дионицом је готово немо-гуће. У циљу подршке напорима мјештана да се саобраћајница до-воде у ред, Бијелу су обишле Да-

нијела Ђуровић, потредсједни-ца општине и Весна Самарџић, секретарка за локалну управу. Оне су приликом разговарале са Војом Илићем, предсједником МЗ Бијела и Веском Булајићем, чланом Савјета МЗ.

Обећале су да ће Општина

обезбиједити средства за асфал-тирање пута. У току је и при-према за бетонирање одводних канала и постављање решетки за одвод атмосферских вода.

Мјештани за овај посао и сами прикупљају средства, како би се лакше обезбиједило комплетно улагање.

Осим припремних радова на путу, ради се и на постављању јавне расвјете. К.М.

Проблеми с колектором, фабриком за пречишћавање отпадних вода, недостајућом расвјетом и регулисањем ушћа Немиле с којима се сусреће МЗ Мељине, како је објаснио пред-сједник МЗ Милан Берић, рје-шавају се у ходу и у контакту с локалном управом.

Берић истиче да не дозвољава да поменути проблеми потисну досадашње успјехе, а највећим успјехом по развој мјесне зајед-нице сматра добру сарадњу са инвеститорима, која је недавно крунисана реконструкцијом моста и санацијом корита Не-мила.

Навео је и да постоји договор о коришћењу везова у будућој марини Лазуре.

-Отварањем тунела и пјешач-ке зоне повезани су Мељине и Зеленика. Настојаћемо да ту зо-ну у потпуности валоризујемо,

да буде историјско–туристичка атракција и да напокон туристи угледају знаменитости Мељина.

Реконструкцијом моста омо-гућена је саобраћајна комуни-кација Улице Браће Педишић са магистралом, казао је Берић.

Он је објаснио да су предста-ваници МЗ Мељине разговарали с власницима хотела,,Лазуре‘‘ и,,АЦД‘‘, који су изразили до-бру вољу да се укључе у рад мјесне заједнице и да искуством у области туризма допринесу развоју Мељина.

-,,Лазуре”, као друштвено одговорна компанија, наставља да помаже. Ова компанија ће обезбиједити мјештанима од-говарајући број везова за бро-диће у будућој марини. Рибар-ско друштво ће с власницима будуће марине поново одржати састанак. Доћи ће с конкретним предлозима, а ми ћемо као по-

средник пратити како ће једна и друга страна испунити своје обавезе. Ријеч је о рибарским чамцима, који су користили везове на старом мулу у Мељи-нама, подсјетио је Берић.

Он сматра да ће инвеститор, као што је обећао, отворити хотел и марину ове туристичке сезоне.

Да би Мељине својом инфра-структуром ухватиле корак с ту-ристичким развојем, неопходна су улагања у санацију потока Немила, у уређење насеља, из-градњу јавне расвјете од круж-ног тока до,,Ториона‘‘, као и рјешавање питања колектора и постројења за пречишћавање отпадних вода.

-Велики проблем је колек-тор. Грађани се жале и на по-стројење за пречишћавање от-падних вода. Настојимо да то питање што прије ријешимо с

надлежнима. Мјесна заједница је мјештанима обећала да неће-мо дочекати почетак сезоне с проблемима од прошлог љета, казао је Берић.

Истакао је да су добили обећање да ће ове године бити изграђена расвјета од кружног тока ка,,Ториону‘‘ и у наставку кроз Поде, што је један од при-оритетних задатака локалне са-моуправе.

-Локалне власти су већ крену-ле у регулисање потока Немила. Суштина је да су септичке јаме које су се изливале у поток са-ниране изградњом секундарне канализационе мреже. Оче-кујем да ће Општина и инвес-титор марине Лазуре ускоро наћи рјешење, како би санирали и ушће ријеке Немиле у море, истакао је Берић. К.М.

ПРеДСТАВниЦи оПШТине оБиШЛи МЗ БиЈеЛА

Гдје има воље, има и начина

■ отварањем тунела и пјешачке зоне повезани су Мељине и Зелени-ка. настојаћемо да ту зону у потпуности валоризујемо, да буде исто-ријско–туристичка атракција и да напокон туристи угледају знамени-тости Мељина, казао је предсједник МЗ Милан Берић

Пут у насељу Жагер

-Ми смо већ покренули пројекат који ће лицима с инвалидитетом омогућити прилазак до мора. Разгова-рали смо с представницима Морског добра, који ће нам уступити монтажни објекат који олакшава приступ мо-ру. на нама је да урадимо пројекат до обале, а природ-не пјешчане плаже су наша предност, истиче Берић.

Приступ мору за ОСИ

У посљедња три мјесеца борбе против штетника,,цр-вени сурлаш‘‘ на подручју Херцег Новог уклоњене су 43 палме.

Према ријечима Вање Спаић, шефа сектора зеле-нило при Комунално- стам-беном, највећа експанзија палминог,,сурлаша‘‘ била је у августу и септембру прошле године, када је и обављен највећи број дендрохирур-гија. Палмин,,сурлаш‘‘, као је објаснила, тренутно ми-рује што не значи да га нема.

-На палмама које смо сада посјекли прво смо урадили дендрохирургије протекле јесени када је напад,,сур-лаша‘‘ био најизраженији, како бисмо видјели да ли ће се омладити, али и да скра-тимо тај заразни потенцијал. Практично смо давали шансу палмама. Било је случајева да се оне регенеришу, пре-живе неколико мјесеци и да поново буду нападнуте. То су већином палме које смо сјекли од почетка године, казала је Спаићева.

И даље се раде третмани хемијским препаратима, а како објашњава Спаићева, један је урађен зимус и сада

слиједи други.-Током априла наше еки-

пе су ангажоване на кошењу зеленила на подручју читаве општине, а чим завршимо тај посао интензивираће-мо и третирање. Радимо по препорукама Фитосанитарне инспекције с истим препа-ратима у којима се мијењају активне материје, да се не би стварала резистентност, објаснила је Спаићева.

На захтјев Министартсва пољопривреде, одредили су локацију на којој ће радити „ињектирање“, односно ен-дотерапију.

-Препоручили смо парк „Бока“, јер је ту највише палми на једној површини.

Када ће се радити тај посту-пак, немамо информацију, нагласила је Спаићева.

Посебним Акционим пла-ном, који је донијело Ми-нистарство пољопривреде и руралног развоја у фебруару ове године, за спровођење фитосанитарних мјера у циљу сузбијања палминог,,-сурлаша‘‘ с планом ревита-лизације и санације штете настале његовим дјеловањем опредијељено је 275. 000 еу-ра. За општину Херцег Нови, како је наведено у документу, издвојено је 40. 080 еура, од чега је 10. 080 еура предвиђе-но за ињектирање/ендотера-пију, а 30.000 за набавку но-вог биља. К. М.

Уклањање заражене палме

У сусрет туристичкој сезони, локална управа Херцег Новог расписала је велики број конкур-са за сезонску радну снагу.

Туристичка организација је 20.априла расписала оглас који ће затворити 5.маја, а тражи 17 радника на одређено вријеме. Ка-ко је наведено у огласима, ЛТО тражи 4 промотера, 11 сарадни-ка/информатора и 2 анкетара/ке.

Услови су, углавном, иден-тични: економски техничар (IV ССС), туристички и угости-тељски техничар (IV ССС) или матурант гимназије (IV ССС), без обзира на радно искуство. Од посебних знања и вјештина неопходно је познавање рада на рачунару, енглески језик– виши или конверзацијски ниво, по-знавање другог страног језика (средњи ниво) и организационе и комуникационе способности.

У Спортском центру д.о.о. расписали су, 27. априла, оглас за неопходну радну снагу на одређено вријеме, која ће бити распоређена у хотелу,,Play‘‘. Тај хотел од ове године поново послује у склопу центра, под новим називом. Пријаве се могу послати до 12. маја, докад је кон-курс отворен.

У Спортском центру траже 12 радника: 3 рецепционера (неоп-ходна година искуства, посебна

знања и вјештине: руски језик – виши или конверзацијски ниво, енглески – виши или конверза-цијски ниво), 2 помоћна кувара (година искуства), главни кувар (3 године искуства), калкулант-киња (3 године искуства, без назначених потребних знања и вјештина), менаџер хотела, (3 године искуства, посебна знања и вјештине: руски језик– виши или конверзацијски ниво, ен-глески језик – виши или кон-верзацијски ниво), 2 собарице, 2 конобара/це (година искуства, посебна знања и вјештине: руски језик– виши или конверзацијски ниво, енглески језик– виши или конверзацијски ниво).

Кабинет предсједника Општи-не је 24. априла огласио потребу за 10 инспектора локалних јав-них прихода, на одређено врије-ме током љетње сезоне, у трајању од 4 мјесеца. Од посебних услова неопходни су: ВСС – ниво VII-I, ниво квалификације образовања 240 ЦСПК, Економски или Прав-ни факултет, година радног иску-ства и положен стручни испит за рад у државним органима. Поред ових, кандидати морају да ис-пуњавају опште услове утврђене чланом 32. Закона о државним службеницима и намјештеници-ма. Оглас је отворен до 9. маја.

К.М.

У СУСРеТ ТУРиСТиЧКоЈ СеЗониЛоКАЛнА УПРАВА РАСПиСАЛА КонКУРСе

Траже 39 радника

Према подацима Туристич-ке организације Херцег Нови, тренутно у граду борави 3.918 регистрованих гостију што је за 32 одсто више у односу на исти период прошле године. У хоте-лима је смјештено 2.508 гостију, 1.410 у домаћинствима, док у ауто-камповима и хостелима још

нема туриста.-Највећи број пријављених

гостију су странци, којих је чак 3.441 од чега је 2.042 у хотели-ма, а 1.049 туриста смјештено је у домаћинствима. Када је ријеч о домаћим гостима, од 477 пријављених само један гост није у хотелу. К.М.

ПРеМА ПоДАЦиМА ТУРиСТиЧКе оРгАниЗАЦиЈе

У граду борави 3.918 гостију

Педесет година,,Празника мимозе‘‘ и 50 година сјајне каријере Здравка Чолића, јед-ног од највећих пјевача бивше Југославије, могло би, уколико локална управа успије обезбиједити средства, „синхронизовано упливати“ у Херцег Нови у фебруару на-редне године.

Општина Херцег Нови, ЛТО и ЈУК,,Хер-цег Фест‘‘, како су нам саопштили, пот-рудиће се да нађу спонзоре како би Чолу довели на јубиларни,,Празник мимозе‘‘. На ову идеју се дошло због чињенице да је Чо-лић први јавни наступ имао на такмичењу пјевача аматера 29. новембра 1967. године у Баошићима, гдје је пјевајући пјесму,,Битлса‘‘ освајио награду публике.

Гордана Поробић Крцуновић, директор-ка ЈУК,,Херцег феста‘‘, каже да је ријеч о идеји за коју је изразила наду да може бити реализована.

-Имамо оквиран концепт програма, али још није све дефинитивно и преговори с из-вођачима и гостима су у току. Програм ће бити измијењен у дијелу,,Отворених ули-ца”. Остаје традиционална Фешта од рибе и вина на ривијери, али ће,,Отворене ули-це” организовати представници Норвешке, Њемачке, Мађарске или Словеније, што је начин да доведемо и привучемо туристе и рекламирамо љетњу сезону. Осим тога, у плану је међународна смотра мажоретки, као и ретроспективна модна ревија старих маски од почетка празника до данас. У току је и израда монографије фестивала, објаснила је Поробић Крцуновић. К.М.

У ТоКУ ПРиПРеМе ЗА ЈУБиЛАРни „ПРАЗниК МиМоЗе”

Чола, можда, споји јубилеје

Асфалтираће пут кроз Жагер

У МЗ МеЉине ЗАДоВоЉни САРАДЊоМ С ЛоКАЛноМ УПРАВоМ и инВеСТиТоРиМА

Посјечене 43 палмеЗА ПоСЛеДЊА ТРи МЈеСеЦА

Тунел Лаловина, завршен пројекат Уређен плато у Зеленици

сриједа, 2. мај 2018. Региони страна V

БАР- Носилац листе „Социјалдемо-крате - Мићо Орландић - Досљедно за нова радна мјеста и развој Бара” Мићо Орландић поручио је, у саопштењу за јавност, да је барској мултиконфесио-налној и грађанској општини неопхо-дан искорак ка европском квалитету живота.

-То могу омогућити стабилни и дос-љедни људи доказани у својим про-фесијама и послу. Убрзани економски развој, као кључни програмски прио-ритет Социјалдемократа, у првом ре-ду подразумијева равномјерни развој наше општине. Сви наши суграђани, без обзира на то да ли живе у Чању или Остросу, Мркојевићима или Цр-мници, Сутомору или Шестанима, Старом Бару или Тополици, Пољу, Бје-лишима или Шушњу, морају да имају

једнаке или сличне услове за живот и рад. Централна тачка нашег изборног програма јесте отварање нових радних мјеста и развој наше општине, што ће-мо реализовати оснивањем Агенције за економски развој општине Бар, посредством које ћемо, током идућег четворогодишњег мандата, уложити преко пет милиона еура, што ће нам обезбиједити не само ново запошља-вање, него и очување постојећих рад-них мјеста - тврди Орландић.

Наводи и да ће се Социјалдемократе залагати да цијена легализације свих објеката до 200 м2 не смије бити већа од 15 еура по квадратном метру, а за све објекте преко 200 м2 цијена не смије бити већа од 25 еура по метру квадратном, без обзира на то у којој се зони објекат налази. Д.С.

Т ИВАТ -Мјештани Кртола на збору грађана једногла-

сно су подржали захтјеве да се асфалтирају обје коловозне тра-ке пута од кружног тока до Ра-довића који је, како су истакли, већ девет година разрован због радова на изградњи водовода и канализације, а тренутно је у ка-тастрофалном стању. Мјештани су упутили бројне критике на ра-чун Општине која је, како су ис-такли, на своју срамоту дозволи-ла да због радова на постављању цјевовода мјесецима буду у об-лацима прашине, због чега су туристи бјежали, а локално ста-новништво претрпјело огромну штету, јер живе од туризма. Ску-пу, коме се одазвао велики број Кртољана, присуствовали су и предсједница општине Снежа-на Матијевић, замјеник дирек-тора Дирекције за инвестиције Богдан Чучковић, директор ти-ватског Водовода и канализације Ален Кривокапић, координа-тор општине за мјесне заједни-це Елвис Мустајбашић, као и представник компаније,,Лушти-ца девелопмент‘‘.

Прихваћен је предлог Сне-жане Матијевић да се у најско-рије вријеме одржи састанак представника Општине и МЗ с представницима извођача радо-ва на водоводној мрежи, фирма-ма,,Ерланг‘‘ и,,Јединство‘‘, као и са,,Луштицом девелопмент‘‘ како би се договорио начин финансирања асфалтирања и одредио рок завршетка тог пос-ла. Договорено је и више саста-нака представника МЗ Кртоли с Општином у вези рјешавања

питања изградње нове зграде основне школе и проблема с уз-упрацијом Мула Баздањ.

-Ваши захтјеви су оправда-ни, а проблеми велики. Пут је заиста у катастрофалном стању, сезона почиње не смијемо до-чекати госте с оваквим путем. Не бјежимо од одговорности, Општина је спремна да учини све да се пут асфалтира, међу-тим, то не можемо сами финан-сирати, јер тај посао није ушао у овогодишњи буџет. Надам се да ћемо са компанијом,,Луштица девелопмент‘‘ наћи рјешење- рекла је Матијевићева.

Замјеник директора Дирек-ције за инвестиције Богдан Чуч-ковић нагласио је да је тражено асфалтирање обје коловозне траке пута од Новог насеља до скретања за Крашиће, од Рогача до Ђурашевића обале и од Со-лила до кружног тока у дужини 5,2 километра. Према предра-

чуну који су добили од фирме „Царинвест“, то би коштало преко 690.000 еура, а Општи-на та средства нема, јер нијесу предвиђена буџетом.

-То су двије фазе – једна је траса новог цјевовода коју по-ставља ,,Јединство‘‘ из Севојна, а друга је замјена транзитног цјевовода од Солила до круж-ног тока чији је извођач,,Ер-ланг‘‘.,,Јединство‘‘ ће свој посао сигурно завршити до 1.јуна, али не можемо тражити асфалтирање тог дијела пута мимо пројекта, јер је инвеститор КWФ банка. За разлику од тог дијела, Општина може тражити асфалтирање од,,Ерланга‘‘ на основу накнадних радова, јер је она инвеститор тих радова- ре-као је Чучковић.

Директор Водовода и канали-зације Ален Кривокапић казао је да је ,,Јединство‘‘ због бржег из-вођења радова одлучило да дио

пута прекопава минирањем, а не тзв. тренчером или пикамером и да је извођач дужан да о свом трошку доведе пут у претходно стање.

-Минирање није било пред-виђено пројектом. Имали су опције да то раде на други на-чин, тренчер им се покварио, па су се одлучили да због брзи-не прибјегну минирању. Ту је све јасно- истакао је Кривока-пић, додајући да ће ово преду-зеће завршити спајање цјево-вода до 15.маја, а све послове до 1.јуна.

Предсједник Савјета МЗ Кр-толи Иван Старчевић рекао је да мјештани Кртола годинама немају пут, а сада гутају пра-шину и ломе аутомобиле док им гости бјеже због радова на путу.

-Помислите како је људима који овдје живе. Не смију от-ворити прозоре. МЗ је увијек имала конструктиван однос, одржавала састанке и излазила у сусрет Општини, али сарадња подразумијева двосмјеран од-нос. Ово је превршило сва-ку мјеру- рекао је Старчевић, подсјећајући да су 13.априла Општини Тиват послали допис са захтјевом да се асфалтирају

обје коловозне траке пута и по-праве тротоари према Радовићи-ма и да МЗ ни милиметар неће одступити од својих захтјева. Старчевић је рекао да имају пи-сану сагласност компаније,,Ка-тари Диар‘‘ за своје захтјеве, као и разумијевање,,Луштице девелопмент‘‘. Он је истакао да је изградња транзитног цјевово-да од кружног тока до Солила прије шест година Општину коштала 550.000 еура, а сана-ција 62 пуцања цијеви додатних 300.000 еура.

-Уколико радови које изво-ди,,Ерланг‘‘ буду неквалитет-ни и цијеви почну искакати из пута, будите сигурни да ће МЗ поднијети кривичне пријаве за корупцију против Општине као инвеститора, извођача и надзор-ног органа- рекао је Старчевић.

-Хоћемо ли довијека би-ти грађани другог реда? Ако Општина нема пара да плати асфалтирање пута, онда ћемо затворити пут за саобраћање свима сем мјештанима и тако ријешити ствар. Завршићемо ово питање на наш начин, то је мишљење већине мјештана- ре-као је Пеђа Клакор.

Васко Момчиловић је нагла-сио да мјештане не интересује колико кошта асфалтирање пу-та, замјеривши локалној управи да по овом питању не заступа јавни интерес.

-Ту суму је требало да пред-видите буџетом. Нијесте ост-варили јавни интерес да има-мо проходан пут. Никога овдје не интересује што говорите да најбогатија општина нема пара за асфалтирање пута. То је ваша срамота- поручио је Момчило-вић, истичући да ће пут и након поправке поново прекопавати због канализације.

-Треба послати јасан сигнал и Општини и извођачу, и орга-низовати заједнички састанак. За зборовима више нема потре-бе. Општина је показала да има вољу и мора се заштити интерес не само нас већ и становника читавог луштичког полуостр-ва. За разлику од претходника, Снежана Матијевић је показала добру вољу тиме што се увијек одазове нашем позиву- рекао је Саво Клакор.

Мјештани су на скупу по-ручили да је 690.000 еура за-немарљиво у поређењу са 5,6 милиона еура опроста дуга за комуналије,,Порто Монтене-гру‘‘. На скупу се разговорало и о бројним комуналним про-блемима у Кртолима, ограђи-вању пута МР 1 за мјештане Ђурашевића, вишегодишњим оштећењима пута од стране фирми које из мајдана у Крто-лима извозе камен, изградњи крова школе, као и новог школ-ског објекта. Ж.К.

МЈеШТАни КРТоЛА нА ЗБоРУ гРАЂАнА УПУТиЛи оШТРе КРиТиКе нА РАЧУн ВЛАСТи У ТиВТУ

■ Уколико радови које изводи „ерланг‘‘ буду неквалитетни и цијеви почну искакати из пута, будите сигурни да ће МЗ поднијети кривичне пријаве за корупцију против општине као инвеститора, извођача и надзорног органа - рекао је иван Старчевић

Снежана Матијевић је реаговала на бурне критике, рекавши да ни друге МЗ нијесу за-довољне стањем, да је проблема много, те да је и сама била незадовољна инвестиционим пројектима.

-Јавно сам рекла да су инвестиције биле равне нули. Зато сам формирала нови тим, по-ставила нове људе. Пројекти у Тивту су били реализовани без грађевинског инжењера. За-то сам ангажовала фирму која прати инвести-

ције. Кренули смо с мртве тачке. Помака има и половином маја упознаћу јавност с детаљима на конференцији за новинаре. Тешко ми је да слушам овакве ваше критике, Тиват се гради и развија, ви сте ипак валоризовали своју имо-вину. Треба ипак да будете задовољни, а не да ширите оволико негативне енергије. најдаље до уторка ћемо одржати састанак с извођачима и „Луштицом девелопмент’’ како бисмо рије-шили проблем пута- рекла је Матијевићева.

Чучковић је рекао да завршетак пута прве фазе МР 1 недо-пустиво касни збг неозбиљности извођача фирме „Тошковић“.

-Због тога смо урадили анекс уговора, не бјежимо од на-плаћивања пенала, али радови су при крају, морамо да се из-боримо с извођачем да оконча послове који је требало да буду завршени у новембру - рекао је Чучковић, истичући да ће убрзо бити расписан тендер за другу фазу пута МР1 и да ће се прије тога с пројектантом договорити око планирања приступних пу-тева кроз тај дио општине који су изостављени у пројекту.

Матијевић тврди да су кренули с мртве тачке

,,Тошковић‘‘ недопустиво касни

Раскопан пут у Кртолима

Матијевић на збору грађана

Са збора грађана

Опраштају милионе, а немају за асфалтирање пута

ноСиЛАЦ ЛиСТе БАРСКиХ СоЦиЈАЛДеМоКРАТАМиЋо оРЛАнДиЋ нАЈАВио

Пет милиона занова радна мјеста

ПЉЕВЉА- Вишеде-ценијским немаром како државне, тако и локалне власти, Пљевља су поста-ла само још једна у низу општина на сјеверу које су препуштене нерадницима из године и годину пропа-дале- како економски, тако и социјално, поручиле су демократе у саопштењу за јавност.

Они истичу да Пљевља-ци бољи живот могу имати и у Пљевљима, само када би на челу Општине били стручни, образовани, по-штени, марљиви, посвеће-ни људи, који желе да свој рад ставе у службу грађан-ки и грађана и напретка са-ме општине.

-Зато ће Демократе, када

28. маја преузму власт у Пљевљима, одмах отпоче-ти с реализовањем проје-ката којима ће се рјешава-ти један по један проблем ове општине. Један од дијелова града који вапи за реконструкцијом јес-те градска пијаца, која је нефункционална, оронула и као таква није приступачна грађанима, нити тржишно интересантна трговцима. Недостатак паркинга, мо-дерних тезги, поплочаних простора, али и велике градске тржнице која би могла да буде резултат јав-но - приватног партнерства, овај простор који је некада био масовно посјећен, сада чини заборављеним. Град је остао без пијаце на пристој-

ном нивоу, јер у постојећу, деценијама није уложено ни цента, нити је ико имао визију њеног развоја. У складу са ДУП-ом, даћемо рјешење за изградњу пија-це, на мјесту и локацији гдје је предвиђена. Наткривени објекат, за продавце, омо-гућиће лакше функциони-

сање у зимском периоду. У једном дијелу биће локали затвореног типа, као и скла-дишта односно магацински простори. Осим тога, биће обезбијеђен паркинг, који ће служити искључиво за потребе купаца на пијаци., поручују Демократе.

Б.Је.

ДеМоКРАТе нАЈАВЉУЈУ инФРАСТРУКТУРне ПРоЈеКТе

Пљевља ће добити модерну пијацу

Компјутерска анимација будуће пијаце

сриједа, 2. мај 2018.РегиониVI страна

БИЈЕЛО ПОЉЕ - Вели-ки број радника и грађана на подручју општине живи на ивици егзистенције, а у зони сиромаштва је више од 60 од-сто становништва. Првомајски празници се помињу само у причама и присјећањима на дане када су дочекивани с ве-ликим одушевљењем и еланом за нове радне побједе.

-Нема радника, па нема ни разлога за славље. Приватиза-ције су на сјеверу државе, осим ријетких изузетака, оставиле крајње негативне ефекте, због чега је велики број радника ос-тао без посла и радну каријеру завршио на бироу рада. Ап-сурдно је да се радницима на сјеверу исплаћује 1.926 еура, за разлику од њихових колега у централном и јужном дије-лу, којима је исплаћено и по 30.000 еура - казао је Богдан Крговић, некадашњи радник фабрике ,,Прва петољетка‘‘ и дугогодишњи синдикалац.

Истиче да је 1. мај некад био дан који је радничка класа јед-ва чекала, а данас представља само још један одраз суморне свакодневице.

-Скоро да нико и не про-славља 1. мај, иако се још увијек уводе нерадни дани како би оно мало радника у фабри-кама, а највише оних у држав-ној администрацији светкова-ло и састављало нерадне дане. Нема мјеста слављу за бивше и садашње раднике, јер су прак-тично доведени до просјачког штапа. Крајње је вријеме да држава и надлежне институ-ције допринесу да се коначно крене с реалном производњом и да радници од свог рада обезбјеђују зараде за норма-лан живот. Тек тада би могли да се, као некада, радују прво-мајским празницима. Тешко да неко с празним стомаком и с гладним члановима породице има разлога да било шта слави- истиче Крговић. М.Н.

СУМоРне ПРВоМАЈСКе СЛиКе иЗ БиЈеЛог ПоЉА

Немају разлога за славље

Збор некадашњих радника ,,Вунка‘‘

КОТОР- Младо стабло дуба (храста), са тек озелењелим лишћем, окићено разнобојним

тракицама од креп-папира (у прошлос-ти су то биле крпене траке), корома-нима (ђеврецима), флашицама вина и млијека, Пераштани су јуче поставили на пјаци испред жупне цркве Светог Ни-коле, чиме су симболично поздравили прољеће, наступајући нови живот-ни - годишњи циклус. Окићено дрво симболизује жеље мјештана за срећ-ном и берићетном годином и обичај је да га из оближњег шумарка убере најмлађи младожења од почетка го-дине. Међутим, како су оба младића који су недавно склопили брак у Пе-расту тренутно на бродовима, мла-до стабло су заједничким снагама убрали Пераштани који су стално у мјесту. Младицу су окитиле дјевој-чице и младе невјесте, док су му-зички штимунг осмислили чланови вокално-инструменталног ансамбла „Шкурибанда”. Присутне је у име организатора - Друштва пријатеља града Пераста, мјесне заједнице и Међународног фестивала клапа Пераст, поздравила Марина Бра-

иновић, која је подсјетила како се ова свечаност славила од давнина.

Познато је да је Перашка морнари-ца активно учествовала у организо-вању овог обичаја са својим војводом, барјактаром и часницима.

Након постављања стабла на трг, окупљени народ је, предвођен тамбу-рашима и уз пригодне пјесме, направио ђир главном улицом Пераста, а затим су сви заједно угошћени код Андра Ра-дуловића, домаћина феште у ресторану

„Ђардин”. Он је окупљене почастио бијелом кафом и короманима. Риту-ална радња указује на паганску кон-цепцију слављења новог циклуса рађања у природи.

Овај обичај је постојао у многим мјестима на источној обали Јадрана, укључујући и остала бокешка при-морска мјеста, али до данас се одр-жао само у Перасту. Обичај, који је био забрањен за вријеме владавине комуниста, обновили су ентузијасти Друштва пријатеља Пераста.

Мађ ће красити перашки трг до 14. маја, када ће бити уклоњен, ка-ко би уступио мјесто новој фешти - прослави завјетног дана Пераста, 15. маја, када се одржава и обичај ,,Гађање кокота‘‘.

М.Д.П.

ПеРАШТАни ЊегУЈУ ТРАДиЦиЈУ КиЋеЊА МАЂА ЗА ПРВи МАЈ

Младожење на броду, мјештани убрали стабло

након пјешачке туре од Доњег и горњег Столива, стабло мађа на брду Печко-вица окитили су и мјештани Столива и њихови пријатељи и гости, у организацији нУ «Камелија». Учесници туре имали су прилику да уживају у дивним стазама брда Врмац, са погледом на которски и тиватски залив, те да првомајски уранак завр-ше роштиљадом у Столиву. Другу пјешачку туру на Врмац организовао је и Клуб здравља «Бока».

И Столивљани чувају традицију

Младица на тргу испред Цркве Св. николе

С музиком кроз Пераст

Дјевојчице ките мађ

ХЕРЦЕГ НОВИ- Тради-ционална првомајски уранак окупио је јуче на Подима код Херцег Новог житеље неколико насеља новске општине и њихо-ве госте. Органинизатор мани-фестације је Мјесна заједница Поди под покровитељством СО Херцег Нови с бројним спонзо-рима,

Ни криза, ни нови друштвени односи у којима да готово и не-ма радничке класе нијесу поква-рили првомајске свечаности у Херцег Новом. У обиљежавање Празника рада прво су кренули чланови Мјесне музике из Ђе-новића. У раним сатима про-шли су дуж ривијере. Затим се забава пренијела на излетиште Чиповина на Подима. Код цркве Светог Сергеја и Вакха ро-штиљало се, дружило, пјевало... За првомајски штимунг били су задужени чланови КУД-а „Ига-ло‘‘ и Мјесна музика Ђеновићи.

-Све ово што данас гледамо није ни близу онога како је не-кад било. Некад су овдје са свих страна долазили млади не само из Херцег Новог већ и са стране из Требиња, с Грахова, из Рисна, Тивта, Никшића... Стизали су млади и стари да се одморе и проведу. Данас нема одмора.

Приватизована предузећа. Сви раде, брига их за Први мај, а ови млади не умију ни да се боре за своја права. Унапријед се пре-дају- каже Биљана Јачеглав, секретарица мјесне заједнице која је дуже од деценије и по домаћин првомајског уранка.

Спортисти су били најљепши декор и овогодишњег првомајс-ког уранка, а њих су посјетили потпресједници општине Да-нијела Ђуровић и Милош

Коњевић са сарадницима. По-лазници школе фудбала „Ман-да“ са својим гостима из Подго-рице играли су више утакмица с вршњацима из екипа „Орјен“ и „Подгорица“. Познати спорт-ски радник Саша Кулиновић организовао је другу Радничку траил лигу. На стази дужине пет километара на реалцији Поди –Чиповина учестовало је 12 такмичара. У мушкој конку-ренцији најбржи су били: Горан

Балшић, Драгиша Вучковић и Крсто Радовић. Међу дама-ма најбрже су биле Снежана Ротковић, Марија Бошњак и Јована Јованов. Одржана су и надметања у бацању камена с рамена. Камен тежак осам ки-лограма најдаље су бацили Кр-сто Радовић, Драгиша Вучковић и Славко Јандрић. Одржано је и такмичење у скоку у даљ. Већ трећу сезону у скоку удаљ најбољи је Крсто Радовић, дру-ги је Вучковић, а трећи Јандрић На крају је одржано финале тур-нира у малом фудбалу гдје је екипа ,,Каффе Парк‘‘ из Игала побиједила „Мељине‘‘ са 2:0.

-Дошли смо да се дружимо и да за тренутак заборавимо свакодневне бриге и проблеме. Да покажемо младима да живот није само посао и профит- казао нам је, у име организатора, Јо-вица Мисинезовић.

Сваког првог маја на Чипови-ни су и браћа Божидар и Бран-ко Мрваљевић из Ђеновића.

-Изашли смо у природу, при-премили роштиљ и дружили се уз добру капљицу и одличну забаву - поручили су Мрваље-вићи. З. Ш.

ПРВоМАЈСКи УРАнАК нА ПоДиМА КоД ХеРЦег ноВог

Спортска надметања и одлична забава

Радовић побиједио у скоку удаљ

НИКШИЋ- Бројни мјешта-ни Жупе никшићке приредили су свечани дочек члановима Културно-умјетничког друшт-ва „Жупа“ које је побједник Међународног фестивала „Мали златни опанак“ у Ваљеву. Жупски фолклораши били су убједиљиво најбољи у јакој конкуренцији бројних друштава које традиционално

окупља фестивал, а уз освоје-но прво мјесто за најбољи играчки пар проглашени су чланови КУД-а Радован Ма-тијашевић и Анита Пери-шић.

-На најбољи могући на-чин сте промовисали Жупу на фестивалу гдје није лако освојити прво мјесто. Ви сте свима нама показали да слож-ним, тимским радом можемо

остваривати побједе, рекао је на свечаности предсјед-ник Савјета мјесне заједнице Жупа Драгољуб Радуловић, уручивши КУД-у новчану на-граду коју је донирао Бобан Костић.

Директорица КУД-а Слав-ка Лончар захвалила је свој дјеци, члановима друштва који су, како је рекла, по-

следњих шест година дио њеног живота. Захвалност је изразила и кореографу Ра-дулу Петрушићу на струч-ном и професионалном раду. Побједа у Ваљеву, нагласила је Лончарова, за све њих је прави „мелем на рану“ алу-дирајући на недавне проблеме везане за недостатак простора за пробе фолклора.

Б.Б.

У ЖУПи ПРиРеДиЛи СВеЧАни ДоЧеК ЗА СВоЈе КУЛТУРно-УМЈеТниЧКо ДРУШТВо

Донијели злато из Ваљева

КУД ,,Жупа‘‘

сриједа, 2. мај 2018. Региони страна VII

ЖАБЉАК- Црна Гора је земља изузетних туристич-ких атракција у коју гости

долазе драге воље и радо се у њу враћају, саопштиле су Демократе. Како истичу, за-

слуге за то свакако припадају и Жабљаку, који има шта да понуди туристима, али то, нажалост, није у пуној мјери искоришћено.

–Будући да функционисање Демократа карактерише рад по принципу проблем-рје-шење, понудићемо грађанима Жабљака програм с конкрет-ним идејама и пројектима, како бисмо значајно уна-приједили туристичку пону-ду општине Жабљак-наводе Демократе, посебно истичући проблем неразвијености сао-браћајне инфраструктуре, који се мора ријешити како би се искористили велики турис-тички потенцијали.

–Саобраћајна инфраструк-тура на Жабљаку мора бити обновљена и осавремењена. Аутобуска станица је, најбла-же речено, у лошем стању. Сходно томе, као одговорни представници нове власти, реализоваћемо пројекат ре-конструкције аутобуске ста-нице- поручиле су Демократе.

С.Т.

НИКШИЋ- Никшићки комитет Југословенске кому-нистичке партије Црне Горе (ЈКПЦГ) сједницом је обиље-жио два значајна датума из на-ше историје. Комунисти Ник-шића евоцирали су успомене на 1.мај, Међународни праз-ник рада, као и на славну по-бједу пролетера на Јаворку у бици која се одиграла прије 75

година, а која је међу значај-нима у борби за солобођење Црне Горе и Југославије. За вријеме првомајског празника 1943. године, како је истакао др Војислав Миљанић, про-летерске јединице уништиле су италијанска упоришта на Јаворку и Јасеновом Пољу.

-Том приликом је заробље-но 580 Италијана уз 670 по-гинулих и 200 заробљених четника. Током борби за-плијењено је или уништено седам тенкова, 17 камиона, четири брдска топа, 11 теш-ких и лаких бацача, 20 теш-ких и лаких митраљеза, 500 пушака и разног другог мате-ријала. У тој славној побједи

погинуло је десет пролетера, а 38 је рањено, истакао је др Миљанић.

О значају поменутих дату-ма на сједници никшићких комуниста говорио је и пред-сједник Општинског комитета Радислав Станишић.

Б.Б.

ниКШиЋКи КоМУниСТи СЈеДниЦоМ оБиЉеЖиЛи ЗнАЧАЈне ДАТУМе

Чувају сјећање на Јаворак

Са сједнице

Б УДВА- Предсједник СО Будва Ђорђије Вујо-

вић истакао је, у саопштењу достављеном медијима, да дио текстова, који се данима појављују у писаним медијима, има за циљ да дезинформише јавност и баци сјенку на вјеро-ватно најважнију одлуку коју је донио у свом мандату, а која се тиче прославе јубилеја 100 година од савезничке побједе у Великом рату.

-Сматрам да предсједник скупштине има посебну обавезу да, његујући културу сјећања, подсјети и укаже на важност прославе великих градских да-тума. Свакоме је јасно да је 8. новембар датум вриједан нашег најдубљег поштовања. Будва је, као дио Боке, управо тог дана, скинула вјековни туђински јарам са својих леђа, и стекла историјску шансу да с братским народима уђе у заједничку, два вијека сањану државу. За ме-не није било никакве дилеме, одлучио сам да оформим свој савјетодавни тим, састављен од одговорних и паметних људи, да о датуму и начину његовог обиљежавања промислимо заједно и донесемо конкретне потезе. Поражавајуће је чути наглабања о томе да ли као предсједник СО Будва, који према Статуту Општине Буд-ва представља овај дом, имам право да именујем свој савјето-давни тим који на добровољној основи обавља посао од општег интереса грађана Будве. Запра-во, ради се о једном у низу по-кушаја да се понизи дом који предводим и функција коју обављам, али и мој морални и политички интегритет, истакао

је Вујовић.Додаје да је оформио савје-

тодавно тијело у којем су се нашли угледни грађани, чла-нови из већине партија која врши власт у Будви, културни посленици, али и нестраначке личности.

-Уважени чланови одбора су именовани због јасно израже-ног прихватања да учествују у прослави, да се саберу у зајед-ништву и да раде сходно свом знању и моћима на програму којим се обиљежава највећи од свих јубилеја - 100 година од побједе у Првом свјетском рату над империјалистичким агресором. Не ради се, дакле, о некој секташкој скупини, не-го о форуму за размјену идеја и ставова, а који је отворен

за све грађане Будве, али и за све оне који желе да у њему учествују и допринесу њего-вом раду, одакле год били и којем год увјерењу припадали. Овај јубилеј прославља цијела слободна Европа и зато чуди оволики отпор и обијест, по-ручује Вујовић.

Подсјећа да је Скупштина општине Будва још у 2004. години донијела одлуку о ус-постављању дана ослобођења Будве у Првом свјетском рату, па је 8. новембар од тада зва-нични празник.

-То су учиниле готово све партије и чиниоци који и данас врше власт у Будви с листе коју је тада предводио др Слобо-дан Краповић. Коалиција ДПС - СДП тај празник је на

волшебан и сраман начин уки-нула вјерујући да је историјско памћење полигон за идеолош-ка и партијска трвења, а не дуг истини и прецима. Суздржао сам се да ових дана реагујем желећи да заштитим власт у Будви од управо таквих трвења и политичких потреса. Чуди ме-дијска хајка посебно ако се уз-ме у обзир да су колеге из свих партија и из цијеле наше коа-лиције одавно упознате са свим детаљима о одбору и прослави, истиче Вујовић.

Како наводи, не може да повјерује да се због тога што се поткрао прости админи-стративни пропуст дигла толи-ка хајка.

-Истина је да је на захтјев дијела актуелне власти који да-тира из марта, а с циљем да се управо успостави заједништво и јединство у прослави, само један од 17 чланова поднио ос-тавку. О томе постоји писана документација, а након оставке одлука је логично промијењена, уз банални пропуст у датумима. Остаје и куриозитет који свје-дочи највише о инспиратори-ма хајке: како се то сад господа бави садржинском ваљаношћу одлуке ако је по њима она фор-мално ништавна? Одбор је претходно донио одлуку да се предсједник општине позове да присуствује свакој сједници и у име одбора га и јавно позивам да нам се придружи. Одбор је од почетка, знајући законска и статутарна овлашћења и важ-ност првог човјека града, имао намјеру да Краповића укључи у свој рад. Зашто ту намјеру предсједник општине није пре-познао, није питање за одбор, истакао је Вујовић.

ПРеДСЈеДниК Со БУДВА ЂоРЂиЈе ВУЈоВиЋ о ТРВеЊиМА ЗБогЈУБиЛеЈА 100 гоДинА оД оСЛоБоЂеЊА гРАДА

Чему хајка кадсу сви знализа прославу ■ Суздржао сам се да ових дана реагујем желећи да зашти-

тим власт у Будви од управо таквих трвења и политичких по-треса, истиче Вујовић

КОТОР - Потрошачи на подручју од Шишића до Троји-це и Кавча воду прије употребе морају прокувати, казао је јуче Радио Котору технички дирек-

тор доо „Водовод и канализа-ција Котор“ Велемир Драгић. Он је рекао да је воду неопход-но прокувавати због квара на систему за хлорисање. Б.М.

нА ПоДРУЧЈУ оД ШиШиЋА До ТРоЈиЦе и КАВЧА

Прокувати воду прије употребе

Пројекат нове аутобуске станице

ДеМоКРАТе нАЈАВЉУЈУ БоЉе ДАне ЗА ЖАБЉАК

Саградиће нову аутобуску станицу

Билборди у Будви подигли тензије

Ђорђије Вујовић

ТИВАТ - Чак 61 једрилица са преко 450 чланова посаде учесто-вала је на престижној међународној регате,,EST 105‘‘, која је стартова-ла у Барију и након 110НМ преко Јадранског мора упловила у аквато-ријум Бококоторског залива.

Побједник регате у ОРЦ катего-рији је једрилица,,Буена виста‘‘, у класи,,либера‘‘ прво мјесто освоји-ла је једрилица,,Only Lu‘‘, а друго мјесто једрилица,,Grace‘‘.

У склопу ове јадранске регате, организована је и локална,,Боко-которска регата‘‘ чији је побједник једрилица,,Verve – Camer‘‘.

-Ова регата идеалан је начин да започне љетња наутичка сезона не само у Порто Монтенегру, већ и у заливу Боке которске. Очекује нас динамична регатна сезона и иску-ства једрења на новој једриличар-ској флоти, истакао је директор марине Порто Монтенегро Тони Браун. Ж.К.

ЗАВРШенА ,,EST 105‘‘ РегАТА

Најбржа ,,Буена виста”

(Фот

о: В

ијес

ти)

сриједа, 2. мај 2018.РегиониVIII страна

БАР- Државно сениорско првенство у риболову, у дис-циплини „штапом из барке”. одржано је у бару, домаћин је био КСР „Пристан”, а покровитељ Министарство пољопривреде.

Учествовало је 36 такми-чара, од којих је 26 кроз ква-лификације стекло право да се такмичи, док је десет так-мичара право обезбиједило

на основу прошлогодишњег резултата.

Предсједник Скупшти-не општине Бар Радомир Новаковић, затварајући такмичење, истакао је да је Бар био, остао и биће туристичко мјесто, и зато ће „Скупштина општине помагати свако овакво так-мичење”.

-Такмичење с једне стране

доприноси сарадњи између општина, а с друге стране поспјешује видљивост на-шег града на туристичкој мапи Балкана и Европе. На-ма је потребно још оваквих такмичења, не само у пред-сезони, како би туристичка понуда била што богатија - истакао је Новаковић.

Након мјерења уловљене рибе, проглашени су по-

бједници. Прво мјесто, као и прошле године, освојио је Радован Поповић из КСР „Сипа” са 2.015 гра-ма уловљене рибе. Други је био Александар Мило-сављевић из КСР „Игало” са 1.950 грама уловљене ри-бе, а трећи Владо Борошак из КСР „Југоле Гракалић” са 1.925 грама уловљене рибе.

Д.С.

Са такмичења

Најбољи Радован Поповић

У БАРУ оДРЖАно ДРЖАВно СениоРСКо ПРВенСТВо У РиБоЛоВУЦЕТИЊЕ - Одборници

Скупштине престони-це усвојили су на чет-

вртој сједници измјену одлуке о порезу на непокретности. За одлуку је гласало 16 одборника Демократске партије социјали-ста и један Социјалдемократа, док засједању нијесу присту-ствовали одборници опозиције из Грађанског покрета УРА, Демократске Црне Горе, Со-цијалдемократске партије и Старе гарде ЛСЦГ.

Директор Управе јавних прихода Никола Турчиновић рекао је да је пред одборници-ма значајна одлука која је би-ла иницијатива великог броја грађана престонице, а која се реализовала кроз допис и за-хтјеве које су градоначелнику Цетиња и Секретаријату за фи-нансије упутили предсједници мјесних заједница из Катунске нахије.

-У питању је одлука која ће се директно рефлектовати на оно што су фискална оптерећења грађана престонице, а конкрет-но се односи на умањење по-реза од 40 одсто на земљиште у седмој зони која припада подручју Катунске и Ријечке нахије. Овом одлуком смањиће-мо пореско оптерећење за влас-нике парцела које су углавном веома удаљене од градских са-обраћајница и локалних путева и од којих власници практично немају никаквих бенефита. На-гласићу да су ову иницијативу махом истицали грађани који имају велике парцеле које су најчешће наслиједили од својих предака. У питању су углавном пензионери који имају скромне материјалне приливе, а износ пореског оптерећења је био релативно висок у износима од 150 па чак до 500-600 еура – казао је Турчиновић.

Додао је да ће се ова одлука односити и на порез на објекте, али у значајно мањој мјери та-кође у седмој зони у Катунској и Ријечкој нахији.

-Сматрам да је измјена одлу-ке и у овом случају оправдана,

јер су најчешће у питању стара кућишта и куће пореских об-везника које су свих претход-них година биле опорезоване сходно закону. Умањењем стопе пореза на те објекте увешћемо реалну фискалну политику која има своје економско оправдање. Измјена ове одлуке утемељена је у закону – истакао је Турчи-новић.

Извјестилац Одбора за ста-

тут и прописе Милош Раж-натовић тражио је да се убу-дуће овакве одлуке доносе уз претходну анализу фискалног утицаја на буџет јер то, како је рекао, може довести до евенту-алног ребаланса буџета.

-Секретаријат за финансије треба убудуће да те одлуке раз-матра прије доношења буџета и да се процијени њихов утицај на фискалну годину – истакао је

Ражнатовић.Одборници су дали саглас-

ност и на програм рада преду-зећа “Водовод и канализација”, “Комуналног предузећа” и ЈУ Народна библиотека и читао-ница ”Његош” за 2018. годину, а усвојена је и одлука о давању на коришћење непокретности НВО КУД-у “Његош” Цетиње без надокнаде.

З. П.

СКУПШТинА ПРеСТониЦе УСВоЈиЛА иЗМЈенУ оДЛУКе

Мањи порез за Катунску и

Ријечку нахију ■ овом одлуком смањићемо пореско оптерећење за власни-

ке парцела које су углавном веома удаљене од градских сао-браћајница и локалних путева и од којих власници практич-но немају никаквих бенефита, казао је никола Турчиновић

Са сједнице

БАР- Иако је Комунална полиција упутила апел да се грађани уздрже од прославе Првог маја паљењем старих аутомобилских гума, у Ба-ру је димило на све стране. Патроле Комуналне полиције обилазиле су локације од Велембуса до Спила и покушавале да спријече паљење већ припремљених старих гума.

Према нашим сазнањима, у Македонском на-сељу су због паљења ватре на отвореном служ-беници полиције привели двојицу младића, против којих ће Комунална полиција поднијети прекршајну пријаву.

Ипак, активности Комуналне полиције нијесу дале очекивани резултат, јер је густ црни дим куљао око града, а у самом центру било је за-гушљиво. Ватрогасци су интервенисали и ус-пјели да угасе ватре у околини. Д.С.

У БАРУ нА ВиШе ЛоКАЦиЈА ЗАПАЉене ПРВоМАЈСКе ВАТРе

Црни дим од запаљених гума

Пријаве против два лица

КОЛАШИН – НП,,Биоградска гора‘‘ и ове годи-не је 1. маја отворио своја врата за све љубитеље природе и спремно дочекао прве посјетиоце. Пре-ма ријечима директора НП,,Биоградска гора‘‘ Са-ше Јекнића, запослени су успјели да заједничким напорима среде све туристичке капацитете у парку.

Јекнић истиче да се цјеновна политика парка није промијенила и да је на нивоу прошлогодишње, односно дневна риболовна дозвола кошта 20 еура. Улазница у парк за одрасле је три еура, а за дјецу 1,5 еуро. Комшије националног парка, становници Колашина, Мојковца и Берана, годишњу улазницу плаћаће пет еура. Вожња дрвеним чамцима је и даље 8 еура, а ноћење у бунгаловима 10 еура. У најави су и новитети за ову сезону.

-Ове туристичке сезоне крећемо с новим пројек-тима и обнављањем туристичке инфраструктуре. Завршава се изградња сасвим новог контрол-но-наплатног пункта на Краљевом колу који је замијенио свог 30-годишњег претходника. Убрзо се очекује почетак изградње нових санитарних

чворова, новог сплава, као и замјена одређених дрвених елемената на мосту око Биоградског језе-ра- казао је Јекнић, додајући да се улажу напори како би се паркинг из срца прашуме измјестио на другу локацију.

-Идеја нам је да госте возићем пребацујемо од Краљевог кола до Биоградског језера. На Краље-вом колу има простора за паркинг, а планирамо да набавимо два воза. Током вожње до срца пра-шуме гости би добијали све потребне информације о националном парку. Капиталним буџетом за ову годину је предвиђено да добијемо главни пројекат водоснабдијевања и да се распише тендер за из-вођење радова, а предвиђен је и пројекат паркинг простора на Краљевом колу који би требало да буде у пуној функцији до краја 2019.године- наја-вио је Јекнић. Напомиње да ће ове године свакако радити на побољшавању путне инфраструктуре преко планине Бјеласице гдје планирају да поста-ве одређени број пропуста за воду, а у плану је и насипање макадамског дијела пута. Ј.Ш.

нП „БиогРАДСКА гоРА” оТВоРио ВРАТА ЗА ПоСЈеТиоЦе

Цијене исте као прошле године

сриједа, 2. мај 2018. Маркетинг страна IX

сриједа, 2. мај 2018.КултураX страна

Пројекат под називом „Без маске”, који чланови НВО „Мештар и фурешта” из Ко-тора спроводе у Специјалној болници за психијатрију у Котору, окупио је у креатив-ном стваралаштву бројне кориснике ове здравствене установе, једине тог типа у Црној Гори. Пројекат је трећи и у низу које су осмислили Марко и Андреа Шеваље-вић, креатори и инструктори ових радионица, а подржала их је Општина Котор. Раније су сличне радионице одржали у склопу већег пројекта „Ван изолације”, након чега су на-ставили да самостално раде са корисницима Психијатријске болнице.

– У протеклом периоду одр-жали смо 16 радионица са па-цијентима Специјалне болни-це у оквиру радно-окупационе терапије. Међу полазницима су били заступљени пацијен-ти са хроничног и акутног одјељења, одјељена за лије-чење болести зависности као и судског одјељења. Радионице су се састојале у упознавању пацијената са разним сликар-ским и вајарским техникама, и том приликом су они креирали своје радове. Као посљедња фаза пројекта, биће уприличе-на изложба радова насталих на тим радионицама. Изложба је планирана за другу половину маја, биће продајног каракте-ра како би се прикупила не-оходна средства за наставак радно-окупационе терапије у овој установи, саопштили су „Мештар и Фурешта”.

М.Д.П.

Мјесна заједница Елемир и Банатски културни центар у оквиру културне манифеста-ције „Бал у Елемиру – Сремче-ви дани”, расписали су конкурс за Књижевну награду „Стеван Сремац” за дјела хумористич-ко-сатиричног жанра (проза, поезија, афоризми).

Обим сваког остварења којим се конкурише за награду не смије превазићи више од 12 страна текста (слова величине 10 пт) код прозе и афоризама, док се поетска остварења, сем појединачног наслова, могу слати и у циклусу до десет пјесама.

Радови морају бити не-објављени, потписани именом и презименом аутора са назна-ченим подацима о адреси и броју телефона аутора. Право учешћа имају сви аутори из земље и иностранства, а поно-во могу учествовати и аутори награђени на ранијим кон-курсима. Рок пријема радова за конкурс је 10. јун. Радове слати у штампаној форми на адресу: Месна заједница Еле-мир, Ул. Жарка Зрењанина бр. 49, 23208 Елемир, са назнаком „За књижевни конкурс БАЛ У ЕЛЕМИРУ 2018”.

Додјељује се укупно три награде: прва у износу од 50.000,00 динара, друга у из-носу од 30.000,00 динара и трећа у износу од 20.000,00 динара. Одлуку о наградама доноси жири у саставу: Угље-ша Шајтинац, Срђан Тешин и Јелена Блануша, а уручење награда обавиће се 29. јуна 2018. године у оквиру про-грама манифестације „Бал у Елемиру – Сремчеви дани” у Елемиру.

А.Ћ.

Изложба ручних радова

Конкурс за сатиричаре

У КОТОРУ

ПОЧИЊУ СРЕМЧЕВИ ДАНИ

Фестивал „Град театар” има за полазну идеју тему класика у позоришту данас. Сагледавајући

доминантне програмске токове у по-зоришним центрима, организатори су уочили да се, након вишедеценијског истраживања и експериментисања но-вим формама, условљеним и новим по-етичким основама савремених драмских текстова, све више пажње посвећује ка-нонском корпусу класичних текстова и покушају његовог и поновног и новог ишчитавања. Мото овогодишњег фести-вала је „Кад се појави мјесец ” (Лорка).

– Морамо напоменути да је једна од програмских тенденција „Града театар” увијек и његовала ову врсту позоришног израза, имајући у виду продукциону дје-латност фестивала, којом су управо и те-матизовани текстови класичног драмског опуса, али и класике увезане са локалном традицијом. Ове године, одлучили смо да то буде и носећа идеја фестивала не само у продукционом дијелу програма, већ и у домену осмишљавања сегмента у вези са гостовањима у драмском програму – обавијестили су из Града театра. У пред-стојећем издању фестивала реализоваће три копродукциона пројекта, заснована на полазној идеји.

– Првом представом, која ће бити из-ведена средином јула, обиљежавамо 100 година од рођења Ингмара Бергмана. Ра-димо представу „Сцене из брачног живо-та”, коју ће режирати Ана Томовић, чије смо најбоље представе били у прилици да одгледамо и на сценама „Града театра”, али која по први пут и режира код нас, и не само то, већ по први пут режира и у Црној Гори. У овој дуодрами ће играти Драган Мићановић и Тамара Крцу-новић. Водећи се дугорочним планом да сваке године омогућимо и дјеци да се упознају са новим позоришним оства-рењима, одлучили смо се и за црногорс-ку копродукцију са позориштима, која се баве и стваралаштвом за дјецу у младе, којом је тематизована једна од најпозна-тијих Езопових басни „Цврчак и Мрав”, у тексту Марине Деполо по мотивима познате басне, а у режији Бранка Илића и са афирмисаним младим глумцима – обавијестили су из Град театра. Цен-трални догађај овогодишњег фестивала планиран је за прву половину августа, када се очекује премијерно извођење Лор-киних „Крвавих свадби” у режији једног

од најангажованијих и најиновативнијих младих редитеља у домену ишчитавања текстова класичне књижевности, Игора Вука Торбице. Представа ће се реализо-вати у копродукцији са Српским народ-ним позориштем из Новог Сада, и у њој ће играти екипа глумаца поменутог позо-ришта и глумаца из Црне Горе. Уједно, и сам мото фестивала, као и визуелно рје-шење, инспирисани су текстом Лоркине драме, написане 1932. године, чије је прво упризорење на сцени режирао и сам Лор-ка. Класична дјела драмске књижевности су окосница и гостујућег драмског дијела фестивалског програма. За креирање овог дијела програма, ангажован је стручни консултант Бојан Муњин. У сарадњи са њим, тим је одабрао гостујуће наслове.

– Сигурни смо да ће фестивал отворити прије мјесец дана премијерно изведена представа Босанског народног позоришта

из Зенице „Ромео и Јулија”, у режији Сел-ме Спахић. Договорено је и гостовање Позоришта младих из Новог Сада, са новом представом будванског редитеља Бориса Лијешевића, насталој по Пуш-киновом „Евгенију Оњегину”, истог на-слова. Велики и успјешни копродукциони пројекат четири позоришне куће, из Коп-ра, Трста, Пуле и Нове Горице, предста-ва „Баруфе”, настала по Голдонијевим „Рибарским свађама” и по адаптацији текста Предрага Луцића, биће изведена 13. јула на сцени између цркава. Потом гостује монодрама једног од водећих глу-маца региона Озрена Грабарића, рађена по тексту Н. В. Гогоља „Дневник једног луђака”, пројекат који је дефинитивно обиљежио позоришне сезоне окружења. Публика ће бити у прилици да види и прошлогодишњу запажену копродукција ЦЗК Тиват и Битеф театра из Београда,

плесну представу по мотивима Шекспи-рове драме „Магбет”, чију кореографију потписује Милош Исаиловић. Гостоваће и Црногорско народно позориште са јед-ном од најбољих представа претходне сезоне, црном комедијом „Самоубица”, насталој по тексту Николаја Ердмана, а у режији Вељка Мићуновића. Још једна изузетно успјешна предства из Хрватске гостује у завршници фестивала. Ријеч је о Крлежином тексту „У агонији”, аутор-ски пројекат троје глумаца, који и играју у представи – навели су из Град театра.

Будући да се ове године навршава 80 година од смрти највећег комедиогра-фа и једног од највећих и најважнијих драмских стваралаца ових простора, не-поткупљивог аналитичара људских врли-на, а посебно мана, Бранислава Нушића, одлучено је да се дио програма посвети обиљежавању овог датума.

– Тако ће на сцени „Града театра” би-ти изведена дјела: представа Народног позоришта из Београда у режији Јагоша Марковића „Ожалошћена породица” и представе Српског народног позоришта из Новог Сада „Госпођа министарка” (ре-жија: Радослав Миленковић) и „Ауто-бигорафија” (режија: Предраг Штрбац). Оно што је важно нагласити јесте то да ће драмски програм пратити и симпозијум на тему „Класика у позоришту данас”, који ће окупити позоришне стручња-ке региона, а који ће модерирати Бојан Муњин. Симпозијум је планиран за прву половину августа – навели су они.

А.Ћ.

ОБЈаВЉЕН ПрЕлИМИНарНИ ПрОГраМ XXXII ФЕСтИВала „ГраД тЕатар”

Што се књижевног програма овогодишњег фестивала тиче, наставиће се са представљањем неких од најзанимљивијих издања објављених у претходној години.

– Међутим, будући да су преговори са неким од гостију и даље у току, нећемо још увијек објављивати комплетан програм, али већ сада најављујемо гостовања радослава Петковића, Драгана радуловића, Владимира Пиштала, Борислава Јовановића, Филипа Грбића, Ненада Шапоње... у ликовном дијелу програма планирамо да организујемо двије изложбе, а стручни консултант за ликовни програм фестивала је др Александар Чиликов. Музички програм овогодишњег фестивала ће се одвијати кроз пет жанровски различитих кон-церата. И овај фестивал, као и неке претходне, обиљежиће већи оркестарски програми и један хорски наступ – најавили су из Град тетара.

Књижевни и ликовни програмПредстављање новог програма Град театра

Књига пјесама „Уз кафу балкан-ску”, аутора пјесника, есејисте, романописца Миша Гаћиновића

промовисана је у Народној библиотеци Будве. Гаћиновић је до сада објавио збирке пјесама: „Оаза”, „Пјесме”, „Чу-десни свијет”, „Књига о потопу”, „На бијеломе хљебу”, „Читанка шаховска” и „Из наде роса”; збирку прича „Плач над Слободом”; романе „Тајна”, „Дола-зимо… и одлазимо…”, „Болница”, „Спа-сење” и књигу есеја „Траговима љепоте”.

Збирка „Уз кафу балканску” чији су издавачи „Чигоја штампа” и Књижев-ни клуб „Стефан Митров Љубиша” је осма по реду књига поезије, а прије ње поезију је посљедњи пут објавио 2008. године.

Говорећи о овој поетској збирци, професорица Зорица Јоксимовић је направила паралелу са Гаћиновићевим романом „Болница”.

– Чини се да се ауторово причање „Уз кафу балканску” мотивски наслања на садржај његовог трећег романа под називом „Болница”, написаног у фор-ми - кратки роман. Из тог угла се може посматрати балканска болест. У „болни-ци” балканској болују: и побједници и губитници, монархисти и комунисти, они што не излазе из Другог свјетског

рата, знају све приче о СФРЈ и СССР-у и црвенима, а медаље својих ратова каче о трње. Оних тема које разњеже душу и још шкрипе у главама Балканаца. Без об-зира на различите форме писања, мотиви у пјесмама збирке „Уз кафу балканску” као и роману „Болница” свјетлуцају на истом небу – појаснила је она.

Аутор је и у роману јасно издвојио два дијела: у једном је исказан период бивше Југославије гдје се описује стање

човјека који непомично лежи у болници, не старог за умирање, али одвећ старог за живот. Другим дијелом је обухватио вријеме након распада СФРЈ, као реци-див комунистичког режима и његове рефлексије на посткомунистичко доба и враћање болести за коју смо мислили да је прошла, појаснила је она.

За збирку „Уз кафу балканску” чије су пјесме слободног стиха као и у прози, Зорица Јоксимовић каже да се поетич-

ност или лиричност препознаје кроз не-уобичајену присутност лирске тематике, ритма, сликовитости и фигура говора у прозном облику.

– Тако се очитује она приповједна димензија мисаоне рефлексије Гаћи-новићеве поезије. Поетика ове збирке пјесама могла би бити садржана у сти-ховима: „Нису схватили да је писање ри-ме (срока) послије Јована Дучића ћорав посао” - чуло се на промоцији.

Гаћиновић истиче да данас банализују риму, док је за њега права, „одњегована” рима она десетерачка, као и Дучићева која је до савршенства доведена. Но, пјесма свакако мора имати ритам било да је написана у стиху или у прози, тзв. лирској прози. Објашњавајући концепт жудње за слободом, Гаћиновић је иста-као да и наново ослобођени, веома мало и ријетко разговарамо уз кафу, да све ви-ше зуримо у телефоне. Зашто су његове теме увијек условно речено балканске и југоносталгичне, аутор одговара да је писање лијек против депресије.

Иако се у фуснотама збирке „Уз кафу балканску” налазе објашњења неких општепознатих појмова, што носи, чини се, и извјесну провокативну ноту, Гаћи-новић каже да је збирка намијењена и млађима као и старијима. A.Ћ.

у НБ БуДВЕ ПрОМОВИСаНа КЊИГа ПЈЕСаМа „уЗ КаФу БалКаНСКу” МИШа ГаЋИНОВИЋа

Писање је лијек

Пажњу посветили новом ишчитавању канонских текстова

Југословенски писциу есејима „траговима љепоте”, као и у поезији очигледне су реминисценције на

књижевне класике. Шта је са савременицима, Гаћиновић одговара да иако чита одабране савремене ауторе ипак треба пустити да видимо што ће од свега тога остати, међутим у иностранству још знају само за југословенске писце.

– Ови паметни теоретичари књижевности кажу фино: Пабло Неруда из Чилеа, Марио Варгас Љоса из Венецуеле, Маркес из Колумбије… Међутим, један језик је шпански и на свјетско тржиште изашли су заједно – латиноамерички писци и доживјели огроман успјех. а ми и ово мало што смо имали у Југославији, ми расцјепкали – више нема југословенске књижевне сцене за коју се још једино зна. И сад ми егоцентрици очекујемо да знају за онога из Београда или онога из Подгорице или из Загреба – закључио је Гаћиновић.

сриједа, 2. мај 2018. Култура страна XI

Афоризам крсте као „бљесак духа”, дајући на тај начин изговореној и написаној ријечи само тренутни сјај и снагу. Но,

да није ријеч о форми која је пролазног карак-тера својим дјеловањем, али и дјелом доказује црногорски афористичар и сатиричар Вељко Рајковић, који је приредио и објавио анто-логију југословенског афоризма „Дах духа”. Сви заинтересовани могли су је досад читати у електронској форми, на Рајковићевој фејсбук страни, као и на његовом афористичарско-сати-ричко-хумористичком сајту Lјudnica.me.

У антологији „Дах духа” заступљен је 201 ау-тор, сваки са по 10 афоризама; јер, објашњава Рајковић, није присталица да се афористичари издвајају са различитим бројем афоризама, јер се, посебно у краткој форми, квалитет не мо-же „доказивати” квантитетом. Увод је написао Рајковић, а поговор проф. др Ратко Божовић. Корице је урадио карикатуриста Дарко Дрље-вић.

– Тираж је 700 примјерака, јер сам, у стар-ту, одлучио да сваки заступљени аутор добије бесплатан примјерак, а да онај који жели више примјерака, сваки плати по пренумератној, по-влашћеној цијени, од 10 еура, тако да сам један дио новца обезбиједио за трошкове штампања. Сада очекујем резултате једног конкурса, и надам се да ћу покрити комплетне трошко-ве штампања, који нијесу мали. Штампар ми је вјеровао на ријеч, на чему му се најтоплије захваљујем – каже Рајковић.

● Зашто назив антологије „Дах духа”? Зашто сте се одлучили за југословенску ан-тологију, а не неку, условно речено, уже реги-оналну или можда чак и европску?

– Антологија афоризама „Дах духа”, са ауто-рима из држава насталих на просторима би-вше СФРЈ, настала је из више разлога. Један је тај што опус афористичара са тих подручја познајем више него добро, други је што је ан-тологија оваквог просторног садржаја веома мало, сви у овим државама имају по једну или више „националних” антологија, као и чиње-ница што сам „неизљечиви” југоносталгичар. Уже регионална антологија је објављена 2006. године. Ради се о Антологији црногорског афо-ризма „Ријетке честице”, у којој је заступљено 114 афористичара, од чега 80 из Црне Горе и 34 из Србије, који су поријеклом из Црне Горе, а живе ван њених граница. Уз мене, приређивачи су били сатиричари Саво Мартиновић из Бе-ограда, и Дејан Тофчевић, из Подгорице, који је рођен у Бајиној Башти.

А, зашто „Дах духа”? Зато што дах материје „дебело” заудара!

● Колико времена Вам је било потребно да сакупите све афоризме на једном мјесту, ко-лико је било тешко с обзиром да сада имамо неколико држава... а не једну?

– Што се мене тиче, сада имамо шест држа-ва! То се види и из садржаја књиге. У сваком случају, била једна, три или више држава, то ми је било ирелевантно. Битно ми је било да „покријем” територију некадашње СФРЈ, с тим што бих био срећнији да сам био у прилици да ово буде истинска Антологија СФРЈ афоризама. Очигледно је да сам закаснио! Када је у питању вријеме рада, антологију сам припремао око го-дину, јер сам „чекао” и нову продукцију колега,

ради ажурирања „монументалних минијатура” (дефиниција афоризма великана афористике Александра Баљка, из Београда). Посебно сам обратио пажњу на неке ауторе који се нијесу превише експонирали у јавности, који су у миру и за своју душу стварали афоризме и који су, без дилеме, створили врхунска остварења. Има их двадесетак.

● Који су Вам били критерији приликом избора аутора за „улазак” у антологију?

– Једини критеријум био је квалитет ствара-лаштва аутора. Нормално, по мојим критерију-мима, као приређивача. Како се већ 40 година бавим хумором и сатиром, посебно афоризмима и епиграмима – објавио сам пет књига хумора и сатире, како помно пратим афористичарско стваралаштво писаца ове најкраће књижевне форме и како имам најбогатију личну библио-теку хумора и сатире, вјероватно, на просторима бивше СФРЈ, био ми је олакшан рад на анто-логији. Можда је, ипак, најважнија чињеница да, изузетно, волим хумор и сатиру – посебно афоризме.

На по 10 афоризама сам се одлучио зато што је афоризам и сувише кратка форма, која то дозвољава. Објављивање различитог броја, за-

висно од реномираности аутора, је непотребно, „мирише” на хиперпродукцију и не омогућава да читаоци цијене квалитет, јер у том случају, приређивач, кроз квантитет сугерише вријед-ност афоризама. То је својеврсно непризнавање компетентности љубитеља хумора и сатире за оцјену квалитета афоризма.

● Можда је и незахвално тражити од Вас, ипак који афоризми, којег аутора, су по Ва-ма најупечатљивији? Који од тих афоризама вриједе некад и сада?

– Што се тиче овог питања, најупечатљивији афоризми су они које читаоци таквим оцијене. Јер, укуси су различити. А та различитост узро-кује и разлику у критеријумима за оцјењивање. Ово је својеврсна колективна питалица, понуђе-на љубитељима афоризма, а на њима је да се, за-висно од сензибилитета и врсте афоризма – са-тирични, духовити, мисаони или „филозофски”, одлуче за најупечатљивије. Морам додати, да се у свакој од држава појединци, ипак, издвајају. Али, не бих да провоцирам своју субјективност.

Настојао сам да изаберем афоризме који су трајне вриједности. Ако се поткрао неки који нема то својство, а укупно их је 2010, није про-блем? Треба га елегантно прескочити!

●Постоји ли промјена у тематици, када је у питању афоризам од, рецимо, прије 50, 30 или 10 година?

– Промјена у тематици, у назначеним, па и дужим периодима, не постоји, посебно у са-тиричном и духовитом афоризму, који су пре-

овлађујући у антологији. Сатира је књижевни облик у којем се критички исмијава појединац, група, држава или власт. Сатира разобличава друштвене недостатке, политичке страсти, људске себичности, непромишљености, мане и глупости, а својим подсмијехом, на подругљив и духовит начин, критикује, опомиње и кажња-ва. Док хумористички смијех својом ведрином забавља, ослобађа и растерећује, сатирички смијех, својом јеткошћу и горчином, ангажује, покреће и обавезује. Дакле, промјена у тема-тици нема. Има, само, разлике у творењу, која се, прије свега, огледа у дужини афоризма, која је, у данашње вријеме, несхватљиво увећана и афоризам постаје, више анегдотски домишљај, са прегршт сувишних ријечи и без „обавезе” сажимања. Томе, нарочито, доприноси хипер-продукција, која, ипак, поред погубности по квалитет, има и једну добру особину: дијели ауторе на писце афоризама и на оне који пишу афоризме. Бројнији су, нажалост, ови други!

Међу сатиричним афоризмима, политика је на првом мјесту, сасвим заслужено, јер је у питању најнеморалнија људска дјелатност, а међу хумо-ристичним: мушко-женски или женско-мушки односи, ово: због родне равноправности!

●Колико се цијени афоризам као књижев-на форма? Придаје ли му се довољно значаја, као и другим сродним формама? Зашто се све мање пише и објављује сатира, јер чини се да тема не недостаје?

– Афоризам је на цијени код оних који кри-

тички промишљају, који воле „смијех до бола” или „смијех до суза”, али, нажалост, цијена му не расте. Томе, највише доприноси поменута хиперпродукција и „некритичка критика”, која афоризам гледа кроз број изговорених или напи-саних ријечи. Критичари више воле да се освр-ну на текст у роману у којем се „ливада описује на 58 страница”, него на бритку, језгровиту и умну мисао која, захваљујући поенти, казује више од неких романа. Но, што је ту је!

Сатира се и те како пише, али и те како, не чита. Људи се забављају о своме јаду – како пре-живјети? Читање је „губљење времена”. Неко је написао: „Најбоља сатира настала је у ружним временима, али за њу долазе бољи дани”, а не-ко други: „Гдје нема сатире, или има превише врлина или премало слободе”.

●Какве су прве реакције на антологију?– Прве реакције на антологију су праве! Огро-

мна већина љубитеља афоризма је одушевљена. Како садржајем понуђених „дриблинга духа на малом простору”, тако и опремом књиге. Заис-та, похвале стижу са свих страна! То код мене изазива радост и чини ме поносним што сам, и поред тешко нарушеног здравља, успио да приредим ово капитално дјело.

Ж.ЈАЊУШЕВИЋ

СатИрИЧар И аФОрИСтИЧар ВЕЉКО раЈКОВИЋ ГОВОрИ За „ДаН” уЗ НОВу аНтОлОГИЈу

Дриблинг духа на малом простору

■ Дужина афоризма је у данашње вријеме несхватљиво увећана и афоризам постаје више анегдотски домишљај, са прегршт сувишних ријечи и без „обавезе” сажимања. томе нарочи-то доприноси хиперпродукција, која, ипак, поред погубности по квалитет, има и једну добру особину: дијели ауторе на писце афоризама и на оне који пишу афоризме. Бројнији су, нажа-лост, ови други!

Копије нису криве. Оригинал је први почео. (александар Баљак, Београд)Срео сам професора после тридесет година. Познао сам га по капуту (Зоран т. Поповић,Панчево)Код нас се лопови не крију. то су највиђенији људи (Вељко рајковић, Подгорица)Нема потребе да се бринемо за цијене. Нису више мале! (Бојан рајевић, Цетиње)Ко по други пут стане на луди камен, или је луд или је од камена.(Миладин Берић, Бањалука).Положио сам пола испита. Дао сам капару (Екрем Мацић, Коњиц)Сатира је немоћна надмоћ. (Јандре Дрмић, Загреб)Култура би имала новца, када би власници новца имали културе. (роберт Марић, Сплит)Влада је претјерала са штедњом. ради са пола мозга. (Васил толевски, Скопље)Купио сам најскупље уже да се објесим. Једном се живи! (Марјан ангеловски, Скопље)Епитаф кукавици: Почивај у миру, као што си почивао у рату! (Жарко Петан, Љубљана)Човјек је тежак случај. Зато природа губи равнотежу. (Бојан Швентнер, Марибор)

Избор афоризама...

Вељко рајковић, признат и познат афористичар

рајковић је до сада објавио четири књиге афоризама: „у знак(у) узвика” (1999), „Човjеколики људи” (2007), „Људница” (2011), „Путоказивања” (2014) и књигу епи-грама „Дарвине, Дарвине...” (2011), као и антологију „ријетке честице”. За књиге афо-ризама и епиграма jе 2011. године добио Домановићеву награду, као наjбољи страни сатиричар. Награду „Вук Глигориjевић” jе добио на Сатира фесту 2013. године у Бе-ограду за наjбољи прочитани афоризам – „Круг осумњчених jе сужаван све док се ниjе претворио у тачку коjа jе, потом, стављена на случаj”. у либану jе добио признање „Наџи Наман” за креативност у афоризму. афоризми су му преведени на енглески, француски, италиjански, пољски, арапски и македонски jезик, наводи се између оста-лог у биографији овог рођеног Цетињана који живи и ради у Подгорици.

Из биографије

Афоризам је на цијени код оних који критички промишљају, који воле „смијех до бола” или „смијех до суза”, али, нажа-лост, цијена му не расте. Томе највише доприноси поменута хиперпродукција

сриједа, 2. мај 2018.КултураXII страна

Обиљежавање значајног јубилеја, пола миленијума од почетка рада Горажданске штампарије, почело је у Манастиру Руј-но код Ужица. У оквиру обиљежавања 70 година постојања и рада Историјског архива у Ужицу, представљени су часо-пис Архива „Историјска баштина” број 26, посвећен обиљежавању 480 година од штампања „Рујанског јеванђеља”, као и репринт издања књига Горажданске штампарије (Служабник, Псалтир и Мо-литвеник). Горажданска штампарија је од 1519. до 1523. године радила у тадашњем средњовјековном српском Манастиру Све-ти Ђорђе у Доњој Сопотници, у данашњој општини Ново Горажде.

Часопис „Историјска баштина”, број 26, представио је Радован Пилиповић, ди-ректор Архива Српске православне цркве, док су о књигама Горажданске штампарије говорили Војо Ковачевић, професор са Филозофског факултета Пале, и протоје-реј-ставрофор Ненад Тупеша, професор Богословског факултета из Фоче. У Мана-стиру Рујно је, иначе, 1536. и 1537. године радила прва штампарија у средњовјеков-ној Србији, а „Рујанско четворојеванђеље” штампао је монах Теодосије. Горажданска штампарија је била прва на подручју да-нашње Босне и Херцеговине, а друга на Балкану, послије цетињске штампарије која је радила знатно раније, од 1493. до

1496. године.У часопису „Историјска баштина”

објављен је и ауторски текст Томислава Чарапића из Новог Горажда под насло-вом „О штампарији и пројекту израде фототипских издања књига Горажданске штампарије 1519-1523”. Није случај-но изабран Манастир Рујно као мјесто обиљежавања јубилеја Историјског архива из Ужица и промоције књига „Гораждан-ске штампарије”. Ријеч је о двије локације које имају велики значај за српску културу. Занимљиво је да су обје цркве, односно манастири у склопу којих су радиле двије средњовјековне штампарије посвећени Светом великомученику Георгију.

Планирано је да се током 2019. године у Доњој Сопотници у општини Ново Гораж-де низом манифестација обиљежи велики јубилеј – 500 година од почетка рада „Го-ражданске штампарије”.

С.ТИЈАНИЋ

репринт издања Горажданске штампарије

Поставка црногорског умјет-ника Луке Лагатора, коју чине 23 слике из циклуса „Сизифов пут - Омаж Цетињу” и још 12 слика из истог опуса, са друга-чијим мотивима, премијерно је представљена ликовној публи-ци у которској Галерији Соли-дарности уз занимљив перфор-манс. Гурајући велику коцку облијепљену фотографијама са мотивима архитектуре, ликова из историје и културе Катунске нахије и Цетиња, аутор, ин-спирисан феноменом апсурда, одјевен у бијели радни комби-незон са бијелим рукавицама, ушао је у Галерију, поздрављен жамором присутних. Визуелна „поткрепа” овом Лукином сизи-фовском путу су слике рађене акрилом на платну, са поетским називима: Ловћенска вила, Ћи-пур, Орлов крш, Гумно, Капи-тел, Табља, Локанда, Мирис липа, Вјетар, Кишобртан, Ви-зија, Манастир, Космач, Про-дор у простор...Вишеструко награђивани карикатуриста би-

вше Југославије, који сада има статус истакнутог културног ствараоца Црне Горе, признао је да је овај дан за њега посе-бан, јер је неколико сати прије отварања ове изложбе сахра-нио 97-годишњу мајку Марију, да би затим „стрмоглавио овај камен низ ловћенске литице” и са њим стигао у Котор, чиме је почео нови пројекат, илити на-ставио оно што је још Сизиф за-почео. Умјетников стваралачки ген уградио је и мајчин одлазак у вјечност у свој креативни чин, који, привидно апсурдан, ипак има свој дубоки философски смисао.

– Сизиф симболизује ап-сурдност живљења, стварања, рађања и умирања. Смисао долази кад се добро схвати тај апсурд, смисао континуитета са једнога на другог - нема тога ко се родио а да није умро, нема то-га ко се родио а да се насмијао. Свако је дошао на овај свијет плачући, у сузама, зато што је изашао из Раја. Рај је за човјека

мајчина утроба, а чим је изашао вани, нашао се у паклу. У паклу се може остварити - човјек тре-ба да препозна своју апсурдну ситуацију што прије, да буде свјестан да је његово вријеме на земаљској кугли ограничено и да послије тога долазе други, трећи, четврти, пети...- казао је Лука Лагатор за „Дан” и додао да човјек који је потпуно свјес-тан себе треба да буде срећан и да још боље и срећније живи. Умјетников циљ је управо да то испровоцира код човјека.

Након што га је предста-вила галеристкиња Марина Дуловић, Лагатор се обратио публици и испричао истиниту причу с почетка прошлог вије-ка о храброј Стани Станковој, одајући част женама, које су сачувале црногорску заједницу. Изложбу је отворио Владимир Јокић, предсједник Општине Котор.

– Намјеравам да до краја 2020. године направим 50 сли-ка, од којих су ово најмањи формати, а биће много већи не-

го што су ови. Ако то дочекамо, онда ћу то изложити на Цетињу у знак обиљежавања 75 година живота и 55 година рада - ка-зао је Лагатор, подсјетивши да је 1997. године, попут Сизифа, кренуо са 0 метара надморске висине из Будве носећи и гу-рајући свој камен 55 километа-ра све до врха Ловћена на 1749 метара надморксе висине.

– Лука Лагатор гради свој фантастични ликовни свијет на темељима футуристичког философско-егзистенционал-ног устројства људске цивили-зације. У тежњи да ликовним средствима успостави ред у космичком хаосу, изазваном људском небригом, он се ос-лања на теорију апсурда, запра-во мит о Сизифу, који код њега добија значење самосвјесног симбола који отвара пут излаза из патњи свеукупног човјечан-ства - записала је Љиљана Зе-ковић, истакнута историчарка умјетности у пратећем катало-гу, који је издала ОЈУ „Музеји” Котор. М.Д.ПоПовИЋ

НадахНут митом о Сизифу, луКа лаГатор перформаНСом отворио Своју изложбу у Котору

Mирис цетињских липа дочарао на платну

лука лагатор

Такмичење за електричну и акустичну гитару и глас – „Electric Guitar Competition powered by The Capital Plaza” – програмска новина ового-дишњег Међународног так-мичења гитариста, одржаће се у подгоричком „Хард рок кафеу” 23. и 24. маjа под слоганом „Наоштри се!“. Специjални гост и jедан од чланова жириjа биће Влатко Стефановски коjи ће одржа-ти концерт 23. маjа у атриjу-му Капитал плаза центра од 21 час.

Такмичари ће своjе извођач-ке способности одмjерити у категориjи електрична гитара и акустична гитара и глас, за коjе се могу приjавити као со-листи, или у пару. Организа-тори позивају заинтересоване свих узраста да се приjаве за учешће на првом оваквом так-мичењу у Црноj Гори.

Учесници су дужни да до 20. маjа, на меjл адресу montenegro.competition@gmail.com, пошаљу приjавни лист са програмом, скенирану копиjу личне карте или пасо-ша и доказ о уплаћеноj котиза-циjи. Све информациjе о про-цедури приjављивања, могу се наћи на саjту фестивала, www.guitarmontenegro.com, као и на фејсбук страници и гру-пи „Montenegro International Guitar Competition”.

Првопласирани у обjе кате-гориjе освоjиће Yamaha акус-тичну гитару у вриjедности од 1.150 еура, D‘Addario поклон пакет, поклон ваучер Strings by Mail, као и видео снимање наступа, ТВ и радио промо-циjу. Генерални спонзор прве награде jе Еуро-Унит Монте-негро. Другопласирани гита-риста биће награђен ваучером у износу од 250 еура, као и

D’Addario поклон пакетом, коjи ће, уз бесплатну котиза-циjу за Међународно такми-чења гитариста 2019. добити и трећепласирани.

Такмичење је само jедан програмски сегмент ового-дишњег Међународног так-мичења гитариста, коjи ће се осим у Подгорици, одржати и у Тивту, од 25. маjа до 28. маjа, а чиjи су главни носиоци НВО „Анагастум”, Музички центар Црне Горе, Центар за културу Тиват и Хотел „Регент”. У ок-виру овог сегмента Мануел Баруек (Куба/САД), један од најистакнутијих класичних гитариста данашњице, одр-жаће концерт и маjсторску радионица. Значаjан сегмент програма чиниће наступи и маjсторске радионице мла-дих звиjезда, побjедника ги-тарских такмичења у Европи.

Међународно такмичење гитариста краjем 2017. годи-не постало jе дио платформе Euro Strings - European Guitar Festival Collaborative, коjа ће се у наредне четири године jедним диjелом финансирати из буџета ЕУ програма „Кре-ативна Европа”. Оваj проjекат представља партнерство четр-наест гитарских фестивала из Европе коjи су фокусирани на давање подршке протоку мла-дих талената на фестивалима и пружање могућности новим класичним гитаристима да до-пру до ширих међународних публика, чиме би им се омо-гућио транснационални рад и приступ новим тржиштима. У Еуро Стрингс су укључени слични фестивали из Аус-триjе, Португала, Холандиjе, Финске, Естониjе, Њемачке, Хрватске, Мађарске, БиХ, Бугарске, Италиjе, Шпаниjе и Велике Британиjе. С.Ћ.

меЂуНародНо таКмиЧеЊе ГитариСта у подГориЦи и тивту од 23. до 28. маја

Изложба „Слике мојих пријатеља” биће отворена у Музеју и галерији Тиват 3. маја, у сарадњи са галеријом „Мост” која ове године слави 24 године постојања.

Биће изложено 25 радова познатих и признатих цр-ногорских умјетника. Међу ауторима су: Гојко Беркуљан, Бранко Филиповић-Фило, Миодраг Дадо Ђурић, Војо Татар, Мишо Вемић, Никола Вујишевић, Бранко Стамато-вић, Цветко Лаиновић, Мил-

ка Вујовић, Драшко Драгаш, Ратко Одаловић, Љубо Попа-дић, Васа Доловачки, Мом-чило Мацановић, Катарина Швабић, Драган Караџић, Зоран Круљ, Љиљана Ко-лунџић, Никола Радовић, Милован Мики Радуловић и Борис Драгојевић.

Изложбу ће у 20 часова, отворити директор Музеј и галерија Јелена Бујишић, а посјетиоци ће имати прилику да изложбу погледају до 16. маја 2018. године. Ж.К.

у музеју и Галерији тиват

Слике пријатеља галерије „Мост”

OбиЉежаваЊе зНаЧајНоГ јубилеја поЧело у маНаСтиру рујНо Код ужиЦа

Пет вјекова Горажданске

штампарије

лука лагатор као Сизиф

Стефановски диже завјесу

сриједа, 2. мај 2018. Маркетинг странаXIII

сриједа, 2. мај 2018.ФељтонXIV страна

ПЕТАР РОМАНОВ: JЕЗУИТИ И МАСОНИ У РУСИJИ (8)Приредио и Превео са руског: воJиН ПеруНиЧиЋ

ДР РАДОМИР Ј. ПОПОВИЋ: ТОМА ВУЧИЋ ПЕРИШИЋ – СЛУГА КНЕЗА МИЛОША (3)

■ Фељтон смо урадили по Поповићевој књизи „тома Вучић Перишић‘‘, коју су издали београдски „Службени гласник‘‘ и Историјски институт Београд

Приредио: МиЛадиН веЉковиЋ

Ради припреме за даљу борбу против Турака Вучић је присуствовао

тајном збору у Рудовцима у фебруару 1815. године. Уочи Цвијети 1815. године Вучић, Паштрмац и Јован Обрено-вић убили су турског харач-лију у Коњуши у Гружи. Том приликом Вучић је рањен у руку, што га је спријечило да учествује на Таковском збору, када је формално почео Други устанак.

У првим недјељама борбе, преломним за устанак, Ву-чића није било у значајнијим бојевима. Да ли од после-дица тога или неког другог рањавања, Вучићу је до краја живота остала саката лијева рука. Јован Добрача предво-дио је око 500 Гружана, који су похитали кнезу Милошу на Љубић. Али, према соп-ственом свједочењу, 1815. го-дине, учествовао је у борбама као буљукбаша над војницима

из шест гружанских села.Када је Вучић ступио у

сталну службу код кнеза Милоша, у јесен 1814, није слутио у којој ће мјери његов живот бити везан за кнеза. Преображај српског друштва, и поред очитих генерацијских и социјалних сличности, по-ставио је између њих непре-мостиву препреку.

Обојица су рођени у Србији. Милош 1783, а Вучић 1788. године. Као младићи пришли су устаницима 1804. године. Док је Вучић све вријеме Првог устанка био непознат, Милош је 1807. године постао руднички војвода, а у јесен 1813. године најистакнутији старјешина који је остао у Србији. Не знамо да ли су се познавали већ у то вријеме. Учествовали су у походу на Стари Влах 1809. године. По-родица и социјалне прилике у којима су стасавали такође су сличне. Милош је због сиромаштва своје породице прешао код полубрата Мила-на, који се бавио трговином. Вучићева породица је послије досељавања у Гружу живјела у сиромаштву. Али, Милош је 1815. године био кнез, а Ву-чић његов момак.

Кнез Милош је организа-цију власти послије Белич-ког споразума с Марашли Али-пашом у јесен 1815. године спроводио ради уч-вршћивања своје власти, гушећи сваки опозициони покушај слабљења његовог положаја. Из Милошеве ор-ганизације државне управе потиснути су некадашњи

носиоци кнежинске самоу-праве и поједине старјешине из Првог устанка. У службу су примани људи сумњивих способности и морала, аван-туристи, пропали трговци и бећари који су долазили из Турске и Аустрије. Изузетак су били учесници Хаџи-Про-данове буне из Груже, које је Милош спасао, а међу којима су најистакнутији били Ву-чић и Сима Милосављевић Паштрмац.

Вучић се као познати бун-товник у зиму 1814/15. године скривао од Турака по шумама у околини Црнуће. У том руд-ничком селу од краја 1815. до 1817. године налазио се кне-жев ‚‘двор‘‘, скромна кућа, с великом собом, кухињом и диваном и неколико помоћних зграда. Једно вријеме Вучић је с Вулом Глигоријевићем био кнежев посилни, задужен да, између осталог, помаже Ми-лошу у спремању. Он се ве-ома брзо уздигао изнад оста-лих кнежевих момака, па га је Милош одредио за старјеши-ну домаћинства, називајући га ‚‘газда‘‘. Будући да је кнез Милош због разних државних обавеза био често одсутан, Ву-чић и кнегиња Љубица водили су све послове око одржавања домаћинства. Њихови прија-тељски односи трајали су до Милошевог прогонства 1839. године. Кнегиња је Вучића називала ‚‘браца‘‘ и посебно је цијенила његову храброст, одважност и вјерност према својој породици. Вучић је на почетку своје службе код кнеза Милоша уочио многе

појединости у господаревој породици, упознавши његове карактерне особине, навике и слабости.

Истовремено Вучић је увођен у разне политич-ке послове. Тако је 24. јула 1817. године донио, заједно с писаром Антом Протићем и Павлом Сретеновићем пис-мо Вујици Вулићевићу, на-хијском кнезу у Смедеревској

нахији у којем је захтијевано Карађорђево убиство. Пис-мо је донио из Крагујевца у Смедерево. У том чину има извјесне симболике с обзиром на то да је од те године отворе-но династијско питање у Ср-бији, а 1842. године Вучић је био најзаслужнији за долазак на престо Александра Ка-рађорђевића. Да ли је Вучић осјећао грижу савјести због

Карађорђевог убиства, питање је на које је тешко одговорити. Претпоставка је основана бу-дући да је Вујица Вулићевић већ 1818. године сазидао на мјесту Карађорђевог убист-ва цркву Покајницу, а и кнез Милош је у вријеме своје пр-ве владавине чинио уступке Карађорђевој породици, док је у Топчидеру 1834. подигао цркву‚‘за подушје Карађорђу и спас своје душе‘‘.

Вучић је од 1817. преносио кнежева наређења из Крагује-вца у Београд, гдје се налазио Ђорђе Поповић Ђелеш, представник српске власти код београдског везира, а кнезу Марку Тодоровићу у Пожаревачкој нахији крајем маја 1819. године донио је бурунтију о висини пореза.

Године 1820. Вучић је био главна веза између хетериста у Влашкој и кнеза Милоша. Још од тада био је упознат с Милошевом дипломатском вјештином, укључен у њу, истина као курир, али и та ис-куства била су му у каснијем времену корисна. У јануару 1820. Јоксим Милосавље-вић, кнез у Поречкој нахији, превео је Вучића у Влашку. Њему је Вучић казао да иде у Букурешт како би замијенио тамошњег Милошевог повје-реника Михаила Германа. Обавијештен о томе, Милош се наводно наљутио на Мило-сављевића што је без провје-ре дозволио Вучићу да оде у Влашку, док се у ствари ра-дило о прикривању стварних разлога Вучићеве мисије.

(НасТавиЋе се)

Старјешина Милошевог домаћинства

Кнез Милош обреновић, 1823. године

Др Радомир Ј. ПоПоВИЋ

Поред тога, ако су се масони у почетку мало бавили теозофиjом, коjа jе била саставни дио књиге, они су касниjе са

великом пажњом почели да изучаваjу баш таj дио, у коjем се говорило о карактеру државе и друштва. Закључак до коjега су дошли руски масони jе да jе њихов главни задатак да побољ-шаjу живот у руском друштву. Уз то, логика им jе говорила да ће им на том путу бити наjбољи помоћник држава, или ће им она бити главна кочница.

У чувеном раду масона кнеза Шчербатова „О повреди морала у Русиjи” се говори отворено и без околишења о одговорности власти за те негативне изопачености, коjе су се поjавиле у руском друштву и животу грађана.

У току своjих расправа и дискусиjа масони тада ниjесу могли да заобиђу ни наjболниjу тему за Русе, коjа се односила на кметство.

Сви зидари су признавали да jе то велико зло, али како се изборити против тога зла, ниjе им било jасно. Много су били популарни разговори о неопходности ублажавања притиска на живот кметова.

Семjон Гамалеjа се прочуо по томе што jе jедном одбио да прими као награду триста кме-товских душа, рекавши да не може да схвати и прихвати тако нешто и не може да узме на себе одговорност за стотине других душа и, на примjер, ево како jе он размишљао:

„Можда ће неко рећи, они су рођени да буду слуге. Да, вољена браћо, они су се родили да ти буду слуге, а ти си се родио зато да будеш њима на услузи.”

Грехови кметова су, наставља Гамалеjа, гре-хови њихових газда и то jе све.

Истовремено, већина масона jош ниjе могла да прихвати идеjу да сељак буде слободан. Уз-рок тога jе био страх да друштво (како виши, тако и нижи слоjеви) ниjе jош спремно на такав историjски корак. Савременици Пугачовљевог устанка су били под страшним утиском невjе-роватне суровости и бездушности, што су по-казали и устаници, а и сама власт.

Ми смо сами криви за лош карактер и слабо васпитање сељака, признао jе масон Степанов.

Он даље каже:„Тешко да можеш опрати кога прљавим рука-

ма, jер претходно мораш опрати своjе руке. Чим (кмет) добиjе слободу, одмах ће га дочекати ко-ристољубље или завист.”

Слично мишљење jе подржавао и масон Фjо-дор Глинка и он jе овако писао:

„Наши кметови и слуге на двору личе на ка-наринце, у кавезима су рођени, у кавезима су васпитавани, ако их пустите на слободу без претходне припреме, они се, наравно, не могу снаћи како да дођу до хране и многи би умрли од глади и хладноће.”

Из овог произилази, приjе него се кметови ослободе, предстоjи jош доста труда, треба оп-рати газдине „упрљане руке” и преваспитати роба-будућег слободног грађанина.

За такав jедан традиционални рад на само-усавршавању за масоне jе, очигледно, био не-довољан. Управо због тога, за вриjеме Ката-ринине владавине, масони почињу своj рад са опрезом, а затим све храбриjе излазе из иле-галности. Прво почињу да рјешаваjу питања просветитељства и рада на хуманости. Руски слободни зидари, на примjер, грабећи испред државе, покушаваjу да први организуjу мрежу образовних и здравствених установа, у почетку углавном апотеке. 1777. године, под покрови-тељством масона у Петербургу се отвараjу двиjе школе: Свете Катарине и Светог Александра. Отварање школа jе протекло са посебним све-чаностима и то jе био важан догађаj за Русиjу, коjи jе изазвао велики одjек и многе реакциjе.

На таj начин рад филантропа постепено почиње да прелази у друштвени рад.

Као одговор на царичину одлуку да формира Комисиjу за народне школе, Новиков одмах формира своjу личну Комисиjу, на чиjем jе челу био професор Шварц. Уз Шварцово залагање 1779.године, на Московском универзитету jе пр-во отворена Учитељска школа, а затим, 1782. године, Школа за преводиоце, а jош касниjе Филолошки факултет. Друштвене инициjативе веома брзо претичу трому државу.

Веома jак утицаj на друштвено мњење иза-звала jе организована акциjа масона (опет Но-виков), коjа се односила на помоћ гладнима, кад су 1787. године Подмосковске области запале у сиромаштво. Због срамне неактивности власти, та акциjа jе била своjеврстан шамар њеном цар-ском величанству. Катаринина љутња нагло рас-те, jер у Русиjи може да буде само jедна, чувена у циjелом свиjету, просветитељка и само jедна „брижна маjка-царица”.

Упоредо са активирањем друштвеног рада, слободни зидари покушаваjу да радикално риjеше све руске проблеме одозго-да васпитаjу будућег цара у духу масонства и духу моралних идеала (тиме се бавио Павлов учитељ гроф Ни-кита Иванович Панин).

Покушаj да успаваjу малог царевића у „ма-сонски инкубатор” се сасвим уклапало у идеjни програм руских зидара. Ако jе главни задатак био поправљање морала у друштву, онда се не може избjећи разговор о личности самог госпо-дара. У jедном издању новина Новикова jе пи-

сало да господар мора бити примjер понашања поданицима,-„он мора да влада више примjе-ром, него риjечjу”.

Даље jе писало:„Личност коjа влада, ако jе сама праведна и

расположена према сваком доброчинству, онда ће придобити своjе поданике своjим примjером без икаквих наговарања да и они буду добротво-ри. У супротном, ако jе та личност неправедна, ако не буде подржавала поданике, и ако их jе стално наговарала и потстицала само риjечима, наравно, остаће само риjечи, али ће их дjела од тога удаљавати”.

(НасТавиЋе се)

Масони и кметство ■ Jезуити и масони из западне европе су покушали да остваре

своjе циљеве и пренесу своjу идеологиjу на исток континента. Сjеме, коjе су сиjали по европи, успjели су да посиjу и у царскоj Русиjи. Колико су у томе успjели описано jе у диjелу књиге „Ру-сија и Запад“ од Петра Романов

никита Иванович Панин

сриједа, 2. мај 2018. Маркетинг странаXV

сриједа, 2. мај 2018.ШаренаXVI страна

Радио Д плус прославио је 1. маја 15 година по-стојања. Уз званичну

химну радија, која је пре-мијерно пуштена на таласима слављеничког радија јуче у подне, почела је журка радија на радију која је трајала до по-ноћи. Слављенички импулс у ритму срца диктирале су Маја и Данијела, а најбољу музику за слушаоце бирали су Ениса и Дарко. Рођенданском слављу придружиле су се бројне фолк звијезде са којима је радио ста-савао, али и које су стасавале уз Радио Д плус.

– Прије 15 година у етар су кренули први фолк звуци са тада 93.2 МХз фреквенције у Подгорици. Од тада па до дана данашњег Радио Д плус је број један на медијском небу Црне Горе, а и шире, будући да сва-кодневно добијамо поруке од наших слушалаца из дијаспоре. За све поборнике фолк музике Радуо Д плус је у то врјеме било право освјежење, а то је остао и дан данас. На дан рођендана

наш радио је добио и званичну химну коју је отпјевао Шако Полумента. Химна је поклон Дражена Дамјановића који је и био тестописац некадашњег великог хита Шака Полументе „Хеј то је то”. Химна званично и носи назив „Хеј то је то Де

плус радио” – казала је Санда Ракочевић, шеф водитеља.

Како пјевачи, тако и слуша-оци и велики број комитената препознао је квалитет и покло-нио повјерење овој радио ста-ници.

Велику захвалност дугујемо нашим комитетнтима који су

током претходних година пре-познали квалитет нашег радија. Посебну захвалност ипак, ду-гујемо слушаоцима који су нас одржали ту гдје јесмо, а на мјесту смо број један када је ријеч о фолк звуку – казала је Санда.

Иако више није једина фолк станица у Црној Гори ипак се издвојила најбројнијом публи-ком.

У међувремену се појавило још неколико радио станица који емитују фолк звук, али за нас је то здрава конкуренција. Ми бисмо жељели да их буде још више, а да наравно ми за-држимо наше слушаоце и про-добијемо неке нове, младе наде који ће слушати Радио Д плус – рекла је Ракочевић.

Планови Радија Д плус за убудуће се тичу само квалите-та и синергије са слушаоцима.

Што се фреквенција тиче покрили смо све што се могло покрити у Црној Гори једини план је да квалитет и даље буде на завидном нивоу, да и даље излазимо у сусрет нашим коми-тентима, испуњавамо музичке жеље, правимо незаборавне журке и организујемо велике догађаје. И када смо већ код журке открићемо дио великог спектакла који је планиран за јул у Будви када ћемо званич-но прославити 15. рођендан Ра-дија Д плус уз мега популарне фолк звијезде – обећала је Сан-да. A.Ш.

Званична химна је имала премијеру јуче у подне на радију Д плус када је и опточела журка из студија која је трајала до поноћи.

– након пет година мог „стажа” као текстописца и компо-зитора Црној Гори се десило нешто најбоље што се могло десити – десио се радио Д ПЛУС. Одмах смо се нашли, пре-познали добру енергију и та сарадња траје цијелих 15 го-дина. Ја сам свих ти година свирао у ритму срца. радио Д плус увијек је био мој, а ја његов. радију Д плус желим што и себи - све најбоље, да будете то што јесте, па ако Бог да да прославимо још много, много јубилеја – казао је Дражен Дамјановић.

Он је у част дугогодишњег пријатељства, написао химну радија Д плус, а његов велики пријатељ Шако Полумента то и отпјевао.

– Што се химне радија Д плус тиче намјерно сам одабрао пјесму ХеЈ ТО ТО. Када се она појавила 2016. године, људи су имали прилику да је чују само на овом радију. Од те пјесме смо направили „забрањено воће”. Она је мјесец дана, колико је ишла само на радију Д плус, изазвала такве реакције, да кад год би је пустили, људи су све остављали да би је чули рекао је Дражен, и додао да је то био разлог што је управо на ову мелодију отпјевана химна радију, као поклон од Шака Полументе и њега.

U ритму твога срца увиjек куца Д плус раДио станица 

„Хеј то је то Де плус радио”

СЛављеничКа ЖУрКа За 15. рОЂенДан наЈСЛУШаниЈеГ ФОЛК раДиЈа У ЦрнОЈ ГОри

иако је јуче радио Д плус био слављеник ипак није заборавио да награди своје вјерне слушаоце па је тако подијелио велики број поклона.

Захвални су својим пријатељима: Парадизо радњама, Козметикс мар-кетима, бутику Пирамида, цвјећари Ла виола и Зоки мобајлу 10+ из Будва, који су обезбиједили поклоне за слушаоце.

Захвалност пријатељима

рођенданско славље најслушаније радио станице у Црној Гори увеличали су музички гости и пријатељи радија. У то-ку јучерашњег дана радио Д плус су посјетиле велике фолк звиједе, међу њима црногорски пјевач Горан Стијепчевић, који је уз најљепше жеље и срдачне поздраве свим слушао-цима, био гост радија.

- Да увијек будете најслушанији и најбољи – казао је Горан.Рајо Симоновић, момак чија каријера иде узлазном

путањом, уживао је са друштвом на ади Бојани, али је по-желио да лично упути поздраве слушаоцима, и честита рођендан радију Д плус.

- Да нам будете најбољи као и досад да будете још слушанији - рекао је рајо од кога ускоро очекујемо нови-тете.

а једна од најатрактивнијих пјевачица на естради Ката-рина Грујић, пожељела је радију Д плус најљепше жеље. Бобан рајовић је неко ко је увијек био уз радио Д плус. Он без сумње жели само оно најбоље медијској кући која је за њега најбоља у Црној Гори, а и шире.

Уз радио Д плус јуче су били и Срећко Савовић, Славен Ђукановић чије каријере радио Д плус прати од самог стар-та, као и човјек која за ових 15 година ниједну рођенданску журку на радију није пропустио Милан Оташевић.

Најљепше жеље за најбољи радио

екипа слављеничког радија

Пријатељи радија Д плус

У ритму срца

сриједа, 2. мај 2018. Маркетинг страна XVIIСВАКОГ ЧЕТВРТКА УЗ „ДАН” РЕВИЈА Д - ТВ МАГАЗИН

ДаниЈеЛа БУЗУрОВиЋ, УреДик еМиСиЈе„екСкЛУЗиВ” на тВ ПрВа

Занат сам учила од најбољих

антОниО БанДераС на ПреМиЈери СериЈе О ПаБЛУ ПикаСУ У ПОЗОриШтУ „СерВантеС” У МаЛаги

Породица је патила због мог посла

ШПанСки гЛУМаЦ Фран Переа, гОСт инСтитУта „СерВантеС” У БеОграДУ

„Серанови” су ми промијенили живот

Са ФиЛМСке траке ■ Звездане стазе 4 режира жена ■ Стиже филм о убиствима „породице Менсон” ■ траволта у улози опсесивног фана ■ глоговац у филму о српском свецу

ЕнигматикаXVIII страна сриједа, 2. мај 2018.

Љубавни ребус” је немогуће ријешити, без искреног

суочавања са вољеном особом. неко Вас подстиче на емотивну

несигурност. Преокупирани сте различитим сусретима и обавезама, али своје задатке за-вршавате у предвиђеном року. немојте дозво-лити да Вас неко подстиче на негативно рас-положење.

немојте заваравати партнера погрешном причом. Пред

вољеном особом није важно оно што говорите, него оно што

осјећате. У намјери да представите своје идеје на оригиналан начин, могуће је да погрешно претпоставите нечију реакцију. Пријаће Вам ре-лаксација или нека спортска активност.

Потребно је да боље разу-мијете ствари које партнер

упорно прећуткује. До неких од-говора се не стиже на лак или

једноставан начин. Уколико Вам је стало да придобијете нечије повјерење, морате дјело-вати присебно и у складу са утврђеним прави-лима о пословној сарадњи.

Дјелујете узнемирено, затра-жите нечији опроштај и из-

бјегавајте емотивно ривалство. контролишите своје импулсе.

неко Вас наводи на погрешан избор пословне теме. не можете заваравати сараднике и зане-марити нечију оштроумност. направите краћи предах од радних обавеза.

Партнер упорно игнорише Ваше жеље и интересо-

вања, без правог објашњења. Промијените своју досадашњу

тактику. не можете да успоставите добру ко-муникацију. не будите разметљиви пред са-радницима. Опећи ћете се. Дјелујете напето, пријаће Вам шетња или боравак у природи.

Партнер покушава да Вас орасположи својим идеја-

ма, али Ви реагујете на супротан начин и тражите другачији вид

емотивног подстицаја. Добро процијените тре-нутак за акцију и провјерите информације који-ма располажете, могуће су погрешне процјене. нема разлога за претјерану забринутост.

неко Вас одушевљава својим шармом и стилом, потребно

је да отклоните све емотивне не-доумице. избјегавајте сваки вид

претјеривања који нарушава сарадничку ат-мосферу, посветите пажњу приоритетним пи-тањима. Поштедите се непотребних узбуђења.

Важно је да сачувате лично достојанство и добро распо-

ложење у друштву блиске особе. Уживајте у некој омиљеној заба-

ви. нема разлога да жалите за пропуштеном приликом, потрудите се да извучете добру по-уку о пословним односима. Будите пажљивији у саобраћају.

Прикривате своје емотивно незадовољство због нечије

одлуке. немојте доносити за-кључак на основу првог утиска.

Покушавате да разумијете нечије мотиве и тражите рјешење које задовољава заједничке пословне интересе. Пријаће Вам одмор и пси-хофизичка релаксација.

У великом заносу своје жеље упућујете погрешној особи.

Осврните се око себе, прије не-го што донесете нову или важну

одлуку. Важно је да прихватите нечији савјет. нема потребе да скрећете пажњу на себе, ако унапријед не обезбиједите нечију подршку. Пријаће Вам више сати доброг сна, обратите пажњу на снове.

Сусрет са једном особом дје-лује заморно, стога тражите

различите изговоре да избјег-нете ново виђање. морате има-

ти јасну представу о правим вриједностима које добро пролазе у пословним круговима. Уколи-ко осјећате психолошку тензију, вечерње сате посветите некој омиљеној теми.

нема потребе да се заносите великим жељама или не-

чијим обећањима. тешко Вам је да процијените нечије поступке.

нечије понашање има негативан утицај на Ва-шу концентрацију, избјегавајте расправу око пословних интереса. немојте прецјењивати ли-чне могућности.

ГОРС

КО

ОКО

Црт

а и

пиш

е: м

ирко

Зул

ић

Хороскоп

мујо се обраћа конобару: - Фата и ја обиљежавамо

25 година брака. Препору-чите нам неко добро вино.

- Прво ми реците да ли хоћете да славите или да заборавите?

након што су се у суботу ујутру пробудили наспава-ни, муж се окрене и одлуч-

но рече жени:– Драга, данас

морамо нашем псу да одсијечемо реп!

Жена га, у чуду, погледа:– Забога, па зашто

бисмо псу сјекли реп?– Сјутра долази

твоја мајка, а ја нећу да она стекне погрешан утисак да јој се неко у овој кући, осим тебе, радује!

каже учитељица Перици:- Јуче опет ниси био у

школи.- Бака ми је бо-лесна.

- то кажеш сваки пут кад изостанеш из школе, не вјерујем ти.

- Јесте учитељице, и

ми мислимо да бака глуми.

током парламентарних избора наша партија не зна куд ће прије. а ни куд ће касније.

У партији смо остали досљедни: почели смо, такорећи, ни из чега, и дошли ни до чега.

Да смо на вријеме мућнули главом, видјели бисмо да нам је шеф мућак, тако да нам је сад сва партија “смућни, па проспи”.

У партији правимо оштар заокрет под слоганом: “Оратори – умукните, ћутолози – прозборите..!”

наш шеф партије се не постиди никад, срам га завазда би-ло..! Др Драган копривица

ВИЦ ДАНА

А ф о р и з м и

ОВАН (21.3-21.4.) ВА ГА (23. 9-22.10.)

БИК (22.4-21.5.) ШКОР ПИ ЈА (23.10-22.11.)

БЛИ ЗАН ЦИ (22.5 - 21.6.) СТРИ ЈЕ ЛАЦ (23.11 - 22.12.)

РАК (22.6-22.7.) ЈА РАЦ (22. 12 - 21. 1.)

ЛАВ (23. 7 - 23. 8.) ВО ДО ЛИ ЈА (21.1-19.2.)

ДЈЕ ВИ ЦА (23. 8 - 23. 9.) РИ БЕ (20. 2 - 21. 3.)

UKRŠTENICA

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

ЕКРАН

ТВ програм сриједа 2. мај 2018.

т е л е в и з и ј е з а д р ж а в а ј у п р а в о и з м ј е н е п р о г р а м с к е ш е м е

05:30 радио Црне горе, Будилник06:00 доБро јутро Црна горо07:00 вијести08:00 вијести 07:35 доБро јутро Црна горо09:00 вијести10:00 вијести 10:05 науЧно-оБразовни програм 10:50 топшоп11:00 вијести11:05 запис, р11:30 меридијани, р 11:50 топшоп 12:00 вијести12:05 топшоп 12:08 серија: права жена12:50 топшоп 13:00 вијести13:05 документарна емисија, р13:35 музика13:50 топшоп 14:00 вијести14:05 серија:мопасан, р14:35 регионална мрежа, р15:15 топшоп 15:30 дневник 116:00 лајмет16:10 топшоп16:30 серија: тајна старог моста 17:25 топшоп 17:30 Црном гором, Хроника 18:00 вијести+дневник на знаковном језику18:50 серија: мопасан-у поЉима19:30 дневник 2 20:00 из правог угла21:00 арт21:30 серија: елементарно22:15 меридијани22:30 дневник 3 22:50 спортски дневник23:05 серија: викинзи 23:50 Црном гором, Хроника 01:00 из правог угла, р02:10 арт02:30 проФил03:10 конЦерт 04:40 меридијани05:00 на уЧ но-оБра зов ни про грам

07:00 воа – глас америке, р07:30 музика 08:05 кад порастем БиЋу, арХитекта08:30 кораЦи-ош „милорад муса Бурзан”

09:00 анимирани Филмови 09:45 кад порастем БиЋу, арХитекта 10:30 ликовна умјетност: илија шоБајиЋ 11:00 мостови, р 11:30 арт, р12:00 серија: тајна старог моста13:00 анимирани Филмови , р13:45 Његошева путоваЊа: БеЧ14:30 нво сектор, р15:00 аБс, р15:30 Филм: америЧки рваЧ, р17:15 пеЂа из прекоБрЂа 17:50 Флеш спорт18:00 мојиХ 518:50 ватерполо: Финале20:15 Његош у трсту21:00 серија:тајна старог моста22:05 Филм: риБареЊе Без мреже00:00 серија: елементарно 00:45 воа – глас америке01:15 ватерполо: Финале02:30 Његошу трсту03:10 конЦерт 04:10 арт, р04:30 оБразовна програм, р05:00 нво сектор, р05:30 Његошу трсту06:00 мојиХ 5 конЦерт

05:30 Чиста ЉуБав (р)06:15 како вријеме пролази (р)07:30 практиЧна жена (р)09:00 јутро са јов11:00 студио модерна 11:15 кад лишЋе пада 12:45 студио модерна 13:00 кад лишЋе пада 13:45 студио модерна 14:00 веселе седамдесете (р)14:20 квиз: 100 Људи, 100 Ћуди (р)15:00 како вријеме пролази 15:45 истине и лажи (р)16:30 практиЧна жена 17:25 луд, зБуЊен, нормалан 18:05 EXKLUZIV 18:30 веселе седамдесете 19:00 журнал 19:30 квиз: 100 Људи, 100 Ћуди20:15 Чиста ЉуБав 21:10 истине и лажи 22:00 живот приЧа 23:20 ноЋни журнал 23:45 Филм: заштитник 2 01:25 EXKLUZIV (р)01:45 квиз: 100 Људи, 100 Ћуди (р)02:20 ноЋни журнал (р)02:45 Филм: заштитник 2 (р)04:25 кад ли шЋе па да (р)

06:30 Боје јутра 09:30 алтернатива 09:35 с т уд и о м о д е р н а 10:00 вијести у 10 10:05 метео Центар у 10 10:07 истанБулска невјеста, р 11:00 алтернатива 11:05 тв шоп студио 11:20 тада и сада, р 12:00 вијести у 12 12:05 метео Центар у 12 12:07 алтернатива 12:12 с т уд и о м о д е р н а 12:32 тв шоп студио 12:47 Црна ружа серија14:00 вијести у 2 14:05 метео Центар у 214:06 гастро 14:07 вријеме измеЂу шавова, р15:00 Боје дана 15:35 истанБулска невјеста, р 16:30 вијести у пола 5 16:50 метео Центар у пола 5 16:52 гастро 16:55 тада и сада 17:15 м:теЦХ 17:30 вријеме измеЂу шавова18:30 вијести у пола 7 19:07 метео Центар19:10 истанБулска невјеста 20:00 дневниЦа 21:00 перспектива 22:00 вијести у 10 22:13 метео Центар у 10 22:15 спорт 22:30 валандер 23:30 реприза програма

07:05 спутЊик новости, р 08:00 документарни програм 08:30 телешопинг09:00 вијести у 909:07 тако су говорили наши преЦи10:00 документарни програм, р10:30 дјеЧији програм, р11:00 вијести у 1111:05 тако су говорили наши преЦи 11:07 серијски програм12:00 седмиЦа плус, р13:00 вијести у 1313:07 тако су говорили наши преЦи13:08 Филмски програм , р 15:00 вијести у 1515:13 документарни програм

15:05 тако су говорили наши преЦи16:00 сасвим другаЧије, р17:00 телешопинг17:30 новости 117:55 тако су говорили наши преЦи18:30 спутЊик новости 19:00 телешопинг19:20 оБразовни програм, српски језик19:30 дјеЧији програм20:00 културна сЦена 20:30 на нишану лазанског22:00 новости 222:20 тако су говорили наши преЦи23:00 спутЊик новости23:30 Филмски програм01:35 културна сЦена, р02:00 реприза програма

07:00 ново јутро07:20 CITY KIDS M11:03 тв продаја11:20 CITY KIDS M11:15 тв продаја11:11 спортисимо Цг 1212:03 CITY M12:18 премијера12:33 метео плус12:40 Ћерке14:06 куЋа од срЦа15:03 тв продаја15:06 премијера15:21 тв продаја16:03 елиФ, р16:44 CITY M17:03 туристиЧки магазин17:12 метео плус17:15 м(ј)ешовити Брак18:00 Централни дневник18:30 ексклузивно18:40 метео плус18:43 премијера19:06 спортисимо Цг 18.3019:13 елиФ20:00 Ћерке21:00 папараззо лов22:00 днк22:45 задруга преглед дана23:30 задруга уживо06:00 метео плус06:15 CITY M06:30 премијера06:45 туристиЧки магазин

07:00 инФо прес07:30 јутарЊи програм

09:30 Храна и вино-р10:00 инФо прес10:10 серија-слатко срЦе-р10:35 мали огласи 11:00 пет плус, родукЦија твнк-р12:00 у подне-продукЦија твнк12:35 мали огласи13:00 серија-росела-р14:00 инФо прес14:20 Филм-р16:00 инФо прес16:10 јутарЊи програм-р16:30 Храна и вино16:50 мали огласи17:00 пет плус, продукЦија твнк-р18:00 винк 118:30 серија-слатко срЦе18:50 мали огласи19:00 серија-росела19:20 у подне-продукЦија твнк-р20:00 винк 2 21:00 култура-продукЦија твнк22:00 винк 322:20 мали огласи22:30 Филм

07:00 ју тар Њи про грам 09:00 пре глед 09:05 ма ли огла си, ин Фо09:08 на ја ва про гра ма 09:10 кЊи га да на (р) 09:20 тв Бу два про мо09.25 CE CI LE&PE PO 09:55 епп 10:00 се ри ја: Бан до ле ра (р) 10:55 епп11:00 глас аме ри ке (р)11:30 Хра на и ви но (р)11:55 епп12:00 пре глед 12:05 ме ди тер ра нео (р) 12:55 Би о скоп ске на ја ве 13:00 на ја ва про гра ма 13:02 тв Бу два про мо 13:05 док. про грам: ши ром сви је та (р) 13:35 тв Бу два про мо 13.40 док. се ри ја: под вод ни свет 13:50 док. про грам: по ри је кло сти ла (р) 13:55 епп14:00 ју тар Њи про грам (р) 16:00 ма ли огла си16:02 епп16:07 на ја ва про гра ма 16:10 се ри ја: Бан до ле ра 17:10 епп17:15 мор ске при Че / Ћа ку ле 17:45 пре глед

17:50 кЊи га да на 18:00 док. про грам: ши ром сви је та 18:30 тв Бу два про мо 18:35 до ри је кло сти ла 18:40 Цр та ни Филм: но ди 18:52 ма ли огла си 18:55 епп 19:00 по лис19:30 епп 19:35 Хра на и ви но 19:58 на ја ва про гра ма20:00 епп20:05 еми си ја: про Блем21:00 се ри ја21:55 епп 22:00 по лис22:30 епп 22:33 ма ли огла си, ин Фо 22:35 мор ске при Че / Ћа ку ле (р) 23:05 глас аме ри ке 23:35 Би о скоп ске на ја ве23:40 се ри ја00:25 кон Церт

08:00 календар08:05 више од вијести08:30 марктинг08:35 Цртани Филм09:05 здравЉе је лијек09:30 уз ЧашиЦу разговора11:30 тв ординаЦија 12:00 дневник радио светигора12:30 пролог12:40 Без коментара13:00 више од вијести13:25 маркетинг13:30 мувиленд14:00 ријеЧ више 15:00 стил15:30 ординаЦија16:00 моБил ауто16:30 на раскршЋу17:00 инФо арена (р)17:55 календар18:00 више од вијести18:25 маркетинг18:30 Без коментара19:00 дневник радио светигора19:30 пролог19:40 ЏуБокс20:00 у жижи-Чедомир поповиЋ, Царине22:00 више од вијести22:25 маркетинг22:30 Без коментара23:00 дневник радио светигора23:30 портрет плус 00:00 здравЉе је лијек00:30 путујуЋи Црном гором01:00 у жижи (р)+